SM,,Ivan Goran Kovai

Seminarski rad iz
Farmakologije
Tema: lat. Angina Pectoris

15.januar.2017 Uenik:
Prof.Dr.Dragica Musi Sanja amdi
 Angina Pektoris

Predgovor:

BOL U GRUDIMA JE JEDAN OD NAJEIH

SIMPTOMA KOJE MOETE DA DOIVITE

NE TREBA SAMOSTALNO POSTAVLJATI DIJAGNOZU!

Nije svaki bol u grudima angina pektoris, ali kod svakog sumnjivog bola u grudima
potrebno je javiti se kardiologu!

Bilo koji deo grudnog koa moe da prouzrokuje bol u grudima, ukljuujui srce, plua,
jednjak, miie i kosti. Takoe, zbog sloene grae nervnog sistema naeg tela, bol u
grudima moe poticati od organa koji su smeteni u trbunoj duplji. Isto tako, bol koji je
lociran u trbunoj duplji, npr. u predelu eluca, moe biti jedna od manifestacija sranog
bola. Najozbiljnije, esto i po ivot opasno oboljenje, koje kao glavni simptom ima bol u
grudima je ishemijska (koronarna) bolest srca.
 Angina Pektoris

Sadraj
 Angina Pektoris

Sadraj:
Opte znacenje Angine Pektoris
Istorijat nastanak bolesti
Uzroci nastanka bolesti
Simptomi Bolesti
Faktori rizika
Koji pol najee obolijeva od Angine Pektoris
Kod kojih se osoba najee pojavljuje Angina
Pektoris
Starost obolijevanja osoba koja imaju Anginu
Pektoris
Epidemiologija
Patoloka anatomija
 Angina Pektoris

Podjela Angine Pektoris:

Hronina Angina
Akutna Angina
Ostale forme Angine Pektoris:
Tiha i bezbolna Angina
Klinike Karakteristike
Anamneza
Fizikalni Pregled
Dijagnosticki Testovi
Labaratoriske analize
EKG
Test opterecenja

Dodatne testovi
Holter EKG
Radioloski testovi
Stres-ehokardiografija

Diferencijalna dijagnoza
Srani bol
Srani ishemini bol
Srani neishemini bol
Nesrani bol u grudima
Terapija
Prirodna terapija
Sintetska terapija
Opte preventivne mere
Otklanjanje simptoma bolesti
 Angina Pektoris

Opte higijensko-Dijetetske mere

Opte znaenje Angine Pectoris :

1. Angina pectoris je medicinski naziv za bol u gudima ili
nelagodan osjecaj zbog koronarne bolesti srca. Simptomi
angine pektoris nastaje kada srce ne dobija dovoljno kiseonika.
2. Angina pektoris nasta je od (gr.rijei - stezati i lat. Pectus-prsa).
3. Angina Pektoris nastaje zato sto su arterije suene a najei
uzrok njihovog suenja je arteroskleroza.
 Angina Pektoris

Istorijat nastanka bolesti:

Prvi opis klinikog sindroma andine pectoris datira iz 17. Vijeka u
autobiografiji engleskog knjievnika Edvarda Hajde (1609-1674),grofa od
Karendon.U njoj je Edvard ovako opisao tegobe njegovog oca,koji je on
imao nakon napora; ,,bol u levoj ruci ga je toliko muio da bi on prebledio

Prvi nauni opis ovog sindroma objavio je patoloki anatom ovani

Batista Morgani (1682-1771) u delu Osreditu I uzrocima bolesti(lat.De
sedibus et cacusis morborum).
 Angina Pektoris
Morgani je ve 1707.secirao le jednog bolesnika koji je umro nakon
sternokardinog napada,ali je opaanja o ovom sluaju objavio tek 1761.

Na veoma upeatljiv I struan nain klinike simptome angine pectoris

prikazao je Vilijam Haberden (1710-1801) 1876 Dok su raniji autori
ukazivali samo na bol I dispneju Haberden je opisao I parokismalni oseaj
stezanja u grudima.U jednom predavanju odravano 21 jula 1768.Na
kraljevskom koledu lekara Haberden je prvi put opotrebio izraz Angina
Pectoris.

