[BIBLIOTEKA ALEKSANDAR KOARE. SAZVEZDA NAUCNA 15 REVOLUCIJA aarLos stanBorie NOLIT ¢ BEOGRADm ALExEANDAR Roane epohe treba da osvetli nama bhide periode, 4 predmeti koje éu obradivatt bide iearaktenicanl, all ee 1 iso en, sledesi temama: Njutnowae aistem; procvat { filozofsko tuma- enje njuinizma (do Rants, 1 Kentovo) ‘Maksvelovska sinveza 1 istorija teoije potja Poteet 4 filezotski 1a. verovatnoée, Pojam bezgraniGnog 4 problemi ‘oznova, tate mati, Fllozofskt korend modeme nauke # noviia tuma- Sanja nauénog saznanja (pocitivizam,, nedkantizam, formalizam, mcorealizam, platonlza), ‘Verujem da €e, ako'se sprovode metodom koji ‘sam ovde ulrtko ilo, ta istresvanja bacld farm's vellost na. strukturu velich flozotsieh sistema XVIII 5 XIX velea, koji se, svi, odreduju prema ‘nauénom enanju, bilo da ga integra ii transeendi- Faju, 4'da Ge nam ona omoguést da bolje shvatimo ‘lovotsko-nautne revoluaiju natega vremens, UTICAJU FILOZOFSKIH_KONCEPCUA NA RAZVOJ NAUCNIH TEORIUA* YU saoptienju tole amo apravo fag. ren Flip Fra) objamio umn fe d's rela 24 privatanj, ll prot pdbvtanjasizvecih oat Sty eon he voll urek na reascicane tennis wredncett Uotiéne teal, 4a mje spotinost {Ee pi Jedho oer oa en ‘ena o doling ene, nego fo, prikvatnje cio, ‘eoma testo, ed amogobrosih even eedsen Tako, na peer aja ogee ato- rnamijettbale je butt ne turn fomeda fds pros Sj droge, slberfe wojeo nebedcre : ego | iameda deine Ae koja Je bgledla tote? Sarna. (Atselove) ¥ drage, hoje Je ticle Slosenije; demedn poverenja tt fans pescese Fao Bo je tako dobro sspasio Baten (Busca ‘jong cbectvanja us honst tonite spahacye a Poipune ce slalom ag Prenkin Zao ea jo metic eS ‘Sali propusio dn gover o weal dela’ Supetuktare, Si shorts kacverenth ‘oma, ‘Zot. sa dbolon uveren de Te loge te ‘ios supers: ala Vena anda fe ua) floztath Roncopete na mere} ae bio Io tao voli haw 4a) nautnin Lonceptja na vo] Heol. Mog hse nave’ og yreneat {op eicaje:Jedan od nab a je oe) ho Ga muna tne ss sea lane vind apne ae ce a Se Se ltvam ulswtko dalotiti, prufilo nar je. posthoperni- Kovako razdoblje natike, razdoblje Kole se, obitao, vada sinatra ian doba postanka moderne nauke fhoga ree, nuke koja Je vladala evropsiaom mili Sitoro tn velea, rosso modo, od Galieja do Ajnstaj- tha (Bingbain) ¢ Planloa (Planck), fli Nilsa Bors (Niels Boh ing vam, berms, 1 ne moram re ako ta propa ulga Frenka eoaiant‘vorn oem, Reelin ills Ab, nes govore ta propia eee tc atatan: Sen ose topo! govor 4, ult ml na rave lot kane eyelids peevom pote om obeedan' i Beata” dona fe. poem ena Dokarte tDesete, Lejoce debe) ana nagupret saat a mings caries ik se tk voit ne fovea leaf Rae na rsvos neg mie SiieTiao se ove drat tea ne portene ea So SP oekad ine porltrihsustojnt intone = Senet ann & sap tao je stra vromena, Floste starve ahaa ‘na tate pe cae nom | Tent Eaky ba tome andtn € sednjoanowon Pee auuje evolu lovrt alle pote ed aaues aoe 4 VIE ve, naa, pobre pox Be ela te bola Hepat soenarumy pa len apredal pada upravs istovremeno te nj pote reer Pee afem ponanjom na Gat Foster ralobodenje ne iertene ded am dea kod Detar pe Sak Hod fut, max TER se jot tagort metas spate 1 treblo Jet Go SEK velo fae do 0K, de bt Se pe See S jnovenuipunenMseavaniu =o ESE pa alo sara Bon, One Se Goi nighete Come), Brats Mab (mst ct) Bets Sel. Text tera du { dale govore nam, 38 & st eal ea taba era pa ‘da Aije stam bls poverana wu fost Te tater lf Stomp travome Gobo porteme deta IRE SD Yfelaphyoes (Bes Tae) oa AvoNA mivorvenra fa njava da filoaofski predgovori i uvodi velikih stva- falaca moderne nuke 24 sopstvena dela is, na se, nigta drugo do uétivi il propisani pastupel, laren! Konformistikog pristajanja uz duh vremena, Pda Gak { tamo gde lenose duboke i iskrena ubede ja, ova nemaju vise znagaja mit vide vere sa pro- cedurema, 1). sa sivarnim radom th velikans, tego So ih imaju njlhova verska ubedenja . A. Bert (Burtt), Cuven| pisac dela Metaphyst- cal Foundations of Modern Physical Science (London, 1925), bezmalo jedin! primaje ponitivni uticaj i za: ajnu ulogu filozofekih Koncepelja i razvoju nauke, All éai ig, Bert vidi w njima samo podupirage, skele roje pomaiu nauéniik da stvori 1 formule nautne oncepelje, 1 koje, kad se teorijeka gradnja ‘najzad zavréens, mogu da budd sklonjene — a to stvarno Vusine ¢ njima Kasnija pokolenja. Dakle, ma kakve bile te para~ ili ultranauéne ldeje koje su vodile jednoga Keplera, jednoga De- arta, jednog Njutna, pa éak i Jednoga Maksvela (Maxwell) ka njihovim otkziéima, oe imaju, na kraj Jkrajeva, sasvim mali znaéaj — i nemaj nikakev. ‘Ono sto je vaino jeste stvarno otkrice, utvrden 20° ‘kon, zakon planetnog retanja a ne Harmnonije Sveta, kkonzarvacije kretanja @ ne Bozja nepromenljivest. ‘Kao ito je relao Hajnrih Here (Heinrich er2) »Maksvelova teorija, to su Maksvelove jednatine.« ‘Mogio bi se red! da ée, po g. Bertu, metaforitke supstrukture, ii temelji, dobiti w razvoju nautne risi ulogu sliému ono} Koju u njoj igraju slike po pistemologiiAnrija. Poenkarea (Henri Pomeart), ‘To bi vee bilo pritiéno zanimljivo, Sa svoje sta fe, smatram da ne treba suvise kudit slike. U star, ‘ene Ino ne Eudi to sto ae one ne slafu potpuno ea teorijskom realnoSéu... nego, naprotiv, $10 se s njom tako dobro slau i Sto nautna uobrazilja — iit intul- cija — uspeva da nating tako divne slige, én prodre (Go vidimo svakog dana imove) tako duboko u oblast “atom, pa fal | njegove jezgro — koje su isprva Jagledale Za nju potpuno zatvorene, Zato vidimo kako1 ‘ALeKeanDAR Kone se sikama vraSaju dale { oni — kao Hajzenbeng (He Senberg) — koji su th u pocetka bili potpuno odbacl Prihvatimo, dakle, sa g Bertom, da su filozofsia rammatranja samo skele... E pa, poito retko vidamo a se kute zidaju bez njih, Bertovo uporedenje moglo Dinas odvesti do zakljucka potpuno suprotnog miego~ ‘yom, tj da su te skele koje podupiru 1 omogucavaju gradevinu neophodno potrebne. NauGna misao moze, bez sumnje, da sh odbact post factur. All mobda samo da Bi ih zamenila dru Bima, Ti, psk, da bi sh prepustila zaboravu, ostavila edu stvari kojih vide nismo svesni Ina koje ne mi- limo, kao Sto sy gramaticka pravila, koja Postepeno zaboravijamo ube neki jezik, i koja iBtezavaju iz Svesti babu trenutku kad njom hajvi8e gospodare ‘Alfda se vratimo g. Strongu; svakako je priiéno jnsno da se Faradejevo (Faraday) dalo ne mote objas- ‘iti njegovim pripadnifivom tajno} seksi sandemani- jaca, nilta vile nego Gibrove (Gibbs) delo niegovim rezbiterijanstvom, Ajntajnovo njegovim jevre}- Stvom, ii deto Luja de Brojia (Louis de Broglie) nje- fRovim katoliclamom (mada bi bilo bezopleto pofpuno Dorieat svakl utieaj; putevi duha su tako Cudn i nelo- Bini); f sasvim je moguée da, vio esto, filozotsko- feolodke twrenje veliish nauénika XVILi XVII veka nemaju vige vrednosti nego slitne twrdnje nasih sa- ‘vremenilea koji nas uveravaju da su ofkril svetlost ijalektigkom materijalzmu il w genijalnim delima ‘velikog Staljina. Alito avakako nije uvek slua}. Bilo 2, na primer, lao — ili bar mogués — dokazet da je vlika bitka koja se vodi prvom polovinom XVUT eka, bitke modu Lajonica Njutna, u satin po- Slediea jednog teolotko-metafisihkog suprotstavljanja, (aa to nije suprotstavijanje dveju tastina, nit eak Gveju tehnake, nego—eratio | jasno—dveyu Hlozatija® Tstorjja nauéne misii ufl nas, dakle (pokuéatu, bar, da to podrsim): 1) da nautna misao nllada nije bila potpuno od- vojena od filozpfske msi; uavena mavorver 0 2) da su velike nautne revoluetfe uvek bile odre- ‘ene poreme¢asima Il promenama t flosofskims Kons cepeijama; 3) dase nauéna misao — govorim o firitkim naukama — ne razvlja in onceuo, nego se uvek nalaal uu jednom okviru ideja, omornih principa, asiomatié= nih otevidnost, za koje se, obléno, ematralo dat pra ‘vom smisla rel pripadaju filestige ‘To ne znati, naravno, da mi je Zelia da poreenera znataj otkrivanja novih éinjenica, nit mata) tehmike, kao ni autonomije, pa éak nt autologije razvoja nat ne asl. All to je druga priée, 0 Kojo) ne namheravam, Ganag ovde da govortm, Sto se tige pitanja da Ii fe utica} tozofije na evolueiju naune misit bio dobar ik rdav— ono, isti= nu govoreti, if nema nelog narolitog smile, poste ‘sam upravo potvrdio da Je postojanje neke sredine { {loaotskog ckvira neophdan tuslov | 2a samo posto= Janje nauke, it ima veoma dubolesmise, jer Ce nas ‘vratiti na problem napretka — li propadanja— same Mlozofse rls U sivari, ako bi se odgovorilo da dobre tlozofije {maju dober utieaj, a rdave—manje debar, pretlo bi sv od Scile na Haribdu, jor bi onda trebalo znati koje su filozofije dobre... A'ako bi se sudilo prema njiho~ vim plodovima, $0 je sasvim priredne, moda bl se upalo — kao Sio nam je Dekart pokazao w jedaom signom stun —u nk vist Ereis eas, im toga, treba ao Eval suvibe Braog oeenjiva~ ja — ono Sto je bilo divno Juée na mora to biti danas, obrnuto, nedto sto je juce bilo smeino danas 10 Luopite ne’ mora biti, Istorija nam prufa manage pri ‘mere th zalsta zaprepaséujutih eorsi e ricorst i, ako ‘has ni u kom slutaju ne uéi &xorh, svakalo nas uel opreancet ‘Medutim, neko bi mi mogao staviti primedbu — ‘oprostite Sto se ovsko dugo zadrfavam na prelimings- nim razmatranjima, all ona ml se zalsta Eine veoma vainim —da, €ak | ako imam pravo, tak ako sam okazzo (a ja sam do sada samo tvrdic) da je razvo}| 4 | 20 muxennpan ones ‘autne mis bio pod uticajem rarvoj filozotske mish, fe njom sputevan, to bt vredclo samo 2a prodlost dole nam nifta ne bi moglo redo sadainjout 3 But ucnost ‘Ukratko, jini nauk i istonije bio bl — da se iz ae ne tote ava nay nak. Ox ga fo ‘storie, pogotove isons naune, il tebnigee mis? Jasna groblje sablude, Stave jedna sbiska monsire Upravdano ekionjenthu eles eatavt | dobrih samo £4 SHiadste stare grade. A graveyard of forgotien theo Hes ik. Eak Jedno. poglavlje iz Geschichte der rmencchlichen Dummhelt Takav sta prema predlost Trot Je, ootalon, tanogo wae star tabraSare neg® ‘yellkog misocestvaraoee —~ priznaimo sasvim 2 rormalan, mada wopite nije nelabezan. A jo8 manje ue mote pravdat. Bilino Je normalno da se anome ‘Ein stanovita sadadnjost, pa Eat budatnost ka ojo) u svome radu tefi, bace pogied na protiost — edn: davno prevasidensproiiost — stare teosje Eine kao neraxtonjiva, smetna | nakeradna Cadovsta, {Zaprave, posto se vrata Uz tok vrersena, on ih sree, ‘idan nithove smart, stare, sparusene,zakretone. On ‘il, jednom rei, Lepa kacigarkcu ona kakvu nam Ju je predstavio Roden (odin), Samo dstorear Je Halas Wnjenoj sano} { gordo) miadest w panors sala Tepote; samo istoritar, ponovo otpotinjuti 1 ponovo rated] evoluciju nate, heata teorie.proflost prt Efihovom. rodenju i protvljava, sajedno sa nit, SWvaraladht polet mish, ‘Okrenino se; dakle, istorii Nauta revolucija XVII veka, epobe radana mo- deen natke, «sama sma politno slazenyistonj. A poito sam o njoj govoriow niu redove, dezvoliu sebl Sf budem lata Oxarakterisaeu Je, dakle sledetin cram: : c- UniSlenje Kosmosa, t, sameniivanje ograni- ‘enog i hijerarije snedenog Arstotelovog | srednjo- wekornog sveta jednim bevgraniénim Svemiror, Ko) Je poverin ideniiénostu svoyihsastavaih elemenata Jedoobraanoses svojih kone. Avena nevorverzn a 8, Geometsiaca pastor, tf, zameniivanje kon- Ivetnog Aistotelovag prostore Gednog supa »me= fas) absttaktnim prostorom euldidovake geometie, oil se od tad smnatca reaaim. Mogio bi se dodati— mada je, u stvas to samo nastavak ongga Sto sam upravo rekao — zameniiva- De koncepelje kretanje-stanja koncepeljomnkretan} PO Atistotelovim Kosmooikle i faim koncep- cijama se, uopite uzev, vo Toe plslo. To 2 seni, objasnjava pre sve 1. Binjohcos fin Je taoderan nasi redena rotstavljjuti se Arisatelovol, 1 bored se = noma , Odezavanjem Wu nato) svest istonjske tradi- clic, i procena,vrwinoet koje potitu od itorigare Sint TIX veke. Za nit, stvers, 28 koje