ANITA AMIREZVANI

KRV
CVEA

Za moju porodicu
iransku,litvansku i ameriku
 Prolog

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Bila jednom jedna seljanka koja je eznula da dobije dete. Sve je

pokuavala da se moli, koristi lekovito bilje, jede iva kornjaina jaja, da
poprska vodom tek roene maie ali nita nije pomoglo. Konano je
otputovala do udaljenog groblja na kojem se nalazio kameni lav i tamo je
protrljala svoj stomak po njegovom boku. Kada je lav zadrhtao, ena se vratila
kui ispunjena nadom da e njena najvea elja biti usliena. Ve narednog
meseca otkrila je da je zaela svoje jedino dete.
Od trenutka kada se rodila, roditelji su uvali devojicu kao zenicu oka
svog. Otac ju je vodio u etnju po planini svake nedelje, ophodei se prema njoj
kao prema sinu koga je oduvek eleo. Majka ju je poduavala kako da napravi
boje za tkanine od narandastog afrana, crvaca, kore nara i orahove ljuske i
kako da tka ilime od bojene vune. Ubrzo je devojica nauila sve are koje je
majka osmislila i postala je najbolja mlada tkalja u selu.
Kada je napunila etrnaest godina, njeni roditelji su odluili da je vreme
da je udaju. Da bi zaradili novac za miraz, njen otac je mukotrpno radio na
poljima, nadajui se da e biti dobra etva, a majka je prela vunu dok joj prsti
nisu sasvim ogrubeli, ali ni on ni ona nisu uspeli da dobiju dovoljno srebrnjaka.
Devojka je znala da bi mogla da pomogne tako to bi istkala tepih za svoj miraz,
koji bi opinio sve koji ga budu ugledali. Umesto uobiajenih boja koje su se
koristile u selu, crvene i braon, trebalo bi da bude tirkizni, poput letnjeg neba.
Devojka je molila Ibrahima, koji se bavio izradom boja, da joj otkrije tajnu
tirkizne, i on joj je rekao da se popne na breuljak i potrai biljku sa iljatim
listovima, a da potom u sebi pokua neto da otkrije. Nije znala ta je pod tim
podrazumevao, ali je sakupila lie i kuvanjem od njega dobila prljavoljubiastu
boju. Kada je majka ugledala tenost, pitala je devojku ta to radi. Devojka je
odgovorila kolebljivim glasom, posmatrajui iz mraka majino lice i boru koju
je ljutnja urezala na njenom elu.
Ila si sama u Ibrahimovu radionicu u kojoj pravi boje?
Bibi, molim te, oprosti mi, odgovorila je devojka. Nisam razmiljala.
Kad se otac vratio kui, majka mu je ispriala ta je devojka uradila.
Ako ljudi ponu da priaju o tome, propae svi izgledi da nae
mua!alila se. Zato je tako brzopleta?
Oduvek je i bila! zagrmeo je njen otac, i izgrdio je zbog greke. Devojka
je drala pognutu glavu ostatak veeri, ne usuujui se da pogleda roditeljima u
oi.
 Nekoliko dana su je njena majka i otac paljivo posmatrali dok je
pokuavala da rei zagonetku boje. Jednog popodneva, dok je devojka bila u
planini sa kozama, sakrila se iza vee stene da bi obavila nudu i iznenada se
dosetila. Da li je Ibrahim moda mislio na... to? Jer to se nalazilo u njoj.
Vratila se kui i pripremila jo jednu posudu ljubiaste boje. Tog
popodneva, kada je otila u klozet, sauvala je malo tenosti u staroj posudi,
pomeala je sa tamnoljubiastom bojom i vunom, i ostavila sve da prenoi.
Kada je podigla poklopac na posudi narednog jutra, trijumfalno je uzviknula jer
je boja pobledela i postala tirkizna poput vode u rajskom vrtu. Odnela je
nekoliko niti tirkizne vune do Ibrahimove radionice i vezala ih oko zvekira na
vratima, iako joj je otac zabranio da tamo ide sama.
Devojka je prodala tirkizni tepih putujuem trgovcu svilom po imenu
Hasan, kojem se toliko dopao da ga je platio srebrom dok je jo bio na razboju.
Majka je ispriala ostalim seljankama o erkinom uspehu i one su imale samo
rei hvale za njenu umenost. Sada kada je imala miraz, devojka je mogla da se
uda, i njena svadba trajala je tri dana i tri noi. Suprug ju je hranio ukiseljenim
krastaviima dok je bila trudna, i dobili su sedam sinova za isti broj godina.
Knjiga o njenom ivotu ispisana je blistavim mastilom, i da je bila Alahova
volja, tako bi se i nastavilo sve dok...

Ne ide pria tako, prekinula sam je, pokrivajui se grubim ebetom preko
ramena dok je vetar napolju zavijao. Moja majka Mahin i ja sedele smo jedna
kraj druge, ali sam govorila tiho jer su ostali spavali na nekoliko koraka od nas.
,,U pravu si, ali ja volim tako da je priam, rekla je, zavlaei pramen sede
kose ispod iznoene marame. Tome se nadamo i kada si ti u pitanju.
Zavretak je lep, sloila sam se, ali ispriaj kako se stvarno dogodilo.
Sa svim tunim delovima?
Da.
Oni jo uvek mogu da me rasplau.
,,I mene.
Joj! rekla je, dok joj se na licu ogledala patnja. utale smo neko vreme,
priseajui se. Kap ledene kie pala je na prednji deo moje pamune odore i ja
sam se primakla majci da bih izbegla kapanje sa krova. Mala uljana lampa
izmeu nas nije mogla da nas zagreje. Samo nekoliko meseci ranije nosila sam
debelu plianu odoru po kojoj su bile are u vidu crvenih rua i svilene
pantalone ispod nje. Senila sam oi surmom, mirisala odeu tamjanom i
iekivala svog voljenog, koji bi potrgao odeu sa mog tela u toliko zagrejanoj
prostoriji kao da je leto. Sada sam drhtala u svom tankom plavom ogrtau, koji
je bio toliko pohaban da je delovao sivo.
Majka je teko kaljala; taj zvuk zarivao mi se u srce i molila sam se da
ozdravi. Keri moja, ne mogu skroz da se vraam, rekla je promuklim glasom.
Jo uvek nije gotova.
 Duboko sam uzdahnula. Bogu hvala! odgovorila sam, i tada mi je sinula
ideja, mada nisam bila sigurna da li bi trebalo to da zatraim. Moja majka je
uvek govorila glasom koji je bio poput divljeg meda. Ona je bila uvena u selu
po ispredanju pria o Zal, belokosoj, koju su odgojile ptice, Damidu koji je
izumeo vetinu tkanja i o smenom muli Nasrudinu, koji nas uvek natera da se
zamislimo.
ta kae... ta kae na to da ovog puta ja ispriam priu?
Majka me je na trenutak osmotrila, kao da izgledam drugaije, a onda se
zavalila na stare jastuie koji su bili poreani kraj zidova u sobi.
Sada si odrasla, odgovorila je. Tokom poslednjih nekoliko meseci kao
da si odrasla za nekoliko godina. Moda se ne bi toliko promenila da nisi uinila
ono to jesi.
Lice mi je porumenilo i zajapurila sam se, mada sam i u kostima oseala
hladnou. Nisam vie bila dete kao nekad. Nikada nisam mogla da pomislim da
u biti u stanju da laem ili, jo gore, ne govorim istinu ba u potpunosti; da u
izdati nekoga koga volim i napustiti nekoga kome je stalo do mene, ali ne
previe; da u moi da se suprotstavim svojim roacima; i da u skoro ubiti
osobu koja me najvie voli.
Pogled moje majke bio je nean i pun iekivanja. Hajde, ispriaj ti, rekla
je.
Popila sam gutljaj jakog aja, ispravila se i poela da priam.
 PRVO POGLAVLJE

Prolea te godine kada je trebalo da se udam, kometa je preletela preko

neba iznad mog sela. Bila je sjajnija od bilo koje komete koju smo dotad videli, i
zlokobnija. Iz noi u no, nakon to je prohujala preko naeg neba poprskavi
nas svojim hladnim semenom tuge, pokuavali smo da odgonetnemo
zastraujuu poruku zvezda. Hadi Ali, najueniji ovek u naem selu, otiao je
u Isfahan da donese primerak glavnog astronomskog almanaha da bismo znali
kakvu nesreu da oekujemo.
Te veeri kada se vratio, ljudi iz sela poeli su da se okupljaju napolju i da
sluaju proroanstva koja su se odnosila na mesece pred nama. Moji roditelji i ja
stajali smo kraj starog empresa, jedinog drveta u naem selu, ukraenog
komadiima tkanina koje su ljudi tu stavljali kada bi se zavetovali. Svi su gledali
gore ka zvezdama, brade su im bile okrenute ka nebu, a lica ozbiljna. Bila sam
dovoljno mala tako da sam bila nia od hadi Alijeve bele brade, koja je liila na
bun pustinjskog ipraja. Moja majka, Mahin, pokazala je na uarenu taku na
nonom nebu. Pogledaj kako se Mars raspalio! rekla je. Zbog toga e uticaj
komete biti jo straniji.
Mnogi seljani ve su opazili misteriozne znake ili su uli o nesreama koje
je prouzrokovala kometa. Kuga je pogodila severni Iran i usmrtila hiljade ljudi.
Zemljotres u Dugabadu zatrpao je nevestu u njenom domu tako da su se ona i
ene koje su dole na svadbu uguile pre nego to su uspele da se pridrue
mladoenji. U mom selu iznad naih useva rojili su se crveni insekti koji se
nikada ranije nisu pojavljivali.
Goli, moja najbolja prijateljica, stigla je sa svojim muem Gasemom, koji
je bio dosta stariji od nas. Pozdravila me je poljubivi me u oba obraza.
Kako se osea? zapitala sam. Ruka joj je poletela ka stomaku.
Teko, odgovorila je, i znala sam da je sigurno zabrinuta zbog sudbine
novog ivota kojeg je u sebi nosila.
Nedugo potom, skupili su se svi iz mog sela, osim starih i nemonih.
Veina ena nosila je zvonaste tunike preko uskih pantalona i marame sa
resicama preko kose, dok su mukarci bili odeveni u duge bele tunike, nosili su
pantalone i imali turbane. Meutim, hadi Ali je imao crni turban, koji je
ukazivao na to da potie od proroka Muhameda, i uvek je sa sobom nosio
astrolab.
Dragi seljani, obratio se glasom koji je zvuao kao toak koji prelazi
preko kamenja, ponimo tako to emo iskazati svoje divljenje prvim
sledbenicima Proroka, posebno njegovom zetu Aliju, kralju svih vernika.
Neka mir bude s njim, odgovorili smo.
Ovogodinja predvianja poinju loim vestima za nae neprijatelje. Na
severoistoku, stanovnici Ozbaka pretrpee jak nalet insekata koji e im
opustoiti useve. Na severozapadu, Otomansko carstvo bie poharano zbog
masovnog naputanja vojske, a jo dalje na zapadu, u hrianskim kraljevstvima,
neobjanjive bolesti izobliie lica vladara.
Moj otac Ismail nagnuo se ka meni i apnuo: Uvek je dobro uti da zemlje
protiv kojih se borimo nee imati sree. Oboje smo se nasmejali, jer je tako
oduvek bilo.
Kada je hadi Ali nastavio da ita almanah, srce mi je preskakalo kao da se
penjem na planinu. Pitala sam se ta e rei o brakovima sklopljenim tokom te
godine, jer me je to najvie zanimalo. Poela sam da diram resice na alu kojim
mi je bila prekrivena glava, to je bila navika od koje je majka htela da me
odui, dok je hadi Ali objanjavao da dokumenti, knjige i rukopisi nee biti
oteeni; doi e do zemljotresa na jugu, ali e oni biti osrednje jaine; a bie i
tako velikih bitaka da e se Kaspijsko more crveneti od krvi.
Hadi Ali mahnuo je almanahom ka gomili, to je inio kada je trebalo da
proita proroanstvo koje je bilo uznemirujue. Njegov pomonik, koji je drao
uljanu lampu, poskoio je da mu se skloni sa puta.
Moda je najgore od svega to to e doi do ogromnih i neobjanjivih
promena u moralnom ponaanju ove godine, itao je, promena koje mogu da
se objasne samo uticajem komete.
Tihi amor zauo se u gomili kada su ljudi poeli da komentariu da su
promene ve bile uoljive u prvim danima nove godine.
Uzela je vie vode sa izvora nego to joj pripada, ula sam kako kae
Zejneba. To je bila Golamova ena i nikada ni o kome nije rekla nita lepo.
Hadi Ali je konano stigao do teme koja se ticala moje budunosti. Po
pitanju brakova, naredna godina bie promenljiva, rekao je. Almanah ne
govori nita o onima koji e stupiti u brak u sledeih nekoliko meseci, ali
brakovi koji budu sklopljeni kasnije ove godine bie puni strasti i razdora.
Nervozno sam pogledala ka majci, jer sam oekivala da u do tog vremena
ve biti udata poto sam ve imala etrnaest godina. Na osnovu njenog pogleda
znala sam da je zabrinuta i da joj se nije dopalo to to je ula.
Hadi Ali je okrenuo poslednju stranicu almanaha, podigao pogled i zastao
da bi zaokupio svu panju publike. Ovo poslednje proroanstvo odnosi se na
ponaanje ena i ono najvie uznemirava, rekao je. Tokom godine iranske
ene nee biti poslune.
,,A kada su i bile? ula sam kako kae Golam, i oko njega se zauo smeh.
Moj otac se nasmeio majci i ona se ozarila jer ju je voleo ba takvu kakva
je bila. Ljudi su uvek govorili da se prema njoj ophodio sa nenou kao da mu
je druga ena.
ene e trpeti zbog vlastitog izopaenog ponaanja, upozorio je hadi
Ali. Na mnoge e biti baeno prokletstvo steriliteta, a one koje uspeju da se
porode jaukae od strahovitih bolova.
 Pogledala sam Goli i videla da se moj stah odraavao u njenim oima. Goli
je strepila zbog poroaja, a mene je muila pomisao na pometnju u samoj
zajednici. Molila sam se da kometa samo preleti preko nebeskog svoda i ostavi
nas na miru.
Videvi me kako drhtim, otac je prebacio ebe od jagnjee vune preko
mojih ramena, a majka me je uhvatila za ruku i trljala je svojim prstima kako bi
me zagrejala. Odavde, iz centra sela gde sam stajala, pruao se pogled na
poznate prizore mog rodnog mesta. Nedaleko se nalazila mala damija, a ploice
sa njene kupole su svetlucale; amam u kojem sam se kupala svake nedelje bio je
pun isparenja i proaran svetlou; oteene drvene tezge male pijace iznikle bi
etvrtkom i tu bi seljani prodavali voe, povre, lekove, tepihe i alatke. Put je
vodio od zgrada i prolazio pored skupine kua napravljenih od blata, u kojima je
dvesta dua iz mog sela nalo utoite, i zavravao u podnoju planine i zavetku
utabanih staza po kojima su tumarale koze, traei hranu. itav ovaj prizor
pruio mi je utehu i kada mi je majka stisnula ruku da vidi kako se oseam, ja
sam joj uzvratila. Ali onda sam izvukla ruku jer nisam elela da izgledam kao
dete.
Baba, proaputala sam ocu tiho. ta ako se hadi Alijeva predvianja u
vezi sa brakom obistine?
Otac nije mogao da prikrije zabrinutost u svom pogledu, ali je njegov glas
zvuao sigurno. Tvoj mu e zasuti ruinim laticama put kojim bude ila,
odgovorio je. Ako se nekad ne bude ophodio prema tebi s potovanjem...
Zastao je na trenutak, a njegove tamne oi delovale su besno kao da je ono
to je bio spreman da uini bilo suvie strano i da zamisli. Hteo je neto da
kae, ali se onda zaustavio.
Moi e uvek da se vrati kod nas, dovrio je.
Sramota i osuda pratili su enu koja bi se vratila roditeljima, ali kao da moj
otac nije mario za to. Oko njegovih milih oiju pojavile su se bore kada mi se
nasmeio.
Hadi Ali je zavrio skup kratkom molitvom. Neki seljani su se odvojili da
bi sa lanovima porodice razgovarali o predskazanjima, dok su se ostali zaputili
kuama. Izgledalo je kao da bi Goli razgovarala, ali joj je mu rekao da je vreme
da pou kui. Proaputala je da je bole noge od teine stomaka i poelela mi
laku no.
Moji roditelji i ja krenuli smo kui jedinim blatnjavim putem koji je
prolazio kroz selo. Sve kue bile su zbijene sa obe strane radi toplote i
sigurnosti. Tako sam dobro znala put da sam mogla da idem vezanih oiju i u
pravom trenutku skrenem ka naoj kui, poslednjoj u selu, iza koje su se nalazili
samo pesak i ipraje. Otac je ramenom gurnuo i otvorio izrezbarena drvena
vrata i uli smo u jednosobnu kuu. Zidovi su bili napravljeni od nabijenog blata
i slame, a zatim posvetljeni belim malterom, i majka ih je odravala tako da su
blistali. Mala vrata vodila su do ograenog dvorita, gde smo uivali u suncu i
gde niko nije mogao da nas vidi.
 Majka i ja skinule smo amije i okaile ih na kuku kraj vrata dok smo se
izuvale. Rastresla sam kosu, koja mi je pala do struka. Za sreu sam dodirnula
zakrivljene rogove kozoroga, koji su blistali na niskom postolju kraj vrata. Moj
otac je savladao kozoroga tokom jedne od naih etnji petkom posle podne. Od
tog dana rogovi su zauzimali poasno mesto u naem domainstvu, a oca su
prijatelji esto hvalili govorei da je okretan kao kozorog.
Otac i ja sedeli smo na crveno-braon tepihu, koji sam istkala kada sam
imala deset godina. Sklopio je oi na tren i pomislila sam da deluje veoma
umorno.
Da li emo sutra da idemo u etnju? upitala sam.
Otvorio je oi. Naravno, malena, odgovorio je.
Morao je da radi u polju ujutru, ali je insistirao na tome da ni za ta na
svetu ne propusti nau zajedniku etnju, osim ako to nije boja volja. Jer ti e
uskoro biti zauzeta oko venanja, rekao je, a glas mu je zadrhtao.
Pogledala sam u stranu jer nisam mogla da zamislim da odem od njega.
Moja majka je bacila suvu balegu u poret da bi spremila vodu za aj.
Iznenaenje, rekla je donosei tanjir sveih kolaa od leblebija. Bili su sa
aromom rue.
Ruke ti se pozlatile! rekao je moj otac.
Oni su bili moja omiljena poslastica i jela sam ih nezasito. Ubrzo sam se
umorila i rairila sam svoju prostirku kraj vrata, kao i obino. Zaspala sam uz
zvuke razgovora mojih roditelja, koji su me podseali na gugutanje golubova, i
uinilo mi se da sam ak videla oca grli majku i ljubi je.

Sledeeg popodneva stajala sam u dovratku i pogledom traila svog babu

dok su se drugi mukarci vraali sa polja. Oduvek sam volela da mu sipam aj
pre nego to bi uao. Majka je bila nagnuta nad poretom i pekla hleb za veeru.
Kada se nije pojavio, ula sam u kuu, oistila nekoliko oraha i stavila ih u
inijicu, a onda spustila irise, koje sam nabrala, u posudu s vodom. Potom sam
izala da ponovo osmotrim jer sam bila nestrpljiva da krenem u etnju. Gde je
on? Mnogi mukarci su se ve vratili i po dvoritima spirali sa sebe prljavtinu
nakupljenu tokom dana.
Treba nam voda, rekla je moja majka, a ja sam zgrabila krag i zaputila
se ka bunaru. Usput sam naletela na Ibrahima, bojara, koji me je udno
pogledao.
Idi kui, rekao mi je. Potrebna si majci.
Zaudila sam se. Ali upravo mi je kazala da donesem vodu, rekla sam.
Nema veze, odgovorio je. Kai joj da sam ti ja rekao da se vrati.
Otrala sam kui to sam bre mogla, a sud je udarao o moja kolena. Dok
sam se pribliavala kui, primetila sam etiri oveka kako nose ebe, koje je
visilo od tereta. Moda se dogodila nesrea na polju. Povremeno bi nam otac
priao o tome kako se neko povredio na vrilici, kako je nekoga ritnula mazga ili
se vratio okrvavljen iz tue. Znala sam da e nam rei ta se dogodilo dok
budemo pili aj.
Ljudi su se nespretno kretali zbog teine tereta. ovekovo lice bilo je
skriveno i ljuljukalo se, oslonjeno na rame jednog od nosaa. Izgovorila sam
molitvu za njegov brz oporavak jer je porodici teko kada je mukarac toliko
bolestan i ne moe da radi. Kako se grupica pribliavala, opazila sam da je
turban rtve zamotan kao i kod mog oca. Ali to nita ne znai, brzo sam rekla
sebi. Mnogi mukarci zamotavaju turban na slian nain.
Prednji nosai izgubili su korak na trenutak i skoro su ispustili oveka.
Glava mu je visila kao da je jedva privrena za telo, a udovi su bili beivotni.
Ispustila sam krag, koji se razbio kraj mojih nogu.
Bibi, zakukala sam. Pomagaj!
Majka je izala, otresajui brano sa odee. Kada je ugledala mog oca,
ispustila je prodoran jauk. ene koje su ivele u blizini pojurile su iz svojih
kua, okruujui je poput mree dok je ona parala vazduh svojom tugom. Poto
se previjala i trzala, neno su je uhvatile i pridravale, sklanjajui joj kosu s lica.
Ljudi su uneli mog oca i poloili ga na postelju na podu. Koa mu je bila
bolesnoute boje, a pljuvaka mu se slivala s kraja usana. Majka je stavila prste
preko njegovih nozdrva.
Bogu hvala, jo uvek die! rekla je.
Nadi, koji je s ocem radio na poljima, nije znao gde da pogleda dok nam
je govorio ta se dogodilo. Delovao je umorno, ali bio je dobro sve do ovog
popodneva, rekao je. Iznenada se uhvatio za glavu i sruio na zemlju, borei
se za vazduh. Nakon toga se nije mrdnuo.
Neka Bog potedi tvog supruga! rekao je ovek koga nisam prepoznala.
Kada su uinili sve kako bi ga smestili to udobnije, otili su, mrmljajui
molitve za ozdravljenje.
Majino elo bilo je naborano dok je skidala oevu platnenu obuu,
poravnavala mu tuniku i nametala jastuke ispod njegove glave. Pipnula mu je
ruke i elo i izjavila da mu je temperatura normalna, ali mi je rekla da odem po
ebe i pokrijem ga da bi mu bilo toplo.
Vest o mom ocu brzo se irila i nai prijatelji poeli su da pristiu da bi
nam pomogli. Kolsum je donela vodu koju je uzela sa izvora nedaleko od svetog
hrama poznatog po svojim isceliteljskim moima. Ibrahim je zauzeo mesto u
dvoritu i poeo da recituje delove iz Kurana. Goli je svratila dok joj je deak
spavao u naruju i donela hleb i kuvano soivo. Skuvala sam aj da bih ugrejala
prisutne. Kleala sam kraj oca i posmatrala njegovo lice, molei se da mrdne
kapcima, da naini samo mali trzaj bilo ta to bi me uverilo da u njemu jo
ima ivota.
Rabi, seoski lekar, stigao je kada je ve pala no, sa krpenim torbama
punim bilja, obeenim preko ramena. Spustio ih je kraj vrata i kleknuo da
pregleda mog oca pod svetlou uljanice, koja je treperila. Oi su mu se skupile
kada se paljivije zagledao u oevo lice. Treba mi jo svetla, rekao je.
 Pozajmila sam dve uljane lampe od komija i spustila ih blizu postelje.
Lekar je podigao oevu glavu i paljivo odmotao njegov beli turban. Glava mu
je delovala teko i nateeno. Pod svetlou je njegovo lice bilo boje pepela, a
njegova tanka kosa proarana sedim vlasima delovala je beivotno i takoe je
bila pepeljasta.
Rabi je uhvatio oev runi zglob, dodirnuo mu vrat i kada nije pronaao
ono to je traio, spustio je uvo na oeve grudi. U tom trenutku, Kolsum je
apatom pitala majku da li bi elela jo aja. Lekar je podigao svoju glavu i
zamolio sve za tiinu, i nakon to je ponovo posluao, uspravio se i sa ozbiljnim
izrazom lica objavio:
Srce mu kuca, ali veoma slabo.
Ali, uzvieni meu ljudima, daj snage mom muu! zavapila je moja
majka.
Rabi je uzeo svoje torbe i izvadio vezice lekovitog bilja, objanjavajui
Kolsum kako da od njih pripremi lek za poboljanje rada srca. Obeao je da e
navratiti ujutru da proveri kako je otac.
Bog vas blagoslovio! rekao je dok je izlazio. Kolsum je poela da kida
listove sa stabljika i ubacuje ih u sud, a potom je dodala vodu koju je majka
prokuvala.
Kada je Rabi izaao, zaustavio se da popria sa Ibrahimom, koji je jo uvek
bio u dvoritu. Nemoj da staje sa molitvama, upozorio ga je, a onda sam ula
kako je proaputao: Bog e ga moda uzeti noas.
Na jeziku sam osetila neto poput re. Potraila sam majku i pojurila joj u
zagrljaj, i stajale smo tako neko vreme, dok nam se u oima ogledala tuga.
Otac je poeo da breke. Usta su mu jo uvek bila otrembeena, usne blago
razdvojene, a njegov dah je utao kao suvo lie koje razbacuje vetar. Majka je
potrala od poreta, dok su joj prsti bili zeleni od bilja. Nagnula se nad oca i
zaplakala: Joj, voljeni moj! Joj!
Kolsum je pohitala da osmotri oca, a onda je odvela majku ponovo do
poreta, jer nita nije moglo da se uini. Hajde da dovrimo ovaj lek koji e mu
pomoi, rekla je Kolsun, ije su uvek blistave oi i obrazi boje nara svedoili o
njenom travarskom umeu.
Kada je bilje bilo skuvano i prohlaeno, Kolsum je sipala tenost u plitku
posudu i prinela je ocu. Dok mu je majka pridizala glavu, Kolsum mu je neno
kaikom stavljala lek u usta. Vei deo prolio se preko usana i natopio postelju. U
narednom pokuaju, stavila je lek u usta, ali moj otac se zakaljao, zagrcnuo, i
na tren se uinilo da se gui.
Kolsum, koja je obino bila veoma smirena, spustila je posudu rukama koje
su se tresle i pogledala u moju majku. Moramo da saekamo dok ne otvori oi
pre nego to ponovo pokuamo, posavetovala je.
amija moje majke bila je nakrivljena, ali ona to nije primeivala.
Potreban mu je lek, rekla je nemono, ali je Kolsum rekla da je vanije da
moe da die.
 Ibrahimov glas poeo je da zvui promuklo i Kolsum me je zamolila da se
pobrinem za njega. Sipala sam mu malo toplog aja i posluila ga u dvoritu uz
urme. Oima mi se zahvalio, ali nije prekinuo da izgovara molitve, kao da je
snaga njegovih rei mogla da odri oca u ivotu.
Kada sam se vraala u sobu, nabasala sam na oev tap, koji je visio na
kuki blizu vrata ka dvoritu. Setila sam se kako me je tokom nae poslednje
etnje odveo da vidim isklesanu drevnu boginju, skrivenu iza vodopada. Sporo
smo napredovali po grebenu dok nismo pronali isklesanu statuu iza vode koja
se slivala. Boginja je nosila visoku krunu koja kao da je bila ispunjena oblacima.
Njene lepo oblikovane grudi prekrivala je tanka tkanina i imala je ogrlicu od
krupnog kamenja. Stopala joj se nisu videla; kao da se njena odea stapala sa
talasima i vodenim tokovima. Rairila je svoje mone ruke, velike poput
mukih, koje su delovale kao da prizivaju vodopad.
Moj otac je bio umoran tog dana, ali se penjao strmim stazama do
vodopada dahui da bi mi pokazao taj udesni prizor. Njegovo disanje sada je
bilo jo munije; kriputalo je kao da potie izvan tela. Ruke su poele da mu se
mrdaju, poput dva nemirna mia. Migoljile su se po grudima i eale po
njegovoj tunici. Njegovi dugi prsti bili su tamni od rada u polju, a ispod noktiju
je bio sloj prljavtine koju je on uklanjao pre ulaska u kuu, dok mu je bilo
dobro.
Obeavam da u mu se posvetiti i negovati ga, samo ako ga ostavi sa
nama, proaputala sam Bogu. Svakog dana u se moliti i nikada se neu aliti
da sam gladna za vreme posnog meseca ramazana, ak ni u sebi. Moj otac je
pokuavao da ugrabi vazduh, kao da se borio sa boleu jedinim delom tela u
kojem je jo bilo snage. Kolsum nam se pridruila kraj postelje i otpoela
molitvu, dok smo posmatrale oeve ruke i sluale njegovo teko disanje. Rekla
sam majci kako je delovao umorno tokom nae etnje po planini i pitala sam da
li je zbog toga onemoao. akama mi je obuhvatila lice i odgovorila: Sreo
moja, to ga je verovatno osnailo.
Kasno nou, disanje mog oca se utialo, a njegove ruke su prestale da se
bore. Majka ga je ponovo uukala u ebe, a lice joj je delovalo smirenije.
Sada e se odmoriti, rekla je zadovoljno.
Otila sam u dvorite, koje se graniilo sa kuom naih komija, da bih
Ibrahimu odnela jo aja. Premestio se na jastue kraj mog tirkiznog tepiha, koji
je stajao nedovren na razboju. Majka je nedavno prodala tepih putujuem
trgovcu svile po imenu Hasan, koji je planirao da se kasnije vrati po njega. Ali
poreklo tirkizne boje koja je godila Hasanovim oima bila je jo osetljiva tema
za mene i mog oca, i pocrvenela sam od stida kada sam se setila koliko mu je
smetalo to sam sama otila u Ibrahimovu radionicu za izradu boja.
Vratila sam se bdenju kraj oeve postelje. Moda e se ova uasna no
uskoro zavriti i naredni dan doneti radosno iznenaenje, da vidim kako otac
otvara oi i bude u stanju da proguta svoj lek. I onda, jednog dana kada mu bude
bolje, otii emo ponovo u etnju po planini i pevaemo. Nita mi ne bi bilo
milije nego da ga ujem kako pevui neku melodiju.
Kako se jutro pribliavalo i nije se ulo nita osim bujice Ibrahimovih
molitvi, osetila sam da mi kapci postaju teki. Ne znam koliko je vremena prolo
dok se nisam probudila, ustanovila da je oevo lice jo uvek mirno i potom
ponovo utonula u san. U zoru me je uteio zvuk vrabaca, koji su naruavali
tiinu svojim bunim dozivanjem. Zvuali su kao ptice koje su se ule za vreme
nae etnje, a onda sam sanjala kako smo se zaustavili da bismo ih posmatrali
dok sakupljaju granice za svoja gnezda.
Napolju se ulo krckanje zaprenih kola i prenula sam se iz sna. Ljudi su
naputali svoje domove i kretali da obavljaju dnevne poslove na bunaru, planini
ili po poljima. Ibrahim se i dalje molio, ali glas mu je bio bezizraajan i
promukao. Majka je pripalila uljanu lampu, koju je stavila kraj postelje. Moj
otac se nije pomerio otkako je zaspao. Osmotrila mu je lice i stavila prste ispod
njegovih nozdrva kako bi osetila da li die. Zadrala ih je tamo, dok su oni
podrhtavali, a potom kliznuli ka njegovim otrembeenim ustima. I dalje traei,
vratila ih je do njegovog nosa i podigla iznad njega. Gledala sam majino lice,
iekujui zadovoljni izraz koji bi mi rekao da je otkrila oev dah. Majka nije
gledala u mene. Tiho je zabacila glavu i ispustila uasan jauk. Ibrahimova
molitva je prestala; pojurio je do mog oca i na isti nain proverio da li die, a
onda je unuo, obuhvatio mu glavu i protresao je.
Majka je poela jo snanije da kuka i da upa svoju kosu. amija joj je
pala i ostala da lei kraj mog oca. I dalje je bila vezana i zadrala je oblik njene
glave.
Zgrabila sam oca za ruku i stisnula je, ali ona je bila hladna i nepokretna.
Kada sam podigla njegovu teku ruku, aka mu se zanjihala kao da je slomljena
kod zgloba. Bore na njegovom licu delovale su jo dublje, a izraz mu je bio
potiten kao da je bio prinuen da se bori sa zloduhom.
Ispustila sam jedan kratak, otar jauk i sruila se na oca. Kolsum i moja
majka dopustile su mi da ostanem tako nekoliko trenutaka, ali me je onda
Kolsum neno povukla.
I otac i ja znali smo da e uskoro doi kraj vremenu koje smo zajedniki
provodili, ali uvek sam mislila da u ja biti ta koja e otii, ovenana
nevestinskim srebrom, i da e mi u uima odzvanjati njegov blagoslov.

Dan nakon oeve smrti bio je mraan, ali usledili su jo mraniji.

Bez mukarca u kui, koji bi obavio etvu tog leta, dobile smo malo
itarica od oevog udela u sadnji, mada su se njegovi prijatelji trudili da budu
velikoduni. Tako mala koliina itarica nije bila dovoljna za ogrev, cipele ili
boju za vunu. Morale smo da prodamo koze za ito, a to je znailo da vie nismo
imale sir. Svaki put kad bismo davale neku kozu, moja majka je plakala.
Kako se bliio kraj dugim toplim danima, nae zalihe poele su da nestaju.
Ujutru smo jele hleb, koji bi majka umesila sa sirom ili kiselim mlekom
dobijenim od brinih suseda, ali uskoro su nai veernji obroci postali sve tanji.
Konano nije bilo ni pomena da emo pojesti makar komadi mesa. Majka je
poela da prodaje oevu imovinu za hranu. Najpre je otila njegova odea, zatim
cipele, onda turbani i na kraju dragoceni tap za etnju.
Drugi bi se u takvoj situaciji obratili svojoj rodbini za pomo, ali majka i ja
nismo bile te sree jer nismo imale starije roake. Moje bake i dede umrli su dok
sam jo bila veoma mala tako da ih se nisam ni seala. Mamina dva brata
ubijena su u ratu sa Otomanskim carstvom. Oev jedini roak, polubrat po
imenu Gostaham, bio je dete oevog oca sa prvom enom. Gostaham se preselio
u Isfahan kada je bio mladi i nita o njemu nismo ule godinama.
Do vremena kada je strahovito zahladnelo, ivele smo na tankom paretu
hleba i ostacima turije od argarepe iz prethodne godine. Svakog dana bila sam
gladna, ali znajui da majka ne moe nita da uini, trudila sam se da ne
govorim o bolovima u svom stomaku. Uvek sam se oseala umorno i zadaci koji
mi nekada nisu predstavljali problem, kao to je donoenje vode sa bunara, sada
su delovali kao neto to nadilazi moje sposobnosti.
Poslednja vrednost koja nam je preostala bio je moj tirkizni tepih. im sam
zavrila rad na resicama, Hasan, trgovac svilom, vratio se da ga uzme i plati nam
ono to je dugovao. Iznenadio se kada je ugledao nae crne tunike i amije, i
kada je saznao zato smo u alosti, pitao je majku da li moe da nam pomogne.
Plaei se da neemo preiveti zimu, ona ga je zamolila da pronae naeg
jedinog roaka Gostahama kada se vrati u Isfahan i obavesti ga o neprilici u koju
smo zapale.
Oko mesec dana kasnije stiglo nam je pismo iz prestonice, koje je doneo
ovek koji je trgovao magarcima na putu za iraz. Majka je zamolila hadi Alija
da ga proita naglas, poto ni ona ni ja nismo znale slova. Bilo je od Gostahama,
koji je pisao da izuzetno ali zbog gubitka koji smo pretrpele i pozvao nas je da
ostanemo kod njega u prestonici dok ne stanemo na noge.
I tako sam jednog zimskog jutra saznala da u napustiti dom u kojem sam
provela detinjstvo i prvi put u ivotu otputovati daleko. Da mi je majka rekla da
emo otii u neku hriansku zemlju, gde ene varvarke izlau svoje grudi tuim
pogledima, jedu peenu prasetinu i kupaju se jednom godinje, takvo odredite
ne bi mi delovalo udaljenije od ovog.
Vest o naem skorom odlasku brzo se irila selom. Posle podne poele su
da pristiu ene u na dom sa najmlaom decom. Skinuvi amije, rastresle bi
kosu, pozdravile sve u prostoriji, a potom bi se smestile meu skupinom na
tepihu. Deca koja su bila dovoljno stara da se igraju okupila su se u svom oku.
Daj boe da je ovo poslednja nesrea koja vas je zadesila! rekla je
Kolsum im je ula, ljubei majku u oba obraza.
Majine oi ispunile su se suzama.
To je zbog komete, rekla je Kolsum saoseajno. Sam ovek ne moe da
pobedi toliku silu.
 Muu moj, rekla je majka kao da je moj otac jo uvek iv. Zato si
govorio da e ivot biti srean? Zato si prizivao gnev komete?
Zejneba je napravila grimasu. Mahin, da li se sea muslimana koji je
putovao od Isfahana sve do Tabriza pokuavajui da pobegne od anela smrti?
Kada je tamo stigao, Azrael mu se zahvalio to nije zakasnio na sastanak s njim.
Tvoj mu nije uinio nita loe; samo je potovao Boju zapovest.
Lea moje majke su se malo povila, to se deavalo uvek kada je oseala
bol. Nikada nisam mislila da u morati da napustim svoj dom, odgovorila je.
Bie volja Boja i vaa srea e se promeniti u Isfahanu, rekla je Kolsum,
nudei nam divlju rutvicu, koju je ponela da bi nas titila od uroka. Zapalila je
biljku arom iz pei i njen otar miris proistio je vazduh.
Majka i ja posluile smo nae goe ajem i ponudile ih urmama koje je
Kolsum donela, jer same nita nismo imale. Prinela sam olju aja Safi,
najstarijoj seljanki, koja je sedela u uglu sobe sa nargilom. uli su se mehurii
kada bi povukla dim.
ta zna o svojoj novoj porodici? pitala je kada je ispustila dim.
Bilo je to veoma neprijatno pitanje zbog kojeg je u prostoriji na tren
zavladala tiina. Svi su znali da se moj deda oenio bakom pre mnogo godina
kada je posetio prijatelje u naem selu. Moj deda je ve bio oenjen svojom
prvom enom i iveo je s njom i Gostahamom u irazu. Kada je moja baka
rodila oca, on je povremeno dolazio u posetu i slao novac, ali bilo je razumljivo
da porodice nisu bile bliske.
Znam neto malo, odgovorila je moja majka. Nisam videla Gostahama
vie od dvadeset pet godina. Srela sam ga samo jednom kada se zaustavio u
naem selu na putu ka irazu, gradu pesnika, gde je trebalo da obie svoje
roditelje. Jo u to vreme bio je jedan od poznatijih tkalaca tepiha u prestonici.
,,A njegova ena? pitala je Safa promuklim glasom od duvana u pluima.
O njoj ne znam nita, osim da mu je rodila dve erke.
Safa je zadovoljno ispustila dim. Ako joj je mu uspean, ona upravlja
velikim domainstvom, rekla je. Samo se nadam da e biti velikoduna i
pravina pri podeli posla.
Njene rei navele su me da uvidim da vie neemo gospodariti naim
ivotima. Ako mi volimo hleb koji je re i hrskav a ona ne, moraemo da
jedemo onaj koji se njoj bude dopadao. I bez obzira na to kako se budemo
oseale, moraemo da joj iskazujemo zahvalnost. ini mi se da je Safa primetila
da sam se uznemirila, jer je na trenutak prestala da pui da bi me uteila.
Polubrat tvog oca sigurno ima dobru duu, jer vas inae ne bi pozvao,
rekla je. Samo se potrudi da udovolji njegovoj eni i oni e se brinuti o vama.
Neka bude volja Alahova, rekla je moja majka glasom koji je delovao
neubedljivo.
Pogledala sam unaokolo u draga poznata lica; u svoje prijateljice i
prijateljice moje majke, ene koje su mi bile poput tetaka i baka dok sam
odrastala. Nisam mogla ni da zamislim kako e mi biti kada ne budem mogla da
viam te ene: Safu, sa licem zbrkanim poput stare jabuke; Kolsum, tananu i
hitru, uvenu po poznavanju lekovitog bilja; i konano Goli, moju vernu
prijateljicu.
Sedela je kraj mene, sa tek roenom erkom u naruju. Kada je beba poela
da plae, razvezala je tuniku i prislonila dete na grudi. Golini obrazi bili su
rumeni poput bebinih; njih dve delovale su zdravo i zadovoljno. Svim srcem
poelela sam da moj ivot bude poput njenog.
Kada je zavrila sa dojenjem, Goli je spustila bebu u moje naruje. Udisala
sam miris novoroeneta, sve poput tek iznikle penice i proaputala: Ne
zaboravi me. Milovala sam njen obrai, razmiljajui o tome kako u
propustiti njene prve rei i prve nesigurne korake.
Goli me je zagrlila. Razmiljaj o tome kako je Isfahan velik! rekla je.
etae po najveem ikada sagraenom trgu i majka e moi da ti izabere mua
meu hiljadama ljudi!
Na trenutak sam se ozarila, kao da su moje stare nade i dalje bile ostvarive
dok se nisam setila svog problema.
Ali ja sada nemam miraz, podsetila sam je. Koji e me mukarac uzeti
bez iega?
itava prostorija je ponovo utihnula. Moja majka je raspaljivala rutvicu, a
bore na elu urezale su joj se jo vie. Ostale ene poele su da govore u isti
glas. Ne brini, draga Mahin! Tvoja nova porodica e ti pomoi!
Oni nee da dozvole da tako lepa mlada devojka bude u nevolji!
Za svaku kobilu postoji zdrav pastuv, i snaan vojnik za svaku udavau
zaobljenu kao mesec!
ah Abas e sigurno poeleti tvoju erku za svoj harem, rekla je Kolsum
mojoj majci. On e je podgojiti sirom i eerom i onda e imati vee grudi i
obliji stomak nego bilo koja od nas!
Kada sam nedavno bila u amamu, videla sam svoj odraz u metalnom
ogledalu. Moje telo ne poseduje onu zrelost koju imaju ene koje doje kao to je
to sluaj sa Goli, ija pojava izaziva divljenje u amamu. Miii na mojim
podlakticama upadali su u oi, a moji obrazi bili su upali. Verovala sam da
nikada neu biti okruglasta kao mesec, ali sam se nasmeila kada sam pomislila
kako moje mravo koato telo zadobija enke odlike. Kada je Zejneba opazila
izraz na mom licu, razgalila se. Smejala se toliko glasno da se povila preko svog
stomaka, a usne su joj se povukle sa zuba tako da je liila na konja koji
pokuava da se oslobodi ema. itavo lice mi je pocrvenelo jer sam shvatila da
je Kolsum samo pokuavala da bude ljubazna.

Nije nam mnogo trebalo da se spakujemo jer smo imale vrlo malo stvari.
Stavila sam jedinu preobuku koju u nositi tokom alosti u pletene bisage
zajedno sa tekim ebadima i napunila sam vodom sve krage koje sam mogla
da naem. Tog jutra kada je trebalo da krenemo, komije su nam poklonile hleb,
sir i sueno voe za dug put. Kolsum je bacila punu aku graka da bi mogla da
prorekne da li e biti povoljan dan za putovanje. Nakon to je konstatovala da e
biti odlian, podigla je dragoceni primerak Kurana i tri puta njime obila oko
naih glava. Molei se za bezbedno putovanje, celivale smo ga. Ba kada smo
kretale, Goli je uzela komad suenog voa iz moje torbe i zavukla ga u svoj
rukav. Ukrala je neto od mene da bi se uverila da u se jednom vratiti.
Nadam se, apnula sam joj dok smo se opratale. Najvie me je bolelo to
sam nju naputala.
Majka i ja putovale smo sa prodavcem mousa po imenu Abdul-Rahman i
njegovom enom, a njihov posao bio je da budu pratnja putnicima od jednog
mesta do drugog za odreenu nadoknadu.
esto su putovali do severoistone granice nae zemlje u potrazi za
mousnim mehurima sa Tibeta, koje bi prodavali po velikim gradovima. Njihove
bisage, ebad i atori oseali su se po tom mirisu, zbog ega su mogli da dobiju
dobru cenu.
Kamila koju smo delile majka i ja imala je blage crne oi, koje su bile
opcrtane zatitnom surmom i gustu dlaku boje peska. Abdul-Rahman ukrasio je
njenu lepu njuku pletenom crvenom trakom sa plavim kiankama, koja je
predstavljala uzde. Sedele smo na njenim leima na vrhu gomile urolanih tepiha
i dakova s hranom i pridravale se za grbu. Kamila je prefinjeno podizala svoje
noge dok je hodala, ali je bila mrzovoljna i uasno smrdela, poput seoskih
nunika.
Nikada nisam videla predele severno od mog sela. im smo napustili
podruje blagotvornih planinskih potoka, zemlja je postala gola. Bledozeleno
iblje borilo se za opstanak, ba kao i mi. Nai krazi sa vodom postali su
dragoceniji od mousnih mehurova. Du puta nailazili smo na polomljene
posude za vodu, a povremeno i na kosti onih koji su pogreno procenili duinu
puta.
Abdul-Rahman terao nas je napred u ranim jutarnjim satima, pevuei
svojim kamilama tako da bi one mogle da uhvate korak sa ritmom njegovog
glasa. Suneva svetlost odbijala se od zemlje i oi su me pekle od tog odbleska.
Tle je bilo smrznuto; nekoliko biljaka koje smo videli bilo je zahvaeno
mrazom. Do kraja dana, stopala su mi bila toliko hladna da ih vie nisam
oseala. Majka je otila u na ator na spavanje im se smrailo. Rekla je da ne
moe da podnese da gleda u zvezde.
Nakon deset dana putovanja ugledali smo planine Zagros, koje su
nagovetavale da se pribliavamo Isfahanu. Abdul-Rahman nam je rekao da se
negde visoko u planinama nalazi sam izvor bia Isfahana, reka Zajandeh, Vena
reka. Najpre je to bilo samo bledoplaviasto svetlucanje, sa hladnim dakom
koji je dopirao do nas iz velike daljine. Kada smo se pribliili, reka mi se inila
ogromna, poto su vodene povrine koje sam dotad imala prilike da vidim bile
uglavnom planinski potoci.
 Kada smo stigli do njene obale, sjahali smo sa kamila poto njima nije bilo
dozvoljeno da budu u gradu, i okupili se da se divimo vodi. Hvaljen Bog zbog
obilja koje nam prua! uzviknula je moja majka dok se reka talasala kraj nas,
nosei granu tako brzo da ju je bilo nemogue uhvatiti.
Zahvalnost je opravdana, odgovorio je Abdul-Rahman, jer ova reka
uliva ivot slatkim lubenicama iz Isfahana, hladi njegove ulice i puni bunare.
Bez nje, Isfahan bi prestao da postoji.
Ostavili smo kamile na uvanje kod jednog Abdul-Rahmanovog prijatelja i
peke nastavili nae putovanje preko mosta Trideset tri luka. Na oko pola puta,
stali smo ispod jednog svoda da bismo uivali u pogledu. Uhvatila sam majku za
ruku i rekla: Pogledaj! Pogledaj! Reka je proticala brzo, kao da je uzbuena, i
u daljini se nazirao drugi most, a jo jedan je svetlucao iza tog. Jedan je bio
optoen plavim ploicama, na drugom su bile malene gostionice, a jo jedan je
imao lukove koji su podseali na beskrajne kapije koje vode u grad i pozivaju
putnike da mu otkriju njegove tajne. Ispred nas se u svim pravcima pruao
Isfahan, a pogled na hiljade kua, bati, damija, bazara, kola, karavan-saraja,
evabdinica i gostiona ispunio nas je divljenjem. Na kraju mosta leala je duga
avenija sa drvoredom, koja se protezala du itavog grada i zavravala na trgu,
koji je podigao ah Abas i koji je bio toliko uven da je svako dete znalo da
predstavlja Sliku sveta. Moju panju privukla je Dumanska damija na trgu,
ija je ogromna plava kupola mirno blistala na jutarnjem suncu. Gledajui
unaokolo, opazila sam drugu aurnu kupolu, pa jo jednu, a potom jo gomilu
bletavih povrina boje afrana, i delovalo mi je da Isfahan opinjava poput
tirkiza optoenog zlatom.
Koliko ljudi ivi ovde? pitala je moja majka, napreui se da nadjaa
graju prolaznika.
Stotine hiljada, odgovorio je Abdul-Rahman. Vie nego u Londonu i
Parizu; samo je Konstantinopolj vei.
Majka i ja smo istovremeno rekle: ,,Au!; nismo mogle da zamislimo toliko
dua na jednom mestu.
Kada smo preli most, uli smo u natkriveni bazar i proli kroz pijacu
zaina. Dakovi prepuni nane, miroije, korijandera, suenog limuna, kurkume,
afrana i drugih zaina za koje nisam ni znala. Osetila sam cvetni ali gorki miris
peskavice, od kojeg mi je pola voda na usta, i poelela sam jagnjei paprika
poto meso nismo okusile mesecima.
Uskoro smo stigli do karavan-saraja kojim je upravljao brat Abdul-
Rahmana. Dvorite u kojem su mogli da se odmore magarci, mule i konji bilo je
okrueno pravougaonim zasvoenim hodnikom iz kojeg se ulazilo u privatne
odaje. Zahvalile smo se Abdul-Rahmanu i njegovoj eni jer su nas dopratili,
poelele im svako dobro i platile smetaj.
Naa soba bila je mala, sa debelim zidovima bez prozora i sa velikom
bravom. Na podu je bila ista slama, ali nije bilo nikakve posteljine.
 Gladna sam, rekla sam majci, setivi se jagnjeih evapa koje sam videla
da se peku blizu mosta.
Razvezala je uglove prljave tkanine i tuno pogledala u nekoliko preostalih
novia. Moramo da se okupamo pre nego to potraimo nau novu porodicu,
odgovorila je. Hajde da pojedemo hleb koji nam je preostao.
Bio je suv i krt tako da smo ostale praznih stomaka i legle da spavamo. Pod
je bio tvrd u poreenju sa pustinjskim peskom i oseala sam se kao da gubim
ravnoteu, jer sam se ve navikla na lagani hod moje kamile. Ipak, dugo
putovanje me je toliko iscrpelo da sam zaspala im sam spustila glavu na slamu.
Usred noi poela sam da sanjam kako me moj baba vue za nogu da bi me
probudio za jednu od naih etnji petkom. Skoila sam na noge da krenem za
njim, ali on je ve proao kroz vrata. Pokuala sam da ga sustignem; samo sam
mogla da mu vidim lea dok je uzmicao planinskom stazicom. to sam bre
trala, on se penjao sve bre. Kada sam viknula njegovo ime, nije zastao niti se
okrenuo. Probudila sam se oblivena znojem, zbunjena, a slama me je bockala po
leima.
,,Bibi.
Ovde sam, keri moja, odgovorila je moja majka iz tame.
Dozivala si svog babu.
Otiao je bez mene, mrmljala sam i dalje zapletena u mreu svojih snova.
Majka me je privukla sebi i poela da me miluje po elu. Leala sam kraj
nje sklopljenih oiju, ali nisam mogla da spavam. Uzdiui, okretala sam se as
na jednu, as na drugu stranu. Magarac u dvoritu je zanjakao i zvualo je kao
da oajava nad svojom sudbinom. Onda je majka poela da pria i inilo se kao
da njen glas unosi svetlost u turobnu prostoriju:

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Majka me je teila priama jo od vremena kad sam bila mala. Ponekad su

mi pomagale da skidam slojeve sa problema kao sa crnog luka, ili mi davale
ideju ta treba da uradim; neke bi me toliko umirile da bih spokojno utonula u
san. Otac je govorio da su njene prie bolje od najboljih lekova. Uzdahnuvi,
pripila sam se uz majino telo poput deteta, znajui da e zvuk njenog glasa biti
melem za moju duu.

Bila jednom torbareva erka po imenu Golnar, koja je dane provodila

radei u porodinoj bati. Njeni krastavci bili su poznati po svojoj vrstini i
slasti; njene bundeve po svojoj veliini, pravilnom obliku i sonosti; a rotkvice
po svojoj aromatinosti i plamteoj boji. Poto je devojka strastveno volela
cvee, molila je oca da joj dozvoli da zasadi jedan ruin grm u uglu bate. Iako
je njena porodica bila siromana i bio im je neophodan svaki komadi hrane
koji je posadila, otac ju je nagradio usliivi joj elju.
 Golnar je razmenila malo povra za pelcer sa grma bogatih komija i
zasadila ga, izvadivi nekoliko krastavaca da bi oslobodila mesto. Vremenom su
se na grmu pojavili izuzetno veliki cvetovi. Bili su vei od pesnice i beli kao
mesec. Kada je duvao topli vetar, ruin grm se njihao, kao da je plesao uzpesmu
nonog povetarca, a njegovi beli pupoljci otvarali su se poput sukanja prilikom
brzog okretanja.
Golnarin otac prodavao je evape od digerice. Jednog popodneva vratio
se kui i rekao da je prodao poslednje evape sedlaru i njegovom sinu. Hvalisao
se time kako mu erka vredno radi da nije devojka kojoj bi pozlilo od ueglog
mirisa tavljene koe. Uskoro su mladi i njegova porodica doli u posetu
prodavcu digerice i njegovoj erci. Golnar nije bilo drago zbog toga:
mladieva ramena i ruke bili su tanani, a zbog svojih sitnih oiju liio je na
kozu.
Nakon posluenja i uzajamnih komplimenata, devojini roditelji traili su
da mu ona pokae batu. Nevoljno ga je izvela. Mladi je hvalio njeno zdravo
povre, voe, lekovito bilje i divio se lepoti ruinog grma. Razneena, molila ga
je da prihvati nekoliko cvetova za svoju porodicu i odsekla je par dugih drki
svojim makazama. Kada su njih dvoje ponovo uli u kuu sa rukama punim belih
cvetova, roditelji su se nasmeili jer su lako mogli da zamisle kako e izgledati
na venanju.
Te noi, kada su mladi i njegova porodica otili, Golnar je bila toliko
umorna da je vrsto zaspala a da prethodno nije obila svoje rue. Sledeeg
jutra probudila se s oseanjem uznemirenosti i izjurila je iz kue. Ruin grm
klonuo je na ranom jutarnjem suncu, a njegovi cvetovi poprimili su prljavobelu
nijansu. Bata je bila tiha, kao da su noni vetrovi sve oduvali. Golnar je
potkresala neno najtee cvetove, ali kada je pomerila ruke sa bodljikavog
buna, one su bile prekrivene mlazom krvi.
Devojka se pokajniki zavetovala da e se bolje starati o grmu. Prosula je
kofu okrvavljene vode, koju je koristila da oisti oeve noeve za evape, po
zemlji oko buna, dodajui specijalno ubrivo napravljeno od manjih komada
digerice.
Tog popodneva stigao je glasnik sa ponudom za brak od mladieve
porodice. Otac joj je rekao da boljeg mladia ne moe da nae, a majka je
srameljivo pomenula decu koju e zajedno imati. Ali Golnar je plakala i odbila
ponudu. Njeni roditelji bili su ljuti i zbunjeni i mada su obeali da e poslati
pismo i obavestiti mladievu porodicu o odbijanju, bez njenog znanja su ih u
poruci molili za jo malo vremena kako bi mogli da razmisle.
Rano sledeeg jutra, Golnar je ustala uz slatku muziku nonog povetarca i
otkrila da njene nie stoje uspravno i ponosno. Raskoni cvetovi su se otvorili
jer su bili nahranjeni iznutricama; blistali su na jo uvek mranom nebu poput
zvezda. Odsekla je nekoliko cvetova sa grma, najpre kolebljivo, a biljka je
pomilovala vrhove njenih prstiju svilenkastim laticama izluujui opojni miris
kao da je udela za njenim dodirom.
 Onog jutra kada je porodica kao i svake godine ila na izlet u ast Nove
godine, devojka je imala toliko posla da je propustila da zalije ruin grm.
Pomagala je majci da pripremi i spakuje sve za izlet, a onda je porodica otila
na svoje omiljeno mesto blizu reke. Dok su jeli, desilo se da su videli mladia i
njegove roditelje, koji su takoe doli na izlet. Otac ih je pozvao da popiju aj i
poslue se poslasticama. Mladi je dodao najlepi kola Golnar, i takva
ljubaznost ju je iznenadila poto je prethodno odbila njegovu branu ponudu (ili
je barem tako verovala). Na insistiranje roditelja, dvoje mladih su otili u etnju
kraj reke. im ostali vie nisu mogli da ih vide, mladi je poljubio vrh njenog
kaiprsta, ali se Golnar okrenula i pobegla.
Kada se sa porodicom vratila kui, ve je pao mrak. Golnar se zaputila u
batu da zalije edan ruin grm. Kada se nagnula sa kantom vode iz bunara,
iznenada je dunuo vetar i upleo je njenu kosu meu stabljike rue; grm ju je
obgrlio i vrsto drao svojim dugim tankim rukama. to se vie opirala, jae ju
je pritiskalo trnje i povreivalo joj lice. Uz vrisak se otrgnula, obnevidela od
krvi, i doteturala se do kue.
Kada se pojavila na vratima, njeni roditelji su jauknuli kao da su ugledali
zloduha. Devojka u poetku nije doputala da je dodirnu. Otac ju je zgrabio za
ruke, kojima je mlatarala, i umirio ih kako bi majka mogla da joj pogleda rane.
Uasnuli su se kada su otkrili debeo crni trn, koji je bio u njenom kaiprstu tako
vrsto zaboden kao da je nokat. Kako ga je majka izvukla, iz rupe je poela da
lipti krv.
Uz besan povik, otac je izjurio iz kue. Ubrzo se zauo zvuk sekire koja
udara o grm i zabada se u njegovo jezgro. Golnar bi se trznula prilikom svakog
udarca i upala kosu u napadu bola. Majka ju je smestila u krevet, gde je ostala
nekoliko dana, gorei od temperature i viui u delirijumu.
Na insistiranje roditelja udala se nakon dve nedelje za mladia koji je liio
na kozu. Njih dvoje iveli su u sobici u kui njegovih roditelja i mladi se svakog
popodneva vraao smrdei na krv i trule tavionice. Kada bi se pribliio
Golnar, okretala je lice od njega i stresala bi se pri svakom njegovom dodiru.
Uskoro je zatrudnela i rodila mu sina, a potom jo dve erke. Svakoga dana
ustajala je po mraku, navlaila svoju staru odeu, a potom oblaila svoju decu u
stvari, koje su nasledili od starije dece i koje su bile poderanije od njenih. Vie
nije imala vremena da sadi svoje cvee. Ali ponekad, dok bi prolazila kraj zida
bate gde je nekada gajila ruiti grm, sklopila bi oi i prisetila se mirisa
cvetova, slaih od nade.

Kada je majka prestala da pria, promekoljila sam se da bih otresla sa

nogu slamu koja me je bockala, ali nije mi bilo udobnije. Bila sam uznemirena
kao da mi je pela zujala u unoj koljci.
Majka mi je rukama obuhvatila lice. ta je bilo, keri moja? zapitala je.
Da li ti nije dobro? Je li te neto boli?
 Nesreni uzdah oteo mi se sa usana i pretvarala sam se da pokuavam da
zaspim.
I kao da razmilja naglas, majka je rekla: Nisam sigurna zbog ega sam ti
ispriala ovu priu. Potekla je iz mene i pre nego to sam uspela da se setim o
emu je.
Znala sam tu priu jer ju je majka jednom ili dvaput ispriala u selu. U to
vreme ona me nije uznemiravala. Zamiljala sam da u provesti ivot s muem
koji e pred moje noge bacati latice rua, a ne sa mladiem koji smrdi po truloj
goveoj koi. Nisam ni pomiljala da bi moja sudbina mogla da bude poput
Golnarine, ali sada, u tami nepoznate sobe, u nepoznatom gradu, pria je zvuala
proroanski. Majka vie nije mogla da nas zatiti, a niko osim nje nije ni imao tu
obavezu. Majka je bila suvie stara da bi je neko poeleo, a sada kada nismo
imali novca za miraz, niko nee eleti ni mene. im je prohujala kometa, moji
izgledi da budem srena bili su uniteni.
Otvorila sam oi; pod slabim zracima svetla koji su se uunjali u nau
odaju, ugledala sam majku koja me je posmatrala. Delovala je uplaeno pa sam
se vie raalostila zbog nje nego zbog sebe. Snano sam udahnula da bih se
smirila.
Na trenutak mi je bilo loe, ali sada se oseam bolje, rekla sam.
Olakanje u majinim oima bilo je tako veliko da sam zahvalila Bogu to
mi je podario snage da to izgovorim.
 DRUGO POGLAVLJE

Ustale smo sledeeg jutra uz zvuk putnika koji su tovarili svoje mule da bi
nastavili putovanje. Moje crne pantalone i tunika bili su ukrueni od praine i
znoja, jer sam ih nosila due od nedelju dana. Preostalim novcem majka je
platila da uemo u oblinji amam, gde smo sastrugale prljavtinu sa tela i prale
kosu dok nije zakripala pod prstima. Tako iste, otile smo na obredno pranje,
gde smo zaronile u kadu dovoljno veliku da u nju stane dvadeset ena.
Pomonica u kupatilu trljala mi je lea i noge sve dok nisam osetila da napetost
od dugog putovanja nestaje. Dok se ona time bavila, osmotrila sam svoj koati
grudni ko, udubljeni stomak, nauljane prste, ilave ruke i noge. Kada bih
sanjarila, zamiljala sam sebe kao negovanu enu sa kukovima i grudima oblim
kao dinje. Ali nije bilo pomoi: nita se nije promenilo osim boje mog lica i
ruku, koji su na moju alost potamneli od viednevnog putovanja.
im smo se okupale, obukle smo istu crnu odeu i stavile crne amije i
otile da potraimo Gostahama na trgu Slika sveta, koju je sagradio ah Abas
kada je Isfahan proglasio novom prestonicom. Kada smo zakoraile kroz uzanu
kapiju koja nije nagovetavala njegovu veliinu, zastale smo zadivljene.
itavo nae selo...! zaustila sam. Majka je dovrila moju reenicu poto
je pomislila isto.
Moglo bi da stane dva puta na ovaj trg. Nije ni udo to ljudi tvrde da
Isfahan predstavlja polovinu sveta!
Trg je bio toliko velik da su ljudi na oba njegova kraja delovali kao osobe
prikazane na minijaturama. Minareti Dumanske damije bili su toliko visoki i
tanki da sam oseala vrtoglavicu kada bih podigla glavu i pogledala ih, jer se
inilo kao da se gube u nebeskim visinama. inilo se kao da ogromna tirkizna
kupola damije lebdi u prostoru; sigurno je Bog vodio ljudsku ruku da bi mogla
da izradi ploice koje su toliko blistale! Iznad visoke kapije ka bazaru nalazio se
mural prvi koji sam ikada videla na kojem je prikazana bitka tako realistino
da je delovalo kao da se mukarci stvarno bore pred naim oima. Izgledalo je
kao da sve na trgu prkosi svakodnevnim zakonima verovatnoe.
Hanumo, molim vas, pomerite se! povikao je ovek iza nas, koristei
pristojan termin za udate ene. Izvinile smo se i pomerile se s ulaza. Pogledavi
nas dok je prolazio, dodao je sa osmehom: Prvi put? Uvek me raduje kada
vidim zauenost na licima posetilaca.
Zaista je bilo udo. Na kraoj strani trga nalazila se plavo-zlatna palata
aha Abasa, a naspram nje, njegova damija sa utom kupolom, koja je blistala
poput malog sunca. Na duim stranama stajale su jedna naspram druge kapija ka
Velikom bazaru i ulaz u ogromnu Dumansku damiju koja treba da opominje
bogobojaljive trgovce da budu poteni.
Mo, novac i Bog na jednom mestu, primetila je moja majka,
posmatrajui graevine oko nas.
 I ogan, odgovorila sam, uoivi stative za polo na udaljenim krajevima
trga, koji je bio dovoljno dugaak da na njemu moe da se organizuje utakmica.
Sa vrha jednog od minareta Dumanske damije, mujezin je poeo da
poziva na molitvu, parajui vazduh opojnim nazalnim glasom. Alahu-ekber
Bog je velik! uzvikivao je, a njegov glas lebdeo je iznad nas.
Kada smo ule na trg, opazila sam da je veina zgrada bila prekrivena
ploicama najistijih boja sunca i neba. Kupola Dumanske damije delovala je
potpuno tirkizno izdaleka, ali kada sam prila, videla sam da je ivotnost
postignuta izuvijanom vinovom lozom bele i ute boje. Venci sa belim i
tirkiznim cvetovima ukraavali su kupolu ahove limunute damije. Zasvoeni
ulazi u damije bili su ispunjeni ploicama sa belom cvetovima, koji su liili na
svetlucave zvezde u plavetnilu sumraka. Povrina svake zgrade sijala se od
ornamenata. Kao da je vrhunski zlatar izabrao najlepe tirkize, najree plave
safire, najblistavije ute topaze i najistije dijamante i rasporedio ih u beskrajnu
svetlucavu aru koja je odailjala boje i svetlost.
Nikada nisam videla neto tako velianstveno, rekla sam majci,
zaboravivi na trenutak tuni razlog naeg dolaska.
Majka nije zaboravila. Prevelik je, odgovorila je pokazujui na prostrani
trg, i shvatila sam da joj nedostaje nae malo selo, gde je sve poznavala.
Trg je bio pun ljudi. Deaci su jurili oko nas trudei se da ne proliju vrelu
tamnu tenost iz fildana i uzvikivali: Kafa! Kafa!, koju nikada nisam probala,
ali je njen miris bio jak kao da se radilo o hrani. Dva onglera hitro su
razmenjivala loptice, molei publiku da bude dareljiva. Ulini prodavci su nas
vie puta zaustavljali, traei da opipamo tkanine, isprobamo surmu, ak i da
pogledamo kljovu slona, ogromne ivotinje iz Indije o ijoj sposobnosti
pamenja postoje legende.
Nakon nekoliko minuta hoda, stigle smo do ahove palate. U poreenju sa
Dumanskom damijom, delovala je skromnije. Imala je samo nekoliko
spratova i titili su je dve debele izrezbarene drvene kapije, osam mesinganih
topova i red straara naoruanih sabljama. Majka je prila jednom straaru i
pitala ga kako da pronaemo Gostahama koji se bavi izradom tepiha.
ta vi imate s njim? zapitao ju je namrteno.
Rekao nam je da ga potraimo, rekla je majka. Straar se prezrivo
nasmejao kada je zauo njene otegnute samoglasnike.
On je pozvao vas?
On je roak mog mua.
Straar ju je gledao kao da sumnja u njene rei. Gostaham je majstor u
ahovoj tkaonici tepiha, koja se nalazi iza palate, rekao je. Javiu mu da ste
ovde.
Mi smo praina pod tvojim nogama, rekla je moja majka i vratile smo se
na trg da saekamo. Nedaleko se nalazio bazar sa kujundijskim radnjama i
posmatrale smo kako majstori udarcima preobraavaju oblike ptica i ivotinja u
ajnike, olje i kaike.
 Ubrzo je straar doao po nas i poveo nas da se vidimo sa Gostahamom,
koji je ekao kraj kapije palate. Iznenadila sam se kako su on i otac imali malo
slinosti. Tano je da su bili polubraa, ali dok je moj otac bio visok i kao
isklesan, Gostaham je bio nizak i zaobljen kao krompir, sa malaksalim oima,
nosem krivim poput sokolovog kljuna i dugom sivom bradom. Ljubazno nas je
pozdravio i poeleo nam dobrodolicu u Isfahan. Osmehujui mi se, uhvatio me
je za ruke. Dobro, onda! uzviknuo je. Ti si Ismailovo dete. Ima njegov ten
boje oraha i ravnu crnu kosu, a ove siune, savrene ruke svugde bih
prepoznao!
Pretvarao se da mi pomno ispituje ake, zbog ega sam se nasmejala, i
poredio ih sa svojim. Za mukarca imao je veoma male ake i bile su, kao i
moje, uske sa dugim prstima.
Porodina slinost je oigledna, rekao je. Da li tka ilime?
Naravno, rekla je moja majka. Ona je najbolja tkalja u naem selu. I
onda mu je ispriala kako smo prodale moj tirkizni ilim dok je jo bio na
razboju.
Neka te uvek vodi Alijeva ruka! rekao je Gostaham, delujui zadivljeno.
Pitao je majku za vesti iz zaviaja. Dok smo odlazili sa trga, poela je da
mu pria o ocu. Rei su curele iz nje kao da su dugo bile zapeaene u boci, i
ona mu je toliko emotivno ispriala o njegovoj smrti da su se u njegovim oima
pojavile suze.
Kada smo proli kroz uzani prolaz, Slika sveta je ostala za nama, a potom
smo par minuta ili kroz oblast nazvanu etiri bate da bismo stigli do
Gostahamove kue. Oblast je bila podeljena na divne parkove, koji su sada bili
goli jer je bila zima. Drvo kedra stajalo je na poetku Gostahamove ulice. Spolja
su sve kue liile na tvrave. Nalazile su se iza visokog debelog zida koji je
ukuane titio od radoznalih pogleda.
Gostaham nas je poveo kroz debelu drvenu kapiju i na trenutak smo zastale
da osmotrimo kuu. Bila je toliko velika da nismo znale kuda bismo se zaputile.
Gostaham je uao u uzani hodnik, popeo se nekoliko stepenika i uveo nas u
biruni, spoljne prostorije, gde je primao muke goste. Njegova velika soba imala
je dugake prozore na kojima su bila naslikana dva zelena labuda koja piju
plavu vodu sa razliitih strana fontane. Beli gipsani cvetovi i vinova loza
ukraavali su tavanicu i zidove. Na tepisima boje rubina, izraenim od
najmanjih vorova koje sam ikada videla, nalazili su se debeli jastuii u toplim,
tamnocrvenim tonovima. ak i po ovako hladnom zimskom danu, delovalo je da
soba zrai toplinom.
Gostaham je gurnuo alone, koji su se otvarali sve do poda, i zakoraili
smo u veliko dvorite. Bazen sa vodom bio je u senci dve topole. Pomislila sam
na jedino drvo u mom selu, veliki empres. Za mene je predstavljalo najvei
luksuz da jedna porodica ima svoje sopstvene kronje i zelenilo.
U dvoritu smo ugledale Gordiju, Gostahamovu enu. Bila je krupna ena,
sa irokim zaobljenim kukovima i velikim grudima, koja nam je lagano prila i
poljubila nas u oba obraza. Jedan od njenih slugu ba je prokuvao vodu i
posmatrala sam ga kako priprema aj od ve korienih listova. udno je da
ovako veliko domainstvo iste listove koristi dva puta. aj je bio bezukusan
poput vode, ali mi smo se zahvalile Gordiji i rekle: Neka te ruke nikada ne
zabole.
Koliko ima godina? pitala me je.
Petnaest.
Ah! Onda mora da upozna Nahid. Ona takoe ima petnaest i erka je
ene koja ivi u blizini.
Okrenula se ka mojoj majci. Nahid potie iz veoma ugledne porodice.
Uvek sam se nadala da e moda naruiti tepih od nas, ali jo uvek nisu.
Pitala sam se zbog ega iekuje da proda jo tepiha, jer sam upravo videla
da oni ve imaju sve to jedna porodica samo poeleti moe. Ali pre nego to
sam stigla da bilo ta pitam, Gordija je nagovestila da smo sigurno umorne i
odvela nas je kroz dvorite u sobicu stisnutu izmeu ostave i klozeta. U njoj nije
bilo niega, osim dve prostirke, ebadi i jastuia.
Izvinjavam se to soba ne odgovara nekome kao to ste vi, rekla je
Gordija, ali sve ostale su zauzete.
Majka se trudila da prikrije preneraenost na svom licu. Zidovi su bili
prljavi, a pod prekriven prainom. Gostahamova kua predstavljala je pravu
palatu u poreenju sa naim seoskim domom, ali sobica koju je trebalo da
delimo bila je znatno skromnija.
Nema razloga, odgovorila je ljubazno moja majka, vaa velikodunost
uveliko nadilazi ono to smo zasluile.
Gordija nas je prepustila popodnevnom odmoru. Razvukla sam svoju
prostirku, podiui prainu, ime sam izazvala napad kalja. Nakon nekoliko
trenutaka zaula sam da neko od slugu ulazi u prostoriju do nae, dok je neko
drugi otvorio vrata klozeta, isputajui gust, zemljani miris, oporiji od vonja
naih kamila.
Da li smo sada slukinje? pitala sam majku usplahireno. Opruila se na
prostirci, drei oi irom otvorene.
Ne jo, odgovorila je, ali primetila sam da ju je ovo pitanje uzdrmalo.

Posle spavanja smo ustale i pridruile se Gordiji i Gostahamu u biruniju na

veeri. Kakva je gozba prireena na aravima ispred nas! Takvu hranu nisam
videla ak ni na svadbama, mada se inilo kao da je za Gordiju i Gostahama sve
ovo bilo uobiajeno. Tu je bila zaljuena orba sa kiselim mlekom, miroijom,
mentom, suvim groem, orasima i ruinim laticama, hladna i osveavajua;
pilei paprika sa kolaiima od zaslaene imirke; mekani plavi patlidan
kuvan sa belim lukom i surutkom; pirina sa afranom zapeen tako da je imao
hrskavu braon pokoricu; jak oviji sir; vru hleb; i tanjir rotkvica, svee nane i
gorkog zelja, koji pospeuju varenje. Previe sam pojela prve veeri, kao da sam
pokuavala da nadoknadim sve ono vreme u selu kada nismo imale dovoljno.
Kada smo se svi najeli, moja majka je progovorila. Uzvieni domaini,
rekla je, poastvovane smo to ste nas primili u svoj dom i nahranili kao da
smo se jue rastali. A ipak, asni Gostahame, nisam vas videla vie od dvadeset
pet godina. Za to vreme ste se uzdigli vie od najvie zvezde. Otkuda vi ovde, u
ovoj velikoj kui, sa svim tim bogatstvom koje se samo poeleti moe?
Gostaham se nasmejao i spustio ruke na svoj ogromni stomak. Zapravo,
ponekad kada ujutru ustanem i pogledam oko sebe, ni sam ne mogu da verujem.
A kada ugledam Gordiju kraj sebe, znam da su se moji snovi obistinili i
zahvalim se Bogu to je bio milostiv.
Neka tako uvek i bude, odgovorila je moja majka.
Ipak, nije uvek bilo ovako. Mnogo pre nego to si se ti rodila, obratio mi
se Gostaham, moj otac je uvideo da e zauvek biti siromaan ako bude ostao u
selu. Znajui da nee mnogo toga naslediti, preselio se u iraz da okua sreu.
Bili smo toliko siromani da sam morao da pomaem pri izradi ilima. Kada
sam imao dvanaest godina, otkrio sam da mogu da tkam bre od veine.
Kao i moja erka, ponosno je dodala moja majka.
Kua nam je bila toliko mala da nije bilo mesta za razboj. Kada je vreme
bilo lepo, postavljao sam razboj napolju, ba kao to si i ti morala, rekao mi je
Gostaham. Jednog dana tkao sam ilim toliko brzo da se omanja gomila
okupila da posmatra. Imao sam sree da je jedan od prolaznika bio vlasnik
najvee tkaonice ilima u irazu. Nikada nije traio egrte van tkaonice a i
zato bi kada je mogao samo da obui sinove svojih radnika? Ali kada me je
video, ponudio je da me zaposli jer je moja brzina mogla da uvea njegovu
zaradu.
Narednih nekoliko godina bile su mi najtee u ivotu. Vlasnik tkaonice
izdavao je naredbe na osnovu sposobnosti, a ne godina. Poto sam bio brz, od
mene je traio da dovrim ilim mnogo bre od ostalih. Jednom kada je vlasnik
video da nisam za razbojem, rekao je nekom od svojih siledija da me obori na
lea i iiba po tabanima dok ne ponem da vritim. Samo bi budala povredila
tkalcu ruke, a to to nisam mogao da hodam nije ga se ticalo.
Zadrhtala sam od njegove prie. Sluala sam o deci mlaoj od mene,
najee siroiima, koja su bila prisiljena da dugo rade za razbojem. Ponekad,
na kraju radnog dana, nisu bili u stanju da isprave noge i ustanu, a njihovi
staratelji morali su na leima da ih nose kui. Nakon vie godina koje su
provodili radei savijenih nogu, kosti su im se izobliile, a glave delovale
preveliko u odnosu na tela. Kada bi pokuali da hodaju, teturali bi se poput
starijih ljudi. Bilo mi je drago to sam odrasla u selu gde niko ne bi dozvolio da
razboj uniti telo deteta. I pored toga, dok sam radila za svojim razbojem u toku
toplog prolenog dana, zavidela sam pticama, pa ak i izgladnelim psima, koji
su slobodno lutali kud god bi im se prohtelo. Biti mlad i primoran da sedi bez
rei i radi dok ti krv u telu juri i udi da brblja i smeje se od toga dete
prerano odraste.
Istina je da je vlasnik tkaonice bio u pravu, nastavio je Gostaham.
Pokuavao sam da izvrdam od svojih obaveza jer nisam eleo da ostanem
tkalac. Kad god sam mogao, provodio sam vreme sa majstorima dizajna i
kolorita. Dizajner mi je dopustio da kopiram neke njegove are, a bojar me je sa
sobom vodio na bazar da mi pokae kako bira nijanse vune. Kriom sam nauio
sve to sam mogao.
Nikada mi nije palo na pamet da je mogue biti neto vie od tkalca. Mada
sam bila pospana od obimnog obroka, paljivo sam sluala Gostahamovu priu.
Mom muu nije bilo potrebno mnogo poduavanja, umeala se Gordija.
Ima oko za boje bolje od bilo kog oveka.
Gostaham se zavalio u jastuie i nasmeio, uivajui u eninim
pohvalama. Bio sam toliko ambiciozan da sam rekao majstoru zaduenom za
dizajn da elim da napravim svoj tepih. Ponudio mi je dezen na papiru koji vie
nije koristio i dozvolio mi je da ga kopiram. Uzevi svu svoju uteevinu, otiao
sam na pijacu i kupio najbolju vunu koju sam mogao da priutim. Sate sam
proveo traei boje, zadravajui se toliko dugo da su trgovci vikali na mene da
neto kupim ili odem iz njihovih radnji. Ali ja sam morao da budem apsolutno
siguran da sam odabrao prave nijanse.
Tada sam imao sedamnaest i trebalo mi je skoro godinu dana da napravim
tepih van radnog vremena. Bio je najbolji koji sam ikada izradio. Moja majka je
bila zadovoljna jer u tako doneti novac u kuu. Ali tada sam prihvatio najvei
rizik u svom ivotu, koji mi je omoguio ovako lep dom, sa enom koja je
blistavija od svake zvezde.
Uspravila sam se, nestrpljiva da ujem kako se toliko obogatio.
uo sam da ah Abas Veliki dolazi u iraz i da e primati svoje podanike
svakog popodneva. Dovrio sam tepih, urolao ga i poneo na leima do palate.
Pokazavi ga jednom od straara, objasnio sam da je to poklon. Straar ga je
razmotao da bi se uverio da u njemu nema napadaa, ivotinja, otrova ili ega
slinog i obeao je da e ga izloiti da ga ah vidi.
Kako je hrabro da ste se rastali od jedinog blaga koje ste posedovali!
uzviknula je moja majka.
Tepih je iznet pred aha nakon to je uo iskaz sluge optuenog za krau i
nakon to je ah naloio da ovaj bude kanjen batinanjem, produio je
Gostaham. Mislim da je bio spreman da uiva u nekim lepim vestima. Kada je
moj tepih odmotan pred njim, okrenuo je oak da proveri gustinu tkanja.
Uplaio sam se da e samo narediti slugama da ga odnesu, ali on je zamolio da
mu se sam tvorac predstavi.
Gledajui me pogledom koji je uviao moje siromatvo i ambicioznost, ah
je rekao: Svakog dana kraljevi mi nude poklone od zlata, ali nijedan ne moe da
se uporedi sa rtvom koju si ti podneo. Imao sam ogromnu sreu jer je upravo
otvorio kraljevsku tkaonicu u Isfahanu, iji je zadatak bila izrada najfinijih
ilima za palate i prodaju bogataima. Moj tepih mu se dovoljno dopao da me je
pozvao da doem na godinu dana probnog rada. Majka me je umalo istukla
uvi da sam poklonio tepih. Kada sam joj ispriao kako mi se srea nasmeila,
poela je da velia ahovo ime.
To je izuzetna pria! rekla je moja majka.
Jo je dug put bio preda mnom, rekao je Gostaham. Kada sam poeo u
kraljevskoj tkaonici ilima, bio sam na najniem moguem poloaju. Imao sam
sree jer smo svi dobijali godinju platu i, mada je moja bila najnia, bila je
dovoljna da sam mogu da ivim i aljem novac svojoj porodici. Uslovi su bili
mnogo bolji u ahovoj radionici nego u irazu. Radili smo od zore do podneva,
a onda nam je bilo doputeno da radimo za sebe. Posle podne sam besplatno
uio od majstora uz ahovo odobrenje.
Znai, vi ste ga upoznali? pitala sam u udu, jer je ah za mene bio
odmah iza Boga.
Samo kao ponizni sluga, rekao je Gostaham. On je izuzetno
zainteresovan za tepihe i sam ume da ih tka. Povremeno svrati u radionicu, koja
je, na kraju krajeva, pored njegove palate, da bi se uverio kako napreduje izrada
tepiha, i ponekad razmenimo pokoju re. Ali, da se vratim na priu, jedan od
njegovih glavnih strunjaka za boje zainteresovao se za mene i obuavao me je
kako da usavrim nain kombinovanja nijansi na tepihu. To mi je bio posao
skoro dvadeset godina i kada je moj dragi mentor otiao kod Boga, postao sam
jedan od pomonih majstora za boju.
Oni su odmah iza glavnog majstora, rekla je ponosno Gordija. ,,I moda
e jednog dana postati glavni majstor itave tkaonice.
To nikada nije sigurno, rekao je Gostaham. Veliki konkurent mi je
Afin, pomoni majstor koji se bavi dizajnom, i verujem da se ahu vie
dopadaju dizajneri nego koloristi. Ipak, ne bih nita menjao u svom dosadanjem
ivotu. Jer me je ba kolorista onaj koji me je pozvao da mu budem egrt
nauio svemu to znam i, pored toga, dao mi je svoju erku za enu. I tu se on
nasmeio Gordiji sa toliko nenosti i udnje da me je to podsetilo kako je otac
nekada gledao moju majku. I majka je to opazila i na trenutak su joj se oi
ispunile suzama.
Kakve ilime izraujete u kraljevskoj tkaonici? upitala sam brzo,
nadajui se da e Gostaham prestati da se smei svojoj eni.
Najbolje tepihe u zemlji, rekao je. Tepihe koji zahtevaju gomile
strunjaka. Tepihe koje ah uva zarolane u mranim sobama da ih ne bi otetilo
dnevno svetlo. Tepihe koje naruuju strani kraljevi sa njihovim grbovima
istkanim posrebrenim nitima. Tepihe koji e predstavljati vrednost dugo nakon
to se mi pretvorimo u prah.
Neka Bog uva aha Abasa! uzviknula je Gordija.
Da nije njega, ja bih bio jo uvek obian tkalac u irazu, sloio se
Gostaham. On nije samo zasluan za to to sam se obogatio, ve to je uzdigao
umee izrade ilima iznad svega ostalog.
 Ve je bilo kasno. Majka i ja smo im poelele laku no i otile na spavanje
u svoju sobicu. Dok sam se pokrivala ebetom, pomislila sam kako su neke
porodice neprekidno obasipane sreom. Moda e se sada, poto smo u Isfahanu
kod tako srene porodice, i naa sudbina poboljati, uprkos predskazanjima
komete.

Narednog dana, Gordija je poslala slugu da prenese poruku Nahidinoj

majci i obavesti je da sam ja godina njene erke i da sam stigla sa juga. Njena
majka nas je pozvala da je posetimo tog popodneva. Kada mi je Gordija rekla da
je vreme da poemo, zagladila sam kosu ispod amije i rekla da sam spremna.
Ne moe takva iz kue! rekla je iznervirano.
Pogledala sam svoju odeu. Nosila sam mantil sa dugim rukavima,
dugaku tuniku i iroke pantalone, crne boje poto sam bila u alosti. Zalizala
sam kosu na slepoonicama, uguravi lokne koje su trale ispod marame. Moja
odea je uvek smatrana skromnom i u mom selu.
Zato ne?
,,U gradu je drugaije, odgovorila je. ene iz dobrih kua skroz su
pokrivene!
Ostala sam bez rei. Gordija me je uhvatila za ruku i povela u svoje
prostorije. Otvorila je krinju punu tkanina i kopala po njoj dok nije pronala
ono to joj je bilo potrebno. Posadivi me ispred sebe, skinula mi je amiju i
zagladila kosu sa obe strane glave. Bila je razbaruena, to priznajem. Onda mi je
prebacila laku belu tkaninu preko glave i stegla je ispod brade.
Tako! rekla je. Sada izgleda kao Nahid i druge devojke u svojoj kui ili
poseti.
Podigla je ogledalo da bih mogla da se vidim. Tkanina mi je prekrivala
kosu i vrat, ali mi se nije dopadalo to to mi je lice ostalo otkriveno i upadljivo.
Od sunca u pustinji koa lica delovala je tamnije, naroito naspram beline
marame.
Odvratila sam pogled od ogledala i zahvalila joj se, spremajui se da
krenem.
ekaj, ekaj! pobunila se Gordija. Pusti me da zavrim.
Protresla je feredu i veto mi je prebacila preko glave. Iako je fereda bila
bela, unutra je bilo mrano i zaguljivo.
Nita ne vidim! poalila sam se.
Gordija je namestila feredu tako da mi je deo sa ipkom prekrivao oi.
Ponovo sam mogla da vidim svet, ali kroz mreicu.
Ovo je tvoja burka, rekla je Gordija. Trebalo bi da je nosi kada izlazi
iz kue. Oteano sam disala, ali sam joj se jo jednom zahvalila i laknulo mi je
to smo konano zavrile.
,,Oh, ba si smena, malena! rekla je Gordija. Siuna, brza kao zec, i
isto tako nervozna. emu urba? Saekaj dok ne pronaem sve to ti treba!
 Usporeno se kretala, prebirajui po odei dok nije pronala dugaak beli
materijal. Umotala mi ga je oko glave i pokazala kako da ga vrsto pridravam
odmah ispod brade.
Sada izgleda kako valja, sva utegnuta u ador, rekla je.
Izala sam iz njene sobe, oseajui se kao da oko sebe nosim nomadski
ator. Mada sam dovoljno dobro mogla da vidim kada bih gledala pravo kroz
ipku, nita nisam videla sa strane. Nisam navikla da nosim ador, osim u
damiji, i saplitala sam se o njega sve dok nisam nauila da ga drim iznad
lanaka na nogama.
Dok sam nesigurno ila hodnikom, Gordija je rekla: Za sada e svi znati
da nisi iz grada. Ali uskoro e nauiti da se kree brzo i lako poput senke.
Kada smo se vratile u biruni, Gostaham je pohvalio moju novu odeu, a
ak je i moja majka rekla da me ne bi prepoznala u gomili. Gordija i ja zajedno
smo otile do Nahidine kue, koja je bila nekoliko minuta udaljena od oblasti
etiri bate. Za prijatnu etnju aha Abasa napravljena je velika avenija kroz
oblast oko koje su se nalazile bate i uski kanali ispunjeni vodom. Put je bio
dovoljno irok da bi njih dvadesetoro moglo da hoda istovremeno jedno do
drugog, i bio je pun drvea platana, ije je lie u obliku ake tokom prolea i
leta formiralo senovitu zelenu nastrenicu. Put je vodio do Vene reke i mosta
Trideset tri luka i sa njega su se videli nazubljeni vrhovi Zagros planina
prekriveni snegom. Kue kraj kojih smo prolazile imale su vrtove velike poput
parkova i liile su na palate u poreenju sa majunim, ograenim kuercima u
mom selu.
Skrivena iza burke, osetila sam da mogu slobodno da posmatram sve oko
sebe, poto niko nije mogao da vidi u kom smeru gledam. Stariji ovek kojem je
nedostajao deo noge traio je milostinju ispod kedrovog drveta nedaleko od
Gostahamove kue. Devojka se besciljno vrpoljila, a oi su sevale unaokolo kao
da je traila ono to predstavlja sramotu da se izgovori. Sa moje leve strane,
tirkizna kupola Dumanske damije lebdela je nad gradom poput blagoslova i
delovala lake od samog vazduha.
Ubrzo nakon to sam ugledala most Trideset tri luka, skrenule smo u iroku
ulicu ka Nahidinoj kui. im smo ule, skinule smo nae adore i burke i
predale ih sluzi. Osetila sam se lakom im sam ih odloila.
Nahid me je podsetila na princezu iz bajki, koje je moja majka volela da
pria. Nosila je dugaku svilenu odoru boje lavande sa narandastim donjim
rubljem, koje je izvirivalo kod vrata, na krajevima rukava i kod nonih lanaka.
Bila je visoka i vitka, poput empresa, a njena odea njihala se slobodno dok se
kretala. Imala je zelene oi poklon koji je dobila od svoje majke Ruskinje,
Ljudmile a njena duga kosa, delimino prekrivena vezenom belom maramom,
bila je talasasta. Dva putena uvojka leala su joj na grudima. Pozadi je imala
pletenice koje su skoro dosezale do kolena. Pletenice su bile pritegnute
narandastim svilenim manama. elela sam da razgovaram s njom, ali obe smo
morale utke da sedimo dok se stariji ne pozdrave. Nahidina majka primetila je
da smo nestrpljive i rekla joj je: Hajde, danum duo moja pokai novoj
prijateljici svoj rad.
Rado, rekla je Nahid. Kada me je odvela u lepu malu radnu sobu, iji je
tepih bio u mirnim tonovima sive i plave, proaputala je: Konano moemo da
razgovaramo bez matoraca! Oduevila me je njena neposlunost.
Nahid je otvorila krinju punu papira sa nekakvim crnim znacima i pruila
mi list da ga pogledam. Paljivo sam ga osmotrila dok nisam uvidela ta je ona
umela.
Slava Alahu! rekla sam. Pa, ti ume da pie! Ne samo da je bila lepa,
ve i uena. Skoro niko u mom selu nije umeo da ita ni pie; ja ak nikada
nisam srela devojku koja je umela da koristi pero.
Da li bi elela da ti pokaem kako to radim?
Da!
Nahid je umoila pero od trske u posudu sa crnim mastilom i etkicom
odstranila viak. Uzevi ist list papira, napisala je re krupnim slovima sa
lakoom nekoga ko je ve uveban.
Eto! rekla je, pokazujui mi stranicu. Da li zna ta pie?
Coknula sam jezikom po zubima.
To je moje ime, rekla je Nahid.
Posmatrala sam elegantna slova, koja su imala diskretnu taku na vrhu i
crticu ispod. Ovo je bio prvi put da vidim neije ime zabeleeno mastilom.
Uzmi ga za tebe je, rekla je.
Prislonila sam papir na grudi, ne uviajui da e ostaviti vlaan trag na
mojoj crnini. Kako si nauila?
Otac mi je pokazao. Drao mi je asove svakog dana. Nasmeila se kada
ga je pomenula i videlo se da je veoma bliska sa svojim babom. Osetila sam bol
u srcu i skrenula sam pogled.
ta je bilo? pitala je Nahid. Rekla sam joj zbog ega smo dole u Isfahan
izdaleka.
ao mi je to se tvoja srea pomutila, rekla je. Ali sada kada si ovde,
sigurna sam da e se sve popraviti.
Boja volja.
Sigurno ti nedostaju tvoji prijatelji kod kue, rekla je, paljivo
promatrajui moje lice.
Samo Goli, odgovorila sam. Prijateljice smo odmalena. Sve bih uinila
za nju!
U Nahidinim oima krilo se pitanje. Kada bi ti Goli rekla tajnu, da li bi je
uvala? zapitala je.
Do groba, odgovorila sam.
Nahid je delovala zadovoljno, kao da je odagnala veliku zabrinutost po
pitanju moje odanosti.
 Nadam se da emo biti dobre prijateljice, rekla je.
Nasmeila sam se, iznenaena to mi je tako brzo ponudila svoje
prijateljstvo. ,,I ja se nadam, odgovorila sam. Da li mogu da vidim ta si jo
ispisala?
Naravno, rekla je. Evo uzmi i sama pero.
Nahid mi je pokazala kako da napiem prva slova. Bila sam nespretna i
prosula sam barice mastila po papiru, ali mi je ona rekla da svi to rade u
poetku. Nakon malo uvebavanja, Nahid je zatvorila posudicu sa mastilom i
odloila je. Dosta je bilo pisanja! rekla je zapovednim tonom. Hajde da
razgovaramo o drugim stvarima.
Nasmeila se izazivaki tako da sam naslutila o emu je elela da
razgovaramo. Reci mi da li si verena?
Ne, rekla sam tuno. Moji roditelji su hteli da pronau mua za mene,
ali onda je moj baba...
Nisam mogla da dovrim misao. ta je s tobom?
Nisam jo, rekla je Nahid, ali uskoro planiram.
Koje ovek koga su tvoji roditelji odabrali?
Nahid se pobedonosno nasmejala. Sama sam ga pronala.
Kako si to uspela? pitala sam je zaueno.
Ne elim nekog matorog jarca koga poznaju moji roditelji, ne sada kada
sam ve videla najlepeg mukarca u Isfahanu.
,,A gde si ga videla? upitala sam.
Obeava da nee nikom da kae?
Obeavam.
Mora da se zakune da nee zucnuti ni re ili u da te prokunem.
Kunem se u Sveti Kuran, rekla sam jer me je uplaila ideja o kletvi. Nije
mi potrebno jo nesree.
Nahid je zadovoljno odahnula. On je jedan od najboljih jahaa na polo
utakmicama na Slici sveta. Treba da ga vidi na konju! Pridigla se i imitirala ga
kako umiruje drepca koji se rita, to me je nasmejalo.
Ali, Nahid, rekla sam zabrinuto, ta ako tvoja majka sazna?
Nahid je ponovo sela malice zaduvana. Ne sme da sazna, rekla je, jer
e odbiti oveka koga sam sama izabrala.
Pa kako e onda da doe do njega?
Morau da budem lukava, rekla je. Ali ne brinem. Uvek naem nain da
nagovorim roditelje da urade ono to elim. A oni najee misle da su sami
doli na tu ideju.
Neka Alija, princ meu mukarcima, ispuni sva tvoja oekivanja!
odgovorila sam, iznenaena njenom odvanou.
 Malo je devojaka bilo toliko samouvereno kada se radilo o budunosti kao
to je to bila Nahid. Divila sam joj se zbog samouverenosti, kao to sam bila
oarana njenom glatkom belom koom, zelenim oima, svilenom tunikom boje
lavande i njenim umeem da koristi pero. Nisam shvatala zbog ega je elela da
bude moja prijateljica jer sam ja bila samo siromana seljanica, a ona ueno
gradsko dete, ali izgleda da je Nahid bila jedna od onih devojaka koje uvode i
kre pravila kad god to poele.

