RODNA RAVNOPRAVNOST I ENSKO POLITIKO

LIDERSTVO U STRANKAMA U SRBIJI:

OSNOVNI REZULTATI ISTRAIVANJA

Ana Pajvani Cizelj i Vinja Baanovi

1
 O istraivanju: opis, metodologija i uzorak

Istraivanje je sprovedeno tokom 2015. godine u cilju dopune saznanja o kapacitetima politikih
stranaka za ensko liderstvo1 i ispitivanja potencijala enskog liderstva za ostvarivanje rodne
ravnopravnosti u politikim strankama u Srbiji. Sprovedeno je anonimnim elektronskim upitnikom
na uzorku od 152 ispitanika/ca, lanova i lanica stranaka i dubinskim intervjuima sa 13 politiarki,
funkcionerki na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Ciljevi istraivanja bili su:

Utvrivanje realnog poloaja ena u politikim strankama

Odnos stranaka prema rodnoj ravnopravnosti, kroz percepciju ispitanika/ca
Identifikacija potencijala, prepreka i funkcija enskog politikog liderstva u strankama

Ukupan uzorak obuhvata 152 ispitanika/ca, od kojih je 82,2% ena i 17,1% mukaraca funkcionera/
ki i lanova/ica politikih stranaka u Srbiji. Smatrali smo da je veoma vano u ovakvo istraivanje
ukljuiti i mukarce i utvrditi njihovu percepciju rodne ravnopravnosti i poloaja ena u politici i ovo
je prvo istraivanje u Srbiji u kom je ukljuena i specifina muka perspektiva razumevanja rodne
ravnopravnosti u politici2. Prosean ispitanik/ca je fakultetski obrazovana politiarka, funk-
cionerka lokalnog odbora stranke, stara izmeu 30 i 39 godina, u braku sa decom, zaposlena u
javnom sektoru, zadovoljavajue materijalne situacije, koja ivi u gradu.

1. Istraivanjem se dopunjavaju i proveravaju rezultati istraivanja kapaciteta politikih stranaka u Vojvodini za ostvarivanje rodne
ravnopravnosti (Baanovi, Pajvani, 2010).
2. Pokazalo se da mukarci nisu isuvie motivisani za uee u istraivanju jer se, uprkos velikom trudu, odazvao samo mali broj
njih. To moe da znai da mukarci rodnu ravnopravnost i dalje shvataju kao ensku temu u koju ne treba da se meaju.
2 3
Poloaj ena u strankama
Mukarci su ee kandidati za republike izbore, a ene za nie nivoe vlasti
ene zauzimaju nie, a mukarci vie pozicije u strankama (obino lokalni)

ak 24.6% ena nikada nisu bile kandidatkinje za javne funkcije. Kad je raeno istraivanje iz 2010.
7.5% 7.7% GRAFIKON 1. godine taj procenat bio je znatno vii (47%) to govori o uticaju kvota koje su od tada primenjivane.
ostalo Poloaj u stranci

Mukarci i ene razliito percipiraju poloaj ena u strankama

5.0% 26.9%
predsednik/ca
potpredsednica/ca

32.5% 34.6%
16.9% 57.7% GRAFIKON 2.
Ima ih dovoljno i uestvuju
funkcioner/ka viih Da li u Vaoj stranci
organa stranke ravnopravno
ima dovoljno ena i
da li one uestvuju
40.0% 26.9%
funkcioner/ka 31.4% 23.1% ravnopravno?
lokalnog odbora Ima ih dovoljno ali
ne uestvuju ravnopravno
15.0% 3.8% enski
lan/ica muki
51.7% 19.2% enski
Nema ih dovoljno i
Od ukupnog broja ispitanika/ica, 26,9% mukaraca i 5% ena zauzimaju najvie funkcije, dok su ne uestvuju ravnopravno muki
3,8% mukaraca i 15% ena samo lanovi/ce stranaka.
4 5
ak 51,2% ispitanica smatra da u strankama nema dovoljno ena i da u odluivanju ne uestvuju
ravnopravno dok takvo miljenje ima samo 19,2% ispitanika. Suprotno miljenje ima 16,9% ena
i 57,7% mukaraca. Pokazuje se da mukarci ne prepoznaju u dovoljnoj meri specifine probleme
i pozicije ena u politici. Od 2010. godine do danas, ene su postale znatno kritinije prema svo-
jim strankama po pitanju rodne ravnopravnosti to govori o podizanju svesti o ovoj temi i njenom
znaaju kod politiarki.
od strane mukaraca i do nedovoljne podrke konkretnim merama za poboljanje
poloaja ena u politici.
Gotovo svi ispitanici/ce smatraju da je rodna ravnopravnost tema oko koje bi stranka trebalo
da se angauje ali ene znatno ee uviaju benefite koji iz toga proizilaze (bolji imid stran-
ke na primer).