autor Ske Koncepeijenisa ie sano setinite nego | obevidne, Savile prize, i sama pomisso 0 jodnom ogranite- hom Koamoeu bila Je smedoa i besislens. Kolko su Zr samo podsrneval Aristotelu dt je svet dao odre= dene dinsenaje Sto je smatrao da se tela mou kretat {Go ih me privlage Li ne guraju spolje al, sto Je ‘erovan da Je krutno kretanje — kretanjelauzetno ‘Vane vate, | nazvao ga prirodaim kretanjem! ‘Danas namo ~~ ali to Joe lsmo prikoctt prie- noli =~ da ve fo nije bly toda toliko sme, 1 da Je Aristotel bio mnogo vige'w prava nego Ho je! sim Inislio, Najead,kruno lretanje j, Ent se, salsa ie Zeino rasprostranjeno w svet, {od inizetnog Je ma. Saja; ello bi se da se sve ebrée i vr, galaaije | Inatline, arene, sunca {planet atom! | eektront pa lsum foton kao da he predatvijajuinuzetak od tog pravila to oe fi spontanog ietanja tela — dobro ma- ro je od Ajnstajoa da jena tlalna zalevljenost roctora moke da proirvede kretanje te. vite isto EXko.smamo, if mislimo da mamo, da nal Svemir Uopéte nije bezgranigan —~ mada noma graniea, na- [uprot onome Ho je verovaa Aristotel —= i da tevan2 ALEXSANDAR KOARE tog Svemira nema apsolutno nigega, baf 2ato sto hema toga sievane t So Je ceo prosior sunita ‘Upravo to nam je govorio Aristotl, oll se, ne raspolatuts iavorima rimanovske geomettije ogran favao na ivedenje da lavan sveta nema nigege, ni punog, ni praznog, {da se sva mesa, (} sev provtr, Halaze 1 amutrainjoxt it unutra* ‘Arstotclovsks Roncepelja nije matematiha kon- cepsija —u tome je njena sabes; si tome je i ‘Bjena snaga — ona je metaisgka Koncepelja,Aristo- ielov svetaije svet koft ima Jednu geomet r= inion J, ake o mode tle ro, motatziht zakeie- en, ‘Danainji kosmolozi, kad pokuavaju da nam ob- Jame strulturs Ajaitajnovog sl poe! Ajnstajnovog Zreta, a njegovim prostorom zakzivienim 5 ogrante anim fake nema graniea, obno nam govare dasa to pilitno teike matematitke koneepetje i da on! meds hhama Kojima nedestaje potrebao matematigko obra- zovenje nete biti st stanja da ih iopravno ramumefu Bio e tatno bez sumnje.Tpak, zznivo je pre {8H da su srednjovekowni loot, kad St moral 0D jaan licima “it svojiauBeniclma — Arototelova iESsmologju, govorll nest sliéa, fda ou posted! vo tafe metataitke Koncepelj, {da ont koji ne- Inaju dovoljno filzafsko obrazavanj, 1 ne mogu se tdi Jenad geometljske Uobraaije, mete moet da th Farumeju | nastaviée da postavijaju (giupa) pitanja Io ito je, na primer: Sta posto an svete? 1: Sta bie destto kad bismo gurnul Sap kroz posted slo) nebesog evoda? ‘Stvarna teskoéa aistotelovske koncepetfe sastoj seu tome fio je potrebno pestaviti jednu eullidovsku geometnjuunutrainjost_Jednog.neeuklidovskog Scemira, jedan prostor metafsis sakrivljen | f Zickd difereneitan, Prianafmo da to nije mnogo br hulo Arstotela. Jer, za njega Je geometrija bila samo fsnowna naulka 0 stvarnome, Koja Je zrazavala njego- ‘usuitina | dubinse strukturuy 42 je bila samo jedna maven aevouvenrs Fy apstrakcina nauk, i ona je za fst, nauleu 0 onome Sto jeste, bila sao pomoéno sredsivo, Pereepeija a ne matematitka spekulacje, sek sivo a ne geometrijsko rasudivanje ¢ prior! — eto Sia je za fjega satinjavalo omnovu prave nauke © stvamome sveth ‘Medutim,situacia je bila mnogo teta a Platona, koji je pokueo da povete ideju o Kosmosu sa paki jezn da se izgredi vet promene, kretanja i tela po- SevSl od vakuuma, Il tistog prostora (ee), skroz {potpuno geometrizovenog. Tabor ismeda th dvejt koncepeija ~~ koamigkog reda £ geometriiskog pro- gfora— Bo Jeelzbetan, mada Jodo Mega dole aio kasno (a XVI veku — da bademo taéni) kada sy tuzevii za ozbiljno geometrisaciju.prostaray tvorel moderne nauke moralt da odbace Koncepelju Kosmoss, Savrieno je jasno, Gini mi se, da se ta revelucja, koja je kvalitativnl svet zdravog fazuma { syakodney= ‘og fivota zamenita arhimedovskim svetom opredme- Gene geometrije, ne mote objamitl usieajem Jednog Dogatijeg ili siregiskustva nego Bo Je ono kodim st raspolagali anti Ijudi — odnomo’Arietotel, 'U stwari, kao 8to Je to vee prilino dave dokazao P, Teneri (Tannery), aristotelovska nauka, ba zat0 4to se zasnivala na Sulnam opazanju | bila stvaeno empirithe, mnogo se botje slagala sa opitim isk stoom nego’ Galilejeva i Dekartova nauke. Nejzad, teSka tela priredso padaju nadole, vatea se privodno dite uvis, Sunce i Mesee se radaju | zalaze, a hitoata tela ne nastavijaja da se beskonane krett & pravo} liniji... Thereiono Iretanje svaako nije iskustvena Ginjenica, Jer je svakodnewno iskustvo stalno pobija, ‘Sto se lide hergraniénoctl prostora, ona ofigledno ne mode biti predmetiskustva, Besa}, kao Eto je 10 48 Aristotel zapazio, ne mode se obuhvatt, nit odce it. Uporedeno se vetnostu, milljardu godina je kao ‘iBta; Uuporedent sa beskrajnoiéuprosiora, svetort ‘koje su nam otiailtteleskopi — tak { ona) na Matunt Palomaru — nisu veti od sveta starih Grka. Dakle, Dbezgranitnost prostora je sultinskl elemenat aksoma”“ [ALEXSANDAR KOARE {Wine supstrukture moderne nauke; ona je mplicirana {ijenim sakonuma kreamja, pre svega W zak ner " ‘Najaad, éto se tide viskustava« koja navode z2- denict mevdeme auke, a nareeto njho intorita, tna ne doazuju bas nists, Jer: a. onakva kaleva st bila vodena— polasao sai to w svome opledu o me- ‘enju ubraanja WXVIT veku® — ona nis nia druge Go resin: b. Da bi bila valet ta iekustva mate. ‘ju jednu beskonafnu ekstrapolicijus ie. Ona mo- ‘aj, abode, da nam dokadu postajanje neGega — na Primer, inerionog hretanja sto ne samo da niko ‘je mogao viet, itl Ge tkada to moGy, nego #0, povih togn,Potpino i nepobitna nemogute alanjo moderne nauke praéeno je transformact om mutacijom ~~ flosofskog stava, preoieiom ‘rednost! pripitane intalektualnom semnanju upore- eno sa Eultim ‘seustvom, oricem posting ka faktera pojma beagranithoge. Stoge bi savin odgo- ‘aralo da jo infiniceacja Svemira ~ prekid kruges ego Sto je to nazvala gdica M. Nikolson (Nicholson) {it srugprokavanje sfefes, kao Ho Je redje nazivam ja bila dolo tstog tlozofa, Dofdana Bruna, da 4 je, ie naundh — empinighin —razloga Eestoko por Dito Kepler Dordare Bruno svakako nije veoma velk filo ol. Tsab Je nainite A reson! koje nan je u pa {og bezgranitnostt prostora | infelektuslnog primeta Deegranienoge nisu mnogo ubedil (Bruno nije De- art). Medutim, to nije jedi slutaj — ima th mnogo ze samo u Mocofi nego 1 u to} nates setimo se Keplera, Daliona, pa Ea Malevela ~~ da pogresno ‘asudivanje, polazei od netatnih promis, doveui do heverovaina snatajesh resulata ‘Revoluelja w XVII vekt, koju sam ja nekada na- zivao sPlatonova odmandae, bila je, stvary Pose- dicajednog savers — Platona sa Demoktitem. Gud tog isivera! Vere mi, detava seu eri da sultan Stupi u saves aa francuskim kraljem —~ neprijatel Zalih eprljatelja su nad! prijetel i da se veatin Avena mevorveara 2% {istorii filozofsko-nauine misli, ima Ui netoga fudntjog od, skorijeg, savers famed Ajnstajna | Maha? Demoktitovi ator u Platonovom — ili Euktido- vom — prostoru: rasumijivo je onda Ho je Njutn bio potreban jedan Bog kako bi odr2ao veau lemeds sastavnih elemenata svoga Svemira. Razumljly je, fakode, neobidan karalter tog Svemira (razumljiv Bar za nas, jer je XIX vek bio Suvise navikao na njega a bi totio svu njogovu neobitnost, ij; materijalnt flementl, objekti jedne teorijske exstrapotacije pli- ‘vaju, ne’irpest prt tom wikakeao wien), u neminoy nnom't vetnom ne-bieu apsolutnog prostora, loje Je fobjekat jednog saznanja © prior Isto tako, razum- Tiiva Je i stroga implikseija tog apootuta, ili ah apsoluta — apsolutnog prostora, vremena, kretanja = nesaznatijivih nikako drukelje po eistom mislju, Yelativnim datama — relativnim prostorom, vretie: znom, Jkretanjem — koje su nam jedine. dostupne, ‘Moderna nauk, njutnovska natka, neraskidivo 4p vezana za te koncepetje apsolutnog prostora, apso- Jutnog veemeng, apsolutnog kretanja, Njutn isto tako dobar metafisitar kao { fiziéar fii matematiéar, shva- tio je to vile dobro. Teo, uostalom, kao i njegori ‘lili uteniei Mal Lorin (Mae Laurin) {Ojier (Euler), Hajves medu njima, Laplas: semo su na tim omno- vara Aziomate seu loges motu vazeée, pa Gale imaja Wtzvestan smisao. ‘Osim toga, protivdokaz nam je dala istorja, Do- voljno je citirati Hobsa (Hobbes), koji ne prihvata ppostojanje jednog prostora odvojenog od. tela, pa, prema tomé, ne shvata nova, gallejle, kartesijan- ‘Sku koncepeju kretanja. Ali Hobs je moda réav pric mer. On nije jak u matematicl Nije zabadava Deon Wolis (John Wallis) rekso jednog dana da je lake nautith gluvonemoga govoru nego utinti da dr Hobs shvati smiseo jednog geometsjskog dokaza. Lafbnic, ji je matematidid genije mull cecundus, svedots 0 tome mnogo bolje. Ali, zaéudo, u dinamict je Hobs Lajbnicov uzor- Naime, isto kao Hobs, nl Layne nije nikada prihvatio postojanje jednog apsclutnog pro-6 ALEXGANDAR KARE stora, pa, dakle, nije nikada mogao da shvati pravi ‘misao principa inerelje, Sto je, uestalom, bilo mozde ssamo blessing im disguise: kako bi on inate uspeo da Zamisli princip manje ake? I, najzad, mogi bismo navesti nikoge drugog do samog Ajnstajna: jasno je dau ajnstajnsko} fziel odrieanje apsolutnog kretana { apsoluinog prostora povlati sa sobom smesta | odti- canje prineipa inereije, ‘ALi wratimo se Njutnu. Moguée je, kate nam on, ana svetu ne postoji ni jedno Jedino telo koje zaista ‘miruje, 1 da ga, osim toga, mi ne bisto mogl razieo- vati od nekog tela u ravnomernom kretanju, Talkode Je istina da ne motemo, niti Gemo dkada moti (mada ‘se Njuin, iagleda, tome nadao) da determynitemo ‘apsolutno — ravnomerno — kkretanje jednog tela, njegovo kretanje u odnost na prostor, nogo samo mje govo relativne keretanje, }. njegove kretanje wu od ‘osu ne druga tela o éijem apsolutnom kretanja — Ukoliko je ret o revnomernim kretanjima, a neo “ubraanjiia — 2namo isto toliko malo kao | kretanjus ‘onoga prvog, Ali to nije zamerka pojmovima apsolut~ hog prostora, vremena, kretanja; to Je, naprotiv, ne~ ‘inovna posledica same njihove strokuure. Osim toga, Jasno je da je u njutnovskom svetu beskrajno malo erovatno dt Je neko feo fkads u ptpunom mirova~ nnju; @ potpuno je nemoguée da je ikada u ravnomer~ nnom kretanju, Njutnovalea nauka se, ipa, mora kori- stitt tim pojmovima, U njutnovskom svetu, 1 u njutnovskoj navel — suprotno onome sto Jeo niima miso Kant, koji th Je pogretno shvati, ai Je time otvorio put novo) episte= ‘mologiji{ novo} metafizil, moguénimn temeljima Jed ne necnjutnovske nauke —nisu uslowt eaznanja {i koji odreduju uslove pojavnog biéa objekata te nauke nego, naptotiv, “objektivna strukturapostajen)a, dreduje logu’ 1 rednost maith eumajnih sposod- Dosti. 