Sledeeg dana, u petak, majka i ja smo ustale pre svitanja i otile u kuhinju
traei doruak. Lepa slukinja po imenu emsa dala nam je vru hleb i tada
sam prvi put popila fildan kafe. Snaan ukus ispunio mi je oi suzama od
zadovoljstva. Nije ni udo to su svi priali o udesnim zrnima! Dok je aj
otvarao apetit, kafa je bila dovoljno jaka da ga utoli. Bila je slatka, ali ja sam
dodala jo jednu kaiicu eera kada niko nije gledao. Poela sam neobavezno
da brbljam sa majkom. Obrazi su joj bili rumeni i primetila sam da se i ona
rascvrkutala kao ptiica.
Dok smo jele, svratila je Gordija i rekla da e njene erke doi u posetu sa
svojom decom, kao to su i inile svakog blagdana, i da bi svi trebalo da
pomognu u pripremanju sveanog ruka. To e biti veliki zadatak poto je
domainstvo bilo vee nego to je izgledalo kada smo ga prvi put videle. U
njemu je radilo estoro slugu: kuvarica; Ali Asgar, koji se bavio mukim
poslovima kao to je klanje ivotinja; dve spremaice, emsa i Zuhra, koje su
ribale, glancale i istile; deak po imenu Samid, iji je jedini posao bilo
pripremanje i posluivanje kafe i aja; i potrkoTadi. Svi ovi ljudi morali su da
budu nahranjeni, kao i moja majka i ja, Gordija i Gostaham, njihove erke sa
decom i svako ko bi sluajno navratio.
Ali Asgar, mali ilavi ovek ije su ake bile velike kao glava, ve je tog
jutra u dvoritu zaklao jagnje i obesio ga da bi mu krv iscurila iz tela. Dok smo
ljutile plavi patlidan otrim noevima, odrao mu je kou i isekao ga na
komade. Kuvarica, vitka ena koja se nije zaustavljala, ubacila je meso u kazan
iznad vatre, a onda dodala so i crni luk. Majka i ja sekle smo plavi patlidan na
komadie i solile ga da bi ispustio kiselkasti crni saft.
Gordija se pojavljivala s vremena na vreme da proveri kako napreduje
pripremanje. Pogledavi plavi patlidan, koji je tek poeo da isputa tenost,
rekla je mojoj majci: Jo soli!
Mogla sam da naslutim rei iza majinih usana, ali ih ona nije izgovorila.
Posula je jo soli i onda zastala.
Jo! rekla je Gordija.
Ovog puta je majka sipala sve dok plavi patlidan nije bio skoro zatrpan i
Gordija joj je rekla da prekine.
im je izvuena kiselost, isprale smo iseckani plavi patlidan u hladnoj
vodi i majka ga je isprila u posudi, koja je cvrala od vrelog ulja. Kada su svi
komadii bili gotovi, prela sam preko njih krpom da bih uklonila suvinu
masnou i odloila ih. Patlidan e biti stavljen preko jagnjetine neposredno pre
posluivanja da bi se njegovi sokovi pomeali s onim iz mesa.
Poto je do ruka ostalo jo dovoljno vremena, Gordija nam je rekla da u
jednoj veoj posudi napravimo turiju od povra, koja se koristi kao veoma jak
dodatak pirinu. Kuvariin recept podrazumevao je punu korpu plavog
patlidana, argarepe, celera, pakanata, peruna, nane i belog luka, to smo sve
morale da operemo, oljutimo i iseemo. Onda je kuvarica odmerila vinsko sire
koje je prethodno pripremila i sve sjedinila. Kada smo sve zavrile, ruke su mi
bile umorne i crvene.
Gordijine erke, Merbanu i Dahanara, stigle su i svratile u kuhinju da vide
ta kuvamo. Merbanu, starija, imala je dvadeset dve godine i dve erkice
obuene i doterane kao lutke jedna u utu, a druga u narandastu tuniku sa
zlatnim minuama i zlatnim narukvicama. Dahanara je bila godinu dana
mlaa i imala je jednog sina, Muhameda, trogodinjeg deaka koji je delovao
sitno za svoje godine i uz to mu je curio nos. Obe ene ivele su sa porodicama
svojih supruga, ali su dolazile da posete svoje roditelje barem jednom nedeljno.
Kao erka polubrata njihovog oca, predstavljena sam im kao dalja roaka,
kako se Gordija izrazila.
Koliko takvih imamo? zapitala je Merbanu svoju majku, uz iroki osmeh
koji je otkrio nekoliko kvarnih zuba. Stotine?
Previe da bismo brojali, rekla je Gordija.
Bila sam zaprepaena zbog tako oiglednog omalovaavanja. Kao da
duguje objanjenje, Gordija je rekla mojoj majci: Porodica nam je toliko velika
da moje devojke ne mogu sve da pohvataju.
Ba tada je emsa ula u kuhinju i obratila se Gordiji: Va uvaeni suprug
je stigao.
Doite, devojke, va otac je uvek gladan nakon molitve petkom, rekla je
Gordija, izvodei ih iz prostorije.
itava kuhinja se uurbala. Brzo! Kuvarica je zaitala, pruajui mi
nekoliko pamunih stolnjaka. Poloi ih preko tepiha u velikoj sobi. Nemoj da
se vue!
Krenula sam za Gordijom i njenim erkama, koje su ve sele na jastuie,
razgovarale i ni najmanje nisu obraale panju na mene. Htela sam da sednem i
jedem sa njima, ali me je kuvarica pozvala da se vratim u kuhinju i dala mi
tacnu sa vruim hlebom i posudu sa kozjim sirom i nanom; krenula je za mnom
sa glavnim posluenjem punim plavog patlidana i zaina, dok je Zuhra posrtala
pod teinom pirina. Moja majka se pojavila sa ogromnom posudom u kojoj se
nalazilo ohlaeno pie napravljeno od ruine vodice i nane.
Natrag u kuhinju, rekla je kuvarica, moramo da ponemo sa pranjem
sudova, mada jo uvek nismo jele. Pruila mi je krpu i masnu erpu prekrivenu
zagorelim plavim patlidanom. Dok sam gledala sudove ispred sebe, pitala sam
se kada e nas pozvati da ruamo. Moja majka je ugurala pramen kose ispod
marame i poela da pere erpu u kojoj je bio pirina. Svakako e uskoro pozvati
da se pridruimo porodici! Pokuavala sam da uhvatim majin pogled, ali joj je
glava bila nagnuta nad onim to je radila i inilo se kao da ona nita i ne
oekuje.
Kada smo gotovo sve oistile, kuvarica me je poslala ponovo u veliku sobu
sa posudom tople vode da bi porodica mogla da opere ruke. Svi su zavrili s
jelom i udobno su se naslonili na jastuie, dok su im stomaci bili naduveni od
jela. Stomak mi je krao, ali kao da to niko nije primeivao. Zuhra i emsa
sakupile su tacne, a onda je kuvarica razdelila preostalu hranu za est lanova
domainstva i nas dve. Ali Asgar, Tadi i Samid jeli su zajedno napolju u
dvoritu, dok su ene jele u kuhinji.
Iako je jelo bilo servirano, kuvarica kao da nije mogla da prekine s poslom.
Uzela bi jedan zalogaj, onda bi se pridigla da opere kutlau ili vrati zapua na
flau. Ukusi hrane koju je pripremila neverovatno su se slagali, ali je njena
nervoza pomutila uivanje. im smo zavrili, kuvarica je svakom od nas rekla
ta treba da uradi da bismo dovrili raspremanje. Kada je kuhinja ponovo bila
besprekorna, dozvolila nam je da odemo na popodnevni odmor.
Bacila sam se na prostirku, a udovi su me boleli. Naa sobica bila je toliko
mala da smo majka i ja bile priljubljene jedna uz drugu.
Nita nisam ostavila, rekla sam i jako zevnula.
Ni ja, odgovorila je moja majka. Da li ti se dopala hrana, zenico oka
mog?
Bila bi dobra i ahu, rekla sam i brzo dodala: Ali ne tako dobra kao
tvoja.
Bila je bolja, odgovorila je. Ko bi pomislio da svakog dana jedu meso!
Moe da se ivi samo na pirinu.
Slava Alahu, odgovorila sam. Ima ve godinu dana kako nismo jele
jagnjetinu.
Najmanje toliko.
Bilo mi je lepo to sam dva dana zaredom jela onoliko koliko sam htela.
Bibi, rekla sam, a ta je sa plavim patlidanom? Bio je preslan!
Sumnjam da je Gordija kuvala poslednjih godina, odgovorila mi je
majka.
Zato joj nisi rekla da je previe soli?
Sklopila je oi. Keri moja, seti se da mi nemamo kuda da odemo.
Uzdahnula sam. Safa je bila u pravu. Vie ne odluujemo mi. Mislila sam
da e nas Gordija pozvati da opet jedemo s njima, rekla sam.
Majka me je pogledala saaljivo. ,,Oh, keri, volim te najvie na svetu,
rekla je, no porodica poput ove okrenuta je sebi.
Ali mi jesmo njihova porodica!
 Da, i da smo stigle sa tvojim ocem nosei darove i bogatstvo, stvari bi bile
drugaije, rekla je. Ali kao siromane roake druge ene tvog dede, nismo ba
dobrodole.
Osetivi se umornijom nego ikad, zatvorila sam oi i zaspala kao mrtva.
ini se da je prolo svega nekoliko trenutaka kada je kuvarica pokucala na naa
vrata i zamolila za pomo. Porodica e uskoro da se pridigne i odmah e eleti
kafu, svee voe i poslastice.
Kakav blaen ivot! promumlala sam tiho, ali majka nije odgovarala.
Zaspala je, elo joj je bilo namrteno tako da se na njemu pojavila bora
karakteristina za zabrinutost. Nisam htela da je budim, pa sam rekla kuvarici da
u raditi za obe.

Dvaput godinje Veliki bazar u Isfahanu bio je zatvoren za mukarce da bi

dame iz kraljevskog harema mogle neometano da idu u kupovinu. Sve supruge i
erke trgovaca radile su tada u prodavnicama tri dana, a svim enama, bez
obzira na to da li se radi o onima koje su kupovale ili prodavale, bilo je
dozvoljeno da se kreu po bazaru bez tekih adora.
Gostaham je drao manji prostor na bazaru u kojem je izloio nekoliko
ilima, ne toliko zbog prodaje ve da bi podsetio osobe poput kraljevskih
kurtizana da od njega mogu da narue robu. Poto su to mogli da budu izuzetno
unosni poslovi, koji su jaali njegove veze sa haremom, uvek je enama
prikazivao najmoderniju robu.
Gostaham bi svakako poslao svoju erku Merbanu da upravlja
prodavnicom u vreme posete iz harema, ali ona se prethodne noi razbolela.
Umesto nje, za prodaju tepiha zaduio je Gordiju, a ja sam zamolila Gostahama
da me pusti da poem s njom. Sluala sam prie o ahovim enama, koje su
poput cvetova bile ubrane u razliitim krajevima nae zemlje da bi mu ulepale
ivot. elela sam da vidim koliko su lepe i da se divim njihovoj svilenoj odei.
Morala sam da obeam da u biti mirna kao bubica dok se Gordija bude
pogaala.
Prvog dana kada je trebalo da dou ene iz harema, stigle smo do Slike
sveta pre zore. Ogroman trg, obino prepun prodavaca oraha, torbara, muziara i
akrobata, bio je sada podruje ispunjeno devojkama i golubovima. Svi ljudi
oterani su pod pretnjom smrtne kazne kako ne bi uspeli ni na as da vide
nepokrivenu enu. Prazan trg inio se veim nego ranije. Pitala sam se kako ah
prelazi put od palate do svoje privatne damije na drugoj strani trga. Delovalo je
predaleko da bi vladar iao peke na otvorenom.
Kako ah ide da se moli? upitala sam Gordiju.
Moe li da pogodi? pitala je pokazavi na zemlju pod nama. Liila mi
je na obinu prljavtinu i morala sam na trenutak da razmislim.
Podzemni prolaz? zapitala sam s nevericom, a ona je klimnula u znak
odobravanja. ahovi graditelji bili su toliko genijalni da su razmiljali o svakom
detalju.
 Kada je svanulo, snani uvari bazara otvorili su njegove kapije i dozvolili
nam da uemo. ekale smo kraj kapija dok ene iz harema nisu poele da
pristiu u povorci na izuzetno ukraenim konjima. Jednom rukom vrsto su
pridravale adore, dok su drugom drale uzde. Tek kada su se konji i konjuari
udaljili, one su skinule svoje marame i burke, odbacivi ih sa takvom radou i
lakoom. ivele su u palati na svega nekoliko minuta hoda, ali takve dame nisu
smele da idu peke.
U bazaru je bilo na hiljade radnji koje su mogle da udovolje svim eljama,
bilo da se radilo o tepisima, zlatnom nakitu, svilenoj ili pamunoj odei, ipki,
cipelama, parfemima, konjskoj opremi, predmetima od koe, knjigama, hartiji
ili, obinim danima, raznim vrstama hrane. Samo dvestotinak majstora koji su
pravili papue moglo je da zaokupi panju ena due vremena. Mada smo mogle
da ujemo njihovo brbljanje i smeh, tek krajem dana bile smo u mogunosti da
progovorimo s nekom od njih.
Zamiljala sam da su sve ene iz harema lepotice, ali pogreila sam. etiri
ahove ene bile su u petoj ili estoj deceniji ivota. Mnoge kurtizane bile su u
njegovom haremu godinama i vie nisu bile lepe. A veina njih nije ak ni imala
izraene obline. Jedna lepa devojka privukla mi je panju jer nikad nisam videla
kosu poput njene, boje rasplamsalog zalaska sunca. Ipak, delovala je izgubljeno
meu svojim sestrama i shvatila sam da nije govorila na jezik. Osetila sam
saaljenje prema njoj jer je verovatno bila zarobljena tokom neke bitke.
Pogledaj! rekla je Gordija sa izrazom strahopotovanja.
Eno je Damila!
Ona je bila ahova mezimica. Crne kovrde okruivale su njeno siuno
belo lice i usne poput pupoljka rue. Imala je ipkani otvor na potkoulji od
vrata do pupka, kroz koji se nazirala zaobljenost njenih grudi. Preko toga nosila
je haljinu dugih rukava, bojenu blistavim afranom. Crveni svileni ogrta
slobodno se sputao sa gornjeg dela tela i bio je otvoren oko vrata da bi se videle
zlatne are u obliku pera na unutranjoj strani. Vezala je debeli pojas boje
afrana oko kukova, koji se njihao dok je koraala. Na elu su joj visili biseri i
rubini sa zlatnog obrua, koji je svetlucao kada bi okrenula glavu.
Ona je slika i prilika devojke koju je ah voleo kada je bio mladi, rekla
je Gordija. Kau da provodi dane u haremu ispitujui starije ene o svojoj
pokojnoj prethodnici.
Zbog ega?
Da bi se dodvorila ahu. Sada sve vreme tipa obraze jer su kod ostalih
devojaka poput ruiastih rua.
im je Damila sa svojom pratnjom stigla do nae tezge, Gordija se
unervozila kao maka. Poklonila se takorei do zemlje, pozivajui dame da se
poslue piem. Donela sam vruu kafu, urei da ne bih sluajno neto
propustila. Kada sam se vratila, Damila bledih obraza zadizala je kaiprstom
okove svih ilima kako bi pregledala vorove.
 Nakon to sam je posluila kafom, sela je objanjavajui da preureuje
veliku sobu u svom delu harema. Trebae joj dvanaest novih jastuia koji e
sluiti kao naslonjai za zid, a svaki bi trebalo da bude duine moje ruke i istkan
od vune i svile.
Da bi mu bilo udobno, znate, rekla je znaajno.
Unajmiti Gostahama da dizajnira jastunice bilo je poput unajmljivanja
vrhunskog arhitekte da osmisli straaru od blata, ali Damila je elela da ima
samo najbolje. Bujica pohvala potekla je sa njenih usana o njegovim tepisima,
sjaju ahove radionice, u svakom pogledu.
Gordija, koja je trebalo da bude imuna na takvo laskanje, topila se poput
kockice leda na letnjem suncu. Kada su poele da se cenkaju, znala sam da e
biti prevarena. ak je i njena prva cena za rad bila suvie niska. Procenila sam
da e jednoj osobi biti potrebna tri meseca da istka jastunice, ne raunajui
osmiljavanje ara. Ali svaki put kada bi Damila izvila svoje lepe obrve ili se
utinula za blede obraie, Gordija je umanjivala cenu za jo nekoliko tomana
ili nainila jo pokoji ustupak.
Da, neki vorovi bie izraeni od srebrnih vlakana. Ne, jastuii nee imati
nieg zajednikog s onima koji su pripadali njenoj prethodnici. Da, bie gotovi
za tri meseca. Pri kraju pogodbe u Damilinim oima pojavio se lukavi izraz i na
trenutak je liila na seljanicu kakva je nekad bila. Bez sumnje e zasmejavati
dame u haremu priajui im kako se dobro nagodila tog dana.
Jedan od ahovih evnuha napisao je dva primerka sporazuma i na podlogu
od voska udario ahov peat. Dogovor je postignut.
Kada je poeo da se sputa suton, vratile smo se kui i Gordija je otila
pravo u krevet, alei se na glavobolju. Kua je bila neuobiajeno tiha kao da se
spremala katastrofa. I stvarno, kada se Gostaham vratio kui i proitao
priznanicu, odmah je otiao u Gordijinu sobu i vikao na nju da e da ga satre od
posla.
Narednog dana mu se Gordija osvetila tako to je ostala u krevetu,
preputajui mu da sam vodi rauna o domainstvu i svim posetiocima.
Gostaham je iz oajanja poslao moju majku u prodavnicu, a ja sam krenula sa
njom. Nije mogao da napravi bolji izbor: moja majka je znala vrednost svakog
vora. Ovo je iznenadilo mlae ene iz harema, koje su mogle da potroe samo
ograniene sume za kupovinu, a prethodno su sluale o Damilinom trijumfu.
itavog dana se majka natezala sa ovim enama koje su negodovale zbog
neumoljivih cena, ali su se, ipak, sloile da ih plate jer su elele tepihe od istog
majstora gde je kupila ahova omiljena kurtizana.
Te veeri kada je Gostaham pogledao priznanice, pohvalio je moju majku
zbog njene trgovake umenosti.
Zaradila si nam dosta novca, uprkos Damilinoj prevari, rekao je. ta
bih sada mogao da ti ponudim kao odgovarajuu nagradu?
Majka je rekla da bi elela par cipela jer su njene bile iskrzane i prljave od
naeg putovanja kroz pustinju.
 Onda, dva para cipela, po jedan za svaku, rekao je Gostaham.
ekala sam priliku da zamolim Gostahama za ono do ega mi je stvarno
stalo, a uinilo se da je ovo bio pravi trenutak.
Cipele su divan poklon, rekla sam iznenada, ali da li moete umesto
toga da me odvedete u kraljevsku predionicu tepiha?
Gostaham je delovao iznenaeno. Mislio sam da nijedna mlada devojka ne
moe da odoli paru cipela, ali nema veze. Odveu te kada se bazar ponovo bude
vratio na uobiajeni nain rada.
Majka i ja smo te veeri otile vesele na spavanje. Dok smo nametale
prostirku, poele smo tiho da priamo o neobinosti domainstva u kojem smo
se zadesile.
Sada mi je jasno zbog ega Gordija listove aja upotrebljava vie puta,
rekla je moja majka.
Zato? upitala sam.
Ona je lo upravnik, odgovorila je. ,,U nekim situacijama gubi glavu, pa
onda u drugim pokuava to da nadoknadi.
Morae mnogo puta da upotrebi aj da bi nadomestila gubitak zbog
Damilinih jastuia, rekla sam. Kakva smena ena!
Smena nije prava re za to, odgovorila je moja majka. Moraemo da
pokaemo Gordiji da smo sposobne da vredno radimo, a ne samo da
predstavljamo gubitak za njeno domainstvo. Na kraju krajeva, Gostaham jo
uvek nije rekao koliko moemo da ostanemo.
Ali oni su toliko imuni!
Jesu, rekla je majka, ali ne znai mnogo ukoliko u kokoarniku ima
sedam pilia, a veruje da ima samo jedno.
Moji roditelji su oduvek imali drugaiji pristup. Veruj da e ti Bog
podariti, govorio je moj otac. Takav nain ivota takoe je podrazumevao
neizvesnost, ali je bio mnogo slai.

Nekoliko nedelja kasnije, kada sam se prekrila burkom i adorom,

Gostaham i ja smo iz kue krenuli ka njegovoj tkaonici blizu Slike sveta. Dan je
bio blag i mogli smo da uoimo znake prolea dok smo prolazili kroz etiri
bate. Drvee je prvi put poprimalo nijansu zelene, a purpurni i beli zumbuli ve
su cvetali po batama. Prvi dan Nove godine trebalo je da bude za nedelju dana.
Proslaviemo ga u vreme prolene ravnodnevice u pet i dvadeset dva ujutru,
tano u trenutku kada sunce bude prelazilo nebeski ekvator.
Gostaham se radovao Novoj godini jer su on i njegovi radnici dobijali dve
nedelje odmora. Poeo je da mi pria o poslednjem projektu. Sada radimo na
ilimu koji ima sedamdeset vorova po radu, rekao je ponosno.
Naglo sam se zaustavila pa je jaha na muli, koji je nosio mesingane
posude, viknuo na mene da se sklonim sa puta. Rad je bio otprilike duine mog
srednjeg prsta. Moji ilimi imali su najvie trideset vorova po radu, ne vie.
Teko mi je bilo i da zamislim toliko finu vunicu od koje je bilo mogue izradi
tako mnogo vorova, kao i prste koji bi bili sposobni za tako neto.
Gostaham se nasmejao zbog moje zabezeknutosti. ,,A neki su ak i bolji od
toga, dodao je.
Kraljevska tkaonica ilima bila je smetena u zasebnoj prostranoj zgradi
blizu Velikog bazara i ahove palate. Glavna radionica bila je velika, sa visokom
tavanicom i dosta svetla. Po dvojica, etvorica ili ak osmorica tkaa radila su za
svakim razbojem, a mnogi tepisi bili su toliko dugaki da su morali da se
zarolaju u dnu razboja da bi radnici mogli da nastave sa tkanjem.
Mukarci su delovali iznenaeno jer vide enu u radionici, ali kada su
shvatili da sam sa Gostahamom, samo su okrenuli glave. Veina je bila sitnijeg
stasa svi znaju da su najbolji tkalci niski ali svi su imali vee ake od mene i
izraivali su vorove koji su se jedva videli. Pitala sam se da li u i ja uspeti da
nauim da pravim jo sitnije.
Prvi tepih koji smo pogledali podsetio me je na etiri bate, kraj koji je
liio na park u blizini Gostahamove kue. Na tepihu su bile prikazane etiri
bate kvadratnog oblika, podeljene kanalima sa vodom, u kojima su rue, lale,
ljubiice i ljiljani bili lepi kao da su stvarni. Iznad njih je lebdelo usamljeno drvo
breskve sa belim cvetovima, koje je imalo izdanke u svakom vrtu. Delovalo je
kao da posmatrate prirodu na delu, hranjenje i obnavljanje njene lepote.
Kod sledeeg razboja gde smo zastali da se divimo tepih je imao toliko
guste are da moje oi najpre nisu bile u stanju da ih razaznaju. Najuoljivije je
bilo crveno probijanje sunevih zraka, koje je oivelo siune tirkizne i indigo
cvetove koji su bili oivieni belim. Krajnje neverovatno, tkalci su napravili
poseban sloj izuvijane vinove loze i istovremeno drugi sloj arabeski, prozranih
poput daha. Uprkos komplikovanosti ovih ara, nijedna nije naruavala drugu i
inilo se da tepih odie ivotnou.
Kako su uspeli da ga naprave da bude tako fin? upitala sam.
Gostaham mi se nasmejao, ali bio je to ljubazan osmeh. Dodirni jedno
predivo, rekao je.
Popela sam se na prste da bih dohvatila bledoplavo klupko koje je visilo sa
vrha razboja. Svako vlakno bilo je tanje i meke od vunice koju sam koristila
kod kue.
Da li je to svila? upitala sam.
Jeste.
Odakle ona potie?
Pre mnogo vremena dva kineska svetenika koja su elela da se dodvore
naim mongolskim osvajaima provercovala su nekoliko aura u Iran. Sada
smo najvei izvoznici i prodajemo vie svile od Kineza, dovrio je kikoui se.
Irad, ovek koji je bio zaduen za ilim sa prodornim sunevim zracima,
pozvao je radnike na posao. Kada su posedali po jastuiima, zauzeo je uei
poloaj iza razboja i poeo da navodi nijanse boja potrebnih za plavo-belo
cvee. Poto je tepih bio simetrian, tkalci su mogli da rade na slinim
cvetovima na razliitim krajevima razboja. Svaki put kada bi Irad viknuo da se
boja menja, dva para ruku istovremeno bi se zaputila ka svili i napravila vor.
Mukarci su labavo drali no u desnoj ruci, koji su koristili za odvajanje
vorova od ostatka prediva.
Abdulahu!, rekao je Irad odseno. Vrati se. Propustio si da pree na
belu boju.
Abdulah je promumlao psovku i isekao nekoliko vorova svojom otricom.
Drugi mukarac se proteglio dok je ovaj ispravljao svoju greku. Onda je
nabrajanje ponovo poelo i oni su nastavili uurbano da rade.
Irad bi povremeno bacio pogled na list papira da bi se podsetio ta sledee
dolazi na red.
Zato se oslanjaju na aru iscrtanu na papiru, umesto da je imaju u svojim
glavama? pitala sam.
Zato to je to upravo uputstvo koje im kazuje gde treba da doe svaki vor
i boja, odgovorio je Gostaham. Rezultati su najbolji mogui, gotovo bez
greke.
U mom selu uvek sam sama tkala svoje are po seanju, izmiljajui detalje
dok bih napredovala sa radom. Uvek sam o sebi razmiljala kao o vetoj tkalji,
mada moji ilimi nisu bili savreno simetrini, a zakrivljeni oblici kao to su
ptice, ivotinje ili cvee vie su delovali etvrtasto nego zaobljeno. Ali sada
kada sam videla ta majstori zanata mogu, poelela sam da nauim sve to oni
znaju.
Pre povratka kui, Gostaham je odluio da proveri kakva je prodaja na
njegovoj tezgi na bazaru. Dok smo krivudali probijajui se kroz prolaze na
bazaru, proli smo pored amama, damije, karavan-saraja, kole, izvora i tezgi
na kojima se prodavalo, kako se inilo, sve ono to je ovek ikada stvorio i za
im je osetio potrebu. Mirisi su mi otkrivali kraj kojeg dela prolazimo, od dela
pijace sa zainima koji su peckali nos poput mirisnog cimeta do jakog mirisa
koe kod papuara, krvi nedavno zaklanih jaganjaca u delu sa mesom i sveine
cvea, koje e uskoro biti destilisano i pretvoreno u parfeme. Ovde sam radio
dvadeset godina, rekao mi je trgovac ilimima, ,,a jo uvek ima delova bazara u
koje nisam kroio. Nije bilo razloga da mu ne verujem.
Kada je Gostaham pokupio svoje raune, pogledali smo ilime koji su bili
izloeni u radnjama drugih trgovaca. Iznenada sam ugledala jedan ilim i
vrisnula.
Pogledajte! rekla sam. To je ilim koji sam prodala trgovcu i o kojem
vam je majka priala!
Visio je na ulazu u prodavnicu. Gostaham mu je priao i proverio njegov
kvalitet prstima strunjaka. vorovi su dobri i vrsti, rekao je. Ovo je lep
primerak, mada se vidi da potie sa sela.
ara je malo iskrivljena, priznala sam. Sada su mi njegove mane bile
oigledne jer sam videla bolje stvari.
 Gostaham je stajao i posmatrao aru izvesno vreme. O emu si razmiljala
kada si birala boje? upitao je.
elela sam da bude neobian, rekla sam. Veina tepiha iz mog sela je
crvene, bele ili boje kamilje dlake.
Shvatam, rekao je. Videvi izraz na njegovom licu, uplaila sam se da
ba nisam nainila najbolji izbor.
Gostaham je rekao trgovcu da kae cenu. uvi odgovor, na trenutak sam
zanemela.
ta je bilo?
Skup je kao da je zbog njega prolivena oeva krv, rekla sam ljutito.
Moda bismo preivele u selu da nam je isplaena tolika suma.
Tuno je odmahnuo glavom. Zasluuje mnogo vie.
Hvala vam, rekla sam, ali sada kada sam videla vau tkaonicu, znam
koliko je jo potrebno da uim.
Jo si veoma mlada, odgovorio je.
Krv mi je jurnula u glavu jer sam tano znala ta sam elela i nadala sam se
da e Gostaham razumeti. Hoete li da me uite? upitala sam.
Delovao je iznenaeno. ta bi jo elela da naui?
Sve, rekla sam. Kako pravite tako lepe are i kako ih bojite da lie na
nebeske prizore.
Gostaham je na trenutak zastao da razmisli. Nikada nisam imao sina koga
bih mogao da obuim da nastavi moj posao, rekao je. Mojim erkama nije bilo
potrebno da ue. Kakva teta to nisi deak! Upravo ima dovoljno godina da
bude egrt u radionici.
Znala sam da ne postoji mogunost da radim meu onim mukarcima.
Moda bih mogla da vam pomognem na poslovima kod kue ako budete
smatrali da sam dovoljno dobra, rekla sam.
Videemo, odgovorio je.
Njegov odgovor nije ba ohrabrivao onoliko koliko sam se nadala. I on sam
nekada je molio svog gazdu da mu dozvoli da ui, ali izgleda da je zaboravio
kako je tada bilo.
Mogu li da posmatram kako radite na ari za Damiline jastuie? brzo
sam dodala. Obeavam da neete ni osetiti da sam tu. Donosiu vam kafu kada
se umorite i pomagati kako god budem znala.
Gostahamovo lice razvuklo se u osmeh, zbog ega su se jo vie spustili
kapci na njegovim dobroudnim oima. Ako si zaista zainteresovana, morae
da pita Gordiju da te pusti kada zavri sa kunim obavezama, odgovorio je.
,,I nemoj da bude tuna zbog svog ilima. U gradu su stvari mnogo skuplje.
Samo upamti, tako visoka cena i izlaganje na upadljivom mestu znaci su da se
uvia njegova vrednost.
 Njegove rei su me umirile i dale mi ideju. Mogu da napravim drugi ilim i
da ga prodam, i moda u tako zaraditi sav novac koji je Hasan strpao u svoj
dep.

Tog popodneva zatekla sam Gordiju u svojim odajama kako pretura po

balama svilenog plia koje je kupila od putujueg trgovca. On je, naravno,
nikada nije video; po slugama je isporuivao materijal i ekao u biruniju dok
ona ne bi izabrala.
Gordijini prsti zadrali su se na bali, iji je materijal imao are u obliku
listova jesenjih nijansi crvene i ute.
Pogledaj ovaj! rekla je. Zar od njega nee biti lep dugaak ogrta za
hladnije vreme?
Gledajui u svoju crninu, mogla sam samo da zamiljam kako bih se
oseala da nosim neto tako divno. Nakon to sam iskazala svoje oduevljenje
punoom svile, ispriala sam Gordiji o svojoj poseti tkaonici i pitala sam je da li
bi mogla da mi dozvoli da posmatram kad Gostaham bude radio kod kue.
Videvi kako se Gordija topila od Damilinog laskanja, zainila sam svoj zahtev
divljenjem prema Gostahamovom majstorstvu u izradi tepiha.
Zato bi elela da provodi svoje vreme na taj nain? zapitala je Gordija,
nerado ostavljajui po strani balu svile. Nikada ti nee biti doputeno da radi u
tkaonici punoj mukaraca, niti e moi da izradi tako lep primerak bez gomile
strunjaka.
Ipak bih elela da uim, rekla sam tvrdoglavo, oseajui kako mi zubi
krguu. Moja majka je govorila da liim na mulu kada nije po mome.
Gordija je delovala sumnjiavo. Setivi se majinih rei od pre nekoliko
veeri, brzo sam dodala: Moda u jednog dana postati dovoljno dobra i moi
da pomognem Gostahamu oko manjih zahteva kod njegovih porudbina. Tako
bih skinula deo tereta sa njega, kao i sa vaeg domainstva.
ini se da se ideja Gordiji dopala, ali jo uvek nije bila spremna da kae da.
,,U kuhinji uvek ima vie posla nego to ima ruku, odgovorila je.
Imala sam ve spreman odgovor. Obeavam da u raditi za kuvaricu sve
to i inae radim. Moja pomo se nee umanjiti.
Gordija se okrenula svojoj svili. ,,U tom sluaju, rekla je, poto je moj
suprug ve pristao, moe da ui od njega, ali samo ako se ne bude izvlaila
od ostalih obaveza.
Bila sam toliko ushiena da sam obeala da u raditi i vie nego obino,
mada sam verovala da sam ve radila mnogo poput nekakve sluavke.
Tokom naredne nedelje satima sam radila sa svojom majkom, emsom,
Zorom i kuvaricom pripremajui sve za proslavu Nove godine. Ribale smo kuu
od podruma do krova i provetravale prekrivae. Podizale smo prostirke i istile i
glancale ispod njih. Napunile smo kuu vazama i cveem, gomilama oraha, voa
i peciva. Oistile smo brdo zelenia za tradicionalno novogodinje jelo od bele
ribe kuvane sa nanom, korijanderom i perunom.
Za Novu godinu jo pre nego to je svanulo majku i mene probudila je
uzavrelost u kui. U pet i dvadeset dva poljubile smo se u obraz i proslavile uz
kafu i ratluk. Gostaham i Gordija dali su svojoj deci zlatnike, a prisutnim
lanovima domainstva manju sumu novca. Pomolila sam se da zahvalim Bogu,
jer nam je omoguio da preivimo godinu i to nas je doveo do kue u kojoj u
moi mnogo da nauim.

Gostahamov radni prostor kod kue bio je smeten u biruniju. Bila je to

jednostavna prostorija sa tepisima i jastuiima po podu i niama u kojima su
stajali papir, mastilo, pera i knjige. Crtao je are sedei prekrtenih nogu na
jastuetu sa drvenim stoiem, koji je podupirao svojim kolenima. Pridruila
sam mu se kada je poeo da dizajnira jastuie za Damilu i posmatrala ga kako
skicira vazu sa lalama, koju je na pojedinim mestima okruivao venac od
razliitog cvea. udila sam se kako je njegovo cvee delovalo prirodno i kako
je brzo iznicalo iz njegovog pera.
Gostaham je odluio da cvetovi budu ruiasti i uti sa bledozelenim
listovima naspram crne pozadine. Upotreba srebrnih upletenih niti samo e
naglasiti cvetove, kako je Gordija i obeala. Kada sam komentarisala kako je
brzo osmislio aru za jastuie, on je samo rekao: Ova me porudbina ve kota
mnogo vie nego to vredi.
Narednog dana rairio je papir na kojem je jedan od njegovih saradnika
iscrtao mreu. Paljivo je prenosio svoj nacrt lala na mreu i obojio ga vodenim
bojama. Mrea ispod ostala je vidljiva, delei crte na hiljade obojenih
kvadratia, a svaki je predstavljao jedan vor. Uz ovakvo uputstvo u rukama,
dizajner je mogao da navodi tkalcu boje ili je ovaj sam mogao da ih proita
kao na mapi koja putniku govori kuda treba da ide.
Kada je zavrio, molila sam ga da mi da zadatak, pa da sama vebam. Prvo
me je nauio da crtam mreu. Odnela sam pero i mastilo u svoju sobicu i
vebala na podu. U poetku uopte nisam mogla da reguliem protok mastila.
Ono se razlivalo i mrljalo, a moje linije bile su krive i nepravilne. Ali brzo sam
nauila kako da umaem pero, otresem viak i povlaim iste, prave linije,
najee zadravajui dah. Bio je to naporan posao; za jedan list papira bilo mi
je potrebno itavo popodne, a kada sam se uspravila, noge su mi bile ukoene i
bolele su me.
Kada sam bila u stanju da napravim dobru mreu, Gostaham me je
nagradio i poklonio mi je pero. Bilo je napravljeno od trske iz movara u blizini
Kaspijskog mora. Mada je bilo samo malo tee od ptijeg pera, za mene je bilo
vrednije nego da je od zlata. Od tog trenutka Gostaham mi je poveravao da
crtam mree, koje je koristio za svoj konani izgled are za privatne porudbine.
Takoe je poeo da mi daje zadatke kako bih popravila svoje crtako umee.
Bacio bi mi skice cvea, listova, lotosovih cvetova i ivotinja i rekao da ih
precizno precrtam. Naroito mi se dopalo da kopiram komplikovane are koje su
podseale na cvetove u cvetovima.
Mnogo kasnije, kada sam stekla vie samopouzdanja, Gostaham mi je dao
aru koju je osmislio za Damiline jastuie i rekao mi da ih obrnem tako da
buket lala bude nagnut na desnu stranu umesto na levu. Vei tepisi obino su
imali are koje su prvo kretale na jednu stranu, onda na drugu, tako da je
dizajner morao da zna kako da crta i jedno i drugo. Svakog popodneva, tokom
sati kada se itavo domainstvo odmaralo, ja sam vebala da crtam. Dok sam
radila, pevuila sam narodne pesme iz mog sela i bila srena to sam uila neto
novo.
Kad god sam mogla, odlazila sam da posetim Nahid. Brzo smo se zbliile,
posebno sada kada nismo delile samo jednu, ve dve tajne.
Nakon to sam prvi put videla napisano njeno ime, zamolila sam Nahid da
me naui da piem. Davala mi je asove u svojoj radnoj sobi svaki put kada bih
je posetila. Ako bi neko doao da popria s nama, ja sam se pretvarala da samo
crtam. Nije bilo uobiajeno da devojka sa sela ui da pie.
Poele smo od slova alef. Bilo je jednostavno napisati ga, jedan otkucaj
srca i slovo bi bilo gotovo.
Izdueno je i visoko poput minareta, rekla je Nahid, koja je uvek
smiljala oblike koji bi mi pomogli da zapamtim slova.
Alef. Prvo slovo u rei Alah. Poelo svega.
Popunila sam stranicu izduenim, ravnim zamasima, krajikom oka
posmatrajui Nahid. Ponekad bih dodavala zakrivljenu crticu na vrh slova da bi
se izgovaralo produenim, dubokim grlenim glasom. Kada su moji napori naili
na Nahidino odobravanje, uila me je slovo beh, koje je bilo zaobljeno kao
inija sa takom ispod. Ovo slovo bilo je mnogo tee. Moje beh delovalo je
nezgrapno i detinjasto u poreenju s njenim. Ali kada je pregledala moje radove,
bila je zadovoljna.
Sada ih spoj, alef i beh, i stvorie ono to se u naoj zemlji smatra
najdragocenijim, rekla je Nahid.
Napisala sam ih zajedno i izgovorila re ab: voda.
Pisanje je kao tkanje ilima, rekla sam.
Kako to misli? upitala je Nahid sa trunkom neodobravanja u glasu.
Nikada nije tkala ilim.
Spustila sam pero da objasnim. Rei se prave od pojedinanih slova, kao
to se ilim tka vor za vorom. Ako kombinuje razliita slova, ona sainjavaju
razliite rei, a to se deava i kada kombinuje boje da bi napravila razliite
are, rekla sam.
Ali pisanje potie od Boga, pobunila se Nahid.
Dao nam je trideset dva slova, odgovorila sam, ponosna to to sada
znam, ali kako objanjava da nam je dao vie boja nego to moemo da
izbrojimo?
 Pretpostavljam da je to tano, rekla je Nahid tonom koji je nagovetavao
da smatra da su slova vrednija, to je veina i mislila.
Nahid je duboko uzdahnula. Trebalo bi da radim na usavravanju pisanja,
rekla je. Otac joj je dao knjigu kaligrafskih vebi, koje je trebalo da prepisuje
pre nego to se oproba u ispisivanju reenice Alahu-ekber: Bog je velik. Ali ja
vie ne mogu da sedim, dodala je, a njene zelene oi preletale su preko sobe.
Misli su mi potpuno zaokupljene neim drugim.
Da li to ima nekakve veze sa zgodnim igraem poloa? rekla sam.
Saznala sam njegovo ime: Iskander, rekla je Nahid, izgovarajui ga sa
oiglednim uitkom.
,,A kako mu je prezime?
Pogledala je u stranu. Ne znam.
,,A da li on zna neto o tebi? upitala sam, osetivi ljubomoru.
Nahid je bila predivna kada se osmehnula. Mislim da poinje neto da
otkriva, rekla je.
Kako?
Prole nedelje ila sam do Slike sveta sa prijateljicom da posmatram polo
utakmicu. Iskander je postigao toliko golova za svoj tim da je publika urlala od
oduevljenja. Nakon utakmice otila sam do mesta gde su estitali igraima i
pretvarala se da i dalje razgovaram sa prijateljicom dok nisam bila sigurna da
nas je primetio. Onda sam pustila da mi padne burka kao da treba da je bolje
namestim i dozvolila sam mu da mi vidi lice.
Nisi valjda!
Jesam, rekla je Nahid ponosno. Zagledao se i inilo se kao da mu se
srce pretvorilo u pticu koja je nala odgovarajue mesto za svoje gnezdo. Nije
mogao da prestane da gleda, ak i kada sam prekrila lice.
Ali kako e te pronai?
Nastaviu da idem na utakmice dok ne bude otkrio ko sam.
Budi paljiva, rekla sam.
Nahid me je pogledala skupljenih oiju, kao da nije bila sigurna da li moe
da mi veruje. Nee rei nikome, zar ne? Naravno da neu: ja sam ti
prijateljica!
Nahid nije delovala da je ubeena u to. Iznenada se okrenula i pozvala
sluavku, koja se vratila sa osveenjem. Nahid me je ponudila fildanom kafe i
urmama. Nekoliko puta sam odbila voe, ali poto bi bilo neuljudno da na tome
insistiram, izabrala sam malu urmu i stavila je u usta. Bila mi je potrebna sva
snaga da ne napravim izraz lica poput deteta koje se gadi. Brzo sam progutala
urmu i izbacila koticu.
Nahid me je paljivo posmatrala. Da li je bila dobra?
Jedan od trgovakih izraza odmah mi je pao na pamet Neprijatno mi je
zbog vae ljubaznosti, sluga sam pokorni ali nisam mogla to da kaem.
Pomerila sam se na jastuetu i otpila gutljaj kafe dok sam pokuavala da smislim
ta bih rekla.
Kisela je, konano sam izgovorila.
Nahid se tako glasno smejala da joj se tanano telo treslo poput empresa na
vetru. Ti si ba posebna! rekla je.
ta jo mogu da kaem osim istine? upitala sam.
Toliko toga, odgovorila je. Jue sam posluila istim urmama prijateljice,
ukljuujui i devojku koju sam odvela na polo utakmicu. Ona je pojela jednu i
rekla: Urme u raju mora da su ovakve, a druga devojka je dodala: Ali ove su
slae. Probala sam urme kada su otile i otkrila istinu.
Nahid je uzdahnula. Umorna sam od takvih laganja, rekla je. Volela bih
kada bi ljudi bili iskreni.
Ljudi iz mog sela su na glasu da govore otvoreno, rekla sam ne znajui
ta jo da dodam.
To je jedna od stvari koja mi se dopada kod tebe, odgovorila je.
Pre nego to sam se pridigla da poem, Nahid me je zamolila da joj uinim
neto.
Radi se o utakmici poloa, rekla je. Moja prijateljica se plai da me opet
prati, pa hoe li ti da poe umesto nje?
Zamiljala sam da e na utakmici biti mnogo mladia koji e biti grupisani
i uzvikivati imena svojih omiljenih timova. Mada sam bila nova u gradu, znala
sam da to nije mesto kuda bi devojke pred udaju trebalo same da idu.
Zar se ne plai ta e tvoji roditelji pomisliti?
Zar ne shvata? Ja moram da idem, rekla je sa izrazom preklinjanja u
oima.
Ali kako emo to da uradimo bez znanja naih porodica?
Ja u rei da idem kod tebe, a ti e svojoj porodici rei da dolazi kod
mene. Biemo umotane u nae adore i burke tako da nas niko nee prepoznati
kada budemo izale iz kua.
Ne znam, rekla sam sumnjiavo.
Ugledavi prezir koji se nakupljao u Nahidinim oima, pomislila sam kako
sigurno delujem kao kukavica. Nisam elela da me tako doivljava, te sam
pristala da idem sa njom i pomognem joj da uhvati svog voljenog.

Nahid me je iznenadila jer je imala hrabrosti da se na trenutak razotkrije

pred mukarcem kojem se divila. Samo nekoliko dana kasnije i ja sam se
pokazala mukarcu koga nikada ranije nisam videla. Bio je etvrtak posle podne
i vraala sam se iz amama, a kosa mi je jo bila vlana. im sam prola kroz
visoku, teku kapiju koja je vodila u Gostahamovu kuu, skinula sam ador,
burku i maramu i protresla svoju kosu. Nisam primetila nepoznatog oveka koji
je ekao da bude uveden kod Gostahama; sigurno je sluga uao da ga najavi.
Nosio je areni turban protkan zlatnim nitima, plavi svileni ogrta preko
bledonarandaste tunike. Osetila sam blagi, svei daak trave i konja. Bila sam
toliko iznenaena da sam rekla: ,,Oh, boe!
Da je nepoznati bio uljudan, odvratio bi pogled. Umesto toga, buljio je u
mene, uivajui u svakom trenutku mog iznenaenja i nelagode.
Pa, ne stojte samo tu i ne gledajte! dobacila sam, urei ka andaruniju,
delu kue u kojem su ene bezbedne od mukih pogleda. On je iza mene poeo
da se smeje. Ko je bio taj drski momak? Nije bilo nikog u blizini koga bih mogla
da pitam. Da bih saznala, popela sam se na drugi sprat kue, sa kojeg je moglo
da se pree na krov. Koristile smo ga kada smo htele da izaemo i prostremo ve
da se sui. Kao i sve ene u kui, otkrila sam da postoji nia kod otvora za
stepenite, gde mogu da se sakrijem i posmatram ta se deava u velikoj sobi.
Cvee i vinova loza od gipsa koji su ukraavali zidove formirali su reetku kroz
koju sam mogla da vidim i ujem.
Provirivi u sobu, videla sam lepo obuenog oveka, koji je sedeo na
poasnom mestu i sluao kako Gostaham govori:
Duboko sam poaen to u moi da ispunim vae elje.
Nikada ga nisam ula da se sa toliko potovanja nekome obraa, naroito
ne nekome ko je duplo mlai od njega. Nadala sam se da nisam uvredila neku
vanu osobu. Paljivije sam osmotrila posetioca. Njegov vitak struk, uspravno
dranje i koa potamnela od sunca navele su me da pomislim da je konjanik.
Imao je guste razbaruene obrve koje su se dodirivale ba iznad nosa i upadljive
oi u obliku polumeseca. Njegov dugaak nos bio je zakrivljen ka usnama, koje
su bile pune i veoma crvene. Nosio je bradu koja je bila podiana skoro do
koe. Nije bio zgodan, ali je posedovao nekakvu snanu lepotu poput leoparda.
Dok je Gostaham govorio, posetilac je povlaio iz nargile, skupljajui oi od
uitka kada bi udahnuo. ak i sa svoje osmatranice mogla sam da omiriem
slatkasti duvan izmean sa voem, od ega sam osetila golicanje u nosu.
Gostaham je eleo da se gost osea prijatno i zamolio ga je da govori o
svojim nedavnim putovanjima. itav grad pria o podvizima vojske na severu,
rekao je. Biemo izuzetno poastvovani ako biste nam sami ispriali ta se
desilo.
Posetilac je priao kako je sto hiljada vojnika Otomanskog carstva napalo
tvravu koja je uvala severoistonu granicu zemlje. Skriveni u rovovima, oni
su izbacivali topovsku dula na njene kapije. Danima smo mislili da je Bog
odluio da pobedi druga strana, rekao je.
Iz unutranjosti tvrave poveo je grupu ljudi kroz neprijateljske redove da
bi doneli zalihe koje bi pomogle vojsci da izdri opsadu. Nakon dva i po
meseca, vojska Otomanskog carstva poela je da gladuje. Oko etrdeset hiljada
vojnika ve je bilo mrtvo do trenutka kada je njihova vojska poela da se
povlai.
I ljudi u utvrenju su gladovali, rekao je posetilac. Pri kraju smo ve
samo jeli hleb napravljen od brana po kojem su gmizale bube. Nakon
estomesenog pohoda zahvalan sam svaki put kada jedem vru hleb ispeen u
mojoj penici.
Kao to bi i svaki ovek bio.
Posetilac je zautao i povukao dim iz nargile.
Naravno, ovek nikada ne zna ta e se dogoditi u bici, rekao je. Imam
trogodinju erku, koju volim vie od svojih oiju. Razbolela se od kolere dok
sam bio odsutan i preivela je samo zahvaljujui Bojoj milosti.
Bogu hvala.
Kao njen otac, obavezan sam da dam milostinju da bih se zahvalio to je
preivela.
Tako radi pravi musliman, sloio se Gostaham.
Proli put kada sam posetio medresu u etiri bate, rekao je posetilac,
primetio sam da su neke njihove prostirke u loem stanju.
Povukao je iz nargile i isputao dim lagano dok smo mi iekivali i nadali
se. Ali iako razmiljam da naruim tepih u slavu Boju, imam poseban zahtev,
nastavio je. Ovaj tepih treba da bude napravljen kao izraz zahvalnosti Bogu
zbog erkinog ozdravljenja i elim da sadri talisman koji e je tititi i
ubudue.
Uz Boju milost, rekao je Gostaham, vae dete nikada vie nee biti
bolesno.
U tom trenutku ula sam kako me Gordija doziva, pa sam morala da odem.
Nadala sam se da u od nje vie saznati. Zatekla sam je u dvoritu kako
posmatra nekoliko magareih samara natovarenih pistaima iz Kermana, koje je
Ali Asgar nosio u ostavu. Bila im je potrebna pomo.
Ko je na gost? upitala sam je.
Feridun, sin bogatog trgovca konjima, rekla je. Za nas bi bilo najbolje
kada bismo mu se dopali.
Da li je on... veoma bogat? pitala sam pokuavajui da procenim koliko
je on vaan.
Da, odgovorila je. Njegov otac uzgaja najbolje arapske konje u zemlji
na imanjima na severu. Nekada je bio samo obian farmer, ali je zgrnuo novac
poto sada svi ele da poseduju rasne konje.
Niko u mom selu nije imao rasnog konja, jer su ak i rage kotale vie nego
to su mnogi mogli sebi da priute. Pretpostavljam da je mislila na bogatije
porodice u Isfahanu.
Feridunova porodica kupovala je konje po itavoj zemlji, a svakom e biti
potreban ilim, nastavljala je Gordija. Ako budemo zadovoljili Feriduna,
obogatiemo se samo od njegove porodice.
Gordija mi je pruila nekoliko pistaa da pojedem dok smo skidale teke
dakove. Volela sam pistae, ali sam se oseala uznemireno. Preesto mi je jezik
bio bri od pameti. Sada kada sam ivela u novom gradu, morala sam da nauim
da budem paljivija, jer sam monog oveka zamenila za slugu.
 Kasnije mi je Gordija rekla da je Feridun naruio ilim i obeao da e za
njega platiti lepu svotu. Bilo mi je toliko drago da sam rekla Gostahamu da u
mu pomoi kako god budem mogla. Zadovoljna zbog sree koja im se
osmehnula, Gordija me je oslobodila veine kunih poslova, pa sam otila da
posetim Nahid.

Nakon Feridunove posete, Gostaham je ostavio po strani sve ostale

porudbine i poeo da radi na novom dezenu, a ja sam mu se pridruila u radnoj
sobi i posmatrala ga kako skicira. Oekivala sam da se dezen pojavi sa lakoom,
kao kod Damilinih jastuia, ali sada se inilo kao da je demon zaposeo pero.
Radio je na ari satima pre nego to je okrenuo papir i poeo ponovo. Kada mu
se ni nova ara nije dopala, zguvao je papir i bacio ga na drugi kraj sobe.
Gostahamove ruke bile su crne od mastila i uskoro je radna soba bila puna
odbaenih crtea. Kada je emsa pokuala da je oisti, zaurlao je: Kako da
zavrim posao kada mi dosauje?! S vremena na vreme, ustao bi i meu
odbaenim papirima pokuavao da pronae neku ideju.
Jedini razlog zbog kojeg je trpeo moje prisustvo bio je taj to sam utala
sve vreme. Kada mu je bilo potrebno jo papira, pripremala bih mu novi list
odgovarajue veliine, a kad bi se mastilo istroilo, dopunila bih boicu. Ako bi
delovao klonulo, donosila bih mu kafu i urme da se malo povrati.
Posle nekoliko dana, kada je Gordija zatekla nered, pokuala je drugu
taktiku alei se na cenu utroenog papira. eno moja, viknuo je Gostaham,
ne meaj se! Ovo nije samo nekakav tepih za bilo koga!
Dok je Gostaham bio zaokupljen crtanjem, razmiljala sam o talismanu koji
je Feridun traio za svoj ilim. U mom selu bio je obiaj da tkamo razliite vrste
simbola, kao to su petlovi da bi se uticalo na plodnost ili makaze protiv zlih
duhova. Ali seoski simboli delovali bi udno na gradskom ilimu i, u svakom
sluaju, na tepihu koji se pravi za versku kolu ne mogu da budu prikazana iva
bia osim drvea, biljaka i cvetova kako se ne bi pribegavalo oboavanju idola.
Jednog popodneva, kada je Gostaham odbacio jo jedan list papira i besan
izaao iz sobe, ruku sam spustila na svoj vrat i dodirnula lani koji mi je otac
poklonio protiv uroka. Na njemu je bio srebrni trougao sa karneolom u sredini i
esto sam ga dodirivala da bi mi doneo sreu. Iako sam znala da ne bi trebalo to
da radim, uzela sam Gostahamovo pero i papir i poela da crtam. Nisam mnogo
razmiljala, jednostavno sam uivala u oseaju kako pero klizi po hartiji i
gledala sam kako se pojavljuje oblik trougla sa krugom u sredini, kao na mojoj
ogrlici. Na donjoj strani trougla dodala sam visuljke, koji su podseali na
perlice, novie i dragulje.
Gostaham se vratio u sobu, delujui umorno. ta to radi? upitao je dok
sam umakala pero u mastilo.
Samo se igram, rekla sam skrueno, vraajui pero na svoje mesto.
 Gostahamovo lice izobliilo se pod turbanom, koji kao da je hteo da
eksplodira na njegovoj glavi. Pae jedno! povikao je. Niko bez doputenja
ne dira moja pera!
Gostaham je zgrabio pero i mastilo uz ljutit pogled. Nisam se pomerala,
plaei se da e ponovo vikati na mene. Ubrzo ga je ponovo zaokupio problem
dezena, ali po namrtenom elu mogla sam da vidim da mu se nije dopala
zamisao. Uz nervozni uzdah, pridigao se i proetao po sobi, proavi kraj mene.
Zgrabio je papir na kojem sam radila, mrmljajui kako e moi da koristi drugu
stranu.
Onda se zagledao u crte. ta je ovo? upitao je.
Pocrvenela sam kada se Gostaham vratio na svoj jastui. To je talisman,
rekla sam, poput onog koji je Feridun eleo.
Gostaham je dugo posmatrao papir, dok sam ja utala. Ubrzo je poeo da
radi na novom crteu, a inilo se kao da mu pero leti po hartiji. Gledala sam
kako preobraava grub, jednostavan crte koji sam uradila u neto predivno.
Skicirao je trouglaste oblike sa perlicama, noviima i draguljima koji su visili,
povezujui ih tako da su obrazovali fine redove. Oblici su delovali prefinjeno i
neno, kako sam i zamiljala Feridunovu erku.
Kada je zavrio, Gostaham je prvi put u poslednjih nekoliko nedelja
delovao zadovoljno. Dobre skice, rekao je, ali sam opazila ljutit plam u
njegovim oima. Neka bude jasno kao dan da nikada ne sme vie da dodirne
moje pero.
Gledajui dole u tepih, molila sam da mi oprosti to sam bila bezobrazna.
Kasnije sam rekla majci da sam ja uticala na izgled are, ali ne ba i kako, jer bi
smatrala da sam brzopleta.
Nedugo potom, Gostaham je odneo da pokae crte Feridunu. Nikada
ranije nije video takvu aru i eleo je da zna odakle potie. Gostaham je bio
dovoljno siguran u svoje umee tako da je rekao da mu je dalja roaka pomogla
da osmisli aru sa viseim draguljima.
Tako je nena, kao moja erka, odgovorio je Feridun.
Zaista, rekao je Gostaham, zasnovana je na enskom nakitu s juga.
Feridun je imitirao junjaki akcenat, a Gostaham se smejao i rekao mu da
njegova neaka koja je u poseti govori isto tako. Setivi se kako sam odbrusila
Feridunu ba tako akcentujui, shvatila sam da on tano zna ko sam ja. Uteila
sam se da se sigurno nije naljutio zbog mojih uvredljivih rei jer je prihvatio
nacrt.
Nakon susreta sa Feridunom, Gostaham me je pohvalio i rekao majci da
sam mu bila od izuzetne pomoi. Obeao je da e me za nagradu odvesti da
vidim jedan poseban ilim, koji je opisao kao neto izuzetno.

Poto je Feridunova porudbina bila toliko vana, Gostaham je odluio da

vuna za tepih bude bojena prema njegovim specifikacijama. Voleo je bojara po
imenu Dahanah, koji je imao radionicu na obalama Vene reke, i dozvolio mi
je da idem s njim da vidim kako naruuje indigo, najtraeniju od svih boja, iji
su recepti za dobijanje bili zaodenuti velom tajni.
Dahanah je imao guste sede obrve, belu bradu i rumene obraze.
Pozdravio nas je kraj svojih kazana, koji su bili puni vode. Poto su kazani bili
hladni, pomislila sam da je zaboravio da dolazimo.
Prvi joj je put? Dahanah je upitao Gostahama.
Da.
Ah! odgovorio je uz irok osmeh. Gledaj paljivo.
Pokvasio je nekoliko niti vunice i lagano ih spustio u kazan. Voda u njemu
bila je neobine zelene boje i dok sam posmatrala vunicu delovala je
nepromenjeno.
Seli smo na hoklice i gledali u reku. Dok je ovek govorio o rastuoj ceni
jagnjee vune, posmatrala sam kako peaci prelaze stari most ahrestan sa
debelim stubovima, sagraen etiri veka pre nego to sam se rodila. Starije su
bile planine Zagros u obliku maa, koje su usmerile svoje otre vrhove ka
visinama kao da su elele da se zariju u nebo. Niko se nikada nije popeo do tih
misterioznih vrhova, ak ni pastiri.
Nalet vetra dolazio je iz pravca vode i malo je trebalo da mi skine pokrov
sa glave. vrsto sam drala krajeve i s nestrpljenjem ekala da Dahanah doda
magini indigo, ali inilo se da se njemu nije urilo. Pili smo aj dok je on
usporeno meao vunu.
U blizini je drugi bojar naporno radio nad svojim kljualim kazanima.
Sipao je kesicu suenog utog cvea valjuge, koje se zavrtelo po tenosti i u tom
obrtanju ostavljalo jarkouti trag. Posmatrala sam kako potapa niti bele vunice.
Upili su nijam; i poprimili boju sunca.
Htela sam jo bolje da osmotrim, ali mi je tada Dahanah pruio iljatu
alatku i rekao: Izvadi nekoliko mojih prediva.
Umoila sam alatku u kazan i traila po njemu dok nisam uhvatila prediva,
koja sam izvukla. Poprimila su neprivlanu nijansu zelene, poput barica koje
ostaju za bolesnim konjem.
Zbunjena sam se okrenula ka Dahanahu. Zar neete da dodate indigo?
upitala sam.
Poeo je da se smeje, a Gostaham mu se pridruio dok sam stajala drei
prediva sa kojih je kapljalo. Nisam shvatala zbog ega su tako veseli.
Ne skidaj pogled sa vunice, rekao je Gostaham.
Zbog nekog razloga prediva nisu delovala onako loe kao ranije. Trepnula
sam, oseajui se kao jedan od iznurenih putnika koji umilja da je ugledao
zelenilo u pustinji. Ali treptanje nije izmenilo ono to sam videla: sada je
predivo imalo boju smaragda. Nakon nekoliko trenutaka postalo je jarkozeleno
poput prvog prolenog lia, a potom potamnelo preavi u plavozelenu boju,
koja verovatno podsea na Kaspijsko more, i tada je postalo jo tamnije, kao
boja na dnu jezera. Gurnula sam iljak ka Dahanahu i uzviknula: Boe, zatiti
nas od demonskih obmana!
Dahanah se ponovo nasmejao i rekao: Ne brini, to su samo obmane
ljudi.
Vunica je sada bila tako plava da su mi oi uivale zbog bezgraninosti i
dubine koju je predstavljala. Gledala sam, zadivljena, a onda sam viknula:
Opet!
Dahanah mi je dopustio da izvuem jo nekoliko prediva i posmatram
kako se preobraavaju preko nijansi duginih boja zelene i plave dok nisu postali
poput lazura.
Kako? pitala sam u udu.
Ali Dahanah se samo nasmeio. To je porodina tajna neto vie od
hiljadu godina, rekao je, od vremena kada je prorok Muhamed poveo
sledbenike u Medinu, postojbinu mojih predaka.
Gostaham je eleo da vunica bude malo tamnija tako da ju je Dahanah
ponovo potopio sve dok Gostaham nije bio zadovoljan. Onda je odsekao jedan
struk za Gostahama i ostalo ostavio sebi da bi obojica mogla da provere da li je
to eljena boja.
Kada smo stigli kui, jedva da sam skinula odeu koja me je prekrivala
napolju, a ve sam pitala Gostahama ta bih sledee mogla da radim.
Pogledao me je iznenaeno. Zar ne eli da se odmori?
Ni trenutak, rekla sam jer sam videla magiju indiga koja je samo pojaala
moju elju.
Gostaham se nasmeio i dao mi da iscrtavam mreu.
Od tada, to sam vie molila Gostahama da mi dozvoli da mu pomaem,
vie je i eleo da budem s njim. Uvek je bilo ta da se radi: da se crtaju mree,
meaju boje, see hartija kako bi bila odgovarajue veliine. Ubrzo me je putao
da precrtavam najjednostavnije delove njegovih skica na mreu, na osnovu od
koje se izraivao tepih. Ponekad bi me ak odvukao sa posla u kuhinji.
Oboavala sam te trenutke, jer su mi dugi sati pranja i seckanja teko padali.
Kad bi me pozvao rukom, radosno sam ostavljala no ili avan i tuak da bih bila
sa njim. Ostale sluge mrmljale su ogoreno iza mojih lea, naroito kuvarica,
koja je sarkastino pitala da li u od jelena i narandi koje uim da crtam moi
da se najedem za veeru. Ni Gordiji se to nije svialo. Sa toliko usta koje treba
nahraniti, svako mora da pomae, rekla je jednom, ali ju je Gostaham
ignorisao. Uz moju pomo zavravao je narudbine bre i inilo mi se da uiva u
mom drutvu tokom napornih sati osmiljavanja ara jer niko nije bio
zainteresovaniji od mene.
Mojoj majci nije bilo lako u Isfahanu. Ostajala je u kuhinji na milost i
nemilost Gordiji da odrauje i moje poslove. Gordija je uvek ispravljala ono to
bi majka uradila, pokazujui prezir prema naem nekadanjem ivotu u selu.
Verujem da je oseala kako joj se majka protivi i pokuavala je da slomi taj
otpor kad god je mogla. Morala je da ispira pirina est puta, ni manje ni vie, da
uklanja preostali krob; da see rotkvice uzdu, a ne na kolutie; da kolae sa
leblebijama pravi tako to ih posipa komadiima pistaa; za pravljenje bajnog
erbeta morala je da koristi manje voa, a vie ruine vodice. Majka, koja je bila
gazdarica u naem domainstvu od perioda kada je bila mojih godina, primala je
naredbe kao da je dete.
Jednog dana, za vreme popodnevnog odmora, upala je u nau sobicu toliko
ljuta da sam osetila kako joj se koa uarila.
Ah, Khoda, rekla je, prizivajui boga milosti., ne mogu ovo vie da
podnosim!
ta je bilo? ta se dogodilo?
Ne dopada joj se kako sam zamesila testo, odgovorila je majka. Hoe
kvadratie, ne krugove! Morala sam da bacim testo psima i ponovo da ga
umesim.
Tolika koliina hrane koja se baca bila bi nezamisliva u mom selu, ali
Gordija je elela savrenstvo.
ao mi je, rekla sam, oseajui se krivom. Dan sam provela sa
Gostahamom i moj posao bio je lak i predstavljao mi je zadovoljstvo.
Ne radi se samo o testu, rekla je majka. Umorna sam od toga da budem
slukinja. Da ti je samo otac iv, mogle bismo da budemo u naoj kui ponovo i
radimo onako kako same smatramo da treba!
Pokuala sam da je uteim jer meni se svialo to to sam bila u mogunosti
da uim. Barem sada dobro jedemo i ne plaimo se gladi.
Dok nas ne izbaci.
Zato bi to uradila?
Majka je razdraeno frknula. Nema predstavu koliko bi nas se Gordija
rado reila, rekla je.
Mislila sam da preteruje. Ali vidi koliko radimo za ovo domainstvo!
Zbacila je cipele i bacila se na prostirku. Stopala su joj bila crvena od
dugog stajanja dok je mesila testo. ,,Oh, kako bole! zastenjala je. Pridigla sam
se i stavila jastue ispod njih.
,,U Gordijinoj glavi mi samo kotamo ovo domainstvo, a nismo
unajmljene sluge koje bi mogla da otpusti kad poeli. Danas mi je rekla kako bi
mnoge ene iz Isfahana dale po jedno svoje oko samo kad bi mogle da rade u
njenoj kuhinji. Te ene su mlade i mogu da rade due i tee poslove bez ikakvih
prigovora. Nisu kao one koje dragoceno vreme namenjeno poslovima u kuhinji
ele da provode uei o ilimima.
ta da radimo? upitala sam.
Moemo jedino da se molimo da e nai mua i zasnovati vlastiti dom,
rekla je. Dobrog oveka koji e smatrati da mu je dunost da se stara i o tvojoj
majci.
Mislila sam da su razgovori o mom braku okonani jer sada nismo imale
ta da ponudimo.
 Kako da naem takvog mua bez miraza?
Majka je ispruila svoje noge da bi olakala bol. Kako je strana ta kometa
koja ga je uzela pre nego to si se ti udomila! poalila se. Odluila sam da
pravim lekove od trava i prodajem ih komijama da bih pomogla oko tvog
miraza. Ne smemo vie da ekamo, dodala je upozoravajuim glasom.
Tano je da bivam sve starija. Sve devojke koje poznajem udale su se do
esnaeste, a mnoge i ranije.
Poeu novi tepih za svoj miraz, obeala sam.
Tvoja udaja je jedini nain da ponovo ivimo same, rekla je majka.
Okrenula se i gotovo istog trena zaspala. Volela bih kada bi postojao neki nain
da joj olakam ivot. Okrenula sam se ka Meki i molila da brzo doe kraj loem
uticaju komete.

Jedne veeri kad nisam imala ta da radim, podigla sam veliko pare hartije
koje je Gostaham odbacio i odnela ga u sobu da ga pokaem majci. Povijena
pod uljanom lampom, poela sam da radim na ari za tepih i nadala se da e on
krasiti gostinsku sobu nekog bogataa i da e zaseniti njegove ostale prostirke.
Moj dezen bio je pun svih motiva koje sam nauila uspela sam sve da ih
ubacim. Skicirala sam razigrane konje, paunove arenih repova, gazele koje
pasu na polju, izduene emprese, oslikane vaze, jezerca, patke koje plivaju i
srebrne ribe, a sve to povezala vinovom lozom, liem i cvetovima. Dok sam
radila, mislila sam na nezaboravni tepih koji sam videla na bazaru. Na njemu je
bilo velianstveno drvo, ali umesto mladica, grane su zavravale glavama
gazela, lavova, divljih magaraca i medveda. Trgovac ga je zvao drvo koje govori
i predstavljalo je ilustraciju pesme u kojoj ivotinje govore o ljudima i njihovim
tajanstvenim putevima. Pomislila sam da bi takvo drvo moglo itave noi da
naklapa o tajnama naeg domainstva.
Saekala sam da Gostaham bude dobre volje pre nego to sam ga upitala da
li bi hteo da pogleda moj dezen. Delovalo je da ga je to pitanje iznenadilo, ali mi
je dao znak da poem za njim u radnu sobu. Seli smo na jastuie i razmotao je
papir na podu ispred nas. Toliko je bilo tiho u sobi da sam mogla da ujem
poslednje pozive na molitvu sa Dumanske damije. Veernji pozivar, koji se
smestio visoko na minaretu, imao je jasan, slatkasti glas koji me je uvek
ispunjavao sreom i nadom. Pomislila sam da je njegov poziv dobar znak.
Gostaham je samo bacio pogled na crte. ta ovo predstavlja? pitao je,
gledajui u mene.
,,P-pa, zamucala sam, elela sam da napravim neto prefinjeno, neto
to...
Neprijatna tiina ispunila je sobu. Gostaham je gurnuo papir, koji se
zamotao i otkotrljao. Sluaj, danum, rekao je, ,,verovatno misli da su tepisi
samo predmeti stvari koje kupuje, prodaje ili na njima sedi. Ali kada bude
postala neko ko stvara tepihe, shvatie da su oni mnogo vaniji za onoga kome
je stalo to da uvidi.
 Znam to, rekla sam, mada nisam shvatala ta je time podrazumevao.
Ti misli da zna, rekao je Gostaham. Pa, onda mi reci ta je
zajedniko svim tim arama?
Pokuavala sam da se dosetim, ali nisam uspevala. Nacrtala sam ih jer su
predstavljali privlane ukrase. Nita, konano sam priznala.
Tano, rekao je Gostaham, uzdiui kao da nikada nita tee u ivotu nije
radio. Vukao je jednu stranu turbana kao da je odatle pokuavao da izvue neku
misao.
Kada sam bio tvojih godina, rekao je, uo sam u irazu priu koja me je
duboko pogodila. Bila je o Tamerlanu, mongolskom osvajau koji je dohramao
do Isfahana pre vie od dvesta godina i naredio naim ljudima da se predaju ili
e biti pobijeni. I pored toga, na grad se pobunio protiv njegove eline
vladavine. Bila je to manja buna, bez vojne podrke, ali da bi se osvetlo,
Tamerlan je naredio da njegovi vojnici pobiju svojim maevima pedeset hiljada
ljudi. Samo je jedna grupa bila poteena: tkai tepiha, koji su bili suvie
dragoceni da bi bili ubijeni. ak i nakon takve nesree, da li misli da su tkalci
prikazivali smrt, razaranje i haos na svojim ilimima?
Ne, rekla sam blago.
Nikad, ni jedan jedini put! odgovorio je Gostaham, podiui glas.
Moda su ak stvarali slike jo vee lepote. Na taj nain se mi, tvorci tepiha,
borimo protiv zla. Na odgovor na okrutnost, patnju i tugu jeste da podseamo
svet na lice dobra, to je najbolji nain za ouvanje ljudske smirenosti,
proienje due od zla i za usmeravanje oveka ka putu istine. Svi tvorci tepiha
znaju da lepota najvie okrepljuje. Ali bez jedinstva nema ni lepote. Bez
integriteta ne moe biti lepote. Da li sada shvata?
Ponovo sam pogledala u svoj dezen i uinilo mi se kao da ga tek sada
vidim Gostahamovim oima. Bio je to rad koji je pokuavao da prikrije neznanje
razmetljivim arama i koji je mogao da se proda samo neukom sirotanu koji ne
zna za bolje. Da li hoete da mi pomognete da ga napravim kako treba? pitala
sam krotko.
Hou, rekao je Gostaham, pruivi ruku da dohvati svoje pero. Njegove
ispravke bile su drastine, tako da nije ostalo skoro nita od mog crtea. Uzevi
ist list hartije, odluio je da uzme samo jedan od motiva koje sam ja izabrala:
grm u obliku suze koji se jo zvao majka i erka, jer se u osnovnom obliku
nalazio isti takav manji. Crtao je uredno i precizno, nameravajui da preko
tepiha bude drvo i sedam pera. To je bilo sve; a opet je bilo mnogo lepe od
crtea koji sam ja uradila.
Ovakva lekcija predstavljala je pravo otrenjenje. Uvidela sam da imam jo
toliko da uim, da mi sve vreme ovog sveta nee biti dovoljno. Zavalila sam se
na jastuie, osetivi umor.
Gostaham se takoe naslonio. Nikada nisam upoznao nekog ko je tako
eljan znanja kao ti, rekao je.
 Pomislila sam da moda jeste sebe samog. Ipak sam se osetila
postienom; znala sam da ispoljavanje tolike elje nije ba dobro za enu. Sve
se promenilo nakon oeve smrti...
Jeste, najgore to je moglo da zadesi tebe i Mahin, rekao je Gostaham
ozbiljnim glasom. Moda i nije toliko loe da uenjem odvrati svoje misli od
toga.
elela sam vie od pukog pokuaja da ne mislim na ono to se dogodilo.
Nadala sam se da bih uz vae doputenje mogla da napravim tepih koji ste
upravo nacrtali i da mi to bude miraz... u sluaju da mi zatreba.
To nije loa ideja, rekao je Gostaham. Ali kako e da kupi vunu?
Morala bih da pozajmim novac, odgovorila sam.
Gostaham je malo razmislio. Iako e biti jednostavan u poredenju sa
tepisima koje izraujemo u kraljevskoj tkaonici, svakako e vredeti mnogo vie
od vune.
Vredno u raditi, rekla sam. Obeavam da vas neu razoarati.
Gostaham me je gledao ukoeno i neko vreme nije rekao nita. Iznenada je
poskoio sa jastueta kao da ga je uplaio duh iz boce.
ta je bilo? upitala sam uspanieno.
Gostaham je glasno uzdahnuo i ponovo se smestio na jastuie. Na
trenutak, rekao je, imao sam neobian doivljaj kao da sedim pored sebe u
mladosti.
Nasmejala sam se, setivi se prie. Pored mladia koji je svoj
najdragoceniji predmet poklonio ahu?
Ba pored njega.
Ja bih uinila isto.
Znam, rekao je Gostaham. ,,I stoga, da bih se zahvalio na dobroj srei
koja mi je zakucala na vrata, dozvoljavam ti da napravi tepih. Kada ga zavri,
moi e da zadri zaradu nakon to mi otplati vunicu. Ali upamti: i dalje
mora da izvrava obaveze u domainstvu koje ti Gordija daje.
Savila sam se i poljubila Gostahamova stopala pre nego to sam izala i
saoptila majci dobre vesti.

Nahid nije morala da se mui da bi sama obezbedila svoj miraz, ali je imala
druge probleme. Kada je zakucala na Gostahamovu kapiju i pozvala me da je
posetim, znala sam ta je nameravala da uradi. Ponekad smo odlazile do njene
kue i ja bih nastavljala da vebam pisanje pod njenim nadzorom. Drugi put,
umesto da odemo kuda smo rekle, preicom smo dolazile do Slike sveta i ile do
sedita u blizini bazara gde je Nahid dozvolila Iskanderu da joj na trenutak vidi
lice. Fascinirano sam posmatrala ljude koji su milili svuda unaokolo tokom
utakmice preplanule vojnike sa dugim maevima, dervie upave kose sa
inijicama u koje bi im bacali isproeni novac, lutajue pevae, Indijce sa
dresiranim majmunima, hriane koji ive s druge strane mosta Dulfa, putujue
trgovce koji su doli da prodaju svoju robu, zamotane ene u pratnji svojih
mueva. Pokuale smo da se izgubimo u gomili, kao da smo dole s nekom od
porodica koje su se nalazile oko nas. Kada je poela utakmica, Nahid je traila
svog voljenog i pratila njegovo kretanje kao to ostali gledaoci prate loptu,
isteui svoje telo ka njemu.
Iskander je bio zgodan kao Jusuf, koji je u priama bio poznat po svojoj
lepoti i zbog njega su ene gubile glavu. Seam se stiha koji je majka uvek
govorila: Zaslepljene njegovom lepotom, Egipanke su pristale da odseku svoje
prste, a njihova jarkocrvena krv kapljala je po modrim ljivama. Uinile bi isto
za Iskandera, pomislila sam. Posebno su mi se dopala njegova usta. Njegovi
beli, ujednaeni zubi svetlucali su poput zvezda kada bi se nasmeio. Pitala sam
se kako bih se oseala da sam devojka poput Nahid, koja udi za takvim
ovekom i uspeva da ga osvoji. Sama nisam gajila takve nade.
Jednog popodneva stigle smo na trg neposredno pred poetak utakmice.
Primetila sam da ljudi gledaju prema ahovoj palati sa odreenom dozom
iekivanja. Uskoro su se oglasile kraljevske trube i ah se pojavio na balkonu
visoko iznad trga. Nosio je dugaak tamnoplavi pliani ogrta po kojem su bili
izvezeni zlatni cvetii, zelenu tuniku i pojas u kojem su se stapale zelena, plava i
zlatna boja. Turban je bio beo sa smaragdnim ukrasom; brkovi su mu bili
dugaki i sedi; a ak izdaleka moglo je da se primeti da mu je veina zuba
nedostajala.
Ah! uzviknula sam iznenaeno i zateeno poto sam prvi put videla
nekoga iz kraljevske porodice. Nahid mi se smejala, jer je bila gradsko dete.
ah je seo na niski tron koji se nalazio na sredini plavo-zlatnog tepiha.
Kada se smestio, ljudi iz njegove pratnje kleknuli su oko njega u polukrug i
oslonili se na svoje pete. ah je rukom dao znak i utakmica je poela.
Kada sam ga se nagledala sa svog mesta, ostavila sam Nahid da bih
pogledala tepihe koji su se prodavali na bazaru. Polo mi se nije mnogo dopao
zbog praine i prljavtine, koje su se dizala zbog konja i ljudi koji su se naginjali
napred-nazad da bi bolje videli i uzvikivali imena svojih miljenika. Proverila
sam da li je tu jo izloen tepih koji sam napravila i videla sam da vie ne visi u
radnji. Trgovac mi je rekao da ga je prethodnog dana prodao jednom strancu.
Kada sam se vratila do Nahid da joj saoptim vest, njen odgovor je bio kratak i
pun prekora. Nosila je burku i ador kako ne bi mogli da je prepoznaju, ali poto
uopte nije ni trebalo da bude tamo, to to je sedela potpuno sama delovalo je jo
gore. Bila sam joj potrebna.
Nahid se okrenula i nastavila da prati utakmicu. Nadala se da e dobiti
nekakav znak od Iskandera i pored toga to je trg bio prepun gledalaca. Kako e
moi da razazna ba nju, tako siunu, zamotanu u belo od stotina drugih ena?
Stajala je u istom delu gde mu je ranije pokazala svoje lice. Tog popodneva
gledale smo ga kako postie tri gola zaredom i dovodi publiku do ludila od
oduevljenja. Nakon utakmice, zvali su ga da odjae do sva etiri oka terena i
nakloni se posetiocima. Kada je stigao do naeg, gurnuo je ruku u pojas i
izvukao konu polo lopticu i bacio je u vazduh. Otila je u visinu i pala pravo u
Nahidine rairene ruke. Bilo je kao da ju je pari vatrena vila donela ba u
njene ruke.
Zadrale smo se dok su igrai primali estitke i gomila se razilazila. Nahid
je jo uvek drala lopticu na dlanu. Posle nekog vremena pred nama se pojavio
deak sa slomljenim zubom i pokazao da dri pare papira u rukavu. Nahid ga je
diskretno uhvatila za ruku, gurnula pisamce u svoj rukav, a potom mu dala
novi. Sakrivi lopticu ispod odee, uhvatila me je pod ruku i zaputili smo se
kui. Otvorila je pismo kada smo se odmakle iz gomile, a ja sam virila preko
njenog ramena, prieljkujui da umem da itam.
ta kae? pitala sam nestrpljivo.
Samo jedan redak, napisan u urbi, rekla je. ,,U gomili od vie hiljada
ljudi, niko ne blista kao ti, najsjajnija zvezdo srca mog. Potpisano je: Tvoj
voljeni sluga, Iskander.
Nisam mogla da vidim Nahidino lice poto je u potpunosti bila pokrivena
burkom i adorom, ali osetila sam uzbuenje u njenom glasu.
Moda su vae sudbine isprepletane, rekla sam oduevljeno.
Moram da saznam da li je to mogue, rekla je Nahid. Hajdemo kod
Kobre da nam prorekne sudbinu!
Kobra je bila stara slukinja u Nahidinoj porodici, koja je u komiluku bila
poznata po tanosti svojih predvianja. Podsetila me je na neke ene iz mog sela
koje su mogle da pogledaju u nebo ili aku graka i kau ti da li je povoljan
trenutak za ostvarivanje tvojih elja. Koa joj je bila boje urmi, a sitne bore po
elu i obrazima davale su joj izgled mudre ene.
Nahid je pozvala Kobru u svoju sobu im smo stigle i ona je dola nosei
dva fildana kafe i rekla nam da je popijemo trudei se da ne pomeramo talog.
Popile smo je u nekoliko gutljaja da bi mogla da nam proita sudbinu u
preostalom talogu. Prvo je pogledala u Nahidin fildan i nasmeila se,
pokazujui nam desni na kojima gotovo nije ni bilo zuba. Poela je da opisuje
Nahidino venanje sa zgodnim mladiem koji ima dosta novca i snano telo
poput junaka Rostama, nakon ega e uslediti gomila dece koju nee moi ni da
prebroji. Provee dosta vremena sa nogama u vazduhu! rekla je.
Predvianje je bilo upravo onakvo kakvo je njena gospodarica i elela da
uje, zbog ega sam posumnjala u njegovu tanost.
Kada je doao red na mene, Kobra je due posmatrala fildan. Nekoliko
puta je delovalo kao da hoe neto da kae, ali bi se onda ponovo zagledala u
fildan kao da su poruke koje je tu nalazila bile problematine.
ta kae? nestrpljiva je bila Nahid.
Gledajui u talog, Kobra je promumlala da e moja budunost biti kao i
Nahidina. Onda je pokupila fildane i brzo napustila sobu rekavi da ima mnogo
posla.
Ba udno, rekla sam. Zbog ega nije rekla ta je videla?
Jeste!
 Kako moja budunost moe da bude ista kao i tvoja?
Zato ne bi bila? rekla je Nahid. I ti moe da se uda za zgodnog
mladia i rodi mnogo sinova.
Ali, ako je tako prosto, zbog ega je delovala uplaeno?
,,Oh, ne obraaj panju na nju, rekla je Nahid. Ona je stara. Verovatno je
morala u klozet.
Bojim se da sam i dalje pod loim uticajem komete, rekla sam u oajanju.
Izgleda da Kobra misli da e moja sudbina biti crna!
Sigurno nee, rekla je Nahid. Ponovo je pozvala Kobru i zamolila je da
nam kae vie o onome to je videla. Kobra se jednom, a potom drugom rukom
udarila po grudima.
Nita vie ne mogu da izvuem na osnovu taloga, pobunila se, ali mogu
da vam ispriam drevnu priu koja mi je pala na pamet dok sam ga posmatrala,
mada nisam sigurna ta znai.
Nahid i ja smo se zavalile na jastuiima i sluale Kobrinu priu.

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Bio jednom princ koga je svake noi opsedao isti san. U snovima je viao
enu koja je bila lepa od meseca. Njena kovrdava kosa padala je oko
mlenobelog lica. Ispod njene roza tunike enski delovi tela nabrekli su kao
dinje. Kada bi princ vre zaspao, mogao je da vidi da ona plae i iri ruke ka
nebu kako bi iskazala svoj oaj i bespomonost. Princ bi se budio sav u znoju,
jer nije mogao da je gleda kako pati. eznuo je da joj pomogne, ali je prvo
morao da je pronae.
Jednog dana princ je krenuo da se obrauna sa okrutnim odmetnikom koji
je pljakao putnike kada su pokuavali da preu most kroz njegovu teritoriju.
Princ i njegovi ljudi zaputili su se preko mosta da bi uleteli u zasedu, a onda su
se satima tukli sa odmetnikom i njegovom bandom pod suncem koje je prilo. U
jednom trenutku odmetnik je proburazio maem jednog od prinevih najboljih
vojnika i bacio ga sa mosta. Urliknuvi od besa, princ je skoio na odmetnika,
zaklinjui se da e osvetiti vojnikovu smrt. Ukrstili su maeve, ali je princ bio
jai i prisilio odmetnika da baci oruje, oborio ga je na zemlju i seo mu na
grudi. Onda je izvukao svoj bode, nameravajui da se naslauje time to e
dokrajiti onoga koji je s lakoom bacio njegovog najboljeg vojnika sa mosta.
Stani!povikao je odmetnik. Ne zna koga ubija.
Svi mole za milost u sudnjem asu, rekao je princ, ali uskoro e se
moliti pred Bogom. Podigao je bode.
Barem mi dozvoli da skinem oklop i vidi ko sam.
Odmetnik je skinuo lem, otkrivi lice slatko poput enskog, s dugom
tamnom kovrdavom kosom.
 Princ je bio preneraen. Kakva teta to e od tako lepog mladia uskoro
ostati samo prah! Borio si se silovito da sam pomislio da si odrastao ovek.
Nisam ak ni to, rekao je odmetnik. Skinuo je oklop sa grudi i podigao
tuniku da bi pokaao miiavi stomak i malene grudi, poput ruinih pupoljaka
na suncu.
Prinev bode je zadrhtao, a onda pao. udnja da ubije zamenjena je
drugom vrstom udnje. Sagnuo se i poljubio nene usne mlade ene.
ta te je navelo da nosi oklop? upitao ju je.
enino lice je ovrslo, tako da je ponovo liila na ratnika. Moj otac je bio
odmetnik koji me je nauio da ubijam. Nakon njegove smrti, nastavila sam da
vodim rauna o njegovim ljudima i imovini.
Tokom sledeih nekoliko dana princ je poeo da upoznaje i da se divi
odlunoj mladoj eni. Mogla je podjednako dobro da jae kao i on, da ga
namui u maevanju i pobedi u trci uzbrdo. Njeni miii bili su vrsti i
vretenasti, a ona hitra poput jelena. Nije liila na enu o kojoj je tako esto
sanjao, ali ubrzo se zaljubio i oenio se njom.
Nakon godinu dana sree, princa su ponovo poeli da opsedaju snovi. ena
lepa kao mesec pojavljivala se svake noi na kolenima, sa pognutom glavom,
kao da joj je bilo jo tee nego ranije. Jednog jutra, nakon jo jedne nemirne
noi, poljubio je enu-ratnicu na rastanku.
Kuda ide?pobunila se.
Moram nekoga da pronaem, rekao je. Ako bude volja Alahova,
videemo se ponovo jednog dana.
Uzjahao je svog konja i odjahao ne osvrui se da vidi izraz na njenom
licu.
Princ je putovao mesecima, opisujui ono to je video u snovima svakome
ko je eleo da ga saslua, da bi uvek iznova uo odgovor: Ne postoji takva
osoba u ovom gradu. Konano je stigao do grada u kojem ljudi nisu
odgovarali na njegovo pitanje i princ je znao da je na pravom mestu. Nou, pod
punim mesecom, u tiini je odlazio do gradske palate i skrivao se iza zidina.
Ubrzo je zauo alopojku. Popeo se na zidine, preskoio ih lako poput make i
ugledao enu za kojom je udelo njegovo srce. Ona je kleala na krovu, ruke su
joj bile ispruene ka nebesima, a telo joj se treslo od jecaja. Njena kovrdava
crna kosa blistala se na meseini, a pogled na njene obline ispunio ga je
udnjom. Pozvao ju je iz prizemlja palate.
Draga gospo u nevolji, ne nagoni oblake na pla. Doao sam da ti
pomognem.
Lepa princeza podigla je glavu i zaueno pogledala unaokolo.
Reci mi zbog ega pati i ja u to savladati, rekao je princ dok su mu se
miii zgrili od zadovoljstva kada je zamislio kako to i ini.
Ko si ti? upitala je sumnjiavo.
 Princ joj se ukazao na meseini, naveo svoj rodoslov, pobrojao zasluge
svoje porodice i ponovio da eli da pomogne princezi da odagna bol.
Obrisala je suze. Moja sluavka ima uticaja na mog oca, rekla je.
Preko dana me usluuje; nou se privija uz oevo telo. Preti da e rei ocu da
spremam zaveru protiv njega sa njegovim savetnikom. Ve sam joj dala sav svoj
nakit i novac. ta ako joj otac poveruje?Bila bih prognana ili ubijena.
Princ se popeo na krov i ponudio dami da je odvede. Otkrivi joj svoju
ljubav, koja je trajala godinama u njegovim snovima, obeao joj je da e
postupiti asno i oeniti se njome. Zajedno su napustili grad na leima konja i
im su doli do prvog veeg mesta, princ se oenio svojom gospom pred
vrhovnim kadijom. Njih dvoje proveli su svoju prvu no kao mu i ena u
karavan-saraju koji bi i ahu priliio. Princeza je bila upravo onakva kakvu je
princ i zamiljao, obla i sona poput letnje breskve. Konano je njegov san
nakon dosta godina bio ostvaren.
Princ je odveo novu nevestu u kuu svoje prve ene, ene-ratnice, koja je
pokazala zube novopridoloj. Meutim, sve troje su se vratili u kuu njegovog
oca. Mnogo toga se promenilo od vremena kada je otiao. Sada je bio oenjen
ovek, osvedoeni ratnik, a ne sanjar koji se zaputio u nemoguu potragu pre
vie godina.
Otac je pozvao princa na sveanu veeru u ast njegovog povratka. ena-
ratnica mu je savetovala da vodi rauna o hrani kojom bude bio posluen.
Posluao je njen savet i dao je svoju porciju maki, koja je odmah dobila greve
i umrla. Njegov otac, koji je reio da uzme enu-ratnicu za sebe, naredio je
svojim pristalicama da izvade oi sinu i ostave ga negde u pustinji.
Potpuno sam, princ je lutao satima nosei svoje oi u rukama i nije mogao
ak ni da plae. Kada je zauo zvuk izvora, lupkao je po zemlji dok nije oseti
vlano tle. Pio je dok se nije zasitio i potom seo da se odmori. Lie je padalo po
njemu i on ga je drobio dlanovima i trljao njime one duplje, oseajui
olakanje. One su prestale da ga peku. Princ je uzeo oi i ugurao ih u duplje.
Ponovo je mogao da vidi!
Tada se princ zaputio ka gradu. Na periferiji je naiao na rasplamsalu
bitku. ak i izdaleka, meu vojnicima u oklopima prepoznao je vitku figuru
svoje ene-ratnice, iji je ma nemilosrdno leteo kroz vazduh. Uz snaan ratni
pokli pristupio je borbi i zajedno su porazili oeve ljude.
Kada je bitka bila okonana, princ i ena-ratnica vratili su se u grad. On je
postao ah i svakoj eni je obezbedio zaseban smetaj, trudei se da ih poseuje
u istoj meri i daje im isti broj poklona. Sa prvom enom je lovio, takmiio se u
vitekim borbama i razraivao planove bitaka; sa drugom je istraivao puteve
strasti i iveo sreno do kraja ivota.

Kada je Kobra zavrila priu, Nahid i ja smo ostale bez rei. Kobra je
ustala i vratila se svom poslu.
Ba neobina pria, rekla sam. Nikada nisam ula takvu.
 Ni ja, rekla je Nahid. Kakvu je amajliju samo imao princ kada je dobio
sve to je poeleo!
Zevnula je i legla na bok, podmetnuvi ruku ispod obraza. Imala sam
oseaj da Nahid zamilja kako je i sama srena kao princ. S tugom sam se
prisetila kako sam se i ja tako oseala kada sam ula priu o princezi koja je
odbjala sve prosce dok nije doao pravi.
Opruila sam se na svojim jastuiima naspram Nahid tako da smo gledale
jedna drugu i stavila sam ruke ispod obraza kao i ona.
Da li misli da je rekao svojoj drugoj eni da je ve oenjen? pitala je
Nahid.
Nadam se da jeste.
Mrzela bih to, rekla je Nahid delujui ljutito.
Da bude druga ena?
Ili trea ili etvrta, rekla je. Moji roditelji to nikada ne bi dozvolili. Biu
ili prva ena ili se neu udavati.
To je jedina dobra stvar kada potie iz skromne porodice, rekla sam.
Veina mojih udvaraa ne bi mogla da priuti drugu enu ili konkubinu.
Nahid je podigla svoje obrve. Bogatai ih uvek imaju nekoliko, rekla je.
Ako moj mu oeni drugu enu, mislim da u pokuati da joj zagoram ivot.
Uglovi njenih usana pri osmehu zadobili su vragolast izraz.
Setila sam se ta se dogodilo u mojoj porodici. Kada se deda oenio
drugom enom, a to je bila moja baka, dve porodice su se razile i moj otac i
stric Gostaham se gotovo nikad nisu viali, rekla sam. Ali nekad nije tako.
Kada se najbogatiji trgovac u mom selu oenio mlaom enom, prva ena ju je
prezirala. Ali onda se razbolela i mlaa se toliko brinula o njoj da su postale
bliske prijateljice.
Nahid se stresla. Neka je Alahova volja da se to meni nikad ne desi.
Ni ja ne bih volela da delim, rekla sam. Ali mi ne znamo ta se dogodilo
sa enama u Kobrinoj prii. Nije nam ispriala taj deo.
To je zbog toga to pria nije bila o njima, rekla je Nahid. Koji
mukarac ne bi voleo da ima enu-ratnicu sa kojom bi jahao i ulnu enu koju bi
jahao u krevetu?
Zajedno smo se nasmejale, znajui da moemo oputeno da razgovaramo
kada smo same.
Ostala sam kod Nahid mnogo due nego to sam nameravala. Poto je
uskoro padao mrak, insistirala je da me sluavka otprati do kue. Kad smo
stigle, sluavka mi je dala veliki paket, rekavi da je to poklon. U njemu su bili
ogrtai u bojama afrana, ruiastoj i crvenoj, sa odgovarajuim bluzama koje se
nose ispod i irokim vezenim pantalonama koje su delovale kao da gotovo nikad
nisu ni bile noene. Stvar koja me je najvie oarala bio je debeli purpurni ogrta
koji je padao do kolena, sa krznom na rukavima, oko poruba, i na grudima.
Zaigrala sam od sree pri pogledu na sjajnu odeu, i kada sam je pokazala majci,
dozvolila mi je da skinem crninu, mada je ona planirala da je nosi do kraja
ivota. Bila sam presrena; jedva sam mogla da verujem da imam tako dobru
prijateljicu kao to je Nahid.
 TREE POGLAVLJE

Probudila sam se jednog letnjeg jutra, nakon pola godine provedene u

Isfahanu, razmiljajui o pesmi koju je majka esto recitovala o voljenom sa
obrazima poput rue, kosom crnom kao ugalj i zanosnim mladeom kraj usana
boje rubina.

Pogledaj u lice voljenog,

Jer e u tom ogledalu videti sebe.

