18-19.

septembar 2014, Beograd / Novi Sad

CEDEF Forum

PETI MEDJUNARODNI ENERGETSKI FORUM -

BIOMASA: NAJVEI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE
U EVROPI I SRBIJI
ZEMLJA PARTNER MAARSKA
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva
rudarstva i energetike RS, Pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV,
Elektroprivrede Srbije, u saradnji sa klasterom za ekoloku energiju i ekoloku kulturu
Ecopanonia i u partnerstvu sa Maarskom elektroprivredom MVM OVIT, organizovao je PETI
MEDJUNARODNI ENERGETSKI FORUM - BIOMASA: NAJVEI IZVOR OBNOVLJIVE
ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI 18-19. septembra 2014. u Beogradu / Novom Sadu.

U saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji, CEDEF je specijalno za uesnike Foruma u

etvrtak, 18.9.2014. omoguio i posetu izlobi fotografija i radova Energije za odrivi svet,
koja se odrava u okviru programa Obnovite energije. Narednog dana, 19. septembra, u
Novom Sadu su odrani Paneli: Kritina (bio)masa za uspeh perspektive Srbije i potencijali iz
okruenja, Pozitivna iskustva biomasom do uteda i energetske efikasnosti, dok je u treem
panelu Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine APV predstavio realizovane
projekte u domenu EE i OIE. Eksperti i regulatori iz zemlje i inostranstva su pruili odgovore na
pitanja da li smo spremni da primenimo preporuke i praktina reenja koja e pomoi da se
intenzivira upotreba i efikasnije korienje biomase i posedujemo li za to neophodnu tehnologiju
i finansijska sredstva.

Ciljevi ovog Foruma bili su:

Da se ukae na znaaj biomase kao obnovljivog izvora energije i prednosti koje upotreba
ovog izvora energije donosi a koje se ogledaju u zatiti ivotne sredine, poveanju
energetske efikasnosti, smanjenju trokova na nivou celog drutva.

Da se predoe veliki potencijali koje Srbija poseduje u izvorima biomase kao i problemi
zbog kojih je ovaj sektor na nezavidno nerazvijenom nivou.

Da se dodje do preporuka i teorijskih i praktinih reenja, koja e pomoi da se

intenzivira upotreba biomase i da se biomasa koristi efikasniije.

Predstavljanje naprednih tehnologija u proizvodnji i upotrebi biomase u zemlji, regionu i

EU, kao i nainima unapredjenja ovih tehnologija u Srbiji.
 Subvencijama, kreditima i razliitim nainima finansiranja, kojima bi se uticalo na
poveanje interesovanja i investicija u upotrebu biomase.

Predstavljanje primera dobre prakse u regionu, sa osvrtom na dostignua postignuta u

Madjarskoj.

Program Foruma moete preuzeti ovde.

Prezentacije govornika mozete preuzeti ovde.

Fotografije sa Foruma pogledajte ovde.

Pod biomasom podrazumevamo organsku materiju biljnog ili ivotinjskog porekla, to je ini
veoma znaajnim OIE, kako u svetu, tako i u Srbiji. Biomasa se koristi u procesima sagorevanja
ili se, u sistemima za proizvodnju energije, konvertuje u toplotnu ili elektrinu energiju. Pored
ovoga, biomasa se koristi i za proizvodnju tenih i gasovitih goriva - bioetanola, biodizela i
biogasa, kojima se moe zameniti upotreba fosilnih goriva, a kako se sagorevanjem biomase ne
poveava koliina CO2 u atmosferi, ostvaruje se pozitivan uticaj na ivotnu sredinu.

Najperspektivnije mogunosti za korienje biomase u Srbiji su zagrevanje prostorija u

domainstvima i zgradama korienjem peleta ili briketa od biomase, kosagorevanje ili potpuna
zamena loenja mazuta ili uglja u toplanama, proizvodjnja elektrine struje i proizvodnja
biogoriva za saobraaj.