Rodna ravnopravnost u strankama 41.7% 58.3% GRAFIKON 3.

mukarci Kvote su nepotrebne,
mukarci i ene su
Mukarci i en razliito vide zastupljenost teme rodne ravnopravnosti
ravnopravni i bez njih.
u svojim strankama.
15.7% 84.3% slaem se
Oko 40% mukaraca, rodnu ravnopravnost doivljava kao jednu od vanijih tema o kojoj se gov-
ori u svim oblastima delovanja stranke i na svim nivoima. ene, sa druge strane, u gotovo 50% ene
ne slaem se
sluajeva rodnu ravnopravnost vide kao temu koja je ograniena na organizacije ena. Iako veina
stranaka ima neki oblik enske organizacije, te organizacije imaju malo uticaja na process kandi-
dovanja za izbore. Oko 23% ispitanika (i 7% ispitanica) ne zna da li se u njihovim strankama govori
o rodnoj ravnopravnosti a veoma mali procenat ispitanika/ca (oko 5%) smatra da se o ovoj temi I na drugim pitanjima se pokazalo da mukarci u principu ne podravaju kvote. Oko 45%
uopte ne govori. ispitanih mukaraca (i samo 10% ena) slae se sa stavom da Kvote diskriminiu mukarce
i druge grupe. ak 40% mukaraca (i duplo manje ena), slae se sa stavom da ene same
ne ele da se ukljue u politiku i ne treba ih kvotama primoravati na to.
Postoji visok stepen deklarativne podrke rodnoj ravnopravnosti ali nedovoljna podrka,
posebno mukaraca, konkretnim merama za njenu realizaciju. Neprepoznavanje rodnih
specifinosti u politici (rodno slepilo) dovodi do nerazumevanja principa rodne ravnopravnosti
6 7
Potencijali i prepreke
za ensko liderstvo u strankama
Prostor za razvoj profesionalne i politike karijere politiarki je znatno ui nego kod
mukaraca pa im je utoliko i lanstvo u stranci vanije
Analiza porodinih odnosa pokazala je da su kuni poslovi kod ispitanica jo uvek neravnomerno
raspodeljeni, odnosno, da ene imaju manje vremena i prostora za razvoj politike karijere. Upravo
zbog toga, enama je lanstvo u stranci vanije nego mukarcima, jer doprinosi njihovoj optoj
emancipaciji. Za ene su, znatno ee nego za mukarce, razlozi ulaska u stranku samoispunjenje
(89.4%) i drutveni kontakti (85.8%). Neke od intervjuisanih liderki su u procesu linog omoavanja
ulazile u konflikte koji se nisu mogli prevazii.
Ja znam da moj mu, koliko kod da me podrava trpi pritisak komiluka i okoline: ta ja
radim, kada dolazim, koliko nisam kod kue. Onda se ja oseam krivom i ne oseam se
ugodno kada se zadravam na sastancima ili putovanjima - predstavnica izvrne vlasti
na lokalnom nivou.
U strankama postoje znaajni, ali nedovoljno iskorieni potencijali za ensko liderstvo.
ene u strankama se oseaju mono, osnaene su i dobro umreene.
8 9
Procenjujui svoje liderske kapacitete ocenama od 1 do 5, ispitanice u 26,8% sluajeva sebi
daju najvie ocene za razliku od 7,7% mukaraca. Ispitanice su, jednako kao i mukarci,
imale prilike za formalnu saradnju i neformalne kontakte sa uticajnim liderima u svojoj
stranci (u vie od 80% sluajeva), saradnju sa NVO-ima (60%), dok sa naunom zajednicom
sarauju znatno ee od mukaraca (54% u odnosu na 38% sluajeva). Podatak o eoj
saradnji sa naunom zajednicom moe da govori o potencijalnoj profesionalizaciji politike
kojoj one tee, verovatno usled potrebe da svoje ideje verifikuju kako bi ih lake sprovele.
Postoji deklarativna, ne i sutinska podrka enskom liderstvu u strankama. Mukarci
ne uviaju dovoljno probleme koje ene imaju prilikom napredovanja na liderske pozicije
kao ni potencijalne benefite enskog liderstva za politiku u celini. ene su mnogo skolnije
da podre liderke.
Iako je istraivanjem utvren visok stepen deklarativne podrke enskom politikom liderst-
vu (97,5% ispitanika/ca bi podralo kandidaturu ene za predsednicu stranke) identifikovane
su i znaajne prepreke koje se sastoje u neprepoznavanju specifinosti poloaja ena u
politici. Mukarci se ree (15%) potpuno slau sa stavom da bi politika bila bolja kad bi ene
vie odluivale, u odnosu na ene (53%).
 GRAFIKON 4.
0,7% Ideal lidera je maskulinizovan, od lidera se oekuje da se ponaa muki
Da li bi Vaa stranka mogla
4.7%
da ima predsednicu?
GRAFIKON 5.
4.500
Nezavistan/na Kakav politiki
4.000 Takmiarski nastrojen/na lider treba
Da, to bi bilo dobro za stranku da bude?
3.500
Da, isto kao i mukarca, pol nije vaan Lako donosi odluke
3.000
Ne Emocionalan/na Orijentisan/ana na kuu (dom)
2.500
Ne znam Umetniki nastrojen/na Posluan/na
2.000
Lako ga/ ju je
1.500 Sumnja
emocionalno povrediti
1.000 u sebe
Lako odustaje
53.7% 40.9%
0.500 srednja
Polovina ispitanika/ca, meu kojima su zastupljeniji mukarci, pol ne vidi kao relevantan faktor 0.000 ocena
politikog liderstva.
0 2 4 6 8 10 12
Da mukarci u dovoljnoj meri ne prepoznaju specifinosti pozicija ena u strankama, pokazuje i
odnos prema stavu U mojoj stranci ima ena koje imaju osobine liderki ali ne mogu da dou do Najvie ocene daju se osobinama koje se, stereotipno, pripisuju mukarcima a najmanje onim za
izraaja. ene se znatno ee potpuno slau sa ovim stavom (30%, u odnosu na 7% mukaraca) koje se veruje da su enske.
to znai da mukarci ovakav problem znatno ree percipiraju.