Moj voljeni nije bio Nahidin igra poloa, niti moni stari ah, niti bilo koji
od hiljade slatkih mladia koji su se okupljali na isfahanskim mostovima, puili
po kafanama ili vreme provodili u etiri bate. Onaj koji se meni sviao bio je
misteriozniji, promenljiviji i fantastiniji: sam grad. Svakoga dana iskradala sam
se iz postelje, elei da ga istraujem. Nije bilo raoznalijih oiju od mojih, jer
su poznavale samo zgrade, ljude i ivotinje iz naeg sela, tako da sam udela da
upijam nove prizore.
Mostovi Isfahana bili su idealno mesto za poetak. Odatle sam mogla da
vidim mone planine Zagros, reku koja juri ispod mene i gradske kupole koje
svetlucaju poput zvezda meu graevinama boje zemlje. Jedno od mojih
omiljenih mesta bio je most Trideset tri luka, preko kojeg smo prvi put ule u
grad. Stojei u njegovom zasvoenom hodniku, posmatrala sam ljude kako
hitaju ka Isfahanu ili odlaze iz njega. Neki su bili iz Zaliva, sa koom crnom kao
nafta, dok su oni drugi, sa severoistoka, zbog mongolskog porekla imali kose oi
i ravnu crnu kosu. Ponekad sam ak viala i nomade ije su noge bile poput
stabala drvea, jer su se penjali visoko po planinama u potrazi za panjacima
zbog svojih ovaca, nosei ih tek ojagnjene na svojim leima.
Grad je pothranjivao i moju ljubav prema tepisima jer kud god bih
pogledala, ugledala bih are. Posmatrala sam biljke, drvee i cvee u etiri bate
da bih shvatila kako se are koje se koriste na ilimima oblikuju u prirodi, a
sama oblast liila mi je na ogroman cvetni tepih. Zbog istog razloga traila sam
mrtvu divlja i trofejne ivotinje koje su se prodavale na bazaru; snanog,
miiavog divljeg magarca, laganu gazelu, ak i zastraujueg lava, iju je grivu
bilo teko nacrtati. Kae se da stotinu godina mora da crta konje dok ivotinja
ne oivi pod tvojim perom, rekao je Gostaham.
Takoe sam prouavala tepihe, koji su poticali iz svih krajeva Irana i
nauila da prepoznajem vorove i are iz razliitih oblasti. ak sam
posmatrajui zgrade na trgu Slika sveta neto nauila. Jednog dana prolazila sam
pored ahove privatne damije i tada sam primetila da su keramike ploe kraj
vrata bile poput serdade, ilima za molitvu. Bile su indigoplave, sa ivopisnim
belim i utim cvetiima, koje je okruivalo polje kao detelina zelene boje.
Obeala sam sebi da u jednog dana i ja nauiti da pravim tako inspirativne
dezene.
Kod kue sam vei deo svog vremena u budnom stanju provodila
razmiljajui o tepisima. Reila sam da nauim sve ono to Gostaham zna, tako
da sam i danju i nou radila na zadacima koje mi je davao. Brzo sam dovrila
aru sa motivom grma u obliku suze i dobila njegovo odobrenje da ponem sa
izradom ilima. Jedan od njegovih radnika postavio je jednostavan razboj u
naem dvoritu, gde sam uvezala osnovu od pamunih vlakana. Uzevi novac
koji mi je Gostaham pozajmio da kupim vunu, otila sam na bazar da kupim
boje, kao to je i on uinio kada je bio mladi. Planirala sam da kupim
jednostavne nijanse, poput onih koje smo koristili u selu, jarku kamiljebraon
koja se pravi od orahove ljuske, purpurnu od korenja starog broa, crvenu od
crvaca i utu od afrana. Ali kakvo sam samo obilje boja zatekla na Velikom
bazaru! Oduevila sam se kada sam ugledala na hiljade klubaka vunice, koji su
visili kao voe sa drveta. Plava su bila poreana od bletavo tirkizne boje letnjeg
neba sve do najtamnije nijanse indiga. A to je bila samo plava! Gledala sam u
namotanu vunu i zamiljala razliite boje kako stoje jedna do druge na ilimu.
Kako bi izgledala limetazelena sa jarkonarandastom? Ili boja crnog vina sa
tamnoplavom? Odabrala sam dvanaest nijansi koje su mi se dopale, to je
mnogo vie boja nego to sam ikada koristila za ilim. Privukle su me svetle
boje: pileuta, zelena kao trava, narandasta boja zalaska sunca i kao nar crvena.
Odnevi divna klupka vunice kui, prikaila sam ih za vrh razboja i naslikala
sam dezen vodenim bojama da bih imala plan tkanja boja koje sam odabrala.
elela sam da napravim ilim, znajui koliko je vano da se dokaem u
domainstvu. Za vreme popodnevnog odmora kada su svi spavali, satima sam
tkala i tepih je ubrzo poprimao oblik pod mojim prstima.
Dok sam bila zauzeta oko tepiha, majka je uspevala da se rei Gordijinog
nadzora tako to je pravila biljne meleme. Lekovi su bili skupi i mada majka nije
bila strunjak za njihovo pripremanje, Gordija je prihvatila taj predlog jer je
mislila da majka ima posebne moi zbog svog seoskog porekla.
Majka je odlazila na celodnevne izlete u podnoje planina Zagros, gde je
sakupljala biljke, korenje, lekovite trave i insekte. Takoe je dosaivala
apotekarima na bazaru raspitujui se o bilju koje je raslo samo u okolini
Isfahana. Ranije, u naem selu, Kolsum joj je dala nekoliko recepata za lek
protiv groznice kada sam ja bila bolesna i ona ih se jo uvek seala. Takoe je
poela da otkriva lekove protiv glavobolje i enskih problema i kuvala ih je
iznad vatre u dvoritu. Dobijeni napici bili su crni i muljavi, ali Gordija je
verovala u njihovu snagu. Jednom kada ju je zabolela glava, majka joj je dala
tenost od koje je bol popustio i ona je zaspala. Trebalo bi da se napravi mnogo
tako dobrog leka, izjavila je Gordija. Obeala je majci da e, im skuva
dovoljno za kunu upotrebu, moi da proda ono to pretekne i da zadri novac.
Majinom srcu je godilo to je sada postojalo neto o emu je sama odluivala, a
u ta se Gordija nije razumela.
 Nahid je svratila jednog dana da vidi kako izgledam u njenoj staroj odei.
Obukla sam bluzu boje afrana uz pantalone, koje je majka porubila, i moderan
purpurni ogrta. Divno izgleda! rekla je Nahid. Obrazi su ti rumeni kao
rue.
Lepo je nositi svetle boje nakon vie od godinu dana crnine, odgovorila
sam. Zahvaljujem ti se na tolikoj velikodunosti.
Nema problema, samo trai ta ti je potrebno, odgovorila je. A sada se
nadam da mogu da raunam na tebe. Da li hoe sa mnom na polo?
Nisam planirala da tog dana idem do Slike sveta, jer sam imala mnogo
posla. Draga Nahid, volela bih da mogu, ali imam mnogo obaveza u kui,
odgovorila sam.
Molim te, preklinjala je. Strano mi je potrebna tvoja pomo.
Kako da zavrim sav posao?
Pozovi emsu, rekla je Nahid, zapovednim tonom. emsa je ula nosei
lepu narandastu maramu na glavi i jeftinu ogrlicu od perlica sa bazara. Nahid
joj je gurnula u ruku nekoliko novia i apnula da e biti toga jo ako se postara
da odradi i moj deo posla predvien za taj dan. emsa je izala zveckajui
noviima, sa radosnim izrazom lica.
Ipak, nisam elela da idem. Zar se ne plai da e nas jednog dana
uhvatiti?
Dosad nisu, rekla je. Hajdemo sada.
Onda, samo nakratko, rekla sam, iako sam se plaila da idem. Iskrale
smo se kada Gordija nije gledala.
Nahid je ovog puta nameravala da doturi pismo Iskanderu u kojem mu
otkriva svoja oseanja. Nije ga proitala naglas, rekavi da eli da njegove oi
budu prve koje e ga videti. Rekla je da mu je u njemu izjavila da e ga veno
voleti, kao i to koliko mu se divi, i to finim reenicama poput onih koje koriste
pesnici. Znala sam da e njena elegantna kaligrafija doprineti da ga njene rei
pogode pravo u srce.
Sunce je nemilosrdno prilo dok smo ile ka trgu Slika sveta. Nebo je liilo
na plavu kupolu i bilo je bez oblaka koji bi nas zatitio od sunca. Disanje ispod
moje burke bilo je kao da udiem vatru i strano sam se znojila. Kada smo stigle,
utakmica je ve poela. Publika je vikala vie nego obino, jer se jo nije videlo
ko e pobediti. Praina je letela i lepila se za nau odeu. Nadala sam se da e
utakmica brzo zavriti, da kod kue ne bi otkrili da ne obavljam svoje poslove.
Ali ona je trajala i trajala sve dok igrai nisu posustali i zavrena je nereeno.
Izgleda da Nahid nije ni primetila da Iskanderov tim nije pobedio. Jesi li
videla kako je majstorski igrao? upitala je. Glas joj je bio povien i uzbuen,
kao i uvek kada je gledala svog voljenog. Kada je gomila poela da se razilazi,
nala je Iskanderovog potrka i gurnula mu je pismo i novi. Onda smo se
vratile naim kuama, razdvojivi se odmah im smo napustile trg. Poto je veo
koji je obavijao moju odeu bio pun praine zbog ritanja konja, planirala sam da
ga sakrijem im stignem kui. Zuhra me je ekala na kapiji jer joj je Gordija
naredila da me odmah dovede do nje. To se nikada ranije nije dogodilo. Uz srce
koje mi je tuklo, skinula sam gornji sloj odee i savila ga dok sam ulazila u
njene prostorije, nadajui se da nee opaziti prainu. Sedela je na jastuiima i
nanosila kanu na vrhove prstiju. Bez pozdrava me je ljutito upitala: Gde si
bila?
Kod Nahid, rekla sam, iako mi je bilo teko da prevalim la preko jezika.
Nisi bila kod Nahid, rekla je Gordija. Nisam mogla da te pronaem i
poslala sam emsu do njene kue da te dovede. Nisi bila tamo.
Dala mi je znak da priem jer nije htela da pokvari kanu.
Prui ruku, rekla je.
Nevino sam ispruila ruku i ona ju je udarila tankom drvenom varjaom
koju je koristila za pripremanje kane.
Zaljuljala sam se unazad na petama, dok mi je ruka gorela. Bila sam suvie
velika da bi me neko kanjavao kao dete.
Pogledaj samo svoju odeu, rekla je. Kako se toliko isprljala ako si bila
unutra?
Plaei se da e me ponovo udariti, brzo sam priznala. Bile smo na
utakmici.
Nahid nije dozvoljeno da ide na utakmice, rekla je Gordija. Takva
devojka mogla bi sve da izgubi kada bi ljudi samo poeli da priaju ak i kada
ne bi uradila nita loe.
Zaulo se kucanje na vratima i slukinja je uvela Nahidinu majku. Ljudmila
je ula u sobu delujui tuno kao da je izgubila svoje jedino dete. Kako si
mogla? rekla mi je tihim razoaranim glasom koji je bio gori od Gordijinog
udarca. Govorila je sporo persijski sa ruskim akcentom zbog svog porekla. Ono
to si uradila je pogreno. Ne razume koliko Nahid moe da strada ako bude
viena na nedolinim mestima.
Strano mi je ao, rekla sam, drei povreenu ruku iza lea.
Poput majke i mene, i Ljudmila je bila stranac u Isfahanu. Uvek me je
podseala na nenu pticu, koja lepra po svojoj kui kao da osea da tu ne
pripada, ak ni nakon dvadeset godina. Zbog svega onoga to je videla u svojoj
zemlji tokom ratova, uasavala se ljudske krvi. Ako bi se sluga posekao dok
see meso, ona bi poela da se trese i otila bi u krevet. Nahid mi je priala da je
ponekad vritala u snu o krvi koja iklja iz grudi i oiju ljudi.
Ljudmilino lice bilo je belo i uplaeno. Nahid mi je rekla kako ti se svia
polo i koliko esto si je molila da idete na utakmice. To je ba sebino s tvoje
strane. Nadam se da shvata koliko su tete naneli tvoji postupci.
Mora da sam delovala preneraeno, jer nisam mogla da verujem da je
Nahid meni pripisala odgovornost za svoje pogrene postupke. Ali, odluila sam
da ne kaem nita, znajui da bi ona bila u jo veoj nevolji kada bi njena majka
saznala zato je odlazila na utakmice.
 Jo uvek ba ne shvatam sasvim ivot u gradu, rekla sam pokunjenim
glasom. Nikada vie neu uraditi tako neto.
Za kaznu e sakupljati none posude svakog jutra iz svih soba u kui sve
do narednog meseca, rekla je Gordija.
To je bio posao za najnie sluge. Otkrivanje stanja creva ukuana, svakog
dana, i prosipanje tog sadraja u veliku jamu za sakupljanje nunikog ubriva,
a potom ienje svih posuda jedva da sam mogla i da pomislim na taj
zadatak, a da me to ne natera da povratim.
Reeno mi je da odem u sobu kod svoje majke i kaem joj ta se dogodilo.
Nije uopte imala razumevanja za mene.
,,Bibi, udarila me je! poalila sam se.
Zato si uradila neto tako nepromiljeno? upitala je. Mogla si da uniti
Nahidinu reputaciju za samo jedan dan, a da ne pominjem tvoju!
Zna da nikada nisam volela polo, rekla sam elei da majka stane na
moju stranu. Nahid je bila ta koja je mene molila da idemo.
Zato?
Nisam elela da otkrijem Nahidinu tajnu, jer bi joj to donelo mnogo
nevolje. Njoj je bilo uzbudljivo. Roditelji su je inae uvek drali pod budnim
okom.
Trebalo je da odbije, rekla je moja majka. Da bude razumnija!
ao mi je, rekla sam. Samo sam htela da joj uinim uslugu.
Majina ljutnja se ublaila. Znam da si samo pokuavala da pomogne,
rekla je. Ali poto si pogreila, oekujem da prihvati svoju kaznu bez
kuknjave.
Hou, rekla sam ogoreno.
Doi sada. Protrljala je uareno mesto na mojoj ruci oblogom od
jagnjeeg loja, koju je napravila po Kolsuminom receptu koji je nekad koristila.
Obloga je ublaila bol.
Mnogo je bolje, rekla sam.
Konano sam nala odgovarajue bilje, rekla je moja majka. Zamislila se
na trenutak. Reci mi neto: da li je Nahid svalila svoju krivicu na tebe?
Jeste, rekla sam.
Kakva je to prijateljica?
Sigurna sam da nije mislila nita loe.
,,I ja se nadam da nije, rekla je majka otro.
Bez sumnje je uhvaena na brzinu, odgovorila sam, ali pomisao da me je
rtvovala da bi se spasla muila me je danima.
Bio je to poslednji put da smo Nahid i ja otile na utakmicu. Naredne dve
nedelje bila je kanjena da ne naputa kuu, kao i ja. Ostajala sam kod kue,
radila kune poslove i praznila none posude. Nakon toga, kada je Nahid elela
da me vidi, slukinja ju je pratila do moje kue i ekala tamo sve dok ne bi dolo
vreme da se vrati.
Oajavajui kako da stupi u vezu sa Iskanderom tokom svoje kazne, Nahid
se poverila Kobri i ponudila joj srebrnjak za pomo. Sledei put kada se
odravala utakmica, Kobra je otila sama i pronala mesto gde smo Nahid i ja
obino stajale. Ponela je polo lopticu koju je Nahid ranije uhvatila i oputeno je
drala tako da je mogla da se vidi nakon utakmice. Iskanderov potrko bio je
dovoljno bistar da shvati da ona prenosi poruke od Nahid, koja je takoe drala
lopticu kada ju je prvi put pronaao. Od tada se Kobra sastajala sa deakom u
blizini bazara svakih nekoliko dana da bi ljubavnici mogli da razmene pisma.

Kada smo Nahid i ja ispunile sve to je kaznom bilo predvieno, poele

smo da se viamo etvrtkom posle podne u blistavom amamu koji su koristili
bogatiji stanovnici nae oblasti. Da bi se uverili da vie nee biti greaka,
Nahidina porodica upozorila ju je da e tokom popodneva poslati sluavku da se
uvere da li smo tamo.
U amamu sam bila nekoliko puta otkada sam stigla u Isfahan, ali bilo je
suvie skupo da ga poseujem redovno, tako da je Nahid davala novi i za
mene. Bila sam joj zahvalna, jer nam je amam predstavljao jedno od najveih
zadovoljstava. Veinu popodneva provodile smo u vodi, razgovarajui i kriom
posmatrajui tela drugih ena. Tamo bismo ule da se neko u naem susedstvu
rodio, umro ili verio, otkrile bismo da je neka ena trudna po malom zadebljanju
njenog stomaka ili saznale da se novopridola mlada mekoljila prethodne noi
sa svojim muem na osnovu toga to je morala da ide na obredno pranje nekog
drugog dana, a ne uobiajenog.
Homa, glavna pomonica u kupatilu, bila je prabaka, a njena koa ostala je
gotovo vlana kao kod mladih ena jer je godine provela okruena parom. Prala
me je i masirala kao majka i uvek je mogla da ispria poneku priu o onima koje
su dolazile u kupatilo. Homa je veoma veto postavljala pitanja i ponekad bi mi
se omaklo da joj otkrijem neto o sebi, poto sam bila obeznanjena za vreme
kupanja i masae. Znala je sve o mom ivotu u selu, oevoj smrti, naem
siromatvu i kako su mi time bili uniteni planovi za udaju. ak bih joj pokatkad
doapnula o tekoama koje trpim u novom domu i elji da se udam i ivim u
vlastitoj kui. Neka Bog uslii tvoje elje! uvek bi govorila, ali nekada mi se
inilo da prepoznajem sumnjiav pogled u njenim oima.
Homa je morala da ode iz Isfahana na nekoliko meseci da bi se brinula o
bolesnom stricu. Prvi put kada sam je videla nakon povratka, hodala je po
amamu kao i obino sa rasputenom sedom kosom, dok su joj obeene grudi
skoro dosezale do kecelje vezane oko struka. Poto smo je izljubile i iskazale
oduevljenje jer je vidimo, Nahid i ja smo skinule ogrtae i predale joj nau
odeu, koju je ona sloila u korpu namenjenu za odlaganje i uvanje. Potom je
Homa istrljala Nahid sunerom da bi uklonila mrtvu kou sa tela i oprala joj
kosu, dok sam se ja odmarala u jednom od toplih bazena.
 Kada je Homa bila spremna za mene, pozvala me je. Njena seda kosa i
bledo lice blistali su pod zrakom svetlosti koji je uao u amam kroz ovalni
prozor na krovu. Dok sam naga prilazila iz tame ka esmi gde je ona kleala,
Homine oi su se razrogaile od iznenaenja.
Kako si se izmenila! rekla je.
Sada je u gradu drugaije, promrmljala sam.
Ne, nisam na to mislila, rekla je Homa. Povukla me je na svetlost.
Pogledaj se! rekla je glasno.
Nahid je podigla pogled sa mesta na kojem se brkala, a nekoliko ena koje
su se kupale u blizini takoe su buljile u mene. Telo mi je bilo izloeno sunevoj
svetlosti koja je dopirala odozgo. Pokuala sam da se sagnem i zaklonim, ali mi
Homa nije dozvolila.
Poslednji put kada sam te videla bila si kao devojica, rekla je Homa.
Skoro da nita nisi imala ovde, rekla je, prstom mi gurnuvi vrh grudi, i nita
ovde, pljesnuvi me po kuku. Vidi sada ta se dogodilo za svega nekoliko
meseci!
Bila je u pravu. I dalje sam bila niska, a moje ake i stopala ostali su iste
veliine kao kod deteta. Ali od vrata do kukova, moje telo se zaoblilo na nain
koji me je iznenadio. Moje grudi, koje su bile tako malene, sada su liile na dve
zrele jabuke, a kukovi su se zaokruili kao dinja.
ta je razlog, da li si se tajno zaruila?
Ne, rekla sam, pocrvenevi. Jedino sam znala da sam jela mesa, sira i
hleba vie nego ikad.
Pa, uskoro e, rekla je dobronamerno.
Homa me je okretala, zagledajui u sve obline. Potpuno sam pocrvenela. U
amamu nije bilo mogue da se sakrije.
Telo ti je savreno poput svee rue, izjavila je Homa na kraju. Uskoro
e biti blagoslovena muem, dae Bog, koji e oboavati svaku tvoju laticu.
Homa je poela da peva staru svadbenu pesmu sa juga glasom slavuja:

Oh, branko meu cveem,

Sa kosom poput ljubiica i lalama na obrazima.
Ne sluaj vie pesmu ptica,
Jer e mladi pastir pesmom srce da ti omaija.

Nekoliko ena iz amama se pridruilo i pre nego to sam se osvestila, grupa

njih je ve ustala, udarajui nogama i pljeui. Ne znajui ta da uinim, i ja
sam zapevala. ene su me hrabrile kao da je dan mog venanja. Dok sam
pevala, stajala sam uspravno i zaboravila na svoju sramotu.
Kada se pesma zavrila, bilo je mnogo smeha i zadirkivanja. ula sam da
ti mladi pastiri znaju kako da ugode svojim enama! rekla je jedna ena, cerei
se.
 Zato ne bi umeli, po itav dan samo gledaju u svoja stada! povikala je
druga.
Pevajui o mojoj zrelosti pred svim enama u amamu, Homa mi je uinila
uslugu, jer su one moda imale u vidu nekog pogodnog mua za mene. Takoe
mi je pokazala da i ja imam neto vredno da ponudim.
Sada si jedna od nas, rekla je Homa sa odobravanjem, samo jo
nedostaje par detalja, ali uskoro e se i sa tim upoznati.
Kada su se ene u amamu ponovo vratile kupanju, ona me je privukla i
poela sunerom da mi trlja lea. Pogledala je ka Nahid, ije je telo i dalje bilo
visoko i tanano poput empresa. Ono to ti jede, trebalo bi da jede i Nahid,
rekla je.
Nahidine oi bile su zatvorene i ona nije nita odgovorila. Nisam mogla da
procenim da li je spavala ili se samo pretvarala.
Zbog ega uvek mislimo da je komijsko pile sigurno ukusnije od nae
guske? Tog popodneva vie me nije muilo to je Nahidina koa bila tako bela,
kosa kovrdava, a oi smaragdnozelene.

Da bi me nagradio to sam mu pomogla oko tepiha sa viseim draguljima,

Gostaham mi je obeao da e mi pokazati izuzetno redak i nesvakidanji ilim, i
jednog dana me je pozvao da se s njim sastanem u kraljevskoj tkaonici nakon
poslednjeg poziva na molitvu i vidim tepih koji e i tokom vekova pred nama
izazivati divljenje ljudi. Nisam mogla ni da zamislim toliku vrednost: tepisi u
mom selu koristili su se dok se ne iskrzaju i potpuno ne pohabaju.
Prolazila sam kroz etiri bate ba nakon poslednjeg poziva na molitvu.
Ljudi su odlazili sa trga Slika sveta jer je taj poziv oznaavao kraj dana. Ulini
prodavci na trgu tovarili su robu i kretali ka svojim domovima. Prola sam pored
oveka sa tovarom jo nezrelih badema, koje sam oboavala. Mesnati deo
badema bio je soan kao sir, ali mnogo finiji.
Gostahama sam zatekla u tkaonici sa mnotvom razboja, u kojoj sam ve
ranije bila. Sada je bila tiha i bez radnika.
,,Selam, rekla sam gledajui oko sebe. Kuda su svi otili?
Kuama, rekao je Gostaham. Poi brzo za mnom.
Vodio me je kroz jednu prostoriju za drugom, sa tepisima koji su bili u
razliitim fazama izrade. Na kraju dugakog hodnika, stigli smo do vrata
zamandaljenih katancem od tekog metala u obliku korpije. Osmotrivi
unaokolo da bi se uverio da niko nije u blizini, Gostaham je izvukao klju iz
svoje tunike i otkljuao. Upalio je dve male uljane lampe i pruio mi jednu. Pod
blagim svetlom mogla sam da razaznam ogromni ilim na razboju.
Zajedno smo mu prili, drei lampe ispred nas. Pogledaj paljivo, rekao
je, usmeravajui svetlost ka povrini tepiha. Osam mukaraca radilo je na
njemu godinu dana i tek je jedna etvrtina zavrena.
 Tepih je ve bio moje visine, a trebalo je da bude etiri puta vii kada bude
gotov. Imao je skoro devedeset vorova po radu, zbog ega je ara bila puna
detalja kao kod naslikanih minijatura. Konjanici odeveni u narandaste i zelene
svilene tunike, sa belim i zlatnim turbanima, jurili su za antilopama i gazelama.
Prugasti tigrovi i divlji magarci bili su izmeani poput roaka. Muziari su
svirali argije. Nebeske ptice su se doterivale, prikazujui svoje draguljima
okiene repove. ivotinje i ljudi delovali su ivo, kao da su stvarni. Bio je to
najfiniji tepih koji sam ikada videla.
Ko uopte moe da priuti tako skup ilim? upitala sam.
To je za samog aha, za dekoraciju njegovih linih odaja, rekao je
Gostaham. On otelotvoruje sve ono to je najlepe u naoj zemlji najmeku
svilu, najraskonije boje i najbolje dizajnere i tkalce. Ovaj tepih e postojati
mnogo due od tebe i mene, i kada od dece nae dece bude ostao samo prah.
Paljivije sam osmotrila ilim, drei izvor svetla podalje od njega.
Privukla me je figura koja je sedela kraj empresa.
Kako uspevaju da oveka prikau tako dobro? upitala sam.
Ne zahteva vetinu toliko njegovo telo, ve lice, rekao je Gostaham.
Tkalci obino preputaju rad strunjacima kada na red dou ljudske oi. Inae
bi lice delovalo neusresreeno, prazno, ak i zlobno.
ta mislite o bojama? upitala sam Gostahama.
One su najbolje i nadmauju sve ostalo, rekao je, uz izazivaki osmeh
koji najpre nisam razumela. Pogledaj kako blistavozlatna istie gustinu are.
Obrati panju kako tamniji tonovi zagasitozelena, neupadljivobe i bledoplava
naglaavaju lepotu raskonijih boja, ba kao to je uz paunicu zanosno perje
mujaka jo upadljivije.
Odabir je neverovatan, odgovorila sam. ije je to delo?
Moje, odgovorio je Gostaham i oboje smo se nasmejali.
Nakon toga smo pogledali Feridunov ilim, koji je skoro bio dovren.
Dragulji u njegovoj ari svetlucali su pod svetlou naih lampi kao da su bili
pravo drago kamenje. Gostaham je svaki oiviio tankim obojenim linijama, ba
kao to bi draguljar optoio kamenje zlatom ili srebrom. Tepih je delovao veoma
neno i enstveno, pomislila sam, u poreenju sa ahovim tepihom koji je
prikazivao motiv iz lova.
ak je ispao bolje od tvog nacrta, rekao je Gostaham, kao da sam ga
sama uradila. Njegova velikodunost nije znala za granice.
Kada smo napustili tkaonicu, osetila sam nalet tuge. Da sam mladi, mogla
bih da radim kao jedan od egrta kod Gostahama i nauim sve tehnike koje on
tako dobro poznaje. Sa zaviu sam se prisetila mladih tkalaca koje sam videla
kada sam proli put bila u radionici. Mogli su po itav dan da se posvete uenju,
dok sam ja satima morala da radim u kuhinji pre nego to bih prionula na izradu
tepiha. Ipak, znala sam da sam privilegovanija od veine devojaka jer se
Gostaham brinuo o meni i pomagao mi da usavrim svoju vetinu. Zbog toga
sam mu uvek bila zahvalna.
 Kui sam se vratila ushiena. Gostaham mi je pokazao biser koji su jedino
odabrani mogli da vide; a samo pre nekoliko dana Homa je veliala moju
enstvenost u amamu. Prvi put od oeve smrti, osetila sam da ima nade.
Prolazei kroz dvorite, zastalasam da pogledam svoj tepih i sada sam ga
videla u novom svetlu. ara sa motivom grma bila je dobra: Gostaham se za to
postarao. Ali zabrinula sam se da nisam najbolje odabrala boje. Jednom sam
videla kako Gostaham gleda u ilim sa udnim izrazom lica, kao da je upravo
probao neto kiselo. Mada nije komentarisao moj izbor, nekoliko puta mi je
rekao da e mi pomoi da izaberem boje za moj sledei tepih. Sada sam bila
sigurna da znam i zbog ega. Svaku boju sam izabrala zbog njene lepote ne
vodei rauna kako e se uklapati sa ostalima.
Zato nisam zamolila Gostahama za pomo? Toliko sam elela da ponem i
bila opijena ponudom boja da sam postupila brzopleto. Nisam shvatala da tako
kompleksna ara zahteva majstorski pristup u odabiru nijansi. Jedva da sam
uspela da zaspim te noi. Dok su zvezde jo sijale, ustala sam i ponovo
pogledala svoj tepih. Boje ne samo da su bile loe, ve kao da su bile u zavadi.
Imala sam potrebu da skinem tepih sa razboja i ponem ponovo.
Ono to je bilo dovoljno dobro u mom selu, u gradu bi bilo ismejano.
Otkad sam stigla u Isfahan, uvek je postojalo neto to me je podsealo da sam
skromnog porekla. Za razliku od bogate dece iz grada, nisam uila da itam i
piem, da se zamotavam poput cveta ili ponaam uglaeno kao na dvoru. elela
sam da blistam kao oni iz Isfahana, jedinog grada koji je mogao da se nazove
polovinom sveta. Kada bi moj prvi tepih uspeo da pokae koliko sam nauila,
moda bih mogla da pobegnem od loeg uticaja komete i zaputim se sa svojom
majkom mirisnom stazom sree.
Nikada nisam ula za nekoga ko je ponovo poinjao da radi na tepihu.
Gotovo da sam mogla da ujem oev glas kako mi govori da to ne inim, jer
sam ve dovrila nekoliko hiljada vorova. Ali onda sam se setila kako sam ila
kod bojara Ibrahima da bih otkrila tajnu tirkizne boje i napravila tepih koji je
oduevio i ljude koje nisam poznavala, mada moji roditelji sve to nisu
odobravali. Setila sam se kako sam pozajmila Gostahamovo pero i nacrtala aru
koja ga je iznenadila, iako je vikao na mene jer sam dirala njegove stvari.
Ispunjena tako silovitom eljom, koju sam ranije ve osetila u navedenim
situacijama, dograbila sam otar no, zasekla ukoso, a onda poela da seem nit
po nit kako bih skinula ilim sa razboja. Niti bi se razlabavile kada bih ih
presekla. Hiljade i hiljade vorova koje sam uradila poele su da gube svoj
oblik; sama povrina tepiha se nakrivila i zaljuljala. Kada Gostaham bude ustao,
pomislila sam, odmah u mu priznati da sam napravila greku u odabiru boja.
Zamoliu ga da mi pomogne, a onda u napraviti tepih kojim e se ponositi.
Pre prvih sunevih zraka, uklonila sam ilim i poela da postavljam
pamuna vlakna na razboj. Gordija je bila prva koja je videla ta sam uradila.
Nosila je iz ostave veliki up pun dema od vianja do kuhinje kada je ugledala
prazan razboj i uniteni ilim. Vrisnula je, ispustivi up, koji se razbio i lepljivi
sadraj prosuo se oko njenih nogu, formirajui duboku baru koja je podseala na
krv. Za tren su sluge dotrale do dvorita. Stajala sam ukopana kraj razboja i
tresla se.
Ludo! vikala je Gordija. Poaavila si kao luak iz pustinje, Madnun!
Kako si to mogla da uradi?
Nastala je gungula jer su svi pokuavali da shvate ta se dogodilo. Ali
Asgar se nagnuo da upita potrka Tadija da li neto zna o tome. emsa je
pritrala Gordiji i upitala je da li joj je potrebno da udahne malo ruine vodice i
povrati se. Kuvarica je stavila ruke na glavu kao da je na sahrani. Gostaham je
pourio u dvorite i video tepih koji je polegao po zemlji, kao da je slomljen.
Pogledao je u mene, pa u tepih, i tako nekoliko puta, ne verujui svojim oima.
Majka je stigla u panici, gladei svoju maramu po istom mestu na glavi.
ta se dogodilo? rekla je moleivim glasom.
Niko je nije ni pogledao. Ti, seoska budalo! Gordija je zaurlala na mene.
Tek tada se okrenula ka mojoj majci, zahtevajui objanjenje, ali majka je
samo stajala zateeno kada je videla ta sam uinila.
Ima li predstavu koliko si vune protraila koliko vune i koliko rada? Da
li ti to pokuava da uniti ovu kuu? pitala je Gordija, busajui se u grudi.
Prihvatili smo ih, a one pokuavaju da nas unite! Zato? Zato nam je
Bog natovario to na lea? Reci mi zato! zahtevala je Gordija odgovor od svog
mua.
Od njenih rei uhvatila me je jeza.
Gostaham se okrenuo ka meni sa ljutnjom u oima. Objasni svoj
postupak, naredio je.
On je bio jedina osoba za koju sam verovala da e joj biti drago. Jedva sam
mogla da progovorim.
Boje su bile loe, rekla sam zamuckujui. Stavila sam ruke preko
pocrvenelog lica, pokuavajui da se sakrijem.
Gostaham mi nije protivreio. Tvoje oi bile su zasenjene nakon prole
veeri, to se deava novajlijama. Ali, unitila si mesece rada! Zato me prvo
nisi pitala?
Ponizno molim za oprotaj, proaputala sam, jer nisam imala snage da
govorim. Uradila sam to jer sam verovala da mogu da napravim bolji.
Naravno da moe da napravi bolji, rekao je. Ali zbog ega nisi
pomislila da si mogla da proda prvi i onda da napravi drugi lepi?
Kakva budala! uzviknula je Gordija.
Zgrila sam se kada sam zaula te rei. Bili su u pravu; trebalo je na taj
nain da razmiljam, ali bila sam suvie uzbuena tog jutra i opsednuta milju da
ja mogu da uradim bolji tepih. Sada sam jedva mogla da verujem ta sam
uinila. Stajala sam postiena kraj razboja, patei jo vie zbog nemilosrdnih
pogleda slugu, koji su buljili u mene s prezirom i nevericom.
 Moja majka se bacila na kolena i protegla da bi poljubila Gordijina stopala
i njen crni pojas koji s vukao po demu.
Ustani! rekla je Gordija, sa primetnom nervozom u glasu.
Majka se pridigla, a ruke su joj bile rairene kao da preklinje. Molim vas,
oprostite mojoj svojeglavoj erci, rekla je. Ja u vam platiti vunu. Pripremila
sam dosta melema i prodala ih komijama. Moja erka je samo elela da napravi
neto lepo. Uvek je bila takva ponekad izgubi pamet.
Nisam toga bila svesna dok nije izgovorila, ali bilo je tano. Stajala sam
tamo, osramoena jer nisam mogla da uoim razliku izmeu dobre ideje i one
katastrofalne.
Izgubi pamet? Kakvu pamet? pitala je Gordija, ponovo se udarajui po
grudima.
Gostaham se namrtio i prislonio jednu aku uz drugu, kao da pokuava da
se pribere. Takva nesmotrenost ne moe da ostane nekanjena, rekao je ljutito.
Od ovog meseca pa sve do sledeeg nee naputati kuu. Radices sve to ti
moja ena kae. Nee ni da udahne vazduh bez njene dozvole.
Znala sam da je najpametnije da utim, osim ako me neko ne bude neto
pitao. Nisam smela nikoga da pogledam, a lice mi je gorelo od stida.
Prvo ide na polo, rekla je Gordija, ,,a sada ovo. Zato smo uopte pruili
utoite takvim ljudima? nastavljala je kao da se obraa samoj sebi. Majka je
poela da drhti, ono ega se najvie pribojavala visilo je u vazduhu. Gordija je
pokuala da ode, ali nije mogla. Uasnuto je pogledala nanie. Gomile dema
zalepile su njena stopala za tlo. Odbacila je cipele i produila bosonoga do
svojih prostorija, mrmljajui: Glupaa! dok je odlazila.
Gostaham je krenuo za njom, pokuavajui da je umiri. Sluge su poele da
iste dem i slomljenu grnariju, doaptavajui se o nainjenoj teti. Bilo je tu
mnogo posla, rekla je kuvarica, koja je sama pripremala dem.
Kada emo opet da imamo neto slatko za doruak? pitao se Ali Asgar
tuno, jer smo svi znali da Gordija nee da kupi nov koji bismo mogli da
maemo na hleb.
Ila sam za majkom pognute glave dok nismo dole do nae sobice. Ima
tikvu umesto glave, ula sam kako kae kuvarica.
Sada je pod loim uticajem zvezda, dodala je emsa.
U sobi me majka nije ni pogledala niti izgrdila, mada sam znala da je
pomislila da sam izgubila pamet. Stavila je ador preko glave i poela da se
moli, dodirujui glavom mor glinenu ploicu koju je spustila na zemlju.
Nakon molitve, sela je na svoje pete i zatraila pomo. Molim te, Boe, zatiti
nas. Molim te, Boe, ne dopusti da postanemo ulini prosjaci. Preklinjem vas,
imame Huseine, i tebe hazreti Alijo, jer vi znate ta znai biti muenik, molim
vas, spasite moju erku, koja je pogreila kao to deca gree.
elela bih da sam se setila majinih bojazni u vezi s naom budunou pre
nego to sam uklonila ilim sa razboja. Kada je, konano, zavrila sa svojim
molitvama, otpuzala sam do mesta na kojem je sedela, gledajui pravo ispred
sebe.
,,Bibi, rekla sam, uhvativi je za ruku. Svim srcem te molim za oprotaj.
Da sam znala kako e svi biti ljuti, nikada ne bih donela takvu odluku.
Majina ruka ostala je ukoena i ona me nije ni pogledala. Izvukla je ruku.
Koliko puta smo ti otac i ja rekli da ne bude brzopleta? Koliko puta?
Uzdahnula sam. Znam, rekla sam.
Majka je podigla pogled ka tavanici kao da moli Boga da dobije neku bolju
erku. Ne shvata koliko si imala stree, odgovorila je. Ali ovog puta sam
sigurna da je s tvojom sreom svreno.
,,Bibi, samo sam pokuavala da napravim bolji, zacvilela sam.
Ni rei vie!
Okrenula sam se ka zidu i sedela tamo, suvih oiju, dok je sva agonija
ostala u meni. Dala bih ivot koji mi je u grudima pulsirao kada bih samo mogla
da olakam majinu patnju. Nastavila je da se moli naglas, kao da e bujica
njenih rei moi da spere moju greku.

Mesec dana kazne inio mi se beskrajnim poput pustinje. Poinjala sam

dan sakupljajui i praznei none posude, kada bih pozelenela od gaenja. Onda,
kada bi se Gordija dogovorila sa kuvaricom i Ali Asgarom u vezi sa trenutnim
zadacima, dodeljivala mi je one koje niko nije hteo da obavlja. Ribala sam
masni kuhinjski pod, seckala ljigave bubrege, gazila prljav ve u bazenu i cedila
ga dok ruke nisu poele da me bole. ak i posle podne, dok su svi odmarali,
Gordija me je zatrpavala poslovima. Ruke su mi ogrubele poput kozjih rogova i
svake veeri bih se samo sruila na krevet od iscrpljenosti. Gorko sam alila
zbog onog to sam uinila, ali sam takoe i oseala da je moja kazna mnogo tea
nego to zasluujem i da Gordija uiva u vlasti koju ima nada mnom.
Jednog jutra kada je skoro bio gotov mesec mog prinudnog rada, sluge su
pozvale mene i majku u birani kako je Gostaham i naredio. Noge su mi se tresle
dok smo prolazile kroz dvorite, jer sam bila sigurna da e nam rei da vie
nismo dobrodole u njihovoj kui. Iznenadila sam se kada sam ugledala da u
velikoj sobi Gostaham sedi na poasnom mestu, pri kraju tepiha, dok je Gordija
sedela sa njegove desne strane. Rukom je dao znak majci da mu se pridrui i
sedne sa leve strane. Ja sam sama sela na suprotnu stranu tepiha, gledajui ka
njima.
Kako si, hanumo? upitala je Gordija moju majku, upotrebivi utivo
oslovljavanje za udatu enu. Da li si dobrog zdravlja? Njena iznenadna
ljubaznost bila je krajnje neoekivana.
Jesam, rekla je majka, oponaajui ljubazni ton. Veoma sam dobro,
hvala na pitanju.
,,A ti, malecka moja? nastavila je Gordija. Kako si ti?
 Iznenaena zbog umilnog obraanja, koa mi se najeila i odgovorila sam
da sam dobrog zdravlja. Pogledala sam u Gostahama, pokuavajui da shvatim
razlog ovakvom okupljanju. Iako je obino bio u stanju da satima sedi
prekrtenih nogu i ne pomera se, drei lea uspravno kao za razbojem, sada je
stalno menjao poloaj tela, pomerajui noge.
Kada je stigla kafa, Gordija je napravila itavu predstavu od toga to nam
ju je sama dodala i uz to nas ponudila urmama. Neprijatna tiina spustila se na
sobu dok smo ispijali kafu.
,,Hanumo, konano je progovorio Gostaham, obraajui se mojoj majci,
dunost mi je da te obavestim o pismu koje sam jutros primio od Feriduna,
trgovca konjima koji je naruio tepih od nas pre nekoliko meseci.
Moja majka je delovala iznenaeno, jer je to ime samo jednom ula ranije
kada sam joj priala o tome kakav je bio moj doprinos ari sa viseim
draguljima. Pitala sam se ta sam sad loe uradila. Da li mu je smetalo neto u
mom nacrtu?
Oigledno je da je Feridun zadovoljan tepihom, na osnovu onoga to je
video na razboju, rekao je Gostaham. Ali pismo koje je napisao ne govori
mnogo o tome, u stvari, gotovo da to i ne pominje.
Ruka je toliko poela da mi se trese da sam morala da spustim fildan od
straha da ne prospem kafu na svileni ilim i tako za sobom ostavim ogromnu
braon fleku, koja nikada ne bi mogla da se oisti.
Postoji samo jedna stvar koju bi bogati ovek poput njega mogao da
poeli, produio je Gostaham, ,,a to je tvoja erka. Govorio je otvoreno,
poslovnim tonom poput onoga koji koristi kada dogovara cenu za svoje tepihe.
Majka je akama obuhvatila svoje obraze. Nema drugog boga sem Alaha,
rekla je, kao to obino i ini kada je iznenaena.
Gostaham je obema rukama uhvatio svoj turban i poeo da ga nameta kao
da vie nije mogao da izdri njegovu teinu. Dovoljno dobro sam ga poznavala
da bih na osnovu njegovog vrpoljenja mogla da shvatim da mu je neprijatno. Ali
zbog ega? ta moe vie da laska od prosidbe bogatog oveka?
Gordija je uskoila, jer nije mogla da sakrije svoje uzbuenje. eli da se
oeni tvojom erkom, rekla je bez daha.
Gostaham je pogledom upozorio Gordiju, ali moja majka to nije primetila.
Skoila je na noge, dok se njen fildan zaljuljao i kafa se gotovo prosula.
Konano! uzviknula je, irei ruke ka nebu. Prilika poslata sa neba za moju
erku jedinicu! Nakon svega to smo izdrale, naa teka sudbina konano se
promenila! Slava neka je Muhamedu! Slava Alahu!
Gordiji je ovakav ispad delovao smeno, ali je njen odgovor bio ljubazan.
Srce moje majke zna kako je sada tvojoj, rekla je. Malo je ena koje zadesi
tako velika srea, dobrodola kao kia.
Keri moja, radosti mog srca, zaplakala je majka, irei ruke ka meni.
Od trenutka kada si se rodila, unosila si neto udesno u nau skromnu
porodicu. Ti si svetlost u mojim oima.
 Srce mi se ispunilo nadom. Kao ena bogataa, postau jedna od onih
debelih, razmaenih gospoa, to su mi ve prorekle ene iz mog sela kroz
zadirkivanje. Da li je mogua takva srea u godini komete?
Kada se majka smirila, postala je sumnjiava. Kako Feridun zna da eli
ba moju erku? pitala je. Izvan kue je uvek prekrivena od glave do pete!
utala sam; poslednje to sam htela da porodica sazna bilo je da sam se
pojavila nepokrivena pred nepoznatim ovekom.
Koliko sam razumela, Homa je pevala o tvojim draima u amamu, rekla
mi je Gordija. Jedna od Feridunovih sluavki se zadesila tamo i ona mu je
priala kako si lepa.
Odahnula sam s olakanjem. ekao je da me zaprosi dok nije naao dobar
izgovor. Onda sam pocrvenela, pitajui se da li je sluavka opisala kako sam
izgledala bez odee.
Majka je pretpostavila da utim jer sam skromna. Kada e se obaviti
ceremonija? upitala je Gordiju. to pre, nadam se.
Slaem se, rekla je Gordija, mada ne verujem da e hteti veliko
venanje. Tvoja erka i Feridun treba da se sastanu sa mulom i srede sve po
zakonu.
Nisam imala nikakvog iskustva u vezi sa venanjima bogataa, ali u mom
selu svadbe su trajale tri dana, a nekada i due. Ono to je Gordija opisala vie je
liilo na potpisivanje ugovora.
Ne razumem, rekla je moja majka delujui zbunjeno.
Ponuda koju imam ovde, rekao je Gostaham, pokazujui nam vetom
rukom napisano pismo, ne odnosi se na brak za ceo ivot. To je muta brak na
tri meseca.
ula sam za re muta, ali nisam shvatala ta ona znai, osim da je to neto
kratko.
Muta brak! rekla je moja majka i dalje delujui zbunjeno. Znam da su
hodoasnici koji su ili u Kom mogli da ugovore muta brak na sat ili za no ali
takvi dogovori odnosili su se na zadovoljstva. elite da se moja erka uda zbog
toga?
Gordija je svakako prepoznala zaprepaenost na naim licima. Tano je
da nee veno trajati, rekla je, ali Bog je uredio da nita na zemlji i nije veno.
Vano je da e vam to doneti finansijsku korist koju ne biste mogle da dobijete
na drugom mestu.
U majci se probudio instinkt trgovca. Ispravila je lea i ljutiti izraz pojavio
joj se u oima. Izgledala je ba kao onda kada je izvukla dobru cenu od ena iz
harema.
Koliko? pitala je, ledenim tonom u glasu.
Gostaham je razmotao pismo i proitao sumu. Bila je to ista koliina novca
koju je ponudio za tepih naruen kod Gostahama. Iako se radilo o znatnoj
koliini novca, ipak bi bilo nedovoljna da kupimo nau nezavisnost.
 Majka je coknula jezikom po zubima. Nije dovoljno. Jednom kad moja
erka bude izgubila nevinost, ko e je tada hteti? Mnogo je bolje da se uda za
itav ivot.
Gostaham je delovao kao da e se sloiti, ali ga je Gordija prekinula.
Misli da bi je radije dala pekarevom sinu sa dlakavim i branjavim rukama
nego bogatau? pitala je. Nemoj da zaboravi da muta brak moe da se
produi. Ako se tvoja erka dopadne Feridunu, moda e poeleti da je zauvek
zadri. Svaki put kada produava, treba da plati dogovorenu sumu. Moda e da
je obaspe poklonima nakitom ili e ak i kuu da joj kupi. Ako bude imala
sree i pameti, mogla bi da se obogati od te veze.
Gostaham se ponovo pomerio na jastuku, ne delujui ba toliko
optimistino. Ne zaboravimo da sve moe da se okona brzo, rekao je. Jedina
garancija su tri meseca. Sve preko toga zavisie iskljuivo od njegove odluke.
Gordija se obratila majci slatkastim tonom, koji je trebalo da ublai efekat
rei njenog mua. Zato se fina devojka poput tvoje keri ne bi dopala
Feridunu? Takav mesec blistae nad njim itave noi, svake noi!
Da, hoe, rekla je moja majka. Ali, ako mu se ve toliko dopada, zbog
ega joj nije ponudio ono pravo?
Nije mogao, rekla je Gordija. Njegova prva ena je umrla, odnela ju je
kolera koja je potedela njegovu erku. Kao sin bogatog oveka, on ima obavezu
da oeni enu visokog roda koja e mu roditi naslednike.
Znala sam da seljanica kao ja to ne moe da bude.
Homa ve trai pogodnu mladu enu, rekla je Gordija. Ali
pretpostavljam da Feridun udi za drutvom sada kada je oplakao svoju prvu
enu. Mogao bi da ima bilo koju za to a on je, ipak, odabrao tvoju erku.
Osetila sam nalet uzbuenja. Primetio me je i zaprosio mene, seljanicu
iji su vrhovi prstiju bili puni uljeva od izrade tepiha i ienja!
Sigurno si mu se dopala zbog svog tepiha sa viseim draguljima, rekla mi
je Gordija kao da je ula o emu sam razmiljala. Od svih ena, on je panju
usmerio ba na tebe. Sigurno se tako neemu nisi ni nadala privui tako
bogatog oveka!
Tako je, rekla sam, pocrvenevi.
Stvarno, ne moe da pogrei, rekla je Gordija. Ako s njim zane dete,
ono e biti zakoniti potomak i bie finansijski obezbeeno. Nijedan ovek na
njegovom poloaju ne bi dozvolio da majka njegove dece ide gladna. A samo
zamisli ta bi moglo da se dogodi ako bi ga zadovoljila i usreila!
Gostaham je podigao ruke kao da pokuava da zaustavi bujicu Gordijinih
rei. Zapamti, hanumo, rekao je mojoj majci, iako svako dete moe da bude
zakonom priznato, nikada nemaju isti status kao deca stalne ene.
Gordija je napravila odsean pokret rukom kao da rasteruje njegove rei.
Samo Bog zna ta e biti, rekla je. Nije na nama da sudimo.
 Gostaham je pogledao u moju majku. Treba paljivo da razmotri ovu
ponudu, hanumo. Ne moe da predvidi da li e je napustiti ili zadrati. Ne
moe da zna da li ete ti i tvoja erka iveti u luksuzu ili biti prisiljene na
prosjaenje. A ak i ako tvoja erka bude imala dece, nee imati prava na
nasledstvo nikakvo.
Gordija je iznervirano uzdahnula. Neobini obrti sudbine mogli bi da se
dese i kada bi se udala za pekara, rekla je. Odjednom bi mogao da se razboli i
da umre. ah bi mogao da ga optui da zakida na teini hleba i tada bi mu
zaprio orbu. Mogao bi da padne sa mule i polomi glavu.
Bez sumnje, odgovorio je Gostaham. Ali onda bi imala zakonitu
porodicu na koju bi mogla da se osloni roditelje svog mua, brau i njihovu
decu. Manje je verovatno da e ostati sama i da e se kajati nakon samo tri
meseca.
Kajati? upitala sam.
Pa, stvarno nema o emu da brine, rekla je Gordija. Muta brak je
zakonita zajednica.
Jeste zakonita, ali neki ljudi smatraju da ih je nedostojna, ponovo se
ubacio Gostaham. Lice mi se za trenutak zajapurilo, mada nisam ba tano znala
na ta je mislio.
Gostaham se okrenuo ka mojoj majci. Da je ponudio pravi brak, ne bih
oklevao da te nateram da prihvati, rekao je.
Ipak, dodala je Gordija brzo, ima mnogo razloga za slavlje. Bilo bi
najbolje ako bi prihvatila ponudu i iskoristila to kao drugi izvor prihoda,
naroito poto naa zarada u kui nije uvek ba dobra.
Nije dobra? rekla je moja majka, gledajui po besprekornoj sobi. Pratei
njen pogled, primetila sam ogroman buket crvenih i utih rua, gomilu
medenjaka, tacne oteale od slasnih dinja i krastavia, posude pune peenih
pistaa. Brinete u vezi s novcem? upitala je.
Plata mog mua u kraljevskoj tkaonici jedva je dovoljna za nae
trokove, rekla je Gordija. ah mu dozvoljava da u slobodno vreme radi na
dodatnim porudbinama, to nam omoguava da ivimo udobnije, ali to doe i
ode. Novi svileni tepih je prva stvar koje se jedna porodica sa finansijskim
problemima odrie.
Okrenula se ka Gostahamu. ,,A zar nije istina da se ni na kraljevsku
porodicu ne moe raunati da e uvek o nekome brinuti? Seam se pria o
pokojnom ahu Tahmaspu koji je otpustio stotine slikara minijatura, ljudi koji su
se bavili pozlatom, kaligrafa i knjigovezaca kada je postao poboan. Takva
nesrea mogla bi ponovo da se dogodi.
Gostaham je na trenutak delovao zgroeno. ah Abas nije poput svog
dede. On nema razloga da prestane da podrava kraljevsku tkaonicu tepiha, koja
donosi zaradu.
 Ipak, rekla je Gordija nestrpljivo, ,,ko moe da predvidi ta e se
dogoditi? Naravno, majka i erka preputene sebi treba uvek dobro da razmisle
o tome kako e iveti u budunosti.
Moja majka se zaljuljala unazad od tih rei kao pod naletom silovitog
pustinjskog vetra. Nita je nije plailo vie od pomisli da emo ponovo morati
same da se snalazimo, kao to smo inile mesecima nakon oeve smrti.
Feridun i njegova rodbina imaju gomile kua u Isfahanu i u unutranjosti,
nastavljala je Gordija. Svakoj kui koju kupe i svakom atoru podignutom u
pustinji potrebni su tepisi dobri tepisi. Takva porodica naruuje svilene, ne
vunene tepihe.
Okrenula se ka meni. Pomisli kako bi takva veza pomogla naoj
porodici!
Bio je to prvi put da sam je ula kako izgovara naa porodica tako to je
podrazumevala i majku i mene. Mada bi novac od muta braka ostao nama,
poela sam da uviam da je Gordija imala svoje razloge zbog kojih se zalagala
za tu zajednicu.
Uinila bih sve da pomognem naoj porodici, odgovorila sam.
,,I ja bih, dodala je moja majka. ta je rekao, da li e obezbediti kuu za
moju erku?
Nije ponudio, rekla je Gordija. Ali, ako mu tvoja erka ugodi i bude
posluna, moglo bi i to da se dogodi.
Majka je uzdahnula. To svakako nije ponuda kakvoj sam se u poetku
nadala.
Shvatam, rekla je Gordija umirujuim glasom. Naravno da svojoj erci
eli najbolje. Ali, zar devojka bez miraza moe da oekuje bolju ponudu?
Majino elo se namrtilo i prepoznala sam izraz beznadenosti u njenim
oima. Dau vam odgovor za nekoliko dana, konano je rekla.
Samo ga ne putaj da predugo eka, odgovorila je Gordija.
,,I nikome ni rei o njegovoj ponudi, dodao je Gostaham. Mi emo utati
o tome, ak i ako se tvoja erka bude udala za Feriduna.
Zato? upitala sam.
Gordija je pogledala u stranu. Potpuno je po zakonu, ponovila je, a onda
je usledila duga, neprijatna tiina tokom koje je Gostaham proistio grlo. Majka
ga je pogledala, iekujui odgovor.
To nije neto to bi porodica poput nae obznanila, na kraju je rekao.
Druga briga me je nagrizala pod koom poput soli. ta je sa mojom
obukom? upitala sam. Jo uvek uim kod Gostahama kako se prave tepisi.
Prvi put tog jutra, Gostaham je delovao zadovoljno, kao da sam stvarno
njegovo voljeno dete.
Bez obzira na to ta tvoja majka bude odluila o braku, nastaviu da te
uim koliko god ti to bude elela, rekao je.
 Kao da je svetlost iz njegovog srca prostrujala mojim. elim da nastavim
da uim, rekla sam. ta ako budem morala da odem daleko?
Poto Feridun nije ponudio kuu, ostae ovde, rekla je Gordija.
Zar on nee insistirati na tome da je skloni od tuih pogleda? pitala je
moja majka.
On je bogat, ali ne potie iz ugledne isfahanske porodice, rekla je
Gordija. Jedine ene koje e verovatno izolovati bie njegove stalne ene.
Okrenula se ka meni. Ne brini sigurna sam da ga nee zanimati ta radi
preko dana.

Nakon susreta, otila sam u prostoriju u kojoj smo majka i ja spavale i

gledala unaokolo, a da nita nisam videla, potom sam se stepenicama popela na
krov kao to inim kada idem da proverim da li je ve suv, samo to ga sada nije
bilo, a posle toga sam otila do kuvarice da vidim treba li joj pomo. Seckala
sam luk nekoliko minuta dok nisam prosula posudu opranih peskavica na pod,
nakon ega sam izbaena iz kuhinje i reeno mi je da se ne vraam.
Nisam imala primedbi na Feridunov izgled, jer iako nije bio zgodan kao
Iskander, imao je uspravno dranje, bio miiav i mirisao je na konje, to je bilo
privlano. Ali njegova ponuda bila je nedolina, a to nije ono emu sam se
nadala od prosca. Ako me je Feridun eleo, zato nije ponudio da me oeni za
sva vremena? A ako trai enu iz vieg stalea da mu rodi naslednike, zato prvo
nije oenio nju, a onda mi ponudio da budem druga ena?
Bavila sam se kunim poslovima, znajui da moja srea preko noi moe
da se promeni. Ako se udam, izgubiu nevinost jednom za sva vremena; a
moda u ostati i trudna. Biu potpuno promenjena. Zamiljala sam dane
odmora i noi ispunjene ljubavlju, posude sa medom i urmama i kako mi stomak
postepeno raste. Ali ta ako nakon tri meseca vie ne budem udata? Jedva u
stii da se malo ugojim.
Poelela sam da mogu da odem do Nahid i pitam nju i njenu majku ta one
misle o ovome. Ali Gostaham nam je naredio da ne govorimo nita o ponudi.
Ako se muta brak zavri nakon tri meseca i ja ne budem bila trudna, moji izgledi
kasnije bie mnogo bolji ako niko ne bude znao. Sve to delovalo mi je udno,
poto je svaki brak za koji sam dosad ula obnarodovan i proslavljan s velikom
radou. Zbog ega je ovaj pod velom tajne?
Voljena keri, rekla mi je majka kada smo se uvee nale u naoj sobici,
,,o emu razmilja? Ispod njenih oiju bili su tamni podonjaci, a stopala su
joj ponovo bila crvena. Posao u kuhinji tog dana bio je ba naporan.
Uzela sam jastue i stavila ga ispod njenih nogu kada ih je ispruila na
prostirci. Ti i baba ste mi uvek govorili da ete me udati za dobrog oveka,
rekla sam. Kako to moe da bude Feridun, ako me eli samo na nekoliko
meseci?
Majka je uzdahnula. Iz svega to smo ule, njegov ugled je nesporan,
rekla je. Nema razloga da mislimo drugaije.
 Oseam kao da eli jeftino da me kupi, odgovorila sam. Ti i moj baba
vaspitali ste me da oekujem vie.
Majka je svojim rukama obuhvatila moje. Ne moemo da se nadamo istim
stvarima kao nekad, rekla je. Ova ponuda prevazilazi ono to sam mislila da je
mogue.
,,A ta je jo mogue?
Nita, majka je odgovorila smrknuto. Gordija je u pravu. Kako dve ene
bez prebijene pare mogu da oekuju vie?
Popravila sam belu maramu koja mi je prekrivala glavu i ponovo prislonila
ruke uz tople majine. Da ja donosim odluku, rekla bih ne. Konano, hadi Ali
je rekao da e brakovi sklopljeni u ovom periodu biti puni strasti i svaa.
Majka je povukla svoje ruke od mojih. Ne donosi ti odluku, rekla je
hladnim glasom.
Imam pravo da kaem muli ne ako se protivim, odgovorila sam ljutito,
setivi se ta mi je Goli jednom rekla.
Ako to uini, zauvek e se udaljiti od ove porodice, a to ukljuuje i
mene.
Srce mi se sledilo od njenog odgovora. Hoe da kae da e me udati za
Feriduna protiv moje volje?
Na poloaj u ovoj kui nije dobar, odgovorila je.
ao mi je, rekla sam, znajui da sam uglavnom ja kriva zbog toga.
Zbog toga te molim da jednom u ivotu bude razumna, rekla je moja
majka malo nenije. Najbolje je da ovu odluku prepusti starijima, koji vode
rauna o tvojim interesima.
Najmanja aluzija na moj nepromiljeni postupak naterala me je da poelim
da sakrijem lice od stida. Poto sam se ponela brzopleto, udela sam da dokaem
da mogu da uim iz svojih greaka.
am, rekla sam pokorno, koristei izraz kojim vojnici ispoljavaju svoju
poslunost komandirima. Povinovau se tvojoj elji. I uz to sam glavu povila
ka majinim oteenim nogama, reena da uinim ono to od mene bude
zatraila.

Narednog jutra majka je rekla da prihvata ponudu. Gostaham je napisao

pismo Feridunu o pristanku i estitao nam bez velikog oduevljenja. Gotovo
trenutno je stigao odgovor u kojem Feridun predlae da ozvaniimo nau vezu
ve sutra, prvog dana ramazana.
Spavale smo dugo tog jutra jer smo znale da emo se pridravati posta sve
do veeri. Majka je pomogla kuvarici da isecka povre i ispri meso, dok sam ja
trebila bubice i kamenie iz pirina i potopila ga. Delovalo je da ak i tako
jednostavan zadatak traje mnogo due nego obino jer sam bila gladna i veoma
edna. Dok sam radila, misli su mi se esto vraale na Feriduna. Poto ga nisam
videla nekoliko meseci, pitala sam se kako e izgledati i da li u se pokajati zato
to sam pristala da se povinujem majinoj odluci.
U toku popodneva, jezik mi se zalepio za nepce i bilo mi je teko da
govorim. Dani su postali vreli tako da su svi bili eljni vode i morali su da se
pomue da ne misle na nju. Dani su, takoe, bili i dugi, to je znailo da e se
beskrajno ekati dok ne padne no, kada nam je bilo dozvoljeno da jedemo.
Svaki trenutak zahtevao je snagu volje.
Rano uvee bili smo iznemogli od nedostatka hrane i pia. Gordijina deca i
unuici okupili su se u kui, oamueni od iekivanja. Kada je jak miris
kuvariinog jagnjeeg i pileeg paprikaa ispunio vazduh, usta su mi se toliko
napunila pljuvakom da sam osetila kako mi ona pritiska jezik. Odrasli su
hranili decu koja su bila suvie mala da bi postila. Napetost u kui rasla je kako
se bliio trenutak zadovoljenja. Kuvarica, koja je izgleda bila posebno nervozna,
dovikivala nam je nareenja kao da smo bili vojnici. elela je da sva hrana bude
pripremljena na vreme, ali ne prerano da se ne bi ohladila. inilo mi se da bih
mogla da se raspuknem od oblaka oseanja koji je lebdeo nada mnom.
Konano je veliki prasak topa uskomeao sve ivo. Pomagala sam emsi i
Zuhri da odnesu hranu u veliku sobu. Gostahamova porodica obruila se na
obrok poput leoparda koji razdiru jelena. Nije se ulo nita osim vakanja.
Gostaham koji je umeo kaikom da nanese pirina na hleb i primakne ga ustima
a da pri tom ne prospe ni zrno, sada je putao da pirina pada svuda unaokolo.
Niko nije progovorio ni re dok stomaci nisu bili napunjeni i grla namirena
piem.
U kuhinji smo majka, ja i sluge bili isto tako tihi dok smo servirali hranu.
Obino bismo saekali dok porodica ne zavri sa jelom, ali ne u vreme
ramazana. Bili smo suvie iscrpljeni. Jedva da sam mogla da odluim da li prvo
da jedem ili da pijem, ali poela sam sa kuvariinim erbetom da bih utolila e,
meavinom vonih sokova, sireta i esencije rua. Pie je bilo slatkasto i kiselo
u isto vreme, to mi je otvorilo apetit. Ali kada sam sela da jedem, nisam mogla
da progutam ni zalogaj.
Dok smo pili aj, Feridun je stigao na nau kapiju sa blagajnikom i mulom.
Gostaham ga je dopratio do velike sobe i ponudio im da neto popiju i poslue
se poslasticama pre nego to nas je pozvao. Ja sam bila skroz prekrivena
adorom, kako je i dolikovalo u meovitom drutvu. Kriom sam gledala u
Feriduna, koji je bio raskono odeven u mrki pliani ogrta po kojem su bile
zlatne are u obliku konja sa jahaima poput njega. Gostaham je proitao brani
ugovor naglas da se uveri u njegovo trajanje, kao i sumu koja e nam biti
isplaena. Kada je mula upitao za moj pristanak, ja sam ga odmah dala, kao to
sam i obeala majci. Feridun je potpisao dokument, a moja majka, Gostaham,
mula i Feridunov blagajnik bili su svedoci.
Feridun se ponaao krajnje poslovno tokom itavog postupka, ali kada niko
nije gledao, zagledao se u mene, iskreno i pun divljenja, od ega sam zadrhtala.
Od tog pogleda osetila sam kao da mi je telo otealo i postalo zrelo poput urme
koja je natopljena sopstvenim sokovima. Zadrhtala sam pri pomisli ta e se
dogoditi kada prvi put budem ostala s njim. Znala sam da u morati da skinem
svoju odeu, ali nisam ba imala predstavu ta e uslediti. Nadala sam se da e
mi se dopasti, i molila sam se da se i ja dopadnem njemu. Teila sam se
priseajui se Golinih rei. Svakome se to dopada, rekla je jednom.
Majka je uzela vreicu punu novia od blagajnika. Feridun i njegova
pratnja su se zahvalili i otili. Dok smo se vraale u nau sobu, ula sam
zveckanje srebrnjaka u majinoj odei, zbog ega je moje venanje vie liilo na
trgovinu, nego na proslavu.
Poto nam je delovalo udno da ostanemo u kui na dan mog venanja,
majka i ja smo te veeri odetale do Slike sveta da bismo se malo zabavile.
Vlasnici prodavnica ukrasili su svoje tezge svetlima da bi ljudi mogli da
razgledaju robu do sitnih sati. ongleri i pripovedai zabavljali su gomilu svojim
trikovima, a deaci su prodavali bademe u medu i eer pomean sa afranom.
Porodice su kupovale jagnjee evape i jele ih dok su etale od radnje do radnje.
Sve je bilo ivopisno, ali delovalo mi je udno to to sam ovde lutala kroz
bezimenu gomilu umesto da slavim na svadbi, kao to bih uinila da sam ostala
u svom selu. itavog dana i noi bila bih okruena onima koji mi ele dobro.
Zajedno bismo igrali, pevali, pripovedali prie, recitovali stihove, i kada bismo
se svi najeli piletine sa pirinem, ueerene narandine kore, moj mu bi stigao i
zatraio da budem samo njegova. Pomislila sam kako bi moj otac bio ponosan i
osetila kako mi strano nedostaje.
Skoro je ve bila zora kada smo stigle kui. Majka i ja smo pojele sir sa
zainima, lenike, slatkie, kao i hleb da bismo izdrale dan. Popila sam i erbet
od vianja pre nego to sam utonula u san pre nego to su se pojavili prvi zraci
sunca. Dok sam se pokrivala ebetom, ponadala sam se da se neu probuditi dok
sunce ne bude u zenitu. Ali prevrtala sam se po svojoj prostirci, jer mi je telo
bilo nenaviknuto da spava tokom dana. Oseala sam oamuenost i nemir zbog
promena koje su se desile tako iznenada. Setila sam se vremena kada nas je otac
zauvek napustio, a sve se odigralo munjevito, tokom samo jedne noi. inilo mi
se tada da je sama zemlja po kojoj sam hodala podrhtavala, kao da je nadolazio
zemljotres koji e selo pretvoriti u ruevine.

Nisam morala dugo da ekam na poziv od Feriduna. etvrtog dana

ramazana stiglo je pismo u kojem mi je saopteno da se okupam, obuem i
spremim da se naem sa njim pre nego to se oglasi top naredne veeri.
Konano u postati odrasla ena; kao i Goli, i ja u sve saznati.
Sledeeg popodneva majka i Gordija odvele su me u otmeni amam u naem
kraju. Prvi put je majka traila od Home da me odvede u zasebnu prostoriju.
Namazala mi je gust, kiselkasti krem napravljen od orpiment biljke boje limuna
po nogama i pazuhu. Nakon nekoliko minuta, prosula je punu kofu vode po
meni i dlaice su nestale, a moje noge i predeo ispod pazuha ostali su glatki kao
kod devojice. Onda mi je zabacila glavu i doterala obrve, ne kao kod starijih
ena, ve da izgledaju zakrivljeno kao mladi mesec.
 Da, sve si lepa, rekla je Homa. Pocrvenela sam jer nisam navikla da o
sebi razmiljam na taj nain.
Kada sam bila doterana, pridruila sam se ostalim enama u glavnom delu
kupatila. Imala sam potpuno nov oseaj dok su moje butine, bez dlaica, ukale
tarui se jedna o drugu dok sam hodala. Vrativi se tamo gde su majka i Gordija
ekale i smejale se, ispruila sam se izmeu njih. Pripremile su odreenu smesu
kane u posudi i Gordija mi je obojila dlanove kod runih zglobova i gornju
polovinu prstiju. Majka je bojila moja stopala i gornju polovinu nonih prstiju.
Nakon vie asova, kada su uklonile smesu, prsti na rukama i nogama podseali
su na ornamente. Nisu zbijale alu na moj raun niti me zaikivale, to je
uobiajeno za veinu nevesti, jer su vrsto odluile da moj brak uvaju u
tajnosti.
Konano je dolo vreme za kupanje. Dok mi je Homa trljala lea, rekla je:
Dlaice i kana, kao da se udaje!
Vi ete prvi saznati, draga Homa! rekla sam, tonom za koji sam verovala
da zvui oputeno. Poto nisam navikla da laem, rei kao da su mi zastale u
grlu.
Homa se nasmejala, prosula mi bokal vode preko glave i isprala me. Nakon
toga smo obavile obredno pranje u najveoj kadi u amamu. Od tople vode
obino se uspavam i primirim, ali ovog puta sam se vrpoljila dok me ostale ene
nisu zamolile da prestanem.
Kada smo stigle kui, Gordija je odvela mene i majku u svoju svlaionicu,
manju prostoriju u andaruniju. Bila je puna krinja u kojima je stajala odea za
razne prilike. Dok su izvlaile skupocenu svilu, Gordija je pitala majku o
njenom venanju.
Mislila sam da sam najsrenija devojka u selu, odgovorila je uz osmeh,
jer sam se udavala za najzgodnijeg mukarca.
Ah, ali lepota doe i proe! odgovorila je Gordija. ,,I sama sam nekada
bila lepa, a ne debela i otrembeena kao sada.
Majka je uzdahnula. Ne bi mi smetalo da ga je lepota napustila, samo da
je ostao iv! Ali ako Bog da, budunost moje erke bie bolja.
Kada sam se svukla, Gordija mi je pomogla da obuem providnu belu
svilenu koulju. Drhtala sam, pitajui se kako e biti kada se u takvoj odei
pojavim pred Feridunom, jer nisam mogla da zamislim da se pred njim pojavim
potpuno naga.
Potom je dola iroka svilena tunika, crvena kao jabuka, odgovarajue
pantalone i svetlucave zlatne picaste papue. Najlepi deo odee bio je zlatni
ogrta proaran crvenim ruinim grmovima, koji su izgledali kao da su
naslikani. Iz svakog buna iznikli su po jedan neni pupoljak, jedan
poluotvoreni cvet i procvetala rua u svoj svojoj lepoti. Leptir je irio krila ka
sreditu rascvetale rue, elei da se napoji nektara.
 Majka mi je pridravala raireni ogrta i ja sam samo kliznula u njega.
Keri moja, pogledaj kako ove rue nemaju trnja, rekla je. Neka te to vodi
kada bude bila sa svojim muem.
Iznenada sam osetila vrtoglavicu, moda zbog toga to nisam nita jela
otkad se sunce pojavilo, potujui ramazan. Sruila sam se na stolicu da se
priberem. Gordija mi je naminkala kapke surmom i potamnela obrve. Onda je
nanela malu koliinu ruiaste boje na moje usne, od ega su one delovale
manje, i nacrtala siuni mlade ispod spoljanjeg ugla mog levog oka. Majka
mi je prekrila kosu belom ipkom, ostavivi nekoliko kovrdavih pramenova da
mi krase lice. Ispod brade stavljena mi je niska Gordijinih bisera, koja se
protezala od jedne do druge slepoonice. Gordija je privrstila drugu nisku oko
moje glave. Mogla sam da osetim svaki komadi ogrlice na svom elu, leden
poput izvorske vode.
Ustani, azizam draga moja, rekla je moja majka. Pridigla sam se i one
su me osmotrile. Delovale su zapanjeno, kao da su ugledale predivnu sliku koju
ja nisam nikad videla.
Majka mi je akama obuhvatila obraze. Lepa si kao pun mesec, rekla je.
Tako odevena, plaila sam se da se pomerim da ne bih pokvarila njihovo
delo. Majka me je odvela do posude u kojoj je bio zapaljen miris i naredila da je
opkoraim kako bih naparfimisala svoju odeu. ,,I sve pod njom, rekla je
Gordija kroz lascivan smeh. Slatkasti, jaki miris pomutio je moje misli i ponovo
sam osetila vrtoglavicu.
Potom me je Gordija prekrila belim svilenim adorom i burkom tako da
niko nije mogao da me prepozna. Majka je prebacila svoj crni ador preko
crnine koju je nosila. Poto je bio ramazan i suvie rano da bi se jelo, nisu me
napojile slatkim sokom od badema i ruine vodice, ve su mi samo protrljali
time usne i poelele sladak brani ivot.
Majci i meni bilo je reeno da e Feridun biti u jednoj od svojih kua
nedaleko od stare damije. Krenule smo iz Gostahamove kue i udaljavajui se
od reke, zaputile se ka severnoj kapiji, potom prole bazar i stigle do glavnog
starog gradskog trga. Odatle smo prole pored etiri karavan-saraja, tri amama i
dve medrese dok nismo dole do damije, koja je bila sazidana pre petsto
godina. Damija je bila napravljena od cigala koje nisu bile ni obojene niti
prekrivene ploicama. Dok su ahov trg i njegova Dumanska damija bili
velianstveni i nevieni, ovaj deo grada posedovao je neupadljivu
velianstvenost zbog svog trajanja. ak ga ni Mongoli nisu unitili.
Hajde da na trenutak uemo u damiju, rekla sam.
Ule smo kroz ogromna vrata u mraan hodnik sa jakim zidovima od cigala
i debelim stubovima. Pomislila sam na sve one koji su se ovde molili pre mene,
posebno na devojke koje su jednog dana bile device, a sledeeg ve postale
udate ene. inilo mi se kao da sam bila u mraku neznanja, ali da u i ja uskoro
zakoraiti u jarku svetlost posveenih. Krenula sam iz pomrine hodnika ka
otvorenom delu damije namenjenom molitvi, zagrejanom od sunevih zraka.
Stajala sam neko vreme na osvetljenom delu, izgovarajui molitve, a majka me
je tu ostavila dok ne zavrim.
Sada sam spremna, rekla sam joj.
Otile smo sa trga i skrenule u usku ulicu, u kojoj su jedini vidljivi znaci
kua bile njihove visoke kapije. Upravo je trebalo da se oglasi top i ulice su bile
pune ljudi koji su uurbano ili ka mestima gde e jesti. Lica su im bila napeta i
puna iekivanja.
Majka je upitala deaka gde se nalazi Feridunova kua i on nas je odveo do
izrezbarene drvene kapije. Kucnule smo zvekirom za ene, koji je proizveo
piskavi zvuk. Gotovo istog trenutka, starija slukinja otvorila je kapiju i rekla da
se zova Hajeda. Prepoznala sam je jer se pridruila slavlju onog dana kada mi je
Homa pevala hvalospeve.
Ule smo i skinule nae adore. Odnosila se prema nama s potovanjem,
ipak jasno stavljajui do znanja svoj nadmoni poloaj i kazala majci da e
odsad ona voditi rauna o meni. Nisam oekivala da u morati tako brzo da se
oprostim. Majka je spustila dlanove na moje obraze i proaputala: Ne zaboravi
da si nazvana po snanoj i mudroj eni. Sigurna sam da e opravdati svoje
ime.
Kada se okrenula da poe, videla sam da joj se oi pune suzama, i tada se i
u mom oku pojavila jedna. Mislila sam da se nikada neu oseati usamljenijom
nego u tom trenutku. Primetivi moju uznemirenost, Hajeda je jednostavno
rekla: Dopae ti se ovde.
Kua je imala etiri sobe koje su bile rasporeene oko dvorita sa lepom
fontanom koja je uborila kao muzika. Hajeda je uzela od mene ogrtae
namenjene za noenje na ulici i paljivo osmotrila moju odeu. Verovatno je
smatrala da je prigodna jer me je samo odvela u jednu odaju i rekla da se izujem
i saekam.
Soba je liila na krinju sa blagom. U zidovima su bile brojne nie, po
kojima su bile are u obliku narandastih makova i tirkiznog cvea. Tavanica je
bila ukraena arom koja je predstavljala probijanje sunevih zraka, to je
podsealo na tepih izdubljen u belom gipsu. U njemu su bila siuna ogledala,
koja su svetlucala poput zvezda. Veoma lep svileni tepih sa cvetnom arom
prekrivao je pod. Dva manja tepiha na kojima su prikazane ptice koje zajedno
pevaju na rascvetanom drvetu visili su na zidovima, suvie dragoceni da bi se po
njima gazilo. Na dohvat ruke, leale su posude sa dinjama, groem,
krastaviima, kao i izdueni bokali u kojima su bili voda i crno vino.
Nisam uopte bila svesna koliko je vremena prolo dok nije doao Feridun.
Svaki minut delovao je kao godina, i jedva da sam se pomerila da ne bih
pokvarila svoj izgled. Mislim da sam delovala ukoeno kao nekakva princeza na
slici. Svaki detalj bio je savren, ali se opet nisam dobro oseala. Gledala sam
svoje ruke i prste na nogama namazane kanom kao da su pripadali nekom
drugom, jer nikada ranije nisam bila doterivana. Setila sam se svoje prijateljice
Goli i koliko sam udela da razotkrijem misterije koje je ona ve godinama
znala. Sada sam poelela da ih nikad ne saznam.
Oglasio se top, a za nekoliko trenutaka otvorila su se vrata sobe i uao je
Feridun, a za njim gomila slugu koji su nosili tacne sa hranom koja se puila.
Selam, rekao je, sedajui na jastui kraj mene. Nosio je ogrta boje lavande
preko zelene tunike i beli turban protkan srebrnim nitima. Dve slukinje hitro su
stavile arav za ruavanje ispred nas, dok su ostali postavljali tanjire sa hranom
koja je bila dovoljna da se nahrani dvadesetoro ljudi. Onda su se svi utivo
povukli.
Feridun je delovao oputeno kao i prvi put kada me je video nepokrivenu.
Mora da si pregladnela, rekao je. Hajde da zajedno okonamo post.
Otkinuo je komad hleba, na njega stavio pare jagnjetine i pirina sa
miroijom, i pruio mi ga. Gledala sam u hranu uspanieno. Nikada ranije nisam
uzela neto iz ruke nepoznatog mukarca.
Nema razloga da se stidi, rekao je Feridun, naslanjajui se na mene.
Mi smo mu i ena. Kada sam se malo izmakla, nasmejao se. Ah, device!
rekao je uz osmeh pun oduevljenja.
Uzela sam hranu iz njegovih prstiju i stavila je u usta. Nikada nisam
probala neto tako ukusno, a ekalo nas je jo brdo hrane. Posluili su nam dva
pilea paprikaa, peeni jagnjei but, pirina sa bobom i lukom, sutlija sa
afranom, utikom, narandinom korom i eerom. Nisam mogla vie nita da
probam, ali je Feridun jeo prilino od svega, kao to se moglo i oekivati za
nekoga njegovog poloaja. Povremeno bi zastao i pripremio zalogaj za mene.
Kao i kod kue, nismo razgovarali dok smo jeli da bismo vie cenili hranu
kojom smo darovani.
Kada smo zavrili, Feridun je pozvao sluge i naredio da se odnese posue.
Videla sam kako procenjuju koliko hrane je preostalo na tacnama i raunaju da
li e veeras dobro jesti ili ne. Poto sam i sama to radila, znala sam da hoe.
Sada je Feridun zatraio nargilu i muziara. Ogromna staklena lula sa
eravicom koja je gorela na vrhu duvana pojavila se u isto vreme kada i mladi
svira glatke koe, kojem jo nije izrasla ni prva brada. Feridun je povukao dim
iz nargile i ponudio meni, ali ja sam odbila jer nikada ranije nisam puila.
Muziar je seo naspram Feriduna i ekao dok mu ovaj rukom nije naredio da
svira. Onda je muziar poeo svojim gudalom da prevlaci preko emaneta, iji je
zvuk zgromio moje srce. Dok sam posmatrala oveka i instrument u meusobnoj
harmoniji, osetila sam koliko me titi samoa. emane i muziar prikazali su mi
ivot bliskosti koji nikad nisam upoznala, i verovatno nikad i neu. Odjednom
sam osetila kako mi otac nedostaje. Udahnula sam pokuavajui da se smirim,
ali Feridun je opazio izraz mog lica.
ta je bilo? rekao je. Nisam mogla da odgovorim, jer sam pokuavala da
savladam svoja oseanja. Muziar je nastavljao da svira. Feridun mu je dao znak
da prekine, ali ovaj to nije primetio. Konano je Feridun glasno rekao: Dosta!
Moe da ide. Mladi je svirao jo malo dok nije podigao pogled. Primetila
sam udan koketan osmeh u uglovima njegovih usana dok se zahvaljivao
gospodaru i udaljavao.
Oseala sam se jadno, kao da sam ve napravila uasnu greku. Ali umesto
da bude ljut, Feridun se nagnuo ka meni i poeo da me miluje po ruci namazanoj
kanom. Njegove ruke bile su dvaput vee od mojih, a njegova koa boje
skuvanog aja naspram mojih crvenih vrhova prstiju. Ruka mu je bila meka od
bilo ega to sam do tada osetila. Od topline njegove koe moja je poela da
zrai.
Znai, rekao je, takva je moja mala branka sa juga, jaka i vrsta spolja,
a ispod toga meka kao puter! Ko bi i pomislio?
Ne bih sebe opisala na taj nain, a ipak je bilo tano. Nakon oeve smrti,
nenost je delovala kao oseanje koje je namenjeno uivanju drugih ljudi.
Od dana kada sam te video kako skida odeu kojom si bila prekrivena,
poeleo sam da te imam, rekao je.
,,A opet, ja sam vam odbrusila, odgovorila sam, setivi se kako sam mu
rekla da prestane da gleda.
I trebalo je!
Zato ste ekali do sada da biste me zatraili od moje porodice? upitala
sam.
Nisi bila spremna, rekao je. Ali stvari su se promenile kada te je Hajeda
videla u amamu.
Pocrvenela sam i Feridun me je poljubio u elo, odmah ispod visee niske
bisera. Telo mi se zarumenelo. Neobino je kada nekome znai, makar naas,
vie od bilo kog na svetu.
elela sam jo da razgovaram, ali me je Feridun uzeo za ruku i poveo u
malu spavau sobu koja se nalazila iza izrezbarenih drvenih vrata. Svetlo je
treperilo iz nekoliko uljanih lampi smetenih u niama u zidovima. Velika
prostirka sa jastukom dovoljno irokim za par ispunjavala je veinu sobe. Bila je
to odaja napravljena za samo dve stvari: spavanje i ljubav.
Seli smo na krevet, a srce je poelo toliko jako da mi kuca da sam videla
kako svilena tunika prati njegov ritam. Feridun je skinuo Gordijin skupoceni
zlatni ogrta, bacivi ga u stranu sa oputenou osobe koja je navikla na vredne
stvari. Onda mi je neno podigao tuniku preko glave. Drhtala sam u koulji od
iste svile koja gotovo nita nije skrivala. Feridun je naas spustio svoje ruke na
moj struk, i njihova toplina me je umirila. Mogla sam da osetim kako je to i
ekao. Kada sam se opustila, poeo je da mi miluje prednji deo tela veoma,
veoma lagano samo vrhovima prstiju, koji su i preko svile bili vreli.
elela sam da nastavi, ali Feridun je skinuo moj poslednji odevni predmet
prilino brzo i posmatrao moje nago telo, dok sam se ja trudila da se ne uvijam
kao crv na udici. Izraz oduevljenja ogledao se u njegovim oima. Grudi su ti
vrste kao nar, kukovi kao oaza! Nekako sam to uvek i pretpostavljao!
 Crvenila sam od njegovih pohvala. Crvene rue cvetaju na tvojim
obrazima, rekao je neno. Odbacio je svoju odeu, a skupoceni materijali ostali
su izguvani poput krpa. Kada je Feridun skinuo svoj turban prvi put, zadrala
sam dah. Kosa mu je pala preko ramena, gusta, crna i talasasta. Poelela sam da
je dodirnem, ali se nisam usuivala.
Jake dlake na njegovom telu liile su na pliane are na brokatu. Mada
nisam ba gledala pravo u sredinu njegovog tela, opazila sam neto to me je
podsetilo na organe ovaca koji su se prodavali na bazaru: bubrege, digericu i
jezik.
Kada me je Feridun uzeo u naruje, bez iega izmeu nas, zapahnuo me je
sve miris duvana sa aromom jabuke na njegovim usnama i osetila sam
ekinjaste dlake na njegovom licu i grudima. Njegovo telo delovalo je prijatno
toplo u odnosu na moje. Bila sam toliko neiskusna da nisam znala ta da
oekujem nakon ovoga. Viala sam ivotinje u vreme parenja na poljima i znala
sam da mukarci i ene rade neto slino. Ali kada je Feridun pribio svoje telo
uz moje, uhvatila sam se za prostirku da se poduprem, jer mi je ovo delovalo
grubo. Kako se njegova strast razbuktavala, znala sam da je ja pokreem, ali
sama nisam mnogo oseala. Zaista sam bila poput princeze ukoene na slici, dok
sam gledala kako u meni uiva. Kada je bio na devetom nebu i zaurlao od
zadovoljstva, radoznalo sam ga posmatrala kroz poluzatvorene oi. Potom je
zaspao, a ja sam se oseala frustrirano i zbunjeno. Zbog ega je ono to smo
uradili bilo predmet tolikih viceva meu enama u mom selu, a bez sumnje, i
meu mukarcima? Zato je Goli delovala zaneseno kada je o tome priala?
Negde rano ujutro, Feridun se probudio i uzeo me u svoje naruje. Izgleda
da je hteo da ponovi ono od sino. Povinovala sam se, mada me je sve bolelo.
Na osnovu njegovih pokreta, poela sam da mrdam kukovima prema njemu, kao
da znam ta treba da radim, pojaavajui svoje napore kada sam videla da mu
oi trepere kao krila leptira. Kako sam nastavljala, on se pridigao sa prostirke i
snano mi stegnuo lea svojim mekim rukama, kao da je pokuavao da se
nasue na moje telo. Posle izvesnog vremena, ruke su mu se opustile i kliznuo je
sa mene na krevet.
Ne moe da se poredi! rekao je, ljubei mi jednu dojku.
Pre nego to je zaspao, nasmeio mi se i imala sam oseaj da sam uradila
pravu stvar.
Te noi sam sanjala polo. Protivniki konjanici silovito su jurili za loptom
trudei se da ne dozvole drugoj strani da dopre do nje. Kada je jedan konano
dao gol, oekivala sam da gomila skoi na noge i zaurla, ali nikakav zvuk nije se
uo iz njihovih grla. Trgnula sam se iz sna, priseajui se Feridunovih butina
meu svojim i pitajui se zbog ega oseaj nije bio onako boanstven kakav sam
mislila da e biti.

Dok sam tog jutra ila kui, sve to sam videla stara damija, uurbani
bazar, platani koji su natkrivali put kroz etiri bate delovalo je potpuno
drugaije pod vrelim suncem. Koa bi mi zatitrala kada bih se setila
Feridunovog zagrljaja. Srce mi je uurbano kucalo, kao onog dana kada sam
kroila na most gledajui Isfahan i zaelela da odgonetnem sve tajne grada. Ipak
sam sada u sebi oseala prazninu, kao da neto nedostaje, neto to ne umem da
imenujem.
Dok sam prolazila kroz etiri bate, moj pogled privuklo je zemljite
predvieno za uivanje bogataa, po kojem su bile zasaene ruiaste divlje rue
i ljljani nebeskoplave boje. Pitala sam se kako bi bilo opruiti se po gustoj
zelenoj detelini ispod ovih senovitih topola, sa hlebom za izlet, bademima, i
ovijim sirom i muem. Par snanih momaka opazili su da se kreem lagano i
poeli su da mole da im dam nekakav znak. Okruglasta je i jedra kao breskva,
rekao je jedan od njih glasno drugom. Moe da vidi po obliku zglobova na
nogama.
Kada sam skrenula ka Gostahamovoj ulici, ignoriui ih, kriom sam se
nasmejala ispod burke. Sada sam tano znala ta ih je toliko muilo pod
odorama koje su nosile. Pogledala sam unaokolo ostale ene, potpuno skrivene
ispod velova. Mi smo predstavljale iznenaenje koje je trebalo odmotavati sloj
po sloj.
Moja radost nije bila potpuna. Neto je nedostajalo te noi sa Feridunom;
ono zbog ega drugi slave sam in bezbrojnim pesmama, stihovima i znalakim
pogledima. To je poput vatre koja zahvati suvu travu i ushieno je zapali,
rekla je jednom Goli. Ali ta je to znailo?
Kada sam stigla kui, majka me je srdano doekala i pitala za zdravlje.
Odgovorila sam da sam dobro, hvala Alahu.
,,A kako je proteklo vee? upitala je, nestrpljiva da sazna sve.
Ispruila sam se na prostirci, iznenada osetivi umor. Verujem da je sve
proteklo kako je i trebalo, odgovorila sam.
Hvaljen nek si, Boe! rekla je. Da li je Feridun bio zadovoljan?
Koliko ja mogu da procenim, rekla sam ravnodunim glasom, setivi se
koliko je njegov uitak bitan za nau budunost.
Majka je sklonila kosu sa lica. Zvui kao da sama nisi uivala.
Kao da mi je itala misli. Kako si znala?
Ne brini, dete moje, rekla je majka. Bie sve bolje. Samo budi
strpljiva.
Kako e se popraviti?
Navikavaete se jedno na drugo i iniete stvari da ugodite onom
drugom.
Stvarno?
Obeavam.
eznula sam da priam sa udatom prijateljicom kao to je Goli o onome to
se dogodilo, ali nikog takvog nisam znala u Isfahanu.
 Nahid je dola da me poseti tog popodneva, ne znajui gde sam bila. Nisam
je videla vie od mesec dana, jer sam veinu tog vremena bila kanjena i nije mi
bilo doputeno da naputam kuu ili primam posetioce. Kada je stigla, ja sam
spavala. Ustala sam da se pozdravim s njom, zevajui. Jedva je primeivala moj
umor i nije ak ni opazila kanu po mojim rukama i stopalima. Nahid je bila
zaljubljena i nije bila u stanju da razmilja o bilo emu drugom. Poljubile smo
jedna drugu u oba obraza i sele na moju prostirku dok je majka otila u kuhinju
da joj donese aj.
Tako sam uzbuena, rekla je Nahid. Crvenilo se pojavilo na njenim
obrazima, a usne su joj bile pune i sone. Nikada je nisam videla tako lepu. U
poreenju sa njom, znala sam da izgledam umorno, sa podonjacima zbog
nedostatka sna.
Da li se neto skoro desilo? upitala sam. Pogledala sam u njene kukove
koji su delovali punije nego obino. uvala je njegova pisma u odei, vezana za
pojas koji je visio nisko.
Da, rekla je, dobila sam njegovu poslednju poruku i ve sam je proitala
hiljadu puta. Izvukla ju je iz pojasa. Puna je nenih oseanja, ali proitau ti
najvaniji red.
Otvorila je pismo i proitala:

Uveri me da e tvoje oi, zelene kao smaragdi, zraiti ljubavlju ka meni, i

budi uverena da e moja vernost biti postojana kao dijamant.

Ovo zvui kao brana ponuda! rekla sam.

Ba sam to i ja pomislila, odgovorila je, mada bi morao zvanino da me
zaprosi od moje porodice. Uzdahnula je i naslonila se na jastuie, dok joj se na
licu oslikavalo blaenstvo.
Volela bih da sam mogla da joj kaem da sam tokom poslednjih nekoliko
sati, dok je ona likovala nad pismom, otkrila svoje najintimnije delove pred
mukarcem i videla njegove. Ali onda bih morala da joj kaem da nije bilo
onako divno kao to sam se nadala.
Nahid je uzdahnula. Ne prestajem da mislim na njegove oi. Tako su crne
i blistave, ak i izdaleka.
Pomislila sam na Feridunove oi. Bile su tople, braon boje, i bile su mi
toliko blizu da sam videla kako mu se zenice skupljaju, reagujui na svetlost
uljanih lampi.
Lep je kao Jusuf, rekla sam, dragulj meu mladiima.
,,A tek njegove usne! rekla je, kao da me nije ni ula. One su tako pune i
crvene. Porumenela je, njeni mleni obrazi su odjednom postali ruiasti.
Pitam se, kako je to ljubiti ga!
Mogla sam da joj kaem kakav je poljubac. Kada je Feridun prvi put stavio
jezik u moja usta, delovao je debelo kao crv i gurao ga je izmeu mojih usana,
udarajui mi nos svojim, tako da nisam mogla da diem. Ali sviao mi se oseaj
dok je njegov jezik palacao ulazei i izlazei iz mojih usta. Verujem da je Nahid
zamiljala poljubac koji bi se edno zaustavio na usnama.
Razmiljam samo o tome da budem u njegovom zagrljaju, oseam
njegove grudi na svojim i miie njegovih ruku.
Kako bi ona mogla da zna za neobino prijatnu grubost mukih ekinjastih
grudi naspram njenih, kao to sam ja to znala? Ali druge stvari koje smo radili
bile su manje ugodne: neobina vrelina kada sam rairila noge, otar bol, i
njegova tenost koja je kasnije eksplodirala. Postalo mi je neprijatno dok sam o
tome razmiljala.
Ti si pocrvenela, rekla je Nahid. Da li te je stid da slua o ovome?
Moda, rekla sam, pokuavajui da se prisilim da mislim o njenim
brigama. Da smo Feridun i ja bili tako jako zaljubljeni kao Iskander i Nahid, da
li bih savladala svoju stidljivost i vie uivala u toj noi sa njim?
Samo tebi mogu da zahvalim, draga prijateljice, za moju sreu, produila
je Nahid. Ovo se nikada ne bi desilo da ti nisi pristala da ide sa mnom na
polo.
Nije to nita!
Moje srce ezne da dobije jo vesti od njega, nastavljala je Nahid.
Potrebno mi je da vidim kako govori o ljubavi da bih znala da li njegova
oseanja odgovaraju mojim.
elela sam da ispriam Nahid o muta braku, ali Gordijin i Gostahamov
zahtev da o tome utim u meni su izazvali strah da bi me ona manje cenila zbog
mog novog poloaja. ak i kada bih mogla da joj se poverim, ne bih mogla da
opiem Feriduna sa istim uitkom sa kojim ona pria o Iskanderu. Moj brak je
predstavljao obavezu; njen e biti stvar izbora.
Ne slua me, rekla je Nahid, namrtivi se. ta ti je? Danas deluje
tuno.
Trudila sam da ne govorim o svojim oseanjima, ali to nije bilo mogue.
Samo bih elela... da se udam za nekoga koga volim! rekla sam iznenada,
ali postojalo je jo neto. Zato ja nisam imala lice poput vile, sa mlenobelom
koom? Zato moj otac nije iv da me obaspe svojim blagoslovom? I zbog ega
ja ne mogu da budem sa ovekom koji bi me toliko arko eleo da bi me oenio
za sva vremena?
,,I tebi e se to desiti, rekla je Nahid. Kada bude otkrila ljubav, videe
da je to najuzvieniji oseaj srca.
Zagrlila me je pre nego to smo se rastale, nesposobna da obuzda svoja
oseanja. Pitala sam se da li je u pravu. Nahid je bila obuzeta silinom svoje
udnje. Da li je to bila ljubav? Nisam bila sigurna u to, ali sam se radovala to
vidim kako cveta poput rue, mada sam u svom srcu oseala prazninu.