1, da upotrebimo jednu stara Platonov for~ malu: u'njutnovsko} nual, 1 u nyutnovskom ‘svetu, ‘mera stvari nije Covek, nego Bog. Niutnovi sled Denlot “moghi ‘su to zaboravit, mogli si smatratt maven nevorvea fa de, ale pated hits Bog bute nepo- tenn skal jedng konsraje Bj se ark mek Seah theses are ele me Sula nines St eee ennai De, Alinta ino culo Tote amigas ata Border et gle aml es Tronic echt Tsai mmoles nauko je sated sce ete egaag Sauk is ber soa oe ca ae Feng See argent a Bebe denis Se, Get, Zara, na Beer trek nope ae mate Bids tamed ont Petvhintendenj a obi da, eng Gls teens Sas san depeinees Cea ee gee Sa Ea Scr ramen, seem fee fen luring er Capes nb Seni pla cet tan atl: oe pani Soran sence ay tnaane vaio nie eo itor o- nova lg abit tee Mao Ere o- ‘pon nde svi je clglcietate her et Iie Ban lal aps pvt as Badd Soper Pama 8 Pear Sexless a tae ace Tr cee erage gee race 2 tome posit dn dons Galler Decora gies ot i'd bo‘scloront ut nfs raat lerians sac eae Se Spee mopeus ical saree eee iooee ee erro Ihe SE A dee alt dma fe ign stearate ena ora Sn a aoe Pip a ane ae soy edt ee ae ee vince Sl Lae Rae ean ee Dl ust sone geviehe cea a ieee ee SometaPy AuExSaNDAR KOARE hipotee, sjer ono Sto nije dedukovano iz fenomena treba nezivlhipotezom, a hipotezame, kako fix {thet etfs, hank 1 foie te fovtavijaju) olene orobine, nema mesta W eksx Bistmentate} Hosoi U toy fiocoth pleainatne Broponteije exvedene st iz fenomena, a zatim genera Eeovane Inductors. Drugim relia, edna wpe Stavijeni iseusbrom ‘presvorent su, fdukeljom, u sone ‘Stoge nas ne Gudi Sto se a vellki bro} istoriara 4 tlogofa taj legelistihi, fenomenistie,jednom reat ponivisth vid moderne nauke potavljuje kao nena Eoin il bar kao njen proprim, {Sto ga ont suprot- Stavijaju realisithe) 1 deduktivna} nal srednfeg veka t ante “rom tumatenju hteo bih spake da stavim neke primed: ‘Dok je legaistiska tendencija moderne nauke van svake stmaje, pa je, Save, bla veoma plod, Tmnoguujudi newénickna XVII veka dave poovets Imatematitkom imiéavanju omovnih akon njutnov- Skog Svemira — izutavanju koje dostize vehunae [evionom delu Lagrania (Lagrange) | Laplasa —ma- da au, ininu govored, Jedan od Uh zakona, name {akon privlaéenja on pietvorisu usrolei situ —dotle Jenjen fonomenistid larakter mnogo mane vidi Safar su wore a ne. geo, medusobno pave {ani cakonima kawzalno neobjasnjenim —il neabjas- hilvim, To, zapravo, isu tela Iz nabeg svakidasnieg ‘Ektetva, nag apetratoa tea eatee {atom iz nut novalog sveta koji su relat, it fundamenta matema- lah odnosa to Ih je utvréla nauka i ®. Poattivistsko samotumaéenje { samoggranita- vvanje_nauke nisu nipofto neka. moderna Einjenic Kao sto sa utvrdil Skijeparel Sehieparell), Dijem (Duben {drug ona a skoro isto tao stara kan i sa- {ha pauta popu avih (ll skoro avi) svar, esti Suih Gre Gj astronomske navke, kao Sto 30 objas- Djavellalckzandrljhi. astronomy, nije obkrivanje Sivamog tehanizmaplanetmihkretanja, Kol eavewa mevauvesn » uostalom, | ne mofemo pornavatl, nego samo oprav- dlavanje pojave, Sater ef atdueny Sstaijjuee a fempiritko) osnovl posmatranja, jedan sistem aus gova { tamitijenth Saetanja ~~ jednu matematitha ‘najstorju— kojt 6e nam omogaeitt da iatunama Toredaatemo ploy planta stad sa bua posmatranjima ‘ostalom, to} pragmatistitke} 1 poctvistigko} epistemalogt pelbegava,Osjander (1049) da Biot ‘je serio alovi revolucionarl itis} Ropernikovog ela I bat protte fog poutvistckog pogreznogtumar fenja tune be ovals Esto slavm gentvall eer asironomije: Kepler, oft stalja AITOAOPETOS sam naslov svoga velo dela 9 Mar’, zatim Gall= icp pat sam Rj, Kojt — uprkos svome Cuvenom Ippatheses non fingo” — uw avon Matematica Drincipina prirode fleofje oaiva jednu he sam0 Fealisithe ego, Ee kauzabstichu Asuka “Jer, mada Je odtstto — priveemene, a motda { onatoo! ~ ed tradenfa mchatioma prowoodne pie latenje, mada Je Ea porcao faitku stvarnact de Svan ‘dain ‘on priviaenje ipak postavja Keo Stoarna — tant, all hoje Je cenova sate Iatike sage njegove konstruklje, Praotae pet wistitke — fisitke ~ nauke nije Njutn. To je Mal- Drang (hatebrancho, 'U stvai, Njunov stay, kal usta od fithog objelnjenja privlagenja{ postavija gn hoo Gnjenee Iransfizithog desta, ema ‘msi sa pox Uivistickog gledibta ‘Sa tog glia, tsenutnom Ge). stvu a dain, kao sto nam a je nekada cbjass Einet Mah, a ni nedavoo MP. V" Brdimen (Brig. tan), nema Sta da se samen: eahfevatl werent i Drostoml Kontimtel, wma bil sputan Jednom Predarudo, esuprot tome, i Njutn jnaboli med njegovim slegenicna uve su stra eevee dln — raz prostor— kao nto nemogute po, sami tin, nepritvaljvo; ato ubedenje, kao Sto sn ta Jods napomenue, kaje se moglo posivati na autoritet.10 ALEKEANDAR KOARE samoga Njutna, svesno je inspirislo dela Ojlera,Fo- fedejay Malvela , najee, Alnstana iors vida dey da nije posite nego bas haproiv — stay matematithog realms Bee? ci eto oxnoel fitke poe, tog novog Hljut= fee pone, nam Je sist adn tho otaneo Ajtai. 7eP° im mise dak, 88 i se moglo zakjutit, bar priveemeno, a aim itotje pokavuje: tba je poltvsttko adricanje ezignachia— Jedno obitno povlatenje koje trae samo neko vreme, {fsa jek dun ty stv —tade gau svome tragangu za‘Sabnanjem zausima s vremena na vreme — ipa leads ne prinvate ar to do sada nije ini) ko onatan | prestdan; tanije it hase, on prestaje da Sd'muznosti previ vrins, i da Gestite seb! na svorne Soraai Rane Mi Kase, on se vraca zadatin, 1 opet Pokinje da tradi nexoriao, il nemoguée, resenje Pro~ Elem’ progiagenlh 2a beemislene, potusavajudl da fade feo Kauzaing i realno, cbjsngenje zakona Hoje je sam doneo | privat oF Gaol lv hol 8 Unawe pkanale ao ispravan nije sta poalivstikog i pragia keog Chipivsmas nego - naprotv stow matematé- foe elisa, Ura, ne stay Bekonow ft Kontov, fee Dekattoy, Gallejew | Platonoy ogeo bn: verujer — Kad bit nao vrement — da snes, uate ugh nant oblast, sutaeve SSeouno perallnih razvofa. Mogll bimo, ha prime, Poel razvo) termodinamike posev od Kearnoa (Car- Poa) Furijea (Fourier) poznato Je, uostalom, da su Peo cova predavanja sadebuia Ogista Konta —~ i “ded fa ib one ostalau rukama Matsvela; Bolema- We oltewenn), Gibea (Gibbs), ne zaborav baju pri {Bn Dijemovu fea ako karakteristignu w svome oipunom neuspedt- PoP Aogll blame prouavati razvo} hemlje, Koja Je uprkos © sasvim razamnome — protivjenjt vel Wk nemitara,zamenila sakon odredenih proporeja Jeonom etomskon | strukturalistitkom koncepeiom aaa si era 2 Sa ao nt ie pera ial Sadar aos yoo Ea pn tee Cem hg Me ety Perley al fe Moura. (Moseley) i Nilsa Bora, naam eee sonar” ta Rae a ry nie ee ed soak Teron Seg ae ote ine Seige rons ame ET ao Seed hl 2 be pei io sooner ara yams le melee ene ere i ei So EE im ae nin spas LS ari it elie take sarin tl aie Speke ene ee an saan TDS fe foe Sst metas SS | gas Asta op topes mame ree idee fe Nees ig, a Sear gerting ine e Ser eta ae ala ean aes, tains nade soot a as eee ee U _Ajntiajnotom ovate T ajslersonater es Se seas, te eat) oe ee Tana Seay, eee ees ope a Senet rane waeee ous ee Samu, ale ln la ae oe ea en one rule ose Nin nrg a Pa posto je mogao ds ih podupre Bogom i zasniva na ost, { bad u njoj natla objesnjenjeA [ALEKSANDAR KoAmE Bogu — postaju 2a Ajnitajna fantomi bez konzisten- ceije 4 anatenja, ne zato, kako se ponekad govori, So Je nemogute podurel ih tovekom — hantovsko umaéenje inl mis isto tako pogreino keo | pozl- vistitko — nego zato sto su to prez okviri, bez taleve veze s onim ft0 jeu njima. Za Ajnstajna, kao za Aristotela, vreme | prostor su u Svemiru, ne ‘Svemit unjima, Zato Ho nema trenutnog fizitkog fdejstva na daljina — iti Boga koji bl popunio taj hnedostatak — vreme je Vezano 2a prostor, 2 kretanje Utge nastvart koje se kretu. All ako mera stvart ‘onakvih kalkve Jesu nije vie Bog, to nije ni dove, nego je to sama priroda. 1 aato teorja Telativiteta — tako rdavo nazvana — potvrduje bas apsolutnu vrednost prirodnih za~ Thong, koji aa fakvi — i moraju biti na takav natin formilisend — da budu saznatljivi istiniti za svakog Subjekta, Koji stznaje, Subjekta kojl je, naravno, ogranigen i émanentan avetu, a ne tranceendentan ao Njutnov Bog. 2a0 mi je sto ovde nisam mogao da prosirim ‘ono netkoliko primedbi o sam ih izneo u vezi ‘Ajnstanom. Al maislim da sam 0 tome rekao do- ‘oljna da pokadem kako sadainje — pozitivistitko — umatenje njegovog dele nije uopite adekvatno, ida pomognem da se nasluti duboki smiseo njegovog od Tagnog suprotstavljanja indeterminizmu kvantne fi- ike, ‘tu tisu posredi subjeetivna davanja prednosti iit naGint midljenja; to su fllozofje koje se jedna Grugo} suprotstavijajy, 4 time se objainjava zaSto Gangs, kao | u Dekartove vreme, Jedna knjiga fiziet polinje Hozofskom raspravor, Ser, filozafija — mo2da to nije ona koja se danas predaje'ne falultetima, al e isto tako bilo tu vreme Galdeja £ Dekarsa — opet je postala Koren Gije Je stablo fina, « plod mehanika. avon mavowvetsa 2 LSccawiers cmeLEONARDO DA VINCI POSLE 500 GODINA* »S vremena na vreme Nebo nam potalje nekoga koji nije samo Nudski nego i bozansk, tako da kro njegov duh { njegov nsdmoéni um motemo dosegnatt Go Nebae — Tako Vazari (Giorgio. Vasari) potinje svoju biografiju Leonarda da Vinéija, Takva su ooe- anja gajili Vazarijevi savremenicl prema slavnome Firentineu, a takva su bila, bez suranje, mada lara- Zena na drugi natin, 1 oseéanja nasih savrementka: ostovanje, divljenje, pa tak i obodavanje.velieog Umetnika,‘velikog nauénika renesanse. Zato je 1952, petsto godina pasle rodenja Leonar~ da da Vintija, w celome svetu, u Tall, Francusko}, Englesko), Sjedinjenim Ameritkim Dréavame, odla” ‘no mnogo proslava i spomena na taj dogadaj a uz to Pizvestan ‘rol skupova na kojima ea se umetnict, {storiari, nauénicl { usen! judi okupil ne samo da ‘obnove uspomenu na Leonarda da Vindija nego i da Uuporede svoja gledista j zajedno postignu bolje razu- ‘mevanje tog vellkang, bolju procenu mesta koje mu ‘reba dodeliti u istorit Ijudskoga duh ‘Uvek Je telak zadatak objasnjavatl ulogu neke velike liénosti istorii, Velika litnost, to se po sebi Fazume, pripada sveme vremenl; pa ipak —~ ato je + Nechiojnt feat predvani w Medan (Penn, ot avena mavens ff {nanivamo svelikome — ona mu ne pripad, i bar ne Savi, nego ga prevail obeltave svfen fas Petatom, Taka litnost preobratava, da take halons lego rode { menfe njegovs buconost ‘Da bismo jo} tno odreill mesto, moramo je uporedit sa njenim prethodniima, njetisr etre nim i njonim aledbenteima; to"je telak 1 den Zadala, utoliko Ye Ukoliko je Itsbat 9 oie) see Fimo veéa'po ojo sienna, oj mf ‘A Jo8 napornli postaje kad fe rt o Leonard; fen aloe uopio pstejao universtn genie toe (sim toga, u over sluaju nalzimo ze pred jed- som osobenom tekocom, jediastvenom i avsjol eet, ‘ne post samo jedan Leonardo da Vints ogo v0: ‘ee a jedno} strani Se Lean da, Vin tga bik ‘mogpo azvetl >Javnimne Covekom, i spleen Sovekor, Roden 18: april 1402 kao sin Se Perea ‘Mis lative a to eur) eae) i petnesto} gins postaostentk it, bij rel, foget ted Andres Vere (Verve), atin © efoy ‘To Je lep,slajan alt, cbdaren izuzetnim spo- a mute, sik, ter achiekt, fener, toga je Larenco Vellanstvent it, poss}mio Lior, xe0Storei,avanam Zl Moo, milankarn vovodl Goa ne 18h stipe Laon kd nepn va sto 4a koro dvadesetgodina, do njegovag pada, posto Francunl saurll Mano, Rado fe kod hog ao nea vista ssluge 2a vee: Hao rele} evetarot hon fe Oorgahizovan predtave | prosiave kao indener soak, zor ko je hopeo kanal | gra utvrdenf pho. Pe, kao sikar hoi Jo ta Lodovika nase pore ‘jegove rodake Taabele d's, a takode | pores ‘legovihlepih jubavnica Cecile Kalerani (Caer) ((865) 1 Lakreije Krivell (Criveli) (1485); al, pre ‘vega, radio je kao vajar, godin, na veto kanesniBkoj statul Frantoske Sforce; trebalo je da_ ons, ‘admaSujuél po dimenz\jama statue Donatela t Vero~ kija, pokade evetu moé dinastije Sforca { slavu Leo- neniow. ‘fo fe fovek Kol je, wjsto veme dok Je radio 28 1a Mora signs To} beers | sBogorotlca pea Hise domintanes iz reanasra Santa Maja le Hal's, ie aio wake prope svoga gorpedars “Stetu per Poticur, svedue, sifona Lizue,»Bitku kod An jae sil tak plan ajveteg kara soga vem fo etonek Los je ue Ceara body, 1807 allo eu hilo” cs tam Tad ovogn puta da Fran: TannSaa'Sete Ambenshog | marta Sivaleljyzatim, brine dyad Fane sat ad rebaow Rim, u sion kod Pepe Leon Be cad ‘uneran ll nef slomijen’ pobsten od Rett ae obetrabren, prawato 191. pony ane Eiskng kraje Branson 11 proveo polednje goaine Sout iva, bliss Amboada gio Je dots iirms 2. maja 181, ilo fof avn soln Gove Koga XIX vek roma oa divijeniem tao nares orotic Frogs vresenn, peuporedivog umetnika + mastra, Selim poor slovodnog'tsrearaiatog individ. HEA Foe hoi oe potiedivan w Geis neprolamneg, Savenstra 1 lope ‘Alten fe thot itovremeno traps, jr je wade bina hs drove grea, sm spljejem veka Picgovins deli Neat ported a legubifen: Nesta i PEtvca rte Bite hod Antlanjac Tana ve- Borne poo propada. Velie stata Franteska Sores, sa kealloe? made Taj klivena nije Blo noved Si oe pla