Neki od izazova na tritu biomase su: nepostojanje organizovanog sakupljanja biomase za

energetske potrebe i odgovarajue infrastrukture, zastarele tehnologije u srpskoj privredi,
nedefinisana cena za biomasu, nesigurnost isplate i veliki trokovi, netransparentno trite
sirovina za biomasu i nepostojanje asocijacije za biomasu. Porebno je obezbediti odgovarajue
licence, dozvole i sertifikate kojima bi se verifikovale razliite mogunosti upotrebe biomase i
dostaviti investitorima jasne standarde u upotrebi biomase.

IZJAVE UESNIKA FORUMA

Predsednik UO CEDEFa Jovanka Arsi Karii je otvarajui skup rekla da Srbija ne koristi
veliki potencijal koji poseduje u biomasi - ak 61% od ukupnih OIE. Dok je stepen korienja
potencijala drvne biomase u Srbiji relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se
neznatno koristi (2%), dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopte ne koristi.
Potencijal biomase, posebno poljoprivredne, je dinamika kategorija i radi njegovog poveanja
potrebno je preduzeti odgovarajue aktivnosti na iskorienju devastiranog zemljita u
proizvodnji biomase za energetske svrhe (energetski zasadi).

Prof. dr Milo Banjac, pomonik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike RS, izjavio
je: Srbija je preuzela obavezu da povea uee OIE u ukupnom energetskom bilansu i zato
biomasa u Akcionom planu ima veliki udeo za proizvodnju elektrine i toplotne energije. Plan je
da biomasu koristimo to vie moemo jer je ona u odnosu na vetar i sunce mnogo jeftiniji izvor
energije. Banjac naglaava da se u najskorijem periodu planira izrada ATLASA biomase za
svaku od optina u Srbiji, i poetak rada berze biomase u Srbiji. Na taj nain e se prevazii
mnogi od problema sa kojima se suoavamo u iskoriavanju ovog velikog i nedovoljno
upotrebljenog resursa. Ministarstvo podrava ovakve skupove, koji doprinose podizanju svesti i
reavanju problema iz ove oblasti, a aktivno je i na realizaciji projekta u saradnji sa UN, kojim e
iz Fonda UN biti sufinansirano est manjih postrojenja za proizvodnju toplotne i elektrine
energije iz biomase. Ministarstvo sa KFW-om sprovodi i etvorogodinji projekat, koji
podrazumeva smanjenje barijera za korisnike biomase, stvaranje trita i uvoenje biomase u
gradske toplane, rekao je Banjac.

Dragan Boi, pomonik gradonaelnika Novog Sada je pozdravio skup i naglasio da je Novi
Sad grad kome je potrebno vie ulaganja u energetsku efikasnost i korienje obnovljivih izvora
energije.

Zoltan Varga-Haszonits, otpravnik poslova Ambasade Maarske u Beogradu kae: Forum

je odlina prilika za ostvarenje direktnih kontakata izmeu maarskih i srpskih kompanija.
Maarska preduzea imaju bogato iskustvo u OIE i EE i spremna su da ga podele sa Srbijom.
Istakao bih Komlo, koji se snabdeva energijom iz OIE. Strunjaci iz Srbije su vie puta posetili
ovaj grad i upoznati su sa ovim primerom primene biomase. Pozdravljam nastavak te saradnje i
verujem da e njen rezultat biti promene u vaoj zemlji.

Dr Gyrgy Jzsef Kunos, predstavnik za Srbiju maarske kompanije MVM

OVIT, je izjavio: Nae preduzee je u maju donelo odluku o otvaranju sedita u Novom Sadu.
Kako smo zainteresovani za srpsko trite, zadatak nam je bio da procenimo kako funkcionie
gradsko grejanje u Srbiji. Posetili smo toplane, upoznali se sa tehnologijom koja se koristi i doli
do zakljuka da se u praksi najee koriste plin, nafta i mazut, to predstavlja veliki rizik za
nacionalnu ekonomiju. Zato je neophodno poeti diverzifikovani razvoj i koristiti alternativne
izvore kao energent. Koliina biomase nije pitanje jednog grada, ve nacije. Partner Srbiji je
Maarska, ne samo zbog lanstva EU, istorijske, geografske i kulturoloke povezanosti, ve i
zbog dobrih razvojnih planova, istakao je Kunos.