Feridun me je traio nou, ali sam preko dana i dalje pripadala Gostahamu.
Ubrzo nakon moje prve noi sa Feridunom, pozvao me je u svoju radnu sobu.
Sada kada sam otkrila tajnu mukaraca, oseala sam stid u njegovoj blizini, ali
on se prema meni ophodio isto, kao prema egrtu koji treba da odradi svoj
posao.
Majka i ja smo ve otplatile Gordiji vunu koju sam proerdala od novca
dobijenog za muta brak; ostatkom srebrnjaka namirile smo dugove koje smo
napravile u naem selu. Kada sam obeala da u prihvatiti Gostahamov savet u
odabiru boja, sloio se da kupi vunu za drugi tepih. Zaklela sam se nad Kuranom
da neu skidati ilim sa razboja dok ga ne zavrim.
Gostaham je crnim mastilom nacrtao novu aru i ponudio da me poduava
kako da biram boje. Kada je rairio crte u svojoj radnoj sobi, trudila sam se da
vie mislim na posao koji nam je predstojao nego na noi sa Feridunom.
Prikazivao je vazu okruenu batom punom ogromnih, neverovatnih cvetova.
ahu Abasu se jako dopada ova ara i nazvana je po njemu, rekao je
Gostaham kikoui se. Crte nije naroito komplikovan, to znai da boje
igraju najvaniju ulogu.
Vaza je imala uzani otvor i bila je izuzetno zaobljena poput ene. Da li je i
moje telo bilo tako lepo? Pocrvenela sam od pomisli kako naga stojim pred
Feridunom i kako on ne prestaje da hvali moje grudi i kukove.
Gostaham je izvukao tacnu sa pigmentima u prahu iz nie u zidu koja se
nalazila iza njega. Sada gledaj paljivo, rekao je.
U sreditu vaze nalazila se rozeta. Umoivi etkicu u vodu, obojio je
rozetu crnom bojom, a sam centar krem. Bulke koje su drale rozetu postale su
svetlonarandaste i kao da su plutale u kremastom moru mleka. Cvet koji je
okruivao bulku postao je crn, a sama povrina vaze koja se nalazila oko njega
bila je boje magente.
Reci mi koje boje vidi, redom.
Zagledala sam se u vazu. Krem, crnu, narandastu; krem, crnu, magentu,
rekla sam, postajui sve uzbuenija dok sam govorila. To je obrazac!
Tano, rekao je Gostaham.
Tri velika cveta koja su okruivala vazu nosila su u sebi sonost
unutranjih svetova cvea, lia i arabeski. Prvi je gotovo itav obojio
narandastom bojom, dodajui mu zelene takice; drugi uglavnom zelenom sa
malo crne, narandaste i ruiaste poput taaka na krilima leptira. Nije
predstavljalo nikakvo iznenaenje da je trei cvet preteno bio ruiast.
Posmatraj ponovo boje, rekao je.
Trei cvet poinjao je kao tanani ruiasti pupoljak sa sreditem krem boje
okruenim crnim laticama, koje su eksplodirale u zrelu ruu boje magente u
crnom moru poprskanom siunim narandastim cvetovima. Izgledalo je kao da
posmatrate cvetanje u svim fazama ivota cveta. Setila sam se kako je
Feridunovo sredite poelo da raste, uspravilo se, eksplodiralo, a onda mirno
otilo na poinak.
Nisi odgovorila na moje pitanje, rekao je Gostaham.
 Nikada ranije nije od mene traio da imenujem boje.
Krem, ruiasta, crna; magenta, narandasta, crna, rekla sam, uzbuenija
nego ranije. Ponovo se pojavio obrazac, ali drugim redosledom.
Dobro. Sada pogledaj sve cvetove u grupi. Poto ponovo upotrebljavam
iste boje, zbog ega to oima ne dosadi?
Odgovor je bio jednostavan. Mada su cvetovi povezani, poput lanova
porodice, svaki predstavlja blago za sebe.
Upravo tako.
Gostaham je skicirao venie od sitnih cvetova oko svakog velikog cveta,
koji su ih obavijali bez pritiska i neno, to me je podsetilo na to kako me je
Feridun prvi put drao oko struka. Iz Gostahamovog pera pojavili su se divlja
crvena lala, sa crnim sreditem, purpurnocrne ljubiice, kao cigla crveni cvetovi
nara, crni narcisi i ruiaste rue.
Sada imam pitanje za tebe, rekao je Gostaham. Na drugom listu hartije
skicirao je cvet i obojio ga zelenocrno u sredini, a latice plavom bojom. Gde bi
trebalo da umetnem ovo na prvom crteu? pitao je, pruivi mi papir.
Drala sam novu skicu pored dezena, ali delovalo je da je u neskladu sa
magentom i narandastom. Konano sam rekla: Ne mogu da pronaem mesto
za ovo.
Gostaham se nasmeio. Tako je, rekao je. Boje se ne slau, mada su po
sebi lepe.
Jedinstvo i integritet, promrmljala sam, setivi se njegove poslednje
lekcije.
Slava Alahu! rekao je Gostaham, a lice mu se ozarilo kada se konano
nasmeio. Sada precrtavaj ovu aru i boje dok ne navikne svoje oi i vrhove
prstiju. Tada, i samo tada, dau ti dozvolu da pone da tka.
Uradila sam ta mi je reeno. Kada je Gostaham dao svoje odobrenje, otili
smo zajedno na bazar i potraili nijanse koje odgovaraju onome to je prethodno
zamislio. Da smo tepih radili za kraljevsku tkaonicu, dao bi da se boje pripreme
po njegovoj specifikaciji. Ipak, prodavci vune u Isfahanu bili su tako dobro
snabdeveni da smo uspeli da naemo boje pribline onima koje je zahtevao. Bila
sam ushiena jer u sada moi da tkam tepih na koji emo oboje biti ponosni.

Posle nekoliko dana Feridun me je opet pozvao. Kada je ujutru stiglo

pismo, Gostaham me je pronaao u dvoritu kako radim na novom tepihu i rekao
mi: Traena si veeras. Trebalo mi je neko vreme da shvatim ta je pod tim
podrazumevao, a onda sam pocrvenela od stida poto sada on i svi u
domainstvu znaju ta u raditi veeras. Ali kada me je Gostaham ostavio samu,
bilo mi je drago to je Feridun poeleo da me vidi jer nisam ba bila sigurna
koliko sam bila dobra kao supruga.
Zavrivi tkanje za taj dan, zamotala sam se i odetala do malog elegantnog
doma, u kojem sam dala svoju nevinost Feridunu. Na putu sam se setila sa
kolikom ljubavlju su me majka i Gordija spremale za njega i kako je moje
kupanje i odevanje trajalo itav dan. Ovog puta, i od tada nadalje, trebalo je da
me pripremi ena u Feridunovoj kui. Brinula sam kako e mi biti kada se o
meni bude starala ena koju ne poznajem, ena koja ga usluuje umesto da ja to
inim.
Kada sam stigla, Hajeda me je pozdravila i uvela u mali amam u
Feridunovoj kui. Ponaala se odluno i tano je znala ta radi, kao da je to
mnogo puta ve i inila. Amam je bio u lepoj beloj sobi sa mermernim podom i
dve duboke mermerne kade. Poela sam da se skidam, kao to sam inila kada
sam bila u Hominom amamu, dok nisam primetila da me Hajeda i njena punaka
pomonica, Aziz, posmatraju gotovo s prezirom.
Mogu sama, rekla sam, mislei da im utedim trud.
Hajeda kao da to nije ni ula. Biemo u nevolji ako se sazna da si se
kupala bez nae pomoi, rekla je, proizvodei ton koji je zazvuao kao frktanje.
Prekorena, dozvolila sam eni da nastavi da me svlai. Neno su skidale
moju odeu i paljivo je slagale, mada su to bile samo obine pamune stvari
koje sam nosila kod kue. Kada sam bila naga, povele su me u vrelu kadu, kao
da dotle nisam mogla sama. Poto sam odmalena sama brinula o sebi, oseala
sam se udno kada se neko prema meni ophodio kao da sam od stakla.
Dok sam se odmarala u vodi i putala da mi se vrelina uvlai u kou, Aziz
mi je ponudila hladnu vodu i svei krastavac. Poto je jo uvek bio ramazan,
rekla sam da u saekati dok ne ujem prasak iz topa. elela sam da izaem iz
vrele vode nakon nekoliko minuta, ali su one insistirale da ostanem dok mi se
telo ne opusti. Kada mi je koa postala svugde meka, pomogle su mi da izaem
iz kade, istrljale me nasapunjanom krpom i dobro pregledale moje noge, pazuh i
obrve da sluajno nije ostala neka dlaica. Nakon to su se uverile da neu
uvrediti Feriduna nekakvim nabujalim rastinjem, Hajeda mi je oprala kosu i
namazala slatkastim uljem nainjenim od karanfilia. Aziz mi je izmasirala
ramena i vrat svojim ogromnim debelim akama i ja sam se pretvarala da
dremam. Ako ove sluavke znaju nekakve traeve o Feridunu, pretpostavljala
sam da nee oklevati da ih ispriaju.
Oduvek sam umela da glumim da spavam, jer je to bio jedini nain da
prislukujem roditelje nou. Zgrila sam nogu i usta su mi ostala malo otvorena.
Kada mi je kap pljuvake krenula niz obraz, znala sam da i one najblie mogu
da ubedim da spavam kao zaklana.
ta jo treba da se uradi? upitala je Aziz apatom.
Samo da je obuemo.
teta je prekrivati je, odgovorila je debela sa uzdahom. Pogledaj je!
Da pogleda ta, pitala sam se. Nisam mogla da vidim gde su im oi bile
usmerene, ali osetila sam da mi na obrazima i grudima postaje sve toplije.
Kao da moe da vidi kroz njihovu odeu, odgovorila je Hajeda. Nikada
nije mogao da proceni samo na osnovu toga to im vidi lice.
Ipak je dosta tamna: skoro boje cimeta.
 Tano, odgovorila je Hajeda, ali pogledaj ta krije ispod te stare odee!
Debela se nasmejala. Sigurna sam da sam i ja nekad bila takva!
Sigurno jesi, ali da li si ikada videla tako tanane ake i stopala, nene kao
kod deteta?
Aziz je uzdahnula. ,,A onda opet, vrhovi njenih prstiju grubi su kao kozji
rogovi, rekla je. Sigurna sam da mu se to ne svia.
Nee jahati na vrhovima njenih prstiju, odgovorila je Hajeda i dve ene
su se zakikotale kao da je to bila najsmenija ala koju su ikad ule.
Da, rekla je debela zamiljeno, letnje smokve ne dostiu svoju punu
zrelost.
,,I letnje rue uvenu za nedelju dana. Saekaj da zatrudni; onda e se njene
obline napregnuti i kasnije opustiti.
Misli, ako zatrudni, rekla je Aziz, i dve ene su se ponovo nasmejale,
ak glasnije nego prvi put. Na kraju krajeva, ima na raspolaganju samo tri
meseca.
Dan je na izmaku; bolje da je probudimo, rekla je Hajeda i poela da mi
masira jedno stopalo. Trgla sam se i proteglila kao da sam upravo izronila iz
najdubljeg sna. I pored sve njihove brige, oseala sam bol kao da me je neko
udario u stomak. Koliko e trajati Feridunova zainteresovanost za nekoga koga
ak i dve stare sluavke saaljevaju?
Pogledaj: hladno joj je! rekla je Aziz Hajedi. Kao da je zaboravila da sam
budna i da mogu da ujem ta govori.
Pomonice su me postavile na drvenu hoklicu i poele da mi navlae odeu
koju ena nosi samo za svog mua. Pomagale su mi da uvuem noge u iroke
dimije i ruke u svilenu potkoulju, koja se vezivala samo oko vrata. Preko ovoga
obukla sam bledoruiastu koulju i tirkizni ogrta, koji je ostao otvoren da bi se
videla moja prozirna tunika i mesto gde se jedna dojka dodiruje sa drugom.
Preko kose nosila sam fini al od bele svile, koji je tu vie bio kao ukras nego
izraz skromnosti, i nisku bisera preko ela. Svila je meko utala po mom telu
dok su me ene vodile u malu prostoriju gde sam se prvi put srela sa Feridunom.
Upalile su posudu sa tamjanom, iznad koje sam stala da bi mi se namirisale
odea i koa. Donele su crno vino u uturama i mleko u zdeli od porculana.
Izula sam cipele i stavila ih jednu kraj druge na jednu od ploica na podu. Jak
miris pun dima draio mi je grlo. Nadala sam se da je majka u pravu i da e
ovog puta biti drugaije.
Nisam morala dugo da ekam jer je Feridun stigao im se smrailo. Uao je
u sobu, izuo se i zavalio na jastuiu kraj mene. Bode za njegovim pasom
svetlucao je pod uljanim lampama i poelela sam da one ne blete toliko.
Kako ti je zdravlje? upitao je odseno.
Koa mi se najeila od njegove otrine, ali sam to smirenije odgovorila:
Dobro sam, Bogu hvala. Kada sam ga upitala kako je on, samo je coknuo
umesto odgovora. Mislila sam da emo prvo da jedemo i pijemo, jer oboje
nismo nita pojeli itavog dana, ali Feridun me je odveo u spavau sobu i brzo
svukao tirkizni ogrta sa mojih ramena. Pao je bre nego to ruinoj latici treba
da dodirne tle, a odmah za njim skliznula je i ruiasta tunika. Feridun mi je
skinuo dimije i bacio ih. Ostala sam u tankoj dugoj potkoulji, koja je bila
vezana oko vrata, ali otvorena da pokae sve ostalo. Mislim da u te uzeti ba
takvu, rekao je.
Feridun je zbacio svoju odeu i skinuo turban, zafrljaivi ga preko sobe
kao loptu. Ne trudei se da skida al koji mi je prekrivao glavu, razgrnuo je
moju potkoulju i popeo se preko mene dok sam leala na prostirci. Za razliku
od prvog puta kada smo bili zajedno, prodro je u mene bez otezanja. Trgnula
sam se, ali se on nije obazirao na mene i tako, setivi se ta treba da radim,
poela sam da mrdam kukovima onako kako sam to prolog puta nauila, mada
me je bolelo. Bio je potreban samo as dok se Feridun nije stresao i sruio na
moje grudi. Leala sam pod njim, ponovo razoarana, oslukujui kako se
njegovo disanje ponovo vraa u normalu. Da li e nam uvek biti ovako? Imala
sam snanu elju da pomilujem njegovu gustu talasastu kosu, koju je rasputao
samo preda mnom. Ali skoro je zaspao i nisam se usuivala da ga budim. Leala
sam tako budna, sa irom otvorenim oima. Uopte nisam zamiljala da e brak
ovako izgledati. Nimalo nije liilo na to kako je otac oboavao majku, niti kako
se Gostaham ophodio prema Gordiji.
Posle nekog vremena, oglasio se top i Feridun se uskomeao, protegnuo,
navukao svoju odeu i rekao mi da i ja to uinim. Pljeskanjem je pozvao
slukinje, koje su se hitro vratile sa hranom i drskim muziarem koga sam se
seala sa nae prve veeri. Pojeli smo jo jedan bogati obrok koji se sastojao od
peenog mesa, pirina sa afranom i sveeg povra, dok nas je muziar
zabavljao. Pomislila sam da je on najlepi mladi kojeg sam videla. Imao je
krupne bademaste oi, guste smee kovrde i zavodljivost plesaice. Sigurno
nije bio mnogo mlai od mene, ali koa na licu bez brade bila mu je nenija od
moje. Delovalo je da je Feridun bio ponesen njegovim sviranjem. Kada je svirao
visoke tonove koji su trepereli od lepote, izgledalo je kao da e se Feridun
onesvestiti. Uinilo mi se da vidim podrugljiv osmeh na muziarevom licu zbog
Feridunovog zanosa, ali im je Feridun otvorio oi, lice mladia oprezno je
poprimilo izraz nezainteresovanosti.
Kada je Feridunu bilo dosta muziara, naredio mu je da ode sa slukinjama.
Sipavi mleko u veliki sud sa vinom, ponudio mi je da ga popijem. Nikada
nisam pila vino, poto su mnoge ene iz mog sela odbijale da ga piju iz
religioznih razloga (mada sam znala da su ga neke tajno probale). Pie je imalo
ukus zrelog groa i umirujuu penu sveeg mleka. Brzo sam ga popila i legla
na prostirku proteui ruke i putajui da noge zauzmu prirodniji poloaj.
Osetila sam se odmornom i oputenom kao u kupatilu. Zamiljala sam kako me
Feridun dri u zagrljaju i ljubi mi lice, i kako nakon naeg sjedinjavanja slua
moje prie o ivotu kod kue. Ali Feridunove oi su se zaarile i bez rei mi je
ponovo strgnuo odeu, ovog puta nasilno uznemirila sam se kada sam videla
sudbinu tako skupocene odee i podigao me je u svoj zagrljaj. Uzeo me je
prislonjenu na vrata koja su vodila u sobu, a ona su glasno lupala pri svakom
njegovom prodiranju. Zgrila sam se kada sam pomislila ta slukinje misle o
ovoj lupnjavi, ritminoj poput doboa, jer su bile odmah ispred vrata da bi ule
kada Feridun pljesne rukama i pozove ih. Ali to nije bilo sve. Feridun me je
odvukao od vrata i bacio nekoliko jastuia na pod, da bi mogao da me uzme u
kleeem poloaju, kao kada se psi pare, i konano, kada je ve poelo da svie,
uinio je to stojei, podupirui me rukama, dok su moje noge bile savijene oko
njegovih lea. Te noi nisam imala razloga da brinem da li me Feridun eli da
li mi je koa suvie tamna i da li ga zadovoljavam kao supruga.
Mada sam se trudila u njegovom naruju, moje telo nije urlalo od
zadovoljstva. Gde je taj zanos o kojem su svi govorili? Oseala sam jo vee
razoaranje nego prvi put, jer se nita nije promenilo. Ali inila sam sve to bi
mi Feridun rakao da uradim, svesna da bi se mogao oprostiti od mene za
nekoliko meseci i ostaviti majku i mene da zavisimo od Gordijine i
Gostahamove milosti. Nisam mogla ni da zamislim da ponovo preivljavamo
zimu u oskudici kao nekada u selu. Ovde u Isfahanu nam je bilo toplo, udobno i
bile smo site. I zato, ako mi Feridun kae da zadrim odeu ili da je svuem, da
stanem ovde ili tamo, da se savijem poput psa, oseala sam da moram da
posluam.
Izgleda da je Feridun uivao u veeri koju smo proveli zajedno. Ponovo me
je potraio ujutru, stenjui brzo, a onda pevuei neto za sebe, zamotao se u
ogrta pre kupanja. Navukla sam svoju pamunu odeu da krenem kui.
Sluavke su dole sa hlebom i kafom, trudei se da ne gledaju u mene. Uinilo
mi se da sam uhvatila Hajedin zlobni osmeh dok je skupljala jastuie koje je
Feridun postavio po podu, jer je tano mogla da kae ta smo radili i u kom delu
prostorije.

Tokom prvih nekoliko nedelja mog muta braka, vredno sam radila na
tepihu. Kako je on rastao na mom razboju, postajala sam sve zadovoljnija. Boje
su bile odgovarajue; Gostaham se za to postarao. Nije bilo sumnje da je ovaj
tepih nadmaio prethodni. ak ni Gordija to nije mogla da porekne. Izdravi
njenu ljutnju, konano sam se radovala.
Jednog popodneva dok sam bila u dvoritu i tkala, doao je sluga i rekao mi
da se Gostaham vratio kui sa jednim Holananinom. To je za mene bio znak da
se popnem na tajno mesto i virim kroz belu rezbariju. Gostaham i Holananin
sedeli su na jastuiima u polukrugu sa blagajnikom Pervezom, koji je bio
prisutan da bi zapisao sporazum ako bi ga ova dvojica postigla. Mada sam ranije
viala strance, nikada nisam videla nekoga iz hrianske zemlje sa zapada. Sve
to sam znala bilo je da su ljudi sa zapada oboavali idole i da njihove ene nisu
brinule o tome da li su im otkrivene kosa ili grudi na javnom mestu.
Holananinova kosa bila je poput slame, a plave oi poput pseih. Umesto
da nosi dugaku lepu tuniku, bio je odeven u uzanu plavu plianu jaknu i kratke
plave pantalone koje su bile proirene kod kukova, tako da je delovalo kao da
mu je zadnjica bila i napred i pozadi. Na nogama je imao bele arape, u kojima
mu je sigurno bilo vrue. Kada je podigao ruke, opazila sam bele kolutove od
znoja na njegovoj jakni.
Velika mi je ast da vas ugostim u svom domu, govorio mu je Gostaham.
Zadovoljstvo je moje, odgovorio je Holananin na tenom persijskom.
Kao i deca imao je problema sa izgovaranjem kh i gh glasova, ali ostalo je
moglo lako da se razume.
Ne viamo esto strance kao to ste vi, produio je Gostaham.
To je zato to je putovanje dugo i naporno, odgovorio je Holananin.
Mnogi moji saradnici umrli su u potrazi za poslom ovde. Ali zahvalni smo to
je va potovani ah Abas srdano otvorio vau zemlju za trgovinu. Vaa svila je
jeftinija od kineske, a isto tako dobra.
Gostaham se nasmeio. Nju najvie i izvozimo. Svaka porodica koja to
moe da priuti ima upu sa svilenim bubama.
I Gostaham je imao jednu nedaleko od kue. Volela sam da ulazim u
hladnu, mranu upu i milujem meka bela vlakna koja su iz dana u dan postajala
sve punija.
Od svile su svakako izraeni najfiniji ilimi koje sam video, rekao je
Holanasnin, koji je izgleda hteo razgovor da navede na posao.
Svakako, rekao je Gostaham, ali on jo nije bio spreman za tu vrstu
razgovora. Promenio je temu i okrenuo se prijateljskom askanju.
Pretpostavljam da vam sigurno nedostaje porodica ako ste na putu vie od
godinu dana, rekao je.
Veoma, rekao je Holananin, duboko uzdahnuvi.
elela sam da ujem neto o njegovoj eni, ali on nije irio tu temu.
Ljubazno je od vas to pitate za moju porodicu, rekao je, ali eleo bih da
danas razgovaramo o tepisima i moguoj narudbini kod jednog tako velikog
majstora kao to ste vi.
Ukoila sam se u svom skrovitu. Zar Holananin nije vodio rauna o
ponaanju? Nepristojno je tako brzo zapoeti razgovor o poslu. Mogla sam da
prepoznam da je Gostaham bio uvreen po tome kako je skrenuo pogled i nije
nita govorio. Pervez se ukoio; bilo mu je neprijatno zbog ovog oveka.
Holananinovo elo se nabralo i pojavile su se duboke bore, kao da je
uvideo da je pogreio. Sreom, neprijatnu situaciju prekinuo je Tadi, koji je
uao u sobu nosei posude sa erbetom od vianja. U mom skrovitu bilo je
zaguljivo i udela sam za oporim piem.
Molim vas, priajte nam o vaoj zemlji, rekao je Gostaham, iskazujui
svoju nepogreivu gostoljubivost. uli smo dosta o njenim lepotama.
Holananin je otpio veliki gutljaj erbeta i naslonio se na jastuie. Ah,
rekao je, osmehujui se. Moja zemlja je zemlja reka. Nije potrebno da se nosi
voda sa sobom kada se putuje, kao ovde.
 Pervez se po prvi put oglasio. Vaa zemlja je sigurno veoma zelena, poput
smaragda, rekao je. Jo uvek je uio za blagajnika, ali je voleo sebe da
doivljava kao pesnika.
Svuda je zeleno, odgovorio je trgovac. Kada doe prolee, zelena boja
je toliko jaka da boli kada se pogleda u nju, a kia pada gotovo svakog dana.
Pervez je ponovo uzdahnuo, bez sumnje od pomisli na toliku vodu, a
njegove duge trepavice zatitrale su kao da je ena. Mislim da Holananin to nije
primetio.
Imamo krave koje se goje od bogate zelene trave i mlekare koje prave
kremasti sir. Sadimo ute i crvene lale, za iji uzgoj je potrebno dosta vode.
Poto smo nacija vode, takoe smo i mornari. Imamo izreku: Nikada ne okrei
lea moru. Uvek naemo nain da ga savladamo.
Imate plave oi, rekao je Pervez, poput vode.
Zakikotala sam se tiho. Pretpostavljala sam da bi Pervez voleo da se
pridrui ovom momku, verovatno kao saputnik, i da njegova poezija bude
inspirisana prizorima iz stranih zemalja.
Holananin se nasmeio. ak su nam i kue na vodi. Moja je sagraena na
jednom od kanala koji prolazi kroz grad. Zbog vlage moj narod voli da zagreje
podove u kuama vaim tepisima. Na njih stavljaju predmete nainjene od
drveta stvari za sedenje, one na kojima se jede ili na kojima se nou lei. Ne
volimo da budemo na podu, gde je vlano i hladno.
Nama to ovde nije potrebno, rekao je Gostaham. Pod je suv i prijatan.
Gde pronalazite toliko drvea? upitao je Pervez trgovca zaprepaeno.
Zvui kao da je u vaoj zemlji raj.
Nae ume rastu gusto svuda po zemlji. ovek moe da ode tamo sa
sekirom i nasee vie drva nego to konj moe da ponese.
Da li lii na predeo oko Kaspijskog mora, koji je najzeleniji deo Irana?
upitao je Pervez.
Holananin se nasmejao. Ono to vi zovete zelenim, za nas je braon,
odgovorio je. Na svako vae drvo, ak i u najbujnijim delovima vae zemlje,
dolazi stotinu naih stabala.
Setila sam se jedinog empresa u mom selu. Ljudi koji ive u tako plodnoj
zemlji kao to je Holananinova sigurno nikada nisu patili zbog praznog
stomaka.
Holananin je obrisao znoj sa ela i popio preostali erbet. Gostaham i
Pervez su pili vreo aj, od kojeg im je, naravno, bilo jo hladnije, ali izgleda da
Holananin to nije znao.
Uz tako mnogo vode, sigurno imate vie amama nego to moemo i da
zamislimo, rekao je Pervez. Ve vidim ogromne bazene sa vodom, vrelom i
hladnom, sa fontanama i kaskadama sa kojih se ona sliva. Mora da ste vi
najistiji ljudi na svetu.
Stranac je zautao. Pa, ne. Mi nemamo amame.
 Pervez je delovao iznenaeno. Kako se perete?
Nae ene zagrevaju vodu u loncu iznad vatre kod kue za specijalne
prilike, ali nikad se ne kupamo zimi kada je hladno.
Pervezovo lice izobliilo se od neverice, a ja sam osetila gaenje skoro
onoliko kao kada sam morala da praznim none posude.
itave zime bez kupanja?
I itave jeseni i prolea takoe. Obino se kupamo na poetku leta, rekao
je trgovac oputeno.
Pomislila sam na kolutove pod njegovim mikama. Bez kupanja bi se
toliko znojio u svojoj odei dok ona ne bi mirisala jako kao zemlja pokrivena
izmetom. Bilo mi je drago to ne sedim u njegovoj blizini. U sobi je na trenutak
zavladala tiina. Holananin se poeao po glavi i perut mu je pala po
ramenima.
Nedostajae mi vaa kupatila kada se budem vratio kui, priznao je. Iran
je uzor istoe, kupatila su obeana zemlja proienja, a ruina vodica je rajski
miris! Njegovi izrazi na persijskom bili su bez greke i videla sam kako su
Gostaham i Pervez bili oduevljeni njegovim poetskim hvalospevima.
Sluga je doneo tacnu sa hranom i spustio je ispred gosta. Stvarno, nema
potrebe da se toliko muite, rekao je Holananin. Samo sam doao da se
raspitam da li moemo da sklopimo posao.
Gostaham se trgnuo kada je pokuao da savlada svoj bes zbog ovakve
grubosti. Pogledao je dole u tepih i rekao: Molim vas, prijatelju, jedite. Neemo
vas pustiti praznog stomaka.
Holananin je pojeo nekoliko zalogaja preko volje, neskriveno pokazujui
da to ini samo zato to mora. Bila sam zapanjena takvim varvarskim
ponaanjem. Bio je poput ivotinje, nesposobne da se prema ljudima ophodi s
ljubaznou.
U mom oku je bilo jako vrue, ali Gostaham je verovatno eleo da ekam
i ujem ta Holananin eli. Kada je zavrio s jelom, zamolio je Holananina da
nam kae zbog ega nas je poastvovao svojom posetom.
Moram da naruim dva odgovarajua ilima za vlasnika Holandsko-
istonoindijskog udruenja, odgovorio je. Oni treba da budu napravljeni sa
porodinim grbom i izraeni od najfinije svile i najsitnijih vorova.
Gostaham ga je ispitivao o veliini, bojama, vorovima i predloio cenu
toliko visoku da sam se skoro zagrcnula. Holananin je delovao namrgoeno.
Njih dvojica poeli su da se cenkaju, ali poto nijedan nije poputao, Gostaham
je zamolio da Samid donese kafu i poslastice, i naeo novu temu.
Izgleda da je u poslednje vreme Holandsko-istonoindijsko udruenje
prodrlo u svaki kutak zemljine kugle, rekao je Gostaham. ta se sada deava u
Novom svetu?
Uspostavljena je nova grupacija pod imenom Holandsko-zapadnoindijsko
udruenje, odgovorio je Holananin, koje razvija vrlo unosnu trgovinu
krznom. Firma pokuava da kupi ogromno ostrvo od domorodaca da bi sebi
olakala poslovanje.
Svakako! rekao je Gostaham, uz iroki, prepredeni osmeh. Znala sam da
nee sniziti Holananinu cenu sada kada je saznao da posao njegovog gazde
odlino napreduje.
Vratila sam se svom razboju. Ubrzo je doao Samid i rekao mi da se brzo
pokrijem, pa sam donela ador iz svoje sobe, zamotala se i vratila tkanju. Nakon
nekoliko trenutaka Gostaham je doveo Holananina u dvorite. Opazila sam da
je Gordija u kuhinji, odakle je mogla da prislukuje a da je ne vide.
Devojka je iz moje porodice, rekao je Gostaham Holananinu, ,,i ona
odlino tka i osmiljava are. Ono to vidite na razboju u potpunosti je njeno
delo.
Naravno da to nije bilo tano.
Ono to mogu da vidim jeste da je ova porodica veoma nadarena,
odgovorio je Holananin ljubazno. Da li e tepih biti na prodaju?
Da, im bude zavren, rekao je Gostaham.
Veoma je lep, rekao je Holananin. Tvoji prsti su tako brzi, jedva da
mogu da ih pratim.
Ovo mi je godilo. Tokom poslednjih meseci postala sam bra jer mi je
Gostaham pokazao kako da dobijem na vremenu pri svakom voru.
Muu, pozvala je Gordija iz kuhinje, gde je ostala skrivena od pogleda,
zato ne ukljui i njen tepih kao poseban poklon za naeg cenjenog
Holananina? Onda e nam moda platiti cenu koju trai za druga dva.
Ukoila sam se.
Nali ste pravu re! rekao je odmah Holananin, bez sumnje shvativi da
bi gazdi mogao da naplati dva svilena tepiha, dok bi jedan besplatno dobio za
sebe. Hajde da potpiemo sporazum!
Ponadala sam se da e se Gostaham usprotiviti, ali on nije rekao nita.
Mukarci su se vratili u veliku sobu da bi Pervez mogao da se posveti
sastavljanju ugovora.
Sedela sam za razbojem potpuno oamuena od neverice i nesposobna da
nastavim s radom. Kada je Holananin otiao, mislim da sam ula Gostahama i
Gordiju kako se svaaju na ulazu u kuu. Gordija je govorila kako e
Holananin u svakom sluaju platiti duplu iransku cenu za naruene tepihe.
Gostahamov glas bio je suvie tih da bih ga ula. Ako je i mislio da je njegova
ena pogreila, meni nije rekao nita. Ali kako bi i mogao? Suvie ju je voleo da
bi priao neto protiv nje.
Gordija je ula u dvorite i rekla: ao mi je to sam to uradila, ali bila sam
sigurna da Holananin nee odoleti takvoj ponudi. A ti zna koliko nam je
potreban novac.
 Nikada mi nije izgledalo da je ovoj porodici neophodan novac, barem ne na
nain kao to je bio potreban majci i meni. Ali osim toga, ovde se radilo o
nepravdi.
Gostaham je obeao da emo moi da prodamo tepih i da e novac biti na
kada mu platimo vunu, rekla sam.
Gordija je slegnula ramenima. Moi e uvek da napravi drugi, rekla je
s lakoom, kao da sam rad uopte nije bio bitan.
Vie nisam mogla da izdrim. Otila sam u nau sobicu i ostala tamo do
kraja dana. Kada je majka saznala ta se dogodilo, izgovorila je niz kletvi
upuenih Gordiji i pomislila sam da e se ova sruiti istog minuta. Ali, uzdrala
se da joj bilo ta kae, plaei se njenog otrog jezika i osvete.
Mislila sam da naa zla srea ima veze sa kometom. Svi su govorili o
njenim loim uticajima i kako izaziva nesree kao to su zemljotresi i
problematino ponaanje. Ali Asgar nam je ispriao o mladoenji kraljevskog
porekla koji je pozvao svog kuma da zajedno pojedu hleb i so za stolom, ali ga
je ovaj ubio jer mu je zavideo zbog boljeg drutvenog poloaja. Mada se nisam
usuivala da kaem, pitala sam se da li su i Gordijini postupci mogli da budu
pripisani istom nepovoljnom uzroku.

Bila sam toliko ljuta te noi da nisam mogla da zaspim, a posao narednog
dana pao mi je tee nego obino. Prala sam ve sa slugama, izvlaila vodu iz
bunara i trljala odeu svom snagom, a zatim je cedila i kaila da se osui na
suncu. Onda sam morala da oljutim i iseem brdo krompira za kuvaricu i
pokupim sve granice iz suve utike koju je htela da upotrebi za paprika.
Gordija mi je govorila da moram da radim bre jer je tog dana oekivala kuu
punu gostiju. Nikada se nisam vie oseala kao sluavka.
Kada je kuhinjski posao bio obavljen, tkala sam tepih dok vrat nije poeo
da me boli, a noge mi utrnule, jer sam sada samo elela da ga dovrim da bih
konano poela da radim jedan za sebe. Nisam imala kada da se odmaram, i pre
nego to je moj popodnevni posao bio gotov, primila sam neoekivani poziv od
Feriduna. Obino je poruku slao ujutru da bih imala vremena da se pripremim.
Tako strahovito umorna morala sam da pourim do njegove kue da bih se
doterala za njega, mada je to bila poslednja stvar koju sam elela tog dana.
Kasnije tog popodneva jurila sam ulicama, koje su zbog vreline opustele.
Kao da se u vazduhu nalazio veo od praine, pa je ak i plava kupola
Dumanske damije delovala sumorno po ovoj toploti. Kada sam stigla u
Feridunovu kuu, bilo mi je vrue, oseala sam e i umor, ali mi ene nisu dale
ni da predahnem. upale su mi obrve, od ega su mi suze krenule na oi, a onda
uklonile dlaice sa mojih nogu, to je bolelo jo vie. Zaspala sam dok sam bila
u kadi. Kada su dovrile sa doterivanjem, jedva da sam bila u stanju da primetim
da je Feridun nabavio za mene novu svilenu tuniku, plavu kao Vena reka, sa
divnom utom potkouljom, kao i da su mi kosu vezale odgovarajuim utim
trakama po kojima su bile protkane are u obliku zlatnih ptica. ak se nisam ni
pogledala u ogledalu. Kada su me ene odvele u sobu u kojoj sam ekala
Feriduna, pokuavala sam da se izborim da ne zaspim, ali glava mi je bila skoro
na grudima kada sam ga zaula na vratima.
Mada sam sa Feridunom bila vie puta nego to sam mogla da prebrojim,
za mene se u spavaoj sobi nita nije popravilo. Zbog toga sam alila, ali sam
barem prestala da brinem da li ga privlaim. Izgleda da je on svim
zadovoljstvima pristupao sa izuzetnim uitkom, bez obzira na to da li se radi o
hrani, vinu, duvanu ili meni.
Feridun je uleteo u sobu kao da ga je vetar doneo; toliko su hitri bili
njegovi pokreti. Sa dvostruko jaom snagom nego obino privukao me je u svoj
zagrljaj i rekao: Nisam mogao da ekam do sutra, zato sam te pozvao da doe
tako brzo. Dugo sam spavao posle podne tako da mogu da budem s tobom sve
dok dan ne zameni no.
Pokuala sam da se nasmeim. Nita nisam elela vie nego da se odmorim,
a opet sam morala da ostanem budna do zore. Kada je stigla veera, neno mi je
dodavao zalogaje jagnjetine i piletine. Jela sam malo, da se ne bih preopteretila i
zaspala. Kada mi je ponudio vino pomeano s mlekom, odbila sam zbog istog
razloga. Delovao je razoarano dok ga je sipao samo sebi.
im su sluge raistile posue i otile, Feridun me je zamolio da mu
pokaem svoju novu odeu. Ustala sam i zavrtela se tako da mi se potka rairila
i mogli su da se vide njeni uti krajevi kako svetlucaju u vazduhu i uvijaju mi se
oko lica i tela.
Slatko dete sa juga! rekao je Feridun, ustajui da mi se pridrui i
sputajui mi ruke na struk. Krui kao mesec.
Podigao je ruke ka mom licu, pogladio mi obrve vrhovima prstiju,
izazivajui u meni radost zato to su ih slukinje prethodno oblikovale, i rekao:
Kao dva mlada meseca. Onda je rukama preao preko mojih grudi, osmehnuo
se i rekao: Dva polumeseca. Na kraju me je zgrabio za zadnjicu obema
rukama: Pun mesec.
Nasmejala sam se jer me je toliko oboavao, to je bila dobrodola
promena u odnosu na ivot koji sam vodila preko dana. Feridun me je nauio da
i pored toga to moja koa nije svetla, ja posedujem obline koje mogu da uzbude
mukarca, ak i jednog tako bogatog i iskusnog kao to je to bio on. Takoe sam
osetila izvesnu promenu u njegovom ponaanju, kao da je bio neniji nego
ranije. Nisam verovala da to ima nekakve veze sa mnom. Moda je sklopio
dobar posao i prodao arapsku kobilu, pa je eleo sa mnom da to proslavi u
krevetu.
Feridun je spustio ruke na moj stomak, kliznuo nanie i tu se zaustavio.
Ali ovo volim najvie da vidim ovaj debeljukasti breg koji se izdie iz tvog
tela i nadnosi nad tvojim stomakom kao Mesec nad Zemljom.
Feridun mi je skinuo svu odeu, a potom svoju, a onda nekoliko trenutaka
nastavio da prelazi rukama preko Meseca po mom telu. Volela sam kada se na
taj nain igrao sa mnom, a moju kou zagrevao svojim dodirima. Postala sam
toplija, raspoloenija i udnja mi se pojaala. Ali suvie brzo je gurnuo svoje
butine izmeu mojih, terajui me da rairim noge, i poeo da radi na sejanju
svog semena. Sklopila sam oi i malo dahtala jer sam znala da ga to uzbuuje, i
mrdala sam kukovima kada i on. Moda emo noas brzo zavriti, pomislila
sam, zamiljajui kako e biti divno da zatvorim oi i zaspim. Moji udovi su bili
teki poput tegova koje su sportisti podizali u Kui snage. Moda sam na tren i
zaspala, jer verujem da sam prestala da se pomeram. Trgnula sam se iz sna i
brzo poela da guram svojim kukovima ka Feridunu dok sam mu kriom gledala
lice. Oi su mu bile sklopljene i kao da se na neto usredsredio. Po njegovim
slepoonicama bilo je kapi znoja. Zamurila sam i nastavila da se pomeram.
ini mi se da je prolo dosta vremena kada se zaustavio i pruio po meni kao da
je iscrpljen. Nisam se pomerala, mislei da smo zavrili.
Podigni ruke, naredio mi je.
Posluno sam stavila ruke iznad glave. Grickao mi je grudi i poeo opet da
mrda svojim kukovima, a ja sam se usredsredila na zadatak preda mnom. Neko
vreme smo tako nastavili, ali Feridun nikako nije dolazio do trenutka blaenstva.
Uzdahnuo je kratko, iznervirano i ponovo se zaustavio.
Uhvati me rukama za lea zgrabi me! rekao je sa udnjom u glasu.
Neno sam ga uhvatila za lea dok je on prodirao u mene, to je delovalo kao
pokuaj oajnika. Postajala sam suva i bolelo me je izmeu nogu, pa sam
poelela da pouri. Ovo nikada nije toliko trajalo. Ponovo sam pogledala u
Feriduna i uznemirila se kada sam ugledala prizor koji me je podsetio na oveka
i magarca, koje sam videla ranije tog dana kod mlina. Ili su sve vreme ukrug,
okreui teak kamen koji je mleo zrna, ovek i ivotinja oamueni od
ponavljanja tog postupka.
Da li se Feridun ve umorio od mene? Ukoeno sam leala u njegovim
rukama, ne znajui ta da radim. Kada je izgledalo da se nita ne deava,
Feridun je siao sa mene i legao na lea, buljei u tavanicu. Iznenadila sam se
kada sam krajikom oka videla da je ono izmeu njegovih butina i dalje stajalo
ukoeno, poput motke koja pridrava ator, ba kao i prve noi koju smo proveli
zajedno. Ali u njegovim oima bio je izraz dosade, beskrajne poput neba. Minuti
su prolazili ve toliko dugo da sam postala svesna ljudi koji su hodali po kui u
mraku.
Okreni se na stranu, konano je rekao Feridun, zvuei iznervirano.
Posluala sam i okrenula se tako da su moja lea bila okrenuta ka njemu i ostala
tako da leim sa skupljenim nogama, pitajui se ta e se dogoditi. Uzdahnuo je
pre nego to mi je podigao desnu nogu, savijajui je u kolenu tako da mi je noga
kliznula preko njegovog desnog kuka. Do tada sam ve bila suva kao pustinjski
pesak i kada je pokuao da prodre u mene, to uopte nije ilo lako. Ponovo je
poeo da me obuzima san, svojom nenom, upornom snagom.
Feridun se izmakao od mog tela i legao na lea. Zgrabio me je za ruku i
stavio je izmeu svojih nogu, pokazujui mi kako da je pomeram gore-dole.
 Bre, rekao je najpre. Onda: Ne tako jako. I posle: Gore, blie vrhu.
I konano: Nema veze.
Feridun se okrenuo i zaula sam kako se koa trlja o kou, zvuk koji je
postajao sve glasniji kako je brzina njegove ruke rasla. Uskoro je poeo da
dahe od zadovoljstva i za nekoliko minuta je jeao i ronio suze u sopstveni
dlan. Nikada ga ranije nisam videla da to obavlja sam. Zbog ega se nije
zadovoljio dok je bio sa mnom? Mislila sam da sam uinila sve to je traio od
mene.
Bez Feridunovog tela kraj svog, poela sam da drhtim, ali on se nije
pomerio. Umotala sam se u prekrivae, osetivi se usamljenom. Razgovarali
smo nekoliko trenutaka, ali nakon razgovora bila sam jo zbunjenija. Uskoro
sam zaula kako Feridun blago hre poput deteta. Mada sam bila izmodena, san
nije dolazio da mi olaka patnju. Dugo sam leala budna, pokuavajui da
shvatim gde sam pogreila. Znala sam da je trebalo da se ponaam kao da sam
oduevljena Feridunovim prisustvom. Ali bila sam strahovito umorna i
udovoljavanje njegovim eljama predstavljalo je samo jo jedan zadatak koji
sam morala za nekoga da izvrim. Bila sam potpuno iznurena i iscrpljena.
Poslednji zvuk koji sam ula pre nego to sam zaspala bilo je njakanje
magaraca, koje su njihovi gospodari vodili na pijacu. Zvualo je kao neto
najtunije to sam ula u ivotu.
Kada sam sledeeg jutra otvorila oi, Feridun je ve otiao. Bio je to prvi
put da me je ostavio ne pozdravivi se. im sam se obukla, izjurila sam na vrata
i otrala kui.

Tog popodneva, kada sam obavila kune poslove, zaputila sam se iz

Gostahamove kue kod Nahid. Sada mi je vie nego ikad bila potrebna
prijateljica. udela sam da se oslobodim tereta koji mi je leao na dui i ujem
njen savet, ali znala sam da ne mogu da joj se poverim. Mogla bi samo jednog
popodneva da se izbrblja Homi u amamu, i itav grad bi znao priu pre veeri.
Ako Feridun ne produi moj ugovor a sada sam imala razloga da verujem da
nije zadovoljan bilo bi bolje da se na muta brak to pre zaboravi.
itavim putem kroz etiri bate, sunce me je peklo po glavi i inilo mi se
da e mi tle progoreti tanke cipele. Toliko je bilo svetlo da su me oi bolele kroz
burku. ak je i reka jako svetlucala po vrelini. Neko je pekao digericu i teak
miris mi se uvukao ispod burke. Od pomisli da jedem po ovoj vruini osetila
sam muninu. U stomaku mi se mutilo. Stala sam i nagnula se, elei da
povratim, ali nita nije izlazilo.
Kada sam stigla kod Nahid, uvela me je u svoje prostorije i zamolila
sluavke da odmah donesu erbet od limuna. Deluje kao da ti je uasno
vrue, rekla mi je.
Kada sam se osveila i sluavke bile dovoljno daleko da nisu mogle da uju
o emu razgovaramo, Nahid je izvukla poslednje pismo iz skrivenog mesta na
pojasu. Nee verovati, rekla je. Samo sluaj ta je napisao.
 Svetlosti srca mog, poslednjih meseci upoznao sam te bolje od bilo koje
ene, osim onih iz moje porodice. Bog nas je blagosiljao podarivi nam i rei i
pero, ali nisam oekivao da jedna ena moe da vlada i jednim i drugim sa
tolikom lepotom. Tvoja slova alef su poput empresa, uspravna i visoka; tvoja
beh sa slatkom takom ispod jesu poput lepog mladea na licu voljene. Ona su
me zarobila; sa svakim slovom koje napie, ja sam sve vie u tvojoj vlasti.
Toliko su me tvoje rei zatoile da poinjem da ih vidim na tvom licu koje sam
jednom samo na tren video, avaj, ali ugledao dovoljno lepote za itav ivot.
Kovrde oko tvog lica su poput slova jim, zavijaju ne vodei rauna o tome kako
su kao udicom ulovile ljubavnikovo srce. Tvoje usne kao ruin pupoljak,
jarkocrvene boje, malene su i mile kao slovo mim. Ali najee, kada sanjarim o
tebi zamiljam tvoje smaragdne oi, lepe i otmene kao slovo saad. eznem za
svakom tvojom reju. Ne ostavljaj me vie u ovom stanju patnje! Pristani da se
uda za mene, da svaki deli dana i noi provodi kraj mene, a ja obeavam da
u te oboavati dok poslednja slova naih ivota ne budu ispisana.

Kada je Nahid zavrila, oi su joj se napunile suzama i ona je sedela ne

briui ih. Nikada ranije nisam videla zaljubljenu enu i zavidela sam joj na
istoti njenih oseanja.
Jao, jao! rekla sam. Kakav dragulj, kakav princ meu mukarcima. Ali,
dok sam to govorila, meni je srce plakalo, za razliku od Nahid koja je otvoreno
mogla da lije suze. Mene niko nije voleo na nain na koji je Iskander voleo
Nahid. Nisam znala kako da navedem Feridunovo srce da se ispuni ljubavlju i
udnjom, ali uprkos mom bolu, morala sam da utim. Nisam mogla da podelim
svoju tugu i utolim je saoseanjem i utenim reima kojima bi me Nahid
obasula. To je bilo najgore od svega.
Da, Iskander me voli, rekla je Nahid, a rei na njenom jeziku imale su
ukus meda. ,,I moje srce je samo njegovo. elim samo da provodim sate kraj
njega, sluajui slatke rei ljubavi.
Sada kada sam znala vie o mukarcima i enama, nisam bila sigurna da bi
igra poloa samo aputao rei ljubavi. eleo bi da poljubi Nahid i razdvoji njene
butine, kao to je Feridun razdvajao moje.
,,Inalah, volee te svojim reima, ali i svojim telom, izbrbljala sam.
Kao da su se Nahidine oi razbistrile na trenutak. Nikada te ranije nisam
ula da tako govori, rekla je. ta si pod tim podrazumevala?
Nije trebalo nita da kaem, ali ve je bilo kasno. Brzo sam se setila onoga
to sam ula u svom selu. Tamo kod kue, kada se moja prijteljica Goli udala,
rekla mi je koliko joj je bilo vano da je mu uzima nou, rekla sam.
,,Oh, to! rekla je Nahid sa izrazom omalovaavanja. Pretpostavljam da e
raditi ta poeli to e biti njegovo pravo kada mu budem bila ena..
Otpila sam gutljaj kafe. Ne brine te to, ak nimalo?
 Zato bih brinula? Samo elim da me dri u svom naruju i izgovara
medene rei koje pie u pismima. Ako to budem dobila, biu zadovoljna.
Tokom poslednjih nekoliko nedelja sam nauila da ono to mukaraci i
ene rade u mraku nema veze sa reima. Da li e Nahid i Iskanderu biti
drugaije jer se oni ve vole?
Biemo kao irin i Khosro, ljubavnici koji su bili najsreniji kada su
konano bili zajedno! rekla je Nahid, likujui, a meni je izgledala kao ena koja
upravo sanja neto lepo.
Nasmeila sam se. Iskander te nije video kako se naga kupa u potoku, ali
verujem da je dovoljno to je video tvoje lice i pao u zanos ba kao i Khosro
kada je iznenadio irin bez odee.
Znam da mogu da ga ulovim! Znam to! rekla je Nahid.
Meutim, to sam vie znala o ovome, vie su me Nahid i Iskander
podseali na Lejlu i Madnuna, jer su se ovo dvoje voleli a da nisu bili zajedno.
ta su oni znali jedno o drugom? Madnun je gladovao u divljini, piui poeziju
Lejli koja se nala na svim beduinskim usnama. Lejlu je njena porodica
izolovala jer su verovali da je on bio lud. Oboje su stigli do groba puni udnje, a
opet, ta bi se dogodilo da su se sjedinili? ta bi se desilo da su bili nespretni u
mraku, i ta bi bilo da je Lejla morala sama da slua zvuk trljanja koe o kou?
Nahid nije mogla da zna da li ivot sa voljenim ima rajski ukus sve dok ne
podele postelju.
Znala sam da moram da prekinem da se gubim u sopstvenim tunim
mislima i pokuam da pomognem Nahid da okona svoje muke. Kako e
navesti roditelje da odobre taj brak? upitala sam.
Nahidin lukavi osmeh ozario joj je lice i bilo mi je drago da je ponovo
vidim kako kuje tajni plan.
Iskander mi je pisao da njegova majka i sestre uvek idu na kupanje u
Homin amam prvog dana u nedelji. Rekao im je da ponu da trae lepu devojku
kojom bi se oenio, i opisao je nekoga ko izgleda upravo kao ja.
Ba pametno, rekla sam.
Volela bih da ja posedujem zrelost koju je Homa kod tebe hvalila u
amamu. Pokuavala sam da jedem vie, ali ne pomae.
Pobunila sam se. Draga Nahid, ti si najlepa devojka koju znam. Nema
sumnje da e se zainteresovati za tebe!
Nahid se nasmeila, potpuno sigurna u to da je lepa. Pokuau nekako da
ih navedem da me primete. Ako im se budem dopala i ako njegova porodica
bude od moje traila odobrenje, moji roditelji nikada nee saznati da smo se
Iskander i ja tajno dopisivali sve vreme.
A ta je sa tvojom porodicom da li e oni odobriti?
Nahidino lice poprimilo je odluan izraz. Njegov otac uzgaja konje za
namesnika po provinciji, rekla je.
 Bila sam iznenaena da ima tako skromno poreklo. Zar tvoji roditelji nee
insistirati na nekom bogatijem oveku?
Zato bi kada ja imam dovoljno za oboje?
Ali, Nahid... rekla sam. Ona je skrenula pogled, a ja nisam imala srca da
nastavim. Neka ti Bog uslii svaku elju!
Molila sam se za njenu sreu svim svojim srcem, ali osetila sam kao da sam
mnogo starija i iskusnija od nje. Dok je Nahid pevala o blaenstvu ljubavi na
daljinu, ja sam se zaglibila u problemima neispunjenih branih obaveza. I mada
sam dola elei da skinem teret sa svoje due, poela sam da uviam da nee
biti nikakve koristi od toga. Ona je bila zapletena u mrei svog sanjarenja, to je
bilo mnogo lepe od istine branog ivota koju sam ja spoznala.
Nahid me je zagrlila i poloila svoj obraz na moj. Osetila sam slatkasti
mous koji je koristila da namirie svoju odeu. Kada ne bih mogla da podelim
svoje probleme s tobom, mislim da bih umrla, rekla je. Hvala ti to si mi tako
odana prijateljica.
Bilo je lepo osetiti jainu njene naklonosti jer mi je srce izjedala sumnja
otkada smo uhvaene kako zajedno odlazimo na polo utakmice. Zagrlila sam i ja
nju, ali sam onda sela uspravno i odvojeno od nje.
Neko vreme sam mislila, poverila sam joj se, da si elela da budemo
prijateljice samo da bi imala drutvo da ide na utakmice.
Dve ruiaste mrlje pojavile su se na Nahidinim obrazima i ona je
pogledala u stranu.
Moda je to u poetku bilo tano, priznala je, ali vie nije tako. Ti si
najbolja prijateljica, najprirodnija i najiskrenija. Uvek u ti biti zahvalna to si
preuzela krivicu za polo. Da nije bilo tebe, moja ljubav prema Iskanderu bila bi
otkrivena i uguena.
Nije to nita, promrmljala sam, pocrvenevi.
Nahidine oi su blistale od radosti. Nadam se da emo ti i ja uvek deliti
nae tajne i srca, rekla je.
,,I ja se nadam, odgovorila sam, i toliko eljeni priliv radosti ispunio mi je
srce, mada je ubrzo usledila melanholija jer sam eznula da se i ja njoj poverim,
kao ona meni. Ali nije mi smetalo to sam preuzela krivicu za polo sada kada je
otkrila koliko joj je to znailo. Otkako je bila zaljubljena, Nahid je smekala, a
njena ljubav prema Iskanderu liila je na Lejlinu prema Madnunu.

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Kada je Lejli majka rekla za oveka za koga e se udati, nije reagovala ni

besno niti plaui. Sagnuvi glavu, Lejla je odgovorila pokorno: Tvoja sam i
moe da mi nareuje, majko. Zato bi to i bilo vano?
Lejlini roditelji izabrali su bogatog oveka iz uglednog beduinskog
plemena. Na dan venanja, porodice su podigle visoke crne atore u pustinji i
opremile ih mekim tepisima, inijama sa voem, metalnim sudovima u kojima su
se zagrevali mirisi i uljanim lampama. Lejla je nosila crvenu odoru protkanu
srebrnim nitima i srebrne cipele. Oko njenog vrata bili su lepi srebrni lanii sa
kameniima karneola u koje su bili ugravirani stihovi iz Kurana
Kada je Lejlu mu prvi put pozdravio, ona nije osetila nita i bila je
potpuno ravnoduna. Nasmeio joj se, otkrivi rupu na mestu gde je izgubio zub.
Dok su razmenjivali svoje brane zavete, Lejla je mislila samo na oveka koga
je volela, Madnuna.
Madnun je bio deo njenog plemena i oni su se igrali zajedno u pustinji kao
deca. Jednom joj je doneo rascvetani uti pustinjski cvet i stidljivo ga spustio u
njeno krilo.Tek kada je napunila deset godina, morala da nosi veo i nije vie
smela da se igra sa deacima, setila se Madnuna i zaljubila u njega. Izrastao je
u lepog mladia, visokog i vitkog u svojoj dugoj, beloj tunici i sa turbanom. Nije
mogao da sakrije osmeh kada je prolazio kraj nje. I mada nije mogao da je vidi,
njena lepota bila je uvena u plemenu i nesporna poput meseine.
Kada je bio dovoljno star, Madnun je molio svog oca da zatrai od
Lejlinih roditelja njihovu ki. Odbili su jer se Madnun udno ponaao. On je
ve tada dane provodio sam u pustinji. Vraao bi se mrav, iscrpljen, nosei
samo beli turban i belu tkaninu oko kukova, i trebalo je da proe neko vreme
dok se ne bi povratio. Tako je i zaradio svoj nadimak Madnun, to je znailo
ludi.
ta nije u redu sa tvojim sinom? pitao je Lejlin otac.
Madnunov otac nije mogao da odgovori jer ni sam nije znao ta je
njegovog sina gonilo u pustinju, niti zato se vraao sav skrhan, kao da je
ugledao Boanstvo.
Kada su ga Lejlini roditelji odbili, Madnun je pobegao u pustinju i iveo
sam, preivljavajui gotovo bez hrane i pia. Kad god bi ugledao gazelu ili neku
drugu ivotinju u klopci, oslobaao je, i uskoro su ivotinje poele da se
okupljaju oko njegovog prebivalita i lee kraj vatre. Grabljivice su se pitomo
ponaale u njegovom prisustvu i sve su ga titile.
Sa zverima oko sebe, Madnun je poeo da pie poeziju u kojoj se
pominjalo ime njegove voljene, a ti stihovi bili su toliko lepi da su ih putnici koji
su tuda prolazili pamtili i odnosili do beduinskih sela. Uskoro se Lejlino ime
svuda ulo, a njeni roditelji su reili da ona mora da se uda zbog asti. Znajui
da nema nade da se uda za svoju pravu ljubav, Lejla je prihvatila izbor svojih
roditelja jer nije smela da im prkosi. A nijedan mukarac nije bio odgovarajui,
jer to nije bio Madnun.
Nakon svadbe Lejla je tiho sedela na branoj postelji, ekajui svog mua,
Ibn Salama. Oduevljen to dobija nju kao svoju nagradu, uao je i ponudio joj
tanjir sa slatkim urmama, briljivo probranim sa drvea koja je posedovao.
Ljubazno ih je probala i fino razgovarala s njim, poput poslune supruge. Ali
kada joj je dodirnuo ruku, ona ju je povukla. Kako je no prolazila, nije se
usuivao da prie njenim usnama niti da svoje pocrnele ruke spusti na njen mali
struk. U zoru je zaspao kraj nje, potpuno odeven, a ona se sklupala i takoe
utonula u san.
ivot se tako nastavljao mesecima. Lejla se prema Ibn Salamu ophodila sa
potovanjem, kuvala mu aj i hranu, ak mu masirala stopala kada je bio
umoran, ali nije mu dozvoljavala da takne njeno nedirnuto blago. Jer on je bio
obian ovek. Umeo je da jae konja, lovi sa sokolom i dovoljno je zaraivao od
svog drvea sa urmama, tako da su lagodno iveli. Ali nije umeo da pie poeziju
kao Madnun, niti je mogao da natera njeno srce da zatreperi od enje. Lejla je
potovala svog mua, ak mu se i divila, ali on nije mogao da uskomea njena
oseanja.
Uprkos Lejlinoj ravnodunosti, Ibn Salam se sve vie zaljubljivao u nju. To
to je odbijala da mu otvori svoje srce, duboko ga je povredilo. Jednom je
razmiljao da je uzme protiv njene volje, jer je, na kraju krajeva, ona bila
njegova. Ali kakva korist od toga?Lejla je ena koja e mu sama prii ili nee
uopte. Reio je da eka i nada se da e ona moda jednog dana smekati i time
je pothranjivao svoju duu svakog dana. Mada je ona prema njemu bila
zatvorena kao koljka, on se ka njoj otvorio kao more. Nijedan mukarac nije se
prema svojoj eni odnosio sa vie nenosti niti je jae voleo.
Kako su meseci prerasli u godine, a Lejla i dalje bila edna, ona je
konano poela da preispituje svoju odluku. Sve njene prijateljice su se udale i
poele da podiu decu. Ona sama nije nita znala o telu mukarca, niti o dranju
deteta u naruju. Zar i ona ne zasluuje isti ivot kao i ostali? Zar ne bi trebalo
da i ona, ponos plemena, ponudi sebe svom muu, i nada se da e i njena ljubav
jednom procvetati kao njegova?
Nekoliko dana nakon toga na pijaci ula je nove stihove o Madnunovoj
ljubavi prema Lejli sa usana jednog starca.

Moje noge pozdravljaju bol,

Jer me on podsea na moju voljenu.
Radije bih iao po Lejlinim poljima od trnja
Nego po tuim batama punim rua.

Lejla je zadrala dah. Gde je on? upitala je tog oveka, znajui da je

sigurno u blizini.
Vratio se, odgovorio je ovek, i trai samo tebe.
,,I ja njega, odgovorila je. Reci mu da veeras dode u umarak sa
palmamaJer morala je da proveri da li je njena ljubav i dalje ostala ista i
jaka.
Lejla je rekla svom muu da ide u majin ator na aj. Dola je u umarak,
umotana u svoje velove, kada je pao mrak. Madnun je sedeo na delu
osvetljenom meseinom, odeven samo u krpu obavljenu oko kukova. Delovao je
vii i tanji jer je jako smrao; videla je kako mu sva rebra tre iz tela. Sada je
delovao kao bie iz divljine, nag pred Bogom i nebesima.
Najzad, voljena moja!povikao je.
 Najzad!ponovila je. Nije mogla ni da se seti koliko ga dugo nije videla.
Moja Lejla! Tvoji uvojci su crni kao no; oi si ti tamne i divne poput
gazelinih. Uvek u te voleti.
I ja tebe, ivote moj! Sela je izvan kruga meseine u kojoj se kupao.
Ipak, sada moram da dovedem u pitanje tvoju ljubav, dodao je
Madnun, a oi su mu bile pune tuge. Zato si me izdala?
Kako to misli? odgovorila je, povlaei se iznenaeno.
Ima mua! rekao je, drhtei, mada noni vazduh nije bio hladan.
Zato bi trebalo da verujem da me jo uvek voli?
Imam mua samo na papiru, odgovorila je. Svih ovih godina mogla
sam hiljadu puta da mu se podam, ali je moja tvrava ostala neosvojena.
Zbog mene, rekao je dok se radost ogledala u njegovim oima.
Zbog tebe, odgovorila je. Jer ta je on u poredenju s tobom?
Zamotala se jo vie u svoju odeu, kao da se titi od radoznalih pogleda.
Ipak, istinu govorei, u poslednje vreme poela sam da dovodim u pitanje ivot
koji sam izabrala, dodala je. Ti si slobodan. Moe da ide kuda ti je drago,
ivi sa svojim ivotinjama i pie stihove. Moe da peva o onome to te titi i
svi e ponavljati priu o tvom bolu. Ali ja sam ovde zatvorena, sama, i nikome to
ne mogu da ispriam iz straha da ne izgubim ast. Reci mi sada: kome je tee da
bude veran?
Madnun je uzdahnuo: Tebi, voljena moja. Tebi. Iako te volim svom
svojom duom, zbog toga sam te i prepustio ljubavi tvog mua, ako odlui da
mu se poda. Jer ti, kao i svaka ena, zasluuje ljubav. to se mene tie, ja u te
uvek voleti, bez obzira na to ta ti bude izabrala.
Lejla je utala jer se duboko zamislila.
Lejla, voljena moja, ja sam tvoj rob. Kada vidim psa koji prolazi kraj
tvoje kue, ja mu ljubim prljave ape s dubokim potovanjem, jer je bio u tvojoj
blizini. Kada pogledam u ogledalo, vie ne vidim sebe, ve samo tebe. Ne zovi
me vie mojim imenom. Zovi me Lejla, jer to sam postao!
Lejla je osetila kako joj srce cveta. U emu je prednost voleti nekoga kao
to je Ibn Salam kakva je korist od njegovih umornih stopala, smrdljive tunike
nakon dana provedenog u lovu, pria koje je ispriao ve hiljadu puta? Ipak,
kako da se obea Madnunu, koji joj nikada nee pripadati?
Kako uspeva da zadri veru u svoju ljubav? upitala je. Zar se ne
treses od razoaranja i nisi presahnuo od enje? Zar ne eli da me napusti?
Madnun se nasmejao. Kakva bi onda moja ljubav bila ako bi je tako lako
naruile tekoe? pitao je. Kada sam bio mlai, bio sam razoaran jer su me
tvoji roditelji odbili i mislio sam da e srce da mi prepukne. Ali to sam vie
mislio na tebe i plakao, moja ljubav je bivala sve istija i dublja. Patnja mi je
otkrila dubine mog srca. ta je obina ljubav u poreenju s tim? Ona dolazi i
odlazi i lako ju je poljuljati. Ali moja ljubav prema tebi postala je toliko snana
da ona nikada nee da uvene. Na ovom svetu postoji malo stvari koje su izvesne,
ali ova ljubav je jedna od njih.
Lejla je elela da se stopi sa Madnunovim mravim, izmuenim telom, da
ivi sa njim i njegovim ivotinjama pod blistavim pustinjskim nebom, da slua
stihove sa njegovih usana. Ali takav ivot ne bi bio astan jer bi je svi poteni
ljudi izbegavali. Nije bilo nade da e ikada iveti s njim na ovom svetu.
Ali moda to nije ni bilo najvanije. Iako Lejla nije mogla da ima
Madnuna kraj sebe, zauvek je imala njegovu ljubav. Osetila je kako joj srce
raste, postaje sve vee sve dok ga u potpunosti nije obuhvalalo. To je ljubav,
pomislila je, a ne svakodnevni obroci koje joj je Ibn Salam pruao. Zato su joj
krenule suze i podivljala je od zanosa.
Voljeni moj, moje srce je tvoje! uzviknula je. Kada budem ugledala
svoj odraz u umivaoniku, videu samo tebe. Toliko smo bliski da uopte nije
vano da li smo blizu ili daleko.
Moja Lejla, odgovorio je, ti si kao krv koja struji mojim venama. Ako
se poseem, radovau se jer u osetiti tvoju toplinu.
Bilo je kasno i Lejla se nije usuivala da due ostane. Sama se vratila do
atora, a srce joj je pucalo od radosti. Ostae Ibn Salamova ena, ali samo na
papiru. Njena ljubav prema Madnunu bila je toliko duboka da joj nita drugo
nije bilo potrebno. Od sada e on uvek biti Lejla, a ona e uvek biti Madnun.
 ETVRTO POGLAVLJE

Prola je nedelja, a ni glasa od Feriduna. Moda je otiao na jug poslom,

pomislila sam, znajui da ga otac esto alje da proveri da li visoka cena konja
odgovara njihovoj stvarnoj vrednosti. A moda je u poseti kod svojih roditelja i
sestre, ili je jednostavno otiao u lov da se zabavi. Svake veeri pitala sam
Gostahama i Gordiju da li je stiglo neko pismo za mene. U poetku su
jednostavno govorili da nije, ali kako su dani prolazili, poeli su da odgovaraju
na moje pitanje gledajui me saaljivo. Nakon jo nedelju dana, poela sam da
poskakujem kada bih zaula zvekir i odmah bih jurnula do kapije uz nekakav
izgovor.
Mada je bio ljut na mene poslednji put kada smo se rastali, ipak sam se
nadala da e eleti da budem s njim i naredna tri meseca. Majci i meni bio je
potreban novac. Iako nisam bila zaljubljena, barem ne onako kako je Nahid
volela Iskandera, jo uvek su postojale tajne koje sam elela da dokuim. Da
smo provodili vie vremena zajedno, moda bih nauila da ga volim. A uvek je
postojala nada da bi se stvarno oenio mnome ili da bih zatrudnela.
Ve sam dva puta krvarila otkako sam bila udata za Feriduna. Svaki put,
pre nego to se to dogodilo, majka me je paljivo posmatrala traei znake da
sam nosea. Kada bih poela da krvarim, majka bi mi rekla: Ne brini, azizam.
Bie sledeeg meseca. Ali znala sam da je razoarana i zabrinuta da e i meni
trebati dosta da zanem, kao to je to i s njom bio sluaj.
U treem mesecu mog braka, majka mi je napravila poseban lek koji je
trebalo da pospei ostanak u drugom stanju, zelenu tenost koja mi je liila na
abokreinu. Takoe je komentarisala sve to sam jela i radila.
Hvalim te, Boe! rekla je jednom kada sam pojela brdo turije uz ruak.
,,I ja sam za njom udela kada sam bila trudna sa tobom.
Bila sam oduevljena jer sam i sama prieljkivala dete ba kao i ona. Tada
bismo sigurno imale obezbeen dom i Feridun bi o nama vodio rauna do kraja
ivota.
Te veeri majka je dugo ostala na krovu, pokuavajui da proita sudbinu
iz zvezda. Kada se vratila u nau sobicu, rekla je da e biti deak jer je Mars
postao dominantan. Bie lep na tvog oca, rekla je, delujui zadovoljnije nego
to sam je u poslednje vreme viala.
Gordija je pothranjivala majina nadanja. Izgleda ba zaobljeno danas,
rekla mi je jednog jutra, buljei u moje lice i stomak. A onda je, okrenuvi se ka
mojoj majci, rekla: Biti baka je ak lepe nego kada si majka.
Nadam se da u uskoro drati unue, odgovorila je. Ali ja se nisam
oseala drugaije. Poela sam da brojim vreme do kraja mog ugovora, oseajui
sve veu uznemirenost kako su dani promicali.
 Ljubavna veza izmeu Gordije i Gostahama nije prestajala da me zbunjuje.
Viala sam kako je moj otac ispoljavao nenost prema mojoj majci kako joj je
masirao stopala kada bi bila umorna ili da joj je povremeno prireivao
iznenaenja i kupovao par novih cipela ali nikada nisam videla mukarca koji
daje tako mnogo kao to je Gostaham davao Gordiji. Uvek joj je donosio
poklone, kao to su kolai od urmi, pliani materijali ili boice parfema. Zbog
ega ju je toliko voleo? ta je uinila da ga navede da tako krui oko nje kao
moljac oko plamena? Spolja gledano, ona nije imala mnogo toga da ponudi.
Lice joj je bilo naduveno kao jo nepeeni hleb i teko se kretala jer joj je telo
bilo nabijeno, a koa roava. esto je imala otar jezik, posebno kada je bila
zabrinuta zbog novca. A opet je Gordija bila poput dijamanta, vrsta i sa
bleskom u oima, to ju je inilo poeljnom.
Jednog popodneva za rukom, Gordija je ula u veliku sobu obuena u
tuniku od fine svile boje jezera, a zaobljenost njenih velikih grudi nazirala se
ispod tkanine. Jedan smaragd na zlatnom lanetu privlaio je tamo poglede.
Prekrila je kosu vezom, iscrtala one kapke surmom, potamnela guste obrve i
nanela malo boje na obraze i usne. Kada je Gostaham stigao, rekla mu je da je
itavo pre podne provela pomaui kuvarici da pripremi jedno od njegovih
omiljenih jela, jagnjetinu sa pirinem i soivom. Kada sam unela vru hleb u
veliku sobu, posmatrala sam kako mu nudi najlepe komade jagnjetine i
dopunjuje njegovu au slatkastim erbetom od nara. ak je donela i malo vina,
koje je bilo briljivo uvano u ostavi i posluila mu nekoliko aa uz jelo.
Gostahamove oi su smekale, a njegovo zaobljeno telo opustilo se na
jastuiima. Uskoro je poeo da pria viceve.
Bila jednom ena koja se tri puta udavala, a jo je bila nevina, priao joj
je dok sam unosila ueerene bademe, koje smo pripremili ranije te godine.
Prvi mu bio joj je Rati koji nije ni mogao nita da uradi poto je bio mlitav
kao stari celer. Drugi je bio Kazvini koji je voleo deake tako da je to bio jedini
nain na koji ju je uzimao.
,,A trei? pitala je Gordija uz izazovni osmeh.
Trei je bio nastavnik jezika koji je samo koristio svoj jezik.
Smejala se tako da joj se stomak tresao i videla sam kako su Gostahamove
oi zasvetlele kada je ugledao kako joj bujno telo podrhtava oko smaragda. Ona
mu se dodvoravala! Ali zbog ega? Nisam mislila da stariji parovi imaju potrebe
za tim. I na ta je mislio kada je rekao da je uitelj koristio samo jezik?
Do kraja obroka kao da se vazduh oko Gostahama ispunio udnjom. Kada
je predloio da je vreme za popodnevni odmor, Gordija je ustala i krenula za
njim iz sobe uz dugi promukli smeh. Posmatrala sam kako je otila u njegove, a
ne u svoje odaje, to je bilo udno. Nikada ranije nisam videla da se tako ponaa.
Majka i ja smo pomogle kuvarici da raspremi veliku sobu i stavi posue u
korito za pranje. Kada sam oprala posluavnike, ona ih je isprala i sloila da se
cede. Ubrzo sam zaula Gordiju koja je isputala zvuke koji su liili na
neprekidne slabe jauke. Naprezala sam se da ujem ta je govorila, mislei da se
radilo o nekakvoj looj vesti, ali ona je vikala ne izgovarajui nita.
ta nije u redu sa Gordijom? pitala sam kuvaricu.
Sklanjala je preostali pirina. Nita, rekla je, ne elei da me pogleda u
oi.
Majka i ja nastavile smo da peremo u tiini. Kada smo zavrile sa kaikama
za posluivanje i aama, poele smo da struemo masne erpe u kojima se
kuvalo meso i pirina. Sve je bilo tiho narednih pola sata, a onda sam ponovo
zaula iste glasne povike.
Jao! rekla je moja majka. Nakon svih tih godina!
Tako dobija ono to poeli, odgovorila je kuvarica. Samo saekaj i
videe.
Ne zvui iskreno.
Kuvarica se nasmejala tako jako da se zakaljala i spustila erpu koju je
ribala.
Moda si u pravu, ali opet funkcionie, rekla je kada se konano
povratila.
ta ju je navodilo da vriti tako raskalano i sa uitkom? I ja sam sa
Feridunom povremeno dahtala, ali me nita to sam s njim radila nije nateralo da
tako jauem. Volela bih da znam zbog ega.
Rano narednog jutra, Gostaham je poslao slugu da me dovede u njegovu
radnu sobu. Delovao je odmornije nego to sam ga nedeljama viala; ak su mu
i podonjaci bili svetliji nego obino. Pitala sam se da li je to od onoga to mu je
jue popodne pruila Gordija.
Sedi ovde, rekao je Gostaham, stavljajui jastue kraj sebe. Treba da mi
pomogne i zaije neto.
Razmotao je tepih koji je bio duine oko etiri lakta. Na njemu je bila
gruba ara u vidu divljih crvenih lala i jo uvek nije bio dovren jer su
nedostajale resice.
Sino sam ga kupio za Gordiju, rekao je.
Mora da sam delovala iznenaeno jer sam bila sigurna da joj se nee
dopasti tako obian tepih kada je njen mu bio majstor svog zanata.
Gostaham se nasmejao mom izrazu lica. Ovde je pravi poklon, rekao je,
izvlaei neto iz pojasa. Bio je to teak zlatni lanac sa rubinima smetenim u
etvrtaste drae, a svaki je bio okruen viseim biserima.
elim da ovo priije na povrinu tepiha, trudei se to vie da prikrije
rubine meu skromnim lalama, rekao je.
Gordija e razmotati tepih, mislei da nije nita posebno, i morae neko
vreme da trai da bi otkrila skrivene dragulje.
Bie oarana, rekla sam. Zar ne bi bilo udesno protkati itav tepih
dragim kamenjem poput ovog?
 Jednom se to i desilo, odgovorio je Gostaham. Najuvenije blago
poslednjeg sasanidskog aha, Jezdegerda, bio je tepih u koji su bili umetnuti
dragulji. To mi je i dalo ideju, mada su moji prihodi svakako mnogo skromniji.
Gde je on sada? upitala sam, elei da ga vidim.
Uniten je, odgovorio je Gostaham. Pre skoro hiljadu godina, arapski
vojskovoa Sad Abi Vakis doao je do Jezdegerdove palate od belog kamena i
napao je sa est hiljada ljudi. Kada su uli u palatu da poharaju plen, ostali su
zapanjeni pred udesnim tepihom, koji je predstavljao bujni vrt, sa ruama od
rubina i rekom koja je svetlucala od plavih safira. ak je drvee bilo protkano
srebrom, sa belim cvetovima od bisera. Sad i njegovi pljakai iskidali su tepih
na delove ve prema sopstvenoj raunici! izvlaei dragulje da bi ih prodali i
iskoristili ostatke kao trofeje.
Sramota, rekla sam tiho.
Gostaham se nasmeio. Ali, kakva pria! odgovorio je. Ostavio me je jer
je iao do kraljevske tkaonice tepiha, a ja sam svratila u andaruni da pozajmim
debele igle i neto crvenog konca od emse. Kada sam se vratila u Gostahamovu
radnu sobu, znala sam da me niko nee uznemiravati, pa sam prislonila ogrlicu
uz svoje grudi. Kamenje je bilo izuzetno teko i hladno. Pitala sam se kako bih
se oseala kada bi mene toliko oboavao neki mukarac koji bi eleo da mi
ugaa skupocenim poklonima.
Stavila sam konac u iglu i provukla je kroz poleinu tepiha u sredinu lale i
lako zakaila prvi rubin na mesto. Ostao bi potpuno neprimetan da nije bilo
njegovog svetlucanja. Nastavila sam to da radim sa svakim dragim kamenom,
uklapajui zlatni lanac tako da je liio na vinovu lozu koja se uvijala po povrini
tepiha.
Imala sam dosta vremena za razmiljanje dok sam ila poklon za Gordiju.
Nije bila lepa i esto je bila neraspoloena i hirovita. A ipak je uspela tokom
jednog popodneva da nadahne muevljevo srce i navede ga da razrei kesu.
Moda se to deavalo jer je ona bila sejeda, a to su bile ene koje su bile
potomci Proroka, poznate po tome to su imale seksualne moi jae od ostalih.
Nakon tolikih godina braka, Gordija je i dalje navodila mua da radi upravo ono
to ona eli dok sam ja jedva uspevala da zadrim panju svog mua tri meseca.
udela sam da saznam sve to je Gordija znala da bih mogla da veem Feriduna
za sebe.

***

Dok sam ekala vesti od Feriduna, nisam lenarila. Da bih odvratila misli
od razmiljanja o njemu, sate sam provodila radei na Holananinovom tepihu.
Ponekad, kada bih se ukoila od tkanja, majka bi mi pomagala. Sela bi kraj
mene u dvoritu i ja bih uzvikivala boje za obe poto je ara bila komplikovana i
njoj nepoznata. Tada mi je pala na pamet smela ideja: ta bi se desilo kada bih
uspela da naem ene koje umeju da tkaju i unajmila ih da rade po mojim
nacrtima? Upravo se na taj nain i radilo u kraljevskoj tkaonici tepiha, kao i u
ostalim radionicama koje su iznikle po gradu.
ak sam i znala koga bih pitala. Kada sam jednom ila do bazara, primetila
sam enu koja je prodavala svoje ilime meu ostalim torbarima na trgu Slika
sveta. Izradila je nekoliko vunenih tepiha u isfahanskom stilu, sa suncem u
sredini koje svetli na zvezdanom nebu ili u bati punoj cvea. Zastala sam da
pogledam njen rad.
Neka Bog nagradi plod vaih ruku! rekla sam. Va rad je veoma lep.
ena mi se zahvalila, ali je delovalo da joj je neprijatno. Pitala sam je da li
ve dugo prodaje tepihe na bazaru, znajui da veina ena vie voli kada neki
muki lan porodice prodaje njihovu robu.
Ne, odnedavno, odgovorila je, ponovo delujui uznemireno. Mu mi je
bolestan i ne moe da radi. Imam dva deaka koja moram da hranim... I tu joj
se lice zgrilo, kao da e da se rasplae.
alila sam je. Dae Bog da uskoro budete sreniji! rekla sam. Uz tako
lep rad, sigurna sam da hoe.
Stidljivi osmeh zablistao joj je na licu. Od tada, kad god sam ila na bazar,
zastajala sam da pozdravim Meliku. Tepisi joj se nisu prodavali sve dok jedan
nije dala gotovo dabe. Skoro je plakala kada mi je o tome priala, jer je jedva
uspela da pokrije trokove vune.
Ali, ta sam mogla da uradim? pitala je. Moja deca moraju da jedu.
Ona je ak bila u gorem poloaju od majke i mene i pitala sam se da li
postoji neki nain da joj pomognem.
Ipak, prvo moram da zavrim tepih za Holananina. Uporno sam radila na
njemu uz majinu pomo, i sada kad sam postala mnogo bolja tkalja, on je
rastao sve bre. Mada sam i dalje bila besna to ga je Gordija dala, ne pitajui
me nita, takoe sam osetila utehu kada sam videla lepotu ruiastih,
narandastih i cvetova boje magente, koji su se rascvetali na razboju. U
budunosti e mi koristiti to to me je Gostaham nauio o bojama tako da u
moi i sama da zaraujem.
Dan kada smo majka i ja skinule tepih sa razboja i napravile resice bio je
srean za sve u kui. Za Gordiju i Gostahama to je znailo da e moi da
obraduju vanu muteriju lepim poklonom. Za majku je ovo znailo da u moi
da ponem izradu drugog, koji e nam pomoi da doemo do nae nezavisnosti.
Za mene je on predstavljao kraj dugog, gorkog izvinjenja.
Kada je Holananin doao po svoj tepih, zavukla sam se u svoju niu kod
otvora na stepenitu da osmatram dogaaje u velikoj sobi. Gostaham je zatraio
kafu i dinju, ne ogluavajui se na Holananinove molbe da odmah vidi tepih
sve dok prethodno nisu dovoljno popriali. Onda je naredio Ali Asgaru da ga
razmota pred Holananinovim nogama. Sa moje osmatranice, mogla sam tepih
da vidim na nov nain. Da sam ptica koja leti iznad glava, tako bi izgledala
bata, sa raskonim cvetovima divnih boja.
 Holananinove oi su se naas irom otvorile. Tera me da pomislim na
nebeske vrtove, rekao je. Daj Boe da ih svi vidimo kada istekne nae vreme
na zemlji!
Boja volja, odgovorio je Gostaham.
Holananin je prstom prevlaio po tepihu. Siguran sam da ak ni engleska
kraljica Elizabeta nikada nije imala tepih koji bi mogao da se meri sa ovako
dobrim radom, rekao je. Molim vas, prihvatite moju zahvalnost za ovo
neizmerno blago.
Srce mi je bilo preplavljeno radou kada sam ula kako procenjuje da je
moj rad bolji od neega to poseduje jedna velika kraljica, mada sam znala da je
Holananin preterivao. Moda e sada Gordija i Gostaham uvideti moju
vrednost.
Oduevljen sam to ste toliko zadovoljni proizvodom sa mog razboja,
rekao je Gostaham i svoj iroki osmeh uputio je ka izrezbarenom gipsu, znajui
da ja iza njega sluam.
Mukarci su poeli da razgovaraju o tepisima koje je Holananin naruio
za bogatog trgovca, koje su izraivali radnici u kraljevskoj tkaonici tepiha.
Dogovorili su se kada e moi da doe da ih pogleda, a onda ga je sluga ispratio
do kapije.

Kau da je uveni prorok Muhamed, koji je brisao znoj sa ela dok se

penjao na tron kod Boga, proveo sedam ivota u svakom od sedam nebesa, a
opet uspevao da se vrati na Zemlju pre nego to bi kap njegovog znoja dodirnula
zemlju. Kako je to bilo mogue? Tvrde da je mogue da se vreme pretvori u
godine za jednu osobu, dok za drugu to deluje kao as.
Tako je i meni svaki dan bez vesti od Feriduna trajao due od prethodnog.
Dok sam uala u dvoritu dva dana do isteka mog braka, krckajui orahe i
vadei grubu pregradu koja je razdvajala dve mesnate polovine, oseala sam kao
da proivljavam itav ivotni vek pri svakom udisaju.
im je svanulo, sunce je ve prilo i zastala sam da obriem znoj sa lica.
Vie zbog nervoze, a ne toliko zbog gladi, stavila sam polovinu oraha u usta ne
gledajui. Bio je toliko truo da mi se jezik zgrio. Ba u tom trenutku, pre nego
to sam progutala ukradeno, Gordija je izala iz kuhinje i zaputila se preko
dvorita ka ostavama.
Da li su ukusni? pitala je, jasno mi stavljajui do znanja da me je videla
kako jedem.
Jedva sam progutala i nasmeila joj se kao da nisam shvatila ta mi je rekla.
Selam alejkum, rekla sam.
Kuvarica pravi piletinu sa narom i orasima zar to nije tvoje omiljeno
jelo?
Sve osim jagnjetine sa kiselim limunom, odgovorila sam, znajui da je
Gordija volela da me podseti iji hleb i so jedem.
 Gordija je zavirila u avan, koji je bio pun oljutenih oraha. Pazi ima
ljusku tu unutra, rekla je.
Bila je toliko otra da si mogao zub da slomi. Obino nisam bila tako
nemarna dok sam radila, mada verovatno nije ni udo poto su mi misli lutale.
Izbacila sam ljusku, ali sada je Gordija zavukla prste meu izlupane orahe da
proveri njihovu veliinu.
Neka budu kao prah, rekla je. Skoro da treba da se rastope u sirupu.
Kuvarica ga je ba sada pravila, kuvajui sok od nara sa kaikom punom
eera. Vazduh je bio teak i ispunjen oporo-slatkastim mirisom, od kojeg mi je
obino kretala voda na usta, to danas nije bio sluaj.
Razumem, rekla sam. Gordija je delovala zadovoljno jer je volela kada
sam posluna. Promrmljala sam sebi u bradu: Bolji su kada krckaju.
Tukom sam udarala po orasima, samlevi ih do nitavila. Ponovo su mi se
pojavile grake znoja na elu i osetila sam da sam sva lepljiva ispod odee.
Nakon nekoliko minuta pojavila se Gordija iz ostave sa rukama punim
luka.
Ah, Khoda! rekla je dok je izlazila. Koliko svi jedu, nita nije ni ostalo.
Pokuala sam da delujem kao da saoseam, mada sam znala da su ostave
prepune skupog crvenog afrana, masnih urmi sa juga koje su se kupale u
sopstvenom ueerenom soku, buradi sa jakim vinom i pirina dovoljnog da se
porodica hrani godinu dana.
Da izlupam manje oraha? pitala sam, nadajui se da e me njena briga
zbog utroka hrane potedeti posla.
Gordija je zastala, kao da ne moe da odlui ta bi bilo bolje vie posla ili
manji utroak. Samo nastavi i izlupaj ih ostaviemo ih za kasnije ako nam
sada ne bude toliko trebalo, konano je rekla.
Izvadila sam orahe koje sam zdrobila i dosula druge, trudei se da se
ponaam kao da je ovaj dan isti kao bilo koji. Gordija je jo malo utala,
gledajui u orahe. Jo nema vesti? upitala je.
Da je stiglo pismo sa Feridunovim potpisom poput ptice u letu, ona bi ve
za to ula od Gostahama. Nije bilo potrebe da pita, osim da bi me podsetila da je
moj poloaj u kui sve nii. To sam ve osetila po tipu poslova koje mi je
davala, kao to je lupanje oraha, to je obino radila emsa. Moda je ve digla
ruke od njega i stvarno, ako danas ne budem dobila nikakvih vesti od Feriduna,
verovatno nikada vie i neu. Na trenutak me je to toliko pogodilo da nisam
mogla da nastavim svoj posao.
Jadno stvorenje! rekla je Gordija dok se vraala u kuhinju. ,,Inalah,
uskoro e dobiti poruku od njega.
Kad god bih pomislila na svoju poslednju posetu Feridunu, osetila bih se
kao da sam dodirnula lonac u kojem se neto krkalo iznad vatre. Brzo bih
uzmakla, povreena do sri. Kada je eleo da pria, ja sam ga sluala, a kada je
poeleo moje telo, putala sam ga da radi ono to mu godi. Nisam shvatala gde
sam pogreila.
Nastavila sam da lupam tukom po orasima. Koliko toga se promenilo
otkad smo se majka i ja preselile iz sela u Isfahan! Bila sam zatiena kao
svilena buba u svojoj auri. elela sam da ponovo budem petnaestogodinja
devica koja ne zna nita o hirovitom kretanju zvezda.
Tokom ruka nisam mogla mnogo da jedem, to je iznenadilo kuvaricu,
koja je znala koliko volim njen sos od nara. Ah! uzviknula sam kada sam
zagrizla otru ljusku skrivenu u sosu. Inae je obrok proticao mirnije nego
obino, a moja majka delovala je zabrinuto svaki put kad bi nam se pogledi sreli.
Nakon toga sam pomogla da se sve raspremi i ribala zagoreli pirina sa
erpe dok nisam izranjavala prste. Pre nego to su svi otili na popodnevni
odmor, pitala sam Gordiju da li jo neto treba da se obavi. Uz zadovoljan izraz
lica, rekla mi je da odem do bazara da kupim gaz, lepljivi krem sa pistaima koji
njeni unuci vole. Izala sam iz Gostahamove kue, uvijena u ador, sa burkom
koja mi je pokrivala lice i odjurila do prodavnice na Velikom bazaru. Obavila
sam kupovinu i onda, umesto da se zaputim kui, lutala sam po trgu Slika sveta i
otila u juni deo bazara. Izabrala sam dui put kraj reke da ne bih srela nekog
poznatog, prola pored krojaa koji su ili tunike, ulinih prodavaca voa i
povra, kazandija koji su prodavali svoje lonce i tiganje sve dok nisam izala iz
bazara u blizini mosta Trideset tri luka. Brzo sam pogledala oko sebe da bih se
uverila da me niko ne prepoznaje, a onda prela most i zaputila se uzvodno ka
jermenskom delu grada.
Nikada nisam sama lutala meu tolikim hrianima. ah Abas je preselio
hiljade Jermena u Novu Dulfu neki kau protiv njihove volje da rade za
njega kao trgovci svilom. Mnogi su se obogatili. Dok sam prolazila kraj njihove
kitnjaste crkve, zavirila sam unutra. Zidovi i tavanice bili su prekriveni slikama
mukaraca i ena, ukljuujui i sliku grupe mukaraca koji su jeli zajedno. Imali
su oreole oko svojih glava, kao da su oni bili ti koje treba oboavati. Videla sam
jo jednu sliku na kojoj je bio prikazan ovek koji nosi komad drveta na svojim
leima, sa strahovitim izrazom patnje u oima, a za njim je ila ena koja kao da
bi dala svoj ivot za njega. Znai, bilo je tano da su hriani oboavali ljudske
idole kao Boga.
Gostaham mi je rekao da je ah blagosiljao Jermene svojim prisustvom
dvaput godinje u vreme religioznih praznika, ali kada je jermenski arhitekta
projektovao crkvu koja je bila via od najvie damije, odseene su mu ruke.
Zadrhtala sam pri pomisli na to ta bi jedan arhitekta ili neko ko se bavi
izradom tepiha radio bez ruku.
Izaavi iz crkve, skrenula sam u uliicu i produila dok nisam uoila
oznaku koju je jednom Kobra pomenula: na vratima obojenim dreavozelenom
bojom bio je privren ispisani list papira. Nisam mogla mnogo da proitam, ali
sam znala da je to mesto na kojem bi trebalo da budem. Pokucala sam, nervozno
se osvrui, jer nikada nisam ovde dolazila da obavim neki posao.
 Vrata je otvorila starija ena sa zauenim plavim oima i dugom kosom
boje meda, delimino prekrivenom purpurnim alom. Bez rei me je pozvala da
uem i zatvorim vrata. Ila sam za njom kroz malo dvorite i ula u kuu sa
niskom tavanicom i okreenim zidovima. Prostorija u kojoj smo se nale bila je
puna neobinih stvari: ivotinjskih kostiju u keramikim posudama, bokala sa
crvenim i zlatastim tenostima, korpi iz kojih se prelivalo razno bilje i korenje.
Astroloki simboli i kosmoloke karte bili su privreni za zidove.
Skinula sam velove u koje sam bila umotana i smestila se na jastue. Ne
pitavi me nita, ena je upalila grumen divlje rutvice, sklopila oi i poela da
govori stihove jednolinim glasom. Onda je otvorila oi i rekla: Tvoj problem
je mukarac.
Da, odgovorila sam. Kako ste znali?
Vraara nije odgovorila. Kako si dola u Isfahan?
Bez sumnje je na osnovu mog izgovora zakljuila da sam sa juga. Ispriala
sam joj da smo majka i ja morale da napustimo selo kada mi je otac umro, da
smo skoro gladovale i da imam ugovoren tromeseni muta brak s jednim
bogatim ovekom.
enine plave oi delovale su uznemireno. Zato ti nije ponudio da mu
bude stalna ena? upitala je.
Reeno mi je da mora da oeni enu iz ugledne porodice koja moe da mu
rodi naslednike.
Zato onda tvoja porodica nije saekala i nala pravu priliku za tebe?
Ne znam. Nisam elela da joj priam o tome kako sam unitila tepih.
ena je bila zbunjena. Osmotrila je moju odeu, jednostavnu crvenu
pamunu tuniku i narandasti pamuni ogrta, uvezan crvenim pojasom. Ima li
tvoje domainstvo problema sa novcem?
Moj stric i njegova porodica ive veoma lepo, ali njegovoj eni
predstavlja teret to moraju da hrane majku i mene.
Znai da su oni rizikovali nadajui se da e mu due da te zadri i obaspe
te poklonima.
Da, odgovorila sam, ali moj brak se okonava prekosutra.
Jao! odgovorila je vraara, delujui usplahireno. Nemamo mnogo
vremena.
Da li moete da mi napravite amajliju koja e ga naterati da me eli?
upitala sam.
Mogue je, rekla je, ali je delovalo kao da na mom licu trai odgovore.
ta voli tvoj mu?
On je izuzetno energian, rekla sam. Svima oko sebe govori ta da rade.
esto je veoma nestrpljiv.
Da li te voli?
 Nikada to nije rekao, odgovorila sam, ali kada sam ga videla poslednji
put, kupio mi je odeu i bilo je skoro kao da me voli. Rekla sam to glasom
punim uenja jer sam tek sada to sama uvidela.
Ipak, ne govori kao zaljubljena ena, kojoj oi blistaju od radosti.
Ne, priznala sam sa uzdahom.
Da li voli svog mua?
Razmislila sam trenutak pre nego to sam odgovorila. Ne drhtim kao to
to ini jedna od mojih prijateljica kada govori o svom voljenom, rekla sam. ,,S
njim sam zato to moram da budem.
,,U tom sluaju, da li ima predstavu zbog ega te nije traio?
Ne, rekla sam skrueno.
Probadala me je svojim plavim oima. Raspalila je rutvicu, od ijeg otrog
mirisa su mi zasuzile oi. Kakve su bile noi koje ste provodili zajedno?
Rekla sam joj koliko sam bila stidljiva, ali kako me je Feridun drao
budnom do zore, uzimajui me po svim okovima sobe.
To se i oekuje na poetku, rekla je.
Pretpostavljam da je tako, ali sada se ini da se plam njegove strasti
ugasio.
Ve? Zautala je i ponovo delovala kao da se napree da neto shvati.
ta se dogodilo poslednji put kad si se videla s njim?
Ne znam, rekla sam, pokuavajui da izbegnem odgovor. Uvek radim
ono to mi kae, ali oseam njegov zamor.
Kao da mu je dosadno?
Da, rekla sam, nervozno se pomerajui na jastuetu i gledajui u stranu.
Usledila je duga tiina, koju je naruilo samo moje priznanje mucavim glasom
da se Feridun zadovoljio bez mene.
Da li ti je neto rekao nakon toga?
Danima sebi nisam dozvoljavala da mislim na ovo. Pitao me je da li
uivam kada sam s njim. Bila sam toliko zbunjena pitanjem pa sam mu rekla:
Poaena sam to u svojim godinama mogu da budem u vaem prisustvu koje
pleni svuda oko sebe.
ena se nasmejala, ali to nije bio veseli osmeh. To je ba bilo zvanino sa
tvoje strane.
Sada kada sam poela, pomislila sam da bih mogla da joj ispriam sve.
Onda je podigao svoje obrve i rekao: Ne mora da razgovara sa mnom tako
kada smo sami.
,,I onda si mu rekla kako se osea?
Ne ba; prvi put mi je dao dozvolu da kaem ono to mislim. Rekla sam:
Moja jedina briga je da vam udovoljim. Nagnuo se nada mnom, sklonio mi
kosu sa lica i rekao: Dete sa juga, znam to. I do sada i jesi. Ali postoji neto
vie od udovoljavanja, zna. Onda me je pitao da li mi se svia ono to smo
nou zajedno radili, a ja sam rekla da.
Da li je to tano?
Slegnula sam ramenima. Ne shvatam zato ljudi sve vreme tako mnogo o
tome priaju.
Vraara me je pogledala tako saaljivo, a ja sam pomislila da u da
zaplaem.
Zato ti se ne dopada onoliko koliko i njemu?
Ne znam, ponovo sam rekla,vrpoljei se na jastuetu, pokajavi se to
sam uopte i dolazila. ena me je uhvatila za ruku i drala je meu svojim da bi
me umirila. Oseala sam se ba kao pred oevu smrt, kao da u odjednom sve da
izgubim.
Ne podnosim nain na koji se stvari odvijaju, rekla sam iznenada, ne
znajui zbog ega.
Vraara me je pogledala kao da razume. Dete moje, ne moe da sprei
ono to Bog daje i uzima, ali ti, takoe, moe da okona neto. Obeaj mi da
e to zapamtiti.
Obeavam, rekla sam, mada me je to najmanje brinulo.
Sada kada shvatam tvoj problem, mogu da uinim nekoliko stvari da ti
pomognem, rekla je ena. Ali prvo elim da saznam jednu stvar: zar tvoj mu
nee da uzme stalnu enu?
Zastala sam za trenutak, priseajui se da je ba pre moje udaje Gordija
rekla da Homa ve trai devojku koja je pogodna da bude majka njegovim
naslednicima.
Hoe, naravno, rekla sam.
Hajde onda da ti napravim amajliju tako to u da uvezem u vor put koji
ih povezuje, rekla je. Pruila je ruku u korpu u kojoj je bilo mnogo vlakana
namotanih u klupka. Izabravi sedam duginih boja, uplela je vlakna zajedno na
sedam mesta i vezala mi kanap oko vrata.
Nosi ga dok ti ne otpadne, rekla je. ,,I ne govori muu emu slui.
Ako ga ponovo budem videla, rekla sam potiteno.
Boja volja, hoe, odgovorila je. ,,A ako ga vidi, morae vie da se
potrudi da mu udovolji.
Njen predlog me je zaudio. Mislila sam da sam ve uradila sve to je
eleo.
ena me je pomilovala po ruci kao da umiruje nestano dete.
Smatram da nisi, rekla je neno.
Obrazi su mi se zarumeneli od stida. Volela bih da znam ono to je znala
moja majka kada je bila mojih godina, rekla sam ogoreno. Moj otac ju je
voleo svakog trenutka njihovog zajednikog ivota.
ta misli, u emu je bila tajna?
 Rekla sam joj da je majka umela da pria prie koje su privukle oevu
ljubav, iako je on nekada bio najzgodniji mukarac u selu. Ja nisam posedovala
takav dar.
Vraara me je zaustavila. Zamisli za trenutak da ti pria prie umesto
tvoje majke, rekla je. Recimo onu o Fatimi, predilji. Na poetku, zainteresuje
sluaoce priajui im kako je Fatimin otac nastradao u brodolomu, ostavljajui
je da se sama stara o sebi. Ali ta bi se dogodilo kada bi im, umesto da saekaju
kraj prie i saznaju kakva e joj biti sudbina, to rekla odmah?
To bi bilo glupo, rekla sam.
,,U svakom sluaju, odgovorila je. Pa, ta misli, kako bi trebalo ispriati
tu priu?
Kada majka pria, poetak, zaplet i kraj prie su na pravom mestu.
Tako je, rekla je ena. Pripovedai stvaraju napetost tako to ti daju
malo informacija ovde, malo tamo. Dre te u stanju neizvesnosti sve do samog
kraja, kada konano utae tvoju elju.
Znala sam tano na ta je mislila. Sluaoci moje majke bili su kao u transu i
gledali su u nju zacaklelim oima i otvorenih usta kao da su zaboravili gde se
nalaze.
ena je zagladila svoju kosu boje meda. Zato razmiljaj o veerima sa
svojim muem kao vremenu kada e mu priati priu, ali ne reima. Za njega je
to stara pria, tako da treba da naui da je ispria na nov nain.
Ponovo sam pocrvenela, ali ovog puta sam osetila da toplota potie iz mog
stomaka i da se iri sve do prstiju na nogama koji su poeli da bride. Ve imam
nekoliko ideja, priznala sam, ali sam se stidela da ih isprobam.
Ne ekaj, rekla je vraara sa izvesnim upozorenjem u glasu, na osnovu
ega sam znala da veruje da sam u nevolji.
Ipak, ne znam odakle da ponem, rekla sam, gotovo apatom.
Postoji izvesna naznaka u pitanju koje ti je mu postavio poslednji put
kada te je video, odgovorila je ena. Da li postoji neto to voli da radi s
njim?
Volim njegove poljupce i milovanja, rekla sam, ali oni se uvek zavre
tako to se pripije uz mene. Onda u potpunosti zaboravi na mene i gura dok ne
dostigne najvee blaenstvo.
A ti?
Ja pokuavam da uinim sve da mu pomognem.
Nije mu potrebna pomo, rekla je ena. Gledala sam u nju, nadajui se da
e da nastavi, ali je ona utala. Vreme je sporo prolazilo dok sam se vrpoljila na
svom jastuetu iekujui i nadajui se.
Reci mi, molila sam je.
Nasmejala se. Znai, sada imam tvoju punu panju?
Da, odgovorila sam.
 ,,I nee biti zadovoljna dok ti ne dam ono to ti je potrebno?
Oseala sam se oamueno od jakog mirisa rutvice koji se zadrao u
vazduhu. Moram da saznam.
Sada si ulovljena i kada bih elela da te zadrim ovde, rekla je, mogla
bih da ti ispriam neku uzgrednu priu, moda jednu kratku o Fatiminoj majci i
tome kako se rodila.
Volela bih da to ne ini, rekla sam i iznenadio me je moleivi ton mog
glasa.
Vraara me je paljivo posmatrala. Onda, sada razume, rekla je s
osmehom.
Da, odgovorila sam.
,,U tom sluaju, neu due da te muim, rekla je. Vrhunac je uvek
neizbean, mada nikad nije toliko uzbudljiv kao dolaenje do njega.
Onda me je pitala da li sam videla odreeni deo tela, onaj koji je obino
skriven.
Naravno da nisam! odgovorila sam, ustuknuvi od iznenaenja. U mom
selu, uvek sam delila sobu sa svojim roditeljima. U amamu sam stalno bila
okruena drugim enama. Jedino mesto na kojem sam bila sama bio je klozet,
koji je bio suvie mraan i smrdljiv da bih se u njemu zadravala.
,,A opet, sigurno zna na ta mislim.
Uprkos onome to sam upravo rekla, mislila sam da znam. Na kraju
krajeva, bio mi je poznat oseaj u tom delu tela.
Pre nego to se tvoj mu popne planinom blaenstva, namesti se u
izdignuti poloaj i pridrui mu se na njegovom putu. Moe da isproba poloaj
abe, isprepletanih makaza, indijski ili nokat u cipeli.
Da bi se uverila da znam o emu govori, poloaje mi je pokazala svojim
prstima. Pokuala sam da zamislim kako bi Feridun na njih reagovao i pitala
sam se da li bih mogla da udesim tako da on pomisli da ih se sam setio.
Mogu da uradim ono to predlaete, rekla sam. Ali mislim da moj mu
nikada nije mnogo vodio rauna o mom uitku.
Moda i nije, rekla je. Ali zamisli kako bi se oseala kada svake noi
koju bi provela s njim on ne bi dolazio do vrhunca.
Ve me je muilo to da ne mogu da ga zadovoljim. Bila sam poput punjene
lutke koja se ne pomera dok joj dete koje se igra s njom ne stavi ruke i noge u
novi poloaj. Nije ni udo da je Feridunu dosadilo.
Klanjam se pred vaim znanjem, rekla sam vraari.
Nasmeila se. Kada bude bila mojih godina, znae kao i ja, a verovatno i
vie, odgovorila je.
Platila sam joj novcem koji mi je majka dala od muta braka, jer se ba
potrudila oko mene. Tek kada sam stigla kui, shvatila sam da mi nije dala
amajliju koja bi naterala da me Feridun eli, ve onu koja e ga spreiti da
poeli neku drugu. Delovalo mi je udno, dok nisam shvatila da sama moram da
pronaem naine da ga oaram.