metal, odnonno, ane etal e bio potre= {Sen of ore A. pinent inode Rote 1688. blo po- Signat ne posiljna ome Je tebe posta bron See omenil pecan Je bes tragn, pod maradenim Ghewoe ee {sea vojnika tarkain Trvulela, it's gu uptreljavell Kao mets za gudanie AvONA REvOLEEA 4 Ma kako vliki bi, taj javnl Zovek nije komplet- i Leonardo, Posto} Jol jedan, anurans, aja €o- vek. Covek loge je Franvoa T's postovanjim csloy= Ijavao ea s0ber {2a Koga Je, dvaseset godina poste Leonardove smrti, govorio Benvenutu Celiniu (Celle ni ako je to bio ne sama Eovels koi je bolje od svn Pornavao vajerstve, slikersivo { atiitetara, aoyo fakode, | pre sveza, veoma veliki loro; fovek lay je ispunio beleskama, fiozotsm i nauénim ogtedien bezbrojne listove hartije i prekrio ih geometefekin, ‘mehanickim | anatomskim ertelima, planovima knit 4 koje trobe napisati i mafina koe treba napeavit; Seve ji je te beletke | oped pisao obrmatim slo- ‘inna sto su se mogla deSifrovati samo u ogledat, kalo bith zadtito od radomnalihofiju; Htavibe,Euvag th je skrivene i niked ih nikome nije pokazivao — it je to inio vera ret. Poknzao ih je, recimo, 1517. Anto- niju de Beatisu,sekretaru aragonskog kardinals, Koj Je posle toga podineo izvestaj svome gospodaru”iti= {lero Yooma lp mogh oe ‘T spis ‘isu lkada objevljens. Umesto da th cstavi Prensoau T, kofi bi ih bar suéavao sve zajedno, Leonardo ih Je, pred smart, zaveStag Franéesku Mel: ciju Qiel, svome domesticus, wSenicy sokrtara £ prijatelja, Melet th fe odneo w Ttaliju ty ito kao 1 ‘jegov gospodar, Euveo th u skoro potpuno} iajnost Poste njegove sation! eu pripall njegovim nasledni- cima, Koji su jedan deo izgubil, 3 ono 80 Je ostalo ‘najzad prodali, krajem XVI veka, tevesnom Pompeu eer Haljansiom var, w sub na fence ‘Dalja istorja th spisa prillfno je kamplikovana { suvie duga da bi se ovde mogla isprigatl. Nadent sa uw Spanii, zim opet u Itai, dol najzad nisu bill rasturent i odneti t Pari, Vindsor, Torino i Milano; vYaino je uglavnom ovo: sim delova rulkopisa gde Se govorifo o'slikarsivu, 2 koji su predstavjall osnoy Gola Trattato della Pittura objevijenog uw Pariza 165, zatim rukopisa nazvanog »Brendlove (Tomas100 [AUENSANDAR KOARE Hauard lord Brendel (Arundel) doneo th je 1638. iz Spanije Englesku, gde th je 1708, video nema antropolog Blumenban (Blumenbach)]; 1 izvesnog broja strana gde su obradivant nautni probleml, = koje je Libri odneo iz arhive Francuskog instituta { pomenuo ih u svojo} [stort matematicksh mauka Tralije 1841 — 5x} ortali rukoplsi ostali su nepoznati ‘Pek u poslednjo} Eetveli XIX veka otkrivent su neki od njih u velikim javaim bibliotekama, gde su mimo letall nekoliko vekova; prepisani su, prevedent Hnajzad su ih objavili Jovan Paul Ribter (Richter). (1088), Raveson-Molijen (Ravaisson-Mollien), -Mak- Kerd (Maccurdy) 1 drugl ‘Utisak oi au te izdanja izazvala blo je velik Léonardova iénost dobils je natéovetanske rszmere. roglaien je za najveél sevremeni dun, za osnivata moderne naulce { tehnike, pretetu Kopernika, Veza- Iijus, Beltona { Galllea, Koji se volSebno pojavio kao roles sine matre na potetku modernoga sveta Zatim Je, & prvim godinama XX veka, veliki francuski nauéniket eruaita Pjer Dijem, kome dugu- jemo ponovno otkrivanje srednjovekovne nuke, ob- jJavlo bvoje Euveno delo Leonardo da Vindi, oni koje Jeon Gitao { oni Kofi su Gtali njega (1906—1913); u ‘cama je pokusao da unilti onu paligno mistignu sli= ‘Ru Leonardovu na koju sam malopre podsetio, zame- fjujae je dragon, sttogo ‘storljskor. Dijemova kniiga je polaza tatka za sva savre- mena istredivanja 5, 0 poredenju sa_njenim ogrom= him yrednostima, nije toliko vaino Sto nam je, 23- slepljena 1 zanela svojim dvostrukim otkrigem — Sreinjovekoune nauke, # jedne strane, 1 srednjove~ Kovaih clemenata u Leonardove} misli,s druge str ne — najzad dala jediu njegovu priliéno Eudnovate paradoksalna slik silk Jednog Leonarda koji nije ‘blo samo uéen ovel, nego | nauénil isto tako velki ao 1 sem Dijem; jednog Leonarda, posledn{i plod srednjovekovne tradiclje, narotito parish nomina- ist, koje Je britljvo proutavao, saGuvao ih i, preko svogih rukopisa, preneo utenim ijudima XVI, pa tak avons nevorverzn 1 LXVIT veka, Tu so, dakle, Leonardo wife ne pojaviju- je kao jedinstveni genije, onakav kakav je bio w otima istoriéara XIX veka. Neprotiv, po Dijemovom shva- tenju on postaje spona —najvaznija spona— iemed srednjeg veka i moderih. vremena, spostavijajaeh take jedintvo i kontinuitet razvoja nauéne mish. ‘Savremeni ueenjacl, mada su utvrdili mnoge sednjovekoune elements rishi Leonarda da Vindija (stvari, njegova dinamika, njegovo shvatanje nau Ke, uloga Koju Je pripisivao iskustvu | matematicl, Imaju svoje srednjovekovne ekvivalent), nisu pri hnvalili slik koju je dao Dijem, Mi koji, zahvaljujusl pokretu Sto ga je otposeo Dijem, poznajuei mnogo bolje nego So Jeon to momaa { stedjovekovnu | renesansnu misao, shvatili smo da Leonardo, ako je trebalo profeti se stednjovekownom tadieijom, nije morao da umuje nad rukopisima i inkunabulama Alberta Saksonskog ili Bredverdina (Bradwerdine), Nikole Oresma iit Buridana, Sulseta {Suisset ti Nikole Kuzanskog,lako je verovetno pro- ‘tgo fi prelistao neke od njih: Zapravo, ta antiaristo- teloveka tradieija,tradicija dinamike zasnovane na Pojmus tmpetus-a, pokretacke snage 80 se nalazl {elima u pokrets, koju su pariski nominalist suprot Stavijeli Aristoelovo} dinamiel, oseéala se vee u vvandulba; to je bila jedna jo8 diva tradicja koja se ‘mogla naéi kako u vniversitetskom ufenju, tako i u opulsrnim lenjigama pisanim Jezikom prostog”na- Foda —narofitoialijanskim — a &ii mata) i iroku Tasprostranjenost danas umemo da cenimo ‘Znamo takode da, radi olkrivanja te tradiije, uenjaci XVI vela kao ito su Bernardino, Bald, Kar anus, Tartabja (Farlagliy ii Benedet, nisu moral {da prevréu Leonardove rukopise; mogii su lake da Je nada u mnogim novaftampanim knyigama. Paradolealna poslediea Dijemove Koncepeij, ‘mada je ova isticaln Kontinuitet Istorskog razvojs bila je ta So je Leonardo predstavljan kao zakasneli srednjovekowni dub, vile-manje usamljen u svome102 ALERSANDAR ROARE Novi istorii tee da uspoctave telnje vez fimedu Leonarda i njegovog doba, Skrea nam pad= njuna postojanje Jeune nauéne {iehnitke literature fa narodaom jexiky, koju sar ‘uprave. porrenvc Narotito nagladavaj da je secranje Yudsaih tela bilo piléno testo u XV veka | potetkom XVI veka, Oatmt toga, Leonardove tehniGke ogiede | crtede dor vode u veeu sa vim interesovanjem 2a takva pitanja {pomenutoj epohiepobi koja Je tom pogiety la ‘zogo napredaije nego Sto 2e donedavao isi, Sivan, Sint se. da mnoge matine predstavijene na ‘Eondsdovn rtm ig bl Fed nego ay ‘ego su fo bil nace predmeta koji su postal, hole je.on mogao vided, & verovatno th video, oko sebe Brugi natn, Ssioka se protivedi Difeinovom po Jaulaju'da Leonarda pripoi! srednjem velar} madi of nega udenog jutalja starih knjiga, tele Ga ex Poveda direkins sa Greima: Arhimedom’ 22 koge Te Peonardo zalsta pokaivao mnogo. inferesovanfa, 1 ‘Bitlidom, ja Je matodu otevidno pokusaveo da fo- draiava. Sto se tie iret, ont ou skint da pethvate inlljenje Leonerdovih savremenika © njem — womo Senso lettre, ber obrazovanja ‘Tako su Dijemovu sliku Leonards koji Je sve digo | Koga su svi Etat zamenilslikom Leonards Jj nije nsta tan | ogako nije ita, Rekao bin di su tl savrement naulctpreterll svojo) rosk- eit ne teorju Pjra Dijema. Leonardo je 2sta bio lwomo senea lettre, on ham 10 kale 1 sits, dodaju, ‘pak, davau gn take nazivalnjegovt nepeietel | Porivajutl upomot protir nj nadmognija. pra ESkustva, Medutim, ata sve to zapravo aneti? Po seni, nift,osim da Leonardo nije bio sknjitevils, Humanist, da mu je nedostajalo kaj obrazovenje da nlkada’maje utio na univerateta, da nije znao nl reel lalinsi nije umeo dase Si8) toast Pgladenienitaijensizen jeskom kojlun su govoa Avorjan’ Media ii Storea | Ganovi Akademie: Sve fe to svakaleo tafno. Po retina poslednjeg tzdavets Econardovin spss, nfegov jez fe ona) Kofi gover! avena mevouverin Fal foskanski zemljoradnik ill zanatij; gramatika mu je pogreina, « ortogralija fonetoka: Ukratho, to znatl Ga je blo samouie All samouk ne madi nezalica @ om senze loti ne moze se prevest kao neobr Zovan ove, pogotovo w ovome sivas. Zato ne ote- mo prihvatit da Leonardo, posto nije ueo da pile ze latnskom, ‘nije umeo ni da ga Sta. Mofda ne Saavim dobro, al ako je mogeo dati Ovidije Go Je, po svere sue, cim), js mu J mnogo lakse maga Bide ita nes mauen lengigd — geometsiju, opt ku, fina ir medicinu — predmete koje Je adeno pomnavae. Nauéna dela sy zapeavo, lake 2a Stanje ‘Skee Coveku poznat predict 0 kome se govort Na {eikoge nailesino w knjiewnim tekatovima Piiam se, uostalom, mokemo limi uvek — ovako ‘duboko profeti"svojom Inelektualnom tradicijor, Istovremeno akademskom | viaelnom — predtavil Sebi okolnos ts kojima je sanjoy Hi bar ievesna vista ganja, mogle Bil sticano | prenodeno u epona ima koje su prethodile main}. Vet Sreneusl storiear Elsjen evr (Lucien Febvre), koje tllko unio a2 nove istorjcksh navien u Prancisio), lmao fe ebl- fe} da_podvladl resi iamedu nabeg” duhovnog strove — ily bar, nash duhownih navika, navika Ijudi koi Sia) Gutke | sve saonaju virucoo =f duhovnog sstrojstva Iadi'u srednjem veka, pe fake Su 'RVE AVE veley, kop eu Stal naps, moral da ingen fh aan a tae eo bnoge Sto su tnall whom. Ti Huh, za koje ou ne samo wera fides nego | znanje ~~ sotto — bill 2 Duty, ud neu smatral da treba prota kj Kako bse sazmalo o fema je u njoj ref, uo Je tlle nekoga Ko &e roto usmeno spit Zato ne treba da poteenjujemo ono Sto je madi * ‘Leonardo mogeo saznatt po fuvenja u Firené! — Fi- rentinel su priéno brbljivi —- 0 Pinu (Eicino) 1 Piku (Pico) 10 Spisima Akademife, a da pri tom nije ‘morao otvarati njihova velika folioizdanja, Iz pita nj Je mogto nautitidoveljno o njlhovem poznavanyta104 ALSKSANDAR KOARE veta: mefavint platonizma i skolastike, madlje i her~ ‘metizma — da odatle lzabere ono sto del. Isto tako, ne treba da poteenjujemo filozotska i ‘nauéna znanja Koja jo Leonardo mogao steéi « Mile ‘hu preko commercium-a (vers) sa svojim prijateljima ‘Marlijanijem, "Cavenim lekarom, potomkom neke wrste nautniéke dinastije, | Lukom Patolijem (Luca Paccioli), matematicarem { autorom jedne ogromne ‘Summa ‘aritmetike, algebre | geomeirje.