Aleksandar Vasiljevi, izvrni direktor JP Srbijaume, kae da je biomasa ekoloki

prihvatljivo gorivo koje moe znaajno doprineti redukciji emisije gasova staklene bate i da
smanji zavisnost od energenata koji se uvoze. Obnovljivost biomase uslovljena je nainom
upotrebe ovog OIE i zahteva primenu mera odrivog gazdovanja umama. Godinja potronja od
preko 6 miliona m3 ogrevnog drveta se utroi u peima sa veoma niskim stepenom iskorienja,
ne veim od 40%, dok se se u savremenim kotlovima na biomasu on kree i iznad 80%. Preko
30% teritorije Srbije pokriveno je degradiranim umama, od ega se u periodu od 10 godina
moe rekonstruisati samo polovina, ime je mogue ostvariti proizvodnju od 220 000 m3 umske
drvne biomase. U dravnim umama je u poetnom periodu mogua godinja proizvodnja drvne
biomase iz umskog ostatka u iznosu do 0,17 mil. m3, a u privatnim umama do 0,26 mil. m3 na
godinjem novou.

Nenad Ratkov, zamenik regionalnog direktora DDOR Novi Sad, istakao je da je ova
kompanija, voena velikim globalnim iskustvom UNIPOL Grupe u vezi sa osiguranjem u
domenu obnovljivih izvora energije, poela da primenjuje ta znanja i na domaem tritu. DDOR
je prva osiguravajua kua u Srbiji koja je prepoznala vanost ovakvih projekata i prva napravila
posebne uslove za osiguranje u domenu obnovljivih izvora energije. Razumevajui sam znaaj
energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije DDOR NOVI SAD postao i ekskluzivni
godinji partner CEDEF-a u domenu osiguravajuih kua.

Bojan Grujiki, direktor, VIESSMANN, je izjavio: Tehnologija sagorevanja biomase u cilju

proizvodnje toplotne i elektrine energije je u poslednjih 20 godina napravila veliki korak
napred. Razvijena su resenja i sistemi koji su po svojoj automatizovanosti, visokoj efikasnosti i
ekolokim parametrima dosegli nivo koji je dosad nezableen. Takav razvoj za posledicu ima
stvaranje sistema za grejanje koji su vrhunski po efikasnosti, dugoveni, a ne zahtevaju
tradicionalno veliki angaman ljudskih resursa prilkom korienja, to odgovara kako
potencijalnim korisnicima tako i proizvodjaima samog energenta. Viessmann je evropski lider u
proizvodnji ovakvih sistema na drvnu biomasu - bez obzira na tip i sastav tog goriva. U
Viessmannu su razvijeni sistemi od najmanjih do najveih kapaciteta, prilagoeni najrazliitijim
zahtevima, a Viessmann obezbeuje i razliite linije finansiranja za ovakve projekte, istie
Grujiki.

Nataa Avlija, direktor razvoja kompanije TEI iz Italije, predstavila je posetiocima Foruma
ovu kompaniju i uputila ih u praksu korienja biomase u Italiji. Polazei od svog iskustva sa
postrojenjma koja koriste otpad za dobijanje energije, koja datiraju od ranih 90-ih, TEI je
proirila svoju specijalizaciju na oblast proizvodnje energije iz biomase. Kao
nezavisni konsultant nudimo usluge izrade studija izvodljivosti, projektovanja
itehnike/ekonomske usluge i aktivno uestvujemo u studijama zatite ivotne sredine i
projektovanju infrastrukture za ivotnu sredinu. Primeri iz prakse koje bih navela je energana na
biomasu u gradu L'Aquila, koja tretira 55.000 t biomase godinje, kao i energana u regionu
Friuli-Venezia Giulia, koja tretira ak 140.000 t biomase godinje , izjavila je Avlija.

Saa Ajdari, predstavnik prodaje - proizvoai maina i krajnji korisnici, kompanije

Schneider Electric, rekao je da e obnovljivi izvori energije biti najbre rastui izvor
proizvodnje elektrine energije sa rastom od 2.8%godinje do 2040. Upotreba obnovljivih
izvora energije, posebno energije iz biomase, u Srbiji ima veliki potencijal. Schneider Electric
poseduje ureaje i reenja za upravljanje postrojenjima na biomasu i isporuku proizvedene
elektrine energije, izjavio je Ajdari.