Te noi jedva sam izdrala da budem kraj majke, Gostahama i Gordije.

Kad god bi nam se pogledi sreli, izgledalo je kao da me posmatraju sa
saaljenjem, potvrujui svojim utanjem da nikakvo pismo nije stiglo od
Feriduna. Majka nije nita govorila, ali me je tokom noi neno uukala u ebe
i ispriala mi jednu od svojih omiljenih pria, onu o Bahramu i njegovoj devojci
robinji Fitni. Volela sam tu priu jer je Fitna svojim lukavstvom pobedila
Bahrama i razotkrila mu njegovu slabost. elela sam da i ja to postignem kod
Feriduna.
Zaspala sam i sanjala kako smo se vratile u nau staru kuu u selu. Kada
smo otvorile ulazna vrata, itava soba bila je puna snega. Majka i ja smo bile
prinuene da iskopamo rupu u njemu da bismo ule. Pokuale smo da izolujemo
nau rupu komadima odee i ilimima, ali bilo nam je uasno hladno. Od snene
beline bolele su me oi i vlana hladnoa prodirala mi je u prste na rukama i
nogama. Oseala sam se kao da sam bila iva sahranjena u beloj postelji.
Probudila sam se drhtei, sa znojem po elu i grudima.
Leei u mraku, pitala sam se kakva nas sudbina eka. Koliko e Gordija i
Gostaham eleti da nas zadre ako ne budemo dobili novac od Feriduna?
Ponovo emo gladovati; moraemo da prihvatamo tuu milostinju, iza koje su
ponekad nekakve skrivene elje. Osim toga, elela sam da ostanem u gradu.
Svialo mi se kako mi se telo oblikovalo u prestonici, postalo enstveno i
zaobljeno jer smo svakog dana dobro jele. Volela sam to to sam mogla da uim
od Gostahama, koji me je trenutno poduavao kako da crtam lavove, zmajeve,
rajske ptice i druge nestvarne ivotinje koje sam videla na ahovom tepihu na
temu lova.
Ali vie od svega misli su mi bile ispunjene idejom kako da osvojim
Feriduna kada bih dobila drugu ansu. Da sam paunica, poput one koju sam
nedavno pokuavala da nacrtam, protrljala bih svoje meko perje duginih boja po
njegovim leima. Da sam lisica, prekrila bih mu oi repom dok bih ga lizala
svojim hitrim jezikom. Tako bih mu izbrisala izraz dosade iz oiju!
Sledeeg jutra me je probudio zvuk putujueg trgovca, koji je nazalnim
glasom hvalio svoje pie od jema, pa sam otila do kuvarice i pitala je ta treba
da uradim. Dok smo razgovarale, ula sam zvekir za ene. emsa je dola po
mene i odvela me do Gordije i Gostahama, jer je konano stiglo pismo za mene.
ta kae? pitala sam, zaboravivi da ih pozdravim kako dolikuje, jer sam
se pribojavala da pismo potvruje kraj nae veze.
Dobro jutro i tebi, odgovorila je Gordija, upozoravajui me tako na moje
ponaanje, i ja sam joj brzo uzvratila pozdrav.
Gostaham je prelomio peat od voska, na kojem je bio Feridunov savreni
potpis. Dok sam posmatrala kako mu se oi kreu napred-nazad, poelela sam
da zgrabim pismo i pokuam sama da ga proitam.
 ,,I? rekla je Gordija.
Gostaham je nastavljao da ita. Kada bi samo prestao da upotrebljava
toliko kitnjastih izraza i preao na stvar, rekao je, brzo prolazei kroz redove
rukopisa. Ah evo, konano. Feridun te trai veeras. Bogu hvala!
Laknulo mi je i ostala sam bez rei.
Gordija se nasmejala. Takva srea je znak od samog Boga, rekla je.
Nisam elela da napravim greku i budem premorena, kao to sam bila
tokom moje poslednje posete. Treba mi vremena da se pripremim za njega,
rekla sam.
Gordija je izgleda razumela. Danas ne mora nita da radi, odgovorila
je. Rei u emsi da danas umesto tebe radi u kuhinji.
Iznenadila me je njena velikodunost, dok se nisam setila da ona ima svoje
razloge zbog kojih prieljkuje tu vezu. Povremeno me je pitala da li je Feridun
pominjao da eli nove ilime i sugerisala mi je da mu predloim da narui jedan
od nas. Nikada to nisam uradila.
Zamolila sam majku da me pusti da itavog prepodneva budem sama i ona
je otila da sakuplja biljke za svoje meleme. Zatvorivi se u nau sobicu,
namazala sam kanom stopala i ruke i reila da iznenadim Feriduna nanosei aru
na mesto koje samo on moe da vidi. Trebalo mi je nekoliko sati i morala sam
da budem veoma mirna dok se smesa suila, to je bilo veoma teko jer sam bila
uznemirena. Takoe sam morala da budem neim zaogrnuta iz straha da e se
majka vratiti i otkriti ta to radim.
Po podne sam otila do Feridunove kue, kako sam verovala, poslednji put.
Poto je na ugovor isticao sledeeg dana, nisam znala da li je eleo da uiva u
meni samo jo jednom ili je planirao neto drugo. Naravno, bila sam na mukama
da od budnih oiju Hajede i Aziz sakrijem ta sam uradila. Kada su me
pozdravile, delovale su oputenije nego ranije. Poela sam da se skidam. Nisu
me prekidale, zbog ega sam posumnjala da ne veruju da u se vie vraati. Pre
nego sam sela u kadu, rekla sam: Zar ne elite da pogledate da li negde imam
dlaice?
Hajeda se pretvarala da ih trai dok je nastavljala svoj razgovor sa Aziz. ,,U
svakom sluaju, rekla joj je, venanje e se obaviti za nedelju dana u kui
mladoenjinog oca, koji uzgaja pistae. Povremeno bi mi protrljala lea
sunerom dok je opisivala ta e njena erka da nosi. Bez njene pomoi pridigla
sam se iz kade.
Kada su me obukle, ula sam u spavau sobu koju sam toliko puta delila sa
Feridunom, ali bila sam nervozna i nisam mogla da se smirim. Ustala sam i ula
u susednu sobu, u kojoj smo obedovali. ta bi trebalo da uradim? Prila sam
svilenim ilimima koji su visili na zidu, prikazujui dve ptice koje zajedno
pevaju na drvetu. vorovi su bili toliko gusti da im je povrina bila nenija od
koe. Iznenada sam poelela da skinem jedan od njih. Odnela sam ga u spavau
sobu i rairila na pod na odreenoj udaljenosti od kreveta. Onda sam se vratila u
glavnu odaju i ekala.
 Kada se Feridun pojavio, delovao je neraspoloeno. Viknuo je slugama da
donesu vino i nargilu a da jo nije ni uao u sobu. Odmah je primetio da je sa
zida sklonjen ilim i da je ostalo upranjeno mesto kraj njegovog para.
Koji mulac je skinuo ilim? zareao je Feridun. Sluge su se pokunjile
tvrdei kitnjastim reima da su nevini. Uplaila sam se, ali sam rekla: Ja sam to
uradila.
Uasno izgleda ovako.
Imala sam razlog, odgovorila sam.
Feridun me je ignorisao, podigavi ruke tako da je sluga mogao da mu
skine ogrta i pojas i otkai no sa sedefastom drkom. Drugi sluga je na prstima
uneo vino i nargilu i povukao se, klanjajui se. Feridun je skinuo svoj turban sa
glave i popio pie ne ponudivi me. Kada je stigla hrana, jeo je brzo, skoro
ljutito. Jedva da sam se usuivala da prinesem pokoji zalogaj usnama.
Kafa je stigla servirana u dve fine zelene posude. Feridun ju je probao pre
nego to je deak koji ju je doneo napustio sobu i progunao: Nije dovoljno
topla.
Deak se vratio da zameni fildane, ali nije delovalo da mu je ao, niti je
rekao bilo ta da umiri Feridunov gnev.
Saekaj trenutak, rekao je Feridun. Deak, koji verovatno nije imao vie
od dvanaest godina, stajao je pred njim sa fildanima na posluavniku. Feridun
je zgrabio moj fildan i prosuo tenost deaku u lice. On se zateturao i skoro
ispustio posluavnik iz ruku.
Vidi? prodrao se Feridun. Nije ak ni dovoljno toplo da te opee. Sada
mi donesi ono to jeste!
Bilo je nekoliko oprljenih mesta blizu deakovih oiju. Promucao je
nekoliko rei izvinjenja i povukao se iz sobe dok su mu se suze slivale niz lice.
Magarac! viknuo je Feridun za njim. Nikada ga nisam videla da se tako
ponaa. Njegov bes bio je tako iznenadan i nepredvidiv kao nepogoda sa
gradom, i isto tako neuviavan.
Drugi sluga vratio se za nekoliko minuta sa kafom toliko vrelom da mi je
ispekla grlo. Feridun je svoju popio u jednom gutljaju, krupnim koracima otiao
do druge prostorije, bacio se na krevet, zatvorivi oi. Ubrzo sam zaula glasno
hrkanje. Zar e ovako da proe moja poslednja no sa Feridunom, bez ikakve
prilike da se spasem? Bila sam sva uznemirena, a opet zakoena kao da sam se
zaglibila u postelji od snega o kojoj sam sanjala prole noi. Setila sam se snega,
ledene smrti koju sam skoro iskusila u svom selu i iznenada sam skoila na
noge, znajui da moram neto da uinim.
Padala je no i soba je postajala sve mranija. Upalila sam uljanu lampu i
spustila je blizu svilenog ilima pre nego to sam skinula svoju odeu osim
ruiastih svilenih dimija. Otpuzala sam do vrha postelje kraj Feriduna i
potrudila se da ne nainim kakav nespretni pokret i probudim ga. Uspelo je: oi
su mu zatitrale i otvorile se.
 Imam neto da ti pokaem, proaputala sam, glas mi je oajniki
zaitao.
ta? promrmljao je, zvuei iznervirano.
utala sam trenutak, a onda rekla: Na tebi, i samo na tebi, je da nae.
Da naem ta? pitao je, pospan.
Tajnu koju sam pripremila za tebe, rekla sam. Okrenuo se i pridigao na
lakat, trepui da bi se razbudio. Ja sam se malo odmakla i kada je rukom
krenuo ka meni, izmakla sam se ponovo.
Daj mi da vidim, rekao je.
Bila sam na kolenima, oslonjena na ruke, i lagano sam se okrenula da bih
mu pokazala svoje kukove u dimijama i gole grudi. Onda sam poela da puzim
ka uljanoj lampi. Sa iznenaenim izrazom lica, Feridun je stao na sve etiri i
krenuo za mnom. Putala sam ga da me uhvati za kukove, ali nisam htela da se
okrenem. Otpozadi je poeo da mi istrauje grudi svojim mekim akama. Kada
mi se dopalo ta je radio, nagnula sam se unazad prema njegovim grudima,
pokrivi njegove ruke svojim i tu sam ih zadrala.
,,U emu je tajna? pitao je Feridun neno. Sada je bio budan, a oi su mu
bile ivlje nego mesecima pre.
Istrgnula sam se iz njegovog zagrljaja i ponovo otpuzala najbre to sam
mogla. Pokuao je da me zgrabi za dimije, ali je promaio, onda je puzei
krenuo za mnom i smejao se. Kada sam bila spremna, dozvolila sam mu da
uhvati kraj mojih dimija i pritisne me dole tako da mi je stomak bio na podu.
Okreni se, rekao je. Leala sam mirno, mamei ga osmehom i opirui mu
se kada bi pokuao da me gurne.
Ah! rekao je oduevljenim tonom kada sam odbila da se pomerim. Nije
me prisilio, ve mi je podigao dimije sa struka i poderao materijal sa mog tela.
Svila je nainila glasan zvuk prilikom cepanja, a lice mu je sijalo od
zadovoljstva. Onda je strgnuo odeu sa sebe.
I dalje sam odbijala da se okrenem. Jo uvek nisi pronaao, izazivala
sam.
Feridun je tada podivljao. Paljivo je posmatrao moja gola lea pod
svetlou uljane lampe, milujui me svojim rukama i usnama. Ovoga puta je
njegovo milovanje bilo drugaije; kao da je eleo da me uzbudi. Kada je ponovo
pokuao da me okrene, i dalje mu nisam dozvoljavala; veoma mi se dopadalo
ono to mi je radio. Feridun se uzbudio, ljubei i grickajui mi ramena i podiui
prednji deo mog tela da bi mi pomilovao grudi odozdo. Postala sam vlana kao
sirup od nara, i kada sam poela da dahem i nisam vie mogla da izdrim da
mu budem okrenuta leima, okrenula sam se da bi mogao dalje da istrauje po
meni.
Gde je tajna? upitao je nestrpljivo. Izazivaki sam se smeila, a Feridun
me je odvukao pod svetlost uljane lampe, ljubio me i milovao dok se nije
primakao mom blagu.
 Noge sam drala vrsto stegnute i nisam mu dozvoljavala da ih rairi,
pokazujui mu na delove mog tela kao da govorim: prvo me dodirni ovde, onda
me poljubi tamo. Bilo je kao da me otkriva prvi put. Njegova usta i ruke krstarili
su mojim telom kao karavan, zaustavljajui se u oazama du puta. Kada sam se
razbuktala od zadovoljstva, noge su mi se rairile, jer vie nisam elela da
budem razdvojena od njega. Tada je ugledao ta sam uradila. Uz jao! od
iznenaenja, pomerio je glavu izmeu mojih nogu da bolje pogleda.
Umesto da samo potamnim prste na nogama i ruke kanom, kako to ene
obino ine, pozajmila sam jednu od Gostahamovih tankih etkica i oslikala
butine gde su bile najpunije i najmeke. Na mom crteu bile su picaste latice
poput onih koje su okruivale samo sredite tepiha. Izmeu svake sam nacrtala
bukete siunih rua, ljiljana i narcisa.
Feridun me je privukao blie lampi da bi bolje video, a onda nije mogao da
skloni ni svoje ruke ni jezik sa mojih butina. Setila sam se Gostahamovog vica o
uitelju jezika samo trenutak pre nego to sam shvatila zbog ega je suprug broj
tri bio biser neprocenjive vrednosti. Sada, sa Feridunovim usnama na novom
mestu i njegovim rukama svuda po mom telu, poela sam da diem dublje i bre.
Vrlo brzo prekinuo je ono to je radio, rairio mi noge i potonuo u mene.
ekaj! poelela sam da viknem. Pogledala sam u njegove pomuene oi i
osetila da je zaboravio na mene jer je bio izgubljen u sopstvenoj ekstazi.
Poela sam normalno da diem, iako se njegovo dahtanje ubrzavalo. Ne
znam ta mi je dalo hrabrosti da ovo uinim, ali kada su se njegovi kukovi
udaljavali od mene, skupila sam kolena, brzo se okrenula i otpuzala.
Hej! rekao je isfrustrirano.
Psovao je, preklinjao i dozivao me po imenu, ali poto sam odbijala da se
vratim, krenuo je za mnom na sve etiri. Pustila sam ga da me juri po sobi, a
onda sam pourila do svilenog ilima koji sam poloila na pod, dok je on dahtao
iza mog uha. Zgrabio me je za kukove kao da je on jo gospodar, ali sam osetila
da eka da ja neto uradim. Okrenula sam se i neno ga odgurnula na svileni
ilim, i tu je leao upijajui me pogledom i ekajui da izvri moju naredbu.
Opkoraila sam ga kolenima i poela itavom duinom da se trljam uz njega.
Uhvatio me je za grudi i konano sam zastenjala kada me je strast ponovo
obuzela. Prvi put sam mu milovala divnu kosu, koja je u sjajnim crnim talasima
padala oko njegove glave. Mekoa njegove kose pod mojim rukama, glatka svila
ispod mojih kolena i stopala i nakostreene dlaice na njegovim grudima
uskomeali su toplotu u mojim preponama, to nikada ranije nisam osetila.
Uzela sam ga tada, prilepivi svoje kukove za njegove i pomerajui se napred-
nazad, najpre lagano i onda sve bre, dok se nismo spojili kao osnova i potka.
Feridun me je sledio brzinom koju sam ja odabrala, izlazei mi u susret ovog
puta kao to sam ja to ranije inila njemu. Svet, za koji sam uvek mislila da je
postojan, iznenada je poeo da gubi svoju vrstinu. Vrisnula sam i moda
kriknula, a Feridun je urliknuo ka meni, i osetila sam da se u trenu rastapam
poput moljca kojeg je zahvatio plamen, i da nije ostalo nita osim traka dima.
 Nai urlici uznemirili su sluge i oni su zalupali na vrata, pitajui da li je
Feridun dobro, a on im je odbrusio da ga ostave na miru. Nas dvoje nismo
uopte razgovarali, ve smo nastavili da dahemo na ilimu. Kada mu se dah
umirio, Feridun nije mogao da skloni ruke sa mog tela. Ponovo je poeo da me
mazi, a ja sam ispruila ruku da dodirnem njegovo meunoje. Bio je vrst kao
motka, mada smo upravo zavrili. Ponovo smo se razigrali kao ivotinje. Setivi
se lisiinog repa, zgrabila sam svoj pojas, vezala ga oko Feridunovih oiju i
grickala ga koristei jezik dok nije poeo da isputa slabane povike
zadovoljstva koje ranije nisam ula sa njegovih usana. Nastavili smo tako preko
noi.
Ujutru sam se probudila sa Feridunovim licem kraj mog, dok su mu oi
bileotvorene. Mada je imao posla, delovalo je kao da ne eli da ode. ak i kada
se okupao i obukao, nije prestajao da mi razdvaja noge kako bi video crte koji
sam nacrtala i da gura tamo svoje prste.
to se mene tie, jedva sam mogla da poverujem ta sam nauila da radim.
Konano sam razumela ushienje o kojem je Goli priala! Sada sam i ja mogla
znalaki da se nasmejem kada ene budu zbijale ale na raun odnosa sa
mukarcima, jer je moje telo konano spoznalo taj uitak.
Nedugo nakon mog povratka kui tog jutra, Gostaham je primio pismo od
Feriduna koji je obnovio moj muta brak za jo tri meseca. Mora da ga je napisao
im smo se rastali. Sa ushienjem smo poslali odgovor da pristajemo. Gordija
mi je estitala, iznenaena to sam uspela. Mislila sam da je zavrio s tobom,
rekla je.
Gostaham nam je dao jo jednu vreicu novca od Feridunovog blagajnika,
nakon to je uzeo svoj deo da bi otplatio to to nas dri u svom domu. Majka je
spustila svoje ake na moje obraze i rekla mi da sam kao mesec. Pobedonosno
sam zablistala. Za razliku od Gordije, moje majke i svih ostalih ena koje
poznajem, ja sam morala da se dokaem nakon sklopljenog braka jer sam
rizikovala da izgubim svog mua. Uspela sam tokom samo nekoliko preostalih
sati i zaklela sam se da vie neu da napravim istu greku. Odmah sam poela da
planiram ta u da uradim sledei put kada me Feridun bude pozvao u svoj
krevet.

Tog popodneva glasnik koga je Nahid poslala pokucao je na Gostahamovu

kapiju i rekao mi da me ona zove na kafu. Mada su me oi pekle od umora i
prieljkivala sam da se odmorim, morala sam da idem kod nje da je ne bih
uvredila. Nahid me je zvala vie puta tokom poslednjih nekoliko dana, ali ja sam
se izvinjavala jer sam isuvie bila opsednuta sopstvenim problemima.
Ve sam znala ta e Nahid da mi kae. Samo pre nekoliko dana, verovatno
se srela sa Iskanderovom majkom i sestrom u amamu i ve su razmenile par
ljubaznih rei tokom popodnevnog kupanja. Na kraju dana je njegova majka bila
ve toliko oarana da je rekla da trai dobru priliku za svog sina. Poto je
Iskander ve bio zaljubljen, verovala sam da je prosidba od strane njegove
porodice usledila brzo i da je Nahid ve pristala. Devojkama kao Nahid sueno
je da se udaju za bogataa; ali njena sudbina e biti jo bolja jer e se udati za
nekog koga je sama izabrala.
Pevuila sam za sebe dok sam prolazila kroz etiri bate. Grmovi rua bili
su u cvetu u bati kraj reke i zastala sam da im se divim. Mali uti pupoljci sa
nenim laticama bili su zasaeni kraj bujnih crvenih cvetova koji su ve irom
otvorili svoje latice. Setila sam se pesme koju sam volela da pevam sa ocem:

Zasadiu rue pod njenim stopama,

Jer sam pijan, pijan, pijan od ljubavi.

Ako devojka kao to je Nahid moe da dobije ta poeli, moda moe i

devojka poput mene. Osvojila sam Feriduna kao ljubavnika; moda uz vie
lukavstva mogu da ga uhvatim za stalnog mua.
Kada sam stigla kod Nahid, pozdravile smo se poljubivi se u obraz. Dok
su ptiice njene majke veselo cvrkutale u kavezu, osmotrila sam Nahid, traei
tragove dobrih vesti. Ali im su nas slukinje ostavile same, Nahidino lice
izobliilo se od bola i ona se sruila na jastuie plaui.
Bila sam zapanjena. Nahid, draga moja, ivote moj! ta se dogodilo?
Na trenutak je podigla pogled, a uplakane oi bile su joj predivne.
Rekli su ne , izgovorila je pre nego to je poela da se gui u jecajima.
Koje rekao ne? Iskanderovi roditelji?
Ne, ne. Moji roditelji!
Zato?
Nahid se uspravila i pokuavala da se pribere od grcanja.
Pronali su pisma, rekla je kada se konano primirila. Bilo ih je mnogo
da bih ih uvala u pojasu. Stavila sam ih ispod krevetske prostirke, ali sigurno
sam bila nepaljiva. Jedna od sluavki moje majke me je odala. Sada je bogata
ena, sigurna sam.
Ti, jadno stvorenje! rekla sam. Da li su uopte uzeli u obzir Iskandera
kao tvog budueg supruga?
Ne.
Zato nisu?
Suvie je siromaan! rekla je Nahid, rasplakavi se jo vie.
Nagnula sam se ka njoj i rukama je obuhvatila oko struka, a ona se
naslonila na mene i plakala mi je na ramenu. Kada se na trenutak zaustavila,
pogledala me je sa tolikim bolom u oima da mi se srce ispunilo alou.
Volim ga! prasnula je. Uvek u ga voleti! ta god da se dogodi, on i ja emo
biti bliski kao oblak i njegova ivorodna kia!
Uzdahnula sam, mada nisam bila iznenaena time to su njeni roditelji
odbili siromaha. Da li ima vesti od Iskandera?
 Poslao mi je pismo preko Kobre, ali sada moramo da budemo veoma
paljivi poto moji roditelji motre na mene. Kau da sam osramotila porodino
ime uputajui se u tajnu romansu i da e me ljudi ogovarati. Naredili su
glavnim slugama da pretresu one koji dou do nae kapije zbog poruka.
ta ti pie?
Da e me on, ak i da sam stara i bolesna, sa sedom kosom ili da epam,
uvek voleti.
ao mi je, rekla sam. Znam koliko ga voli.
Nahid je coknula jezikom. ,,A kako bi mogla da zna? Nikada nisi bila
zaljubljena, rekla je skoro ljutito.
Priznala sam da je to tano, mada nakon veeri sa Feridunom u kojoj sam
tek otkrila uitak, moja oseanja poela su da se menjaju. Pitala sam se da li bi
to moglo da se smatra ljubavlju.
Draga Nahid, rekla sam, kada sam dolazila ovde, bila sam sigurna da
e mi rei da si se verila s Iskanderom i da uskoro treba da ti se ispuni najvea
elja i zbog toga sam pevala od radosti.
,,I ja sam tako mislila, odgovorila je.
Razmislila sam trenutak. ta ako se Iskander bude obogatio? Da li e tvoji
roditelji hteti da se predomisle jednog dana?
Ne, rekla je sumorno. I ba kada sam pomislila da su joj suze presuile,
nagnula se i zakukala kao ivotinja u klopci. Nisam ula takvo jadikovanje od
oeve smrti i od samog zvuka mi se srce cepalo.
Pokuala sam da je uteim. Nahid, ivote moj, mora da ima vere.
Pomolimo se i veruj da e se On saaliti na tebe i Iskandera.
Ne razume, odgovorila je Nahid i vratila se svom tihom grlenom
cvilenju. Slukinja je pokucala na vrata, donosei nam kafu. Skoila sam, otela
joj tacnu iz ruke da ne bi ula i videla Nahidino lice prekriveno suzama.
,,U redu je, rekla je, oni znaju za moju veridbu.
Bila sam zbunjena. Kako to misli?
Nahidine suze potekle su jo bre, poput tekog prolenog pljuska. Da
sam se odrekla Iskandera, moji roditelji verovatno ne bi nita uinili, ali ja sam
plakala i rekla im da ga nikada neu zaboraviti. Zbog toga su mi ugovorili brak
sa drugim ovekom. Treba da se udam kada ponovo bude bio pun mesec.
Ova vest bila je jo stranija od prethodne. Kako su mogli Nahidini
roditelji, koji su voleli i mazili svoju devojicu itavog ivota, da je bace oveku
dok ona jo ali za svojom prvom ljubavlju? Strano mi je bilo ao. Ponovo sam
zagrlila Nahid i naslonila svoju glavu uz njenu.
,,A za koga bi trebalo da se uda? upitala sam, nadajui se da e izbor biti
dobar i da e je ta osoba usreiti.
Moja majka je svratila kod Home, koja je rekla da ba ima pravog
oveka, rekla je Nahid ogoreno. Naravno, ja ga nisam u ivotu videla.
 Da li zna neto o njemu?
Njeni roditelji mogli su da biraju meu hiljadama, jer je Nahid bila veoma
bogata i isto toliko lepa. Moda e po tome odgovarati jedno drugom i onda e
joj on otkriti nona zadovoljstva u kojima sam sada nauila da uivam.
Slegnula je ramenima. On je konjanik, zbog ega su moji roditelji
pomislili da e biti odgovarajua zamena za Iskandera.
Dlaice na rukama su mi se iznenada nakostreile, kao da je u sobi bila
promaja.
ta jo? upitala sam.
Jedino da je sin bogatog uzgajivaa konja sa severa.
Samo sam gledala u Nahid. Znala sam da moram neto da kaem, ali nisam
mogla da pomerim usne da neto izgovore. Umesto toga sam se zakaljala i
poela da se guim. Savila sam se u struku, pognula glavu, pokuavajui da
doem do vazduha.
Jao! rekla je Nahid. Da li si dobro?
Delovalo je kao da napad ne prolazi. Kaljala sam dok mi suze nisu krenule
na oi i onda sam ostala bez rei.
Izgleda da ti je loe, rekla je Nahid dok sam brisala oi.
Kada bi samo znala koliko, odgovorila sam. Prisilila sam se da zautim,
jer sam ve vie puta bila brzopleta. Zar ne postoji na hiljade bogatih trgovaca
konjima? Ili barem gomila? I zar oni uglavnom nemaju sinove? Sigurno je u
pitanju drugi ovek.
Roditelji su ti sigurno rekli jo neto, rekla sam ohrabrujuim tonom.
Nahid je zastala na trenutak da razmisli. Izgubio je prvu enu, ali to je
stvarno sve to znam, odgovorila je.
Osetila sam da me hvata jeza i htela sam da se obavijem rukama kako bih
se zagrejala.
Kako se zove? pitala sam odseno, a grlo mi se steglo.
Ne znam zato bi ti to neto znailo, odgovorila je Nahid, jer meni ne
znai. Uzdahnula je. Mogao bi da bude i sam ah Abas, bilo bi mi svejedno.
Ali, ko je on? insistirala sam, oseajui kao da u iskoiti iz sopstvene
koe.
Nahid je bila iznenaena mojom upornou. Usteem se da izgovorim
njegovo ime ne volim ni sam zvuk, odgovorila je. Ali ako ba mora da zna
Feridun.
Dobila sam jo jedan napad kalja i osetila sam kao da mi se unutranji
organi kidaju. Mogla sam, naravno, sve da joj kaem o njenom buduem
suprugu; kakva mu je kosa kada skine turban, kako sklapa oi u zanosu na zvuk
emaneta, kako mirie kada se uzbudi. Sada sam ak i znala kako da mu
udovoljim, a opet e samo ona imati pravo da postane njegova zakonita ena do
kraja ivota. Nalet ljubomore prostrujao je mojim telom. Na pomisao da e nju
vie voleti, zaguio me je kaalj tako da je bilo pravo udo da nije posumnjala da
neto nije u redu.
Izgleda da je Nahid dirnuo moj izliv. Najdraa prijateljice, ao mi je to te
je moja veridba toliko uznemirila. Ne dozvoli da moja zla srea pomuti tvoj
ivot.
Morala sam brzo da smislim izgovor. Samo elim da bude srena, rekla
sam. Zbog svega to si mi rekla, srce mi se epa.
Na oi su joj navrle suze, a i moj pogled se zamutio. Ali dok su Nahidine
suze bile pomeane sa zahvalnou zbog prijateljstva koje joj pruam, moje su
skrivale oseaj krivice.
Poslednji poziv na molitvu ispunio je vazduh, to je bio znak da je vreme
da poem kui. Prepustila sam Nahid njenom bolu i lagano se vratila svom.
Sama na ulici, konano sam mogla da prestanem da se pretvaram zbog ega sam
utuena. Nije ni udo da me je Feridun ignorisao vie nedelja; sigurno je bio
zauzet razgovorima o branom ugovoru sa Nahidinim roditeljima i
dogovaranjem oko detalja vezanim za venanje.
A ta je sa slasnom noi koju smo proveli zajedno? Pustio me je da ga
zadovoljavam dok petlovi nisu zakukurekali, uzimajui sve moje darove kao da
na njih polae pravo. Krv mi je uzavrela i hodala sam sve bre kroz etiri bate
dok nisam naletela na povijenu staricu sa tapom i morala da joj se izvinim jer
sam je uznemirila.
ula sam kako maka zavija u bunju, verovatno traei mujaka, ba kao i
ja. Nikada nisam elela bilo ta drugo nego da se udam za dobrog oveka. Zato
ja moram da budem devojka za zabavu dok Nahid, koja ve ima sve, moe da
bude stalna ena? I zato od svih mukaraca u Isfahanu njen mora da bude ba
Feridun?
Kada sam stigla kui, kuvarica je zaula moje korake i pozvala me iz
kuhinje. Kasni, poalila se. Doi da nam pomogne da oistimo miroiju.
Ostavi me na miru! odbrusila sam. Kuvarica se toliko iznenadila da je
ispustila no.
Ne znam kako izlazi na kraj sa takvom mulom, rekla je mojoj majci.
Ignorisala sam je i protutnjala kroz dvorite do nae sobice. Kako je Feridun
mogao da ugovori brak, a da mi ne kae?
On nije znao da mi je Nahid prijateljica, ali sakrivanje tako bitnog koraka
pokazuje koliko sam malo znaila u njegovim oima.

Kada me je Feridun pozvao narednog dana, otila sam u njegovu kuu i

odbila da dozvolim Hajedi i Aziz da me okupaju, namiriu i oetkaju mi kosu.
Sada kada se moj poloaj popravio, ponovo su me se plaile. Molile su i
preklinjale dok nisam viknula da se povuku, i one su otile, zaplaene. Sela sam
u malu sobu u kojoj smo se obino zabavljali i ekala Feriduna, i dalje nosei
odeu u koju sam se zamotavala kada sam bila na ulici. Bila sam toliko ljuta da
sam osetila kako se vazduh oko mene zagreva i kako su mi se obrazi zaarili.
 Kada je Feridun stigao, primetio je moju neobinu odeu, ali nije nita
rekao. Skinuo je cipele i turban i rekao slugama da izau. Onda je seo kraj mene
i uhvatio me za ruku. Sluaj, danum, poeo je kao da eli neto da mi
objasni. Bio je to prvi put da je upotrebio izraz duo moja.
Nisam mu dozvolila da nastavi. Ti me vie ne eli, rekla sam.
Zato te ne bih vie eleo? Naroito nakon onog od sino. Nasmejao se i
pokuao da mi rairi kolena. Drala sam ih vrsto stegnutim.
Ali ti se eni.
Moram, rekao je. Ne brini: nita se nee promeniti. Njegov odgovor
odnosio se samo na jednu stvar.
Misli, zadrae nas obe?
Naravno.
Ne zna kakve e to probleme izazvati.
Zato?
Nahid je moja najbolja prijateljica!
Delovao je stvarno iznenaeno. Od svih ena u Isfahanu...
,,I ona ne zna za moj muta brak sa tobom.
Zato ne?
Moja porodica mi je rekla da o tome utim.
Feridun je slegnuo ramenima. Tvoja porodica se brine za svoj socijalni
poloaj, rekao je, ali ljudi sve vreme rade ovakve stvari.
Da li to utie i na tvoj poloaj!
Mukarac moe da se oeni na nain koji mu odgovara, uzvratio je.
Pogledala sam u njegov skupoceni plavi pliani ogrta protkan arama u
obliku sokolova, i u tom trenutku inilo se kao da on poseduje sve, dok ja
nemam nita.
to je, uostalom, bitno ta ljudi misle? rekao je. Supruge koje se vole
mogu da pomau jedna drugoj oko dece i enskih stvari.
Ja ak nisam ni tvoja prava ena!
Ni to nema veze.
Zautala sam, jer je meni to bilo vano. Brak sa bogatim ovekom kao to
je Feridun olakao bi mi brige. ekala sam, nadajui se da e obeati da e me
oeniti, ali nije to uinio.
Feridun me je zagrlio, ali se ja nisam predavala. To je ono to eli moj
otac, rekao je, a njegov topli dah bio mi je na uvu.
Uvek je udeo da se povee sa nekom uglednom isfahanskom porodicom.
Ovaj brak e poboljati njegove izglede da jednog dana bude postavljen za
namesnika. Uzdahnuo je. Ali nemoj ni na trenutak da pomisli da te ne elim.
Da te nisam eleo, pustio bih te da ode kao to sa drveta opada lie u jesen.
 Nisam odgovorila. Nikada ne bi ponudio brak Nahidinoj porodici da
njihova erka ne blista poput zraka sunca.
Ona je veoma lepa, rekla sam skoro iznervirano.
To sam i ja uo, odgovorio je. Videu je za dan ili dva da se i sam
uverim.
Feridun je poeo da mi miluje obraz svojim mekim rukama.
Uopte ne znam kakva je. Ali od trenutka kada sam tebe sreo i ti mi
naredila da te ne gledam, zavoleo sam te. Veina ena bi se pretvarala da je
utiva i pobegla bi; ti si mi pokazala svoj otar jezik. Divim se tvojoj crnoj kosi i
braonkastoj koi, koje toliko lie na dve raskone, tamne pliane tkanine.
Pomislio sam da si suvie mlada da bude Gostahamova erka, i kada se vratio
mladi sluga, platio sam mu da mi kae ko si ti. Kada sam unajmio Gostahama da
napravi tepih, zamolio sam ga da stavi i talisman jer sam eleo da i tvoji prsti
budu umeani u nacrt. im sam video ilim na razboju sa svetlucavim
draguljima, odluio sam da te imam.
Od njegovih rei srce mi je prvi put zaigralo. Nisam uopte znala zbog
ega si me poeleo, rekla sam.
Feridun je uzdahnuo: Moj ivot je pun ljudi koji mi pevaju hvalospeve da
bi izvukli vie novca. Pre nego to je umrla, ak me je i moja prva ena tetoila
da bi dobila stvari koje je elela. Ti to ne radi i to mi se svia.
Ovo me je iznenadilo jer sam inila sve to je bilo u mojoj moi da ga
svojim telom zadovoljim. Ipak, istina je da nisam bila slatkoreiva.
Feridun je prevukao akama preko svog lica kao da otresa prainu
nakupljenu tog dana. Ne mogu da izmenim ono na ta me poloaj obavezuje,
rekao je. Mom ocu je potrebno da se oenim devojkom ija porodica ima dobre
veze, i ja u to i uraditi. Ali to ne znai da te ne elim kao sada i da te neu
esto eleti.
Feridun je privukao moje telo izmeu svojih nogu, prislonivi moja lea na
svoje grudi, i poeo da me miluje mada sam bila skroz zamotana. Nisam elela
da ga pustim da mi ugaa, ali od njegovih dodira popustio je vrst stisak mojih
kolena, posebno kada sam se setila ta sve sada umem da uradim. Dopustila sam
mu da mi skine odeu koju nosim na ulici kao da ljuti slojeve luka.
Nakon prole veeri, rekao je, itavog dana mislio sam kakvo novo
iznenaenje priprema za mene veeras.
Nita nisam pripremila, rekla sam elinim glasom.
Pa, dobro, odgovorio je. Bila si ljuta. Nema veze.
Poeo je da mi miluje noge, a ja sam odgurnula njegovu ruku, ali mu to nije
smetalo. Odmah sam videla da bi mu se dopala novina da me uzme
nepripremljenu neokupanu, u mojoj odei za ulicu, dok se opirem njegovim
dodirima. Ponovo sam ga odgurnula, ali nisam to htela; ubrzo je shvatio da je to
igra i udvarao mi se kao da je on kurtizana, a ja onaj koga treba zadovoljiti.
Mazio me je sve dok vie nisam mogla da izdrim da budem razdvojena od
njega. Onda me je pustio da ga uzmem na nain koji sama izaberem. U udu je
posmatrao kako ga opkoraujem i dolazim do vrhunca ne jednom, ve tri puta.
Bio je oduevljen preokretom, a iznenaenje se sastojalo u tome to je ovog puta
on morao da se posveti mom uitku. Zadovoljavala sam se te noi dok ga se
nisam zasitila onoliko koliko je on to do sada uspeo da uini sa mnom.
Pre nego to sam zaspala, pomislila sam na priu koju mi je majka ispriala
pre nekoliko dana o robinji Fitni i kako je iskuavala i pripitomila svog aha. On
nije uviao njenu vrednost dok nije pomislio da e ona zauvek otii. Pitala sam
se da li bih i ja mogla da naem nain koji e navesti Feriduna da izjavi da sam
ja najdragocenija patnja njegovog srca.

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Bio jednom iranski ah po imenu Bahrain, koji je nadaleko bio poznat po

svojoj hrabrosti. Jednom je ubio zmaja koji je prodirao ljude i spasao dete iz
njegovog stomaka, a svoju zlatnu krunu iupao je iz eljusti lava. Ali u
trenucima dokolice, njegova najvea ljubav bila je lov.
Bahram je imao robinju po imenu Fitna, koja je s njim uvek ila u lov.
Fitna je bila ilava i jaka, i mogla je da jae konja brzo kao i njen gospodar.
Zajedno su galopirali kilometrima, traei divlje magarce i grabljivice. Nou se
Fitna gostila za njegovim stolom, i ona ga je oduevljavala vie od svih ostalih.
ak ni njegove dve sestre, ije su ruke bile ukraene zlatnim narukvicama, nisu
u njegovim oima sijale kao Fitna, ije su gole ruke bile bele kao biseri.
Jednog dana lovili su duboko u pustinji, gde nije bilo mnogo plena. ahovi
ljudi su se rairili formirajui mreu i tako pokuali da zveri gone ka njemu.
Bahram i Fitna jahali su zajedno, razgovarajui, sve dok ah nije uoio divljeg
magarca. Uz povik je poterao svog konja i pojurio ivotinju, naciljavi strelom
ka njenom srcu. Magarac je pao na kolena i predao svoj ivot ahu. Videvi da
Fitna gleda, ali ne izgovara nijednu pohvalu, Bahram joj se obratio.
Zar nisi videla kako sam dobro gaao? zapitao je. Evo, ide jo jedna
zver. Kako nju da ubijem?
Fitna se nasmejala, znajui koliko on voli iskuenja. Mogu da smislim lep
nain da je obori, odgovorila je. Zato joj ne bi prikaio kopito za
slepoonicu?
Bahram je razmislio nekoliko trenutaka dok se nije dosetio. Stavio je
metalnu kuglicu u praku i odapeo je u uvo magarca. Pogoena ivotinja
podigla je kopito do slepoonice jer ju je glava zabolela. ah je hitro izvukao
svoj luk i jednom strelom prikovao kopito ivotinje za glavu. Zadovoljan sobom,
okrenuo se ka Fitni oekujui pohvalu.
Ravnodunim glasom ona je samo rekla: lzvetili ste se u lovu, gospodine.
Onaj ko radi na usavravanju svoje vetine jednog dana postane majstor.
ah je bio okruen dvoranima koji su mu se divili kada bi samo udahnuo.
Kako ta robinja moe da bude toliko drska? Znajui da bi bilo pogreno da je
odmah obori, suzdrao se da je sam napadne. Kradom je pozvao na stranu
starog, osedelog oficira i izdao mu komandu.
Ta ena naruava kraljev mir, rekao je. Ubij je pre nego to to sam
uinim.
Oficir je Fitnu grubo stavio na svog konja i galopom stigao do udaljenog
grada, u kojem je imao palatu sa visokom kulom. Dok su putovali, srce mu je
titila pomisao na zadatak koji treba da izvri. Ubio je mnogo mukaraca u
bitkama, ali nije mogao da zamisli da ubije nenaoruanu robinju.
Kada su stigli, popeo se s Fitnom uz ezdeset stepenika do vrha kule, gde je
planirao da izvri ahovo nareenje. Ali pre nego to je uspeo da izvue svoje
oruje, zaustavila ga je ovim reima: Ne zaboravi da sam ja ahova
miljenica, rekla je dok su joj se oi punile suzama. Nemoj da me ubije
nekoliko dana, ali reci ahu da si izvrio njegovo nareenje. Ako bude bio
zadovoljan, moi e da mi oduzme ivot bez problema. Ali ako ne bude bio,
jednog dana e zaraditi njegov blagoslov.
Dobri oficir zastao je da razmisli. Uvek je bio odan, ali sada mu se inilo
da ahova naredba nije bila pravedna. ta moe da izgubi ako bude malo
saekao? Ako je ahovo srce otvrdnulo, samo e morati da se vrati i izvri delo.
A ako nije, onda e zatititi svog vodu od njegovih sopstvenih greaka.
Ostavio je Fitnu u kuli i vratio se u Bahramovu palatu. Kada ga je primio
lav nad lavovima, izvestio je da je devojku poslao u grob. ahove oi ispunile su
se bolnim suzama i okrenuo se da bi prikrio patnju. Oficir se vratio do kule da
Fitni saopti vest. Fitna je bila srena, ali nije urila jer je aha dovoljno dobro
poznavala i znala je da treba pustiti da vreme uini svoje.
Fitna je dane provodila u oficirevoj palati sprijateljivi se sa teletom, koje
joj je postalo verni pratilac. Poto tele nije moglo da prelazi ezdeset stepenika
do vrha kule, ona ga je itavim putem nosila na svojim leima, gde je moglo da
pase zelenu travu koja je rasla na krovu. Svakog jutra je podizala tele i svake
veeri vraala ga u obor, apui sebi: Neka budem vredna ovih muku. Pri
kraju este godine tele je izraslo u ogromnog vola, a Fitnini miii ojaali su
kao kod rvaa.
Jednog dana je Fitna izvukla minue sa rubinima iz svojih uiju i pruila
ih oficiru. Uzmi ovaj nakit, prodaj ga i kupi namirnice za lepu gozbu, rekla je.
Trebae nam mirisi i svee, pirina i jagnjetina, peciva i vino. Sve to donesi
ovamo i onda pozovi aha da veera s tobom nakon lova.
Oficir, koji je zavoleo svoju zatvorenicu, odbio je da uzme njen nakit.
Umesto toga, razreio je svoje vree s blagom da bi kupio stvari koje je traila.
Sledei put kada je video aha, zamolio ga je da mu dode u posetu. Bie velika
ast za vaeg poniznog slugu, rekao je, ako budete pili i veerali sa mnom na
vrhu moje kule.
uvi ovaj lep govor, Braham je prihvatio njegov poziv. Kada je ah otiao
u lov, oficir se vratio do kule i pomogao Fitni da pripremi veliko slavlje.
Zajedno su rairili njegov najfiniji tepih na krov i rasporedili jastuie za
naslanjanje. Onda je Fitna spremila divan obrok, pevuei dok je meala malo
ljubavnog mousa u ahovo omiljeno jelo od jagnjetine sa urmama.
Predvee je stigao Bahram sa svojim ljudima i oficir je jeo i pio sa njima
sve dok vie nita nisu mogli da okuse. Dok su puili nargile, ah je rekao:
Ima lepu palatu, prijatelju, i bujnu batu. Ali rekao bih da je ovih ezdeset
stepenika mnogo za oveka tvojih godina. Zar ne doe po jedan stepenik za
svaku godinu?
Oficir se sloio da stvarno ima skoro ezdeset. Za oveka koji je naviknut
na vojniki ivot, stepenite ne predstavlja problem, dodao je brzo. Ali znam
enu koja moe da se popne tim stepenitem nosei vola na leima. Mislim da ne
postoji nijedan mukarac u kraljevstvu koji to moe.
Kako ena moe da podigne toliku ivotinju? upitao je ah. Dovedije
da moemo da se uverimo u njen podvig.
Oficir je siao da pronae Fitnu, samo se nadajui da e do kraja veeri
oboje ostati ivi. Malo je drhtao dok ju je traio. Ali kada je podigao zavesu koja
je vodila do njenih odaja i ugledao je, sva njegova nervoza je nestala. Nosila je
slojeve bele kineske svile, koji su bili namirisani. Beli veo skrivao je sve osim
njenih oiju, a al na kojem je bila niska bisera pokrivao joj je kosu. Njene
bademaste oi bile su uokvirene surmom. Bila je spremna za okraj.
Fitna je natovarila tekog vola na leda i penjala se stepenik po stepenik.
Kada je stigla do vrha, pozdravila je Bahrama i poloila vola pred njegove
noge. O ahu nad ahovima, rekla je, molim te, primi kao poklon ovog vola,
kojeg mogu ovde da ti ponudim samo zahvaljujui sopstvenoj vetini.
ah je delovao zabezeknuto, ali je njegov odgovor bio razuman. Ovo to
naziva vetinom, rekao je, samo je puko ponavljanje. Nosila si taj teret toliko
puta da ti sada nije teak.
Fitna se nasmeila i poklonila do zemlje. Gospodine, u pravu ste, rekla
je. Nosila sam ovog vola svakodnevno est dugih godina. Ali da li neko ko
ubije divljeg magarca treba da bude slavljen zbog svoje vetine, dok onaj ko
podie vola treba da bude poznat samo po tome to je taj postupak ponavljao?
Sada je ah ostao bez rei. Skrenuo je svoj pogled sa Fitne na oficira i
ponovo ka njoj kao da je ugledao smrt. Onda je skoio na noge i podigao Fitnin
veo. Kada je video njeno meseasto lice, vrisnuo je od radosti. Suze su mu
potekle, kao i njoj. Kroz nekoliko trenutaka oboje su bili poput renih duhova
koji govore samo kroz vodu.
ah je naredio svim ljudima da odu iz kule, ukljuujui i oficira. Onda je
posadio Fitnu na tepih kraj sebe i rekao: Ponizno molim tvoj oprotaj. U
trenutku slabosti, udeo sam za tvojim pohvalama, ali sada vidim da je tvoja
mudrost jo vei dar.
Dragi moj ahu, odgovorila je, tuga koju sam osetila u tvom odsustvu
bila je tako velika da je mogla da razrui grad. Volei te tako mnogo, gotovo da
sam te zauvek izgubila.
 ah je zatraio Fitninu ruku da se njome oeni. Ti si stvarno prieljkivano
iskuenje! rekao je izazivaki, jer je njeno ime i znailo iskuenje.
Narednog dana njih dvoje su se venali na raskonoj svadbi, a dobri oficir
nagraen je hiljadama bisera zbog one koju je zatitio. Ali to je bio tek poetak.
Fitna, odana svom imenu, nastavila je da iskuava aha sve do njegove smrti.
 PETO POGLAVLJE

Dok sam se sledeeg jutra vraala od Feriduna, osetila sam greve u

stomaku praene upornim bolom. Da li sam moda trudna? Jednom rukom
pridravala sam ador, dok sam drugom drala stomak, kao da tako mogu da
osetim bebu. To je bila jedina stvar koja bi me za sva vremena vezala za
Feriduna. Zato bi me inae i dalje eleo kada je uskoro trebalo da se vee sa
zelenookom lepoticom?
elei da stignem kui to pre da bih proverila ta se sa mnom deava,
pourila sam preko starog trga blizu Feridunove kue i projurila kroz bazar, koji
je sa njim bio povezan i liio na dugaku kimu. Jurila sam kraj zlatara u kojima
su bile izloene gomile blistavih narukvica, a bogate ene su se tiskale oko njih
poput gladnih krava. Nisam ak usporila ni kada sam osetila mesnati miris
jutarnje supe napravljene od komada jagnjetine, mada me je svaki prodavac
dozivao, zaklinjui se da su kod njega mozak i papci najukusniji.
Kada sam stigla kui bez daha, pozdravila sam se sa majkom pre nego to
sam odjurila u klozet. im sam razvezala tuniku i skinula dimije, znala sam.
Mada je bilo suvie mrano da bi se videlo, osetila sam trag lepljive krvi, koja e
uskoro potei kao reka. Stavila sam debelu tkaninu izmeu nogu i vratila se u
sobu koju sam delila sa majkom. Bez rei sam se ispruila po prostirci i sklopila
oi.
Majka me je uhvatila za ruku, govorei: Svetlosti oiju mojih, ta te
mui?
Nisam mogla da podnesem da joj otkrijem ta sam saznala od Nahid, pa
sam odluila da joj kaem ono u ta sam se upravo uverila.
Nisam trudna, rekla sam. ak posle ovoliko vremena.
Majka je poela da mi gladi ruku. ,,Azizam, prola su manje od tri
meseeva ciklusa. Mora da bude strpljiva.
Strpljiva? rekla sam. Goli je zatrudnela u prvom mesecu svog braka.
Zato meni toliko treba?
Majka je uzdahnula. Bilo je potrebno dosta vremena i dok mi te je Bog
dodelio, rekla je.
To me nije uteilo. Nisam mislila da e majin problem da zane postati i
moj.
ta ako sam jalova? rekla sam. Jedva da sam mogla da prevalim tu re
preko usana, ve je i sama pomisao bila dovoljno zastraujua.
Mlada si i godine su pred tobom, rekla je majka. Ako bude prolo jo
dosta meseci bez deteta, ja u ti napraviti posebnu amajliju koja e ti pomoi.
Neka se Bog smiluje da brzo zane!
 Pitala sam se da li moja majka razume koliko se razlikuje moj poloaj u
odnosu na onaj koji je ona imala s ocem.
,,Bibi, ja nemam petnaest godina da pokuavam, kao to je to bio sluaj s
tobom, odgovorila sam.
Moja majka pogledala je u stranu kao da nije elela da je podseaju da moj
brak moe da se okona svakog asa. Onda mi je pomilovala ruku uz predlog.
Zajedno emo da organizujemo nazr, i zakoljemo ivotinju za sirotinju kada
tvoja elja bude usliena, rekla je.
Okrenula sam glavu. Majka je delovala iznenaeno jer nisam smatrala da
e nazr biti dovoljan.
Da li se neto dogodilo? upitala je. Da li ti je rekao da te vie ne eli?
Ne, rekla sam, ali su mi usne zadrhtale toliko da je znala da ima jo neto
da se kae. Zadrala sam dah.
Uzima drugu, dodala sam. Stalnu enu.
Nije ni udo to si toliko uzrujana! rekla mi je majka. Ali moda to nita
ne znai to se tie tvog braka.
Da sam trudna, manje bih brinula.
Da, naravno, rekla mi je majka. Kada ti je rekao?
Nahid mi je rekla.
Nahid? pitala je, povlaei se iznenaeno.
Umesto da joj odgovorim na pitanje koje nije izgovorila, samo sam leala i
utala. Grlo mi se steglo i lice skupilo dok mi se nije uinilo da je malo poput
loptice za polo.
Ah, Khodal rekla je moja majka kada je shvatila. Pogledala je u mene,
nadajui se da u da poreknem, ali nita nisam mogla da joj kaem.
Majka je poela da se moli: Gospodare vasione, seti se nas u svoj
beskrajnoj milosti. Blaeni Muhamede, pouj nae molbe. Alija, najbolji meu
mukarcima, podari nam svoju vrstinu i snagu.
Bibi, ne mogu to da podnesem, rekla sam. Sada e me sigurno jedno od
njih dvoje mrzeti.
Da li si rekla Nahid? pitala je majka zabrinuto.
Ne.
Bogu hvala, odgovorila je. ,,U pravu si moramo brzo neto da uinimo.
Za sada mora da se smiri. Ujutru emo imati mnogo posla i morae da bude
odmorna.
Prebacila je ebe preko mene i stavila mi jastuk pod glavu. Onda mi je
skupila kosu iza jastuka i poela neno da je elja, dok mi je priala o
avanturama lukavog mia i velikog glupog maka koji je hteo da ga pojede.
Njene umirujue rei, zajedno sa dodirima elja koji mi je masirao kou glave,
uskoro su me uspavali.
 Bila je srea da je sledeeg dana bio etvrtak, jer smo po podne bile
slobodne. ekale smo u dvoritu dok emsa nije prola iz kuhinje ka ostavi.
Majka je krenula za njom, slatkoreivo je zamolila da joj dozvoli da napuni
depove orasima u ljusci i da joj da aku suvog groa. Za uzvrat e joj dati
bocu svog najboljeg crnog leka protiv promuklosti.
Kakvo jadno domainstvo! progunala je majka.
Stavile smo nae burke i adore i ruku pod ruku otile do oblasti Sejed
Ahmad da posetimo damiju sa uvenim mesinganim minaretom. Usput smo
prole kraj mlade majke koja je vodila svojih etvoro dece kui. Izgledalo je kao
da ih je raala jedno za drugim, jer su bili priblino istih godina. Pitala sam se da
li je tako plodna ena poput nje ikada morala da obavlja ono to i ja.
ak izdaleka uoile smo mesingani minaret, koji je plamteo na
popodnevnom suncu. Ovaj svetlonik nas je vodio kroz nepoznatu oblast dok
nismo dole do vrata damije. U delu za ene pomolile smo se zajedno,
dodirujui glavama glinene ploice. Kada sam zavrila, problemi mi nisu
delovali toliko strano.
Minaret je bio obavijen svetlucavim mesinganim ploama u koje su bile
upisane svete rei. Unutranjost je bila uzana, hladna i mrana, a kamene
stepenice bile su izlizane od molitvi. Stala sam na donji stepenik, a majka mi je
pruila ravnu daicu i orah.
Slomi ga, rekla je.
Stavila sam orah na stepenik ispred sebe, preko njega spustila daicu i sela
na to svom svojom teinom. Orah je pukao uz umirujue krckanje i ja sam se
nasmeila jer sam odmah imala uspeha. Napukli orah zavrio je u mom depu.
Bogu hvala, rekla je majka, pruajui mi sledei orah. Popela sam se i
nastavila sa krckanjem, molei se pri svakom prskanju da mi se materica otvori
za primanje semena i iz sebe istisne svoj vlastiti neni sadraj.
Penjala sam se sve vie, sa majkom iza sebe, koja se radovala mom
napredovanju. Druge ene su poele da se penju iza nas. Na polovini puta do
vrha, zaula sam enu koja je jecala. Uhvatila sam se za majku i oslukivale smo
dok nismo shvatile. enini orasi bili su suvie tvrdi da bi pukli, to je bio znak
da e zauvek ostati jalova. alila sam je.
Nastavile smo da se penjemo. Kada sam sela na daicu i slomila jo jedan
orah, setila sam se Goli i zapitala se da li je ponovo trudna. Zamiljala jsam
kako dovodim svoje dete u selo i ponosno joj ga pokazujem. ta bi pomislili u
mom selu kada bi saznali da u venama deteta tee krv bogatog oveka!
Majka me je povukla za ador. ,,Azizam, iza nas su ene koje ekaju da se
penju. Mora da nastavi.
Nastavila sam svoje penjanje. Svi orasi su pukli kao da su ekali da se
otvore na moj dodir. Kada sam stigla do vrha stepenita, okrenule smo se i sile
istim putem, promrmljavi da elimo sreu svakoj eni kraj koje smo prole,
posebno onoj ije su mi nateene crvene oi govorile da joj je sudbina gorka.
Napolju smo oistile orahe i majka mi je dala aku suvog groa da izmeam sa
njima.
Sada nemoj da bude stidljiva, rekla je i zaputile smo se kui.
Duboko sam udahnula i prvo izabrala mukarca koji bi mogao biti godina
mog oca i koji je imao finu paukovu mreu od bora pri krajevima oiju.
Hej, sedobradi! rekla sam, pokazujui mu orahe sa suvim groem.
Mogu li da vam ponudim ove plodove iz mojih ruku?
Oi su mu poprimile blai izgled jer se razneio, ba kao to sam se i
ponadala. Pruio je obe ake, rairenih dlanova.
Budi blagoslovena, mala budua majko! odgovorio je. Da donese
sedam zdravih sinova, po jednog svake godine!
Nasmeila sam se i dala mu punu aku oraha, elei da i sam bude
blagosloven za uzvrat. Njegove ljubazne rei ispunile su me nadom. Sigurno je
ovo bio znak Boje naklonosti i milosti poto mi je ba ovek koji me je
podseao na oca poeleo da imam sedam sinova!
Kada smo nastavile da hodamo, inilo se da je svaki mukarac kojeg smo
srele imao samo ljubazne rei za mene.
Neka procveta kao letnja rua! rekao je mladi na muli, sagnuvi se da
uzme ponueno.
Budi plodonosna kao nar! rekao je stariji ovek sa grbom, koji je delovao
kao da bi mu dobro dolo da neto pojede. Njemu sam najvie plodova i
zahvatila.
Neka ti se stomak naduje kao moj turban! rekao je momak ija je tkanina
za zavijanje bila toliko bela i ista da je sigurno upravo bila oprana.
Preostala je samo jo jedna aka oraha i tada sam opazila mladia prijatnog
lica koji je sedeo na svojim petama. Njegove duge ruke i noge podsetile su me
na Feridunove. Ispruila sam ruku i zamolila ga da i on uzme poslednju aku
oraha. Ignorisao me je, posmatrajui ulicu kao da eka prijatelja. Pokuala sam
ponovo.
Molim vas, dobri gospodine, probajte zalogaj koji vam nudim, rekla sam.
Ovog puta me je pogledao, a oi su mu bile bezizraajne.
Ne elim, rekao je. Zato ih sama ne pojede?
Ustuknula sam; namerno je bio grub. Majka me je uhvatila za ruku i
povela, govorei: Sramota! Sramota! oveka je bilo ba briga; vie nije ni
pogledao u naem pravcu. Dok me je majka vukla, orasi su mi ispali iz ruke i
rasuli se, a par golubova sletelo je da ih pokupi.
Majka je pokuala da me odobrovolji podseajui me da mi je srea bila
naklonjena sve do tog trenutka. Jedan lo ovek ne moe da ugrozi volju
Boju, rekla je, ali to me nije umirilo. Dok smo ile kui i sputao se sumrak,
setila sam se ene sa naduvenim oima iji se trud nije isplatio i kako su njeni
alosni jecaji minaret nainili hramom tuge.
 Posle podne, kada su Gordija i Gostaham poslueni ajem i poslasticama u
velikoj sobi, majka im je rekla za Nahidinu veridbu. Gostaham je uzviknuo: Ej,
Baba! iznenaeno i pitao nas da li smo sigurne da je to isti Feridun. Onda je
usledila duga tiina, koju je prekinuo Gordijin iznerviran povik.
Zato je morao da izabere ba Nahid?! Kakav maler!
Gostaham nam je dao znak da im se pridruimo i sednemo na jastuie.
Majka i ja smo sele jedna kraj druge i posmatrale ih kako ispijaju aj. Gordija
nije zatraila osveenje i za nas.
Moda bi trebalo da prekinemo novi ugovor, poto gotovo jo nije ni
poeo, rekla je moja majka.
Ne znam da li to moemo, kazao je Gostaham. Ugovor ima zakonsko
vaenje sada kada smo prihvatili novac.
Ali to ne znai da ne moemo da zamolimo Feriduna, kao asnog oveka,
da nas oslobodi, rekla je majka.
Zato bi? On je obnovio svoju ponudu iako je znao da e se veriti sa
Nahid, rekao je Gostaham.
Ali nije znao da smo mi prijateljice, pobunila sam se.
Nisi mu ranije rekla? upitala je moja majka.
Pomenula sam mu da imam prijateljicu, ali nikada nisam rekla kako se
ona zove. Sada mi je ao to nisam.
,,U svakom sluaju, nisam siguran da bi to imalo bilo kakvog uticaja,
rekao je Gostaham. Moe da se oeni kojom poeli.
Gordija je glasno uzdahnula. Kakva teta to tebe nije izabrao! rekla je.
Ali barem ti je obnovio muta brak. Sigurno mu se veoma dopada.
Iznervirano sam se trgnula. Kao i veina ena, Gordija se udala oseajui
se sigurnom jer je znala da njen brak vai za itav ivot. Kako bi ona mogla da
razume kako je u braku koji istie za tri meseca?
Hajde da razmotrimo mogunosti, rekao je Gostaham mojoj majci.
Moete ili da prihvatite ugovor ili molite da budete razreene. Mislim da bi bilo
bolje nastaviti ovako, posebno sada kada tvoja erka vie nije devica. Jo uvek
moe neto da dobije.
Posebno ako bude ekala dete, rekla je Gordija, a ja sam se setila lepog
mladia sa bezizraajnim licem koji je odbio orahe koje sam mu ponudila.
Ali onda e svi saznati za to, rekla je moja majka.
To je tano, rekla je Gordija, ali dobie toliko mnogo tako da nee biti
ni vano.
Ali, ta e pomisliti Nahid i njeni roditelji? upitala sam. Gordija je
pogledala u stranu; Gostaham je oborio pogled i usledila je duga tiina od koje
su se rasplamsali moji najvei strahovi. Da se radilo o nekoj drugoj porodici,
nikoga ne bi bilo briga poto se svaka porodica bori za sopstvenu dobrobit. Ali
ova situacija bila je mutna kao nafta.
 Mora da misli na sebe, rekla je Gordija. Nahid ima sve na svetu, a ti
nema nita.
Poela sam da kiptim kao posuda sa kljualom vodom. ija je krivica bila
to smo jo imali tako malo svoje imovine? Prodali su najdragoceniju stvar koju
sam imala moju nevinost a da nismo ponjele plodove koji bi nas obezbedili
za itav ivot. Moj tepih je poklonjen, a da nisam dobila nikakav novac od toga.
Svakoga dana se moja majka pribojavala da emo ponovo morati da se staramo
same o sebi. Sigurno smo zasluile mnogo bolje od ovoga!
Majka se okrenula ka meni. ta ti eli, keri moja? Na kraju krajeva,
Nahid je tvoja najbolja prijateljica.
Pre nego to sam uspela bilo ta da kaem, Gordija se ubacila. Zbog toga
ko je Feridun, ne bih inila nita a da prethodno dobro ne razmislim, rekla je.
Imala sam oseaj da je bila veoma paljiva sa mnom, znajui koliko sam
bila brzopleta.
Nisam sigurna ta da radim, rekla sam iskreno.
Kakav je tvoj savet? majka je upitala Gordiju.
Poto si ve sklopila ugovor, ispuni ono to se od tebe oekuje, rekla je.
Onda moe da pusti da se on okona bez rizika da e naneti uvredu, ili
moe da razmisli o ponovnom prihvatanju ako Feridun bude predloio novo
produenje.
Ali ta ako Nahidina porodica sazna istinu? Zar nas nee prezirati?
upitala sam.
Nema razloga da saznaju, rekla je Gordija br i Nijedan mukarac ne bi
spominjao takvu komplikaciju svojoj nevinoj verenici ili njenoj porodici.
Majka se okrenula ka meni. ,,I? upitala je.
Bez razmiljanja, poela sam da milujem tepih pod svojim prstima. Bio je
barunast poput onog koji sam skinula sa Feridunovog zida i setila sam se kako
su mi lea klizila po njemu kada je Feridun bio na meni. Zarumenela sam se.
Sada kada je moje telo bilo otvoreno za Feridunova uivanja, elela sam da se
priseam tih trenutaka oduevljenja to ee. I mada sam volela Nahid,
Gordijine rei bile su tane: ona je imala sve, a ja nita osim par meseci sa
Feridunom.
Uradiu ono to kaete, rekla sam Gordiji.
Delovala je ba zadovoljno, verovatno zato to je jo uvek postojala ansa
da Feridun ili njegova porodica narue tepih.
Tvoja mudrost nadmauje tvoje godine, odgovorila je.
I majka je bila zadovoljna, znajui da ne moramo da brinemo o naem
ostanku u kui barem jo tri meseca.

Nema nieg tunijeg od alosne neveste na dan venanja. Videti devojku

koja je odgajena u jednoj od vodeih porodica u Isfahanu, prema kojoj su se
odnosili neno kao prema ljiljanu i koja je uz to lepa, videti tu devojku sa
crvenim oima u crveno-zlatnoj venanici i uti je kako mrca, za ta su
dobronamerni gosti mislili da je posledica nazeba bilo je suvie teko. Bilo mi
je drago to nisam lan Nahidine porodice, jer bih tada morala da prisustvujem
ceremoniji venanja, koja se odrava samo za roake mlade i mladoenje, a
predvodi je mula. Tog popodneva ju je tri puta pitao da li pristaje da se uda za
Feriduna i ona je utala sve do treeg puta, kada je rekla da. Ona i Feridun su
potpisali ugovor za itav ivot, nakon ega su se mukarci i ene razdvojili da
idu na zasebne proslave.
Moja majka, ja i Gordija morale smo da idemo te veeri na proslavu za
ene. Odravala se u velikoj sobi u Nahidinoj kui, koja je bila osvetljena finim
zelenim uljanim lampama i ukraena ogromnim buketima cvea. Kada smo ule,
slukinje su nas ponudile hladnim vonim napicima, oljama vrelog aja i
poslasticama. Nahid je sedela sama na divanu ukraenom sedefima. Goe su
ulazile, skidale tkanine u koje su bile zamotane na ulici, pozdravljale je,
otkrivajui svoju elegantnu odeu. Nosila sam lep purpurni ogrta koji mi je
Nahid dala sa krznom oko rukava i narandastu tuniku ispod toga.
Ba ti lepo stoji! rekla je kada sam je poljubila u oba obraza.
Draga Nahid, izgleda lepe nego to moe da zamisli, rekla sam. Jer to
je stvarno bila istina. Njena tamna kosa bila je ukraena biserima, a oi su
delovale jo zelenije nego obino zbog crvene svilene haljine protkane zlatastim
vlaknima. Bila je tako divna da nisam izdrala da due gledam u nju, ve sam
pogledala u stranu.
Nemoj zbog mene da bude tako tuna, proaputala je.
Ne mogu to da podnesem.
Sve ovo vreme neprekidno sam verovala u tvoju sreu! odgovorila sam.
Mislila sam na Iskandera, ne na Feriduna.
Ti si jedina radost u mom ivotu, rekla je Nahid. Uvek u ti biti
zahvalna jer si sauvala moju tajnu. Okrenula je glavu da bi prikrila od ostalih
suze koje su joj klizile niz obraze.
Goe su i dalje pristizale i morala sam da napravim mesta za one koje su
htele da se pozdrave sa njom. Pridruila sam se majci koja je bila sama, dok je
Gordija razgovarala sa prijateljicama. Nahidina majka nam je prila na trenutak.
estitamo vama i vaoj porodici, rekla je moja majka. Neka vaa erka
veito bude blagoslovena.
Zar nije lepo? rekla je Ljudmila, sa zelenim oima ba kao i kod erke,
osim to su njene delovale vedrije i srenije. Ba sam se takvoj prilici nadala.
Laknulo mi je kada je ovaj dan konano doao.
Morala sam da se pomuim da se i na mom licu vidi oduevljenje kao i na
njenom. Nadam se iz sveg srca da e biti sreni, rekla sam, mada mi je glas
zvuao potpuno bezizraajno.
Oseala sam se kao najgori izdajnik u tom trenutku. Ljudmila me je
pogledala kao da je znala da neto nije u redu, ali onda ju je pozvala prijateljica i
ona se udaljila.
 Slukinje su se razletele, stavljajui stolnjake preko ilima da bi donele
hranu. Sve su odjednom dojurile sa tacnama na kojima je bilo peeno celo
jagnje, golupii iz penice, divlja, ukljuujui meso divljeg magarca i
zeetinu, gust paprika od povra i tanjiri sa pirinem koji se jo puio. Majka i
ja potraile smo dva jastueta i zajedno jele. Meso od jagnjeeg buta bilo je
meko kao puter. Majka je skinula malo sa kostiju, stavila na hleb i terala me da
jedem. Topi se u ustima, rekla je.
Stavila sam malo u usta, ali nisam primeivala kakvog je ukusa. Graja ena
postajala je sve glasnija i smetala mi je. Poelela sam da mogu da odem kui i
radim neto u tiini, poput tkanja tepiha. Setila sam se svoje udaje i kako nije
bilo nikakve proslave, samo zveckanja srebra.
Kada je hrana bila raspremljena, dve ene su nam svirale bubanj i emane i
pevale pesme o braku koje su razgaljivale. Grupa ena je ustala i plesala,
pevajui refrene. Nahid je morala da peva sa njima i smei se, mada joj je srce
bilo utueno. Pogledajte srenu nevestu! povikala je jedna goa. Neka i u
budunosti uvek tako blista kao danas!
Kako je vee odmicalo, stihovi su postajali skaredniji. Jedna grupica ena
poela je da peva o pronalaenju ba pravog poloaja izmeu zvekira i kapije.
Nahidino lice poprimilo je pepeljavu boju i ostalo takvo ak i kada su je druge
ene uveravale da e uskoro uivati ba kao i one. Nadala sam se da nee, jer je
njen mu bio i moj; a opet, i da hoe, poto mi je bila prijateljica. Proslava se
nastavljala duboko u no, iako se grad unaokolo utiao. Klonula sam i samo sam
elela da odem na spavanje. Ali, jo nije bilo gotovo. Pred zoru slukinje su
donele jo jedno jelo od jagnjetine, digericu, evape, svei vru hleb i kiselo
mleko sa nanom. Uzbuenje je raslo jer smo znale da Feridun treba da stigne.
Ljudmila i ene iz njene kue zamotale su Nahid u beli ador protkan zlatnim
nitima, pokrile joj lice burkom da niko na ulici ne bi mogao da je vidi.
Kroz kuu se prolomio zvuk zvekira za mukarce, i Feridun je ujurio u
dvorite, odeven u purpurni pliani ogrta sa nebeskoplavom tunikom ispod.
ene su odglumile kako se brzo zamotavaju, mada stvarno nisu brinule da li e
ih neko videti, jer uobiajena pravila nisu tako strogo potovana na venanjima.
Sve ene osim mene i moje majke uzviknule su Feridunu pokoji blagoslov:
Neka ti brak bude plodonosan! Neka ti se bogatstvo uvea! Neka se tvoji
sinovi ugledaju na svog oca! Feridun se okrenuo prema enama, osmehujui se
i uivajui u njihovim lepim eljama. Mada me je video, nije pokazivao da me
poznaje. Nalet ljubomore preplavio mi je telo kada je uhvatio Nahid za ruku i
proveo je kroz kuu ka kapiji, dok smo mi krenule za njom ka tihoj ulici. Par
arenih arapskih konja ekao je na nju. Feridun ju je podigao, drei je oko
struka, da bi mogla da stavi nogu u uzengiju i uzjae kobilu. Onda se popeo na
pastuva i na licu mu je zablistao pobedonosni osmeh.
Zamiljala sam kako e podii Nahidinu burku i pogledati u njeno lepo lice,
i pokuala sam da odagnam misli ta e raditi kada budu bili sami. Pitala sam se
da li e se dugo diviti njenom izduenom, vitkom telu, koje se toliko razlikovalo
od mog, i da li e odgovarati jedno drugom kao to on i ja jesmo. Kada su
krenuli, ene su dovikivale lepe elje mladencima. Sve smo zatrupkale iza
konja, koji su, od uzbuenja, ostavili tamnu obilnu balegu na putu. enski povici
postali su toliko glasni da sam poelela da pokrijem ui. Zgrabila sam majku za
ruku jer sam se uplaila da u se onesvestiti na ulici. Onda su, konano, ivotinje
ubrzale i nestale, a ja sam mogla da idem kui.

Sledeeg jutra Gordija je svratila u kuhinju dok sam ja meala brano sa

vodom da bih umesila hleb. Bila sam sama jer je majka u dvoritu pripremala
preparat od lekovitog bilja, a kuvarica je otila u klozet.
Dobre vesti! rekla je. Nahidini roditelji su poruili jedan veliki svileni
ilim od nas kao poklon da proslave njeno sklapanje braka. Treba da bude
uraen sa suenim afranom.
Divno, rekla sam, oseajui se teko kao da sam od testa.
Svila se slae sa afranom, ali cena e biti neverovatna. Radnici treba da
oberu na hiljade cvetova boje lavande kada procvetaju ujesen i da iz svakog od
njih uklone tukove, koji su toliko tanani da gotovo i nemaju teinu.
Svetlocrveni tuak se sui i pretvara u prah, a boja se kuva da bi poprimila lepu
utu nijansu.
To je znak odozgo da je bilo mudro uvati tajnu o muta braku, rekla je
Gordija. Dobro si postupila, zna.
Sigurno sam delovala uznemireno, im se Gordija nagnula ka meni i
apatom rekla: Posledice e biti uasne ako Nahidina porodica bude ikada
saznala za muta brak. Da li me razume?
Rekla sam da shvatam; pod tim je, naravno, podrazumevala da e nas
izbaciti. Meutim, istovremeno sam uvidela da je zbog narudbine Gordija
postala ranjiva. Ako Nahidina porodica bude ikada saznala za muta brak,
verovae da im ona nita nije rekla iz iste pohlepe.
Neu govoriti o tome, rekla sam hladno, pod jednim uslovom.
Kojim?
Hou da budem izuzeta od poslova u kuhinji da bih mogla da radim na
ilimu.
Koliko dugo?
Nekoliko meseci. I bie mi potrebno da dovedem nekoliko ena da mi
pomau.
Gordija se nasmejala. Ba si prefrigana. Grad te je izmenio.
Moda jeste, rekla sam. Ali, kao to si i sama kazala, majka i erka
preputene sebi treba dobro da razmisle od ega e iveti u budunosti.
Gordija je frknula kada sam je podsetila na ono to je sama izgovorila, a oi
su joj bile ledene. Tera me da prihvatim visoku cenu, rekla je.
Ali e se ovoj kui izuzetno isplatiti.
 Nije mogla da porekne. Slaem se, rekla je nevoljno, ali prvo da ujem
tvoje obeanje.
,,I ja bih da ujem vae, odgovorila sam. Obrve su joj poskoile kada je
ovo ula, ali nije imala izbora.
Obeavam, zajedno smo izgovorile.
Bio je ovo prvi put da me Gordija nije nadmaila. Neu vie morati da
sluam njene naredbe ako smislim nain da pruim neto za uzvrat. Nije joj se to
dopadalo, ali e morati da se privikne.

Kada e ponovo da mi se javi? Koliko jo treba da se zasiti nje i poeli me

u svom krevetu? Dani su dolazili i prolazili bez ikakvih vesti. Sigurno e dosta
vremena provoditi sa svojom lepom novom enom. Postojala je samo jedna
stvar koju sam mogla da uradim da bih se umirila, a to je da uzmem pero i
crtam. Sate sam provodila radei na ari u stilu aha Abasa koju mi je Gostaham
pokazao, ali sam mislila da pokuam neto da izmenim, inspirisana liem u
oblasti etiri bate. Crtala sam duge, picaste listove koji su podseali na
handare i rasporedila sam ih horizontalno preko ilima. Kada sam smislila
izgled listova, nacrtala sam male bukete cvea i smestila ih du vertikale, gore i
dole. Crte je vukao pogled u dva pravca, s leva nadesno i ponovo nazad, ako bi
se posmatrali listovi; i odozgo nanie i ponovo gore, ako bi se pratio raspored
cvetova.
Kada sam Gostahamu pokazala crte, dugo ga je paljivo posmatrao.
Napravio je nekoliko ispravki i izmena dok mi nije dao svoj pristanak. Onda je
uzdahnuo i uzviknuo: Da si samo deak...
I ja sam uzdahnula.
Povukla si na mene mnogo vie od mojih keri prirodno si nadarena. Da
si deak, mogla bi da ui po redu i izui kako da izrauje tepihe koje e uvek
ceniti i oponaati majstori koji budu doli nakon tebe. Moda bi ti ah, kao znak
priznanja, dozvolio da upie svoje ime na jedan od boljih tepiha koje bude
izradila. Siguran sam da bih se ponosio tobom. Kada je ve ovako, mogu samo
da kaem da si nacrtala odlinu aru.
Pocrvenela sam zamiljajui svoje ime utkano srebrnim nitima na tepih
boje indiga, koje bi me predstavljalo kao majstora u toku narednih vekova. Niko
u mom selu nikada nije potpisao svoj ilim.
Nastavio je da prouava moj crte. ta e da radi sa bojama?
Mislila sam da vas pitam za pomo, rekla sam, poto mi je proli put ve
bila oitana lekcija.
Sama izaberi uzorke boja, a onda mi ih pokai, odgovorio je.
itavo popodne provela sam na bazaru gledajui klupka vunica i
razmiljajui kako e se nijanse uklopiti. Donela sam Gostahamu etrnaest
uzoraka i svoj crte, koji sam iscrtala na mrei i navela koja boja gde ide.
Planirala sam da upotrebim travazelenu za duguljaste listove.
 Mogla bi da napravi takav tepih, rekao je, ali on nee izgledati lepo kao
to si se nadala.
Zato?
Boje nisu harmonine, rekao je. ,,U tome i lei razlika izmeu solidnog
ilima i onog kojeg je izradio majstor. To je takoe i razlika izmeu prilike da se
dobro zaradi i one proputene.
Vratila sam se na bazar i pokuala ponovo. Mada se moj crte bazirao na
liu, izduenim, zailjenim oblicima koji su prelazili sjedne strane ilima na
drugu, takoe su podseali i na pera. Navodili su me na razmiljanje o lakoi
ptica i hladnom vetru. Odluila sam da povrine u obliku perja budu bele kao
golubica naspram nebeskoplave, sa pozadinom boje crnog vina i tamnoplavom
bordurom. Tamnije boje e uiniti da pera deluju prozranije, kao da lebde po
nebu.
Gostaham je odobrio glavne boje, ali je smatrao da toliki kontrast nee
izgledati dobro. Rekao mi je da pronaem one koje e se manje razlikovati:
tamniju sivozelenu za drke cvetova, svetlije nijanse crvene za isticanje cvetova.
Vratila sam se na bazar, postavljajui nemogua pitanja. Zar nemate sivozelenu
koja podsea na stabljike cvetova u senci? ta je sa svetlije crvenom, poput
dema od vianja? Trgovcima je uskoro bilo dosta. Ovo je sve to imamo,
rekao mi je jedan od njih, maui rukama ka svojoj robi. Ako su vam potrebne
jo neke nijanse, platite nekome da za vas oboji vunu. Nisam imala toliko
novca tako da sam nastavila uporno da traim dok nisam pronala uzorke koji su
delovali zadovoljavajue.
Kada je Gostaham dao svoje odobrenje za sve izabrane boje, rekao mi je da
naslikam kopiju svog crtea i pokaem mu. Briljivo sam je obojila,
pokuavajui da mu dokaem da sam dobro savladala ono emu me je uio:
opini oko arama, ali mu daj i podsticaj; iznenadi oko, ali nemoj da ga zasiti.
I mada sam tako postupila, Gostahamu se jo uvek nije dopadalo.
Ima velike povrine boje koje ne poseduju dovoljno sloenosti.
Paradoksalno je da uz vie detalja crte postaje prozraniji. Pokuaj ponovo.
Najtee za crtaa je da stvari gledaocu budu prikazane to jednostavnije i
to jasnije. Pokuala sam jo tri puta. Kada sam bojila poslednji primerak, inilo
mi se da sam pronala balans meu elovima koji sam traila. Zamolila sam
majku da mi da malo mog novca od muta braka da unajmim radnice. Samoj bi
mi trebalo dosta vremena da izradim tepih, koji bi bio moje visine. Majka nije
htela lako da se rastane od novca, jer je to bilo sve to smo imale, ali se
predomislila kada je videla moj crte. Maala! rekla je. Ovo je lepe od bilo
kojeg crtea koji si dosad uradila.
im mi je dala novac, otila sam na bazar, kupila svu potrebnu vunicu i
unajmila Meliku da mi pomae. Zdravstveno stanje njenog mua nije se
popravilo i ona je bila zahvalna to je dobila priliku da zaradi novac, a da ne
mora da prodaje svoju robu na ulici. Imala je mladu roaku Katajun, koja je brzo
tkala, pa sam i nju unajmila. Nijedna nije znala kako da prati aru na papiru tako
da sam obeala da u im uzvikivati boje kako budu dolazile na red.
Pre nego to smo otpoele rad na tepihu, pokazala sam svoj konani nacrt
Gostahamu i zatraila njegovo odobrenje. Trebalo mu je samo nekoliko
trenutaka dok se nije osmehnuo i jednostavno rekao: Shvatila si.
Kao da se u njegovim oima ogledalo uenje. Mada nisi moje dete,
stvarno si mi prirasla za srce, rekao je. Oduvek sam eleo da podelim tajne
svog posla sa sinom. Mada mi Bog nije dao deaka, doveo te je ba kod mene.
Pogledao me je tako neno da sam osetila kao da oeve svetle oi sijaju
kroz njegove.
Hvala, dragi amu, rekla sam, sva razneena. Prvi put sam se usudila da
ga nazovem stricem.