(naplsane, luostalom, na italijanskom, a ne na latinskom}, Kojt je Leonatdo kupio u Padovi 1494, a pored te dvojice {sa pristalicama | utenicima Nikole Kuzenskog, od koje nekolicina nalazila u Milan, kao Sto nam je danas poznato, Oni su mogli, a to su svakako i ueinl, dda mu pokszu vaine spise i isprigaju mnogo stvari 1 vezi sa srednjovekovnim raspravama lzmedi po- bomika fiste anistotelovske dinamike i onih koji'eu zastupall teoriju impetue-a, pnivacen od Nikole Kuranskog 1 Dovanija Marlijanija, strca njegovog prijstelja, ‘Mogli su mu ispritati i za diskusiju o uniter ili pluraitetu svetova, pitanju o kome se Zustro rasprav- Jjalo u srednjem veku { povodom koga su stednjove- ‘zovni filozoli, iz teoloSkih razloga, da ne bi ograniei ‘svemoé Bot)u, zastupali — nasuprot Aristote | nje- ovim sequaces — tezu pluraliteta, il bar tmoguénest pluraliteta svetove, govoredl da ih je Bog mogao stvo- Tit] Koliko god hoe, jako je, u sivar, stvorio samo jeden, Ne mode se zamisiti da Leonardo nije éuo 2a to, fake ako nije Stan sam telat tih rasprava. Po aaen! dlilema: »knjiski moljace koji ponavlja ono ito je pro” tao, il dst, izvorni genije kojt ave stvara i iamiilja Jaina je dilema, isto tako laina kao j protivuretie slike Leonarda filovofa-naunike, dit prakticaracnos ‘alice. Te dve slike potigu od projicianje u profiost reoviadujuéih uslove danainjice. Mi smo, uw stvari, tollko naviklt da sve udimo u akcoll — naue | umet! fost, medicinu i pravo —— da lak zaboravijamo kako’ se do XIX veka, pa i doonije, fehnigar’ ine avena nevortctn Ws Jenjeri, arhitokte, honatruktori brodova 4 maging, a dda ne govorimo o slikarima t vajarima, nist obraso. vali u Skolama, nego su svoj zanat ult na lieu mesta, W radionicama, ‘Takode zaboravijamo, ili dovoljne dobre ne shva- tamo, da su bat iz tih razloga radionice jednoga Gi Dertija (Ghibert), ‘Brunelesisja (Brunellesch) il Verokija bile istovremeno mesta ge eu se utile mno- ge stvari, Isto onoliko, ako ne i vif kollko th se u hae vreme uti u Skolama: raéin, perspektiva —t eometrija — vettina tesanja Kamena, livenja bron 2, eranja mapa i utvrdivanja gradove, zidanja svo- ova t kopanja Kanala, ‘Sigurno je da nisu bile neznalice ti sneukle Hugi Sto su se obrazovali u cuvenim radionicama, ¢ mada im je znanje bilo uglavnom empiriéko, ono ti w kom sludaju nije bilo zanemarljivo. Zato je Leonardo bio olpuno u prava Rada Je svoja znanja stetena isku- Sstvom suprotstavijao nike) nau svojih protivnika hhumanista. Uostalom, te radionice, narotito Verokl- eva, bile su i neito mnogo vise nego mesta na kojima ae Guvala i odriavala jedna tradiclonalna vestina: bila su to, naprotiy, mesta gde su se provavali start {novi problemi, gde su pretresana i primenjivana no- va retenja, gde su vee ogled! i s nestrpljenjem se Obekivale Vesti o svemu sto se deSava na drug me= hima Verokijeva radionica ne objainjava tudo 2vano ‘Leonardo — niéta ne mode da objasni éudo jednog ‘genija; ipak, 2 ga je radioniea obrazovala | uputila njegoy duh lu izvesiom praveu holt Ge ga odvertl lea Praiou, a ne ka esto} tear. ‘Ta praktitka tendencija priliéno je vadna, jer ram omoguéuje da shvatimo | procenima nauéno delo Leonarda da Vindija, " 'U stvari, on je mnogo vile infenjerriego naut- nik, Ingenjer-umetnik, naravno. Sligan Verotiju, ko- {a je Sarton nazvao »aveti Jovan Leonardove, sigan Albertiju iit Bruneleskiju; jedna vrstaduha u kome106 [ALIKSANDAR KOARE duh renesanse nalazi jedno od svojih najboliih i najpriviagnijih otelovtjenja, Leonardo, Zovek renesanse ... Zar to nije suvige jednostayno? ‘Zar nisam ja iéno istakao suprotnost Semedu Leonarda { obrazovanih nauénilea t weemh ual Kvatrotenta? Naravno, ubinlo sam to i spreman sam da prizmam da Leonardov duh {-delo's velo} meri nadmaguju renesansu — Stavige, suprotstavljaju Jo} se suprotstavljajudi se, pre svegs, mits { ma- Gijskim tendencijama renesansnog duha, kojih je Leonardo sasvim osloboden, ‘Znam, takode, da je sam pojam renesanse, ma ako ga jaono definisal jedan Burkhart (Burchard) i ‘Velfin (Wotflin, bio podvegnut tako temelino} rite danasnjih uéenih ljudi da su ga oni bezmalo UUnISU otirivajudl pojave tipiéve za renesansa usred Srednjeg veka I, vice versa, vel bro] stednjovekov- sah elemenata ty renesansio} mis} 2ivotu Cini mi te, ipa, da se pojem renesanse, uprhos Ieitic Kojo} Je blo podvrgnut, ne moze odbaciti; da {storljdkt fenomen Koji on ozagava poseduje jednu stvarnu, iako otigledno slozenu jedinstvenost — vt {storijski fenomeni su slozeni, a elementi, identitni {il analogni, proizvode u raznim kombingetjama ilk raznim smeiama razlitite rerultate, Sloga se smatram ovlaséenim da turdim kako je Leonardo da Vint, bar po izvesnim svojim ertama —‘ponavijam da genije nikada ne pripada potpuno ‘vorne vrementi bio Sovek renesanse, Stave pred Stavijanjene najzatajnije | najesnovaije vidove On je govek Tenesanse po snaznom potvrdivanju svoje lost, po univerzalnosti svoje misli | po svo- jo} radcznalesti, po svome nepostednom 1 odtrom ‘Spadanju vidljioog sveta, 8v0j0) sjajno} intuiciji pro- store, svome osecanju dinamitke strane biéa. Mogio bi se dake rett da, Ulzvemnom smislu, u njegovom ‘Rumanizmu — mada je on moderan po svome odba- ‘ivanju autoriteta t Knjiskog 2nanja—u njegovo} ‘tigledno} ravnoduinostt prema hrisCansko} koncep- avena nevowvetsa tor iit vasione, neka od najdubljihstremljenja rene- Sanse bivaju Sspunjena i Leonardovom ui ‘Meitim, vratito se tam odakle smo pol. Leo- nardo je, kn fo sam rekzo,infenjeramethie. Sedan od najvetth, nesumnyivo, koje Je svetikada video. On Je Eavek praztra, dnosno ove koji ne grad tor 4, nego predimetef matine, 1 koji najesce kao taka his Otuda njegov bezmalo pragmstlént stay pre- za nal, koja 2a jega nije predmet kontemplacie, dogo instrument aie ‘ALL u materaticl, ti. u geometrji — mada mu ugujemo neko Gist torah oliéa, hao So ‘svodredivanje ttite piramiae | neke Gude feoreme @ himblama — on zausima uglavnom stay indenjera tu tral prakltna revenge, reSenja Soja se mogu osivanit rerum naturae, pomogu mehaniéih inate mmenata. Ako ta nelenje’ hist avek poipuno tan, ‘ego sszno priiizns, a Leonards to mje vaino, sano tk cu ona sto je toguéno bia gledsta prasis- Salata, sato be nam smetale teorjske rezlike ako et fne tako bematajne da ih nt ljdako ok ni neki {nstument ne mogu otkrit? Stoga je ometrja Leo- narda da Vintja tafeesce dinansitka | praktka ‘Utom pogied mista nije iaraxteistenije od nating na kojion resmatra it redava stan) problem Jevadrature kruga, Leonardo ga redava tako fo pusta eng dase kota po {edo} pravos lili. elegant no tlako rebenje oj, na Zaloot nema nilakwe veze fa problemom ato ru ga postavil { rermatrall grékt geometr Alls gledifta presi, zafo ae ne bi upo- {Echile neortodokene metode?” Zaito bismo ogrant- aval svoje puteve | natine delanja? Zalto bt bilo dozvoljeno erat rave nije: krugove, a nei kot at ikrugove po linijama? Zao bsmio moral da Hevidenb Ti Piboraljumo possanje tdkoval All Eo Je Leonardova geometija po prirodt pralithe, na tonite nije empiri. Leonardo nije empinicar ‘Uprkor svore dubokom shvatanju prestdne loge | vitunke vadnost? posmatranje 1 ikustra t)potazt Za naufnim exmenjem, il mosda bal 20g tage, onral AuEKsANOAI KOARE rnikada nije potcenjivao vrednost teorije. Naprotiv, slavija je visoko lznad iskustva, dja se glavna vred” ‘host sastoj, po njemu, upravo u tome sto nam emo guéava da izgredimo jedna debra teoriju, Fedaom ostavijena, ta teorija (dobra, to jeot maternaticka) apsorbuje, pa ak 1 zamenjuje iskuetvo 'U Leonardovom nautnom dela to slavijenfe teo rijske mis ostaje, na Zslost, pomalo:teorijsko. On ga ne mote sprovesti u praksi; nije naudio da mist apstraktno. Tako Je lzvanredno obdaren intulcljom, hne ume taéno da i2vodi zakljutke Iz principa koje ppoima instinktivne, tako dane moée formulisat akon ubrzanja pr padanju tela, mada je W sanju da Shvatl pravu pritodu tog kretanjy isto tako, ne moze a iskaze, kao apstraktan prineip, princip jednakosti akeije { feakeie, iako ga Inslinktivno primenjuje 1 Svojo) anali2i Konkretash — il, bolje reei, polukon- kretnih — slutajeva sudara tela, koje razmatra sa Preciznoiéu neverovatnom } nedostignutom due od Jednog stoleca, ‘Postofi, ipak, jedna oblast saznanja kojoj Leo- nardov Konkretni natin mifljenja nije predstavljso ‘nedastatak —- to je oblast geometrije. Leonardo je, u stvari, rodeni geometar i poseduje, u najveso) merl, jedan’ dar — veoma redak dar — intuilje prostora Gna ‘omoguéava Leonard da prevazide svoj nedo- statak teoetjskog obrazovanja. Leonardo obraduje ne Samo razne probleme u ves! sa funulama i pretvara- njem slika { tela jedaih u druge, sa konstrulsanjem praviinih slka, odredivanjem tezista, proizvedett fe- Stare za opisivanje Konuanih presea, nego, kao sto sam yeé rekao, uspeva da natin{ nekoliko istinskih olka, Tstovremeno — a ovo mi se Sint neobiéno vakno = geometrija kod Leonarda nadmattje Ingenjersis ‘nauku. Zato se u njegovo} geometriji najgeiée seta inntenjer,{ vice versa — u njegovo} intenjersko} ve- Stini uvek je prisutan geometar. Upravo iz tog razioga zabranjuje on da se tom veitinom bave, pa taki G3 Je Ude, ont Kojl nisu geometri. »Mehanika jes, kale AUONA REvOEveHA rah am on, ora matematitiih naukas A ta mebanke, {olet polo oe mates tere pom of AY ‘ela — naka o ana, jet nae {i vesting) 2 Tojo Leonardo, tenth ei Kav 4m ee “poljve saita neverovatn sposobnot, Sta sv ne tr konsciso! laine at cine ta me boos Stehlice| atinehopatice, ore isles bene {ate ranboj,matowe{rbine stugate ia pene: Ijenje eavetnje i mating su leven sta, srtoe Stone za pomaine prediave,famnparske tating | ict bet enka one sant ba sebe,podmornice | Teta taline adie hoje Ce slakia! fad ulm | povetat nihove blagosnje | tot. Meduti tin vj te patie rina Prowevana, in ioe, his gras maja ug u Leonardovo} misli niti u nniegovome eh T moida am ce prevatio azvayll gh skansruliorom mail ar; athe ime blo by pingaaabe Uva, nj sigur da fe Leonardo, ed ath cnih divath madina Ej mart prksvaja Sesreje Strane ajegovin rakopisn, ads ostain.jnt Jetina.iagieda da Je bio nope vite must om min planova nego nti trarcfemy dee ie tnogo! vile zaniialsineektuann et pis tims aposdbnog dx mi te tain, no States thot kaj bt one moped jada {palin ste: Fenje kaj bone tog, oJ oda sone ‘ent aalogshog hog se Leonardo ako reo koistio Brolin, pak sad, femme “na primer, ne Spot’ Dre on se tikads nije paallay bce ne Eatoopstvene potebe,évama vl atin sos ‘remena: ftamopaiom 1 bakrorezom, ako je aes 1 sevro Stampa malin! Hen fara pate xa talrorese na ojima st ia pedsejena frvinn seams tla za delo De dina proportne nfo Zevon pratlja Like Pats, Verorata'se iz og og fess. Leonardo, oe tal otcougd malt feoreltara abe ikustvo”praktnr talko Feely od tehniGhih adore 1st XVI XVI ve, ap dod ot ov! posit sce fi lke, Leonardsnaa [ALEKSANDAR KOARE erteZi su »projektantski planovie, prvi koji su tkada {redo T tako, dok je neverovatno tetko rekonstruisati srednjovekovne maine of kofih su nam ectall samo opist ill cried), nilta nije lak’e nego. Konsiruisatt ‘Leonardove magine ili, tatnije, nista nije lake kon- struisali th danas. Tako je, na primer, Robert Guatelis, {radio jednu lepu zbink Leonardovin modela, kot Je Medunarodne poslovno matinsko udrazenje izio~ 4Hlo 1052, pre nego Sto ée je poklonlti Muzeju w Vin- &, Leonardovem rodnom mestu. AU zaista sumnjar 24th Je tho, ukdjudujué! tu i samog Leonarda, mogao eonstruisatl' w njegovo vreme. To nipoto neu juje Leonardoy genije, nego. ga samo prikaniie u pravoj svetlosti: {© Je genije tehnologa mnogo vibe ‘ego tehmnidara “Leonardo indenjer avakako je jedan od najvedh tehnologa svih vremena. All sta rect o Leonard {i= ziteru? Moderni istorieari, opravdano reagujusl na preterivanja svosih prethodrika, govoril su da je Ijegovo larazavanje festa nejasno i Jos Bekée prot ‘yuretno; da njegovo} tehmnologifi nedostaje precizost, Ga je njegova loncepsija polretatie snage (forza) koja Je uzrole kretanju slobodaih tela — mitska i poo- titna: w stvari, on Je definige ii opisuje keo jedini entitet na ovore svetu, gde se sve trudi da traje u ‘bey, koje, naprotiv, edi ka svome uni8tenju i smrti; da je njegovo shvalanje tesine — prisutao ponckad ‘kao uzrok, @ ponekad kao dejstvo Kretanja — nedo- sledno, Takode #1 podvlatili razlike u Leonardovers shvatanju stope ubrvanja pri slobodnom pedanju tela, kroje je na nekimn mestima u njegovim splsima sraz~ memo prostoru_(putanji) koji je telo preslo, a na Jemaelineer toes w dan, bilo olusereno hale je pevogs, a jaro kedenjedrugogn. Olitan ct, ily Je vole | sbvato, sa ivattednim kaso: sve veitine pooredene crfanjue i, ao je verovall njesovim biografima, N. Gerardingu (Ghererdin) 5us ALERSAODAR KOARE Y, Vivian (Vivian), u mladot e bio sklon mano- 20 We beni laren nego mates Ro, bilo tako mu drags sgurne Jet de u pit nyjima cietike | umetaaed Gale abe bo ates, Sg vin rl nepal tapotie T-hade se near pojetely diner Cig, Jelnom prakom «im nado ntian t raseon 2 tome ta fo supetionae — vajrstvo ls aes Gomi koja je etek bs, wel erat med oe fered Gatiae satratio ea mu nade dkasa"s se Uinetnet! Kojo se bavo. 1, Ho je yeaa, Late Soka a koje se Galle) parton potpuno a it tas Sut io ih Je ncaa upottebio Laude do Vingha SS hoje Gale} aval sie no: nego thie setae one uk automata roto tat Ko Joss {injeov slaval