Goran Rankovi, rukovodilac proizvodnje TE - TO, Sremska Mitrovica, Panonske

termoelektrane, izjavio je da je, u cilju ouvanja ivotne sredine, kao i pouzdanosti i poveanja
efikasnosti proizvodnje toplotne energije, jedno od najvanijih unapreenja bila izgradnja
vrelovodnog kotla na biomasu, suncokretovu ljusku, kao baznog izvora toplotne energije za
grejanje grada. Vrelovodni kotao na biomasu je u ekspolataciji godinu i po dana, i ispunio je
skoro sve ciljeve zbog kojih je izgraen. Njegova uspena eksploatacija daje nam podstrek na
putu realizacije ideje za izgradnju postrojenja na biomasu za proizvodnju elektrine i toplotne
energije u kombinovanom reimu.

Jzsef Kotnyek, rukovodilac Sektora za daljinsko grejanje, MVM OVIT, Maarska, izjavio
je: Nae preduzee je poetkom 90-ih poelo preureivanje postrojenja, da bi u Komlu prvi put
proizvelo novi kotao. Uporeujui cenu drvne biomase sa cenom gasa, sistem grejanja na
biomasu je rentabilniji. Njegov rezultat je smanjenje cena za 15%. U Maarskoj se pre svega
koriste drvo i stabljika kukuruza, dok se pelet upotrebljava kod manjih kotlova. Za mesec dana
bie zavrena izgradnja postrojenja koje e kao biomasu koristiti komunalni otpad.

Nemanja Koijaevi, izvrni direktor, MIVA EKO PELET, Inija je rekao da Srbija
poseduje potencijal od vie miliona tona peleta godinje koji su ranije nenamenski korieni.
Na cilj je plasiranje peleta na trite, to je u Srbiji bio pionirski zadatak. Veliki broj institucija
od kojih smo traili dodatna sredstva nije prepoznao korienje peleta kao perspektivan posao i
bili smo prinueni da izvozimo pelet u EU. Danas imamo finalni proizvod iji je kvalitet
potvrdila i ovlaena laboratorija u ekoj, izjavio je Koijaevi.

Istvan Hegel, generalni direktor, SONDEX HOCSERELOK MAGYARORSZAG KFT

Maarska, predstavio je ovu kompaniju, kao i Sondex pumpe i izmenjivae toplote razliitih
tipova i primena, koji omoguuju utedu do 44% kada je re o ugradnji i servisiranju. Nai
proizvodi nali su svoju upotrebu u elektrani Snderborg u Danskoj, postrojenju za hlaenje u
tokholmu, vedska, i toplanama na biomasu u maarskim gradovima Komlo i Tatabnya.

Kaszs Anik, direktor, Transcommers Ltd, Maarska je predstavila kompaniju koja posluje
od 1995. godine i ija je oblast poslovanja usmerena na solarnu energiju.

Na III Panelu predstavljeni su sledei projekti Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i

mineralne sirovine APV:
Korienje biomase za grejanje objekata za uzgoj pilia na farmi Agroprodukt inkovi doo
Beej
Zamena postojeeg kotla na ugalj novim kotlom sa pogonom na biomasu u RJ Dom za negu i
stara lica Gerontolokog centra Sombor
Aktivnosti Drutva za obnovljive izvore energije srednje tehnike kole Mihajlo Pupin u Kuli
u oblasti primene OIE, poveanje energetske efikasnosti i edukacije uenika i stanovnitva
optine Kula
Uinak solarnog postrojenja za zagrevanje sanitarne tople vode u optoj bolnici Subotica
Korienje biomase za grejanje farmi za tov brojlera
Upotreba biomase sa ciljem utede elektrine energije na farmi Mecker