Nahid se preselila u jednu od mnogobrojnih Feridunovih kua, koja se

nalazila blizu Vene reke, i iz nje se pruao pogled na vodu i planine. Kada se
smestila, poslala je glasnika da me pozove da je posetim. Nisam elela da idem,
ali sam znala da moram da bi sve izgledalo kako dolikuje.
Dok sam prolazila kroz etiri bate na putu ka reci, osetila sam kako mi je
drago to je njena kua bila daleko od stare damije i arobne kue u kojoj sam
se sastajala sa Feridunom. Skrenula sam u ulicu u blizini mosta Trideset tri luka.
Vazduh je bio sve zbog blizine reke. Shvatila sam da su kue sigurno bile
ogromne zbog velike razdaljine izmeu visokih kapija. Nahidin glasnik mi je
rekao da potraim novu kuu sa vie otvora za vetar na krovu. Oni su usisavali
vazduh i hladili ga preko bazena sa vodom u podrumu, tako da je ukuanima
bilo svee i tokom najvrelijih dana.
Kada sam prola kroz visoku kapiju koja je odvajala Nahidin dom od
spoljanjeg sveta, iznenadila sam se. To je bila manja palata, kao da se Feridun
nadao da e je nastaniti mnotvom sinova i keri. Slukinja puna potovanja
uzela mi je ador i odvela me u gostinsku sobu sa svilenim tepihom, koji je bio
tkan sa rozetama toliko malim da su samo deca mogla da ih izrade. Vaze za
cvee i posude za vino bile su od srebra. Jastuii su svetlucali jer su bili
protkani srebrnim nitima. Pokuala sam da potisnem napad ljubomore koji mi je
obuzimao duu.
Kada je Nahid ula u sobu, zaudila sam se kako se brzo navikla na ulogu
bogate i mone supruge. Nosila je debele zlatne rukave po kojima su visili tirkizi
i biseri, i istu kombinaciju dragog kamenja na elu na zlatnoj traci, koja je
pridravala belu ipkanu maramu za glavu. Njen svetloplav ogrta i tunika bili
su umirujuih boja, pa su je inili starijom. Lice joj je bilo mirno i pribrano. Oi
su delovale krupnije nego ikad, ali nisu bile crvene. Sada je vladala kuom sa
dvanaestoro slugu, koji su brinuli samo o njenim potrebama.
Draga Nahid! rekla sam, poljubivi je u obraze, mada bih sada kada si
udata trebalo da te oslovljavam hanuma Nahid! Kako si?
Kako ti izgledam? rekla je iznureno.
 Kao mesec, rekla je, ali puniji nego ranije.
,,I tuniji.
Da, i tuniji, rekla sam. Pogledale smo se i tuga iz njenih oiju odrazila
se u mojim. Sele smo na jastuie jedna kraj druge i Nahid je zatraila da donesu
kafu i poslastice.
Kakav je brani ivot? pitala sam, trudei se da zvuim oputeno.
Dobar koliko sam i oekivala, rekla je, slegnuvi ramenima. Ne viam
ga ba mnogo.
Zato ne?
Zauzet je oko svoje zemlje, konja i obaveza prema ocu.
Ali sigurno provodi vreme i s tobom.
Samo nou, rekla je.
Nisam to elela da ujem. Osmotrila sam njeno telo i lice da bih se uverila
da nema znakova zadovoljstva. Nisam mogla da izdrim dok ne saznam da li su
uivali jedno s drugim, pa sam brzo rekla:
Pretpostavljam da ne moe da zaboravi Iskandera.
Oi su joj postale jo krupnije i tunije, ali je zadrala svoju pribranost.
Nikad, proaputala je.
Dala mi je znak da priem blie. Moram da govorim tiho. Ne mogu ovde
da se razotkrivam dok ne vidim ko je njemu odan, a ko meni. Moram da se
pretvaram da je sve ba onako kako sam elela.
ao mi je to si nesrena, odgovorila sam joj apatom.
Kako da budem srena? rekla je. Nije uopte kao Iskander. Niti je tako
zgodan, niti dobar.
U mojim oima Feridun je postao privlaniji od Iskandera. Setila sam se
njegovih miiavih butina oko svojih kukova i toplih ekinjastih grudi
priljubljenih uz moje. Htela sam da se pobunim: Ali, ta je sa njegovom lepom
kosom? A ta kae kako jezikom iscrtava are po tvojim butinama? Umesto
toga, poela sam da govorim o drugim stvarima o tepihu na kome sam radila,
svadbenim poklonima koje je Nahid dobila, njenoj kaligrafiji ali tema
razgovora vratila se na Feriduna.
Moda bih i podnela to to sam udata za njega nijedan mukarac ne bi
bio dovoljno dobar jer nije Iskander da nije onoga to se deava tokom noi,
rekla je, a onda je naglo zautala.
Ispila je gutljaj kafe iz lepog plavog porculanskog fildana. Volela bih da
si i ti udata da moemo o tome da razgovaramo.
Iako je to kazala, znala sam da e mi Nahid ispriati sve jer joj je bilo
potrebno da sa nekim razgovara, a ja sam bila jedina ena kojoj je verovala. Ali
nisam elela da sluam.
Da li si upoznala njegovu erku? upitala sam brzo, pokuavajui da
promenim temu.
 Nahid je delovala iznenaeno. Ko ti je rekao za nju?
Na trenutak nisam znala ta da odgovorim. Morala sam da budem veoma
paljiva da se ne bih razotkrila.
Ahhh tepih, promucala sam. Sea li se tepiha koji je naruio sa
talismanom u znak zahvalnosti Bogu jer mu se erka oporavila od bolesti?
Davno si pominjala taj tepih, kada si pomagala Gostahamu, rekla je
Nahid. Ali nikada nisi rekla da ga je Feridun naruio.
Teko sam disala. Sve donedavno nisam ga dovodila u vezu sa ovekom
za kojeg si se udala, slagala sam.
,,Oh, rekla je. Oekivala sam da mi kae sve o onome za koga se
udajem. Ton joj je bio otar.
Stvarno mi je ao, rekla sam. Sigurno sam zaboravila.
Ba udno, odgovorila je. Da li postoji jo neto to zna o njemu?
Moje srce kao da je potamnelo, poput jagnjeeg srca koje se pee na vatri.
Samo da se Gostaham nada da e biti jo narudbina! rekla sam brzo, trudei
se da zvuim bezbrino.
Nahid je podigla obrve, jer je sada od nje, kao ene bogataa, zavisilo da li
e neto biti porueno. Pognula sam glavu, posramivi se zbog onoga to sam
izgovorila.
Nita nisam htela time, rekla sam brzo.
Odmahnula je rukom. Znam.
Nahid je ispila jo jedan gutljaj kafe kada sam osetila da mi znoj curi niz
lea.
Drago mi je da ti je dom ovako lep, rekla sam.
Nahid je pogledala oko sebe nezainteresovanim oima. Vie bih volela da
je straara, kada bih mogla da je delim sa Iskanderom, rekla je, a onda joj se
lice zgrilo oko oiju. Da li se sea kako su me ene zadirkivale na svadbi?
Pribojavala sam se, ali nikada nisam mislila da e mi sa mukarcem u krevetu
biti toliko loe.
Osetila sam da u mom mranom srcu uzbuenje raste. Bolji deo mene eleo
je da joj kae: situacija e se popraviti.
Nahid je podrhtavala, kao i biseri oko njenih ruku. Tokom dana lepo se
ponaa i krajnje je utiv. Ali nou se pretvara u ivotinju. Kada osetim njegov
vreli dah na svom vratu, poelim da vrisnem.
Upravo to mi se i dopadalo kod njega. U mraku je bio poput ivotinje, a s
njim mi je bilo doputeno da se i ja tako ponaam. Kod kue sam morala da se
ophodim prema Gordiji sa uvaavanjem i da se stalno dokazujem kao vredna
slukinja; sa Gostahamom sam pokuavala da budem dobra uenica; majci sam
morala da pokaem da je potujem; pred posetiocima da izigravam uzornu
erku. Samo sam s njim mogla da ispoljim istinu svog tela. Trebalo mi je dosta
vremena da to otkrijem i tokom noi kada nisam bila s njim, to je bilo ono za
im sam udela.
 Proistila sam grlo, posramljena.
Pocrvenela si, rekla je Nahid sa osmehom. Pretpostavljam da je to
normalno za devicu.
Da li misli da bi ti se vie svidelo da si bila sa Iskanderom? upitala sam.
Naravno, rekla je. Kada ga vidim bez odee, ponem da udim za
mojim voljenim. Njegove ruke na mom telu grube su kao maje kande. ak me
i njegova brada grebe po licu. elim da ga odgurnem, ali moram da leim tamo i
ekam dok ne zavri.
Kako mu se to dopada? izbrbljala sam. Kada sam prvi put legla s njim
bila sam stidljiva, ali nikada nisam bila odbojna kao to je to Nahid opisala.
Zbog jednog puta kada nisam uspela da ga zadovoljim, kanjavao me je
nedeljama. ta e tek njoj da uradi?
Nahid me je pogledala sa udnim izrazom lica, a krajevi usana bili su joj
obeeni. Kao da to i ne primeuje mnogo i samo obavlja dunost supruga.
Da li je mogue da odlazi u njen krevet zato to se to od njega zahteva, ali
se uva za mene? Volela bih da verujem da je tako.
ta bi bilo kada bi ga hvalila?
Govorim mu da je estok kao soko i snaan kao lav. Tepam mu sve
vreme, ali kao da mu to uopte nita ne znai.
Znala sam da Feridun ne voli tako prazne rei. Trebalo bi vie da se
potrudi.
Ali ti ne veruje da je tako?
Ne.
Moda e u toku vremena poeti da ti se dopada.
Sumnjam, rekla je. Ali mogla bih da ivim tako, da nisam izgubila
jedino do ega mi je stalo.
Iskandera?
Ne samo njega, ve i njegova pisma. Pre nego to sam se udala, on i ja
smo se dogovorili da bi bilo suvie opasno da nastavimo.
Bili ste u pravu, rekla sam. Ali Nahid, sada kada si udata za sva
vremena, da li veruje da e kasnije moi da zavoli svog mua?
Jedva sam mogla da verujem da sam izgovorila ove rei. Bila sam razapeta
izmeu elje da mi prijateljica bude srena i toga da njenog mua i svog
imam samo za sebe.
Nikad, rekla je.
Ali, kako onda uopte ivi? pitala sam neno.
Ne znam, rekla je, delujui kao da e da zaplae. Ali umesto da jeca u
mom zagrljaju, kao to je inila pre braka, brzo je povratila samokontrolu, mada
sam primetila koliko joj je bilo bolno da se suzdrava.
Draga Nahid! rekla sam saoseajno. Ne mogu ovde da otkrivam kako
mi je, proaputala je i samo je tada zakrgutala zubima da ne bi zaplakala. Usne
su joj se povukle sa zuba, a linije mrtenja urezale su joj se oko usana. Kada se
izborila sa suzama, bila je lepa kao i uvek, ali je bilo teko gledati bol u njenim
oima.
Dok sam odlazila, setila sam upletenih niti duginih boja koje sam nosila
skrivene ispod odee oko vrata i osetila sam griu savesti. Vraara je bila u
pravu: ona je uvezala u vor njenu ljubav. Trebalo je da strgnem niti sa svog
vrata, ali nisam mogla da podnesem da se odreknem Feriduna.
Sledeeg dana nakon to sam bila kod Nahid, Feridun me je ponovo
pozvao. Sedela sam u sobici zamiljajui kako emo se Feridun i ja spojiti i
drhtala od zadovoljstva. Dok je Nahid uzmicala od njega itavim svojim telom,
moje se otvaralo, poru po poru, na samu pomisao o njemu. Koliko je samo sada
sve bilo drugaije nego prvi put kada sam se nala pod njim! Onda sam ja bila
robinja, a on gospodar. Sada je on ponekad bio moj rob. ekala sam ga tog
popodneva znajui unapred kuda emo zajedno otii, ali i sa ogromnom
neizvesnou kako emo dotle stii. Znala sam da Feridun ne ore brazdu na isti
nain dva puta.
Kada je tog dana stigao, nosio je zamotuljak za koji je rekao da obeava
nebeska zadovoljstva. im su sluge otile, Feridun me je zamolio da se sama
skinem. Polako sam se skidala u polumraku, dok je on sedeo prekrtenih nogu
na jastuiima sa zamotuljkom izmeu njih. Poela sam nespretno, ali kada sam
stigla do potkoulje, ve sam osetila kako mi prija njegov pogled.
Ostala sam naga, a onda je on ustao, podigao me u svoj zagrljaj i neno
zavrteo po sobi. Osetila sam da mi se vrti u glavi dok mi se duga kosa vijorila, a
vazduh milovao telo. Kada smo prili prostirci, spustio me je na nju i rekao da
zamurim. Leala sam tamo uzbuena, iekujui. ula sam ga kako razmotava
zaveljaj; onda je tiho stao iznad mene. Posle par trenutaka osetila sam neno
dobovanje po mom stomaku, nenije od kie. Osmehnula sam se i izvila lea.
unuo je, izvukao jo jednu punu aku iz zaveljaja i pustio da kia ponovo
pada. I dalje iznad mene, protrljao je ake i miris rua ispunio je sobu. Otvorila
sam oi: itavo telo bilo mi je proarano ruinim laticama. Neke si bile
bledoruiaste, druge svetlocrvene, ostale boje sleza; bio je to areni tepih od
cvea. Vreli crveni talas zapljusnuo mi je najpre prste na nogama, penjao se do
mog sredita i zarumeneo se na obrazima. Rukom sam krenula ka njegovom
struku i privukla njegove kukove svojim.
elim tvoje urme u svom mleku, rekla sam, citirajui pesmu koju sam
sluajno ula u amamu.
Trljao se uz mene, drobei latice rua izmeu naih tela. Njihov slatkasti
privlani miris ispunio je vazduh, meajui se s naim mousom. Prekrio mi je
oi ruinim laticama i dok tako nisam mogla nita da vidim, radio sve ono emu
sam se nadala i sve to sam zahtevala. Te noi smo zajedno doli do vrhunca,
dok su nam se povici meali, kao da smo bili isprepletani u mirisnom rajskom
vrtu.
 Na osnovu onoga to je Nahid rekla o dosadi tokom njenih noi sa
Feridunom, nije me iznenadilo to sam sada otkrila da me eli vie nego ikad.
Svaki put kada smo se sastajali, oseala sam kajanje zbog Nahid, ali kada bih
onda pomislila ta bih sve radila sa Feridunom, kolena bi mi klecnula pod
odeom, i nisam mogla da se suzdrim da ne odem kod njega. I svaki put kada
bih odlazila, izmiljala sam nove naine da ga zadovoljim i tako ga spreim da
prekine da se via sa mnom. Ponekad se radilo o tome kako bih za njega
ukrasila svoje telo. Jednom sam nanizala plave keramike kuglice na konopac i
vezala ih oko kukova. Zveckali su i odraavali ritam naih pokreta, to je
zvualo provokativno. Sledeeg puta rekla sam mu da ne moe da me ima dok
mi ne skine odeu samo svojim ustima. Dao je sve od sebe, razvezivao zubima
vrpce koje su mi pridravale odeu, gurao drikere iz njihovih petlji, a jezikom,
usnama mi svlaio dimije. Nakon svega toga bolela ga je vilica, ali nikada nije
bio sreniji.
Tajna koju sam krila od Nahid bila je ak i gora nego to sam mislila. Ne
samo da sam bila udata za njenog mua, ve sam znala kako da mu pruim
zadovoljstvo na naine koji su za nju bili nezamislivi.

Ujutru kada sam otila od Feriduna, vratila sam se kui i radila sa Melikom
i Katajun. Dolazile su svakog dana, izuzev petkom, da rade na razboju koji smo
uneli unutra. Obema je oajniki bio potreban posao. Bolest Melikinog mua se
otegla. Katajunin otac, zidar, nedavno je umro tako to je pao sa kupole damije
na ijoj je izgradnji radio. Pravo kod Boga, rekla je dok su joj usne
podrhtavale. Prema njoj sam oseala posebnu naklonost jer je imala samo
petnaest godina i bila otprilike istog uzrasta kao i ja kada sam izgubila oca. Sada
kada sam imala skoro sedamnaest, oseala sam se mnogo starijom, kao da sam
proivela sedam ivota od trenutka kada sam napustila selo.
Uprkos njihovim problemima, ene bi prionule na posao poput mrava. Obe
su tkale brzo kao i ja. Melika je bila stidljiva, ali kada se malo oslobodila, volela
je da mi pria o ludorijama svoje dece. Katajun je bila kao drebe koje je samo
elelo da jurca. Upinjala se da ostane prikovana za razboj. Da joj nisam bila
poslodavac, bila bih joj odlina prijateljica.
Svakog jutra kada bi stigle, sedale bi za suprotne krajeve razboja. Ja bih
sedela iza njih, kao to sam videla da rade mukarci u kraljevskoj tkaonici
tepiha, drei nacrt u ruci i pokuavajui da uzvikujem boje u odgovarajuem
trenutku. Ako bih samo govorila crvena, crvena, be, plava, be, crvena,
crvena, lako bi pomeale redosled kada ne bih viknula ba u trenutku dok
zavravaju poslednji vor. Katajun je bila malo bra od Melike; morala sam da
joj govorim da uspori da bi mogle da tkaju iste boje istovremeno. Melika je, s
druge strane, imala snanije ruke, i kada je ona potiskivala vorove eljem, bili
su zgusnutiji nego oni kod Katajun. Morala sam da je zamolim da nenije
pritiska kako tepih, kada ga skinemo sa razboja, ne bi imao jednu krau stranu.
Svakog dana poinjale smo da radimo pre podne dok ne bi dolo vreme da
se jede, a onda smo nastavljale do sredine popodneva. Potrudila sam se da
dobijaju dovoljno aja i slatkia da bi lake radile; u podne smo sve jele zajedno.
Sumnjala sam da je to bio jedini obrok za koje su bile sigurne da e ga dobiti.
Dobro sam se oseala kada sam im pomagala, jer sam nekada i sama osetila
kako je to biti gladan.
Jednog jutra Katajun me je pitala koju boju da upotrebi, jer moj crte nije
bio jasan na tom mestu, a ja sam na trenutak prekinula sa iitavanjem boja.
Razmislila sam i rekla: Upotrebi crvenu! I od sada emo je koristiti za ovaj
cvet.
Razumem! odgovorila je i izvrila moju naredbu. Otkrila sam da mi se
dopao oseaj moi, naroito nakon toga to sam mnogo meseci ja radila ono to
mi se kae.
Iako sam esto provodila noi zabavljajui se s Feridunom tako da nisam
spavala, ostajala bih budna dok Melika i Katajun ne bi dole i onda bih odlazila
da se odmorim. Ako bi jo bio dan kada bih se probudila, nastavljala bih sama
da tkam tepih. elela sam da ga zavrim to pre. Gordija vie nije polagala pravo
na njega, tako da bi sve to bih zaradila pripadalo majci i meni.

Jednog jutra pognuta starica pokucala je na nau kapiju i rekla mi da Nahid

eli da me vidi. Zamolila sam je da prenese moje izvinjenje Nahid jer sam radila
sa Melikom i Katajun, ali je ona odgovorila da joj je nareeno da se ne vraa bez
mene. Onda je s mukom sela u dvorite i zamotala svoj al oko savijenih lea,
kao da se sprema da tu prenoi. Pitala sam se zbog ega je Nahid bilo toliko
vano da me hitno vidi. Od pomisli da je moda otkrila moju tajnu izbio mi je
znoj po vratu.
Vratila sam se svojim tkaljama, nadajui da e se glasnica zamoriti i otii.
Radile smo tokom prepodneva i kada smo nakon pauze za ruak istkale jo
nekoliko redova, Katajun i Melika su otile. Ja sam krenula u svoju sobu i tamo
zaspala. Kada sam ustala, glasnica se pojavila iz kuhinje briui usta i zapitala
me je da li sam spremna. Uzdahnuvi, stavila sam burku i ogrnula se adorom,
jer sam videla da ne bi otila bez mene.
Ulice su bile strahovito hladne, mada je nebo bilo vedro. Surovo sunce kao
da je bez saaljenja obasjavalo sve ispod sebe. Prodavac peenih lenika koji je
prodavao svoju robu nedaleko od Gostahamove kue imao je duboko urezane
bore oko usana, koje su delovale kao oiljci od noa. Kada se glasnica okrenula
da se uveri da idem za njom, trag zelenog ulja iz orbe od peskavice i boba
zasjao je na njenom obrazu poput neke bolesti. Bilo mi je drago to sam mogla
da se krijem iza burke od sunevog bletavila.
Prole smo kraj medrese u etiri bate, gde su deaci uili da bi postali
mule. I dalje sam jednom nedeljno ila na asove pisanja kod Nahid, i kaligrafija
na zgradi koja mi je nekada liila samo na divne ukrase sada je oznaavala
imena Boga: Dobar Pravedan Saoseajan estok Svevidei
Neumoljiv.
 Kada smo stigle do njene kue, Nahid je spustila novi na dlan pognute
ene i rekla joj da ide. Poljubila sam Nahid u obraze i skinula svoje alove. Bila
sam edna, ali mi nije ponudila aj od nane. Lice joj je bilo bledo i pomislila
sam da joj je ivot postao jo sumorniji nego ranije. Feridun je gubio interes za
nju u krevetu; ve je vie noi provodio sa mnom. Kako se bliio kraj mog
drugog ugovora, bila sam sigurna da e ga ponovo obnoviti, jer smo mnogo
uzajamno uivali svaki put kada bismo bili zajedno.
Dola bih ranije, ali nisam mogla da ostavim posao, rekla sam. Zato si
poslala po mene? Bilo mi je teko da izgovaram rei jer mi je jezik bio suv.
Samo sam htela da te vidim, rekla je Nahid, ali joj je glas bio hladan.
Drhtala sam i pokuavala da pronaem udobniji poloaj na jastuetu.
Deluje kao da ti je hladno, rekla je Nahid.
Jeste, odgovorila sam. Da li mogu da dobijem malo aja?
Naravno. Pozvala je slukinje da donesu aj, ali niko nije doao. Obino
su njene ene sedele odmah ispred vrata, spremne da joj ispune i najmanju elju.
Pitala sam se da li im je prethodno naredila da se ne javljaju.
Videla sam Homu pre nekoliko dana, rekla je iznenada Nahid.
Stvarno? rekla sam, pokuavajui da zvuim smireno. Nije bilo
uobiajeno da se Nahid kupa u starom kraju sada kada je imala amam i
pomonice za kupanje u svom domu.
Da li si se kupala? pitala sam.
Jesam, odgovorila je. Bilo je lepo ponovo videti poznata lica. Ovde smo
samo ja i moje ene.
ao mi je, nisam znala, rekla sam, nervozno traei novi poloaj za svoje
noge. Sastala bih se s tobom tamo.
Nahid je napravila grimasu. Homa mi je rekla da si ti ba otila, mada nije
bio tvoj uobiajeni dan. Rekla je da te esto via u amamu nekada i tri puta
nedeljno.
Da, rekla sam, esto tamo odlazim. Nisam dalje objanjavala, plaei
se da e me uhvatiti u lai. Svaki put kada se podam Feridunu, moram da odem
na obredno pranje da bih se proistila u oima Boga. Ujutru je Feridun koristio
kupatilo u kui, tako da sam ja morala da odem negde drugde.
Zato ide tako esto?
Volim da budem ista, promrmljala sam.
Nekada si ila samo jednom nedeljno.
Nisam znala ta da kaem.
Nahid se odjednom razljutila. Ponaa se kao da neto krije, rekla je.
Osetila sam kako mi znoj izbija pod pazuhom i pokuavala sam da izbegnem
njen pogled.
Stavila sam desnu aku na srce i oborila pogled da bih mogla da se
priberem.
 Molim te za oprotaj, rekla sam, oseajui kako mi srce bubnja u
grudima.
Zato?
Nisam mogla da smislim dovoljno prihvatljiv razlog za moje este posete
amamu. Pogledala sam navie, a moje oi su je preklinjale da pokae
razumevanje.
Oi su joj zasvetlele. Reci mi istinu, zahtevala je.
Nespretno sam se vrpoljila na jastuetu pod njenim prodornim pogledom.
Oseala sam se izloenom kao da sam na ulicu izala bez odee.
I? navaljivala je. Glas joj je bio otar i hladan.
Gledati joj u oi bilo je poput piljenja u podnevno sunce. Podigla sam ruku
da se zatitim, jer vie nisam mogla da izdrim taj ispitivaki pogled.
Nije mogla da zna da je to Feridun. Sigurno nije, inae joj lice ne bi bilo
tako mirno.
Istina je, priznala sam.
Znai, i ti si udata.
Jesam, odgovorila sam.
Sve ovo vreme, kada sam govorila da ti ne zna kako je to biti sa
mukarcem, ti si mi se smejala.
Nisam se smejala, rekla sam, samo sam pokuavala da odrim dato
obeanje.
Zato bi krila svoj brak? Nije to nikakav zloin.
To nije pravi brak, rekla sam. To je muta brak.
Nahid je delovala kao da sam izgovorila nepristojnu re. Muta brak?
rekla je. Ali zato bi ti tvoja porodica tako neto priredila?
Uzdahnula sam. Kada si se ti udavala, tvoja porodica je tvom muu dala
ogromni miraz u zlatu i srebru. Kod mene je obrnuto: moj mu daje nama
novac. Eto zato.
Nahid je delovala besno; nisam mogla da odredim koliko je znala. Trebalo
je da kae meni i mojoj majci. Posavetovale bismo te i pronale za tebe pravog
mua moda ba nekoga ko tka tepihe kao i ti.
Tkalca tepiha! Znai Nahid nije mislila da bih ja odgovarala nekome kao
to je Feridun. Zato je njoj sudbina pruila tolike pogodnosti, a meni moja nije?
Sve due jednake su u Bojim oima.
Mogla sam da prepoznam ljutnju u svom glasu. Volela bih da jesam,
rekla sam, ali to je bilo samo delimino tano, sada kada smo Feridun i ja bili
kao osnova i potka.
Najdraa prijateljice, ba te alim, rekla je Nahid tako prezrivim tonom
da sam znala da me je brak zauvek unizio u njenim oima. Da jo uvek ivim
kod roditelja, majka mi vie ne bi dozvoljavala da te viam kada bi saznala za
muta brak.
 Nita nisam mogla, rekla sam ogoreno. Sea se kada sam isekla ilim
koji je bio na razboju jer sam elela bolji? Gordija je besnela na mene zbog
utroene vune. Ponuda za muta brak stigla je ba tada i majka je mislila da
nemamo izbora.
Zaustavila sam se ovde, poelevi da moemo da priamo o neemu
drugom.
,,I za koga si se udala? Sada mora sve da mi kae, rekla je, smeei se da
bi me ohrabrila, ali sam primetila da su joj oi hladnije od smaragda.
Nahid, sigurno ve zna, rekla sam sva oajna, a rei su mi se
zgrunjavale u ustima.
Kako bih to mogla da znam? odgovorila je nedunim tonom.
Oklevala sam. Znala sam da bi mi Gostaham, Gordija, pa ak i moja majka
posavetovali da izmislim priu da bih odrala dobre odnose meu porodicama.
Sve to je trebalo da kaem bilo bi da mi je mu uspean kum ili osrednji
trgovac srebrom neko skromnijeg porekla, iji poloaj nee kod Nahid
pobuditi sumnju.
Zar ne eli da mi se poveri? pitala je Nahid, delujui uvreeno. Ili
nae prijateljstvo prestaje da ti bude vano?
Naravno da mi je vano!
Onda mi reci. Ko god da je, bie mi drago zbog tebe.
Obeava?
Nije odgovorila, ve je svoju ruku spustila preko moje da bi me uverila.
udela sam da s nekim podelim svoju tajnu, koja me je dugo pritiskala. Nahid je
nekad cenila to sam joj rekla istinu o pokvarenim urmama; moda e je i sada
ceniti, pa e nas to zbliiti.
To je Feridun, proaputala sam tako tiho da sam se nadala da nee uti.
Nahid je pustila moju ruku i skoila sa svog jastueta. Znala sam!
povikala je, a oi su joj opet delovale ljutito. Poslala sam Kobru do njegove
kuice da provod ta se deava i ona je mislila da je ula tvoj glas. Nadala sam
se da to nije istina.
Pogledala sam u stranu, posramljena.
Verovala sam ti! Mislila sam da uvek govori istinu!
Uvek pokuavam, rekla sam. Nahid, to se desilo mesecima pre tvoje
veridbe za Feriduna. Kako sam mogla da znam da e ga tvoji roditelji izabrati,
od svih mukaraca za enidbu u Isfahanu? Nae sudbine su isprepletene, ba kao
to je Kobra predvidela u talogu kafe.
Nahid je netremice gledala s visine ka meni, jer sam jo sedela na jastuetu;
nije nameravala da me potedi. Koliko traje tvoj muta brak?
Tri meseca.
,,A kada si prvi put sklopila ugovor?
Skoro tri meseca pre tvoje svadbe.
 Nahid je usmerila kaiprst ka meni. To znai da si ga obnovila!
eksplodirala je.
Uzdahnula sam. Kada si mi rekla za svoju veridbu, majka i ja smo ve
prihvatile obnavljanje ponude i njegov novac. Plaile smo se da otkaemo
sporazum da ne bismo uvredile Feriduna i nae domaine. Nemamo nikoga na
svetu ko bi nas zatitio, niti sopstvenog novca.
Novac! rekla je Nahid sa gaenjem. Sve se vrti oko novca, kao to je
bilo i sa mojim Iskanderom.
Ali, Nahid, preklinjala sam, plaile smo se da emo morati da
prosjaimo po ulici. Ne razume. Kako bi ti mogla da zna kako je to kada se
plai da e ti sledei obrok biti i poslednji?
Ne znam kako je to, rekla je, ,,i Bogu hvala to je tako. Sve to znam
jeste da nisi bila potena; sedela si pored mene, sluala prie o mom muu,
pretvarajui se da ga ne poznaje. A verovatno si mu ispriala sve grozne stvari
koje sam o njemu rekla. Nije ni udo to me ignorie.
Nikada mu nisam ispriala ta si govorila, odgovorila sam.
Mi ne razgovaramo mnogo.
,,Oh, rekla je, shvatajui i vie nego to sam htela. Kako uopte to i
podnosi da mu se pokorava u krevetu? Onda, zamiljeno: Naravno,
plaena si i mora da radi ta ti kae. To bi i oekivao od ene poput tebe.
Nije zbog toga, rekla sam, elei da i ja nju povredim. Najpre je bilo
zbog novca, ali sada to radim zato to mi se svia.
akama je poklopila ui poput deteta. Vie ne elim da sluam,
odgovorila je. Ali nemoj da misli da si jedina takoe uzima i onog mladog
muziara u krevet kad mu se prohte.
Zvuk gaenja oteo mi se sa usana kada sam pomislila na lepukastog,
drskog deaka glatkih obraza. Uvek se oseao slobodnim da flertuje u mom
prisustvu, kao da ja uopte nisam bila bitna.
Kada sam se povratila od oka, potraila sam od Nahid pomo, pitajui se
da li moemo da postanemo saveznice. ,,U tom sluaju, mi smo svi njegovi i
moe da nas koristi kako hoe, rekla sam. ta da radimo?
Ne znam za nas, rekla je. Zna da ja ne mogu da uinim nita po pitanju
njegovih drugih ena i muta brakova. Jedino to mogu da uinim jeste da mu
rodim zakonite naslednike. Muziar to ne moe.
Osmotrila sam je paljivije; delovala je zaokrugljenije u licu i stomaku, pa
sam pretpostavila da je trudna.
Nahid, rekla je, najponiznije te molim da mi oprosti. Znam da je
trebalo ranije da ti kaem i alim zbog te greke. Ali sada kada se sudbina
poigrala sa nama na tako neobian nain, zar ne moemo i ti i ja da budemo
njegove ene i podiemo nau decu zajedno?
Nahid se glasno nasmejala. Ti i ja? rekla je. To kae kao da smo dve
leblebije u istoj posudi.
 Zar nismo? rekla sam. Uvek sam te volela i divila ti se. Kada sam te
prvi put srela, mislila sam da si princeza iz bajke.
,,A ja sam mislila da si prosta seljanica koja e ii sa mnom na polo,
izgovorila je tako omalovaavajuim tonom da me je u srce pogodila. A onda je
na trenutak zautala. Lice joj je postalo blae i oi su joj zasuzile.
Sve se promenilo kada sam poela da te upoznajem, produila je. Sve si
mi vie znaila zbog svoje iskrenosti, odanosti i dobre due. Ali sada vidim da
sam pogreila, jer si me povredila i izdala i prema meni se ponaala gore nego
ugavo pseto sa ulice.
Osetila sam strano kajanje, jer mi je stalo do nje i nikada nisam elela da
joj nanesem bol. Ali pre nego to sam uspela bilo ta da kaem, Nahid je
odmahnula glavom kao da eli da otera suze i njena ljutnja vratila se jae nego
pre. Trebalo je da budem pametnija, a ne da se sprijateljim sa devojkom kao to
si ti, rekla je.
Kako to misli? zapitala sam, oseajui da i sama kljuam od besa. Jer
sam odrasla u malom selu?
Ne, rekla je.
Jer se bavim rukotvorinama?
Oklevala je trenutak i posumnjala sam da je delom zbog toga, ali je onda
rekla: Nije ni zato.
Onda, zbog ega?
Ugledna udata ena kao ja ne drui se s nekim ko prodaje svoje telo za
srebrnjake.
Skoila sam na noge, a obrazi su mi bili uareni od ljutnje, jer je ovo
izgovorila kao da uopte nisam bolja od prostitutke. Ugledna, moda, ali rua
nikada nije imala toliko trnja! povikala sam. Zbog toga se tvoj mu i okrenuo
ka meni i stenje od uitka u mom zagrljaju.
Nahid je ustala, prila mi i nagnula glavu tako blizu mom licu da sam njen
dah osetila na svojim usnama.
Ne mogu da te prisilim da ga ostavi, ali ako mu bude rodila decu,
prokunuu ih, rekla je lagano. Bilo bi najpametnije kada bi im prodavac
erbeta od vianja sipao otrovno pie.
Njene oi i nakit presijavali su se kao noevi pod svetlou kasnog
popodneva. Poela sam da uzmiem. Nahidina ake su se zgrile podseajui na
kande, kao da je elela da mi izgrebe i povredi organe u kojima se odvija
zaee. Potrala sam ka vratima i gurnula ih da se otvore. Slukinja, koja je
uala u blizini, pala je u oku od mog nezgrapnog odlaska. Gde je moj aj?!
proderala sam se na nju dok sam grabila svoju odeu za ulicu sa iviluka i
izjurila napolje, znajui da Nahid tu nee da krene za mnom.
Bilo je svee, ali nisam mogla da idem pravo kui. Otila sam do mosta
Trideset tri luka i stala ispod jednog od njegovih iljatih svodova. Na planinama
su se gomilali oblaci, a voda je liila na otro zeleno staklo. Posmatrala sam
bogate ene u svilenim adorima dok su lagano prelazile preko mosta u svojim
nanulama sa visokim drvenim potpeticama, koje su ih izdizale iznad tla, a za to
vreme su se sirote ene vukle u prljavim pamunim krpama obmotanim oko
stopala.
Setila sam se kako mi je Nahid brzo ponudila svoje prijateljstvo, to je
znailo da je odmah, im me je upoznala, imala na umu da me iskoristi. Ali time
ne moe da se objasni vreme koje je provodila sa mnom nakon to smo
uhvaene da idemo na polo, niti sva panja kojom me je obasipala tokom asova
pisanja. Nahid mi je poverila svoju najdragoceniju tajnu i ak mi je i rekla da se
nada da emo zauvek ostati prijateljice. Ali sada sam shvatila ta je mislila o
siromanim seljanicama poput mene: da treba da se zadovoljimo pravljenjem
barunastih tepiha po kojima e gaziti.
Poelo je da rominja. Jedan ovek je okrenuo svoje dlanove ka nebu da bi
osetio kiu, zahvaljujui Bogu to nam je podario vodu. Dok sam ubrzavala
svoje korake preko mosta, kapi su postajale sve vee i poele su da udaraju.
Zamiljala sam Nahid na sigurnom u svom domu. Posmatrae kako kia pada u
njenom dvoritu iz zagrejane sobe, a ak ni kap nee pasti na njen plavi svileni
ogrta. Ako joj na nogama bude bilo hladno, sluavka e ih zagrejati svojim
rukama. Stegla sam svoj ador pokuavajui da se zatitim od kie, ali nije bilo
svrhe: kui sam stigla sva mokra i smrznuta do kostiju.
Kada me je majka videla, razrogaila je oi sva izbezumljena. Svukla mi je
mokru odeu i umotala me u debelo vuneno ebe. Drhtala sam tako jako da je
morala svojim telom da obuhvati moje da bi ebe ostalo na svom mestu. Moja
drhtavica nije prestajala sve do poslednjeg poziva na molitvu.

Tokom narednih nekoliko dana, oseala sam se potpuno izmodeno. Kao

da mi je bilo preteko da se pomeram, oi su mi bile uarene i povremeno sam
mrcala. Majka je bila sva uurbana oko mene i hranila me je gustim crnim
orbicama od trava, verujui da sam bolesna. Kada me je Feridun pozvao, otila
sam kod njega sa tolikim teretom na srcu da nisam mogla da ga sakrijem.
ta se deava? upitao je im je uao u sobu. Seo je na jastue kraj mene i
milovao mi lice, a ja sam naslonila glavu na njegovo rame kao da sam bolesno
dete.
Tuna sam, rekla sam.
Skinuo je svoj turban i zafrljaio ga preko sobe da bi me nasmejao.
Uspela sam da se osmehnem.
Tuna u vezi sa im?
Svim. Nisam elela da mu kaem ta se dogodilo kod Nahid, plaei se
da bi za uzvrat mogao da je povredi.
Zato?
Nisam bila sigurna da u moi da mu objasnim. Zar se ponekad ne
deavaju stvari koje te rastue?
 Ne ba, rekao je. Povremeno sam se plaio da bih mogao da poginem u
borbi, da bi moj otac mogao da se okrene protiv mene, ili da bih mogao skoro da
umrem.
Ja se toga uvek plaim.
ega, da bi mogla da umre? Nee valjda tako mlada ena kao to si ti.
Ne, da e drugi ljudi umreti ili da e neemu doi kraj.
Feridun je pogledao u stranu na trenutak; videlo se da mi nee davati
nikakva obeanja za budunost, ak ni u vezi sa muta brakom.
Znam ta treba da uinim da bi se oseala bolje, rekao je.
Obgrlio me je rukama i poljubio mi lice, a onda me dugo tako drao u
tiini. Kada sam oednela, prineo je au s mlekom i vinom do mojih usana, a ja
sam lagano pila. Uivala sam u njegovoj nenosti, koju sam tako retko imala
prilike da osetim.
Pitao me je da li elim njega ili samo hou da me dri u naruju. elela sam
obe stvari, pa mi je prvo pruio jednu, a potom drugu. Sve se odvijalo toliko
lagano da se prvi put desilo da lampe sagore svoje tamno ulje i ugase se.
Preplitali smo se kao svila i pli i kada smo zavrili, mirno sam leala u
njegovom zagrljaju, a on mi je milovao kosu. Onda smo oboje malo odspavali.
Prva sam se probudila jer su me morile misli. O tome kako sam dola u
Isfahan i kako je Nahid liila na jednu od heroina iz majinih pria. O tome kako
je, im sam je upoznala, rekla o svojim roditeljima: Uvek ih navedem da urade
ono to elim. Kako sam verovala da devojka poput nje uvek moe da dobije
ono to poeli. Kako sam se nadala da emo zauvek biti prijateljice i kako sam
je volela i elela njen oprotaj.
Mada je jo uvek spavao, Feridun je prebacio ruku preko mene. Krivica
koju sam oseala jer sam povredila Nahid na trenutak je iezla zbog uivanja u
njegovom zagrljaju. Poela sam da mu ljubim vrat i kada se probudio, osetila
sam glad. Bacila sam se na njega, elei da ga okusim i zagrizem. Bili smo kao
lav i lavica, snani i razigrani, a Feridunove oi bile su ispunjene zahvalnou.
Nikada ne znam ta da oekujem od tebe, rekao je, osim da u biti
obliven uivanjem i da e svakog puta biti drugaije.
Ne znam ni ja, odgovorila sam, osetivi se ponosnom zbog onoga to
sam umela. Moda sam uila sporo, ali za razliku od Nahid, ja sam konano
shvatila kako se te stvari dobro rade. I sada, u tami noi, sa telima vlanim od
naeg izmeanog znoja, srce mi se otvaralo za Feriduna. Okrenula sam se na
stranu i zagledala se u njegovo lice.
Da li zna zbog ega sam bila tuna ranije veeras?
Ne, rekao je, zvuei pospano.
Ila sam da se vidim sa Nahid. Ona zna.
Otvorio je oi i pogledao me. ,,Za muta brak?
Da.
 Oekivala sam da e biti u oku, ali on je samo zevnuo i protrljao bradu, a
onda mu se ruka spustila preko grudi u smeru njegovih butina. Kada je pronaao
ono to je traio, smeak mu se pojavio u uglovima usana.
ta je rekla? zapitao je dok se trljao.
Nije bila ba srena, odgovorila sam.
,,I?
Njegove rei nisu bile hladne; bile su samo ravnodune. Od njih mi je jeza
prostrujala kroz telo kao da sam progutala led po vrelom danu. Pre nego to sam
stigla da odgovorim, Feridun me je zgrabio za ruke kako bih mu pomogla oko
onoga ime je trenutno bio zaokupljen. Nisam bila raspoloena i htela sam da se
izvuem jer sam elela jo da mu priam. Neko vreme smo se rvali i konano
sam se oslobodila, sruivi se na prostirku. Feridun se popeo na mene i u
njegovim oima prepoznala sam neumoljivost koja me je podsetila na Nahid.
One su zahtevale tiinu i insistirale da ga smesta zadovoljim, bez rei.
Sigurno je u mojim oima video opiranje, a to je bila najgora stvar koju
sam mogla da uradim jer ju je Feridun doivljavao kao igru. Rairio mi je kolena
svojim i uzeo me bez rei. Tuno sam zastenjala, nepripremljena, i sa aljenjem
konstatovala da Feridunove oi trepere od posebnog uitka.
Odluila sam da mu pokaem da sam ljuta. Isputala sam preterane zvuke
uitka, mada mi se u oima ogledala dosada i gurala sam svoje kukove ka
njegovim preponama sa lanim oduevljenjem Oekivala sam da e moja
odglumljena ozarenost da ga zaustavi, ak i postidi. Umesto toga, na moje
zaprepaenje, ukrutio se dok nije postao tvrd kao motka koja dri ator. Telo
sam pomerala divljaki, nadajui da u ga naterati da se savije ili uspeti da ga se
oslobodim, ali moj bes je samo raspaljivao njegov ar. Ba kao i tokom prvih
dana kada smo bili zajedno, nije mu bilo vano ta mislim niti kako se oseam.
Ako se s uitkom preputam njegovom telu, on e u tome uivati, a ako mu se
opirem, nai e nain da i tada uiva. Jedino to ga je zamaralo bila je pasivnost.
Za nekoliko trenutaka steao mi je lea akama i urlao kao lav, da bi se uverio
da uviam da nita ne moe da mu narui uitak. Kada je siao sa mene, dok mu
se telo sijalo od znoja a oi bile razneene od zadovoljstva, potapao me je
donjim delom ake po obrazu. Tako jaha obino pljesne kobilu koja uspe da
preskoi teku preponu da bi joj ipak pokazao ko je glavni.
Dobra devojica, rekao je. Za nekoliko trenutaka je ve hrkao.
Leala sam kraj njega, a koa glave plamtela mi je od ponienja. Da li je
moja jedina uloga bila da zadovoljim Feriduna, bez obzira na to ta me titi?
Sila sam s kreveta, ne vodei rauna da li u ga probuditi i sela na jastue na
drugom kraju sobe.
Feridun je hrkao i ispruio ruke i noge, zauzevi itav krevet. Svi jastuci su
sleteli i samo je njegov preostao. Tu u mraku, uvidela sam ta je bio moj brak:
za Gordiju nain da proda ilime, za moju majku oseaj mira u vezi sa naom
budunou, a za mene mogunost da imam mukarca iako ne posedujem miraz.
 Protrljala sam lice po mestu koje je Feridun pljesnuo. eznula sam da
volim mukarca strasno kao to je Nahid volela Iskandera, dok nisam shvatila da
je njena ljubav puka sanjarija. Tragala sam za znacima ljubavi kod Feriduna, ali
nisam otkrila da je dublje ukorenjena. Sada sam znala da je nikada i neu
pronai.
Sova se oglasila nedaleko od nae kue, traei tamu. Ja nisam imala pravo
ni da traim polovinu Feridunovog kreveta. Naslonila sam se na zid i ruke drala
obavijene oko svog tela, drei samu sebe tokom noi. Feridun uopte nije ni
primetio da sam otila. U zoru sam naterala sebe da se sklupam na prostirci, jer
se nisam usuivala da izazivam njegovu ljutnju time to bi ustanovio da me
nema. Kada se probudio, pretvarala sam se da spavam dok nije otiao.

Sledeeg popodneva otila sam do amama u potrazi za Homom, ne znajui

kome bih jo mogla da se poverim. Dan je bio vetrovit i ador mi je leprao oko
nogu, dok su mi krupna zrna peska upadala u oi kroz burku. Vreme je jo bilo
hladno i inilo se kao da su se kue od ilovae u blizini amama zbile da bi se
odupirale vetru. Deji al za glavu je proleteo, a za njim i nervozna majka i njen
sini. Vetar je stvarao dubok samotni zvuk dok ih je pratio kroz uliicu.
Prava je blagodet nai se unutra. Stresla sam prainu sa adora i potraila
Homu i zatekla je u svlaionicama amama, koje je istila pre otvaranja za ene.
Mora da sam delovala zeleno kao peskavica, jer je odmah rairila ruke i drala
me u zagrljaju dok joj nisam sve rekla. Mislim da nikada nisam toliko mnogo
priala. Kada sam zavrila, sve je bilo tiho, a Homa me je jo uvek ljuljukala
kao dete. Odvela me je do jastuia, ispruila mi noge i namestila jastuk ispod
glave. Onda me je poprskala ruinom vodicom da bi mi se povratila snaga.
Da li si znala? pitala sam.
Sumnjala sam, odgovorila je, dok me je gledala saoseajno. Ali nisam
znala ko je mukarac.
Da li sam pogreila?
,,U Bojim oima, ti si postupila po zakonu, rekla je smirenim glasom.
Ali, da li sam?
ta ti misli?
Uzdahnula sam i pogledala u stranu.
Siroto dete! rekla je. Vidim koliko ti je ao. Da si moja erka, ja bih
rekla Nahid i njenim roditeljima za muta brak pre njenog venanja. Verovatno bi
je svejedno udali za njega, jer koji bogata nema konkubine? Ali onda ne bi
krivili tebe i moda bi sauvala vae prijateljstvo.
Duboko u svom srcu znala sam da je bila u pravu. Homo, ta bi trebalo da
uradim?
Uzdahnula je. ta sada moe da se uradi? Svi e saznati istinu tako da
moe i da ostane udata.
Zato?
 Zato to vie nisi devica. Ranije si bila siromana, ali si bar mogla da
ponudi svoju nevinost. ta sada ima?
Naravno da je bila u pravu. ta ako Feridun ne bude obnovio ugovor?
Onda e morati da ostane sama.
Bila sam suvie mlada da bih mogla da zamislim da u do kraja ivota biti
sama i bez dece. To je ak gore od onoga to je moja majka preivela. Ne elim
da budem sama, rekla sam ogoreno.
Homa me je milovala po ruci. Dete moje, ne boj se. Ako se tvoj muta brak
okona, to e ti doneti izvesne pogodnosti.
Pogodnosti?
Homa se nasmeila. Ako je Bog uz tebe, a nadam se da e uvek i biti, nai
e boljeg oveka i udati se za njega. Ako ne, sama e moi da ugovara svoje
muta brakove. Od sada niko ne moe da ti govori za koga da se uda.
O tome nisam ni razmiljala. Ali Nahid mi je rekla da e joj majka
zabraniti da se drui sa mnom zbog mog muta braka.
Homa je na trenutak sklopila oi i oborila bradu, pokazujui da se s tim
slae. Takva zajednica ne smatra se ba preterano asnom. Zbog toga veina
razvedenih ena svoje ugovore za muta brakove dri u tajnosti.
Zato to uopte i ine?
Zbog novca, uitka, dece, ili jednostavno nadajui se da e ih jednom taj
ovek uzeti za stalnu enu.
Ali, da li e me ljudi smatrati nedostojnom?
Verovatno hoe.
Niko od ljudi kojima sam verovala nije mi tako otvoreno rekao da e moj
ugled biti naruen. Izraz na mom licu sigurno je otkrivao koliko sam ogorena,
poto mi je Homa rukama obuhvatila glavu.
Azizam, ne sme nikome da kae, ali i ja sam to jednom uinila,
proaputala je.
Zato?
Zaljubila sam se u mladia kada smo oboje bili veoma mladi, ali nai
roditelji su nas venali za druge ljude. Kada mi je umro mu i kada su deca
odrasla, moja prva ljubav i ja smo i dalje eleli da budemo zajedno. Poto je
jedva mogao da hrani svoju enu i osmoro dece, nismo mogli da se venamo na
uobiajeni nain.
Da li je neko znao za to?
Ne, mislili smo da bi bilo pametnije da nikome ne govorimo.
Da li ti je davao novac?
Samo ako bi mi zatrebao, odgovorila je.
Koliko je to trajalo?
Deset godina, sve dok nije umro, rekla je. Zahvaljujem Bogu to nam je
dao pravo na muta brak, jer je to za mene bio jedini nain da iskusim ljubav.
 Zato onda nisi nikome ispriala?
Mnogi ljudi iz dobrih porodica smatraju da je to nepristojno za enu,
rekla je. Na kraju krajeva, zar i ti radije ne bi bila stalna supruga i kraljica u
svom domu?
Svakako, rekla sam, ali ja nisam ni imala izbora.
esto smo prinueni da ivimo sa svojim nesavrenostima, rekla je. ,,A
kada ljudima smeta mrlja na podu, ta oni rade?
Uprkos tome kako sam se oseala, morala sam da se nasmejem, jer sam
znala ta je mislila. Prostru tepih preko nje, odgovorila sam.
Od iraza do Tabriza, od Bagdada do Herata, to je ono to Iranci rade,
odgovorila je.
Uutala sam, jer je upravo iznela sutinu. Podigla sam pogled ka Homi,
koja me je uhvatila za ruku i grejala je svojim akama.
Homo, ta da radim? ponovo sam je upitala. ta e biti sa mnom?
Azizam, suvie je rano rei, odgovorila je. Za sada, prihvati da nisi imala
sree i da si takoe i sama greila, poput Haruta i Maruta. Njih dvojica su neto
oajniki eleli, pa su podlegli iskuenju i izdali Najveeg Gospodara Svega. I ti
si neto elela, ali si uvidela da nije uvek mogue ostvariti svoje elje. I sada to
eli da izmeni. Uini to kako god bude mogla i budi poput urme koja postaje
sve slaa, mada je tle koje je hrani stenovito i surovo.
Pre nego to je neko uao u amam, Homa me je okupala i izmasirala kao
majka, oeljala mi kosu, zamotala me u pekir i nahranila me zrnima maka da
bi me uspavala. Opruila sam se na prostirci u zasebnom odeljenju i utonula u
san. Stara pria o Harutu i Marutu javila mi se snu, kao i odluka da ne budem
kao i oni.

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Bila jednom dva anela koji su se zvali Harut i Marut. Jedna od njihovih
omiljenih zabava, kada bi obavili svoje nebeske dunosti, bila je da pijuniraju
ljude. Znajui da na zemlji ima svega u izobilju, verovali su da je iveti u skladu
sa Bojim zakonima lako poput izvlaenja ribe iz voda u Zalivu. Ipak, gde god
su pogledali, videli su da ljudi kradu, lau, varaju, bludnie i ubijaju se.
Pogleda ovde: vidi oveka u Konstantinopolju koji planira kako da prisili
erku svog komije da padne u njegov greni zagrljaj. Pogleda tamo: vidi enu
u Bagdadu koja eli da sipa otrov u paprika svom bogatom ocu. Harut i Marut
su posmatrali kako se te situacije odvijaju mesecima i godinama. Svaki put kada
bi ljudsko bie posrnulo, zajedno bi nainili zvuk koji je podseao na zvonjavu
zvona.
Jednog dana je Bog pozvao Haruta i Maruta kod sebe i rekao im da e ih
poslati na zemlju da obave specijalni zadatak. Vi ete preuzeti tela ljudskih
bia, rekao je, ,,i pokazaete svim anelima na nebu, kao i itavom
oveanstvu, kako se ivi pravedno i asno.
Vrhovi krila Haruta i Maruta zablistali su od ukazane asti. Za nekoliko
trenutaka poprimili su ljudsko oblije i materijalizovali su se u svetom gradu
Mashadu, koji je uvek bio pun hodoasnika. Harut je postao visok, zgodan,
bradati momak praznih depova. Marut je bio nii i zdepastiji, sa ravnim nosom,
ali su u njegovoj vrei zveckali zlatnici.
Nali su se u dvoritu najsvetijeg mesta u itavom Iranu, u hramu imama
Reze, koji je svetlucao zbog siunih komada ogledala rezanih poput dragulja.
Osetivi njihovu duhovnu prirodu, hodoasnici su se okupili oko njih i poeli da
zapitkuju. Poto su oni bili aneli koji su bili upueni u puteve Boje, lako im je
bilo da pomognu. Njihovi mudri odgovori bili su poput slatke kie sa nebesa,
umirujui i plodonosni.
Kako je poela da se sputa no, Marut je osetio probadanje u predelu
stomaka. Ne znajui ta je to, zaudio se zbog neobinog oseaja. Da li je i
njega Bog poslao na misiju poput one Isusove? Da li e i on morati da umre?
Od pomisli da e iskusiti jo bola poeo je da drhti i uhvatio se za svoj trbuh.
Primetivi da je uznemiren, njegov prijatelj Harut je brzo ustao, video crno
pred oima i samo se sruio na zemlju. Posveeni hodoasnici podigli su dvojicu
mukarca i poneli ih u senoviti deo zasvoenog hodnika damije. itavog dana
ova dvojica zaboravila su da jedu i piju, rekla je jedna od hodoasnica. Kao
da su ve napustili svoja tela i uzneli se do nebeskih sfera.
Razborita hodoasnica donela je svoju hranu. Stavila je zalogaj plavog
patlidana na trouglasti komad hleba i neno ga stavila Marutu u usta. Oi su
mu zatitrale i poeo je da joj lie prste. Vukao je preostali hleb i plavi patlidan
iz njenih ruku, derui kao svinja, to ju je iznenadilo i ogadilo joj se. Kada je
hodoasnica pruila vodu Harutu, pio je uz glasno srkanje i traio je jo. Kakvi
su ovo ljudi?pitala se.
Kada se smrailo, veina hodoasnika vratila se u svoj privremeni smetaj
na spavanje. ena je iz milosra reila da ostane sa dvojicom mukaraca dok se
ne uveri da su povratili svoju snagu. Poto su se najeli i napili, Harut i Marut su
se oseali bolje. Kako se mesec dizao na nebu, poeli su bolje da zagledaju enu
koja im je pomagala. Lice joj je bilo belo, a obrazi poput jabuka. Oko tamnih
oiju bile su trepavice lepe kao kod koute. Harut je udeo da podigne maramu
koja joj je pokrivala kosu. Marut je hteo da se uveri kakav joj je stomak,
verujui da je zaobljen i mek poput svee ispeenog hleba.
Videvi da je mukarcima bolje, ena se pridigla da bi otila da prenoi.
Saekaj, milosrdna hodoasnice, rekao je Harut moleivim glasom koji nije
prepoznao. Molim te, pravi nam drutvo jo nekoliko trenutaka. Potrebna si
nam.
Oni su kao deca, pomislila je ena, ali je ponovo sela sa njima, zaklevi se
da e otii im se primire. Gde li su odrasla dva tako neobina momka? Da bi
prekratila vreme, upitala je: Odakle potiete?
 Harut i Marut su prasnuli u smeh koji nisu mogli da obuzdaju, a ona je
pomislila da breku i frku kao divlje svinje. Kao da se nikada ranije nisu
smejali. Marut se naao na podu lica okrenuta ka zemlji kada se njegov smeh
konano stiao. Pridigao se, a po nosu i obrazima nahvatala mu se prljavtina.
Ako ti budemo rekli, nee nam verovati, rekao je Harut, dok je Marut
pokazivao ka nebu.
Moda su iz nekog religijskog reda u kojem mukarci postaju toliko
oduhovljeni da zaboravljaju svoje zemaljsko poreklo, pomislila je ena, ali ipak
se sumnja ogledala u njenim oima. Prvobitno, kada su vas majke rodile, gde
ste iveli?
Harut i Marut su bili svesni da se prema njima odnosi sa strpljenjem kao
da ima posla sa glupacima. Novi oseaj javio se u njima, nepoznat kao i ostali.
Marutovi obrazi su se zaarili, a Harutu su se ukoili lea i vilica.
Mi smo iz najviih sfera, rekao je Harut, ponovo pokazujui uvis.
,,I to moemo i da dokaemo, dodao je Marut.
ena je delovala skeptino. Kako to moete da dokaete?
Ranije danas, sa velikom panjom sluala si svaku re koju smo izrekli,
rekao je Harut. Zar se nismo razlikovali od ostalih ljudi?
ena se setila kako ih je doivljavala tog jutra. Pre nekoliko sati moda
bih vam i poverovala , priznala je. Gotovo kao da ste napustili svoja tela.
Harut i Marut su posmatrali kako se njena usta zaustavljaju kod rei
tela. Obojica su dobila strahovitu elju da isprue ruku i pomiluju je po
stomaku i butinama. Moda e, ako budu uspeli da je zadre, biti velikoduna
prema njima, kao to to hodoasnici ponekad umeju.
Naa tela su nam strana, poverio se Marut.
ena je odmahnula nikom kao da to odbija da prihvati. Jo jednom se
pridigla da pode.
ekaj!povikao je Marut. Imam dokaz.
To si i ranije rekao.
Mogu da ti kaem neto to niko na Zemlji ne zna.
ena je iekivala bez rei, mada joj je to delovalo neuverljivo. Harut je
stavio ruku na srce, osetivi kajanje zbog onoga to je znao da e da urade.
Iznenadio se kada je uvideo kako je brzo uspeo da ugui taj oseaj im se
pojavio.
Cena onoga to znamo je poljubac , rekao je Marut.
Harut se naljutio jer je pomislio da je prijatelj pokuao da ga izostavi.
Jedan za svakog, rekao je uz besni pogled.
ena se premetala sa noge na nogu. ta je to to znate?pitala je.
Znamo neto o Bogu, rekao je Marut.
 ena je prela ogroman put peke da bi dola do Mashada. Svakog dana se
molila pet puta i pokuavala da otvori svoje srce Bogu. Da li je mogue da je
poruka s neba ba pred njom, u vidu ovih detinjastih mukaraca?
Da li smo se nagodili? navaljivao je Harut.
Moda, rekla je nasmeivi se.
Kajanje se ponovo pojavilo u Harutovim grudima, ali pogled na njene male
bele zube izmeu crvenih usana pomogao mu je da savlada ovo oseanje.
Sedi kraj nas, rekao je, potapavi plavu plou, ,,i rei emo ti ono to
samo mi znamo .
Sela je izmeu Haruta i Maruta, koji su se priljubili uz njene kukove. Harut
je osetio strahovito uzbuenje u preponama. Na trenutak je zamislio kako baca
Maruta u bunar da bi nasamo mogao da bude sa hodoasnicom.
Govori, rekla je ena. emu me moete nauiti o Bogu, Saoseajnom,
Milostivom ?
Njegovih devedeset devet imena je ve dobro poznato, rekao je Marut.
Jedini ovek koji je znao stoto ime bio je sveti prorok Muhamed u stvari, dok
nas dvojica nismo stigli na zemlju.
Mislite da znate Veliko ime? rekla je ena. Ne verujem vam.
Prvo, poljubac, rekli su Harut i Marut uglas.
,,Oh, ne, rekla je ena. ula sam ve obeanja poput vaih. Najpre ime.
Harut i Marut su se nagnuli, pribliivi svoje usne njenim uima. Nakon to
su udahnuli, dva mukarca proaputala su Veliko ime. enin um ispunili su
boanski zvuci, koji su odjekivali izmeu njenih uiju. Da je uopte bila u stanju
da pomisli na Haruta i Maruta, ne bi vie sumnjala u njih. Ali sve njene misli
pretvorile su se u eho tog zvuka, a telo joj je postalo hladno poput svetlosti u
vazduhu. Sve njene udnje odmah su bile ispunjene, i postala je planeta u treoj
sferi iznad zemlje, sa koje je sada veno sijala istom svetlou.
Harut i Marut su takode doiveli promenu. Nali su se obeeni za lanak na
nozi u dubokom bunaru, a glave su im bile okrenute ka vodi. Tokom dana, dok je
sunce prilo, na usnama su im se pojavljivali plikovi, a stopala su ih pekla. Grla
su im bila suva i ispucala dok su neprekidno gledali u ledenu vodu, koju nisu
mogli da dohvate rukom. Nou su drhtali od hladnoe, a koa im je toliko bila
najeena da je liila na guiju. Ako bi i progovarali, to je bilo samo da bi se
podsetili kako je bilo dok su bili aneli i nisu nita oseali.
Ponekad, kada bi poloaj na nebu bio odgovarajui, mogli su i nju da vide.
Njena lepota je zraila, saoseajne oi prelazile su po zemlji, a oni su je voleli i
udeli za njom u svojim mukama.
 ESTO POGLAVLJE

Sledeeg dana bila sam sa majkom u kuhinji i pomagala joj da oisti

lekovite trave za svoje meleme kada se zvekir za mukarce dva puta oglasio.
Idi da vidi ko je, rekla je kuvarica, pa sam se zamotala u ador i stavila
burku, otvorila kapiju i ugledala jednog od Feridunovih slugu, koji mi je uruio
pismo za Gostahama. Znajui da ovako zamotanu ne moe da me prepozna,
sakrila sam pismo i rekla kuvarici da je to bio trgovac koji prodaje planinske
zaine za paprika, za koje sam znala da nam ne trebaju.
Ula sam u sobu koju sam delila sa majkom i pogledala u peat: bio je
Feridunov. Srce mi je jae tuklo. Ispoljila sam ka Feridunu svoje nezadovoljstvo
i sada verovatno pie da je zavrio sa mnom. Drala sam papir naspram uljane
lampe u uzaludnom pokuaju da vidim rukopis koji je krio. Rekla sam sebi da bi
pismo trebalo odmah da odnesem Gostahamu, ali nisam mogla da se pomerim.
Iako pismo nije bilo za mene, ono to je sadralo svakako me se ticalo.
Premiljala sam se neko vreme, a onda slomila peat.
Dosta mi je trebalo da proitam pismo: jo uvek nisam bila dovoljno vina i
mnoge rei nisam mogla da razumem. Ali videla sam da se moje ime pominjalo
nekoliko puta i shvatila sam da je Feridun nudio muta brak za naredna tri
meseca, s obzirom na to da je bio zadovoljan mnome.
Poto sam uinila neto neoprostivo otvorivi pismo adresirano na
Gostahama, sakrila sam pismo u svoj pojas. Ovog puta mi je bilo potrebno da
razmislim o ponudi bez uplitanja moje porodice. Sada kada vie nisam bila
devica, na mene je doao red da odluujem ta elim. Homa je rekla da je to
moje pravo.

Katajun i Melika stigle su malo kasnije nego obino tog jutra. Katajun je
delovala svee kao uvek, ali je Melika imala velike podonjake.
Kako ti je mu? upitala sam.
I dalje je bolestan, odgovorila je. Kaljao je itave noi.
ta kae za kafu da se malo okrepi? upitala sam. Sa zahvalnou je
prihvadila posudicu, koja se puila im sam je stavila ispred nje.
Kada smo sele da radimo, uzvikivala sam nazive boja dok sam razmatrala
Feridunovu ponudu. Oseala sam kako je moje telo prihvata. Nije protekao ni
itav dan, a ja sam ve udela za Feridunovim zagrljajem, bez obzira na to to
me je pljesnuo; i ve sam smiljala nove naine da udovoljim njemu, ali i sebi.
Postala sam poput uivalaca opijuma, koji su nervozni dok ne dobiju svoju
dnevnu dozu lepljive crne droge, a onda se opuste na jastuiima, raskreenih
kolena, i u oima im se ogleda blaenstvo.
Govorila sam sebi da bi bilo dobro nastaviti sve onako kao i do sada. Poto
je Nahid ve sve saznala, vie nisam morala da drim muta brak u tajnosti.
Mrzee mene i moju decu, ali ja u zaokupljati Feridunovu panju, i moda u
iveti zasebno i biti srena. Moda u roditi deake, i mada sama nemam prava
na nasledstvo, oni e biti ti koji e se o meni brinuti kada ostarim.
Ako bih prihvatila Feridunovu ponudu, to bi takoe bila i slatka osveta.
Bila bih poput trna koji bi podseao Nahid da se on nije oenio njom iz ljubavi,
ve zbog drutvene moi. Kada joj mu bude bio nou odsutan, mislie na to
kako uiva sa mnom i patie.
Tako sam razmiljala sve do ruka, a onda je Gordija dola da popria sa
mnom. Bila je elegantno odevena u novi uti ogrta i zelenu tuniku, a smaragd
koji joj je Gostaham davno poklonio presijavao se poput malenog mora na
njenim grudima.
Upravo sam primila poziv da posetim Nahidinu majku, rekla je.
Nadam se da ete ih sve opiniti, odgovorila sam, prikrivajui osmeh. Ne
elei da joj kaem ta se dogodilo, odluila sam da prepustim to Ljudmili.
Da li bi elela da poe sa mnom? Gordija je bila zadovoljna mojim
ponaanjem i pokazivala je to sitnim ustupcima. ,,Verovatno emo razgovarati o
narudbini tepiha, a znam da te to zanima.
Veoma ste ljubazni to mislite na mene, odgovorila sam, ali moram da
se posvetim Katajun i Meliki, kojima sam ovde potrebna da bi mogle da rade
svoj posao.
,,U redu, onda, rekla je smeei se. Znala sam da joj je bilo drago kada
sam ostajala u kui da bih obavljala kune poslove.
Nastavila sam da uzvikujem boje za moje tkalje sve dok nije dolo vreme
da na trenutak zastanem da bi Melika i Katajun mogle da potisnu vorove
drvenim eljem. Melika je pritisla toliko jako sa svoje strane da se ealj
slomio, a onda je delovalo kao da e i ona sama da pukne. Uvek sam mogla da
vidim kako se osea samo kada bih joj pogledala u oi, koje su uvek govorile
mnogo vie od nje same.
Nema veze, rekla sam, mada mi je bilo teko da nadoknadim gubitak.
Kupiu novi.
Melika nije rekla nita, ali sam znala da je bila zahvalna jer je nisam
naterala da plati ealj.
Kada su ona i Katajun otile, poela sam sama da tkam. elela sam da
budem tu kada se Gordija vrati da bih mogla da joj vidim lice. Vratila se za sat
vremena, sva bleda i uplaena, a surma joj se razmazala oko oiju. Mlatarala mi
je pismom ispred lica.
ta ti zna o ovome? upitala je, a glas je vie podseao na vritanje.
ta je to?
Kobra mi je rekla da saekam ispred, a onda mi je Ljudmila uruila pismo
i zalupila kapiju ispred nosa.
Glumila sam da sam iznenaena. Zato bi to uinila?
 Gordija je sela na jastui kraj mene. Sigurno su saznali, rekla je,
lupkajui me pismom po ramenu. Ovim otkazuje narueni tepih. Da li zna ta
to znai za nas?
Gostaham je utroio gomilu novca na skiciranje i naruivanje ogromne
koliine svile koja je trebalo da bude bojena po njegovoj specifikaciji. Tepih e
biti nemogue prodati drugom kupcu jer je dizajniran sa motivima koji se
odnose na Feriduna i Nahid. Nisam ni razmiljala o njegovoj sudbini kada smo
se Nahid i ja svaale.
Kakva nesrea! rekla sam, i stvarno sam to i mislila. Znala sam da e svi
u domainstvu morati da plate ako Gordija bude bila zabrinuta zbog novca. Tek
nedavno smo ponovo poeli da jedemo dem.
Gordija me je gurkala prstom. Kada si poslednji put videla Nahid?
Pre nekoliko dana, ali uopte nije pominjala tepih, rekla sam. To je u
potpunosti bilo tano.
Kako su onda njeni roditelji saznali?
Ne znam, rekla sam trudei se da delujem uplaeno. Pitam se ta e
Nahid pomisliti... Da li e joj roditelji rei?
Naravno da hoe, rekla je Gordija. Glas joj je postao laskav i gotovo
nean. Da li si sigurna da ti ili tvoja majka niste nekome rekle?
Nikada nisam progovorila o svom braku, rekla sam, trudei se da mi glas
ostane ujednaen. Gordija me je pogledala kao da mi ne veruje.
Plaim se, dodala sam, nadajui se da u izazvati njeno saoseanje.
Nadam se da me Nahid nee pozvati da je posetim.
Mislim da zbog toga vie ne treba da brine.
Gordija je otila u svoje prostorije sa glavoboljom. Mislila sam da u
likovati zbog toga kako je bila posramljena, ali moje misli su se okrenule
Ljudmili. Uvek je bila dobra prema meni, a sada me je prezirala. Bilo mi je ao
to me je moja udnja za Feridunom naterala da pristanem da o tome utim. ta
bi sada trebalo da uradim po pitanju njegove ponude? Jutros sam elela da je
prihvatim. Sada vie nisam bila sigurna. Moje srce je as elelo jedno, as
drugo.

im sam ugrabila slobodnog vremena, otila sam do bazara da kupim novi

ealj umesto onog koji je Melika slomila. Prola sam kraj prodavaca ilima i
ljudi koji su bojili vunu da bih stigla do dela bazara predvienog za alatke za
izradu ilima, kao to su noevi i makaze za poravnavanje njegove povrine,
kuke za razdvajanje strukova i eljevi. Prolazi su u ovom odeljku bili
zamraeni, uski i puni smea.
Dok sam obilazila radnje, ula sam kako neko svira tunu melodiju na
svom emanetu. Poela sam da pevuim jer mi je zvuala poznato. Kada sam
shvatila zbog ega, vratila sam se istim putem i zatekla Feridunovog mladog
muziara kako sam sedi na kamenu, svirajui instrument. Krajevi njegovog
turbana delovali su pohabano, a po licu su mu bili tragovi prljavtine.
Prila sam mu i rekla: Selam. To sam ja.
Ko je to ja? upitao je nabusito ne podiui glavu iz svog pognutog
poloaja.
Podigla sam malo burku da bi mi video lice.
,,Oh, rekao je. Ti si jedna od njegovih.
ta pod tim podrazumeva? pitala sam, iznenaena njegovom grubou.
Nita, rekao je, kao da mu je tema ve dosadila.
Ponovo sam pokrila svoje lice. ta se s tobom dogodilo? Mislila sam da si
mu jedan od miljenika.
Gudalom je proizveo zvuk poput majeg urlikanja, a usne su mu se
razvukle u sarkastian osmeh. Izbacio me je.
Zato?
Suvie sam ga zaikivao, rekao je. Svia mu se dok ne kae neto
pogreno.
Neprijatni tonovi koje je svirao parali su mi ui. Prekini, rekla sam. ta
e sada da radi?
Ne znam, odgovorio je. Nemam kuda da odem. Videla sam strah u
njegovim lepim oima sa dugim trepavicama, a brada mu je zadrhtala. Jo uvek
je bio dete.
Izvadila sam novi koji sam nameravala da potroim za kupovinu elja i
spustila u njegovu prosjaku iniju. Neka je Bog s tobom, rekla sam.
Zahvalio mi se i prevlaei gudalom zasvirao slatkastu, melanholinu
melodiju dok sam odlazila. Podseala me je na muziku koju je svirao kada sam
prvi put dola da provedem no sa Feridunom. Koliko se toga izmenilo od tada, i
za mene i za mladog muziara! Kako je surovo bio preputen ulici!
Poto sam izgubila elju za kupovinom, zaputila sam se kui. Dok sam
izlazila iz bazara, prola sam kraj male damije koja mi je bila dobro poznata.
Ula sam u nju i tiho sela u jednu od sporednih prostorija zastrtih tepisima,
sluajui kako ena ita delove iz Kurana. Ba je stigla do mog omiljenog
odlomka, o tome kako postoje dva mora, jedno sa slatkom vodom koja moe da
se pije, a drugo slano, ali u oba mogu da se nau velike, lepe ribe. Rei su mi
umirile srce i kada sam zaula poziv sa minareta, ustala sam i pomolila se,
dodirujui elom mor. Kada sam zavrila, ponovo sam sela na tepih, sluajui
enin umirujui glas sklopljenih oiju. Mislila sam na Feriduna i Nahid i kako
nas je vezivalo prijateljstvo, isprepletano poput umrenih resica. I dalje nisam
znala ta da radim u vezi sa Feridunovom ponudom, a moj muta brak uskoro je
isticao.
Kad god bi me muio nekakav problem u selu, moj otac bi mi ga uvek
olakao svojim primedbama. ta bi mi sada rekao? U mislima sam mogla jasno
da ga vidim, onako kako je izgledao tokom nae poslednje etnje, dok je u
rukama drao tap koji je koristio za peaenje. Podigao ga je i usmerio poput
maa. Otvori oi! rekao je, a njegov glas bubnjao je u meni.
Posluala sam ga i osetila sam kao da prvi put vidim tepih pod svojim
nogama. Cvetovi na njemu poeli su da mirkaju kao da su se pretvorili u
zvezde, a istkane ptice kao da su poletele. inilo se da su svi oblici koje sam
dobro znala poput utih poploanih zidova damije, kupole koja se uzdizala do
nebeskih visina, ak i samog poda sada bili podloni promenama poput estica
peska u pustinji. Zidovi su poeli da se klimaju i ugibaju pitala sam se da nije
zemljotres ali kao da niko drugi nije primeivao, i nita vie nije bilo
postojano, ni tle, ni zidovi, ni tavanica. Kao da sam i sama gubila svoj fiziki
oblik, i u trenutku blaenstva obuzeo me je oseaj predavanja, rastaui me do
nitavila.
,,Baba!, povikala sam u sebi. ta da radim?
Nije odgovorio, ali njegova ljubav prostrujala je mojim telom. Osetila sam
radost u njegovoj blizini prvi put od njegove smrti. Setila sam se dana kada me
je, uprkos svojoj iscrpljenosti, odveo da mi pokae vodopad i enu sa snanim
rukama koja se skrivala iza. Njegova ljubav nikada se nije zasnivala na vlastitim
interesima i nije zavisila od toga da li sam mu ugaala. Iskusiti njegovu ljubav
znailo je uvideti kakva bi ljubav trebalo da bude. Bila je bistra i ista kao reka, i
tako sam i ja odsad elela da se oseam. Hizir, Boji prorok, pokazao je
izgubljenim hodoasnicima put do vode u pustinji; sada je moj otac meni
pokazivao put.
Pulsiranje oko mene postajalo je sve sporije i konano je prestalo. Zidovi
su opet bili vrsti; tepih obian kao ranije. Dodirnula sam ilim da bih osetila da
sam na vrstoj podlozi, a onda se pridigla, nesigurnih nogu. ena koja je itala
Kuran primetila je kako se klatim i ponudila se da mi pomogne.
Paljivo samo, jer deluje uzdrmano, rekla je.
Hvala vam, ali sada se oseam mnogo bolje, odgovorila sam. Kada sam
izala iz damije, korak mi je bio sigurniji, a odluka o Feridunu ve je cvetala u
mom srcu.

Pronala sam majku i rekla joj ta se dogodilo u damiji. Oev glas je i

dalje bubnjao u meni.
Rekao mi je: Otvori oi!
,,I zagledao se u istinu, dodala je, dovravajui pesmu koju je volela da
navodi.
Blistala je od radosti. Kako je divno to je jo uvek toliko sa tobom! rekla
je, a oi su joj se ovlaile. ,,I sa mnom je.
,,Bibi, pomogao mi je da donesem odluku, rekla sam, znajui da e sluati
ako je to neto to potie od njega. Zavrila sam sa svojim muta brakom.
Uprkos onome to sam joj rekla, majka je delovala okirano.
ta?! I da uniti nau budunost?
 Nee me veito hteti, bibi. Jednog dana e se zasititi i nai e drugu.
Pa, zato mu jednostavno ne uzima novac dok ne izgubi interesovanje?
Zbog Nahidinih roditelja. Oni nas sada preziru. Jasno su to stavili do
znanja time to su odbili tepih koji su ranije naruili.
Majka je uzdahnula. Oni znaju da e mukarac imati muta brakove.
Nauie da podnose svoj teret.
Zastala sam. Zvui kao Gordija.
Majka se trgnula, sva uvreena.
Postoji neto to ne zna, rekla sam neno. Poslednji put kada sam
videla Nahid, pretila je da e povrediti decu koju budem rodila. Kako da ivim u
takvom strahu?
Majka je znala, ba kao i ja, da je Nahid u stanju da organizuje takvo
zlodelo. Kakva korpija! rekla je. Uvek sam se pitala da li ti je ona iskrena
prijateljica.
Znam, rekla sam. Bila si u pravu u vezi s njom.
Ali, ta emo onda da radimo? upitala je majka, delujui uspanieno sada
kada je videla koliko sam ozbiljna. Gordiji i Gostahamu je ve neprijatno i
pretrpeli su veliki gubitak. Ako uvredi Feriduna, moda e izgubiti jo vie. ta
e s nama biti ako se toliko naljute i izbace nas?
U kosi moje majka poele su da se pojavljuju sede vlasi od oeve smrti, a
na licu da joj se urezuju bore. Njene rei su me uzdrmale, jer sam znala da me je
volela vie od svega na svetu. Nakon oeve smrti, ja sam joj bila jedina briga i
njena jedina uteha. ivot bi dala za mene.
Ne dozvoli da gladujemo, rekla je bespomono, i znala sam da je elela
da se predomislim.
Pokuala sam da je umirim. Bibi, nita se drugo nee promeniti, rekla
sam. Biu njihov rob za izradu tepiha kao i dosad, i praviu i prodavati
sopstvene tepihe.
Napravila si lep tepih i u naem selu, a opet smo skoro umrle od gladi.
Ali sada znam kako da unajmim druge da rade za mene i kako da dobijem
dobru cenu.
Kako? pitala je. Nisi mukarac.
Mogu da naem mukarca da mi pomogne.
Prevarie te.
Ne, ako budem nala dobrog oveka.
Suvie je opasno. Ne moemo da jedemo tepih.
Ah skloniu malo novca na stranu, i onda emo uvek imati neto ak i ako
ne uspemo odmah da prodamo tepih.
Majka je zakukala. Da ti je samo otac iv! Alija, prine meu ljudima,
pomozi nam, spasi nas, poela je, prizivajui Prorokovog zeta kao to je to
uvek inila kada je bila uznemirena. Alija, kralju svih vernika, molim za tvoj
blagoslov i tvoju zatitu...
Dok sam je sluala kako se moli, osetila sam kako sam se sva unervozila.
Majka se razoarala u mene, a da to ak ni samoj sebi nije priznala. Da sam bila
lepotica, dobro bih se udala i potedela je muka. Udavi me za Feriduna,
pokazala je da je oajna. Poto neu uspeti da pronaem bolju priliku, bilo bi
nam najbolje da prihvatimo ponudu. Ali roena sam sa darom na koji majka nije
raunala.
Kada je moje umee tkanja i osmiljavanja nacrta procenjivano
u gradu, sve sam zaprepastila.
,,Bibi, rekla sam, prekidajui je, sasluaj me. Moemo da se oslanjamo na
druge i od njih oekujemo da nam prue zatitu. Hajde da svoje ivote uinimo
lepim. Verujem svom srcu i to je ono to bi i otac eleo.
Majka je na trenutak razmislila o ovom, a onda coknula jezikom po
zubima. Ne bi, uopte, rekla je. On bi eleo da se dobro uda, a za mene da
zadovoljno ivim kraj tebe, sa unuetom u naruju.
Ali ja se neu dobro udati, rekla sam ljutito. ,,A ija je to krivica?
Bila je to jedina preostala stvar kojom sam mogla da je napadnem, i
potegnula sam je.
Majka mi je stavila ruke na obraze, delujui kao da se kaje.
Onda, dobro, rekla je, predajui se. Sada si odrasla ena.
Na osnovu njenog odgovora znala sam da je na meni da donesem odluku.
Pomolila sam se u znak zahvalnosti ocu, koji je te noi bio moj saveznik.
Ali sloiu se s tvojom odlukom da prekine muta brak, produila je
moja majka, ako uradi neto. Sledei put kada te Feridun bude pozvao, reci
mu da ga voli i udi za njim, i pitaj ga da li misli da te nekad uzme za svoju
enu.
Osetila sam se ponienom zbog takve ideje. Zar ne bi trebalo on mene da
pita? Ko sam ja da pitam bogatog oveka da se trajno obavee?
Ako bi se oenio tobom, znatno bi nam olakao ivot, dodala je majka.
Jedino nam to moe pruiti sigurnost.
Uzdahnula sam. Zar ne misli da bi me ve pitao da me stvarno eli?
Kao to si sama rekla, moramo na sve naine da pokuamo da uinimo
svoj ivot lepim.
Bila je u pravu; rekla sam sebi. Uiniu ono to kae, odgovorila sam,
mada je moj enski ponos bio uzdrman pri samoj pomisli na to.

Iako Feridun nije primio od nas odgovor za svoju ponudu, pozvao me je

nakon nekoliko dana. Toliko je eleo da me vidi da je oterao sve sluge pre nego
to smo jeli i poeo zubima da me hvata za uvo. Nisam oseala uzbuenje, ali
sam glumila da bih mu udovoljila. Setivi se kako je Gordija uspevala da natera
Gostahama da uradi ono to eli, stenjala sam jae nego obino u njegovom
zagrljaju, jer sam elela da bude dobre volje kada mu budem rekla ono to
elim.
Ponovo smo se obukli i sluge su donele hranu. Kada smo jeli, zadovoljno
se opustio sa aom vinom u jednoj ruci i nargilom u drugoj. Pretvarala sam se
da traim nekoga. Veeras nema muzike? pitala sam, oekujui da ujem ta
se dogodilo sa deakom.
Ne, veeras, odgovorio je Feridun ravnoduno.
Da bi spreio dalja pitanja, okrenuo se ka meni i vetom rukom razvezao
mi pojas. Nedavno sam dobio nekakve neobine vesti, rekao je, diui mi u
uvo.
Kakve?
Nahid mi je rekla da su njeni roditelji otkazali tepih koji su naruili kao
svadbeni poklon, rekao je. Nije objasnila zbog ega.
Delovao je zbunjeno, kao da nema predstavu zbog ega se tako neto
dogodilo.
Ja znam zato, rekla sam, gledajui u njega.
Stvarno? rekao je Feridun. Skinuo mi je dimije, zguvao ih i bacio preko
sobe. Zato?
Saznali su za muta brak, i ele da kazne Gostahama i Gordiju, kao i
mene.
Znai, to je, rekao je, bez preteranog uzbuenja. teta je to su tako
ljuti, ali navii e se. Na kraju krajeva, ja sam njihov zet.
Pretpostavljam da bi mogao da kupi tepih od Gordije i Gostahama, rekla
sam.
Ne, ako ga Nahidini roditelji ne ele, odgovorio je. Pomisli kako bi bilo
uvredljivo ako bi videli tepih u naem holu! Nasmejao se kao da mu se ta ideja
izuzetno dopala.
Od Feridunove ravnodunosti sam se nakostreila, ali sam znala da ovog
puta ne smem da pokaem da sam ljuta. Ipak sam htela dalje da ga provociram.
Nahid je veoma povreena, rekla sam. Mislim da me sada mrzi.
Podigao mi je tuniku i tanku potkoulju, ostavljajui me nagu, samo sa
tkaninom koja mi je prekrivala kosu.
teta, odgovorio je, jer e morati da se bavi tobom onoliko koliko ja to
budem eleo. Ne elim da mi ena bude tako prkosna.
Isprovocirale su me njegove rei i to koliko je na odnos bio nepravedan.
Setila sam se ene koja mi je napravila amajliju: ,,I ti ima pravo da okona
stvari.
Potisnula sam svoja oseanja i pokuala da usmeravam razgovor na ono o
emu sam elela da priam. Poela sam da ga neno milujem po grudima.
 Kada si bio dete, da li si ikada zamiljao da e ti ene biti dve bliske
prijateljice? trudila sam se da zvuim veselo, kao da je to bila ala u kojoj smo
svi uestvovali.
esto sam razmiljao o enama i kako u voleti da idem s njima u krevet,
rekao je. Otac mi je poslao prvu kada sam imao trinaest godina. Ali veinu
svog vremena provodio sam radei sa konjima, uei da jaem i pripitomljavam
one divlje.
Zvui uzbudljivo, rekla sam. Zamislila sam ga u divljini, kako miluje
ivotinje i penje se na njihova lea kad god poeli.
,,A kada sam ja bila devojica, dodala sam, oseajui kao da su ta
vremena davno prola, zamiljala sam da u se udati za mua koji e stazu
kojom hodam zasipati laticama rua. To mi je otac uvek govorio.
,,A zar ja to nisam uradio? rekao je kroz smeh.
Moj otac nije mogao da pretpostavi na koji nain, odgovorila sam, jer je
Feridun mene zasuo laticama. Ponovo se nasmejao i poeo da mi iri butine.
Nastavila sam da govorim. Uvek sam elela da se udam i sa muem
podiem onoliko dece koliko mi Bog bude podario, progovorila sam, oseajui
da mi se muti u glavi jer sam se ipak odvaila da to uinim.
Neka bude volja Boja i hoe, odgovorio je, ali nije pominjao s kim.
Nastavio je da mi iri butine. Hajde da ponemo da ih pravimo.
Popela sam se na njega da bih pokuala za trenutak da pridobijem njegovu
panju. Sigurno je lepo imati erku, rekla sam.
Ona je svetlost u mojim oima, odgovorio je, zgrabivi me za zadnjicu i
steui je. ,,I ja se nadam da u imati mnogo dece, erki i naroito sinova.
ta ako ti ja rodim sina? rekla sam, trljajui svojim grudima po njegovim
i zgrabivi ga za sredite njegovog uitka.
To bi bio pravi blagoslov, rekao je, a oi su mu se pomraile. Nastavila
sam da pomeram ruku, jer sam konano nauila gde je najosetljiviji, a on je
blago stenjao.
Udahnula sam i zaustavila se. Ali da li bi to znailo trajno brano
vezivanje?
Lea su mu se ukoila, ali je u mojoj ruci postajao sve meki. Ne znam,
rekao je paljivo. To zavisi od toga s kojom jo hoe otac da me oeni i da li u
imati jo sinova.
Gurnuo me je sa sebe da bi sada on bio odozgo. ta bi bilo kada bi ti moj
sin bio jedini? upitala sam brzo.
Moda, rekao je tonom koji me nije ba ubedio. Milovao mi je grudi i
poeo da me ljubi, kao da je eleo da promenimo temu. Rairila sam noge i
zajeala da bih ga ohrabrila, ali mislima sam bila na drugom mestu. Koliko je
verovatno da mu moj sin bude i jedini? Moe da ima etiri ene, a ja jo nisam
ni bila trudna. Kada je Feridun zavrio sa ljubljenjem, zastao je na trenutak.
Znam ta eli, rekao je. Ali ne mogu nita da ti obeam.
 Rastuila sam se. ,,A kasnije?
Samo Bog zna ta e biti kasnije, rekao je. Naslonio se na moje butine da
bi ih rairio. Hajde da ispijemo na vr vina sada, kako kae pesnik, pre nego
to od nas samo ostanu glinene posude smrskane na zemlji.
Zar e od mene ostati samo takva posuda? Nisam imala vremena da pitam.
Narednih nekoliko sati bila sam izgubljena u mraku i vrelini slasti. Bio je
naroito nean prema meni, kao da je eleo da se iskupi to mi nije ponudio
trajno obavezivanje. Svialo mi se kada su njegove ruke bile oko mene, jer sam
se u tim trenucima oseala sigurnom. Ali kada smo zavrili, sa ogorenou sam
se prisetila da mi nije nita obeao.
Ujutru sam se probudila pre njega i posmatrala ga dok je spavao. Malo se
ugojio od naeg prvog susreta i dobio stomai. Sa punih crvenih usana irio se
miris vina, duvana, kao i mene same. Bore oko njegovih usta bile su otre. Zato
bi me uopte oenio? Ako bi se na taj nain obavezao, morao bi da plaa moje i
majino izdravanje dok smo ive. Ovako samo mora da plati za period od tri
meseca. Uvek je bio mudar poslovni ovek, a pogodba koju je sklopio ba mu je
odgovarala.

Nakon razgovora sa majkom bila sam reena da joj dokaem da mogu da

prodam tepih po dobroj ceni. Tokom narednih nekoliko dana terala sam Katajun
i Meliku da ga zavre, i zajedno smo radile naporno kao volovi. Kada je
poslednji vor u gornjem levom uglu bio uraen, nas tri smo se tiskale oko
tepiha i gledale ga u udu, zahvaljujui Bogu na Njegovoj milosti. Kakav je
samo oseaj bio tkati poslednjih hiljadu vorova! Kako je zadivljujue videti da
i najmanja mrljica boje ima svoje mesto, ba kao i mali noni leptir u Bojoj
kreaciji!
Unajmila sam strunjaka za rezanje ilima sa bazara da poravna gornji sloj
mog tepiha. Kada je zavrio, povrina je bila poput plia, a ara je delovala jo
izraajnije nego ranije. Podseao me je na prohladni proleni dan, kada se
istobela golubica iznenada vine u nebo, lagana poput misli. Mada sam na
bazaru videla stotine tepiha, smatrala sam da moj moe da bude potpuno
ravnopravan sa najboljim primercima iz kune radinosti.
Kada su i resice bile uraene, isplatila sam ene preostalim novcem koji mi
je majka dala od muta braka i oprostile smo se. Rekla sam im da, im prodam
tepih, planiram da ih unajmim za naredni. Onda sam im dala jo malo novca, jer
su se trudile.
Moja deca e danas dobro jesti zbog tebe, rekla je Melika.
Odnela sam tepih kod Gostahama i zamolila ga da mi kae ta misli o mom
radu. Razvili smo ga u njegovoj radnoj sobi da bi mogao odozgo da ga osmotri
od jednog do drugog kraja i malo ga je hvalio, a onda je poeo da govori o
manama.
 Neke stvari teko je uoiti dok se tepih ne dovri, rekao mi je. Svetlije
crvena doprinela bi da pera deluju lake. Sledei put, takoe bih predloio manje
bordure zbog istog razloga.
Objanjavao mi je svaku boju, svaku aru i izbor koji sam nainila. Iako
razoarana zbog njegove kritike, znala sam da je u pravu. Bio je istinski majstor
i oseala sam koliko sam daleko od njegovog znanja i umea.
Ne sme da bude maloduna, rekao je. Ono to sam ti rekao samo je za
ui osobe koja izrauje tepih. Kupac uopte nee primetiti ono o emu sam
govorio, ve e biti oaran lepotom tepiha i mislie da predstavlja neto izuzetno
za svoje vreme. Nemoj jeftino da ga proda, jer sada mora i sama da uvidi
sopstvenu vrednost.
Zahvalila sam mu jer mi je svojim savetima pomogao da ga uobliim.
Da ve nisi imala ono sa ime bih radio, rekao je uz osmeh, nita se ne
bi ni moglo postii.
Bila je to velika pohvala od majstora kakav je bio Gostaham i veoma me je
obradovala. Onda je ponudio da mi pomogne da izloim i prodam tepih, ali ja
sam elela da to uradim sama. Kada sam mu to rekla, lice mu je poprimilo
zbunjeni izgled.
Da li si sigurna? upitao je.
Bila sam sigurna i te kako. Mislila sam da je to najbolji nain da ubedim
majku da mogu dobro da zaradim od svog umea.
Gostaham je i dalje delovao zbunjeno to elim da nastavim bez njegove
pomoi, ali dao mi je svoj blagoslov i rekao mi da izvuem to viu cenu.

Moja radost oko ilima brzo se rasprila jer je raspoloenje u kui postajalo
sve mranije. Nekoliko prijatelja Nahidinih roditelja napisalo je pisma
Gostahamu u kojima su otkazivali naruene tepihe, navodei razloge za koje
smo znali da su lani. Kako su gubili poslove, tako su Gostaham i Gordija poeli
sve vie da se plae. I dalje su imali prihod iz kraljevske tkaonice tepiha i
posedovali lepu kuu tako da ne bi gladovali, ali brinulo ih je to e moda
morati da se odreknu luksuza na koji su navikli i statusa u drutvu. Iznenada su u
kui poele prepirke. Gordija je terala Gostahama da doe do novih naruilaca, a
on se alio da do itave nesree ne bi ni dolo da nije bila toliko pohlepna. Kada
bi krenuo ka njoj, ona bi samo uzmakla i njeni krici zadovoljstva nisu viev
odjekivali kuom. ak su i sluge delovale mrzovoljno. ula sam emsu kako
tiho pevui dok je cedila ve: Hej, vetre, oduvaj zlu kob; hej, kio, obaspi nas
sreom.
Jednog dana nakon ruka, Gostaham i Gordija pozvali su majku i mene u
veliku sobu. Ule smo, ukazujui im duno potovanje, ali njihov odgovor bio je
osoran. Osetile smo neraspoloenje i u samom vazduhu im smo se izule i
zauzele mesta na jastuiima.
 Gostaham je, kao i obino, prvi poinjao da govori, a onda je Gordija
preuzimala re. Jue sam poslao slugu u Feridunovu kuu, rekao je Gostaham.
Uopte ga nije primio.
Ba neljubazno, odgovorila je moja majka.
Nije samo neljubazno, rekla je Gordija. Neuveno je.
Okrenula se ka meni. Pitali smo se da li ste se ti i Feridun moda
posvaali. Moda ga je nekakva sitnica razljutila. Osmehnula mi se da bi me
ohrabrila da govorim.
Delovalo je da je poslednji put bio veoma zadovoljan mnome, odgovorila
sam. Da li sam ja u pitanju?
Jo uvek nam nije plaen tepih sa viseim draguljima, rekao je
Gostaham. ini se da Feridun ne eli da se rastane od svog novca.
Moda je zaokupljen svojim poslovima, rekla je moja majka.
Sumnjam, rekao je Gostaham. Verovatno je ljut.
Moda su mu Nahidini roditelji stavili do znanja da su nezadovoljni?
upitala sam, pokuavajui da krivicu svalim na odgovorne.
Nikada ne bi to uradili, rekao je Gostaham. On je odrastao ovek koji
moe da se oeni kim hoe. Takav je zakon.
ta se dogodilo poslednji put kada si se videla sa njim? upitala je
Gordija, nestrpljiva da sazna.
Jedina nova stvar koje mogu da se setim, rekla sam, izmiljajui, jeste
da mi je rekao da ga oduevljavam vie od drugih ena.
Zamisli to! rekla je Gordija, kao da joj takav razvoj situacije nikada nije
ni padao na pamet.
I da jedva eka ponovo da me vidi, dodala sam.
,,Dobro je, rekla je Gordija, zvuei kao da mi uopte ne veruje. ta je sa
Nahid da li je moda ona svata napriala svom muu protiv nas?
Ne znam, odgovorila sam. Vie me ne poziva da je posetim.
Gordija se okrenula ka svom muu. Najbolje emu moemo sada da se
nadamo jeste da e Feridun da obnovi muta brak. Podseti me: kada istie
ugovor?
Sutra, rekla sam.
Da li misli da e ga obnoviti?
Ovoga puta uopte ne sumnjam, rekla sam, oseajui kako mi njegovo
pismo pritiska kuk.
To e nam doneti olakanje odgovorio je Gostaham, proteui nogu.
Ako Feridun bude bio na taj nain povezan s naom porodicom, siguran sam da
e da plati tepih.
Gordija se oraspoloila: Svi emo biti sreniji kada budemo primili
njegovo pismo u kojem trai produetak ugovora, zar ne?
Svi osim mene. Rekla sam ovo glasnije nego to sam nameravala.
 Gordija je ustuknula na svom jastuetu. ta si, pobogu, time htela da
kae?
Nameravam da ga odbijem.
To ne dolazi u obzir! Gordija se okrenula ka mojoj majci gotovo je
preklinjui. Nema veze ta tvoja erka kae u ovoj sobi, rekla je. Znam da se
sudbina poigrala s njom u poslednje vreme. Moda joj je potrebno neko vreme
da bi sasluala tvoj mudri savet.
Majina lea ostala su uspravna. Odluka u potpunosti zavisi od erke,
rekla je. Ona je sada udata ena i dovoljno je stara da bi znala ta je dobro, a ta
nije.
Nije odavala ni najmanji znak slabosti, koji bi Gordiji dao povoda da pone
da je ubeuje.
Grei, obratila mi se Gordija.
Osetila sam kako mi je krv nagrnula u obraze. Ne greim ja! odgovorila
sam glasnije nego to je trebalo. Gostaham kae da imam dovoljno umenosti
da ponem da radim u kraljevskoj tkaonici, samo kada bih bila muko. Ali
umesto da me pustite da primenjujem svoje umee i naete mi priliku za astan
brak, prodali ste me u bescenje.
Majka je kraj rukava prislonila uz svoje lice. Alije mi, ona je u pravu,
rekla je. Prihvatila sam ponudu jer sam smatrala da je to jedini nain kojim
emo se spasti bede.
Bio je to prvi put da vidim kako je Gostahamu neprijatno. Izbegavao je da
me pogleda u oi, ali opet nije nita uradio da obuzda svoju enu. Kao tkalac
tepiha bio je majstor, ali kao mu bio je slabaniji od tek roenog jagnjeta. Sada
kada vie nisam bila devica, shvatala sam kako stvari funkcioniu izmeu njega
i njegove ene. Uprkos njenim manama, on ju je voleo, i nije bilo srenijeg dana
za njega od onog kada bi dobio novu porudbinu. Ona bi tada ispunila kuu
svojim zavodljivim smehom i pozvala ga u svoju postelju. Zbog toga e
Gostaham uiniti sve da bi sauvao mir u svojoj kui.
Svi smo se nadali da e ti biti bolje, rekla je Gordija. Moda e imati
vie sree ako bude ponovo pokuala.
Suvie je kasno, rekla sam.
Gordijin glas postao je leden. Jezik pregrizla, rekla je. Ako bude dobila
ponudu za produenje ugovora, pristae. Da li me razume?
Skoila sam na noge, ljua nego ikad u ivotu. Iako nisam bila visoka,
Gordija, Gostaham i majka delovali su mi majuno.
Neu, rekla sam, lupnuvi nogom.
Ti, nezahvalnice! viknula je Gordija toliko glasno da je itavo
domainstvo moglo da je uje. Ne zaboravi da smo zbog tebe izgubili novac!
,,A ja sam izgubila svoju nevinost zbog vas! proderala sam se na nju.
Gordija je kljuala od besa. Gujo jedna! Nakon svega to smo uinili za
tebe!
 Vi uvek moete da napravite drugi tepih, rekla sam hladno. Ja ne mogu
da povratim svoju nevinost.
Ne alim zbog vremena koje sam provela u Feridunovom zagrljaju; na
kraju krajeva, tamo sam i postala prava ena. Ali moja vrednost umanjila se
otkako sam izgubila nevinost, a bez miraza, nijedan mukarac nema razloga da
me uzme za stalnu enu.
Prodali ste me nadajui se zaradi u budunosti, rekla sam, a glas mi se
ponovo pojaao. Dugujete mi neto zbog toga.
Nita ti ne dugujemo! vrisnula je Gordija. Sutra moemo da te izbacimo
i niko nee misliti da smo uinili neto loe.
Gostaham je izgledao kao da je eleo da bude bilo gde samo ne u ovoj sobi,
ali nije rekao ni re.
Prodorno sam gledala u Gordiju bez rei. Na kraju, ni Gostaham nije
mogao da podnese tiinu.
,,Azizam, ne moemo da priutimo da navuemo na sebe Feridunov gnev,
rekao je neno.
Oborila sam pogled na trenutak ka njemu, a srce mi je bilo puno
zahvalnosti zbog svega emu me je nauio. asni amu, rekla sam nazivajui
ga stricem iz ljubavi i potovanja, Vi ste moj uitelj i najsjajnija zvezda u
mojim oima. Da li me terate da nastavim da povreujem druge zbog novca?
Gostaham je moleivo pogledao u svoju enu. To su, stvarno, enske
stvari, promrmljao je.
Jesu, rekla je Gordija, odvlaei razgovor od njega. ,,ekaemo
Feridunovo pismo, a onda emo pristati na obnavljanje ugovora. Nema vie ta
da se doda. Sada moete da se vratite vaim poslovima.
Prislonila je aku na slepoonicu, kao to je uvek inila kada bi se uplaila
glavobolje. Dok smo odlazile, rekla je Gostahamu: ta oekuje od nekoga ko
je pokidao ilim sa razboja?
Na putu ka kuhinji, promrmljala sam najgoru uvredu koje sam se setila.
Otac joj gori u paklu, rekla sam.
Poele smo da pomaemo kuvarici da secka povre, ali nakon nekog
vremena majka je rekla da se ne osea dobro. Idi i prilegni, rekla sam joj. Ja
u da uradim ostalo. Iseckala sam celer takvom silinom da su komadii skakali
i pojedini se otkotrljali na pod, pa me je kuvarica izgrdila jer rasipam hranu.