pretodnievoje raativeje sat ‘ap tu nadmoe! ala vide Sad Sul patie oi Bikowme"stmbotzar}e nad yajesbam™ bein ‘Ai-Gale} nam oe ne predstrlja Kao Kas samo ‘tine iio slate pieiponlje vaatsen, ego | sven nakonostina setae cele sbkay Utila On bran vetlorsvasdukaie precore Jepottompocile rane reneanse a mrs prctpa? ct pretrivanje, kontorsiey degorcnet | sues ‘atin rodove manitima 1 bor Se prot ne Te Galleeve nakionot | mtnje baci juste Sei. 2a njogov ira Torkvata Sean & kool on salad ‘Shotebjeva sale weve od cacy tetsoess {Ge I, okad lame njegove Conadereiont ot Testu ide g:Panotsla (ll), volo dobro Snecanss dia nega bor medi te dvcioe peonka nije Us Seino star od tne tivotne Vasant ogo tnate i prlat grace jong tists kndevnog gore Ea ope rae tame nh dvojce nije pearls ine ava opretna shvatanje pemidtre Maiko Se Suprotna stava prema ; ‘gover milena, nalegorena poesia fe Tasovers Gtiobodenom serum) koja emrava Seases du ave tumat tan dale Abuja ta nesio dogo: hi sa "shove! porpolve na nein alikaas eeu ACOA RaVOLICHA ny pod imenom ‘anamorfoe’ one nam — da navedemno Bas Galljeve ret polamju Nudaka pelle a se sla posmatra sa strane 1 sa clrwtens tatke le. Sanjay al ako Je gledamo spreda kao Sto oes priroduo gledanne druge slike [ta Pll) predlav Eimo latin Unija 1 Soja a2 koje ukoln se dobro Potradimo, motemo prom da ie na reke, dala blake fil neke fudne 1 varjive ole st take, strats je Galle, alegorina pocalja ~ ukolkoalje ‘pela da vcbegne | najmanjt nak naporae — tera brizodno prpovedanje, hoje je inate lepo vidio { ‘robe ge posmatratl spreda, ada se polagod! nekora slegorinom magenju, videnor iskoza i samo Impl faranome t »guii gona Eadan natin, fantasti, Eimenttnim Tf potpino nekoriaan Lenilietnamae (st. 13). »Stoga poredenje Tasove ‘legoriémetode ‘E pergpoutvtlScon,snamoctcom tije Jeno pos tmolu Sega Galle] ijednateva Intencl}e Heeney Ro- {anda (gevrenog ok 1515) infenciama Kine tumetnoet roneanse, a feinje Onlabotenog Jerusl tna (aavrdenog oko 154) sa tenjama manirizma. Na Emme pocsu svolin ‘Consideration on opiate Siprotnod tamedu Tasovog i Ariostvog sta tania {oll Ue, tako roti ber promens, mogh primenit na Opie dveja alka — Rafseln (Bogoroticd e Foina) Pasar (Benprefno seceSeh pu Gale na opts bo ikog Dordonijevog il Tieljanovog ola uporetenog s2 35 Nai di Broncina i Penta Sveti 7 Hle Galil), »Tasovo pripovedanje mnogo ab he on intra hego na aij si, fer, pou Sintra sana of roche Koen drveta u lakvo) Komportl figure x obevero save, tnd, ber oblina | rajetnost Na wljan} all, me? dtm, obit se Bago pretapau, {oa Jedne bo pre= ‘tse na drugu ber pores; fako ska portafe nen, ‘bla, puna nage 1 bogatarejefnotn. Arion jan’ ‘deat Sbvara'u blinarba .Teoo cad u komedi, ‘Sava (Ser 17) Potpuno ist stay, +klasifane po svome upornom nastojanj na jasnod, umerenod 1” sraadvajanual AumceanDAN KoAnE rodovax — {j, nauke, 9 fedne strane, a religije ili lumetnosti, s druge — nslasimo u Galilejevims nau rim delima. A njegova netrpeljivost prema numero logii, kako pitagorejsko} tako t biblijsko{: prema upotrebl simboliama i teo- { antropokosmitisly ante logija, bilo da to Gine njegovi protivniel, Koj su otiriéu smeditijevskin planetae suprotstavijat wise. ka vrednost broja sedam, it njegove pristalice, koje ‘su opravdavale bro} Getir iste da on odrazava Setyorodelnu sustins Boga, Vasione { doveka (Oss, Duis, Priroda i Materia ili tel), zatim prema pric hhvatanju animistidkih shvatanja a astronomji iu. fit — vata netrpelivost polpuno se mote upre- itl ea njegovim festokim protivijenjem knjidevnom, 1 slikarskom manirizmu, eu nam Je valnost i dubin ‘ako lepo pokazao g- Panofsid. Ta} Galilejev slant. cizamx kao da bi togaa malo rasvetliti sayoneta jegovih odnose sa. Keplerom, »Pomato je (mada nije shvatljivo)s, pise g. Pa- nofski (str. 20), nda Galle), me samo. svojim prvim spisima nego iu svome Dijalogu o doame naj ‘besim Sistemima Sveta iz 1682, to} Kajizt koja Je od ajega natinila grtvu za njegova Bivota, a simbol inte- lektuaine slobode za buduéa vremens, nigim ne po- minje osnovna astronomska otxtiéa. Keplera, svoga ‘strajnog saborea u boju 2a primavanje Kopernile- ‘vog sistema | svoga Kolege na Accademia det Lincel, kolege sa kojim ga je vezivalo uzajamno postovanjé F poverenje-e ‘Da bi oe objasila ta Ginjenica — koja, moremo ima veoma zbunjule — ne mote se, So je onel lagano, navo iejevo ‘nepornava- je Keplerovog dela. Veoma je tefko poverovatt da Galile} nikada nije Guo 2a radove slavnoge scarckog matematiéarac, rome, povrh svege, Ima da zahvali 2a pobedu u sporu sto Je nastao posie otkrica smedi- Gijevskih planetae; zaista, podrilea koja je Kepler prutio Nuntius Sidereus-u i, jo8 vide, stvaranje teo- rije instrumenta — teleskopa — kojim se Galil) poslutio u svome radu, najzad sa pretegnuli kentar i mavens mevonversa ua njegovu korst. Stavifo, utwrfeno je da su Keplerova otkriga bila poznata galllejeveima t da su ih oni pri= hhvatil. Tako Bonaventura Kavalijeri Kade w svome Specchio, Ustorio (1632) da je »Kepler nelzmerno lusavraio konusne preseke dokazavétjasho da putanje Planeta nisu krugovi, nego elipses; a Jol dvadesst ‘odina ranije velipse se.pominju kao ‘eto opste- omato { kao podesan odgovor na pitanja Sto th je Ostavila ber odgovora prvobitna Koperaizova teoits Jas, {to th pominje niko drugt nego glavom osnivaé ‘Accademia dei Lincei, Prederiko Ceui (Ces) koji 12 Jula 1612. pile Galllaju: >Mislii isto. kao i Kepler da bi prislititelarutalice na taéne lerugove matilo privezati ih, protiv njikove volje, za vodenital kas men... Znim, takode, isto kao 1'vi, da mnoga kre= {anja nisu Koneentriéna, ni w edaoeu na Zemin 1 odnost na Sunce... a takvo nije, mot, nijedno fd njihy ako su im putanje eliptitne, kao to tvedi ‘Kepler« (ete. 22), Zalkljuéale g. Panofskog, koji sa punim pravom fstige vaznost Cexijevog pisma — ono je, irgieda, promaklo panji istortara i Galilejevin biograta po meni je, dakle, neosporan (str. 23): »Jo8 of, unaj- orem slucaju, 1612, t. samo tri godine poste objav- Hhivanja Astronomia nova, a dvadeset godina, Posie ojave njegovog.Dijloga, Galile) je zaso za. prvi I ‘drugi Keplerov zakon. Dale, ne poininje ih hotimnice, ‘8 ne zato Bo nije bio obavedten. Imi treba da se 28. llamo: zasto?e Na fo szaitots Voluil (Wohiwill) je, u svome Gotileo Galilei und sein Kampf fr die copernican!. sche Lehre (vol. I, p. 88), adgovorio da 2m Galilee —koil Je dobro zao da kopernikovsld sistem sade tedkoée je Je reSenje neophodno ako se Zeli da se on uzdigne na polota} prave sstronomije Suntevog sistema, ali Koil, po svemu sudeti, nije verovao onan vrednost Keplerovskih redenja — tu nije Bilo wu pitanju postizanje tisto nauénog eilja; trebalo je sjasno pokazati svakome mislenom biga nadmoénost koncepeije dvostrukog Zemljinog kretanja (koperni-12 ALRKSAIDAR KOARE kkovskog) nad tradiclonalnom koneepeijom svetae. U svojim Btudes galidéennes 1 ja sam pokulao da Ge Ietevo cutanje Dijaogu objasnim finjenicom 80 Je to delo—napisano italjenskim a-neIstinskim eat Kom, f namenjeno postenom soveiu koga je trebalo pridobili za Koperliovsenstvan, a‘ne atrutnjaiea — bilo borbena knjige, knjga filozofske polemike, mno- 0 vide nego astronomski sols. U prilog ovome svora Inislengu pozvasu so na dnjenieu da ut) ingle 5am Kopemikov sistem — a to vali Iza Ptolemejev nije iloden u potpunast onakev kaka este (eks- centrfnost Zemljine putanje u ednesu na Sunce, brofl sestay planetnih putanja, itd), nego fe prikay zan u najprostijem obliku — Sunce w sredisty, dok Se planets iereéu oko njoga po kragovima — obliku 2a koji je Galil), sasvim sigurno, mao da je pogre- Ein A mogao bih podvudi 1 to da je Gallle), ako Je ‘Meo da nape dele iz estronomije — a ne iz opite ‘lozotije — morao, kao Kepler w svojo} Astronomia, Tova, proaéavatine dea, nego tx voli dstema sve- ‘We bi mogao, kao Sto Je ufinio, da potpuno prene- bregne ‘Tihe Brahe... ‘G. Panofaki nasa kate da je Galle} unco u svoj Dijalog dovoljno teilah stvart; i da sh je mogao ‘slobotno dodatijo8, ne plageti se da ée suvite zbuniti Hitaoca. Ja liéno mislim da. g- Panofski ne. pomnaje dobro raziiku u stupnjevima teSkoée izmeda onih stvari o Kojime Galilej raspravlja u Dijalogu — take I novog pojma krelanja — i onih koje ostavija po Keplerovih zakona. Tpak, priamajem da objasnjenje koje sam ovde dao nije dovoljno; jer, ako je time ‘moglo, strago wsev, dase objasnt Gutanje Dijeloga, ne mote se objamniti Galllejevo éutanje. G. Panofski je, dakle, u pravu kad dopusta da je u pitanju neito drugo, dublje, i kad navodt tim povo- gem Ainlgnery el, To Ho pron napredak koji fe postigao Kepler nije cetavio Galiserora den grotesno iastrae nj da, esto, stvaralatki Guhovi nisu mimalo prijemdivi.« Ave mevoLueiZA 13 Int ake pray o 0 ne mado bai ostatkom prijemiveet, nego u Calilejevom nepor ‘oavanju Keplerovin otkica vidi raz nlegovog pre Etnog edbacivanja th otkiés; son [Calle] 18 je, inl se, lkljutio iz pameti, na jedan natin nj bi se ‘mogao nazvatl postipkom aulomatske eliminaeje, Kiso nesto ito je nesagaljivo ea prineplma ej 4 Pett serovar lo eto erro mation te Sto ena u sla, da fe on Keplerove ep aabace ratog aoa hoe eer Sho Go bt Pebld'de ba St istovtart snap au Eavent deja — on se alexi na samome Potetk Dijloga —u kome nam Galil} objatnjavainherentno savrSenatvo krulnog Jetanja >koje uvek pola od Jednog prirednog kala {vet e kre kn jelnom phtedooiy Era ome ‘51 odbojnost 4 naldonost wel. podjednako Jakes; Koje,stoge nije Ai usporeno mi ubreano, nego ravmo= remo pa, prema tome, sporabuo ta nepreladno fra- Janje, so oe ne mode dest u Jedpome kretanju pre- Yolinjskom i stalno ubreanom il usporenar, Svima sy, takode, posnati nite manje Eavent cdsljlw ojima nam Gaile} govort kako Je pravoli- ‘ijeko Kretanje moglo bit upotrebijeno da dovede ‘ateija ovela) na hfeno meta, ali kad je ta posao Jednom ckontan, smaterija mora il da eetane Repo ihiena, ll da ae kzeée kruinog, { slrwino kretanje jedino mote da prizodno odgovars prirodnim tei Iooja tine svet i asporedena su po ajboljem mogu em redu; dok $e pravolinljko letanje, moglo bse red, priroda dodelia tim teling, 'ajhovim éelovima, vali put kad se nad favan mesta koja mim name: jonas, ‘Svima su poznati ti edele, i niko ih ne mote &i- tati bor iaveenog oseéanja nelagodnoss, tol nam ona izgledaju antigallejsa ne motero privatil da je Galil} ocbilino propovedao te arsiotelowske pit- Kost, toltko suprome 1 semome duhw nove nauke ‘jepove nauke a nj porieanjem »prrodaih me:a ALExsANDAN KoARE sas, goometrizscljom prostore, unistenjem Kosmosa, Kao flo ne mozemo prihwatiti i da je Calle) mogao, sem u fall ili iz Zelje za obmanom, u svome Dijalogn: 2zestupati cirkulamost kretanja prilikom padanja: ‘alje on sam dokazao da je putanja batenog tela para bola? Znamo dobro da je Galllejev um bio opsedmut efrkularoséu... Ali ipake se opiremo % pokusavamo da ublazimo znaéaj tih neverovataih tvrdn}, trudimno se da th stumacimoe i srazjaznimoe Velika zashuga g. Panotakog jeste u tome Sto je prekinuo ta lutanja; prigavii Galileju Jednim neobié hhim putem, uspeo je, ako smem falto da se izrazin, da potpuno pobedi nametljivast njegove tradicionaling slike, Zato je u stanju da pomenute tekstove prihvatt St their face value, t, bulevaino, { mote da nspise kako, prosto-naprosto, »Galiles nije mogao da vidi ‘Suntan sistem kao Kombinaclju elipsa. Taro ge ral lkrug smatramo samo a0 poseban sluéaj elipee, Ga- lilej je morao smatrati da je elipsa deformisan krug: jedan oblikn kome je ,savrsen! rea" bio poremesen lupadom prave Tinie; Oblik Kofi, samim’ tim, nije mogao biti proizveden enim sto je Galile) zemitija0 ao raynomerno kretanje, 1 koji je, motemo dodati, isto tako izriéno odbacila umetnost rane renesanse kao Sto ga je manieizam paihvatioe (st. 25) ‘Mogio bi se, dalle, bezmalo ret, fako g. Panofski tone kaze— a motda nije