10 11
Postavlja se pitanje kako se liderke sa suoavaju sa ovakvim oekivanjima da li usklauju svoje
ponaanje sa njima ili nastoje da ih kroz promociju sopstvenih modela promene.
ensko liderstvo ima transformativni potencijal koji moe da doprinese pozitivnoj drutvenoj
promeni, urodnjavanju i demoktratizaciji politike i poboljanju poloaja ena u drutvu.
Na osnovu pojedinih odgovora mogue je zakljuiti da sutinsko ensko liderstvo otvara
mogunosti za pozitivne drutvene i politike promene. Neto vei procenat ispitanica (45,2%), u
odnosu na mukarce (26,9%), u potpunosti se slae sa stavom da je lider onaj koji je u stanju da
menja drutvene uslove. Liderke su u intervjuima isticale potrebu da menjaju stvari, da menjaju
okolnosti izmeu ostalog i zbog budunosti drugih ljudi.
Ja sam ula u politiku i to relativno kasno, da bih mogla da strvarno da utiem na ono
to se oko mene deava - narodna poslanica.
12
Zakljuci i preporuke
Zakljueno je da je nuan dalji rad na istraivanju, prepoznavanju i prevazilaenju specifinih
problema politiarki ali i vrednovanju i korienju velikih enskih liderskih potencijala u strankama.
Ovi ciljevi nuno zahtevaju vee ukljuivanje mukaraca u angaman na rodnoj ravnopravnosti u
politici. Na seminare, konferencije i radionice potrebno je pozivati mukarce i ukazivati na sutinski
znaaj rodne ravnopravnosti za drutveni razvoj. Osim formalnog uea, potrebni su mehanizmi
i procedure za ravnopravno uee u donoenju odluka i kreiranju partnerstva za razvoj. Vano
je podravati i promovisati liderke, njihove inicijative i rezultate kao i nove i drugaije modele
politikog delovanja koje one unose u politiku.
Ana Pajvani Cizelj i Vinja Baanovi,
sociolokinje
13
Ana Pajvani Cizelj i Vinja Baanovi
Rodna ravnopravnost i ensko politiko liderstvo u Srbiji
Osnovni rezultati istraivanja

Izdava: Beogradski fond za politiku izuzetnost

Urednica: Mina Lazarevi
Dizajn: Fondacija Dokukino
tampa: Lampas
Tira: 100

Istraivanje je podrano direktnim bespovratnim sredstvima Amerike agencije

za meunarodni razvoj (USAID). Sadraj istraivanja je iskljuivo odgovornost
Beogradskog fonda za politiku izuzetnost, Centra modernih vetina i
Centra za podrku enama i ne predstavlja nuno stavove USAID-a ili Vlade SAD.

CIP -
,

broj

-, , 1980-
Rodna ravnopravnost i ensko politiko liderstvo u strankama u Srbiji :
osnovni rezultati istraivanja
/ Ana Pajvani Cizelj, Vinja Baanovi
;-
Beograd : Beogradski fond za politiku
izuzetnost, 2015 (Beograd : Lampas). -
13 str. : ilustr. ; 20 cm
- Tira 100.

ISBN
1. ?
a) ?
COBISS.

14 15
16