Do kraja popodneva skovala sam smeo plan. Pruila sam novi Tadiju,
apnuvi mu da sazna gde se Holananin brije ili gde se kupa (bez obzira na to
koliko retko), da bih znala gde da ga pronaem.
On ide na bazar svake srede posle podne da razgleda ilime, rekao je
potrko, gurnuvi novi u svoj rukav i gledajui me drsko.
Saekaj! rekla sam, pokuavajui da ga dobijem nazad, ali Tadi je
klisnuo u biruni. Stvarno je bio prefrigan.
 Poto je bila sreda, otila sam na bazar, pretvarajui se da sam poslata da
neto obavim i vei deo popodneva etala sam od jedne tezge do druge glumei
da se interesujem za tepihe. Dok sam se divila jednom indigo boje, uoila sam
Holananina preko puta kako razgovara sa mladim trgovcem potkresane brade.
Motrila sam na njega dok nije krenuo, a onda sam se jednim prolazom ustremila
izmeu tezgi do susednog, sve dok nisam stigla do puta kojim je iao, kako bi
delovalo da sam ga sluajno srela.
Podigla sam burku da bi mogao da mi vidi lice i krenula ka njemu.
Holananin je gledao tepihe koji su visili ispred radnji kada me je ugledao.
Selam alejkum, rekla sam, odvano ga pozdravivi. Da li danas traite
tepihe koje biste kupili?
Da, naravno, rekao je Holananin, iznenaen to mu se neko obratio.
Podsetila sam ga iz ije sam porodice i da sam ja izradila vuneni tepih koji je
dobio.
Ah! uzviknuo je. Nisam jo naao tako fini tepih kao to je va i divim
mu se vie nego ostalim.
Nasmeila sam se; stranac je pomalo nezgrapno ispoljavao ljubaznost, ali
sam i pored toga uivala. Bio je neobian izbliza. Njegove plave oi bile su
prozirne kao maje, a pokreti isto tako nepredvidivi.
Uvek traim lepe primerke koje bih prodao u Holandiji, rekao je.
Onda biste moda eleli da pogledate tepih koji sam upravo zavrila?
Svakako, bie mi zadovoljstvo.
Mogu li da vas pozovem da doete da ga vidite?
Bio bih vam izuzetno zahvalan ako biste mi ga poslali, odgovorio je.
Moja supruga uskoro treba da stigne i eleo bih da ga i ona vidi.
Bie mi ast, rekla sam.
Uz vae doputenje, poslau momka do vae kue i on e doneti tepih do
mesta na kojem ivim.
Molim vas, neka va momak potrai ba mene, a ne nekog drugog, rekla
sam.
Holananin me je naas paljivo osmotrio. Zar ga vaa porodica ne bi
uputila na pravo mesto?
Oklevala sam. elim da iznenadim svoju porodicu, odgovorila sam mu.
Oi su mu poprimile izuzetno zainteresovani izgled. Kakva odlina ideja!
rekao je. Mogu li danas da poaljem momka?
Iznenadila me je njegova uurbanost, ali sam mislila da e biti najbolje da
prihvatim. Na usluzi sam vam.
Holananin se naklonio i otiao. On je platio najviu cenu za koju sam ja
ula. Ako mu se bude svideo moj tepih, dobro u zaraditi.
 Kada sam stigla kui, Holananinov momak me je ve ekao. Nadajui se
brzoj prodaji, predala sam mu tepih, dajui mu i dobru napojnicu da bih bila
sigurna da e mi pomoi ako mi bude zatrebao.

Ubedena da u uskoro dobiti punu vreicu para od Holananina, nastavila

sam da sprovodim svoj plan. Zamotavi se tako da mi se lice uopte nije videlo,
otila sam do trga Slika sveta u potrazi za pisarem. Nala sam jednog nedaleko
od Dumanske damije i naredila sam mu da napie pismo Feridunu na svom
najboljem papiru i najlepim rukopisom. Trebalo bi da objasni da pie u
Gostahamovo ime, jer za njega radi, i da biranim jezikom kae da se porodica
ljubazno zahvaljuje Feridunu na njegovoj ponudi za muta brak, ali da je moja
elja da ga odbijem i da to nema veze sa odlukom porodice ve je ona iskljuivo
moja.
Gde je tvoja porodica danas? upitao je pisar, koji je imao razbaruenu
bradu i bradavicu blizu nosa.
Kod kue.
Ba je udno to te potpuno samu alju napolje, rekao je, naroito da
reava probleme koji se tiu pitanja srca.
Ne oseaju se najbolje danas.
Niko od njih?
Kada nisam odgovorila, dao mi je znak da priem i apatom rekao:
Uradiu to, ali kotace te tri puta skuplje od uobiajene cene.
ta sam mogla da uradim? Dobro je zaraivao time to je mogao da proceni
u koliko se oajnoj situaciji nalaze njegovi klijenti.
Platiu, odgovorila sam.
,,A ako ikada bude otkrila da sam ja bio pisar, zakunuu se nad Kuranom
da je to bio neko drugi.
Pisar je napisao pismo i tiho ga proitao da bih samo ja mogla da ujem.
Nije zvualo tako uglaeno poput pisama koje su Feridun i Gostaham pisali,
mada je bilo nakieno i puno laskavih izraza. Zbunjeno sam ga posmatrala jer
nisam mogla da procenim u emu je bila razlika. Ali, poto sam bila u urbi,
pomislila sam da e ipak biti u redu.
Odnela sam pismo kui i ekala da Gostaham negde izae, a onda sam ula
u njegovu radnu sobu i uzela peat sa skrivenog mesta. Znala sam da esto nije
vodio rauna o tome da ga dri zakljuanog, ne sanjajui da bi se neko iz
njegovog domainstva usudio da se izdaje za njega. Otopila sam malo crvenog
voska na poleinu pisma i brzo utisnula peat u njega. Sada nije moglo ni biti
sumnje da pismo stie iz Gostahamove kue.
Kada sam zavrila, osetila sam se prvi put tokom poslednjih meseci zaista
istom iznutra. Bez obzira na to koliko e stroga biti kazna, vie nisam mogla da
podnosim muta brak. Znala sam da e Gordija i Gostaham biti veoma ljuti i da
u biti kanjena, ali mislila sam da e mi oprostiti kao to su to i ranije inili.
 Najteu stvar ostavila sam da obavim po podne. Sedei sama u svojoj
sobici, napisala sam pismo Nahid. Moj rukopis nije bio graciozan i liio je na
deji, ali elela sam da dobije pismo ispisano mojom rukom, u kojem joj
govorim o onome to mi je na dui. Uila me je da piem i elela sam da vidi
koliko sam mnogo od nje nauila i koliko cenim njene savete, znanje i
prijateljstvo. Znala sam da e Nahid prepoznati iskrena oseanja iza neveto
napisanih rei.

Draga Nahid, najmilija moja prijateljice,

Piem ti da bih te molila za oprotaj. Volim te vie od ostalih prijatelja, a
povredila sam te. U poetku, pre nego to sam saznala za tvoju veridbu, muta
brak je samo meni teko padao, ali kada je obnovljen a ja nisam uinila nita da
to spreim, izneverila sam te. ao mi je to nisam pravilno postupila i rekla ti za
njega pre nego to si se udala. Nadam se da e mi oprostiti to sam donosila
pogrene odluke. Uvek u te voleti; ali uviam da ti mene vie ne moe da voli.
I zato sam reila da tebi i Feridunu podarim mir. Odbila sam njegovu drugu
ponudu za produetak i time je na muta brak okonan. elim ti sree u ivotu i
nadam se da e doi dan kada e me se seati s ljubavlju koju i ja gajim prema
tebi.

Onda sam pokidala upletena vlakna duginih boja oko mog vrata i razvezala
sedam vorova jedan po jedan, mrmljajui blagoslov pri svakom odvezivanju.
Kada su vlakna bila razdvojena, priloila sam ih uz pismo. Nahid nee tano
znati ta su vorii predstavljali, ali e razumeti da sam ponitila ini i uinila
sve da oslobodim njenu ljubav.

***

Narednog dana, dok smo majka i ja vadile kotice iz urmi, zaule smo
Gostahama kako vie u biruniju. Kako su zvuci postajali sve glasniji, razaznala
sam samo rei tepih i muta brak. Obrisala sam ruke i pokuala da se
pripremim za ono to e da usledi.
Draga bibi, moj muta brak je okonan, rekla sam, pokuavajui da
zvuim smireno.
Neka nas Bog zatiti! odgovorila je majka. Nastavila je da vadi kotice iz
lepljivog voa, a ja sam primetila da joj se ruke tresu.
Gostaham je uleteo u dvorite s pismom u ruci, dok mu je Gordija bila za
petama i preklinjala ga da joj kae ta se dogodilo. Turban mu je bio nakrivljen,
a purpurna tunika natopljena znojem. Setivi se kako su me njih dvoje grdili
kada sam isekla ilim sa razboja, poela sam da crvenim i da se znojim, mada
sam znala da sam ovog puta ispravno postupila. Ustala sam da bih se suoila s
njima.
 Gostaham mi je bacio pismo pred noge. Odakle se ovo stvorilo?
Pretvarala sam se da ne znam ta je to. Ne umem da itam niti piem,
rekla sam.
Gostahamovo lice bilo je crveno od besa. Iao sam danas do Feridunove
kue da zatraim od njega novac koji nam duguje, rekao je kao da me nije ni
uo. Kako sam se samo iznenadio kada mi je rekao da sam mu pisao i odbio
muta brak!
ta? zapitala je Gordija zbunjeno.
Kada sam ugledao svoj peat na pismu, nije bilo svrhe da poriem. Rekao
sam Feridunu da sam unajmio novog pisara, koji e biti otputen iz moje slube.
Molio sam ga da mi oprosti zbog nezgrapnog stila kojim je pismo napisano i
veliao sam njegovu velikodunost i ime.
Gordija je prekrila lice rukama kao da nije mogla da podnese sramotu.
Sada sam poela da se tresem. Iako sam sasluala sadraj pisma pre nego
to sam ga poslala, nisam dovoljno dobro itala da bih znala da ga je pisar
oajno napisao. Moje utanje i zajapureno lice ukazivali su na to da sam kriva.
Kako moe jedna ena iz mog domainstva da me dovede u tako
poniavajui poloaj!
Zgrabio me je za tuniku i povukao me ka sebi. Za ovo nema opravdanja,
rekao je. Jednom rukom pogodio me je u slepoonicu, a drugom me je udario po
vilici. Pala sam na pod.
Majka se bacila ispred mene. Prvo mene udari! povikala je. Nemoj
samo da dira moje dete.
Pretpostavljam da Feridun nee da ti plati, Gordija je rekla svom muu.
Da mi plati? frknuo je Gostaham podrugljivo. Imao sam sree to nije
nekome naredio da me otruje. Jedini nain da dobijem njegov oprotaj bio je da
izmislim jo pria. Rekao sam mu da smo nali stalnog mua za nju i da je u
njenom najboljem interesu da to prihvati dok je jo mlada, osim ako je on ne eli
za sebe.
ta je on rekao? upitala je moja majka, ne mogavi da prikrije nadu u
svom glasu. Stavila sam ruku na obraz da bih zaustavila pulsirajui bol u vilici.
Krv na mom jeziku imala je ukus gvozda.
Rekao je: Iskoriena je i zasitio sam je se. A onda je otresao jednu ruku
o drugu kao da se isti od prljavtine.
Ba kao to sam i oekivala. Moda sam mogla jo neko vreme da pruam
uitak Feridunu, ali jednog dana bi me se otarasio.
Gordijino lice se skroz zgrilo dok me je gledala s visine. Ti si roeni
baksuz! rekla je. Da nisi, tvoj otac ne bi umro tako mlad, Nahid ne bi otkrila
muta brak, a nai prijatelji ne bi nam otkazivali porudbine.
Nije bilo naina da se neko rei baksuza. Uvek e donositi nesreu
domainstvu i umrljati sve to dodirne, barem je ona u to verovala.
 Nahid je saznala od Kobre, usprotivila sam se, a krv mi je krenula na
usta. Majka je strgnula svoj al sa glave, duga seda kosa rasula joj se preko
ramena i poela je tkaninom da je upija. Sve to sam ja uinila bilo je da
priznam da je to tano.
Trebalo je da lae, rekla je Gordija.
Nisam mogla vie da izdrim! povikala sam, mada me je strano bolelo
kada bih otvorila usta. Kako biste se vi oseali ako biste svaka tri meseca
morali da brinete da li vas mu jo uvek eli? Ili ako vaa najbolja prijateljica
preti vaoj deci?
Neka Bog uvek uva moje keri, odgovorila je Gordija, ignoriui moja
pitanja.
Podigla sam pismo koje mi je Gostaham bacio ispred nogu. Sada mi je bilo
krivo to sam ga poslala. Niko me nije toliko mnogo nauio kao on; i mada me
nije titio kao otac, ipak je bio divan uitelj.
Nita me ne opravdava zbog injenice da sam bez pitanja uzela peat,
rekla sam. Uinila sam to jer nije bilo drugog naina da napustim muta brak.
Trebalo je da mi kae koliko si bila nesrena! eksplodirao je Gostaham.
Mogao sam da prenesem tvoju odluku Feridunu uz izvinjenje i izjavama
zahvalnosti zbog njegove velikodunosti. Nema sumnje da je ljut jer nije
oekivao da bude odbijen tako nezgrapno, uz elementarno nepoznavanje
pravopisa.
Uzdahnula sam. Jo jednom sam pogreila zbog svoje brzopletosti, ali ovog
puta imala sam dobar razlog. Ali Gordija je rekla da moram da pristanem.
Da si mi otkrila svoje planove, uvideo bih opasnost i pronaao bolji
nain.
Nisam mu verovala, jer se do sada nikada nije suprotstavljao svojoj eni.
Ipak sam rekla: Duboko se kajem zbog svojih greaka. Znam da nisam uvek
ispravno postupala jer nisam iz Isfahana. Ljubim tvoja stopala, amu.
Gostaham je okrenuo dlanove ka nebu i podigao pogled kao da e mu
oprotaj pasti odozgo.
Zar nisu ve izazvale dosta problema? rekla je Gordija. Izgubili smo
narudbine za nekoliko tepiha zbog nje. Vie ne zasluuju da ive ovde.
Pokuala sam opet; nisam imala ta da izgubim. Molim za doputenje da
ostanemo pod vaom zatitom, rekla sam mu. Radiu kao rob na vaim
tepisima tako da vas nee kotati ni pare to ovde ivimo. Sve to budete rekli
obavljau bez pritubi.
To je kazala i proli put, rekla je Gordija.
Gostaham je utao. A onda je rekao: Tako je. Ovog puta je gadno, stvarno
gadno.
Samo to je i bilo potrebno Gordiji da bi izgovorila rei koje je ve
nedeljama prieljkivala da kae: Prognane ste iz ovog domainstva. Sutra
morate da odete.
 Gostaham se zgrio, ali joj nije rekao da dri jezik za zubima. Udaljio se, a
Gordija je krenula za njim, ostavljajui me tamo da krvarim. Majka mi je
nagnula glavu unazad i svojim alom pokuavala da oisti otvorene rane na
mojim izubijanim obrazima. Trzala sam se bolova.
Nije prolo mnogo dok nismo zaule Gordijino stenjanje kroz kuu, to je
bila Gostahamova nagrada jer joj je dozvolio da bude po njenom.
Taj grozni zvuk, promrmljala sam.
Majka nije nita rekla.
Bibi, proaputala sam, jer sam jedva mogla da govorim, ao mi je kako
je sve ispalo.
Majino lice se ukoilo. Naglo je ustala i otila u kuhinju, ostavljajui me
samu. Ne, opet ona, ula sam kako kuvarica kae.
Leala sam na zemlji, krvarei i bila sam potpuno izgubljena. Lagano sam
se pridigla i sama otila u krevet, stenjui od bolova.
emsa, Zuhra i moja majka dovrile su vaenje kotica iz urmi. Jak miris
jagnjeeg paprikaa i urmi ispunio je vazduh i ula sam kako sve sluge jedu
zajedno. Ostala sam u krevetu, povremeno dremajui i drei vilicu da bih
ublaila bol. Majka me nije pitala kako sam kada je dola na spavanje. Usred
noi sam ustala da bih otila do klozeta i naletela sam na emsu, ije su se oi
razrogaile kada me je ugledala. Stavila sam ruke preko lica i osetila da su mi se
obrazi naduli kao lopta.

Sledeeg jutra nisam mogla da otvorim usta da bih jela, a donja usna mi je
bila utrnuta. Ali Asgar, koji se razumeo u konje i ovce, napipavao mi je vilicu da
ustanovi da li ima preloma. Mislim da nije slomljena, rekao je, ali mi je za
svaki sluaj umotao krpu oko brade i vezao je na vrhu glave, naredivi mi da je
drim dok se bol ne stia.
Koliko dugo? pitala sam stisnutih zuba.
Barem nedelju dana, odgovorio je. Pogledao me je saaljivo. Zasluila
si kaznu, rekao je, ali ne ovakvu. ak ni ugavo pseto ne bih ovako povredio
kao to je on tebe.
,,A sve to zbog njegove ene! rekla je moja majka.
Kao i uvek, rekao je Ali Asgar, koji je godinama bio njihov sluga. To se
nikada nee promeniti.
Stavili smo nekoliko stvari u svoje zaveljaje i otile da saekamo Gordiju i
Gostahama u dvoritu.
Gde ti je tepih? pitala je majka, delujui zabrinuto kada je videla da
nosim samo mali zaveljaj.
Mislim da e ga Holananin kupiti, odgovorila sam, mada nisam dobila
nikakvih vesti od njega. Muilo me je to to se njegov momak jo nije vratio sa
ponudom.
 Upravo tada su Gordija i Gostaham izali u dvorite odeveni u svoje iste
tunike, ona u ruiastu, dok je njegova bila boje vina. Ni on ni ona nisu rekli
nita u vezi sa krpom oko moje glave i mojim nadutim licem. Gordija mi je
pruila svoj ukoeni obraz da je poljubim na rastanku, a onda odluno pogledala
u stranu. Pomislila sam da je Ali Asgar sigurno razgovarao sa Gostahamom o
mojoj povredi, jer me je uzeo za ruku i spustio malu vreicu novia u moj
rukav kada Gordija nije gledala.
Hvala vam na svemu to ste uinili za nas, rekla im je majka oboma.
Izvinjavam se zbog toga to smo vam bile na teretu.
Neka Bog uvek bude uz vas, odgovorila je Gordija, tonom koji je
nagovetavao da e nam pomo biti neophodna.
I uz vas, takoe, odgovorila je majka. Gledala je puna iekivanja as u
nju as u njega, kao da bi mogli da se predomisle, ali oni su se okrenuli i vratili
u birani. Ja sam samo rekla do vienja jer me je lice bolelo od Gostahamovih
udaraca, a dua jo vie.
Ali Asgar nas je otpratio do ulice i gledale smo kako se visoka kapija
zatvara iza nas. Spolja je Gostahamova kua liila na tvravu. Nita od udobnog
ivota u njoj nije moglo da se vidi, ak ni svetla. Ostale kue u ulici delovale su
isto tako beivotno i negostoljubivo.
Dole smo do kraja puta koji je prolazio kroz etiri bate. Prosjak je bio na
svom uobiajenom mestu pokraj kedrovog drveta. Njegova posuda za milostinju
bila je prazna i drhtao je na vetru, a kraj patrljka pomodreo mu je od hladnoe.
Kada ga je ugledala, majka se povila i poela da kuka iz dubine due.
Dobra hanumo, ta te mui? Kako mogu da ti pomognem? upitao je
prosjak, maui patrljkom. To to joj je tako odrpani ovek ponudio pomo
nateralo ju je da jo jae zakuka. Pokuala sam da je obuhvatim rukama, ali ona
je izbegavala moj zagrljaj.
Draga bibi, pronai emo neko reenje, rekla sam stegnutih zuba da bih
zatitila vilicu. Ali nisam zvuala ubedljivo, jer jedva da sam i sama verovala u
to.
Ne, neemo, rekla je. Ne shvata ta si uradila. Sada smo na ulici i
moemo da umremo.
Ali...
Treba da se vratimo u nae selo, rekla je majka. Tamo bar imamo krov
nad glavom.
Zamislila sam kako naputamo grad istim putem kojim smo i dole, preko
mosta podignutog za aha. Ali znala sam da neu moi ni da zakoraim na most
a da se ne okrenem da ponovo osmotrim grad, samo da bih videla njegove
tirkizne i limunute kupole koje se presijavaju na jutarnjem suncu. A onda sam
zamislila kako koraam po mostu i zastajem ispod jednog njegovog svoda da bih
itav grad obuhvatila svojim pogledom. Pretvorila sam se u slavuja koji je rui
Isfahana pevao veitu ljubavnu pesmu o njenim lepotama.
Ne elim da odem, rekla sam.
 Ne obraaj mi se vie, odbrusila je majka. Poela je da se udaljava, a ja
sam krenula za njom, dok nas je ljubazni prosjak molio da se izmirimo.
Put nas je naneo do Slike sveta, gde je jak vetar kovitlao prainu po trgu.
Kraj nas je proao ovek koji je trljao svoje ruke i drhtao. Ulini prodavci bili su
poput komaraca koji su bez predaha zujali oko naih uiju. Prodavac noeva
neprekidno nam je gurao pod nos seivo otro poput Solomonovog.
Ostavi me na miru nemam novca, konano sam zareala. I toliko je bilo
dovoljno da kaem, pa da osetim bol u vilici.
To je la, rekao je grubo dok je odlazio.
Nalet ledenog vetra naneo nam je prainu u lice. Majka se malo nagutala i
poela je da kalje. Pozvala sam momka da nam donese dve vrue kafe i platila
mu jednim od mojih dragocenih novia. Prodavac noeva video je srebrnjak sa
druge strane trga i uhvatio je odsjaj sunca svojim noem i usmerio ga ka mojim
oima.
Taman sam se spremala da mu odbrusim, ali me je majka spreila. Za
promenu, dri jezik za zubima.
Tako prekorena, ispijala sam kafu jedva uspevajui da razmaknem usne.
Nisam imala predstavu ta da radimo. Znala sam da u morati neto da smislim
pre nego to majka pone da trai nekoga ko bi na kamilama mogao da nas
odveze do naeg sela.
Imam ideju, rekla sam. Kada sam ustala, majka je krenula za mnom, i
probijale smo se izmeu ulinih prodavaca dok nismo uoile grupicu ena koje
su prostrle svoju skromnu robu nedaleko od kapije bazara. Jedna je nudila vez
na kojem je bilo prikazano drvo ivota, to je verovatno bila najvrednija stvar u
njenom domainstvu. Druga je prodavala ebad koju je sama tkala. Traila sam
Meliku i nala je kako ui na jednom od svoja dva tepiha. Kada me je ugledala,
uasnuto je skoila na noge.
Sauvaj Boe! rekla je. ta ti se desilo?
Melika, proaputala sam, moe li da nam pomogne?
Ustuknula je na trenutak, posmatrajui moje modrice i nateeno lice. ta
si uradila?
Nisam se iznenadila to mene krivi, jer sam znala kako izgledam. Gordija
je odluila da joj predstavljamo preveliki teret, rekla sam.
Melikine oi su se suzile. Da li si obrukala porodicu?
Naravno da nije! odbrusila je majka. Moja erka ne bi nikada tako neto
uinila.
Melika se pokajala to je to rekla, jer je moja majka delovala kao ugledna
udovica u crnini.
Naljutili su se jer sam nainila pogrenu procenu u vezi sa tepihom, rekla
sam, to je barem delimino bilo tano. Nisam htela da joj kaem za muta brak
iz straha da bi me to unizilo u njenim oima.
 Melika, da li zna nekoga ko bi primio dve sirotice? Imamo novac da
platimo.
Protresla sam kesicom sa noviima za mojim pojasom. Znala sam da je
Meliki potreban novac, a nama je bila neophodna zatita porodice.
Uzdahnula je. Moj mu i dalje boluje, a imamo samo jednu sobu za nas
etvoro.
Molim te, odgovorila sam. Mi moemo da brinemo o njemu dok si ti
van kue.
Melika je malo oklevala i izgledalo je kao da e nas odbiti.
Ja umem da pravim lekove, ponudila se moja majka. ,,Pokuau da ga
izleim.
Melikino lice je na trenutak zablistalo od nade. ta moe da uini?
upitala je.
Umem da pripremim lek od suenog planinskog bilja koji e zaleiti
njegova plua, hitro je odgovorila majka. Pokazala je na svoj zaveljaj. Ovde
su biljke koje sam sakupljala tokom leta.
Melika je uzdahnula. Pomogla si mi kada mi je to bilo potrebno, rekla je.
Neu vas ostaviti da se smrzavate ili gladujete.
Neka te Bog obaspe svojim blagoslovom, Melika! rekla sam. Imala je
mnogo razloga da ne poveruje u moju priu, ali ipak je reila da mi pomogne.
Majka i ja unule smo kraj nje pokuavajui da joj pomognemo da proda
svoju robu. Melika je dozivala prolaznike, mamei ih da osmotre njene tepihe.
Umesto toga, mnogi mukarci su zastajali da osmotre nju jer je imala usne kao
pupoljak rue i biserni osmeh. Majka je pokuavala da ih od toga odvrati
priajui im o kvalitetima tepiha, ali kao da vie nije umela da bude
slatkoreiva. Setila sam se kako je nekada namamila putujueg trgovca svilom
da kupi moj tirkizni tepih, cenkajui se koketno dok nije postigla cenu koju je
elela. Sada je samo delovala umorno i niko se nije due zadravao da bi se
naalio s njom. Sedela sam na tepihu dok je ona radila i rukom pridravala vilicu
da bih ublaila bol. Jedina osoba koja je uspela neto da proda tog ledenog dana
bila je ena koja je tkala ebad, jer je njena roba sada bila neophodna.
Popodne je bilo na izmaku, Melika i dalje nije uspela nita da proda, a
veina prodavaca otila je svojim kuama. Zamotala je tepihe, pa smo ona i ja
prebacile po jedan na lea. Majka je ponela nae male zaveljaje i krenule smo
za Melikom kroz bazar ka starom trgu i damiji.
Majka je hodala napred kraj Melike, a telo joj je bilo ukoeno. Nije se
osvrnula da me pogleda i pita kako sam. Probadao me je bol u vilici, ali sam
mnogo vie patila jer nije obraala panju na mene.
Dok smo promicale starim trgom kojim sam toliko puta prola kada sam
ila da se vidim sa Feridunom, poela sam da razmiljam o njemu i maloj ulici
sa drvoredom u kojoj je bila smetena njegova kua poput dragulja, namenjena
uivanju. Moda je ba sada bio tamo i spremao se za sastanak sa novim
muziarem ili nekom drugom devojkom sa kojom je ugovorio muta brak.
Osetila sam gr u preponama kao da sam ga njima obuhvatila, a nalet vreline
krenuo je od mog stomaka ka obrazima. Sada u morati da se odreknem tih
uitaka i moda ih nikada vie neu ni doiveti.
Nastavile smo da hodamo dok skoro nismo izale iz grada. Nisam ni znala
da se nedaleko od Feridunove palate uitka nalazio itav splet uliica u kojima
su ivele sluge. Melika je skrenula u mranu, krivudavu uliicu punu blata.
Gomile smea leale su na ulici, a oko njih su zujale muve. Barice iz nonih
posuda jo su vie smrdele, jer ovde nije bilo septikih jama. Prljavi divlji psi
kidisali su sa gomila ubreta, a mogle su da ih zadre samo kamenice, koje su na
njih bacali deaci masne kose.
Iako je napolju jo bilo svetlo, ulice su postajale sve tamnije kako smo
odmicale krivudavim putem, a mirisi sve oporiji. Konano, nakon nebrojanih
skretanja, stigle smo do Melikine razvaljene kapije. Ule smo u maleno dvorite
poploano izlomljenim ploicama, gde se gomila dece igrala i tukla. Dva deaka
jurnula su ka Meliki, rairivi svoje prljave ruke. Bibi, ima li piletine? Da li
ima mesa?
Ne, duice moje, rekla je Melika neno. Danas nema.
Razoarani, vratili su se svojim prijateljima i prepirka se nastavila.
To su moja deca, Salman i ahvali, rekla je.
Melika je otvorila vrata svoje sobe. Dobro dole, rekla je. Molim vas,
raskomotite se, a ja u da skuvam aj.
Izule smo se kraj vrata i sele. U dnu sobe nalazila se mala pe za grejanje i
kuvanje, a pored nje nekoliko garavih lonaca. Na podu su bile dve korpe, u
kojima su se verovatno nalazili lini predmeti lanova porodice, kao i njihova
odea. Tavanica je bila mrka na mestima gde je prokinjavalo. alila sam
Meliku to je morala da ivi u takvoj bedi. Kada sam je zaposlila, nisam ni znala
koliko joj je oajniki novac bio potreban.
Melikin mu, Davud, spavao je na prostirci u jednom oku, diui teko
kao da mu je neto zapelo u pluima. Dodirnula mu je glavu da vidi koliko je
topao i krpom mu obrisala znoj sa ela.
Jadno stvorenje, rekla je.
Zajedno smo popile slabi aj, jedva progovorivi. Vodila sam rauna da ne
poseem usnu na rubu posude koja je bila okrnjena. Uskoro je Melika pozvala
svoju decu na veeru, iako je za jelo imala samo hleb i sir. Majka i ja smo odbile
hranu, tvrdei da nismo gladne. U svakom sluaju, ja ne bih ni mogla da stavim
hleb u usta i da ga vaem.
Treba ti supa, rekla mi je Melika saoseajno.
Ako dozvoli, ja u sutra skuvati supu za sve, odgovorila je moja majka.
Ah, ali odakle vam novac?
Jo nam je neto preostalo, procedila sam. Bol u mojoj vilici se pogorao.
 Kada je pala no, rairile smo porodino ebe na pod. Davud je spavao kraj
zida, sa Melikom kraj sebe i decom izmeu. Onda je dola moja majka i na
kraju, ja. Kada bi nam se tela sluajno dodirnula, majka bi se pomerila i udaljila
od mene.
Sa svima nama koji smo leali po podu, ostalo je tek toliko mesta da jedna
osoba moe da se pridigne i koristi nonu posudu, uei blizu pei da bi se
malo zaklonila. Davud je glasno krkljao tokom noi. Deca su sigurno neto
sanjala jer bi povremeno vrisnula. Melika je esto uzdisala u snu. Saznala sam
da ja stenjem kada sam se prenula iz sna zbog nekakvog uasnog zvuka i
shvatila da potie od mene.
No je bila kiovita i ovog puta probudila me je kapljica hladne vode koja
me je udarila po licu sa krova koji je prokinjavao. Dok sam je brisala, pomislila
sam na Gostahamovu veliku sobu sa kao rubin crvenim tepihom, vazama sa
cveem, i na to kako je u njoj uvek bilo toplo. Drhtala sam i povukla na sebe
tanko ebe. Kada sam u zoru konano ustala, bila sam umornija nego to sam
bila kada sam legla.

Ujutru smo majka i ja ponudile da ostanemo da brinemo o Melikinom

muu i deci dok ona bude pokuavala da proda svoje tepihe. Ali pre nego to je
otila, da bismo ostale asne u Bojim oima, kao i u oima njenih komija,
zamolila nas je da potpiemo muta brak sa Salmanom i ahvalijem. Oni su imali
samo pet i est godina tako da muta brak, naravno, nije podrazumevao ono to
podrazumeva pravi brak. Jednostavno smo izjavile da prihvatamo ugovore i tako
smo postale lanovi porodice i nismo morale da se pokrivamo pred Davudom.
Sada ste nae snaje, rekla je Melika uz osmeh, ak i ti, hanumo.
Neobino je razmiljati o mojoj majci kao o snaji ene koja je duplo mlaa od
nje, ali ipak je bilo neophodno da se i to uini.
Kada je Melika otila, majka je zamolila decu da je odvedu do najblieg
bazara, gde je kupila kesu punu jeftinih jagnjeih kostiju. Ubacila ih je u lonac
pun vode na pei i kuvala ih sa malo povra. Davud se probudio, zbunjeno
gledajui po sobi i pitajui se ko smo mi. Prijateljice, rekla je moja majka,
koje su dole da naprave supu od koje e ozdraviti. Zajeao je i okrenuo se da
nastavi da spava.
Ostala sam na svojoj prostirci oamuena. Povremeno bih utonula u san,
samo da bi me probudili bol u vilici i oseaj gladi u stomaku. Bilo mi je teko da
zaspim jer je Melikina kua bila buna. Jo est porodica ivelo je u sobama
pored dvorita koje smo delili, ukljuujui i Katajun, njenog brata Amira i
njihovu majku, tako da je uvek bilo prometno. Smetali su mi mirisi: none
posude, ueglog ulja, uznemirujui miris pilee krvi posle klanja, otar miris
kuvanog pasulja, smrdljivih cipela ostavljenih u dvoritu svi svakodnevni
mirisi ovako skuenog ivota. A tu su se neprekidno uli i zvuci: majke koja
vie na dete da obavi svoj zadatak, mua koji je vikao na svoju enu, komija
koji su se svaali oko novca, tokova koji su tandrkali po neravnoj blatnjavoj
uliici, seckanja povra, mrmljanja molitvi, jauka zbog bola ili neke nesree
ula sam ih sve. Gostahamova kua bila je tiha kao tvrava.
Jedino to mi je pomoglo da ne oajavam bila je injenica da posedujem
skupoceni ilim. Kada se oporavim, potraiu Holananina i zavriti prodaju.
im budem drala srebrnjake u ruci, zapoeu novi tepih sa Katajun i Melikom.
San mi je bio da mogu da unajmim druge da bismo mogle da radimo vie tepiha
odjednom, ba kao u kraljevskoj tkaonici tepiha. Onda bismo moja majka i ja
zaradile dovoljno novca da se izdravamo i ivimo kako nam odgovara.
Trebalo je vie od nedelju dana da mi vilica dovoljno zaraste da bih mogla
da odem i potraim Holananina. Nisam elela da odem da ga posetim dok sam
bila povreena i u modricama, jer bi tada lako mogao da pomisli da bih
prihvatila bilo koju cenu za svoj tepih.
Kada sam rekla majci da nameravam da ga naem, samo je rekla tri rei:
Ja u kuvati. I dalje nije mnogo sa mnom razgovarala. Njena ljutnja me je
titila i nadala sam se da e je Holananinov novac odobrovoljiti.
Majka je uzela na poslednji novi i otila na mali bazar kraj Melikine
kue da donese pile. U dvoritu mu je presekla arteriju na vratu, dok su je deca
drugih ljudi posmatrala sa zaviu, a onda je oistila pticu i skuvala je u loncu sa
sveim povrem. Kada je Melika te noi stigla kui, obradovao ju je miris
paprikaa koji ne pamti kada je poslednji put okusila. Zajedno smo se gostili, a
ak je i Davud ustao i pojeo nekoliko zalogaja paprikaa, izjavivi da je ta hrana
dola iz raja.
Narednog dana je bila sreda, dan kada je Holananin dolazio na bazar.
Majka mi je ujutru podgrejala ostatke paprikaa i dala hleb. Najela sam se pre
nego to sam na sebe navukla jedinu lepu odeu Nahidinu ruiastu tuniku i
purpurni ogrta mada sam znala da je niko nee videti. Vratiu se uskoro,
nadam se sa srebrnjacima, rekla sam.
Sreno, odgovorila je majka suvo i ne pogledavi me.
Podigla sam svoju burku da bi Holananin mogao da me prepozna i
zaputila se kroz bazar ka Slici sveta. Nakon tako kratkog vremena provedenog
sa Melikinom porodicom, nisam vie oseala da mi je mesto na Velikom bazaru,
odakle su se videle ahova palata i damija boje limuna, koja je blistala naspram
nebeskog plavetnila, jer sam sada ivela u kraju gde je bilo teko odravati
istou.
U jednom prolazu naletela sam na mladog muziara koji je svirao emane.
Sada je delovao jo prljavije i neurednije nego ranije. Pourila sam jer nisam
imala ni novi da mu dam. Koliko je samo prosjaka bilo po gradu! Jedva da
sam ih primeivala kada sam prvi put dola u Isfahan.
Kada sam stigla u deo bazara u kojem su se prodavali tepisi, pretvarala sam
se da razgledam izloenu robu nadajui se da u uti poznati glas stranca. Da bih
utroila vreme, paljivo sam zagledala serdadu na kojoj se isticala svetlucava
svilena povrina tamnomrke boje izmeu dva bela stuba spojena lukom. Tkanje
je bilo tako fino, a izgled tako besprekoran da sam zaboravila na bol u vilici.
 Iako sam sate provela po radnjama, nisam ni videla niti ula neto o
Holananinu. I dalje se nadajui, poela sam da se raspitujem kod trgovaca da li
su uli neto o njemu i da li znaju gde ivi. Jedan od njih, krupan momak koji
jedva da je bio u stanju da razaznaje stvari od gustog dima opijuma u svojoj
radnji, rekao je: Danima ga nisam video. Sigurno sam delovala izbezumljeno
jer mi se nacerio i rekao da e mi dati novac za ono za ta mi je potreban.
Stegnula sam svoj ador ispod brade i istrala iz njegove radnje.
Postajalo je sve hladnije. Duvala sam u ake da bih ih zagrejala i unula
na trenutak kraj jedne prodavnice. Deak koji je prodavao kafu proao je sa
posluavnikom punim posudica iz kojih se puilo, viui kako e njegovo pie
uskomeati krv. enjivo sam gledala u topli napitak, ali nisam imala ni novi.
Setivi se da sam videla kako Holananin razgovara sa mladim trgovcem
prvi put kada sam ga pronala, lagano sam otila do radnje tog oveka. Bio je
sam i sedeo na jastuetu sa drvenom klupom na kolenima itajui neto iz svoje
knjige sa raunima.
Selam alejkum, rekla sam.
Pozdravio je i on mene i upitao kako moe da mi pomogne.
Da li znate stranca sa plavim oima?
Holananina, rekao je trgovac, listajui da bi me usluio.
Srce mi je poskoilo na trenutak, jer su me njegova potkresana brada i
mravost podsetili na Feriduna. Pocrvenela sam i pogledala u stranu.
Traim ga jer mi je hitno potreban zbog posla, rekla sam. Moete li da
mi kaete gde da ga naem?
Neete moi da ga naete, rekao je trgovac. Otiao je.
Iz Isfahana?
Iz Irana.
Srce je poelo tako jako da mi lupa da sam se uplaila da e mi iskoiti iz
grudi i morala sam da se pridrim za tezgu.
ta vas mui, hanumo? upitao je trgovac, obraajui mi se sa
uvaavanjem kao da sam udata.
Ja... ne oseam se dobro, rekla sam, pokuavajui da se pridrim. Nakon
svega to se dogodilo meni i majci, nisam mogla da podnesem pomisao da je
izgubljena i poslednja prilika da preivimo.
Molim vas da sednete i odmorite se, rekao je. Utonula sam u jastuie,
pokuavajui da se pribcrem, dok je on pozvao deaka zaduenog za kafu, koji
je prolazio tuda i platio mu jedan fildan. Brzo sam je popila, zahvalna to
ponovo oseam prepoznatljivu toplinu u svom telu.
Naravno da sam ovim pobudila radoznalost trgovca. Kakvog to posla
imate sa Holananinom? upitao je i dalje stojei na pristojnoj udaljenosti.
Razmiljao je da kupi ilim koji sam napravila, rekla sam. Njegov sluga
uzeo ga je pre nekoliko nedelja i od tada mi se nije javljao.
 Bilo mi je teko da prikrijem bol koji sam oseala. Setila sam se Nahid i
kako je ona uspevala da deluje pribrano. Pokuala sam to isto tako to sam svoje
nokte zarila u dlan.
ao mi je, hanumo, rekao je trgovac. Sigurno znate da stranci ovde
dolaze samo da bi se obogatili, a mnogi se ponaaju gore od dukela.
Setila sam se kako se Holananin loe vladao pred Gostahamom.
uo sam da je ak dobio jedan tepih besplatno od jedne isfahanske
porodice koja se bavi izradom tepiha. Potrebno je biti vet na reima da bi se u
tome uspelo, rekao je trgovac.
Kakva srea, odgovorila sam ogoreno, pomislivi na to kako me je
Gordija izneverila. Pogledala sam unaokolo i videla kako su neki drugi trgovci
poeli znatieljno da gledaju ta se deava. Ustala sam da bih krenula; nisam ak
ni mogla da zastanem u radnji nekog mukarca a da ljudi ne ponu da dovode u
pitanje moju ast.
Ako ga vidite, hoete li da mu kaete da ga trai jedna ena? Moda je
zaboravio.
Naravno, rekao je. Neka bude volja Boja da se vrati i plati vam ono to
vam duguje.
Mogu li ponovo da doem ovde da se raspitam da li je stigao?
Oseajte se ovde kao kod svoje kue, odgovorio je.
Izraz saaljenja u njegovim oima ukazivao mi je na to da on ne veruje da
u vie ikada videti Holananina. Zahvalila sam mu se na ljubaznosti i krenula
na dug put do kue. Uskoro e se smraiti, pa je zahladnelo i vazduh je postao
otar. Dok sam se vukla preko starog trga, poele su da padaju prve snene
pahulje. Kada sam stigla do Melike, ve su mi napadale po adoru. Vilica me je
vie bolela po hladnom vremenu, pa sam morala prvo da zagrejem lice ispred
pei da bih bila u stanju da progovorim. Melika i njeni deaci okupili su se oko
mene, a ak je i majka delovala kao da gaji nadu da donosim dobre vesti.
Kada sam im rekla da ne treba nita da oekuju, Davud je dobio napad
kalja, koji je zvuao kao da nikada nee prestati. Melika je izgledala iznureno
kao da kosti vie ne mogu da izdre teinu njenog tela. inilo se da se na licu
moje majka briga urezala jo dublje nego ranije.
Melika me je zbunjeno pogledala. Pustila si da njegov momak odnese tvoj
tepih bez ikakve garancije? pitala je.
On je poslovao sa Gostahamom, rekla sam. Mislila sam da sam zbog
toga sigurna da me nee prevariti.
Moja majka i Melika su se pogledale.
Tvoji dezeni su tako lepi, rekla je zamiljeno Melika. Veoma si
samouverena kada uzvikuje redosled boja za ilim. Zbog toga se lako previa
da si zapravo jo vrlo mlada.
Majka je uzdahnula. Nezrelija nego to bi trebalo, rekla je sumorno i
nakon toga zautala. Sedele smo tamo zajedno, ispijajui bledunjavi aj i jedui
hladan hleb, poto smo samo to imale, i sluale glasne, ljutite povike dece iz
dvorita.

Htela sam da zaponem novi ilim, ali nismo imale dovoljno novca za
vunu. Jedino to smo mogle da radimo da bismo zaradile neki novac bilo je da
pripremamo meleme i prodajemo ih. Primetivi da mnogi stanovnici oblasti ve
kalju i kijaju od hladnoe, majka je odluila da skuva lek za bolesti plua, nosa
i grla. Moe da pokua, rekla joj je Melika sumnjiavo, ali veina ljudi
ovde je suvie siromana za takav luksuz.
Pitala sam da li bih i ja nekako mogla da pomognem. Verujem da si ve
dovoljno pomogla, rekla je majka otrim glasom.
Sedela sam u tiini dok je majka loila vatru u pei i stavljala korenje i bilje
koje je sakupila tokom leta da se prokuva. Majuna soba ispunila se gorkim
mirisom, a vazduh je postao zadimljen od pare. Oi su mi se ovlaile od dima da
sam povremeno morala da izlazim u dvorite. Izgleda da je samo Melikinom
muu bilo bolje: para mu je proistila grlo i omoguila mu da lake die neko
vreme.
Posle podne me je majka poslala na mali bazar u kraju da kupim nekoliko
jeftinih glinenih posudica, bez ikakvih ukrasa po sebi, i sa glinenim poklopcem.
Pogledala sam u sitne novie koje mi je stavila u ruku, a kojih je bilo tako malo
da bi samo nekome jadnijem od nas znailo da ih dobije. Ipak sam otila na
bazar, povremeno podiui svoj ador da se ne bi vukao po vlanom ubretu,
koje je lealo unaokolo. Na ovom bazaru su najsiromaniji stanovnici grada
mogli da nabave stvari kao to su grubo obraene posude, cipele napravljene od
stare odee, pohabana ebad i ve noeni turbani.
Prvi prodavac grnarije kojem sam prila narugao se onome to sam
ponudila. Ne delim milostinju, rekao je.
Potraila sam najbedniju prodavnicu na bazaru, ali kada sam trgovcu
ponudila novie, i on mi se smejao. Zauvi deji pla u zadnjem delu njegove
radnje, ponudila sam da mu donesem dve posudice s lekom koji e umiriti dete i
zaleiti kaalj. Kada se sloio, znala sam da je to delom iz saaljenja jer sam
zbog svog upalog lica delovalo neuhranjeno. U prolazu sam opazila svoj odraz u
metalnom tiganju, koji se prodavao na ulazu u bazar.
Kada je majka dovrila pripremanje leka, sipala ga je u posudice i zatvorila
ih. Dve sam odnela prodavcu grnarije, koji mi se zahvalio jer sam se tako brzo
vratila da ispunim dogovoreno. Onda smo rekle svim porodicama u dvoritu da
emo prodavati lek ili ga menjati za hranu. Ali, Melika je bila u pravu: niko nije
imao sredstava. Nije bilo kao u Gostahamovom komiluku, gde su porodice
uvale zalihe lekova u kui. Ovde je bolest bila tragedija koja mnogo kota i
samo kada je bilo veoma ozbiljno, pozivao bi se doktor i tada bi ena ila u
apoteku da kupi stvari koje je prepisao i pripremala lek.
Kada nismo uspele u komiluku, smislile smo da prodajemo lekove negde
drugde. Poto su svi ugledni ulini prodavci bili mukarci, zamolile smo
Katajuninog brata Amira da poe sa nama i pomogne nam da prodamo svoju
robu u bogatijim delovima grada. Bio je visok, nezgrapan momak prijatnog
ponaanja i glasa, koji je brujao kao da potie od odraslog mukarca.
Prvog dana zaputili smo se rano ujutru do ureenijeg kraja u blizini etiri
bate, koji je bio dovoljno daleko od Gostahamove kue da se ne bismo sluajno
sreli s njim. Amir je zduno prihvatio svoju ulogu. Neka ti disanje bude lako
kao vetar! vikao je, dok se njegov vreli dah ledio u vazuhu. Lek travara sa
juga sa osvedoenim dejstvom! Povremeno bi izaao neko od posluge da
osmotri nau robu. Ako bi to bio mukarac, Amir bi zgrabio posudicu i pokuao
da mu je proda. Ako bi bila ena, onda smo nastupale majka i ja. Do popodneva
prodali smo dve posudice napitka, to je bilo dovoljno da kupimo hleb i bubrege
na aru za nas troje.
Hoemo li da probamo da prodajemo nau robu kod damije sa
mesinganim minaretom? upitala sam majku. Nije odgovorila. Uzdahnula sam i
krenula za njom kui.
Sledeih nekoliko nedelja nosile smo nae lekove svakog dana osim
petkom u bogatije krajeve grada. Jo je vie zahladnelo i bilo je sve vie
bolesnih. Nismo mnogo zaraivale, ali bilo je dovoljno da se najedemo i
donesemo manju koliinu hrane za Katajunin sto.
Jednoga dana majka se probudila sa zacaklelim oima i vodom u pluima.
Rekla sam joj da u ii sama sa Amirom, ali ona je kazala da to ne bi bilo
umesno. Iako sam je molila da ostane kod kue i odmara se, ipak se nekako
pridigla i tog dana smo se zaputili u hrianski deo grada preko mosta Trideset
tri luka. Bilo je strano hladno. Ledeni vetar duvao je po Venoj reci, a vrhovi
planina Zagros bili su beli od snega. Reka je delovala kao da e da se smrzne.
Dok smo prelazili most, zahvatio nas je jak nalet ledenog vetra. Majka i ja drale
smo se jedna za drugu kako nas ne bi oduvao. Ah! uzviknula je, a grlo joj je
bilo puno tenosti. Produili smo preko mosta, proli kraj velike crkve i poeli
da se sputamo ulicama koje su delovale raskonije.
Uprkos hladnoi, Amir nije izgubio ni svoj entuzijazam niti jak glas kojim
je vikao. Hvalio je nae lekove dubokim glasom koji je mamio. Naroito su ene
reagovale na njegove povike. Lepa mlada slukinja izala je iz jedne od kua i
otvorila kapiju da bi pogledala posudice. Kada smo majka i ja pritrale i
pozdravile je, delovala je razoarano to joj nije Amir priao.
Dii lake i ostae zdrava! rekla joj je majka.
Poto je?
Majka je dobila tako jak napad kalja da su joj suze krenule na oi, a ona se
guila i mrktala pre nego to je uspela da doe sebi.
Sluavka se povukla i zalupila nam kapiju pred nosem.
Majka je unula naspram velike kue i obrisala oi, obeavi da e brzo
doi sebi, ali nismo imali srca da idemo dalje tog dana. Vratile smo se u hladnu
mranu kuu. Majka se zamotala u ebe, drhtei, i spavala je sa prekidima sve
do sledeeg jutra. Stavila sam lonac ispred naih vrata da bih dala znak da je u
naoj kui bolest, tako da bi susedi koji su imali sredstava mogli u njega da
ubace malo luka, argarepe ili tikvica. Planirala sam da napravim slabu supicu
od onoga to nam ostave. Ali kada se majka probudila, odbila je da jede jer je
gorela od temperature.

Sledeih nekoliko dana nisam radila nita, ve sam samo negovala

porodicu. Ila sam po vodu iz oblinjeg bunara i nudila je majci i Davudu.
Stavljala sam hladne obloge na majino elo. Vezala sam vrpcu oko jajeta koje
je Katajun donela i obesila ga za tavanicu, jer sam verovala da novi ivot ima
isceliteljska svojstva. Kada bi Salman i ahvali ogladneli, meala sam brano i
vodu i mesila hleb. Radila sam sve od ega je Melika ve bila suvie umorna
od pranja odee deacima do ienja kue.
Majka je obino posle podne dobijala temperaturu i tada joj je bilo veoma
teko da izdri bol. ebad bi prebacila preko oiju da bi ih zatitila od svetla.
Previjala se na svojoj prostirci i drhtala, iako joj se elo sijalo od znoja. Onda,
kada bi se temperatura povukla, leala je na prostirci beivotnih udova, a lice joj
je izgubilo boju.
Dala sam poslednjih nekoliko posudica sa lekom Amiru, koji ih je prodao i
doneo nam novac. Majka je nameravala da ga upotrebi za kupovinu osuenog
korenja i bilja da bi napravila sledeu koliinu, jer nije mogla zimi da sakuplja
svee biljke. Ali nisam mogla nikakav novac da utedim poto Melika jo nije
prodala svoj tepih.
Troila sam novie to sam sporije mogla, kupujui samo najnunije stvari
kao to je brano da bih umesila hleb i povre za supu. Hrana nije dugo trajala.
Kada je novac bio potroen, svi smo izdrali prvi dan posta bez mnogo pritubi.
Ali narednog dana, Salman je iao za mnom dok sam obavljala svoje poslove i
molio me da mu dam hranu. On mora da jede! rekao je, pokazujui na
ahvalija, koji je bio toliko umoran da je sedeo tiho blizu pei, a oi su mu bile
bezizraajne.
Dala bih mu svoj ivot, ali stvarno nemam hleba, rekla sam, alei njega
vie nego to sam kukala nad sopstvenim praznim stomakom. Odvedi ahvalija
do Katajunine kue i zamolite ih da vam daju zalogaj da pojedete.
Kada su otili, uasnuto sam se osvrnula po sumornoj sobi. Moja majka i
Davud leali su na uflekanim prostirkama. Kod vrata je bilo prljavo od cipela
koje smo izuvali, a soba se oseala po ljudima koji se nisu dugo kupali. Nisam
imala vremena da se okupam. Bilo mi je teko da poverujem da sam nekada
imala svoje pomonice prilikom kupanja, koje su me prale i upkale mi dlaice
dok ne bih postala glatka kao jabuka, odevale me u svilu i slale da ugaam
oveku koji je menjao kue kao to drugi menjaju odeu.
Majka je na trenutak otvorila oi i pozvala me. Pohitala sam do nje i
sklonila joj kosu sa lica. Ima li supe? upitala je promuklim glasom.
 Oajanje koje sam osetila bilo je ogromno kao nebo jer nisam imala ta da
joj ponudim. utala sam nekoliko trenutaka, a onda rekla: Skuvau ti malo,
draga bibi. Da pojede neto toplo i okrepljujue.
Boja volja, rekla je ona, sklapajui oi.
Nisam mogla mirno da sedim znajui da je ona gladna; morala sam da
uradim neto da joj pomognem. vrsto stegnuvi svoju burku i ador, otila sam
do dela gde su se na Velikom bazaru prodavali tepisi. Mladi trgovac bio je na
svom uobiajenom mestu. Jedva se usuujui da diem od prevelikog nadanja,
upitala sam ga da li je video Holananina. Coknuo je jezikom i saoseajno me
pogledao. Potpuno utuena, zahvalila sam mu se i otila.
Holananinove plave oi izgledale su sasvim neduno. Kako je mogao da
uini neto tako strano? Mislila sam da e postupiti asno. Nisam ni pomiljala
da e, poto je stranac, Holananin otii im to bude odgovaralo njegovom
hladnom srcu trgovca.
Njegovu prevaru e kazniti Bog, ali ta misao nije mi ublaavala patnje. ta
da radim? Kako da pomognem majci? Setila sam se mladog muziara i prosjaka
sa patrljkom. Ako oni mogu da zarade za ivot na ulici, i ja moram to da
pokuam. Srce mi je lupalo dok sam prolazila kroz bazar sve dok nisam stigla do
Dafarovog mauzoleja, gde je gomila dolazila da oda potu religioznom
uenjaku koji je umro pre vie od jednog veka. Delovalo mi je da je to prigodno
mesto gde bi ena koja je sama mogla da trai milostinju. Stajala sam napolju i
posmatrala slepog prosjaka ija je posuda za milostinju bila puna srebrnjaka.
Najpre sam sluala ta on radi, a onda skinula svoj pojas, stavila ga na zemlju za
novie i poela da ponavljam ono to sam ranije ula da drugi izgovaraju.
Neka vam Bog podari veno zdravlje! proaputala sam grupici ena koja
je izlazila iz mauzoleja. Neka vam deca nikada ne gladuju. Neka vas Alija,
princ meu ljudima, uva i podari vam zdravlja!
Slepi prosjak pokazao je u mom pravcu. Ko je tamo?
Samo jedna ena, rekla sam.
ta te mui?
Majka mi je bolesna, a ja nemam novca da joj dam da jede.
ta je sa tvojim ocem, bratom, strievima, muem?
Nemam ih.
Kakva zla sudbina, rekao je nabusito. Ipak, ne delim ni sa kim svoj
oak.
Molim vas, preklinjem vas, odgovorila sam, jedva verujui da sada
moram prosjaka da molim. Majka e mi umreti od gladi.
Ako je to tano, za sada moe da ostane, rekao je. Ali govori glasnije.
Nee te uti ako bude samo tako mrmljala.
Hvala vam, sedobradi, rekla sam, upotrebivi izraz potovanja za starog
mudrog oveka.
 Kada sam videla elegantno odevenog momka sa istim belim turbanom
kako izlazi iz mauzoleja, proistila sam grlo i poela da molim glasom za koji
sam verovala da je razgovetan, ali pun tuge. Proao je i nije mi bacio novi.
Odmah nakon toga kraj mene se zaustavila mlada ena i zamolila me da joj
izloim svoju nevolju. Rekla sam joj da mi je majka bolesna i kako je gladna.
Da li si udata? pitala je.
Ne.
Sigurno si uradila neto nedolino, zakljuila je. Zato bi inae bila
ovde sama?
Pokuala sam da objasnim, ali se ona ve udaljila.
Slepi prosjak je dobro zaraivao. Tu je prosio jo od vremena kada je bio
dete, rekao mi je, tako da su ga ljudi znali, kao i to da ivi u nematini. Neka
vam sve molitve budu usliene! govorio bi im i oni bi se osetili bolje zbog
milostinje koju su udelili.
Kako si prola? pitao me je u podne.
Nikako, odgovorila sam tuno.
Mora da promeni svoju priu, rekao je. Dobro osmotri sluaoca pre
nego to pone da govori i onda im ispriaj neto to e otvoriti njihovu duu.
Razmislila sam o tome nekoliko trenutaka. Kada je starija ena prola
pored mene, opazila sam da je nekada bila lepotica, ali da ta lepota sada bledi.
Dobra hanumo, molim te, pomozi! rekla sam. Moja vera veoma je
vrsta.
ta te mui?
Jednom sam bila udata za oveka koji je imao vie konja nego to je
damija u Isfahanu, rekla sam trudei se da zvuim kao majka kada je
pripovedala prie. Jednog dana je njegova druga ena izmislila priu kako
planiram da ga otrujem zbog njegovog novca i on me je izbacio. Nemam kuda
da odem jer su svi iz moje porodice mrtvi. Ostavljena sam bez iega! povikala
sam.
Jadno stvorenje, odgovorila je. Te druge ene su pravi otrov. Uzmi ovo i
neka te se Bog seti. Spustila je novi na tkaninu.
Kada su dva mlada miiava vojnika prila mauzoleju, odvaila sam se da
im ispriam drugaiju priu.
Roditelji su mi umrli kada sam bila veoma mala, a brau su mi ubili,
zajecala sam.
Ko ih je ubio?
Vojnici Otomanskog carstva, u bici dok su branili nau severozapadnu
granicu.
Kakva hrabrost! rekli su mi mukarci, ostavljajui mi dva sitna novia.
 Mukarci su ee zastajali da razgovaraju sa mnom nego ene. Kladim se
da si lepa kao mesec, rekao je deki kome je tek izrasla prva brada. Zato ne
podigne burku da bih mogao da te vidim?
Otac ti goreo u paklu! procedila sam kroz zube.
Samo da virnem!
Hasane i Huseine, sveci meu ljudima, zatitite sirotu enu od okrutnosti
nepoznatih ljudi! glasno sam povikala i on je odjurio.
Debeli ovek koji je farbao bradu kanom bio je jo bestidniji od dekia.
Ne zanima me kako izgleda ispod burke, rekao je. ta kae na jedan muta
brak na brzinu, samo na sat vremena?
Rairio je dlan, u kojem je svetlucalo dosta srebrnjaka. Njegovi debeli prsti
bili su kvrgavi.
Zgrabila sam krpu sa nekoliko novia koje sam zaradila i pojurila.
Debeljko iza mene je dobacio: Imam mesaru na bazaru. Potrai me ako si
gladna! A onda mi je bacio nekoliko novia pod noge i oni su se rasuli svuda
unaokolo. Okrenula sam mu lea, ali onda sam se setila majinog bledog lica i
sagnula se da ih pokupim. Mesar se smejao dok je odlazio.
Idem, sedobradi, rekla sam prosjaku, jer sam sada imala dovoljno novca
za supu. Hvala ti na velikodunosti.
Neka Bog preokrene tvoju lou sreu, rekao je.
,,I tvoju, takoe, odgovorila sam, ali onda sam se postidela jer sam znala
da nita ne moe da ga oslobodi slepila.
Otila sam do dela bazara na kojem se prodavala hrana i potroila sav svoj
novac na luk i jagnjee kosti. Kada sam se vratila kui sa zaveljajima, cena
koju sam platila za njih optereivala mi je duu. Izmiljati prie kako bi se
izazvalo saaljenje kod nepoznatih ljudi i trpeti dobacivanja neasnih mukaraca
to je bilo jedino to sam mogla da uradim da bih uzdignute glave prola kroz
bazar idui ka Melikinom bednom kraju. Ali suzdravala sam se da ne zakukam,
jer mi to sada ne bi pomoglo.

Kada sam stigla kui, majka je bila sklupana na tankoj pamunoj prostirci,
a ebe joj je bilo obavijeno oko nogu. Trenutno se malo primirila izmeu
perioda kada ju je tresla groznica, ali ono to me je uplailo bile su njene oi.
Izgledale su potpuno beivotno. Pritrala sam joj, sputajui svoje kese kraj nje.
Bibi, pogledaj! Imam luk i kosti! Skuvau supu koja e ti uliti snagu.
Majka se lagano pomerila na prostirci. Svetlosti oiju mojih, nema
potrebe, rekla je.
Uhvatila sam je za hladnu ruku i osetila tanke kosti u prstima. Telo joj se
istopilo otkako se razbolela.
Ne mogu da jedem, dodala je nakon krae pauze.
 Setila sam se mladievog izrugivanja i cerenja debelog mesara. Rado bih ih
ponovo trpela samo kada bi majka htela da pojede nekoliko zalogaja. Molim te,
pokuaj, draga bibi, preklinjala sam je.
Odakle ti novac za hranu?
Znala je da sam potroila poslednje novie koje smo dobile od prodaje
njenih biljnih melema, tako da sam morala da priznam da sam ila da prosim
kod Dafarovog mauzoleja. Sklopila je oi kao da ne moe vie da slua moj
odgovor.
Da li su mukarci traili od tebe usluge?
Ne, rekla sam brzo.
Protresla sam jastuk oko njene glave i zagladila joj dugu sedu kosu sa lica.
Bila je zamrena i kruta jer danima nije bila oprana. Majka je okrenula glavu;
mrzela je kada nije bila ista.
Danas izgleda mnogo bolje, rekla sam veselo, pokuavajui sebe da
ubedim da je to tano.
Zar? odgovorila je. Koa joj je bila ukasta, a podonjaci jo tamniji.
Oseam se bolje, rekla je tihim, slabim glasom.
Zamoila sam krpu u hladnu vodu i obrisala joj lice i ruke. Uzdahnula je i
rekla:Ah, kako je lep oseaj kada se osvei.
im ti bude bilo bolje, otii emo u amam, rekla sam ivahnim glasom,
,,i proveemo itavo popodne lekarei u vodi i ribajui se.
Da, naravno, rekla je majka glasom koji je koristila da udovolji brbljivom
detetu. Paljivo se okrenula na stranu i rekla: Ah! Ah! Bolest joj je napala
kukove, noge i leda.
Da te izmasiram? upitala sam. Spustila je bradu u znak pristanka i ja sam
poela da joj oputam miie, tako da joj je lice polako poprimalo izraz
smirenosti.
Dok nisi bila tu, sanjala sam predivan san, rekla je zatvorenih oiju. O
danu kada ste tvoj baba i ti doneli kui rogove kozoroga. Majka mi je
dodirnula obraz. Bio je to najsreniji dan u mom ivotu, osim onog kada si se ti
rodila.
Zato ba taj dan? upitala sam.
Kada si zaspala, tvoj otac i ja smo se alili kako nam nikada nije bio
potreban afrodizijak kao to su rogovi. Onda me je uzeo u zagrljaj i rekao mi
koliko je zahvalan to se oenio ba mnome, a ne nekom drugom.
Naravno, voleo te je, promrmljala sam umirujuim glasom.
Kada se radi o ljubavi, ne postoji naravno, odgovorila je. Ne nakon
petnaest godina bez dece!
Iznenadila me je otrina majinog tona i naterala me da se zapitam ta su
moji roditelji sve inili godinama pre mog roenja. Znala sam da je svakog
meseca majka ila kod Kolsum po biljke za koje je verovala da e joj pomoi da
zatrudni, dok iz oajanja nije otila na groblje da vidi kamenog lava i protrljala
stomakom po njemu, molei se za dete. Sada sam razumela kako se oseala. Ja
sam pokuavala samo nekoliko meseci i rastuila bih se svaki put kada bih
videla da sam prokrvarila.
Da li se otac ljutio? pitala sam, pritiskajui prstima suneraste miie
njenog lista na nozi.
Bio je oajan, odgovorila je. Svi mukarci njegovih godina ve su uili
svoje male sinove da jau i mole se. Ogorenje je meu nama raslo i ponekad
bismo i dan i no provodili bez rei. Godinu dana sam se borila sama sa sobom
dok konano nisam odluila da u se rtvovati da bih ga oslobodila te nesree.
Muu, rekla sam mu jednog dana, mora da uzme drugu enu.
Bio je iznenaen, ali nije mogao da sakrije koliko eli sina. Da li bi
stvarno mogla da prihvati ivot sa drugom enom kraj mene pod naim
krovom? upitao je.
Pokuala sam da budem hrabra, ali su mi se oi napunile suzama. Bio je
tako divan ovek da ovu temu nikada vie nije zapoinjao. Ubrzo nakon toga
zatrudnela sam i na ivot je ponovo postao radostan.
Majka je spustila ruke na svoj struk. Onog dana kada su poeli grevi u
mom stomaku, tvoj otac je naporno radio na etvi, priseala se, a lice joj se
razneilo. Oko mene su bile moje prijateljice, koje su mi masirale stopala,
davale da popijem hladnu vodu i pevale zbog tvog dolaska. Ali bez obzira na to
koliko se trudila, nisi htela da izae. Poraala sam se itavog dana i itave noi.
Ujutru smo poslale deka po Ibrahima i molile ga da oslobodi jednog od svojih
vrabaca, da bi i ti mogla da se oslobodi svog ropstva. Deak se vratio i
obavestio nas da je vrabac proleteo kao vetar. Kada sam ula tu vest, okrenula
sam se prema Meki, unula i poslednji put pogurala. Konano si se pojavila!
Godinama nakon toga tvoj otac je i dalje eleo deaka, nastavljala je. Ali
tog dana kada je kui doneo rogove kozoroga, rekao mi je da je zahvalan to se
oenio ba mnome, a ne nekom drugom. Eto koliko nas je voleo. A ti bila si
mu draa od sina.
Majka me je volela kao svetlost oiju svojih. inilo mi se da je bilo
normalno biti blagosloven tolikom ljubavlju. Sada kada sam bila starija, lako mi
je bilo da zamislim koliko je sve moglo da bude drugaije.
Lice moje majke zrailo je radou i izgledala je lepo uprkos bledilu svog
iscrpljenog tela. Tvog oca vie nema, ali nikada neu zaboraviti kako je naao
svoj mir s Bogom, rekla je, ,,i sada i ja mogu da uinim isto. Keri moja,
prihvatam nau sudbinu tvoju i moju ba kakva jeste.
Znajui koliko se majka snano protivila mom ponaanju u Isfahanu, od
njenog blagoslava moje je srce poelo da plae.
,,Bibi, ja bih se rtvovala za tebe! povikala sam. Majka je rairila ruke i ja
sam se sklupala kraj nje na uflekanoj prostirci. Prebacila je preko mene svoju
mravu ruku i milovala mi elo. Udisala sam njen majinski miris, koji je bio
sladak ak i sada kada je bolovala, i oseala njenu nenu ruku na svojoj. Bio je
to prvi put da me je pomilovala nakon vie nedelja, i uzdahnula sam od
zadovoljstva.
elela sam da ostanem sklupana kraj nje, ali kako je popodne odmicalo,
znala sam da moram da ustanem i posvetim se kuvanju. Moda e majka, nakon
svega, pojesti malo supe. Pokuala sam da se izvuem, ali me je ona vrsto
stegnula za ruku i proaputala: Draga keri, mora neto da mi obea.
ta god treba.
Kada me vie ne bude, mora da ode kod Gordije i Gostahama i moli ih
za milost.
Okrenula sam se ka njoj.
Dete moje, nastavila je, mora da im saopti vest uz elju koju imam na
samrti da ti pronau mua.
Uinilo mi se da tle poda mnom podrhtava ba kao i kada mi je otac umro.
Ali...
Lupnula me je po ruci prstom, zahtevajui da uutim. Oseaj je bio kao da
me je pero dotaklo.
,,I mora da mi obea da e se povinovati njihovoj volji.
Bibi, mora da ivi, preklinjala sam apatom. Nemam nikog osim
tebe.
Bol u njenim oima bio je vidljiv. Keri moja, nikada te neu napustiti,
osim ako me Bog ne pozove.
Ne! povikala sam. Davud se probudio i pitao ta se deava, ali ja nisam
mogla da govorim. Imao je napad kalja, vlanog i gadnog poput vremena
napolju, a onda je ponovo zaspao.
Nisi obeala, rekla je majka i ponovo sam osetila njen ptiji dodir na
svojoj ruci. Setila sam se kako su joj ruke nekada bile snane od godina tkanja
tepiha, ceenja vea i meenja testa.
Pognula san glavu. Kunem se u Kuran, rekla sam.
Onda mogu zadovoljna na poinak, odgovorila je, sklapajui oi.
Deaci su upali u sobu, alei se da su gladni. Morala sam da napustim
majku i posvetim se svom poslu. Kada bih se prisetila njenih rei, ruke su
poinjale da mi se tresu, i skoro da sam se posekla seckajui luk. Ubacila sam
jagnjee kosti, so i miroiju i raspalila vatru osuenom balegom da bih skuvala
supu. Deaci su gladno njukali vazduh, a lica su im bila bleda i iznurena.
Kada je supa bila gotova, posluila sam je majci, deci, Davudu i Meliki, a
onda sam i sama uzela. Nije se mnogo razlikovala od vrue vode, ali nakon
gladovanja, delovala je kao kraljevski obrok. Dok su deaci ispijali svoju supu,
obrazi su im se zarumeneli kao jabuke. Pogledala sam u majku koja je leala na
prostirci. Njena supa se puila kraj nje, nedirnuta.
Bibi, molim te da jede, rekla sam.
 Stavila je ruku preko nosa kao da joj ne prija miris jagnjeih kostiju. Ne
mogu, progovorila je slabanim glasom.
Salman je podrignuo i ispruio svoju inijicu traei jo supe. Sipala sam
mu ponovo, molei se da ostane jo malo za moju majku.
Ali onda je Davud rekao: Neka da Bog da te ruke nikada ne bole! i
presuo je sav sadraj lonca u svoju posudicu.
ahvali je rekao: ,,I ja hou jo!
Taman sam htela da im kaem da nita nije preostalo, ali onda me je
Melika pogledala. ao mi je to tvoja majka ne moe da pojede svoju supu, ali
neemo da bacamo njenu porciju, rekla je blago.
Poto sam sedela kraj majke, uzela sam supu i dodala je njenom sinu bez
negodovanja. Kada sam se vratila do majke, trudila sam se da ne sluam
ahvalijevo srkanje, jer su mi ivci bili iskidani kao niti u starom tepihu. Drala
sam majinu mlitavu ruku i poela tiho da se molim.
Blaena Fatimo, cenjena Prorokova keri, podari mojoj majci veno
zdravlje, preklinjala sam. Fatimo, najmudrija eno, pouj moju molitvu.
Sauvaj nevinu majku, najsjajniju zvezdu u ivotu njenog deteta.

Majka je narednog jutra bila gladna, ali ja nisam imala nita da joj dam.
Bila sam ljuta to je Melika dala majinu supu i izbegavala sam da je pogledam.
Kada je otila a majka i Davud ponovo zaspali, stavila sam na sebe burku i ador
i brzo otila do Dafarovog mauzoleja. Bilo mi je drago to ivim daleko od
Velikog bazara, jer nisam elela da neko sazna da sam se pretvorila u
prosjakinju. Na putu sam izmiljala nove prie koje u ispriati prolaznicima da
bi reka njihovog dobroinstva mogla da potee.
Prosjak je ve bio tamo sa svojom posudom. Mir s tobom, sedobradi!
rekla sam.
Koje to? upitao je nabusito.
ena od jue, odgovorila sam.
Bacio je svoju palicu u mom smeru. ta tu ponovo radi?
Povukla sam se, uplaena da e me pogoditi. Moja majka je i dalje veoma
bolesna, rekla sam.
,,A ja sam i dalje veoma slep.
Neka vam Bog povrati vid, rekla sam, pokuavajui da na njegovu
grubost odgovorim lepim.
Dok to ne uini, ja moram da jedem, odgovorio je. Ne sme ovde da
dolazi svakog dana jer emo oboje gladovati.
ta onda da radim? Ni ja ne elim da gladujem.
Idi do nekog drugog mauzoleja, rekao je. Ako ti majka bude bolesna i
sledee nedelje, dozvoliu ti da se ovde vrati.
 Obrazi su mi se zaarili. Kako se samo taj odrpanac usuuje da mi uskrati
da zaradim nekoliko novia! Udaljila sam se od njega i zauzela mesto kraj
ulaza u osmougaoni hram. Poloila sam ispred sebe tkaninu i poela da molim
prolaznike za pomo.
Ubrzo je stigla visoka starija ena, koja je sigurno bila jedna od redovnih
prosjakovih dobroiniteljki, i poela da se raspituje za njegovo zdravlje.
Nije tako loe, zahvaljujui Alijinoj milosti! odgovorio je.
Barem sam bolje od nje, dodao je, pokazujui u mom smeru. Pomislila
sam da je bio ljubazan i da je hteo da je poalje da i meni udeli neki novi.
Kako to mislite? upitala je ena, raspoloena da uje tra.
Glasnije je odgovorio: Ona koristi dareljivost potenih ljudi kao to ste vi
da bi kupila opijum.
ta?! rekla sam. Nikada nisam pipnula opijum u ivotu! Ovde sam jer
mi je majka bolesna.
Moje negiranje samo je doprinelo da zazvuim kao krivac. Onda bi
trebalo svoj novac da troi na nju, a ne na sebe, odgovorila je ena.
Samo Bog zna ta je ispravno, izjavio je prosjak mudro.
Njih dvoje su se upustili u razgovor o opasnostima zavisnosti. Ljudi koji su
prolazili zastajali bi i buljili u mene kao da sam zloduh. Videla sam da nema
svrhe da ostajem jer su verovali prosjaku. Niko ne bi dao novi uivaocu
opijuma.
Do vienja, sedobradi, rekla sam iznervirano. Nisam elela da budem
srdana prema njemu, ali morala sam da bih tu mogla ponovo da doem.
Videemo se sledee nedelje.
Neka te Bog uva, odgovorio je ljubaznijim tonom. Sada sam shvatila
kako je preivljavao na ovom oku tolike godine.
Otila sam do dva druga mauzoleja, ali svaki je imao svoje redovne
prosjake, koji su poeli da siku na mene kada sam htela da zauzmem svoje
mesto. Suvie umorna da bih navaljivala, okrenula sam se i zaputila se kui.
Nebo je bilo puno oblaka, a zemlja prekrivena tankim slojem snega. Kada sam
stigla do starog trga, hladnoa je ve rasterala uline prodavce i muterije.
Nekoliko prosjaka koji su ostali napolju odvukli su se do stare damije da nau
zaklon. Pod slabom svetlou, kupola damije delovala je vrsto i smrznuto. I ja
sam se oseala smrznuto. Dok sam stigla do Melikine kue, prsti na rukama i
nogama bili su mi ukoeni od zime.
Majka je spavala na prljavoj prostirci. Kosti njenog lica bile su zastraujue
uoljive ispod koe. Oi su joj se otvorile, ispitujui da li nosim nekakav
zaveljaj. Kada su ustanovile da nemam nita, ponovo su se sklopile.
Prislonila sam svoje ledene ruke uz majino lice i ona je odahnula sa
olakanjem. Gorela je iznutra. Plaei se da e plamen u njoj nadvladati, izala
sam, skupila malo snega, zamotala ga u rukav jedne svoje tunike i stavila joj ga
na elo. Kada je zajeala da bi neto popila, dala sam joj nekoliko gutljaja jakog
pia pomeanog sa sokom od vrbe, melema protiv temperature koji je Melika
trampila na bazaru. Majka je nerado popila lek, a onda ga je odmah povratila
zajedno sa zelenom ui. Poistila sam gromuljiavi, smrdljivi sadraj, pitajui
se zato joj je od tenosti bilo jo gore.
Te noi nije bilo hrane za porodicu. Melika se vratila kui i popila malo
slabog aja pre nego to je otila na spavanje. Deaci, oslabljeni od gladi, kukali
su zbog stomaka koji su ih boleli, a onda su se sklupali i legli kraj nje. Pogled
na sve njih zajedno ispunio me je enjom za vremenima kada sam spavala u
majinom zagrljaju i uz njene umirujue prie.
Kako se dizao mesec na nebu tako je rasla i majina temperatura. Sakupila
sam jo snega da je ohladim i neno ga stavila na njenu podlakticu. Ovog puta je
snano udahnula i trgnula se kao da se opekla. Kada sam pokuala ponovo,
prekrstila je ruke preko grudi kao da nemono pokuava da se zatiti. Bilo mi je
teko jer joj nije prijalo, ali nastavila sam da stavljam tuniku napunjenu snegom
na njeno telo, jer je to bio jedini nain da je rashladim. Uskoro je prestala da
pomera udove i poela tiho da kuka. Da je jaukala i vritala, radovala bih se jer
bih znala da joj se vraa snaga. Ali ovaj zvuk je bio slabaan i tuan kao pla
naputenog maeta. Bilo je to sve to je njeno siroto, umorno telo moglo da
istisne iz sebe.
Dok sam negovala majku, sluala sam sumorne zvuke u domainstvu.
Salman je plakao u snu zbog stranog duha koji ga je jurio ispod mosta. Davud
je itao kao da su mu plua dopola puna vodom. ena koja je ivela u jednoj od
soba kraj dvorita kukala je i molila Boga da joj pomogne jer je pokuavala da
se porodi.
Ne znam koliko je prolo vremena dok majka nije poela da pokuava da
govori. Usne su joj se pokretale, ali nisam mogla da razaberem rei. Pokuala
sam da joj zagladim kosu sa lica. Zadrala mi je ruku i promrmljala: Najpre ne
bee niega.
Spavaj, draga bibi, insistirala sam, ne elei da troi svoju energiju na
prianje pria.
Pustila mi je ruku i nemirno se prevrtala po prostirci. Ne bee, ponovo je
mrmljala. Donja usna joj je napukla i poela da krvari. Tumarala sam po mraku
dok nisam napipala posudicu sa ovjim lojem pomeanim sa biljem, pa sam
smesu nanela na njena usta da bih zaustavila krvarenje.
Njene usne su se pomerale bez uspeha, kao da je i dalje pokuavala da
dovri molitvu. Da bih joj pomogla, blago sam proaputala: ,,A onda postade.
Usta moje majke izvila su se u neto to je liilo na osmeh. Ponadala sam
se da e se sada smiriti. Drala sam je za ruku i milovala je, kao to je ona
mnogo puta ranije milovala moju. Usne su ponovo poele da joj se pomeraju.
Morala sam da se sagnem i prineseni lice blie njenom da bih ula ta govori.
Postade! rekla je i dalje navaljujui. Postade! Oi su joj se zacaklile i
radosno su gledale na udan, nezdrav nain, poput onih kod opijumskih
ovisnika.
 elo joj se orosilo od znoja. Donela sam joj vode i pokuala da joj
pridignem glavu kako bi mogla da pije. Uzbueno je okretala lice u stranu i
pokuavala da govori. Rei su bile izmeane kao povre u paprikau. Setila sam
se kako je nekada pripovedala mednim glasom, koji je opinjavao sluaoce i
drao ih prikovanim za mesto.
Draga bibi, mora malo da popije uarena si kao ugalj! rekla sam.
Uzdahnula je i sklopila oi. Umoila sam krpu u vodu i ponudila joj je.
Hoe li malo da sisa ovo, samo zbog mene? preklinjala sam je.
Otvorila je usta i dozvolila mi da u njih gurnem krajiak tkanine. Nainila
je pokret kao da sisa samo da bi mi udovoljila, ali nakon nekoliko trenutaka,
poela je ponovo da pokuava da govori. Krpa joj je ispala iz usta. Uhvatila se
za stomak i promrmljala nekoliko nepovezanih rei.
ta je bilo, draga bibi? upitala sam.
Masirala je svoj stomak. Guraj i guraj, proaputala je rei kroz
mrmljanje. Ponovo me je uhvatila za ruku i blago je stisnula.
,,I onda postade... izustila je, a ja sam mogla da razaberem ove rei samo
zato to su mi bile dobro znane.
Molim te, molim te, smiri se, neno sam joj rekla.
Ruke i noge su joj se ukoile, a elo se nabralo. Otvorila je usta i konano
odahnula: Ti!
Ispruila je ruku i dodirnula mi obraz, a oi su joj bile nene. Od svih pria
koje je stvorila, ja sam bila ona koja je mastilom ispisana u njenoj dui. Drala
sam njene prste uz svoje lice, oajniki elei da ulijem njenom telu svoju
snagu.
Draga bibi, povikala sam, molim te uzmi ivot koji pulsira u mom
srcu!
Prsti su joj omlitavili i samo su skliznuli sa mog lica. Nepokretno je leala
na prostirci, bez trunke snage.
Sada bih rtvovala svoje oi samo kada bih mogla da se vratim u vreme
kada su mi Gordija i Gostaham rekli da moram da obnovim muta brak. Molila
bih Gostahama da me izvue iz tog zamrenog klupka na odgovarajui nain, a
ako bi odbio, povinovala bih se njegovom zahtevu da ostanem sa Feridunom
dok me se ne zasiti. Uinila bih sve samo da potedim svoju majku patnje.
Majka je ponovo govorila. Rei su izlazile jedna po jedna, to ju je skupo
kotalo. Neka te Bog... sauva... od siromatva! lagano je proaputala. A onda
kao da joj se telo opustilo.
Bibi, ostani sa mnom! povikala sam. Stegnula sam joj aku, ali nije bilo
odgovora. Lagano sam joj prodrmala ruku, onda rame, ali ona se nije pomerala.
Pojurila sam do Melike, koja je i dalje bila sklupana s decom kraj sebe.
Probudi se, probudi se! uspanieno sam proaputala. Doi i pogledaj moju
majku.
 Melika je protrljala oi, uzdahnula i pospano se pridigla. Kleknula je kraj
majine postelje i kada je izbliza videla njeno ukasto upalo lice, uplaeno je
uzdahnula. Prinela je vrhove prstiju majinim nozdrvama i zadrala ih tamo.
Prestala sam da diem, jer ako moja majka ne bude disala, neu ni ja.
Prvi poziv za molitvu iz Dumanske damije zaparao je vazduh. Ljudi su
ivnuli. Napolju se drao magarac, a dete je glasno plakalo. Salman se probudio i
pozvao je Meliku, molei da mu da malo hleba. Namestila se ispred moje majke,
kao da je elela da zatiti Salmana i ne dozvoli mu da je vidi.
Jedva da se jo dri na ovom svetu, konano je rekla Melika. Moliu se
za nju... i za tebe.

im je svanulo, prekrivena adorom i burkom jurila sam ka odeljku u

kojem se prodavalo meso na Velikom bazaru. Ovce su ve bile zaklane i koa
im bila odrana. Imuni ljudi tiskali su se oko trupova ivotinja, koje su visile na
kukama iznad tezgi. Od mesa mermerne boje potekla mi je voda na usta i
pomislila sam koliko bi svei jagnjei paprika osnaio moju majku. Moda e
mi neko udeliti milostinju. Spustila sam pojas na zemlju i poela da molim.
Posmatrala sam malog potrka, bez sumnje iz neke bogate porodice, koji je
poruivao toliko mesa da skoro nije mogao da ga ponese, dok se kraj njega ena
u dronjavom adoru estoko cenkala za papke i kosti za paprika. Stariji ovek
koji je kupovao bubrege podsetio me je na oca, koji je voleo bubrege na rotilju i
nekada umeo dobro da ih re ispee iznad vatre. U guvi niko na mene nije
obraao panju.
Vreme je prolazilo, a ja nisam mogla da ekam. Bacila sam se na zemlju i
povikala prolaznicima da se sete ime ih je Bog darivao i da to podele sa
drugima. Ljudi su me radoznalo posmatrali, ali moj ispad im nije smekao srca.
Ophrvana brigom zbog majke, otila sam sa svog mesta i poela po bazaru
da traim debelog oveka sa vornovatim prstima. Zatekla sam ga samog u
mesari kako see jagnjei but. Stomak mu se naduo ispod svetloplave tunike,
koja je bila umrljana krvlju, a i po turbanu bile su izduene crvene mrlje.
ime mogu da vas usluim? upitao je.
Dovukla sam se blie. Ja sam ona ispred Dafarovog mauzoleja,
promrmljala sam.
Mesar se nacerio i rekao: Dau ti malo mesa.
Ponudio me je evapom, koji je upravo bio ispeen na rotilju. Zbog jakog
mirisa jagnjetine posute krupnom solju moj oprez je popustio. Podigla sam
burku i zagrizla meso koje je kapljalo. Prolaznici su gledali, iznenaeni to vide
enu sa velom koja je otkrila svoje lice, ali bila sam suvie gladna da bih na to
obraala panju.
Ah, lepo i polako, rekao je. Jela sam evap bez rei, a saft mi se slivao
niz bradu.
,,A sada e mi dozvoliti da vidim tvoje lepe usne.
 Nisam odgovorila. Kada sam zavrila sa jelom, rekla sam moleivim
glasom: Potrebna mi je hrana za majku koja je bolesna.
Mesar se nasmejao, a stomak mu se zatresao ispod odee. Da, ali moe li
da plati?
Molim vas, rekla sam. Bog e vas nagraditi debljim jaganjcima sledee
godine.
Pokazao je oko sebe. ,,U svakom delu bazara su prosjaci, rekao je. Ko bi
mogao sve da ih nahrani?
Pomislila sam kako je ruan ovek. Okrenula sam se i poela da se
udaljavam, iako je to bilo samo pretvaranje.
Saekaj! doviknuo je za mnom. Zgrabio je otar no i odsekao deo buta
sve do koske. Iseckao je meso na komade veliine moje ake i ubacio ih u
glinenu posudu.
Zar ovo nije ono to eli? zapitao je, pruajui mi iniju.
Zahvalno sam ispruula ruku da je uzmem. Hvala na vaoj milostinji!
rekla sam.
Izmakao ju je pre nego to sam uspela da je dodirnem. Sve to traim je
sat vremena nakon poslednjeg poziva na molitvu, proaputao je. Razvukao je
usne u osmeh za koji je verovao da e me privui kao to pelu privlai bulka.
Od pomisli kako leim pod njegovim ogromnim stomakom i oseam po sebi
njegove velike okrvavljene ake, smuilo mi se.
Potrebno mi je vie od ovog, rekla sam nadmeno, kao da sam ve navikla
na ovakve prljave nagodbe. Mnogo vie.
Mesar se ponovo nasmejao, jer je pomislio da sada razume ta hou.
Dograbio je but i odsekao mi duplo vie nego proli put. Ubacivi meso u
posudu, gurnuo ga je ka meni. Zgrabila sam ga iz njegovih ruku.
Kada?
Ne jo nedelju dana, rekla sam. Sve dok majci ne bude bolje.
Mesar se nasmejao. Onda, za nedelju dana, kada emo sklopiti muta
brak! proaputao je. ,,I ni ne pomiljaj da se negde izgubi u gradu. Bez obzira
na to gde ivi, pronai u te.
Uzela sam posudu, tresui se od toga koliko je bio odbojan.
Treba mi mesa za nekoliko dana, rekla sam pokuavajui da igram svoju
ulogu.
Ako eli, odgovorio je.
Pa, onda, za nedelju dana, rekla sam dok sam odlazila, pokuavajui da
zvuim zavodljivo. Iza sebe sam ula mesarev razvratni smeh.
Odnela sam meso do dela bazara na kojem su se nalazile apoteke i trampila
sam malo za najbolji lek protiv temperature koji sam mogla da naem. Onda
sam otrala kui da bih videla kako je majka. Kada sam stigla, ona me je
dozivala slabanim glasom i ja sam zahvalila Bogu to ju je potedeo jo jedan
dan. Dala sam joj da popije malo vode i kaikom paljivo stavila lek u njena
usta.
Jo je preostalo dosta mesa, ije sam manje koliine mogla da trampim sa
Katajununom porodicom za celer i pirina. Skuvala sam dosta paprikaa koji e
potrajati nekoliko dana, ako se nou bude uvao na hladnom, kao i gustu orbu s
mesom za moju majku.
Nae slavlje te noi bilo je nezamislivo. Melika, Davud i njihovi sinovi
godinama nisu probali jagnjetinu. Davud je tokom itavog obroka sedeo, to
ranije nikada nije inio. Majka je bila suvie bolesna da bi jela paprika, ali je
srkala orbu i popila jo leka.
Odakle ti ovo meso? upitala je Melika.
Milostinja, odgovorila sam, ne elei da joj kaem istinu. Bogati ljudi
obino rtvuju jagnje da bi ispunili nazr, ali nikada ne daju tako lepe komade.
Da je majka bila manje bolesna, posumnjala bi u moj odgovor.
Zahvalila sam Bogu na hrani, molei ga da mi oprosti zbog obeanja koje
sam dala mesaru. Nisam nameravala vie ikada da ga vidim. Odluila sam da od
tada u irokom luku zaobilazim deo bazara u kojem se prodaje meso.
Sledeih nekoliko veeri podgrevala sam paprika i posluivala ga
porodici. Deaci bi halapljivo pojeli sve to im se da; Melika i Davud jeli su
sporo i sa zahvalnou, dok bi majka jedva ovlaila usne orbom.
Kada paprikaa skoro vie nije bilo, u naem dvoritu pojavio se mali
prljavi deai i poeo da se raspituje se za mene. Pozvao me je da izaem i
gurnuo mi veliku posudu punu crvenog mesa koje se sijalo. Uzmakla sam od
njega, prestraena.
Zar nisi zadovoljna? upitao je. Od mesara je.
Ah, rekla sam, pokuavajui da ostavim utisak kao da sam znala da stie.
Mesar oekuje da ga poseti, rekao je deak, nakon poslednjeg poziva
za molitvu.
ak i u njegovim mladim oima, mogla sam da prepoznam prezir i gaenje
zbog onoga to je mislio da sam.
Kako si me naao? pitala sam ga nesigurnim glasom.
Bilo je lako, rekao je. Pratio sam te do kue pre neko vee.
Zgrabila sam meso i odsenim glasom oprostila se od njega. Kada sam
ula, stavila sam meso u lonac sa malo ulja i skuvala novi paprika. Kada je
majka upitala odakle mi meso, jednostavno sam joj rekla: Od mesara.
Nisam znala ta da radim. Ako budem izbegavala mesara, doi e do
Melikine kue i poniziti me pred svima. Onda e ukuani rei da ih sramotimo i
izbacie nas ponovo na ulicu. Pomislila sam na lepog, mladog muziara i kako
je on pao na to da prosjai i bude u dronjcima. Kada je meso poelo da cvri,
osetila sam kako se znojim, ali toplota poreta nije imala mnogo veze s tim.
Te noi sanjala sam kako me je mesar odveo u malu, mranu sobu i slomio
mi sve kosti svojim debelim rukama. Izloio me je na jednoj od svojih
okrvavljenih kuka, nagu, i kada bi neko poeleo meso, sekao me je dok sam jo
bila iva. Vritala sam uasnuto i probudila sve u kui. Kada su me pitali ta je
bilo, nisam mogla da im kaem. Leala sam budna, oajna jer nisam znala ta da
radim. Moj sastanak sa mesarem bie za dva dana.