ni potrebno reli sbezmaio da je Gaille} osesao prema elipsi ist onu nesavia- iva odvratnost koju je aveéao prema anamorfozi, | a je, za njega, Keplerova astronamija bila maniti= stidka astronomija. Po mome mliljenju, g, Panofsii ima pravo kad ‘paglafava istaknutu ulogu koju je ideja eizcalarnosti igrala u Galilejevo} mlsli; ked nas podseéa, na’ pri- ‘mer — { tu se, Jo jednom, neverovatno dobro slags ‘sa Leonardom’da Vintijem — da Galile) osobsnost ‘kretanja Zivotinjskog, ii Ijudskog, tela vidi w rotacjt alihovih “udova oko mesta pripajanja, »izdubjenih ill ispupéenihe, i tako th svodi na ssistem krugova { epicikalac, dok nas Kepler, naprotiv, uverava kako mavens mevorveua Bi svi miliGi deluju po principa pravolinijskog kreta- anjact{ poriée +da je Bog ustanovio bilo kalo stalno pepravolinjsko krelanje koje nije voteno nekim dae hhovnim prineipome (sr. 20) Pita se, zauzveet, mots is isto toliko prava da nam kata lake je, ssuprotne Galilejw i anticipirajuét postgallejevsi fiziku, on (Kepler] smatrao da Je pravolinijsho, a ne kruioo, ‘kretanje povlaiéeno kretanje kad je u pitanju felesnt Biaieki) svete. $ jedne strane, zaista, povlastenast Dravolinijskog kretanja, Kad je u pltanju materijaint Svet, predstavlja Jedi od najbitnijin teza tradieioe nalne fizike (Aristotelove); ako je, za ju, krulno ‘retanje prirodno na nebu, to zat, upravo, da ne Doske afefe 4 avezde nisu materijelne i, bas, da Je njlhova, materia sasvim drugaiija nego ona nese Zemaljske keugle. Dakle, ako moderna fia, tijem su stvaranju tako motno i tako Tazliito doprinell Galile} 1 Kepler, priznaje’ pravolinijskom kretanjt apsolutno prvenstvo, ona to fini u jednom sasvim Troe gyae seleine Soloaye Bolts je primio to Bentijovo pismo-evesta, koje a je potictl da se =Platnoy passe malay od Gales Njutn se i svome odgororu vrata aia} tekst: podvagavl ga job Jednors, srog) Entel oe ie Pletnoodg passa, pie on nema 22- jednidhog mesta edakle bi, paajutt | sptajul se Es roonomernin + podjednakin: greviacijema (ko Ho" preipontotje Gales). roe plate, stigees. ne soit pulanje, debe sata sooje breins kojom ade Sbovifeju kradenje. Presporatimo ea greece Sik plata ke Sac odpooare ono} stoma} 1 Se kettene plonete uproviene wagers —~ nouka bt 4 od npit popeln na Goottruku visa w ofnaru na Sunce Suture Bie peo eve dok me mate dosput die od Sunca nepo to fe sada ail ne delles Super tise popeo do tine tte kao ona na hye te males sda malo vide od Saturnove orbite; Merce Bt se opeo do sadatnje doontrake one, #- do Venerine tnd tate planet ota stim, pode pox Soole bite agte ido afk wom breieom itopu a imate u potete | kojom sada kraée “Atak, x trom kada ev rete Fofima one sada Kru ipravljena nagore,« Santen sa grave ite, kof je nfhovo endnge salvo uspororand, {mamene na polovina, one Gee stano pet ma dre. dono} udalenee od ‘Sunca, ide se, podjednde tre. Merkur Ge, etigavit do Venerin orb Ot {ako bre ho Venere: a kad obe fe planete signs oo Zamifene orbits bce ito tae brze eo ona; Ho bastPy [ALEXGANDAR KOARE {2a sve ostale. Ako sve planete potnu da se penju x {stom trenutku, # penju se drledi se iste lint, posta date, penjutt se, stalno sve ble jedne drugima, 2 njihova £e kretanja statno tedti ka jednokont | naj- ad postati sporija od svakog kretanja koje bi im se ‘moglo pripisati. Pretpostavimo, dakle, da su ee pele S02 dol ge nisu skoro sasoim dodivnule, nfthova Kretanja postala zanemartjioa, {da su toa njthoba Keretanja, u istem trenuth vremens, postala opet obr- uta; it, Ho elas shoro na isto, pretportavimo da ex famo lifene svog kretanja i prepuitene padanju: one Ge sé, zajedno, svaka na svoju orbit, i to onom brzinom hoju je imala na potetnom mestu; ako su, pak, njthova Kretanja tada upravijena uw stron, Sundevs sila gravitacije istovremeno udvostrucenc, Feako bi bila dovoljno jaka da th 2adr3i na njthovint orbitame, one bi kruzile po nfime kao (fo ea Eine) re svoga penjanja. Alt ako Sundeva sila gravitactje ‘ne bi bila udvostrucena, one bi se udaljile sa svoj orbita uw neboske visine, opieujuét parabole. Sve to proizlazi i mojih Principia Mathematica, Knj prop, XXXIT, XXXIV, KAXVL 1 XXXVIE ‘Ne znam'éa li je ovo drugo Njutnovo izlaganje bilo Bentliju jasnije nego ono prvo; 1 da li se on potrudio da ‘prouti ‘propozicije XXII, XXXIV, IOKKVE | XXXVI Principia, ne bi li shvatio tok ‘Njutnovog rasudivanja. Ja ino u to prlitno cum jam, U etvari, u VII javnoj propovedi svoga Pobija- ‘ja ateizma, posveterio} bas dokazivanju Boz}eg po- siojanja potev of strukture Sunéevog sistema, Bentlt ‘20 ograniéava, uglavnom, na ivedenje kako je 24 planete nemoguce da padajuél ke Suncu, dobiju ‘brzine koje su im potrebne da bi se kretale oko njega ‘onako kao Sto to'u stvari Gine; pri tom ne uladl u ojedinosti{ ne podseta na »Platonov pasuss.” Bez Sumnje je smatrao nopotrebnim da se upuita u tale ‘etko rasudivanje; a mo2da Je, takode, kao lzvrstan Hlolog ali rdav matematiger, znao da se teorija Koj je Njutn pripisivao Platonu, prema Blondelover sve- ‘dovenju, ne nalazi, bar onakva kakva je, kod grékog avena nevorvetin ad filozofa. Nazuprot tome, sigurno je mao da se ona nalazi kod Gailleja; 1 10 je pomenuo Nfutni Usledemo se na njeg, bar deliitne;netome se zauttvlat na prousavanja Njuttove toe Vex, {seo se Gale} teat hoe pomenwe its Seat a sPatanovin pastors “Ake plants suse sa tavern 1 jednakin seve fame an Seo petpaarje Caos, hae am jut, ne'ne og sve plas s Wtbg mens Torado prhvatamo, Ips, sstsle nam olde preci Fano anlina refenice sage te ravnobersee Tice fl graviaciamas. U svar, ine noble teeta $2 kat patnn tacit soaring, po eles Sejsio gravtacje aude je ravnomeray | sana pk Stage tela ava toa, vel | ala tha {ekg ecu uvek tom sno: be ei nate 20 Feise tes Zon ll dla od nj went Shuey, Sune Sein sei, usane no Ate Groote Jo opi Konsitta poise ate ‘renost avai u Suneva sistemas) po Gace fine tela"~pe, dak tpanete"~ opadsjn tas tenon bla ona staan Ub oy fe, pelea tome, a pode a istog mesta 1 padaja iaedeo posse ne Posiore, one na iti sina q ofeou'na Sunes Tale ite’ brane, mada ovo turdeje ne faplcss Stalnostubreanfe ote i moglo verve ma reat om, rao sa piblatenja, peak Tu oleae] fale at reba tua f Sj frac? Zo jest ako mncenje ina on po Mutnu? Ovo p- Ganinaio nie aio. Urn «)prestavta C- era toi pda nfenn}nhel west 4:0) naprote, Jeu Kami adapta rave fue rmatenfe 8) anplisirejeato neponrcno free. fornavaije Galjev del, ak) fo wie ae Enpucre Ep eso je, kako nam se Gini, da Nun ty formulas dale inakene ) uprioy pita grees Bentljevim pamedbare uv ih plage er28 ALEXSANOAR KOARE Je prihvata samu po sebi, pa dak iz nje izvinti neke zakijutke —npr., da bi 'se planete, kad bi njihove leretanje po orbiti bilo upravijeno snagores, pele na ‘visinue dvostruko vet od njihove stvame svisinee Z*Yole Je memoguée tzvoditi iz Galllejeve izvorne oneepelje. "Tako. se, ingleda, potveduje zakljueak Koji sam ja pokuseo da izvudem, a to je da Njutn nikads nije prowéavao Gallleja. Sem ako ne pretpo- Stavimo da je — mada je dtao njegova dela u mia dosti — dochije sasvim Zaboravio nyihova sadr2inu.™ ‘A sad, predimo na Galileja. Pevi pomen splatonsie« teorije »padanjac pl neta ili, tenije, njihovog pravolinijskog lretanja Roje prethod! njihovom Kruinom ‘retanju, nalaai se Dijalogu 0 doa glana sistema sveta, objavijenom ‘prvi put u Firenci, 1652. Prvoga dana Salvijat, posto Je eloio struktura { uloge krulnog | pravolinijskog retanja, ukratko.ponavija: ‘Mozemo, dakle, reéi da pravo kretanje slut 2a dovodenje materije do samog dela koje treba napra- ‘it; all, Jednom naprectjeno, ono [delo] mora ott ‘hepamigno, di ako te [ons] krese, onda to mora bi Kruino, Sem wkoliko ne kasemo, Keao Platon, da je tela ebeta (planete), kad su bila nopravijena t potpi- tno z0oriena, neko oreme njihov Toorae poeretao rovolinijekt, cl Kad su stigla na odredena { utvrde~ he mesta, bila tu, jedno 2a drugim, podsaknuta da te clretu ulerug, prelaseds te pravoliniskog w kruino ieretanje, uu Kome su od tada ostala { drée ga se i den-dante; 10 Je velifanstoens misao, dostojna Pla- ‘tona,teeéam se da 2am sluiao Kaleo 0'njo} govort nal zajednieis prijatel) »Akademitare™ Gover! *Aksdemigarae — koje Blondel verno prenosi — odnase je na nemoguénost da jedno telo ‘{mirovanju slekne bilo koji stupanj brzine, a da prethodno ne prode kroz eve stupnjeve braine — ilk Sporosti — lzmedu tog stupnja 1 nepomitnosti. Otuda proizlazi da Prirod, kako binekom tela u mirovanju ‘dala i2vestan stupanj brzine, primorava to telo da se ‘neko vreme krege pravolinieki # ubrzano. avon navonnensa fal Ako 22 to prihvat, zamislimo da je Bog, na p ‘mer, stvoriotelo planete Jupiter t odlusio dam d@ odrédenu brzinu, koju Ge ovaj morati zatim da odr- ‘ava staino istom; resi éomo, prema Platonsy da je On ‘njemu [Jupiteru] u potetk dodeliopravelinijeko tubrzano kreianje, a hada je ovaj destigaa zeljenst brainy, preabratio njegovo pravolinjeko kretanje % leruino, tja breina, docnije, ostaje prirodno ravno- Sagredo primesuje, medutim, da, posto su stup- ‘njevi brzine 1 sporostt beskonatnl, Priroda ih mise ‘mogla eve dati telu Jupiterovers, pa je, dakle, vero vatnije da je njegovo kruino kretanje bilo stvoreno 1 istom trenutha sa njegovom odredenom brzinom; ha Sta je Salvijati mudro odgovorio: ‘Micam rekao, 4 ne bih te usudlo da Kdem, kako Jememoguée da su Prirode, it Bog, dal Jupiterovor felu] braina o kojo} govorite w jednom trenutku; a bin mogao ree da, de facto, priroda to ne tint; prema tome, to bi bila radnja koja Je ‘evan prirodnog 4, sain tim, éudotvorna® Nekoltko strana’ dalje, posto je objasnio da je silazno retanje — prilikom Slobodnog padanja il po neko} nagnuto) ravi — leelanje koje se stvarat Uubrzava prirodno, pa, daklo, mora uvele prethoditi Icruznem kretanju, loje se, jednom steteno, neprecic ho nastavija stalnom brainom’"— Salvijat se vraéa Zamislino da se, medu namerama Bofonskog Arhitekte, nalazila i namera da na suet atvort ond nebeska tela koja vidimo kako ‘neprekidno lente, [prthvatimo} da je on, wtordingisredsite nfovih re= voluetj, tw postavio Sunce; dae, zatim, evorio sea omeniia tela na ietome mest, dodeljujaci im sho: ost dase breéu spultajust se ke srediltu sve dole ne Steknu stupnjeve brzine koji su bill predvitent bo- Zanskim umom; « posto dh stekmw, tela eu bile pod staknuta da se kreta krwino, svako po eoome krisae purxsanDaR Koane sadréavajusi pomenutu breinu. (Stoglo bi) se posta itt pitenje na Kojo} Je wisiny, i na. Kojo) udaljecosth od Sunce bilo mesto gde su, u potetku, bila stvorend ta nebeska tela, + je W moguée da ve ttoaranje svi ‘yi odigrato na istome mostu, Da bi se to istrasioalo, reba od najeposobnijih astronoma uzeti dimensije Jkrugova po kojima se kreéu planets, kao | razna vre- ‘mena ‘njihovih roveluelja; ne cencvw th podataka ‘eraGunava se, na primer, da It je Jupiterovo kretanse brée nego Saturnovo; pa ked ee utvrdi (kao Stor nt stoari,¢ este) da se Jupiter krece brie, dota se'd> zakifutka da se, potio su oba tela potas iste visine, Jupiter spustio niZe of Saturna, a Samo da je caista tako, jer mu je putanja nisa od Saturnove. Meduatim, ‘duéi daje,i2 odnosa tomedu breina Jupitera { Satur 14, iz razdaljine izmedu. nfthovih putanje, kao f te arazmere ubraanja prirodnog kretanja, modemo nee isin i udaljenost sreditta’ nihovih revolueija od ‘mesta sa kog Su polli'A kad se to nade + uevrdi pt tuje se ta bi se desilo ca Marsom ako bi se spustio odatle do svoje orbite, ¢ dolast se do. zaljutka da [stvarna] velifina orbite [efektivna) brzina lretana ‘cdgovaraju onima koje su dobijene raéunanjem; a ‘ako se ‘sto to utini i 20 Zemlju, Veneru i Merkur, [videte se da] su [stvame] velléine krugooa i [efektive ne) braine kretanja tako bis onoga to se dobija radunanjem da je fo prosto tzvanredno.