AKTUELNOSTI U VEZI SA TEMOM

Trenutno stanje i reenje problema

Iako Srbija, prema predlogu Strategije za razvoj energetike RS do 2025. godine sa projekcijama
do 2030, poseduje velike potencijale u biomasi - 61% od ukupnih OIE, trenutno stanje ovog
sektora je veoma loe. Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3,4 Mtoe, od ega
1,67 Mtoe potie od poljoprivredne biomase i 1,53 Mtoe od umarstva i drvne industrije, dok je
potencijal biorazgradivog komunalnog otpada procenjen na 205 hiljada ten. Prema Nacionalnom
akcionom planu za korienje obnovljivih izvora energije RS, cilj RS u ovoj oblasti jeste
postizanje 27% OIE u bruto finalnoj potronji energije u 2020. godini. Veliki izvor biomase u
Srbiji je drvna gradja, koju Srbija poseduje u znaajnoj koliini. Prema zvaninim podacima,
ukupna povrina uma i umskog zemljita u Srbiji iznosi 2 252 000 ha. Najei naini upotrebe
drvne biomase u energetici su u vidu peleta, briketa i drvnog ipsa.Potencijali koje Srbija
poseduje za proizvodnju biogasa mogu nadomestiti oko 20% uvoznog prirodnog gasa.

Potencijal Srbije u biomasi se utvrdjuje na osnovu statistikih podataka o koliinama proizvoda,

procene ostataka u razliitim sektorima industrije, a takva metodologija prikupljanja podataka
nije u skladu sa sistemima koji se koriste u EU. Jednim od problema smatra se i nepostojanje
posebne asocijacije za biomasu. U zemljama EU osnovan je veliki broj ovih asocijacija sa ciljem
da pomognu u znanju i tehnolokom razvoju. Ove asocijacije imaju znaajnu ulogu u procesu
korienja biomase kao OIE. Podizanju svesti moe doprineti i sprovodjenje demonstracionih
projekata o biomasi, kojima bi se pruio jasan uvid u postupak upotrebe biomase. Upotreba
biomase zahteva upoznavanje sa najsavremenijim tehnolokim reenjima radi njihove
implementacije. Uee nacionalnih istraivakih institucija u medjunarodnim projektima, kao
to su Bioenergy Network, ERA i FP7, predstavlja nain da se Srbija aktivno ukljui u razvoj
novih tehnologija, modernizuje opremu i mobilizuje mlade istraivae. Podizanje naunog nivoa
i razvoj tehnologija za biomasu predstavlja investicioni napor, ali je to izazov za nauku i
tehnoloki razvoj i mogunost otvaranja nove proizvodnje. Glavna prepreka za poveano
korienje biomase za proizvodnju elektrine energije je niska kupovna cena proizvedene
elektrine energije, kao i niska cena elektrine energije za potroae. Uvoenje podsticaja za
elektrinu energiju proizvedenu iz biomase e stvoriti uslove za investitore koji su zainteresovani
za izgradnju ovih vrsta postrojenja.
Madjarska, kao jedan od naih suseda, daje odlian primer efikasnog i modernog postrojenja za
biomasu. Projekat toplane Komlo je reprezentativni primerak postrojenja koje kao energent
koristi biomasu. Madjarska je spremna da prui podrku Srbiji, kao kandidatu za lanstvo u EU,
u izgradnji postrojenja za biomasu. Vojvodina, i Srbija uopte poseduje odline potencijale za
proizvodnju biomase. Saradnja u ovom sektoru pospeie postizanje EE, intenziviranje upotrebe
OIE, kao i utede i poboljanje kvaliteta uopte ivotne sredine na regionalnom nivou.

REGULATIVA EU

Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potronji jedan je od kljunih indikatora
strategije Evropa 2020. Cilj na nivou 28 lanica EU je da do 2020. godine obnovljivom
energijom zadovolje 20% bruto finalne potronje energije, pri emu, prema Akcionom planu za
biomasu, 13% predstavlja upotreba biomase. Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za
energetiku i mineralne sirovine i uz pomo i podrku Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije, pokrenut je postupak za omoguavanje
izvoza peleta i briketa od agrarne i drvne biomase u zemlje Evropske unije, i 9. aprila 2014.
godine, Evropska komisija donela je Uredbu, na osnovu koje se naoj zemlji omoguava izvoz
agropeleta u zemlje lanice EU. Srbija, kao kandidat za lanstvo u EU, mora uskladiti svoju
pravnu regulativu sa regulativom EU, pri emu vie panje mora pokloniti OIE i zatiti ivotne
sredine, kojima je EU dala primat.