Gordija i Gostaham su nas izbacili i prepustili nas sudbini, a sada moram

da se vratim kod njih osramoena kao prosjakinja. Kao da je sam Bog poeleo
da upotpuni moje ponienje.
Popodne je bilo svee i pokrila sam se adorom, ne razmiljajui u kakvom
su stanju tunika i ogrta na meni, a potom se zaputila ka njihovoj kui. Bilo mi
je teko da pokucam na Gostahamovu veliku kapiju, a jo tee kada ju je Ali
Asgar otvorio.
ta trai ovde? upitao je kao da je video duha.
Dola sam po milostinju, odgovorila sam, pognuvi glavu.
Uzdahnuo je. Mislim da niko nee hteti da te primi.
Hoe li da proba?
Paljivo mi je osmotrio lice. Podsetiu ih na tvoju vilicu, konano je
rekao i izgubio se na nekoliko trenutaka.
Kada se vratio i pozvao me da uem, srce je poelo da mi udara. Skinula
sam odeu kojom sam se pokrivala na ulici i krenula za njim do velike sobe, gde
su Gordija i Gostaham sedeli na jastuiima ispijajui svoju popodnevnu kafu.
Gordija je nosila pliani ogrta, koji je naruila od materijala sa arama u obliku
crvenog i utog jesenjeg lia, a ute cipele koje su se slagale s njim bile su
uredno ostavljene kraj vrata. Jela je ratluk, a od silne elje da ga okusim pola
mi je voda na usta.
Selam alejkum, rekli su uglas. Nisu me pozvali da sednem jer sam bila
samo jedna od onih koji dolaze da bi molili za uslugu.
Znala sam da nita osim potpune pokornosti nee imati efekta kod Gordije.
Sagnula sam se da joj poljubim stopala, koja su pri krajevima bila obojena
kanom svetlocrveno.
Preputam se vaoj milosti, rekla sam. Majka mi je veoma bolesna i
potreban mi je novac za lek i hranu. U ime Fatimine ljubavi, molim vas da mi
pomognete.
,,Neka joj imam Reza pomogne da ozdravi! rekao je Gostaham. ta se
dogodilo?
Gordija je gledala u mene i svojim otrim pogledom odmah je sve dokuila.
Postala si tanka kao pare hleba, rekla je.
Da, odgovorila sam. Ne jedemo kao to smo jele ovde.
Ba udno! odgovorila je, sa izvesnim zadovoljstvom u glasu.
Kontrolisala sam svoje ponaanje, mada sam mislila da Gordija zaista
zloupotrebljava svoj poloaj.
 Molim vas da nas opet stavite pod svoju zatitu, rekla sam. Uiniu sve
da bi mi majka bila bezbedna, sita i na toplom.
Gostaham je delovao uznemireno, a Gordija je likovala. ,,Volela bih kada
bi to bilo mogue, rekla je Gordija, ali im ste otile, vie nas nije pratila zla
kob. Feridun je platio za tepih sa viseim draguljima i za onaj koji su poruili
Nahidini roditelji. Mislim da ga je Nahid ubedila da to uradi.
Mislim da znam i zbog ega, rekla sam. Rekla sam joj da se odriem
njenog mua i molila sam je za oprotaj. Moda ga je ona navela da zbog mene
plati odtetu.
Ba lepo od tebe, rekao je Gostaham. To nam je mnogo pomoglo.
Ali naputanje Feriduna tebi ba nije ilo u prilog, rekla je Gordija,
prekidajui svog mua. Pogledaj se sada.
Pogledala sam nanie u svoju flekavu i iskrzanu tuniku. Delovala je
neuglednije od bilo ega to bi neka sluavka u Gordijinoj kui ikada obukla.
Kada si videla Nahid? upitao je Gostaham.
Nisam je videla, odgovorila sam. Napisala sam joj pismo.
Delovao je zaprepaeno. Ti si joj pisala... sama?
Nisam videla razlog da vie krijem svoje umee. Nahid me je malo uila
da piem, rekla sam.
Maala! uzviknuo je Gostaham. Moje erke ne umeju ni pero da dre.
Gordija je delovala postieno jer ni ona nije umela da pie.
Ja nisam uena, rekla sam brzo, ali elela sam da joj svojom rukom
napiem koliko mi je ao.
Gostaham je u udu podigao obrve. Uvek me iznenauje, rekao je. I
dalje me je voleo; mogla sam da osetim po njegovom pogledu.
Ima jo iznenaenja, rekla je Gordija. Verovatno nisi ula da je Nahid
rodila prvo dete. Deak je.
Posumnjala sam da je bila trudna poslednji put kada sam je videla. Da bih
preduhitrila Gordiju da me ponovo ne podsea ta sam sve izgubila, rekla sam:
Eh, da sam samo ja bila te sree.
Srea ti nije bila naklonjena, sloila se Gordija.
Ali vama jeste, rekla sam jer sam se ve umorila od razmiljanja o
kometi i sluanja da sam baksuz. Moete li malo da pomognete sada kada mi je
majka bolesna?
Zar ve nismo uinili sve to smo mogli? upitala je Gordija. ,,I zar ti nisi
na grub nain odbacila nau velikodunost?
Strahovito alim zbog svojih postupaka, rekla sam jer je stvarno bilo
tano.
Gordija kao da to nije ni ula. Ne shvatam zato si tako siromana, rekla
je. ta se desilo sa tvojim ilimom? On je trebalo da ti donese pune ake
srebrnjaka.
 Htela sam da odgovorim, ali Gordija je poela da mae rukama po vazduhu
kao da juri muvu.
Ne znam ni zato sam te to pitala, rekla je. Toliko smo puta ve sluali
tvoja objanjenja.
Ali ja moram da molim za hranu!
Znam, rekla je Gordija. Kuvarica te je videla na pijaci kod odeljka gde
se prodaje meso kako moli da ti udele novie.
Zadrhtala sam od pomisli na mesara. Nismo jele...
Kako to misli moli? umeao se Gostaham.
Pokuala sam ponovo neto da kaem, ali mi Gordija nije dozvolila. Nema
veze, rekla je otro.
Saekaj malo, rekao je Gostaham. Pusti devojku da nam ispria.
,,A zato bismo? upitala je Gordija drno. Ali ovog puta je njena
samouverenost iznervirala Gostahama.
Dosta! zaurlao je, a Gordija je na trenutak delovala postieno. Bila sam
preneraena jer ga nikada ranije nisam ula da je obuzdava. Zato mi nisi rekla
da ju je kuvarica videla kako prosi? Da li oekuje da ostavim lana porodice da
gladuje?
Gordija je nespretno pokuala da odgovori. Ja... ja sam zaboravila, rekla
je tiho.
Gostaham je gledao u nju i inilo se kao da je ba u tom asu video sve
njene mane ispisane na licu. Usledila je duga tiina i ona tada nije imala
hrabrosti da ga pogleda.
Okrenuvi se ka meni, Gostaham je rekao: ta se dogodilo sa tvojim
ilimom?
Poslala sam ga Holananinu, odgovorila sam, a glas mi je bio preplavljen
bolom. Ali tada sam morala da zaleim svoju vilicu, a kada sam otila da ga
pronaem, on je ve otiao iz Irana.
Gostaham se trgnuo; ne znam da li je to bilo jer sam pomenula vilicu ili
tepih. Nije platio?
Ne, rekla sam tuno.
Kakvo pokvareno pseto! rekla je Gordija s gaenjem, kao da je shvatila
da e sada morati prema meni da bude milosrdnija pred muem. Pokupio je
tepihe koje je naruio ubrzo nakon to ste ti i majka otile. Dobro je to smo mi
traili novac unapred. Trebalo je i ti isto to da uradi.
Svakako, rekao je Gostaham. Ti stranci e odneti sve to mogu da
ugrabe! Nemaju nimalo asti!
Premetala sam se s noge na nogu, umorna od stajanja. Inae vam ne bih
ni traila pomo, rekla sam.
Gostaham me je saaljivo pogledao i pozvao Tadija da donese vreicu s
novcem.
 Uzmi ovaj novac, rekao je, pruajui mi vreicu. Uini sve da majci
bude bolje.
Trudiu se da vas vie ne uznemiravam, rekla sam.
Veoma u se uvrediti ako ne bude javila kako se ti i majka snalazite,
odgovorio je Gostaham. Dae Bog, navratie ponovo i rei nam da joj rue
cvetaju na obrazima.
Hvala vam, rekla sam. Zauvek sam va dunik.
Neka je Bog uz tebe, rekla je Gordija, ali ton joj je bio leden. Gostaham
se namrtio na nju.
Stvarno to mislim, brzo je dodala.
Dok me je Ali Asgar ispraao, drala sam ruku na Gostahamovoj vreici s
noviima, koja je delovala teka i puna, za mojim pojasom. Verovala sam da
mu je bilo ao to je bio otar prema meni i eleo je nekako da se iskupi. Zbog
toga je i uutkao svoju enu, bar na tren.

Dok sam ila ka Slici sveta, prola sam kraj ljubaznog prosjaka sa
patrljkom na poetku etiri bate i zastala sam da mu dam sitan novi. Onda
sam otila do dela bazara na kojem se prodavalo meso i potraila mesara.
Sluajno sam stigla ba kada je poinjao poslednji poziv za molitvu; glas
mujezina, jasan i ist, raznosio se preko trga. Osetila sam se proieno.
Ah! rekao je mesar kada me je video. Onda je proaputao: Poranila si
jedan dan za na provod! Saekaj da obriem ruke.
Nokti su mu bili crni od sasuene krvi. Ne muite se, apnula sam mu.
Evo novca, dodala sam glasno, brojei naglas da bi njegov egrt mogao da
posvedoi da plaam. To e biti dovoljno za meso, plus za vreme koje je va
momak utroio.
Mesarevo lice pocrvenelo je od besa. Sada kada sam plaala nije imao
nikakvu mo nada mnom. Podigao je no i poeo da see jagnjee srce.
Zdravlje moje majke se popravilo, zahvaljujui vaem dobrom mesu,
rekla sam. Bili ste veoma ljubazni to ste mi dali hranu na poverenje.
Mesar je zastao i pokupio novanice rukom zamazanom krvlju. Ba si
imala sree, procedio je.
Da bi ga ostali uli, glasnije je dodao: Zahvali Bogu to je ozdravila.
Hou, rekla sam. Oseala sam se kao da sam upravo umakla najcrnjoj
sudbini u svom ivotu. Robovala bih Bogu, tepisima ili Gostahamu, ali nikada
vie ne bih robovala uicima drugog oveka.
Vratila sam se u Melikinu kuu i posluila porodicu paprikaem koji sam
napravila, iako Melika jo nije stigla kui Ovi su izgledali raspoloenije nego
pre nekoliko dana. Deaci su se lepe ponaali jer vie nisu bili nervozni zbog
gladi. Davudu je bilo dovoljno dobro da je mogao sam da se kree po sobi. Ali
najvea promena bila je na mojoj majci. Temperatura joj je konano spala, a
koa lica je poprimila normalnu boju. Zahvalila sam se blaenoj Fatimi zato to
se zauzela za majino zdravlje.
Melika je te veeri stigla kui dosta kasno sa samo jednim tepihom preko
lea i lakog koraka. Prodala sam jedan! objavila je ponosno s vrata dok je
ulazila. Porodica koja se nedavno doselila u Isfahan kupila ga je da bi opremila
svoj novi dom. Supruga je uoila da su Malekihini vorovi gusti, a cena niska i
rekla joj je da bi radije pomogla sirotoj mladoj eni nego bogatim trgovcima sa
bazara.
Svi smo radosno uzviknuli: Hvalim te, Boe!
Melikini deaci bili su uzbueni zbog blistavih srebrnjaka u njenim
rukama. Te noi, kada je Melika jela, svi su bili toliko veseli da smo odluili da
postavimo korsi. Zaloili smo golubiji izmet u pei, stavili eravice u veliki
metalni sud i spustili ih ispod niskog stola. Melika je preko toga stavila ebe,
pazei da deaci ne dodirnu vreli sud nogama. Okupili smo se i sami pokriveni
ebadima i grejali smo se uz izuzetnu vrelinu eravica. Prvi put tokom vie
nedelja pili smo jak aj i grickali eer sa afranom. Melika je milovala po kosi
svoje deake dok nisu zaspali. Onda je Davud priao viceve, a zvuk majinog
smeha, koji sam inae retko mogla da ujem, ispunio mi je ui najdivnijom
muzikom.
Tokom naredna dva meseca majka se sporo oporavljala. Poto nije mogla
da stoji a da se pri tom ne zamori, sa svoje postelje mi je objanjavala koje
suene biljke da kupim na bazaru i upuivala me kako da pravim lekove.
Natapala sam ih, pakovala i odnosila Amiru, koji ih je sam uspeno prodavao.
Lekovi su donosili dovoljno novca za hranu, ali nismo mogle da ostavimo na
stranu malo za vunu. udela sam da zaponem novi tepih, jer je to bio jedini
nain da popravimo nae imovno stanje, a jo uvek sam sanjala o tome da
unajmimo druge da nam pomau.
Kada sam rekla Meliki ta bih elela, delovala je sumnjiavo.
Da kupi vunu i unajmi ene kojim novcem? pitala je.
ta je sa srebrnjacima koje si dobila od prodaje tepiha?
Melika je coknula jezikom. Suvie je rizino, odgovorila je, ali ako
sakupi neki novac, ja u ti dodati.
Ranije bi me moda naljutilo to to nisam mogla da je ubedim, ali sada sam
uviala da ima pravo da bude oprezna. Poto nikada prodajom lekova ili
prosjaenjem ne bih zaradila dovoljno novca za vunu, na kraju je moglo da se
uini samo jedno. Poto mi se majka oporavljala, oseala sam obavezu da
obavestim Gostahama i Gordiju da je njihova milostinja pomogla. Obukla sam
staru Nahidinu sveanu odeu purpurni ogrta sa krznom na dnu rukava i
ruiastu tuniku i ponovo otila da ih posetim.
Kada sam stigla, Gordija nije bila kod kue. Ali Asgar mi je rekao da je
otila da poseti Nahidinu majku, to je sigurno znailo da su se porodice
izmirile. Uveo me je u radnu sobu u kojoj je Gostaham radio na skicama.
Ui i sedi! rekao je, viknuvi emsi da donese kafu. Kako ti je majka?
 Mnogo bolje, odgovorila sam, ,,i to zahvaljujui vama. Za novac koji ste
mi dali kupila sam svee meso, koje joj je pomoglo da se oporavi. Hvala vam
to ste mi pomogli da je spasem.
Hvalim te, Boe, iscelitelju ljudi, odgovorio je.
Pogledala sam papir u Gostahamovom krilu. Crte je bio lep poput
rascvetanog parka. Na emu radite? upitala sam.
Na tepihu sa empresima, rekao je. Drvee je bilo visoko i tanko, sa
manjim ispupenjem u sredini, koje je liilo na enske kukove. Bili su okrueni
raskonim veniima od cvea. Kada sam videla Gostahamov crte, poelela
sam da ponovo radim s njim.
,,Amu, rekla sam, kao to zna, sada nemam zatitnika, tako da moram da
radim sve to mogu da bih asno zaradila novac.
Istina, rekao je Gostaham, ali sada je vreme da preuzme rizik na sebe,
jer e uvek biti neko ko rizikuje.
Bio je u pravu. Nisam mogla da se obuzdam; rizik je prosto bio deo moje
prirode. Moete li uopte da mi pomognete?
Moda, ako bude sa sigurnou mogla da isporui ono to zahtevam,
rekao je, pogledavi me obazrivo. Ali, moe li?
Znala sam da sam uvek pobuivala njegovo interesovanje zbog svog
talenta i sranosti. Nikada to nije video kod svoje ene i erki, koje su se
zadovoljavale time to im je ugaano. Ali sada je isto tako imao razloga da mi
ne veruje. Duboko sam uzdahnula.
Obeavam vam, amu, sada sam nauila, rekla sam. Skoro mi je bolest
odnela majku. Prosila sam na bazaru i trpela najgore uvrede od nepoznatih ljudi.
Pomirila sam se s tim da skromno ivim. Neu se protiviti vaim mudrim
savetima barem ne kada se bude radilo o tepisima.
Gostaham je odlutao pogledom u daljinu, a oi su mu bile pune kajanja.
Proistio je grlo nekoliko puta pre nego to je mogao da govori. Ogreili smo
se o tebe, konano je rekao.
I ja o vas, odgovorila sam. ao mi je zbog nevolja koje sam nanela
vaem domainstvu, jer sam najvie volela da uim kraj vas.
Gostaham me je pogledao kao da me ponovo procenjuje. Verujem da je
mogao da vidi kako sam se promenila. Bila sam smirena, oprezna i jaka, ne
tvrdoglavo dete kakvo sam nekad bila.
Vreme je da ispravimo greke, rekao je. Ako si sigurna da moe da
ispuni ono to od tebe zahtevam, pronai u nain da ti pomognem.
Uiniu sve to od mene traite.
Potrebni su mi radnici, rekao je. Ovaj tepih sa empresima je privatna
narudbina, a pomonici sa kojima obino radim suvie su zauzeti. Ti sada zna
kako da ita skicu, tako da moe da uzvikuje boje i nadgleda rad. Davau
tebi i jo dvema radnicama dnevnicu da napravite tepih, kao i vunu.
Bila sam presrena. Hvala, amu, na vaoj velikodunosti, rekla sam.
 Polako, odgovorio je. Uslov je da svakodnevno poseujem tvoju
radionicu da bih se uverio da se sve odvija po mom preciznom planu.
Naravno, odgovorila sam. Na dom e biti otvoren za vas. A za koga je
tepih?
Za jednog Feridunovog prijatelja, rekao je.
Bila sam zapanjena. Znai, vie nije ljut?!
Izgleda da nam je sve oprostio, rekao je Gostaham. Kao i Nahidini
roditelji, koji su obnovili svoju narudbinu za tepih ba pre nekoliko dana.
Ba mi je drago, rekla sam jer sam mogla da osetim da je Gostahamu
sada mnogo lake kada su srebrnjaci obezbedeni.
Ispili smo kafu. Lepo sam se oseala to sam ponovo kod Gostahama. Ipak,
sada su okolnosti bile drugaije poto vie nisam bila njegova slukinja. Mada
nisam imala njegovu zatitu, nisam vie bila pod njegovim i Gordijinim
uticajem. Bio je u pravu, uvek u rizikovati. Moda je bolje biti nesputan.
,,Amu, rekla sam, mogu li da ti pokaem nacrt na kojem radim?
Skicirala sam neke are za tepihe dok su majka i Davud spavali zbog bolesti.
Zabacio je glavu i nasmejao se. Ti si jako neobina devojka, odgovorio
je. Uskoro e imati sedamdeset sedmoro ljudi koji e raditi za tebe, siguran
sam u to.
Pokazala sam mu crtee i pitala ga da me posavetuje u vezi sa bojama. Bio
je to jednostavan tepih sa suncem koje sija i spletom siunih cvetova, i nadala
sam se da e se takav dezen dopasti mladim enama koje uivaju kupujui
moderne stvari na bazaru. Gostaham ga je paljivo osmotrio, ali onda sam videla
da mu se na elu produbljuju bore, to je bio pouzdani znak da neto nije u redu.
Podigao je pogled i rekao: Nemoj to da pravi.
Bila sam zateena i samo sam zurila u njega.
Ako bude probala da proda ovaj tepih, takmiie se sa tkaima tepiha iz
itave zemlje koji koriste istu aru. To je dobar dezen, ali ti moe i bolje.
Pomislila sam koliko je mnogo vremena bilo potrebno Meliki da proda
jedan od svojih tepiha sa probijanjem sunevih zraka, iako je bio veoma
kvalitetan. Nisam elela da se muim koliko i ona.
ta bih onda trebalo da uradim?
Napravi jo jedan tepih sa perjem, poput onoga koji si dala Holandaninu,
rekao je Gostaham.
Trgnula sam se kada sam se setila svoje ludosti, koja me je toliko mnogo
kotala. Bilo mi je bolno da se ponovo toga priseam.
Taj tepih je pokazao da si dizajner iji rad ne moe da bude izjednaavan
sa ostalima, rekao je Gostaham blaim glasom. To je jedini nain da zaradi u
ovom poslu.
Drago mi je da vam se dopao, rekla sam.
 Jo uvek ne razume, odgovorio je. Prava je retkost kada neko ima dara
da osmisli neto tako prefinjeno i vredno. Treba da neguje taj talenat, ne da ga
zanemaruje.
Osetila sam kako mi je krv jurnula ka glavi. Nakon svega to se dogodilo,
bilo mi je teko da neto izustim. Tihim, napetim glasom, gledajui u tepih,
rekla sam: ,,Amu, hoe li da mi pomogne? Jer ne znam kako sama da ga
uradim.
,,U pravu si, ne ume sama da ga uradi, rekao je. Drago mi je da si to
konano uvidela.
Jesam, rekla sam pokorno.
Onda, hou, pomoi u ti koliko budem mogao. Vrlo rado.
Njegov entuzijazam me je ohrabrio da zatraim unapred dnevnice za tepih
sa empresima, naroito zbog toga to Gordija nije bila tu da ga sprei.
Nasmejao se to sam tako smela i, na moje zadovoljstvo, odmah mi dao
srebrnjake.
Oprostila sam se i zaputila se ka Melikinoj kui pevuei tiho za sebe.
Vazduh je jo bio prohladan, a Nova godina i poetak prolea dolazili su tek za
nekoliko nedelja. U daljini je svetlela limunuta kupola ahove privatne damije
kao ivorodno sunce. Od nje sam osetila toplinu u sebi, iako mi je koa bridela
od hladnoe.
Kada sam stigla kui, saoptila sam vest Meliki i Katajun. Bile su
oduevljene jer smo sada imale obezbeenu platu nekoliko narednih meseci
rada. Melika se udila tome ko nam je naruio tepih. Vratila si se kod strica
nakon to vas je oterao? zapitala je. Kakva hrabrost!
Zadovoljno sam se nasmejala. Bila sam hrabra, ali vie nisam brzopleta.
Konano sam uvidela razliku.
Melika je rekla da e dodati svoj deo plati koju sam primila unapred da
bismo mogle da kupimo vunu za moj tepih sa perjem, to e mi omoguiti da
odmah otponem rad na njemu.
Prvi put u poslednjih nekoliko meseci u kui je bilo toliko radosti da niko
nije eleo da spava. Ponovo smo postavili korsi i grejali se ispod. Napolju je
lagano poeo da pada sneg, ali mi smo se oseali prijatno. Pogledala sam
unaokolo dok smo razgovarali i pili jak aj. Iako nismo bili lanovi iste
porodice, Melika i Davud su se ponaali kao da jesmo. Mada smo predstavljale
strahovito optereenje za njih, nikada nam nisu rekli da nismo dobrodole. Delili
su sve to su imali i zahvaljivali nam na svemu to smo im pruile. Ovo je,
pomislila sam, moja prava porodica, jer su nas voleli i pomagali nam kada je
bilo teko bez ikakvog prigovaranja.
Da li bi neko eleo da uje priu? najednom je zapitala moja majka.
Uspravila sam se, potpuno iznenaena. Mesecima se nije oglaavala, poput
slavuja zimi. Sada sam bila sigurna da je bila na putu oporavka.
Deaci su povikali da ele i obeali da e sedeti mirno. Melika ih je
milovala po kosi, i ak je i Davud delovao dovoljno dobro tako da je ostao
budan tokom prie. Svi smo se okrenuli ka majci iekujui. Ponovo je bila lepa,
obrazi su joj blistali od toplote korsija, oi se uarile, a gusta seda kosa bila je
povuena tako da joj ne zaklanja lice. Poela je da govori medenim glasom, koji
je moj otac uvek hvalio a mene uljuljkivao, tako da sam se vratila u vreme kada
smo zajedno sedeli u naem selu i sluali, vrsto zapleteni u mrei njenih pria.

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Bila jednom devojka po imenu Azada, koja je, po prirodi, bila odreita i
sigurna u svoje odluke. Od vremena kada je jo bila dete, Azada je uvek znala
ta vie voli: bademe u odnosu na pistae, gugut golubica u odnosu na pesmu
slavuja, tihu prijateljicu Laleh u odnosu na brbljivicu Komri. ak i kada je
dolo vreme za udaju, Azada se nije ponaala kao ostale devojke, koje su drhtale
od straha pod svojim velovima. Ve je jednom videla svog mua kada je doao
da se divi njenoj crvenoj kosi i mlenom tenu i ispijao sok od vianja s njenom
porodicom. Kada ga je videla i ula kako govori s knedlom u grlu o svom
omiljenom konju, znala je da je on ovek koji zna ta je nenost. Pogledala je u
majku, sklopila oi i drala ih na trenutak zatvorene da bi izrazila svoj
pristanak.
Azada i njen mu iveli su harmonino dve godine i za to vreme je on
eznuo da ode na hodoae u Mashad. Divei se muevljevim religioznim
oseanjima, koji su se produbili tokom godina koje su proveli zajedno, Azada ga
je podsticala da putuje, znajui da nemaju dovoljno novca da putuju zajedno.
Ja u ii na hodoae drugi put, rekla mu je blago, kada moje srce bude
spremnije.
Azadin mu otiao je na put, mrmljajui kako je zahvalan Gospodaru
vasione jer mu je podario takav dragulj od ene. Zamolio je brata da tokom
njegovog odsustva brine oAzadi kao o sestri, obezbedivi se tako da ona ne bude
gladna i da joj neko ne naudi.
Njen dever se uvek drao na distanci, ali to se promenilo im joj je mu
otiao. Rano ujutru, kada bi ustala i izala iz sobe da dorukuje, njen dever bi
rekao: Joj, Azado! Tvoje lice je glatko i belo poput meseca koji je ba sada
kliznuo u spoljne sfere nebesa! A uvee: Joj, Azado! Tvoja kosa blista kao
poslednji zraci sunca koji se povlae pred mrklom noi! Azada bi se ljubazno
nasmeila i rekla da mesec, sunce ili zvezde nagovetavaju da e vreme biti
lepo. U sebi je elela da dever uskoro nae sebi enu.
Kako su meseci prolazili, Azada je eznula za svojim muem, a njegov brat
eznuo je za Azadom. Kad god bi mogao, oeao bi se o njenu odeu ili kosu, ili
bi stao suvie blizu dok bi razgovarali tako da je ona uvek uzmicala. Provodila
je mnogo vremena sama u svojoj sobi i kada bi se pojavila zbog hrane ili drugih
potreba, on ju je uvek ekao. Jednog dana kada je pokuavala da se iskrade iz
sobe u sumrak, osetila je kako ju je neto cimnulo za tuniku i videla ga je kako
ui kraj vrata u mraku. Pre nego to je uspela bilo ta da kae, zgrabio ju je za
noge i oborio na zemlju. Za trenutak je njegovo telo prekrila njeno i zahtevao je
da mu se poda. Inae u, rekao je, dok je ona na svom obrazu osetila njegov
vreli dah sa mirisom luka, svima rei da si jurila vojnika dok ovaj vie nije
mogao da te zauzda, i prva pria koju e tvoj mu uti bie o tvojoj preljubi.
Azada je vrisnula da bi pozvala svoju slukinju, primoravajui svog devera
da sie sa nje. Onda se sva uplaena zakljuala u svojoj sobi. Te noi je njen
dever doao do vrata i apnuo kroz kljuaonicu da e joj dati sedam dana da mu
se prepusti, a to se pretvorilo u est, pa u pet, pa u etiri, dok svi dani nisu
proli.
Osmog dana grupa ljudi u kojoj je bio i njen dever provalila je u sobu. Dok
je Azada sedela u tiini i ila, on je objavio da je ona kriva zbog preljube. Doveo
je etiri svedoka pred sudiju, od kojih se svaki zakunuo da je video sam in
preljube i ona je odmah, istog dana trebalo da bude kanjena.
Mukarci su odveli Azadu duboko u pustinju, iskopali rupu i zakopali je do
struka. Poto je bila zaglibljena u pesku, posmatrala ih je kako skupljaju
kamenje, koje su stavili na gomilu kraj nje. Sunce je prilo Azadu po licu, a ruke
su joj bile vrsto priljubljene uz telo tako da u trenutku kada su kamenice
poletele ka njoj, ona nije mogla da se brani. Krv joj se slivala u oi i ubrzo je
videla samo krugove svetlosti koji su podseali na rasprskavaj ue zvezde.
Glava joj je pala na ramena kao da je slomljena. Kada su mukarci zadovoljno
konstatovali da vie ne die, otili su, oekujui da e tu uskoro ostati samo
njene kosti da blistaju na suncu.
Rano narednog jutra, beduin koji je prolazio pustinjom pomislio je da je
neobina prilika koju je uoio sigurno privienje. Kada je priao, primetio je da
joj se usne pomeraju. Beduin je otkopao Azadu, stavio njeno telo na kamilu i
doveo je kui svojoj eni, koja ju je negovala dok joj rane nisu zacelile.
I pored toga to je Azadino srce ostalo ispunjeno tugom, bilo je samo
pitanje vremena kada e njena lepota ponovo procvetati kosa joj je opet bila
crvena kao da je bojena kanom, koa belu kao mleko, a usne kao ruiasti
korali. Smiten, beduin, pitao ju je da mu bude druga ena. Kada ga je obazrivo
podsetila da ona ve ima mua, obeao je da e brinuti o njoj kao o svojoj sestri
i drao se svoje rei.
Ali veinu mukaraca Azadina lepota podbadala je poput igle. Jedan od tih
ljudi bio je i beduinov sluga, ije bi srce zadrhtalo kad god bi se Azada
pribliila. Ako bi proao kraj nje dok je ila po vodu, promrmljao bi odlomak iz
poezije koja uzburkava duu, ali ona je ostajala gluva za njegove slatke rei.
Jedne noi kada vie nije mogao da izdri da bude odbijan, zapretio je da e
poiniti zloin ako ona ne eli da popusti. Ali Azada je ostala nepokolebljiva i
odbila ga je iz potovanja prema svom muu. U oajanju, pomraenog uma od
poude, sluga je uzeo kamen u bati i potraio beduinovo jedino dete, bebu koja
je spavala u svom krevecu. Udario je dete po glavi i slomio osetljivu lobanju, a
onda sakrio okrvavljeni kamen ispod Azadinog jastuka.
 Kada su otkriveni detetova smrt i kamen, beduin je pozvao Azadu, dok su
mu se suze slivale niz lice. Joj, Azado! rekao je. ,,Povratio sam te u ivot. Zar
mi tako vraa, krvlju i ubistvom?
Milostivi gospodaru, molim vas da razmislite, odgovorila je. Kakav bih
motiv ja imala da ubijem dete oveka koji me je spasao? Pogledajte oko sebe:
ko bi jo eleo da poini takvo nedelo?
Beduin je znao da je sluga uvek eznuo za Azadom. Borio se da savlada
svoja oseanja, shvatajui da je Azada u pravu. Nikada nije uinila neto to bi
poljuljalo njegovo poverenje.
Verujem da si neduna, rekao je lagano. Ali ako bude ostala, svaki put
kada te moja ena pogleda, osetie bol. Nijedna ena ne bi podnela da je stalno
podseaju na toliku tragediju. ao mi je to u te izgubiti, ali mora da ode.
Beduin je dao Azadi vreu srebrnjaka i ona je otila nosei samo novac i
odeu na svojim leima. Ne znajui ta da radi, zaputila se ka luci i pronala
brod koji je plovio za Baku, mesto u koje je otiao jedan od njenih strieva pre
mnogo godina da bi se obogatio. Kapetanu je dala sav novac i on je obeao da
e putovati bezbedno i da joj niko nee nauditi. Ali samo nekoliko dana nakon
to su podigli jedra kapetana je poeo da uznemirava pogled na Azadinu
plamenu kosu i obraze poput rascvetalih rua.
Ali ja sam udata ena! bunila se Azada pokrivajui svoju kosu i telo i
elei da je roena sasvim obina poput njene prijateljice Laleh.
Azada je umakla kapetanovim pohotnim rukama i molila se Spasitelju ljudi.
Nekim udom, nebo se smrailo i strahoviti vetar uzburkao je vodu. Kada su
talasi postali visoki kao kue, ak i najokoreliji moreplovci poeli su da se mole
sa njom. Iznenada se zaulo glasno i snano pucanje i brod se raspolutio, a sve
na njemu poelo je da pada u more. U vodi je Azada osetila kako je u obraz
udara komad trupa broda. Popela se na njega, a njena tunika talasala se u vodi
za njom. Satima je sama plutala i mada je imala razlog da veruje da e umreti
od gladi ili ei, iznenadilo ju je to koliko je bila smirena, jer se nebo, more i
ptice nisu uznemiravali to je ona bila tu.
Nakon itave noi i dana, Azada je uoila tanku liniju kopna. Odveslala je
do obale i bacila se na pesak, a sve ju je bolelo od zamora. Obraz joj je natekao
kao dinja od udarca olupine koja ju je spasla. Jedva je mogla da otvori desno
oko.
U blizini je primetila telo jednog od mornara, koji se izgleda udavio.
Otpuzala je do njega iproverila da li die, uverivi se da je mrtov. Onda je
odbacila svoju natopljenu odeu i navukla njegovu stvrdnutu od soli. U
njegovom depu nala je no. Izvukla ga je, osmotrila otro seivo i dosetila se
kako da se rei svog jada.
Oduvek je znala ta eli; lako je donosila odluke. Kako se bliila ovoj,
oklevala je jer je bila sumnjiava. Kako da ostvari ono to je naumila ? Sedela
je drei no sve do zore, dok je nisu uznemirili zvuci ribara, koji su se
pripremali da porinu svoje barke. I iznenada je Azada, koja je bila toliko
iscrpljena da nije mogla nita vie da podnese, donela odluku.
Podigla je uvojak svoje kose i prislonila ga na otricu, odsecajui ga to
blie koi glave. Onda je odsekla drugi uvojak i tako redom. Pramenovi crvene
kose su se gomilali, izdizali i talasali oko nje, a zatim bili odvueni u more,
poput neobinog stvorenja koje se vraa u dubine. Kada je zavrila, prvi put je
osetila noni vazduh na koi glave i zadrhtala je od zadovoljstva kao da ju je
neko pomilovao. Na glavu je stavila mornarevu kapu, udaljavajui se od njega, i
zaspala kao mrtva.
Kasnije tog jutra grupa ribara pronala ju je zajedno sa gomilom
srebrnjaka, koja je bila deo brodskog tovara. Znajui da takvo blago treba da
prijave ahu, odveli su Azadu do njegove palate da objasni ta se dogodilo.
Azadi, ije je telo bilo nagrieno od soli i izubijano, ah je delovao tako
isto kao da se kupao u svetlosti. Bio je odeven u odoru od crvene svile, a lice
mu je blistalo pod turbanom po kojem su bile izvezene rue i svetlucali rubini.
Tvoje ime? zapitao je ah.
Ja sam Amir, sin pomorskog kapetana, odgovorila je Azada to dubljim
glasom.
Sigurno si bio lep mladi pre ove nesree! uzviknuo je ah. Lice ti je
izudarano i u modricama, a opet ti je milostivi Bog potedeo ivot.
Azada se skoro nasmejala, a telo joj se ispunilo olakanjem kada je
pomislila na to kako je runa. Suzdravajui se, odgovorila je:
Sav teret sa oevog broda more je nanelo na vau obalu, ali moj je otac,
avaj, izgubljen. Nudim vam svu njegovu robu u zamenu za samo jednu stvar.
Dozvoljavam da iznese svoj zahtev, odgovorio je ah.
Od sada se odriem putovanja i sticanja novca , rekla je. Samo mi
sazidajte kamenu kulu blizu mora gde niko nee svraati i tamo u oboavati
Prvog meu vernicima do svoje smrti.
Neka bude tako, odgovorio je ah, otpustivi Amira i ne pogledavi ga
vie.
Amir se zaputio ka gradskom trgu. Nekoliko ljudi izrazilo je svoje aljenje
zbog njegovog gubitka i ponudilo obloge za njegovo lice. Kasnije mu je
gostioniar obezbedio krevet u sobi sa drugim mukarcima. Malo su se alili s
njim, pokuavajui da mu odagnaju tugu, a njihove oi klizile su preko njegovog
lica nezainteresovano kao da su gledali mulu. Kada je Amir navukao preko sebe
ebe, znao je da e prvi put spavati mirno od vremena kada je ostavljen da umre
u pustinji. Te noi je sanjao kamenu kulu u kojoj e iveti slobodno i zaboravljen
od svih i vie nee sluati grozniave rei ljubavi, ve samo umirujue zvuke
mora.
Amir je posvetlo ivot Bogu, a glas o njegovoj predanosti proneo se
itavom zemljom. Njegov ugled bio je toliki da je ah, kada se razboleo, pozvao
Amira da bude njegov naslednik, jer nije znao nikoga asnijeg od njega. Ali
umesto da prihvati, Amir je otkrio da je ena. Zaprepaen ovim ispoljavanjem
poniznosti, ah je zamolio da Azada izabere mukarca koji e biti dobar vladar.
Do tog vremena Azada je ve postala poznati iscelitelj. Svakog dana
dolazili su hodoasnici do kamene kule da mole za blagoslov i trae dar
isceljenja. Jedan od njih bio je i Azadin dever. Kada se mu vratio sa
hodoaa, zatekao je svog brata paralisanih udova i ponudio se da ga odvede
do kamene kule da potrae lek.
Drugi koji je molio za pomo bio je beduinov sluga. On je misteriozno
oslepeo i beduin je obeao da e ii s njim do mudraca iz kule. etiri mukarca
srela su se na putu i reila da putuju zajedno.
Azada ih je, naravno, prepoznala kada su prilazili, ali poto je bila
preruena u mukarca, oni nju nisu. Kada su je mukarci zamolili da im
pomogne i izlei ih, ona je zahtevala da priznaju svoja nedela.
Otkrite sve to vam lei na srcu , rekla im je, jer ete tek tada biti
izleeni. Ako neto ostane skriveno, izvesno je da ete ostati bolesni.
Mu njenog brata postieno je otkrio da je udeo za enom, lano je
optuio za neverstvo i ubio je. Sluga je priznao da je i on strano eleo jednu
enu i da je smrskao bebinu lobanju kada ona nije pristala da bude s njim. Kada
je istina bila izreena, Azada je ponudila da se pomoli Bogu, koji je oslobodio
mukarce njihovih muka. Sada je njen dever mogao ponovo da hoda, a sluga da
vidi. I jedan i drugi molili su za oprotaj zbog onoga to su poinili, a Azada im
je dala oprost.
Onda se razotkrila pred svojim muem i sva ljubav, koje su bili lieni toliko
dugo, pokuljala je kao reka. Azada je postavila svog mua za aha, a beduina za
svog vezira i od tada je pravda zavladala njihovom zemljom.

Deaci i Davud su zaspali. Melika se zahvalila majci na prii i sklupala se

kraj mua. Samo smo majka i ja ostale budne.
Kakva pria! rekla sam. Azada je sigurno imala ogromno srce kao
Fatima kada je oprostila onima koji su se toliko ogreili o nju.
Ispravno je postupila, rekla je moja majka neno, traei moj pogled.
Pogledala sam i ja u nju i kada sam videla koliko je ljubavi u njenim oima,
iznenada sam shvatila ta je mislila. Oprostila mi je uprkos bolu koji sam
prouzrokovala. Neko vreme sedele smo bez rei i prvi put otkako smo napustile
Gostahamovu i Gordijinu kuu, bila sam smirena.
Majka i ja smo se pribliile jedna drugoj i sedele tako to su nam se kolena
dodirivala da bismo mogle da razgovaramo, a pri tom nikoga ne probudimo.
Kada se korsi ugasio, stavile smo izmeu nas uljanicu i prebacile ebad preko
ramena. Vetar je napolju zavijao, a sneg je zamenila ledena kia. Kada je moj
pamuni ogrta potamneo od kapi, pomerila sam se sa mesta gde je
prokinjavalo. Uprkos hladnoi, ostale smo budne razgovarajui o svemu to
smo doivele proteklih godina: o loem uticaju komete, o oevoj preranoj smrti,
neobinom Gostahamovom domainstvu i udu koje je predstavljao Isfahan.
Najpre je samo majka govorila, ali ubrzo sam ja poela da priam umesto nje.
Rei su pocurele iz mene i oseala sam se kao da sam u svetom hramu i
apuem istinu koja mi lei na srcu direktno u uvo sveca.
Majka je paljivo sluala, kao to sam ja mnogo puta ranije sluala njene
prie. Ponekad se inilo kao da ju je iznenadilo neto to sam rekla, ali njen
pogled bio je nean i oseala sam kao da izrastam u enu pred njenim oima.
Priala sam sve dok se petlovi nisu napolju oglasili, nagovetavajui zoru.
Majka je rekla: Keri moja, tvoje srce je sada isto kao karneol jer si rekla
istinu.
Ugasila je uljanu lampu i zavukla se ispod pokrivaa, sklapajui oi.
Zevnuvi, zauzela sam mesto kraj nje, zadovoljna i umorna. Kada se majino
disanje primirilo i postalo ujednaeno, setila sam se komete, hadi Alijevih
predvianja i koliko su me ona namuila. Da li postoji nekakav razlog zbog
kojeg moram veno da ivim pod nesrenom zvezdom, sada kada je prola
godina komete? inilo mi se kao da je i sama Azada bila pod takvim loim
uticajem, jer je njena srea nestala, ali se kasnije vratila i bila jo sjajnija nego
ranije. ak ni njena patnja nije bila zaludna, jer joj je srce toliko poraslo da je
mogla da oprosti onima koji su se o nju ogreili.
Nisam mogla da naslutim ta mi je sudbina spremala, ali sam znala da u se
upinjati da vodim ispravan ivot, ba kao to je to inila i Azada. Setila sam se
svog oca i njegova ljubav prostrujala je kroz mene kao reka. Kako sam padala u
san, mogla sam da ga ujem kako me savetuje. Rekao je: Pouzdaj se u Boga, ali
uvek privei kamilu za nogu.
 SEDMO POGLAVLJE

Konano se nazirao kraj zime. Vreme se prolepavalo, donosei blagu kiu

i prve tople dane u godini. Poto se pribliavala Nova godina, spremale smo na
dom i same se pripremale da je doekamo. Melika, moja majka i ja brisale smo
pod u naoj sobici, istile dvorite, prale posteljinu, brisale prainu sa to malo
stvari koje smo posedovale, prale nau dronjavu odeu i same se kupale, da
bismo mogle da doekamo prolee osveene i pune nade.
Prvi dan Nove godine proslavili smo uz obilan obrok, koji se sastojao od
piletine sa povrem, a onda smo odveli Salmana i ahvalija da se igraju kraj
reke. Kada su deaci smoili svoje noge, delovali su oduevljeno, jer odavno
nisu mogli bezbrino da uivaju. Nakon to su deca zavrila sa igranjem, svi
smo seli u ajdinicu ispod mosta Trideset tri luka i okrepili se vruim ajem i
kolaima napravljenim od mekih sveih urmi. inilo se kao da reka plee kraj
naih nogu, a povremeno bi nas poprskala osveavajuim kapima. Bio je to prvi
put da smo se svi mi, ukljuujui i Davuda, oseali dovoljno dobro i mogli smo
da odemo zajedno na izlet kao porodica.
Sledeeg dana, iako su svi u Isfahanu otpoeli petnaestodnevni odmor,
Melika, Katajun i ja poele smo da radimo na tepihu sa empresima za
Gostahama. Bilo je teko odmai s poslom u dvoritu punom dece, koja su nam
se motala kraj nogu, i mnogobrojnim komijama, koji su dolazili i odlazili,
naroito tokom praznika. Ali radile smo i pored gungule, jer nita nije moglo da
umanji znaaj pravljenja ilima kojim bi Gostaham bio oduevljen.
im se praznik zavrio, Gostaham je doao prvi put u posetu da proven
kako napredujemo. Kada je stigao, delujui gospodski u ogrtau od svile boje
indiga preko bluze boje afrana i sa purpurnim turbanom, skoila sam iza
razboja da ga pozdravim. Melika i Katajun obasule su ga izrazima zahvalnosti
poto je bio na dobrotvor, dok su pogled drale prikovan za razboj iz
potovanja.
Gostaham je u neverici gledao oko sebe po dvoritu. Prljavi deai sa
slinavim nosem skupio se kod vrata svoje kue zaprepaen zbog
Gostahamovog dolaska, dok je devojica u odrpanoj odei potrala kod
roditelja. Ve je bilo toplo i u dvoritu se oseao teak miris nogu, koji je
poticao od cipela koje su ostavljane ispred vrata. Majka je zamolila Gostahama
da sedne i popije aj, ali kada je miris doao do njegovih nozdrva, izraz gotovo
neprikrivenog gaenja zatitrao mu je na licu i on je rekao da se nee zadravati.
Nije ni okusio slabi aj, koji je ipak sputen u njegovoj blizini, uz ne toliko
sveu ali ukusnu poslasticu sa afranom, koja je privukla gomilu muva.
Gostaham je osmotrio ilim sa obe strane da proven gustinu vorova i da li
ima odstupanja od dezena i izjavio da je zadovoljan redovima koje smo zavrile.
Onda je rekao da ima neodlonog posla na drugom mestu i okrenuo se da poe.
Potrala sam za njim i zahvalila mu to je doao.
 Neka je Bog s tobom, dete moje, rekao je, kao da je boja pomo jedino
to moe da me spase. Posmatrala sam kako je uzjahao konja koji ga je ekao.
Pre nego to je odjahao, rekao je gotovo sa divljenjem: Maala! Ni zemljotresi,
ni zaraze, niti beda ne mogu da te spree da izrauje tepihe koji zadivljuju
posmatraa.
Vratila sam se do razboja lakim korakom. Melika i Katajun posmatrale su
me iekujui ta u rei i ja sam ih obasula pohvalama i uverila ih da je na
zatitnik zadovoljan onim to smo uradile. Osetivi olakanje jer smo poloile
prvi ispit, pevuila sam imena boja poput slavuja sve do ruka.
Nakon jela, ostali su preuzeli kune poslove, dok sam ja usmerila svoju
panju na tkanje novog tepiha sa perjem. Ovog puta bilo je mnogo lake jer sam
dobro znala aru i izabrala sam boje na osnovu Gostahamove kritike mog prvog
pokuaja, trudei se da dezen deluje jo otmenije. Uivala sam u radu. Prsti kao
da su mi leteli preko vorova poput ptica koje klize nad povrinom reke, a tepih
je proticao pod mojim prstima poput vode.
U dvoritu je bilo vrue i morala sam da briem znoj sa ela. Povremeno mi
je majka donosila vodu pomeanu sa esencijom rue da bih se okrepila. Ali ja
sam bila usmerena na svoj rad i nisam primeivala decu u dvoritu i zvuk
njakanja magaraca koji su nosili tovare du ulice. Kao da sam ivela na povrini
tepiha, okruena umirujuim bojama i njegovim prikazom venog mira.
Izgubljena u njegovoj lepoti, zaboravila sam na bedu oko sebe. Kada se spustila
no, majka je morala da me odvue od posla i podseti me da moram da jedem,
odmorim ruke i protegnem se.

Majka je recitovala:

Moja ljubav je uskog struka kao empres.

I kada vetar duva, moja ljubav
niti puca niti se povija.

Bilo je to nekoliko meseci nakon to smo dovrile tepih sa empresima za

Gostahama. Poloile smo ga u dvoritu i okupile se oko njega da se divimo
odozgo i vidimo kako e izgledati svom vlasniku.
Poput vrtova koji nas ekaju, ako bude volja Boja! izjavio je Davud.
Njegov vlasnik e se oseati blaeno kada se bude odmarao na ovakvom
blagu.
Salman i ahvali bili su toliko uzbueni da su trali po tepihu dok se
konano nisu sudarili i pali upletenih ruku i nogu.
Kao da si u parku! rekao je ahvali, i zaista, tako rairenih nogu i ruku u
svim pravcima, inilo se kao da je zalutao u samo sredite vrta.
Poela sam da se smejem njegovoj deakoj zbrkanosti, kao i ostali, i kada
mi se pogled susreo sa majinim, Katajuninim i Melikinim, srce mi je zaigralo
od radosti jer smo zavrile na prvi poduhvat. Dobro smo radile zajedno,
oseajui da gradimo budunost koja e svima doneti neto dobro. I tokom
svega toga, poput samog empresa, nismo se slomile niti povile.
Gostaham je poslao jednog od svojih ljudi po tepih i nakon nekoliko dana
otila sam kod njega tim povodom. elela sam da znam da li smo mu isporuile
ba ono to je eleo i da ujem njegovu procenu naeg rada. Bilo mi je drago da
ujem da se vlasniku toliko dopao da je naruio jo jedan iste veliine kako bi
imao par koji bi krasio njegovu veliku sobu. Gostaham ga je posavetovao da bi
bilo jeftinije kada bi se radili istovremeno jer bih mogla da uzvikujem boje za
dve grupe tkalja. Ali ja sam bila presrena i prihvatila sam narudbinu.
Gostaham me je pitao kako napreduje moj tepih sa perjem i rekla sam mu
da svakog popodneva radim na njemu.
Pokuaj brzo da ga dovri, rekao je, jer uskoro dolazi vreme posete
harema Velikom bazaru, a te posete organizuju se na svakih est meseci.
Stajala sam bez rei, ali se moje srce ispunilo nadom.
Ako bude bio dovren, dau ti dozvolu da ga izloi u mojoj prodavnici.
Na tome sam mu se etrdeset puta zahvalila i otrala kui da se bacim na
posao. Toliko sam elela da ga uradim da nisam obraala panju na majina
upozorenja, ve sam svakodnevno tkala tepih sa perjem od prvih sunevih zraka
pa sve dok se ne bi smrailo. Kada se primakao rok, urila sam i tkala pod
svetlou uljanice do duboko u no.
Resice sam dovrila tano dan pre haremske posete i kada je tepih bio
podian, videla sam da je Gostaham imao pravo u vezi sa izborom boja: samo
nekoliko finih promena nijansi uinilo je ovaj tepih boljim od prethodnog. Svi
elementi su se uklapali i, poput sastojaka paprikaa koji je savreno skuvan,
tepih je godio i oku i dui.
Rano narednog jutra Salman i ahvali su mi pomogli da odnesem tepih do
trga Slika sveta. Bili su dovoljno mladi tako da im nije bilo zabranjeno, kao
odraslim mukarcima, da vide ahove ene. Ipak, da bih ih zatitila, poslala sam
ih kui pre nego to su uli na kapiju trga i sama sam odnela urolani tepih do
Gostahamove radnje. Njegovu stariju erku, Merbanu, porodica je pozvala da
vodi radnju. Pozdravila me je hladno me poljubivi u oba obraza i rekla:
Ovaj dan e se oduiti. Volela bih da mogu da radim neto drugo, a ne
ovo.
Nosila je tuniku tako lepe narandaste boje da sam bila sigurna da je bojena
afranom. ara u vidu drveta ivota, kanom nacrtana na njenim rukama, bila je
prastara. Na osnovu toga znala sam koliko je bila lenja. Zadrala sam za sebe
rei koje samo to nisam izgovorila.
Ne brini, ja u se truditi da ti pomognem, rekla sam to sam ljubaznije
mogla.
Poto joj je bilo dovoljno to to je ula, zavalila se na veliki, udobni jastuk
uzdahnuvi, to je trebalo da mi ukae na to koliko je iscrpljena, i naredila mi je
da pomerim gomilu tepiha sa jednog kraja radnje na drugi.
 Sagnula sam se i pretvarala se da ne mogu sama da pomerim gomilu. Vukla
sam i uzdisala sve dok se Merbanu nije postidela svoje lenjosti i ustala da mi
pomogne, iako se nije preterano trudila.
Dame iz harema aha Abasa poele su da pristiu na bazar i probijaju se do
prodavnica. Okaila sam svoj tepih sa perjem na najuoljiviji zid u radnji i
ekala da vidim ta e se dogoditi. Ubrzo je pored nae prodavnice prola
Damila, koja je bila lepa kao to sam je pamtila, i nije ni zavirila unutra.
To je ahova miljenica! uzviknula sam.
Merbanu se nasmejala zbog moje neobavetenosti. Nije vie, rekla je.
Najnovija je Mirjam. Prepoznae je po boji kose.
Kada je Mirjam ula u nau radnju kasnije tog jutra, shvatila sam da je to
ista ona ena iz harema koju sam videla pre vie godina, ija je kosa bila
plamenocrvena poput zore, ali koja je delovala izgubljeno i uplaeno. Sada je
imala pratnju, govorila je persijski dobro kao maternji erkeski i inilo se kao da
je glavna meu svojim sestrama. Njene tamne oi i obrve predstavljale su
ugodno utoite od njene jarkocrvene kose. Kada nas je pozdravila, poela je da
razgleda Gostahamovu robu i ugledala moj tepih.
Vidi ti to! rekla je, privuena kao da se radilo o magnetu. Nakon dueg
posmatranja, izjavila je zamiljeno da je pera podseaju na ptice u njenoj
domovini.
Nisam otkrivala da sam ja osmislila i istkala tepih. Pomislila sam: ako bude
videla moje prste pune uljeva ili se zagledala u moje umorne crvene oi ako
samo bude uvidela kako izrada tepiha iziskuje strahovito naporan rad njegova
lepota e izbledeti u njenim oima. Za nju je bolje da zamilja da ga je izradila
bezbrina devojka koja je skakutala po obroncima planina berui cvee potrebno
za boje, a onda sela za razboj i oputeno istkala nekoliko vorova osveavajui
se sokom od nara.
Kod mene je bilo drugaije: lea su me bolela, udovi su mi bili ukoeni i
mesecima nisam dovoljno spavala. Pomislila sam na sav rad i patnju koji su se
krili iza tepiha, poevi od materijala. Ogromna polja cvea trebalo je da budu
unitena zbog dobijanja boja, nedune bubice da budu ive skuvane zbog svile
a ta tek treba rei o tkaljama? Zar i mi moramo da se rtvujemo zbog ilima?
ula sam prie o enama koje su se deformisale od mnogobrojnih sati
provedenih za razbojem tako da su prilikom poroaja njihove kosti formirale
tamnicu u kojoj je bila zatoena beba. U takvim sluajevima, i majka i dete
umrli bi nakon dugih asova muenja. ak su i najmlae tkalje patile od bola u
leima, povijenih udova, zamora u prstima, iscrpljenosti oiju. Sav na rad bio je
u slubi lepote, ali ponekad se inilo da je svako vlakno u tepihu bilo natopljeno
krvlju cvea.
Mirjam nikada nee znati nita o ovome. Umesto toga, stidljivo sam joj
rekla kako e je tepih uiniti posebnom u oima drugih ba kao i njena gusta
crvena kosa. Tvrdila sam da e svaki ovek koji ceni fine tepihe, kao to je to
sluaj sa ahom Abasom, veoma uivati i biti ponosan zbog izuzetnog dezena.
 Odgovorila mi je da eli ba takav tepih, ali duplo dui da bi se uklopio u
jednu od njenih soba. Kada je upitala za cenu, odgovorila sam ljubazno, ali se u
mom glasu osetila odlunost. Ovoga puta neu poklanjati tepih. Ja sam bolje od
bilo koga znala vrednost svakog vora.
Mirjam nije ni trepnula zbog visoke cene i nakon kratkog cenkanja
dogovorile smo se. Njen evnuh je zapisao na sporazum, koji je ukljuivao i prvi
isplatu koja e mi omoguiti da kupim vunu. Bila sam toliko radosna kada su
otili da sam elela da zaigram po prodavnici, jer konano sam postigla ono za
im sam udela: sama sam prodala tepih, uraen na osnovu moje zamisli i pod
mojim uslovima.
Kraj dana doneo je jo vee iznenaenje. Odmah im su straari najavili da
se bazar uskoro zatvara, Damila se uunjala u prodavnicu. Bila je sama i
ponaala se kao da je elela da se ne zna da je dolazila. Iako je jo bila lepa,
sitna udubljenja pod njenim oima ukazivala su da vie nije u cvetu mladosti. Za
razliku od drske samouverenosti koju je ispoljila kada sam je prvi put usluivala
pre vie godina, delovala je pomalo umorno i ogoreno, jer njena zvezda vie
nije blistala tolikim sjajem u oima jedine osobe koja joj je bila vana.
I ne pogledavi nau robu, raspitivala se da li nudimo tepih sa prozranim
perjem. Merbanu i ja smo se iznenadile jer je ve bila obavetena o tome. Kada
sam joj ga pokazala, pretvarala se da ga paljivo ispituje i onda je potcenjivaki
izjavila da misli da ne bi trebalo da bude skup, ali udnja u njenim oima jasno
mi je ukazivala da nee otii bez njega.
To je retka dragocenost: samo ga je jedna osoba naruila, rekla sam, a
kada joj se lice smrailo, pretpostavila sam da su je njene uhode obavestile o
Mirjaminoj kupovini.
Moja poetna cena bila je veoma visoka, ali ostavila sam dovoljno prostora
da bih mogla da joj dam popust. Damila nije bila zadovoljna cenom. Puila se,
bunila i na kraju molila, ali to nije pomoglo. Svi prodavci tepiha umeju da
prepoznaju istinsku zainteresovanost kod svojih kupaca i ulove one koji je
ispolje. Damila je znala da nee moi da ga dobije u bescenje i ljutila se na
sebe jer je pokazala ta osea.
Da bih je uteila, zatraila sam Merbanuinu dozvolu da joj besplatno damo
istkanu navlaku za jastui. Znajui da e za budue poslove biti najbolje da je
zadovolji, Merbanu je pristala. Mislim da je i ona oseala da pravilno postupa
jer je ula priu kako je Damila nagovorila Gordiju da joj da neverovatan
popust za navlake za jastuie i kako je Gostaham morao da ih dizajnira i izradi
na svoju tetu.
Damila je pozvala evnuha da pribelei na sporazum. Trebalo je kasnije
da traim novac od jednog ahovog blagajnika, jer ene nisu nosile srebrnjake.
Uprkos ceni, otila je sa eljenim tepihom zadovoljna. Bila sam uverena da e
joj predstavljati ogroman uitak da prva pokae svoje blago ahu, znajui da e
mu Mirjamin tepih delovati zastarelo kada konano bude bio isporuen.
 ***

im sam stigla kui, majka mi je donela vru aj i porodica se okupila oko

mene i traila da im ispriam sve to se odigralo tog dana, ukljuujui i to kako
su ene izgledale, kako su se cenkale i kako sam uspela da ih nadmudrim. Da
bismo proslavili uspeh, majka je skuvala jaja sa urmama i servirala obrok sa
sveim hlebom.
Dok smo jeli, poeli smo da raspravljamo kako da dovrimo sav posao koji
je bio pred nama, jer smo sada odmah morale da radimo na dvema
narudbinama.
Bie najbolje da na tepisima radimo istovremeno, da bismo mogle da
uveamo zaradu, rekla sam.
Tano, odgovorila je Melika, ali komije ve nervira to smo zauzele
toliko dvorita vie nego to nam pripada.
Kada bismo samo mogli da imamo svoju kuu! rekla je majka i usledilo
je glasno odobravanje.
Time je pokrenut razgovor o tome koliko novca bismo mogle da
oekujemo u narednih nekoliko meseci. Kada smo izraunale iznos, Davud je
izjavio da emo moi da priutimo veu kuu i obeao je da e se raspitati
koliko kotaju.
Trebalo mu je samo nedelju dana da pronae kuu u susedstvu, koju veina
ljudi nije htela jer je imala veoma male prostorije. Cenkao se i smanjio cenu
kada je obeao da e popraviti vlasnikovu obuu kao i stvari od koe kojima je
bila potrebna popravka, jer je pre svoje bolesti bio obuar. Raunali smo da e
na prihod i dalje biti mali, ali smo se sloili da je novi smetaj jedini nain da
otponamo posao sa vie razboja i pokuamo da uveamo nau zaradu.
Krajem meseca preselili smo se u novu kuu. Bio je to skroman dom
izgraen od cigala od blata sa dve sobice oko velikog dvorita i jednom
majunom prostorijom koja je sluila kao kuhinja. Ali za mene je ona bila poput
palate, jer smo sada majka i ja ponovo imale svoju sobu. Prve noi, kada su
Davud, Melika i njihovi sinovi otili u svoju sobu, imala sam dvorite samo za
sebe. Sedela sam tamo kada su svi otili na spavanje, sa oljom vrueg aja i
uivala u prijatnom oseaju da budem sama, iako sam bila okruena
dobronamernim ljudima.
U dvoritu je bilo dovoljno prostora za dva razboja. Davud se pozabavio
njihovim postavljanjem i izradom osnove, dok smo Melika i ja traile radnice.
Nale smo pet tkalja, koje su elele malo da zarade, i pozvale ih da dou na
probni rad. Jedna ena bila je veoma spora, dok je druga pravila neujednaene,
labave vorove koji nisu mogli da se poprave, ali ostalim trima bile smo
zadovoljne i njih smo zaposlile.
Pre nego to smo poele, nauila sam Meliku kako da uzvikuje boje za
razboj. Ona je nadgledala Katajun i jednu novu radnicu prilikom izrade tepiha sa
empresima za Gostahamovu muteriju, jer joj je dezen ve bio poznat, dok sam
ja upravljala ostalim radnicama na velikom tepihu sa perjem za Mirjam. Ujutru
je iz naeg dvorita moglo samo da se uje neprekidno uzvikivanje boja s
jedne strane sam se ja oglaavala, a Melika sa druge. Majka je kuvala za sve i
miris njenog paprikaa terao nas je da dobro radimo dok smo iekivale ruak.
Jednog jutra mi je majka rekla da pravi jedno od mojih omiljenih jela,
piletinu sa narom i orasima i ja sam se prisetila kako me je Gordija naterala da
skroz sameljem orahe.
Upotrebiu seckane orahe, dodala je majka, kao da je mogla da mi ita
misli, jer se tako nama svia.
Otila je u kuhinju i ula sam je kako pevui narodnu pesmu koje sam se
seala iz srenih dana u naem selu i koja je govorila o dolasku lepog slavuja
sree.
Kada je paprika bio gotov, prekinule smo s radom i zajedno jele u dvoritu
dok sam ja uivala posmatrajui dva ilima. Volela sam da gledam kako se od
gomile bojene vunice pretvaraju u vrt neizbrisive lepote.
Majka me je pitala zbog ega se smeim, a ja sam joj rekla da je zbog toga
to uivam u hrani koju je pripremila. Ali bilo je u tome jo neeg. U svom selu
nisam ni pomiljala da bi ena poput mene sama, bez dece, siromana mogla
da se smatra blaenom. Moja sudbina nije bila srena, nisam imala mua ni
sedam sinova, kako je majka predviala u svojim priama. A opet, uz miris
piletine sa narom i orasima, zvukom smeha ostalih tkalja koji je dopirao do
mojih uiju i lepotom tepiha na razbojima, koja mi je ispunjavala pogled, uitak
koji sam osetila bio je ogroman poput pustinje koju smo prele da bismo stigle u
Isfahan.
Naporno smo radile vie meseci dok nismo zavrile narudbine za
Gostahama i Mirjam. Melika je radila sve dok joj stomak nije toliko narastao da
vie nije mogla da sedi za razbojem, jer je ekala tree dete.
Davud je odneo drugi tepih sa empresima do Gostahamove kue, ali kada
se ponudio da isporui Mirjamin, smislila sam bolji plan. Mukarac bi morao da
eka ispred haremskih kapija dok Mirjam pogleda tepih i po slugi porui da li je
zadovoljna. Kao eni, ulaz mi nije bio zabranjen i mogla sam sama da predam
tepih.
Davud mi je poneo tepih do ahove palate na trgu Slika sveta i ostavio me
pred ulazom. Prila sam jednom straaru i rekla mu da treba da isporuim tepih
koji je naruila jedna od dama. Kao dokaz pokazala sam mu papir ispisan
evnuhovim rukopisom, koji je potvrivao narudbinu.
Staar me je uveo u jedan deo palate i prepustio brigu o meni visokom
crnom evnuhu. Kada je razmotao tepih i uverio se da u njemu nije skriveno nita
nedozvoljeno, ispratio me je kroz itavu gomilu drvenih vrata, a ispred svakih je
stajao uvar. Kada sam konano prola kroz poslednja, nala sam se odmah iza
ahove palate u zabranjenom delu u kojem su bile kue za ene. Mirjam je
ivela u jednoj od najboljih, osmougaonoj zgradi poznatoj pod nazivom Osam
nebesa.
 ekala sam nedaleko od fontane u prizemlju, iznad koje se videlo nebo.
Visoki zid od cigala opasavao je haremske zgrade i na njemu nije bilo vrata;
jedini izlaz bio je put kroz mnogobrojna vrata kuda me je evnuh proveo.
Kada sam popila nekoliko oljica aja i pojela polovinu sone dinje,
pozvana sam kod Mirjam. Na vrhu stepenita koje je vodilo do njenih odaja
slukinja je prihvatila moju ulinu odoru i ja sam zagladila kosu i svoju
jednostavnu pamunu odeu. Stari, elavi evnuh iao je za mnom, nosei moj
tepih na leima. Mirjam se nalazila u prostoriji ukraenoj tirkiznim i srebrnim
jastuiima. U poseti joj je bila ena sa krupnim, pametnim oima, za koju sam
kasnije saznala da je doktorka uvena po svojoj uenosti.
Evnuh je odmotao tepih ispred Mirjam, koja je nosila tamnoplavi ogrta
zbog kojeg je njena crvena kosa delovala kao da je u plamenu. Rekla sam joj da
se nadam da e joj se tepih dopasti, iako nikada ne moe da dosegne njenu
lepotu. Ustala je, pogledala ga i rekla: Jo je lepi nego to sam ga zamiljala.
ast mi je da vam budem na usluzi, odgovorila sam.
Mirjam je rekla evnuhu da ukloni stari tepih koji je koristila i moj stavi na
poasno mesto. Njegove boje odlino su se uklapale uz one koje je odabrala za
ostatak prostorije.
Kada je iskazala svoje divljenje, rekla je: Zato si ga sama isporuila kada
si mogla da ga poalje po nekom oveku iz svoje radnje?
Htela sam da se uverim da li je tepih onakav kakav ste eleli, rekla sam i
onda zastala. Znala je da to nije bio jedini razlog i radoznalo me je pogledala.
Nadam se da nisam nametljiva, rekla sam, ali bila bih poastvovana da
znam ta o njemu mislite jer sam sama osmislila izgled tepiha.
Mirjam je delovala iznenaeno. Ti si ga osmislila?
Sama sam nacrtala aru, rekla sam.
Po izrazu njenog lica videla sam da mi ne veruje, pa sam zamolila da
nekoga poalje po papir, pero od trske i postolje za pisanje. Kada je elavi evnuh
sve to uneo u sobu, sela sam prekrtenih nogu kraj nje, umoila pero u mastilo i
nacrtala jedan od oblika u vidu pera, nakon ega sam pustila da mi pero zaigra
crtajui ostale motive za tepihe poput rua, kedrovog drvea, divljih magaraca i
slavuja.
Moe li da me naui? upitala je Mirjam.
Sada je na mene doao red da se zaudim. Naravno, rekla sam, ali kao
jednoj od ahovih dama, zbog ega bi vam bilo potrebno da pravite ilime?
Ne moram da ih izraujem, odgovorila je, ali volela bih da nauim da
crtam. esto mi je tako dosadno.
Oduevila me je njena iskrenost. Crtanje bi bilo nov nain da se zabavi u
haremu.
Bie mi ast, rekla sam. Dolaziu kod vas kada to budete eleli.
Ula je slukinja nosei kafu u srebrnim fildanima ukraenim scenama iz
legendi poput prie o Lejli i Madnunu. Nikad nisam videla tako skupocene
posude, ak ni u Feridunovoj kui i udila sam se njihovoj veliini i teini.
Nakon toplog napitka usledile su gomile voa na srebrnim posluavnicima,
poslastice, ukljuujui i moj omiljeni kola od leblebija, i hladan erbet od
vianja u porcelanskim posudama. U erbetu se nalazio led, koji ranije nikad
nisam videla u piu tokom leta. Mirjam mi je objasnila da ahove sluge kopaju
blokove leda tokom zime i uvaju ih pod zemljom da bi ostali itavi tokom
vrelih meseci.
Nakon uivanja u zakusci, Mirjam me je zamolila da pogledam jo jedan
tepih koji je kupila na bazaru i ja sam pohvalila njegovu jednostavnu
geometrijsku aru, koja je delovala kao da potie sa severoistoka.
Moja majka nekada je izraivala tepihe poput ovog dok sam bila jo dete
na Kavkazu, rekla je Mirjam, i onda sam shvatila zbog ega je elela da naui
da crta are.
Ako budete eleli, moi emo da prouimo dezene iz predela odakle
potiete, rekla sam, i ona mi je odgovorila da bi to najvie elela. Onda sam
ustala i zamolila za njeno doputenje da odem.
Uskoro u poslati nekoga po tebe, rekla je Mirjam, prijateljski me
poljubivi u obraz.
Nakon pozdrava, elavi evnuh odveo me je do haremskog blagajnika, koji
mi je dao ogromnu kesu srebrnjaka za tepih, najveu koju sam ikada drala u
rukama. Skoro je pala no kada su me otpratili kroz mnogobrojna vrata do Slike
sveta.
Dok su se debela drvena vrata zatvarala za mnom, razmiljala sam o tome
kako je Mirjam bila raskono odevena, kako su joj ruke bile nene, kako su
blistali njeni rubini, kako joj je lice bilo savreno, kako je imala divnu crvenu
kosu i crvene usne. A ipak joj nisam zavidela. Svaki put kada bi se vrata zalupila
uz tresak, pomislila sam da, dok sam ja slobodna da dolazim i odlazim, ona ne
sme da ode bez opravdanog razloga i ogromne pratnje. Ona ne moe da se eta
mostom Trideset tri luka i divi se pogledu, niti da se nakvasi do gole koe po
kinoj noi. Ona ne moe da naini greke koje sam ja nainila i pone sve
ispoetka. Bila je osuena da uiva u izuzetno luksuznom zatvoru.

Svake nedelje, Mirjam me je pozivala da joj dajem asove crtanja.

Sprijateljile smo se i unutar haremskih odaja postala sam neko ko pobuuje
radoznalost. Ostale ene su me pozivale da pogledam njihove tepihe i iznesem
svoj sud. Imala sam slobodu da se kreem meu njima, koju nijedan mukarac
nije imao, osim aha, a one su cenile posetioce koji su im neim zaokupljali
panju.
Gostaham mi je estitao to radim za harem. Nikad nije mogao da obezbedi
verne muterije meu enama i podsticao me je da iskoristim prednost jer mogu
da ih poseujem. ak je platio i krojau da mi saije lep narandasti svileni
ogrta sa tirkiznim pojasom i tirkiznu tuniku, da bih bila bolje odevena i
delovala kao uspena osoba kada odem kod njih.
 Kada sam upoznala haremske dame, one su poele da naruuju tepihe i
navlake za jastuie, a kasnije su im se pridruili i lanovi njihovih porodica i
prijateljice koje su ivele van harema. Njihov apetit za lepim stvarima bio je
nezasit, pa smo dobijale toliko narudbina da smo bile prisiljene da unajmimo
jo radnica. Uskoro su Melika i moja majka morale da ih nadgledaju, jer sam ja
esto bila zauzeta u haremu ili radila na novim nacrtima, koji bi se dopali
damama.
Jednog dana, iznenadila me je porudbina za tepih od Mirjamine
poznanice, koja je poslala jednog od svojih slugu u nau kuu sa pismom. Bilo
je napisano veoma jednostavno da bih mogla da ga proitam i ubrzo sam
shvatila da je to Nahid. Iako nije sadralo nita lino o njenom ivotu ili naem
prijateljstvu, znala sam da je ovim gestom pokuala da ispravi greku najbolje
to je umela. Uvidevi rtvu koju sam podnela prekinuvi muta brak s njenim
muem (i svojim), reila je da mi pomogne u mom novom ivotu.
Znam da veina ljudi ne bi razumela zato sam zamenila ivot koji mi je
povremeno donosio dobit uz Feriuna napornim ivotom, koji sam sada vodila.
Ni meni samoj u to vreme nije bilo najjasnije, osim to sam u svom srcu oseala
da treba da napustim muta brak. Jer ja sam, kao neko ko se bavi izradom tepiha,
pretendovala na najuzvienije stvari. Nisam mogla da se zadovoljim tajnim muta
brakom, niti da se pretvaram da sam ista prema spoljnjem svetu dok sam se
iznutra oseala prljavom. Gordija bi se iznenadila kada bi otkrila da su moji
asovi sa Gostahamom uticali na ovu odluku, jer on me je nauio sledee: ba
kao kada kroimo u damiju i njena visoka kupola uzdie nae misli ka velikim
stvarima tako i odlian tepih pod naim nogama tei da uini isto. Takav tepih
usmerava nas ka velianstvenosti beskraja, prikrivenoj a opet bliskoj, blioj od
ile kucavice. Sunevi zraci koji se probijaju na sredini tepiha upuuju na
bezgranini sjaj. Cvee i drvee podseaju na rajska zadovoljstva, a uvek postoji
taka u sreditu tepiha koja srcu donosi mir. Usamljeni lotosov cvet pluta po
tirkiznom jezercetu, a i u ovim najsitnijim detaljima postoji ono to se obraa
onom najboljem u nama i poziva nas na radost povezivanja. Na tepisima sada ne
vidim samo sloenost prirode i boja, ne samo majstorsko ovladavanje
prostorom, ve naznaku beskrajne ureenosti. U svakoj ari nalazi se rad Tkalca
sveta, dovren i potpun; a u svakom voru svakodnevnog postojanja nalazi se
moj rad.
Nikada neu upisati svoje ime na tepih kao to to ine majstori u
kraljevskoj tkaonici tepiha, kojima je ukazana ast zbog svog ogromnog umea.
Nikada neu nauiti da tkam ljudske oi s takvom preciznou da deluju kao
ive, niti da dizajniram tepihe sa slojevima ara koje su toliko komplikovane da
bi zbunile i najbolje matematiare. Ali ja sam sama osmislila dezene u kojima e
ljudi uivati godimama. Kada budu sedeli na jednom od mojih tepiha, dodirujui
kukovima zemlju, uspravnih lea i glave, oseae se umireno, osveeno i
izmenjeno. Moje srce dodirivae njihova i biemo kao jedno, ak i nakon to se
pretvorim u prah i premda nikada nee saznati moje ime.
 Nakon nekoliko meseci Melika je rodila svoje tree dete. Ona i Davud
nazvali su je Elahi boginja.
Prvi put kada sam je drala u rukama, oarao me je njen slatkasti miris
bebe, tamna kosica koja joj je trcala na glavi, majune, paperjaste obrve i
stopala glatka kao pli. Podigla sam je i drala naslonjenu na grudi i pomislila
sam kako bih volela da je nauim svemu to znam.
Ali onda je kroz mene prostrujala reka oseanja kakvu nisam oekivala, i
morala sam da vratim bebu Meliki da bih mogla da prikrijem emocije na svom
licu. Ve sam ula u devetnaestu godinu i nisam bila udata, niti sam imala dece.
Bila sam suvie zauzeta pravljenjem tepiha otkako smo napustile Gostahama da
bih uopte razmiljala o bilo emu drugom. Ali sada kada sam imala Elahi sve
vreme pred svojim oima, poela sam da se pitam da li za mene ima nade i da li
u u budunosti biti uvaavana samo kao tkalja, a kao ena smatrana
neuspenom.
Jednog popodneva kada sam se vraala kui iz harema, prola sam pored
amama u kojem sam se toliko puta kupala sa Nahid i pomislila sam koliko mi
nedostaje Homa. Nakon to smo majka i ja napustile Gostahamovu kuu, vie
nismo mogle da odvajamo novac za kupanje i morale smo da se zadovoljimo
pranjem nad kofom dok bi Davud bio van prostorije. Ali sada sam imala
dovoljno srebrnjaka da platim ulaz i reila sam da uem.
Prolo je vie od godinu dana od moje poslednje posete. Homa je i dalje tu
radila, kao to sam se i nadala, i kada me je prepoznala, rekla je: Ba je bilo
prazno bez tebe! Mislila sam na tebe i pitala se kakva ti je sudba! Doi, dete
moje, i ispriaj mi sve.
Kosa joj je bila potpuno bela naspram tamne koe i blistala je kao meseina
na tamnom nebu. Uzela mi je odeu i odvela me do zasebnog odeljka za
kupanje, gde mi je dala da sednem i poela da sipa kofe tople vode po meni.
Homine tamne oi delovale su tuno. Dete moje, kad god bih pomislila na
tebe, pribojavala sam se da te je zadesila najgora mogua sudbina i da si na
ulici.
Nije ba, odgovorila sam, ali bilo nam je veoma teko. I ispriala sam
joj o svemu to smo preivele, a rei su samo tekle kada je poela da mi masira
miie i oputa ih.
Priala sam joj kako nam se ivot popravio kada smo poele da izraujemo
tepihe sa Melikinom porodicom i kako smo dobijale sve vie porudbina od
ena iz harema.
Planiramo da kupimo kuu za sve nas, rekla sam, ,,i sada moemo da
priutimo udobnost deci i sebi.
Upravo sam sebi kupila par narandastih svilenih cipela, a to su bile moje
prve nove cipele nakon mnogo vremena. Vrh je bio picast i elegantno povijen
navie poput cevice za sipanje kod ajnika. Volela sam da ih posmatram
odozgo. Homine oi razrogaile su se od uenja.
 Znai da se tvoja srea konano promenila! rekla je. ,,Azizam, zasluila
si to.
Pruila je ruku da dohvati suner i poela da mi trlja lea, a ja sam
posmatrala kako mi se skida sloj mrtve koe. Kada mi je Homa okrenula glavu
nanie da bi istrljala lea, ruke i noge bile su mi pomalo rairene, jer sam se s
njom oseala sigurno.
A ta je sa porodicom s kojom ivi?
Opisala sam joj koliko su deaci dobro sada kada mogu dovoljno da jedu i
kako je Davud bio fin prema mojoj majci, jer je verovao da su ga njeni melemi
izleili. Rekla sam joj da su on i Melika nedavno dobili jo jedno dete, a kada
sam joj rekla ime, iznenadila sam se kada sam videla da mi suze teku po
obrazima.
Homa je dohvatila meku krpu i neno mi obrisala lice. Ah, ah! rekla je
saoseajno. Sada si spremna da ima i svoje.
Okrenula me je na stranu i istrljala me je od zgloba na ruci do pazuha.
Nisi mlada, ali jo ima vremena da raa, rekla je.
Ali ta je sa mojim muta brakom?
Nema razloga da ne sklopi normalan brak, poto sad ima novca za
miraz, odgovorila je. Da li se sea ta sam ti rekla? Prvi brak je zbog
devojinih roditelja. Drugi je zbog nje same.
Okrenula me je i istrljala mi drugu stranu.
Ali sada mora da misli na to ta bi tebe zadovoljilo i pokua da
izbegne glupe greke.
Dok mi je trljala dlanove i nauljane prste, pomislila sam na poznate
brakove koje su sklapale devojke mojih godina.
Mirjam je imala jednu od najuspenijih ljubavnih veza koju sam videla, jer
je bila konkubina samog aha, ali viala ga je samo kada je to njemu odgovaralo
i morala je stalno da se pita kada e je zameniti neka druga miljenica.
Nahid je bila prisiljena da se uda za oveka kojeg se gnuala i morala je da
se zadovolji snovima o tome ta je moglo da se dogodi sa Iskanderom, kojeg
najverovatnije nikada ne bi imala. Njena pria podseala je na onu o Golnar i
njenom voljenom ruinom grmu.
Moja prijateljica sa sela, Goli, bila je savreni poklon za svog mua, a u
njegovom prisustvu bila je krotka; on je bio mnogo stariji i sada sam shvatala da
ga je ona sluala kao dete.
Nisam bila kao one jer sam imala svoje tepihe i novu porodicu o kojoj sam
brinula. ak i kada bih sklopila brak, bila bi mi dunost, ali i elja, da nastavim
da radim sa Melikinom porodicom i usavravam svoje umee. Svaki naredni
mesec potvrivao je da je moj rad bio bolji od drugih dizajnera. Takoe je nudio
i novinu poto ga je osmislila ena, a pored toga bio je popularan meu
haremskim enama. Nikada neu eleti da odustanem od dizajniranja, ak i kada
bi mi mu bio bogat kao ah.
 Ipak, moj ivotni put nije bio onakav kakav sam oekivala dok sam jo bila
seljanica koja je sluala majine prie.
itavog ivota, rekla sam Homi, prie koje sam sluala zavravale su se
brakom izmeu bogatog, dobrog princa i lepe ene u nevolji koja se spasla i
postala deo njegovog ivota.
Homa se nasmeila. Deava se i to, odgovorila je, sipajui mi toplu vodu
preko glave, ali ne uvek.
Zavukla je prste u moju kosu i poela da mi masira glavu. Seti se, ti vie
nisi u nevolji. Sama si sebe uinila vrednom ak mnogo vrednijom nego to si
bila dok si bila devica. Nema razloga da ti ne ispria svoju priu.
Kada je Homa dovrila pranje kose, polivala me je kofama vode dok koa
nije poela da mi blista. Onda me je povela da se kupam u kadi sa vrelom
vodom, i leala sam tamo razmiljajui o onome to je rekla. Bila je u pravu:
sada kada sam starija, neudata i imam novca, mogu sama da biram. Ne moram
vie da se usteem jer imam mnogo toga da ponudim proscu. Ali nikada neu
eleti oveka kao to je Feridun, iako bude bio bogat, jer me je video samo kao
odraz sopstvenog zadovoljstva.
udela sam za neim drugim i zato sam se setila svojih roditelja. Kada je
majka bila toliko bolesna da je skoro umrla, ona mi je ispriala o oevoj
nesebinoj posveenosti. Zbog nje je rtvovao najdublje udnje svog srca ne
jednom, ve dva puta. Prvo je reio da radije provede ivot bez dece nego da
unesrei majku uzimanjem druge ene. Onda, nakon to sam se ja rodila,
pomirio se s tim da nikada nee imati sina. Bio je poput obinog kamena koji je
toliko propatio i prolio toliko krvi iz srca da se konano preobrazio u rubin.
Takav sjajni dragulj traila sam sada.
Kada sam zavrila sa kupanjem, ula sam u zasebnu odaju i legla na meki
jastuk. Homa se vratila sa hladnom vodom za pie i slasnim krastavcima da bih
se posluila i ostavila me je da se odmaram. San nije nadolazio, ali bogata pria
poela je da se ispreda u mojoj glavi. Nisam znala odakle potie jer je nikada
ranije nisam ula; moda sam je sama izmislila. Ipak mi se dopadala, jer je
govorila o oveku-lavu kojeg sam sada prieljkivala, o nekome ko bi bio
dragocen kao sam moj ivot. Dae Bog i nae prie bie jednog dana napisane
najsjajnijim mastilom i trajae sve dok se ne okrene poslednji list.
Homa! pozvala sam. Imam neto vano da ti kaem!
Homa je ula u moje odeljenje, oi su joj blistale poput zvezda, a bela kosa
svetlela je poput meseca. Sela je kraj mene i nagnula se blie da bi ula, i evo ta
sam ispriala:

Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee.

Bio jednom ovek koji je radio kao vezir kod starog i mrzovoljnog aha.
Kada je ah zatraio da se oeni vezirovom erkom jedinicom, on je odbio da je
preda. ah ga je pogubio zbog neposlunosti i rekao je devojci da moe da se
oslobodi jedino ako mu istka tepih koji bi bio bolji od onih koje je posedovao.
Devojka je bila zakljuana u odaji s malim prozorom koji je gledao na
ahov vrt, gde su se njegove dame etale, pile aj i jele poslastice sa susamom.
Tokom dana ih je posmatrala kako se zajedno smeju i zabavljaju dok je ona
sedela pred starim razbojem i neuglednom gomilom mrke vune.
Poto je bila usamljena, devojka je svakog jutra ostavljala mrvice hleba za
ptice. Jednog dana, ptica sa ponosnom ubicom na glavi i dugim belim perjem
ula je u njenu eliju kroz prozor na krovu. Spustila se blizu hleba, pojela
nekoliko zalogaja i odletela.
Ptica je ponovo dola narednog dana i pojela malo vie. Nakon toga
dolazila je svakog jutra i jela joj je iz ruke. Ona je bila njeno jedino drutvo i
kad god bi devojka bila veoma tuna, ptiica bi dolazila na njeno rame i pevala
joj.
Ah, Khoda! zakukala je jednog dana, prizivajui Boju milost. Ova
vuna je toliko smrdljiva i neugledna tako da od nje nikada
nee ispasti dobar tepih za aha!
Ptica je prekinula sa pesmom kao da je razumela ta je devojka rekla i
iznenada je nestala. Na njenom mestu pojavila se rundava bela ovca. Devojka je
ispruila ruku da je dodirne jer nije mogla da veruje svojim oima i otkrila da je
po stomaku imala najfiniju moguu vunu. Ostrigala ju je, a dlaka je ponovo
izrasla. Ovca je strpljivo stajala dok je ona sekla, a kada je nakupila dovoljno
vune, ponovo se pretvorila u pticu i odletela.
Devojka je isprela vunu i poela da je koristi za svoj tepih, koji je postao
mek kao pli. Narednog jutra se ptica vratila, sela joj na rame i slasno pevala
dok je ona pravila vorove. Ali nakon nekoliko dana tkanja, devojka je ponovo
postala tuna.
Ah, Khoda! uzdahnula je. Tepih lii na pokrov jer nemam bojene vune.
Kako da napravim tepih koji e biti dovoljno dobar za aha?
Ptica je zautala i nestala. Tada se posuda koja je bila prazna iznenada
napunila jarkocrvenim cvetovima. Uzela je jedan cvet i protrljala ga rukom, a
za njim je ostao trag boje krvi. Jedan cvet je odvojila i stavila ga u vazu. Ostale
je izgnjeila i skuvala da bi napravila boju za svoju nenu belu vunu. Vuna koju
je krae drala u boji postala je narandasta, a ona koja je bila dublje
potopljena postala je skerletna. Onda je utkala narandaste i skerletne niti u
svoj tepih.
Ptica je dola i narednog jutra i pevala svoju pesmu, ali njen divan glas
zvuao je slabo, a ponosna glava bila je povijena.
Draga moja ptico, da li si se ti jue rtvovala? upitala je devojka.
Ptica je zadrhtala i vie nije mogla da peva, a poto je bila suvie umorna
da nastavi, devojka joj je dala jo hleba i milovala njena duga, bela pera.
 Sada je devojin ilim postajao sve lepi i bio je poput rajskog vrta koji je
mogla da vidi kroz prozor. Kada je dovrila borduru, poela je da tka sliku
drveta javora u jesen, ija je kronja puna ptica pevaica. Gusto crveno lie sa
primesama narandaste nijanse naspram mrkog stabla predstavljalo je divan
prizor, ali ona je ipak znala da tepih jo uvek nije dovoljno dobar.
Ah, Khoda! zavapila je devojka. Kako da napravim tepih koji e
zadiviti aha? Potrebna su mi zlatne niti koje e zablistati pred njegovim starim
oima!
Ptica je, kao i obino, bila na njenom ramenu. Iznenada su joj krila
zalepetala i malena pera pala su na pod. Onda je poela tako snano da se
trese, da se devojka uplaila za njen ivot.
Ne!povikala je. Vie bih volela da ti ostane iva nego da napravim
tepih koji e se svideti ahu!
Ali prostorija se ispunila zasenjujuom svetlou dok se ptica
preobraavala i od one sa srcem koje je kucalo pretvorila u pticu od zlata, finiju
od bilo kojeg nakita koji je ah posedovao. Devojka se udila njenom sjaju, jer
je obasjavala itavu eliju kao sunce.
Narednog jutra posula je mrvice hleba i ekala pticu, ali se ona nije
vratila. Nije dolazila ni narednog dana, niti sledeeg, niti tokom dugih zimskih
meseci. Devojka je tugovala za njom svakog dana. U ast rtve koju je podnela,
istopila je zlatnu pticu, zamoila belu vunu u njenu izlivenu krv i utkala zlatne
niti u svoj tepih.
im je devojka zavrila, zamolila je svog tamniara da joj dozvoli da
pokae tepih ahu. Njegove sluge su ga rairile pred njim i inilo se kao da su
zlatne niti ispunile ledenu dvoranu sunevom svetlou. ah je stavio aku preko
uha i povukao ga u neverici, jer je pomislio da moe da uje kako zlatne ptice na
tepihu pevaju u slavu ljubavi.
Kakve su ovo vradbine? zapitao je.
Devojka mu je ispriala za pticu koja joj je danima pravila drutvo. Kada
joj je ah naredio da to dokae, pokazala mu je jedno belo pero, koje je ranije
palo na pod. Zakaila ga je koncem i od tada nosila oko vrata.
ah je pozvao smeuranu staru enu poznatu po svojim magijskim moima i
naredio joj da skine sve neiste ini pred njegovim kraljevskim visoanstvom.
ena je prstima drala pero i promrmljala arobne rei, zavravajui: Snagom
Boga na nebesima, razreen si svojih ini!
Pero se povijalo sve dok ga ona nije ispustila i onda se preobrazilo u
visokog mladia mekih obraza, usana poput lale, oiju tamnih kao no i
tamnoplavih uvojaka kao kod zumbula.
Sigurno ne postoji nita udnije od ovog, ak ni tepih koji peva!
uzviknuo je ah. Ko je tobom ovladao?
Zli demon, odgovorio je mladi. Moji roditelji su ga oterali, ali ih je on
kaznio time to me je zaarao. Da bi me jo vie muio, dao mi je mo da se
preobraavam u sve, osim u sebe samog.
 A kakve ti veze ima s ovom devojkom?
Mladiev glas postao je neniji. Kada sam video njenu zatoenu nevinost,
moje srce saosealo je s njom, odgovorio je, jer i ja sam bio zatoen .
ah se nije pomerao. Mladiu je osorno rekao: Od sada si u mom
vlasnitvu.
Devojcije dodao: ,,A sada emo se ti i ja venati.
Devojka je skoila na noge i povikala: Tako mi Boga, zar niste rekli da
ete me osloboditi ako vam istkam tepih koji je bolji od onih koje imate?
Jesam priznao je ah.
,,I da li moete da se zakunete da postoji neki finiji od ovog?
ah je dao znak veziru koji je odmenio njenog oca. Donesi mi moje
najfinije tepihe, rekao mu je.
Vezir je pourio da izvri zadatak i kada su ispred njih poloena tri tepiha,
devojka ih je paljivo zagledala.
Moja ara lepa je od prvog, rekla je. Moj tepih ima daleko vie
vorova od drugog. A nijedan od ovih tepiha ne peva ni oima ni uima, niti
srcu, kao to to moj ini!
ah nije odgovarao, jer nije mogao da smisli nekakav argument kojim bi
joj se suprotstavio. Devojka je brzo dodala: Ipak, pristau da postanem vaa
ena pod jednim uslovom. Oslobodite ovog mladia ropstva, jer se on odrekao
svog ivota zbog mene.
ah je ve bio spreman da pristane, ali umeala se smeurana ena. Veliki
ahu, molim te da pokae milost, rekla je. Daj ovim robovima slobodu, jer su
rtvujui se jedno za drugo ve postali legende.
Tano je da nikad nisam u istom danu video dva takva uda, uzviknuo je
ah, ali zato bi trebalo da ih oslobodim?!
Odvanim glasom ena je izjavila: Jer e oni biti zauvek upameni a o
vaoj velikodunosti priae se vekovima.
ah, kome je strahovito bio vaan sopstveni ugled, bio je spreman da uini
sve da bi popravio sliku o sebi. Devojci je rekao: Oslobaam te, jer si postigla
ono to sam zahtevao. Tvoj tepih lepi je od onih koje posedujem.
Mladiu je kazao: Dajem je tebi, jer si ti prolio svoju krv za nju.
ah im je obezbedio svadbeno slavlje koje je trajalo tri dana i tri noi, i
venali su se na tepihu zbog kojeg su se isprepletali njihovi ivoti. Zlatne ptice
su im pevale dok je devojka davala svoj pristanak, jer je njeno srce bilo
osvojeno. Od tog trenutka ovo dvoje bivih zarobljenika ivelo je sreno i
ophodili su se jedno prema drugom s nenou sve do svog sudnjeg dana
 BELEKA AUTORA

Tokom devet godina rada na Krvi cvea, oseala sam se kao Ali Baba u
Hiljadu i jednoj noi, koji je izgovarivi magine rei Sezame, otvori se! otkrio
peinu obasjanu zlatom i draguljima. U mom sluaju, bogatstvo se pojavilo u
obliku knjiga o drevnoj iranskoj istoriji i kulturi, koje su na slian nain bile
skrivene po pranjavim policama biblioteka, gde je malo ljudi zalazilo. Provela
sam sate prouavajui ovo blago i to sam vie itala, sve sam se vie
oduevljavala.
Tokom svog istraivanja stalno sam se vraala vladavini aha Abasa (1571-
1629), istorijskom periodu koji je teko porediti sa bilo kojim drugim zbog
velikih nesrea, ali i ogromnog napretka. Kada je ah preuzeo vlast u svojoj
sedamnaestoj godini, Iran je pretrpeo krvoprolie u kojem su lanovi kraljevske
porodice Safavi bili ili oslepljeni ili pobijeni u borbi za vlast, a mnogo vojnika i
vei delovi zemlje bili su izgubljeni tokom ratova. ah Abas uspeo je da pronae
put kroz ovaj haos. Tokom njegove etrdesetjednogodinje vladavine dokazao je
da ume odlino da upravlja zemljom, mada je njegov pristup pravdi bio surov po
dananjim standardima. Zbog svoje hrabrosti, genijalnosti, doprinosu iranskoj
kulturi, on je bio poznat kao ah Abas Veliki.
Radnju Krvi cvea smestila sam u dvadesete godine sedamnaestog veka,
kada je ah uspeo da odbrani granice Irana, pobedivi svoje unutranje politike
neprijatelje i stvarajui klimu u kojoj je dolo do preporoda umetnosti. Jedno od
umea za koje se ah snano zalagao bilo je pravljenje tepiha. Iranski tepisi
postali su traeni u Evropi meu kraljevima, plemstvom i bogatim trgovcima i
zanimali su umetnike kao to su bili Rubens, Velaskez i Van Dajk. Poto je uvek
bio spreman da iskoristi dobru priliku, ah je otvarao tkaonice tepiha po itavoj
zemlji, kao to je ona opisana u knjizi. Prema iranskom nauniku Roderu M.
Sejvoriju, pod njegovim patronatom tkanje tepiha je uzdignuto i dobilo je status
umetnosti tako da je, pored tepiha koje su pojedinci izraivali na svojim
razbojima, bilo i onih koje su tkali gradski majstori obuavani da izrauju
remek-dela za dvor. Izuzetni primerci tepiha sa iranskog dvora iz esnaestog i
sedamnaestog veka preiveli su u muzejima i po privatnim kolekcijama i mnogi
naunici smatraju da su tepisi iz Safavi perioda (1501-1722) meu najboljima
ikad napravljenim.
Iako su likovi u Krvi cvea izmiljeni, pokuavala sam da se drim istinitih
dogaaja koji bi uticali na njihove ivote i nain razmiljanja. Na primer,
kometa opisana u prvom poglavlju i neke nesree sa kojima je ona bila
povezivana bile su pribeleene kod Eskanderbega Monija, ah Abasovog
zvaninog istoriara, koji je napisao hroniku na hiljadu i trista stranica o
najznaajnijim dogaajima za vreme njegove vladavine. Meutim, uzela sam tu
slobodu da samem dogaaje u romanu ak i kada su se oni odigravali van
navedenog vremenskog razdoblja.
 Nekoliko italaca izrazilo je znatielju u vezi sa privremenim sklapanjem
braka koje je opisano u romanu, a poznato pod nazivom muta brak. Ovaj oblik
braka deo je iranske kulture stotinama godina i jo uvek ga upranjavaju
mukarci i ene.
Dok sam istraivala, zanimalo me je irenje iranske usmene tradicije jer je
ona bila preovlaujua u starim vremenima. Mnogi putnici zapazili su da
nepismeni iranski seljaci umeju da recituju dugake poeme; ak i danas Iranci se
igraju tako to izazivaju jedni druge da zapamte pesmu ili da potvrde svoje
znanje recitujui je. Pored pesama, knjievnost koja se prenosila usmenim
putem podrazumevala je narodne prie, legende, basne, govore i poune prie o
duhovnom uzdizanju.
Pria u okviru prie bila je uobiajeni postupak na Srednjem istoku, a
poznata je itaocima iz Hiljadu i jedne noi. Na mene je po tom pitanju uticao
pesnik iz dvanaestog veka, koji je napisao pripovest u stihovima o ahovim
podvizima, a u kojoj je bilo i sedam mudrih pria o ljubavi. Prie ovog pisca
liile su na slojevite dezene iranskih tepiha, ije je tkanje upuivalo na beskrajno
bogatstvo i dubinu.
Od sedam pria koje se nalaze izmeu poglavlja mog romana, pet
predstavljaju verzije tradicionalnih iranskih i islamskih pria. Zbog potreba svog
romana unela sam izvesne izmene u originalne prie. Rei kojima poinje svaka
pria: Najpre ne bee niega, a onda postade. Pre Boga nikoga ne bee,
predstavljaju moj grubi prevod iranskog izraza iji je ekvivalent Nekada
davno...
Naslov romana izvuen je iz pesme. Zove se Oda tepihu-bati i pojavila se
u monumentalnoj enciklopediji Istraivanje persijske umetnosti, koju je 1939.
objavio Oxford University Press, a koju sam konsultovala u vezi sa tepisima i
noviima. Za pesmu je navedeno da potie od nepoznatog sufijskog pesnika,
oko 1500-te, i ona govori o tepihu na kojem je bata prikazana kao utoite
koje uzdie ka boanskom.
Narator ovog romana namerno nije imenovan, u ast svim anonimnim
vrhunskim zanatlijama Irana.