® ‘Sagredo to. priznaje, govoreti: +Sa_ogromnim zadovoljstvam slusso sam felaganje te ideje, | kad ne bih smatrao da je takvo ratunanje dug i tezaie ‘Posao, a motda i prémafuje moju spasobnost poima hja, zatratio bih da ga vidim.« Galife} (Salvia) of ‘govara da je taj »postupak zaista dug tezale A malo alje kaze: »Nisam siguran da bih mogeo smesta da 8 ponovim. Odiotimo to, dakle, za nelto drugo we es, vreme koje, avaj, nikada heée dot, Uostalom, ar he bi umesto vavaje trebalo resi wsresome? Jem ‘bi rabuni doneli razotaranje Galileja, ‘Ako se uporede Galilejevo i Njutnovo izlaganje — 8 pre svega ocenjivanje — »platonske kasmolon. -eAveWA mevon vena a de, mest njima oe opataju dve priliéno zaajne i faudne rezike, Za Njutaa, rec peihvatanje osmologie me dobija se nill,t himalo ae eo es Bodja naiprirodna delovanj; isting Je bal consi uy svarl, isto je tako ‘tka dat, trenutno: chore elu odredent brain kao? promeniti Genuine sae vac njegovog kretanja.eijedna od th Gueja gana alje moguéa u prirodnome ports i jedne 4 dig Dretpostvljaju neko Sudo, Guim toga atone et ‘ologia implicira Jedno Eudo, njol srafevenosa Lops 5 nadovenuje na prethodno, » obirom na ta de eh zadriavanja planeta a ajihovim pulanjems, bx Gk i samo da bl one te pulanje ceravale, treba‘advo, strutiti Stndevt priviaéna ay tafno u eenatke relemor iretnje bude zamenjeno ‘elanjem ot Tagleda da kod Galileja nije takav sluts) ida se, bo nj ove dve operasje ne malar na to Se dati Kretanje telu loje miruje jeste jelas tare Fomeniti pravac —~ iy sadréavtnje aegove ising = telu koje Je ved w fretanju, to fe nebo deegees 2akon Kontinateta dalujeu prvom sutaj fr nies ref o proizvodenju notega novog; Gok ne dele fe drugom slutajy, gde ve promens lige samo joing ye, bitnetpovrine karakterlatike kiana a ne menioge jena suSlinska reainot, nti se sivara nesto Ste yee ae postojal. Stoga Calle} scat de platens Woes rologia ne sade Cuda ~~ iney, nerevne satay hula tvaranja: Sto‘ tie udvostrutenjs peiviee Sie, ono Galileju uopSte nije potrebno nates ne yor na to da Sunce ne privat planets esse ove no kreta ka ajemu usied teke tether Ht ncke kiero tole Je soiena Foal o's avon St? sem Dre svega ~ s obsirom na toda -sihovo ltuino kretanje oko Sunca ne sure cents fagaine sie, pa stoga nikakva Sunteva priviagna sla alje pote da bi se one zadrdale na sojin putas njama da bith opisivale. Usrok tome fe 9,22 Gal Jeja, rulno kretanjo planeta ~ koje se obréu ok Svoga sredifta ne prblsavajus mu oil adios,292 ALKSANDAR ROARK uti se od njega — jeste kretanje nastalo usled eile Inerete Flo bi se da Je Galle devao izvestan,stavise careden, tnatajsvote oblvjavanju aplatonskes bos Rologi. Zaprave, on se nije ogranitio na to da jo Dreko Saivijauje nod w Dialogs; vat se na ju u Frojim Discorst Rasprave t dakar ues sa doema ‘ovum auiama), Koi st objavijeni 1698, 1 ovoge puta stavio w dutnowe Sagreda da pode Geaoca na Ervenrednu podudamest sAkadenikovihe ideja s8 Platonovim. ‘Ovogs puta plik 2a o praia kretanje — para- boligmo = hitath tela. Galley objainjava sledece ako bi se ubreano brvianje nekog tela So peda s ‘Visine —kojt on naziva sublimata ~ skeen ba vex" Wialne Unije1 promento u kretanje upravmo na ju, hhorzontalom, dobila bi se paraboliina putanja. To ravod! Sagreda da so umeds ‘Stanite, 20 ime bof, fer mie int da treba sukrarti fu misao nabeg’ Pca mjenom saglasnosen ‘st Platonovom koncepetjom 0 edredivanju rasheih Brena ‘raomomernih retanje.‘nsbeskih’ revolueja, Platon je sasotm sliGajno doseod na tou da = $fedno ielo w lrceanju ne mote predi te mirovanja ‘els odreden stupan) breine na Kome bi se zat mo ‘alo stalno sadréath, som ako ne profe ros ave druge Inanje.stupmjeve braine (hot ett, vece sporost) Koji se nalaze izmedu pomenutog stupnia i Krajnieg tstupnje sporeet,odnomno mirovanja ~~ rekeo de je Bog, polto je sivorio pokresna nebeska ‘ela, da Ot fim dao brain Kojom satim treba da se stl rete eonomernim kraznim kretonjem, uéinio da. set {eia, poeen od mirovenja, krecu nm privodnim ravclingjline kretanjer iojim se, prema svedoeen: ‘Sou nal Eula tela u pokretu postepeno wren 4 on (Plato) dodao Jo'da Je On (Bogl, post th Se doco! na spon} brine na kome Je Sele dase ot ‘iaino Zedrde, preobratio njthovo pravotinijsho kre- tanje krusno [Kretanje, jedino sposobno da ostane raonomerno, fretanje] Koje #2 tela uvek postin ne navena nevorseta 23 ualjujut e od unapred utordenog kraje kame teze, ‘iti prbiujuet mu te. Te Roneepola susta je do: ‘ojna Platona;« treba da bude tim tle cenjona io je njene osnove, koje Je Platon precutao a nad Piae teri akcdajual ¢ mje masku pactiéne elegorije, ot Tea njnemy epi ini mise, dake, werooatna—~ past nar asro- nomike tecrje daj prin taSna obeveftenja 0 d Imensijama planctnih orbit { njihobih restojenje od Sette oko Koge se okreew, kao to njchovim brat ama ~~ da je nai Pcac (ome nije bila neporna Piatonova kancepeija) mogeo, gonjen redornalosn, {oti ma pornaao da tetatuje make Ise ode ives” ‘na visin (eubtet) poSev of koje by, kta od anja Imivovanja, tla planeta — kretuét se hyor neke pro- ‘ore kretanjem provoinijskim 1 prada whrentim, Epretoarajuct tim eden Bratt jedo [kruino] aunomamno kretanje = (imala tad kretan) o¢9o- ‘erajube velit patanja 4 oremenina njovik re. votacij. Salv, Cini mi se da se setam kako mi je on ne- ada priéao da Jo ive taj rabum tnabeo aon 200 ‘ma pritizno odgovara podacina (Abljentm) posma- Tranjem, ali nje hieo o fome da gover, smatrajud da Di euoib velika novina mjegovih thre, Koja fe vet feazvala gnev rnogih, bila dolieanje ule na eatru Medutim, ako neko zl da dobife te prectne pote, smote sam do nj doc na amnovn teoije lose 00} raspravi™ Galilejevo otivijavanje, i ponovno otxrivanje, veliéanstvene Platonove Koncepsije izazvelo Je, na Favno, priléno Hivo interesovanje medu uéenacima; ‘2 probidilo je i izvestan skepticiaam: niko, maime, nije mogao naGi pesus u kome je Platon izlotio one kkosmoloske Koncepeije koje mu Je pripisao Galle) ‘Mloderni nauénic} nisu bil nista sretnije ruke, rl kod Platona ni kod njegovih sledbenika nisu nafll204 [ALENGANDAR KOARE ‘pomenutu Kosmolosku doktrinu® Odeljak iz Timeja, jedint na koji bi se moglo pozvati — govori samo o ‘demijurgovom pretvaranju hacsa u Kosmos; ali tu se ze pominje prirodno ubrzano planetno kretanje, nls, ‘aravn, spadanjee planeta ka Sunce | nsihove ra” Zenje oko mjega. Stoga je trebslo pribvatit ietins ‘ma kako velitanstvena bila, pomenuta teorija se ne nalazt Kod Platons. Uostalom, kad se bolje pogleda, Galile} ne tvra 4a je, prosto, otkrio platonsku kosmologiju. Salvijatt 1u Diatogo iatitno kate kako Zelt da wuleraake jednt Platonovul ideju (oper adornare un concetto Plato: nicoe), au Discorsi Sagredo kate, w sivari: ‘Stanite, motim vas, jer mi se int da bi bilo poteljno ubrasiti tu misao nasega Pisca podlaéenjem. ‘njene saglasnoeti sa Platonovim koncepetjama 0 rax- Ueitim brainama ravnomerne. revolucije nebeskii leretanja (Fermate, im grasia, perch® qui mi par che convegna adornar questo pensiere dell” Autore) U oba ta dela jasno je reteno da je Akademi oukrasioe, .ulepiao, razvio, povezao ta svolim kon= cepeljama velléanstvenu Platonovu ideju. ‘Mada je Sagredo veoma odlutan kad pripisuje Platonu neve karakteristi¢ne erte te doktrine, Spal ram kale da je nju Platon izlotlo samo maskirant, kao poetsleu alegoriju, i da ju je tek Akademik, olle8i osnove oje je Platon »proéuteos — ill 23 ‘njlh mao? — pretvorlo u nauga teoriu, Tako nam alle} saopstava, kroz usta ove dvojice so govore 1 njegovo ime: »Pripieyjem ta doktrinu Platont, all, UU stvart, ja sim je izmialio.« A zalto je onda pripiou}s Platonu? Da Ii samo zato Sto hote da objavi, veé na potetku Dijeloga, kako je u vellko} raspravi izmedi Aristotela | njegovog ueitelja sta na stranu ovoga ‘Grugog? Je lf zalsta vorovao da je kod Platona mata ice sistema koji je on lifno leradio? Ili se samo zabavljao prikrivajuel jednut genijalny ideju tako bl stavim imenom islafuéi je kao da pripada vellkome filozofu, ideju do koje mu je otigledno bilo stalo, all NAUeNA RavOLveHA 295 koja je Spak bila malo previge ekstravagantna, pa st sim tim | malo previge riskantna? ‘Tetko je odgovoriti na ta pitanja. A jod tele jo saznati ata je ta Koncepeije.predstavijala, za Galt ‘Teja. Je Ii bila samo nigrae, fala, Ino fo Je, po nje- ‘muy, bila eirieslarnae teordja padanja tedldh tela na Zemlju koja se obrée oko sebe? I je to, maprotiv, bio ‘ozbiljan pokusa} — kao ito je, uostalom, izgleda bas bile 1 cizkulama teorije™ ~~ da se objasni struletura lanetnog sistema? Jedna teorlja koja, svakako bez Dretenzija da predstavi natin na koji su se stvart 4Zalsta dogodile u protest, Ipsk lznosi natin na kojt '5u se mogle dogoaiti. Sa Sveje strane, priznajem da sam vile sklon ovome drugom tumatenju. Kalo, inate, druktije objasniti upornost sa kojom ga Gall- Te izhosi, | raz: istinita priéa (verace istora), Koji stavija usta Sagredu? ‘Motda ée mi neko prigovoriti kako je neprihvat- Ijivo da je Galle} mogao verovati u moguenost Jed ‘nog tak neverovatnog procesa kao Sta e ta) Koll 7¢ ‘on izmislio. A'jos manje, dabogme, w njegowu stvar- host. To 2usta ingleda malo verovatno. Tpal, ne rabo- Favimo da se, za duhove XVII velea, granica med sverovatnoge { sneverovainoge nije nalazila taino ‘amo gde se nalar\ za\nas. Zar oni nisi verovall (IE ‘bar vecina njih) u ogranienost sveta nebeskim svo: dom, iavan kogs ne postoji bad nifta? Th, Ga stva- ranje sveta u fednom edredenom, { ne mnogo dale= ‘or, teenuttu prodlostl? Zar sam Njutn nije verovaa da je Bog postavio nebeska tela na xtadnime rartofe rjima od Sunca {da im je dodello, posle toga ii ‘stom trenutku, taéne brzine koje su im bile petrebne a izvrbe syoje rovolucije? Zatto 1 Calllej ne bi vero- vvao da Je Bog upotrebio — il, bar, mogao upotrebiti — mehanizam padanja? Zar to nije bio najles | je- dint prirodan, natin da se jednom telu da odredena braina? Zar fa | sam Galile} ne upotrebtjava u svojo) teorii bacanjs, gde on — kao Sto smo videll — da bi svojim projekfilima dao jednu horizontalnu brainu, puta ta tela da padaju s odredene visine umesio da298 AUERSANDAN KOARE fim je d& nepocredno? Zar farnz »sublimitie kojim oe fon Koristi nije karakteristitan i zar ne otkriva Stosta? Cini mi Se, dakle, da se zakljutak sam nemese 24 Galieje, »piatontias kosmologija nije obitan mit (tee), kao ona} u Timefu, nego jedna moguéa, ako ne é sietinitae poi stat ovine Ren asf od alec oe avewa nevonveara on “ic BC Pao etre py ‘Metin of vomaming eh herria, Wao oe arent {St oma eee 4 Dewi Ceponuee oncon, Sota nog, Hint on po sven, el no ‘eo atu Jeon ho eh etn cow Meee I. Hoey, Opere oma, 1, 6 4 4 1B208 ALEKGANOAR ROARE te mowot, Wy inter mires et ET ar owe on ost 8 ‘wrtiage end Discoveries of Sir lense Newton (edinburgh, 180, TE, Seer rainy Soap ‘Sy of decent oe weit a weight of bodies daranen at square of ‘fame height. (But you seem to reset thi, SYN." Fa Bp Fey el ret ely noe Ps agen mevouvenn ea (towied, yr devcene of 7 sceedng planes would b6 DTopOr TiS" nie ay 1's Baron cs en oso tates At pao, wopte eet hemos sna ta Sts ape i seme pan pe Pa tie ahr Fs tone toa ket Sy el ee mck Hs rn Fm te ne of mt Torts i rp300 ALEKSANDAR KonRE ‘nifcontiy proved before, Or were trey wade tn some. Nghe? erecta net eat eee ‘Some ao na Consient Bnargy tfosed to Bator oy ‘ht Aathor ofa tinge Semin kako te “nuloge fo" at esi ‘preay) omer “Soest thom toen Him, fe oes tno wnt pe acon nevouetzn so ene eae Mh bn 0 rl kt aa. ‘isan enom heh rte tha Me SES st oe ale tin de cor Sete, Smee Ce a no eral ALSxGANOAR KOARE SSS Stat Bie Bes Pa SADRZAJ SMER I PLANOVI ISTRAZIVAWA. — = ~ You NAUCNIE TEORIIA [NAUOKI DOPRINOS RENESANGE — — — — — POCECI MODERNE NAUKE — — — — — — STUPNIEVI RAZVITKA NAUCNE KOSMOLOGHE EBORARDO DA VINCI POSLE Se0 GODINA — — ESTETICKE STAV I NAUCKA MISAO — — — — SMISAO I ZHACAS NJUTROVSKE SINTEZE — — HIPOTEZA 1 1SKUSTVO KOD NJUENA — — —