Uzroci nastanaka Bolesti:

Najei uzrok nastanka ishemijske bolesti predstavlja aterosklerotski proces u sranim arterijama.
Predpostavlja se da 90% bolesnika upravo ovaj proces ima kao primarni faktor bolesti. Ateroskleroza dovodi
do mehanikog suenja lumena koronarnog krvnog suda i time onemoguava normalan protok krvi.
Ateroskleroza nastaje u procesu starenja organizma i sa godinama se poveava i njena rasprostranjenost i
uestalost. Neki procesi i stanja dovode do potenciranja i ubrzavanja nastanka ateroskleroze, poput arterijske
hipertenzije, dijabetesa, puenja, nivoa holesterola, a samim tim doprinose nastanku ishemijske bolesti srca.
Potrebno je istai da je u procesu nastanka ateroskleroze bitan faktor i genetika. Kao posledica svega
navedenog nastaje nedovoljna snabdevenost krvlju sranog miia, a samim tim i nedostak hranljivih materija i
kiseonika, koji upravo preko krvi i dolaze do srca. Naravno, ove supstance su neophodne za energetsko
snabdevanje miia. Pri odreenom naporu dolazi da poveane potronje i potranje kiseonika i hranjivih
 Angina Pektoris
materija, ali je usled opstrukcije kanala krvnog suda aterosklerozom nemogue odrati normalnu cirkulaciju.
Tada dolazi do ukljuivanja pojedinih kompenzatornih mehanizama.

Naime, srce da bi nadomestilo manjak krvnog protoka, pojaava frekvenciju otkucaja, a samim tim ulazi u
jedan zaarani krug (circulus vitiosus), jer se istovremeno i energija neophodna za normalno funkcionisanje
krvi troi (prelazak sa aerobnog metabilizma na anaerobni). Kod ishemijke bolesti tada dolazi do pojaanog
metabolizma u srcu i raspadni produkti poinju da se nagomilavaju, tako da svojim kiselim dejstvom deluju na
nervne elije, koje taj proces mozgu predstavljaju kao alarm, senzaciju opisanu kao anginozni bol. Kada napor
ili ve okida anginozne boli deluje dovoljno dugo, a sama bol traje vie od 30 minuta, velika je verovatnoa da
doe do izumiranja tog dela miia (ireverzibilan proces) do koga ne moe da dopre dovoljna koliina krvi. To
se manifestuje nekrozom tkiva, i stvaranjem oiljka na srcu, koje postaje nefunkcionalni deo miokarda (ne
moe da ima kontraktilnu funkciju), a kliniki se opisuje kao infarkt miokarda. U zavisnosti koliku arteriju
(veliina lumena je proporcionalna veliini dela miia koji ishranjuje) je pogodio infarkt zavisi i veliina
oteenja srca. U sluaju da je infarktom pogoena neka od velikih arterija osoba teko preivi infarkt.

Simptomi bolesti:
Bol ili nelagoda u prsima ili blizini prsiju ispod prsne kosti moe se iriti
u rame, ruku, vilicu, vrat, lea ili druga podruja, a esto se opisuje kao
stezanje, pritiskanje, pritisak, peenje, guenje, bol;
Bol nije tono lokalizirana;
Do boli moe doi u stanju mirovanja;
Obino kratki bolovi u trajanju od 1 do 15 minuta;
Bolovi obino nestaju nakon odmora i/ili nitroglicerina.
 Angina Pektoris

Tipino se angina javlja pri obavljanju fizike aktivnosti, ne traje vie od nekoliko minuta i
prestaje u mirovanju. Neki ljudi znaju unaprijed da e im odreeni stepen napora
(optereenja) izazvati anginu. U drugih se angina javlja nepredvidljivo. esto se angina
javlja kad se osoba optereti neposredno nakon jela. Obino se angina pogora za vrijeme
hladna vremena. Hodanje po vjetru ili izlazak iz toploga na hladni zrak moe izazvati
napadaj angine. Emocionalni stres moe takoer izazvati ili pogorati anginu. Aginu
pektoris katkada moe izazvati snana emocija i u mirovanju, ili loi snovi.

Varijantna angina (vazospastina angina) je posljedica stiskanja (spazma) velikih

koronarnih arterija na povrini srca. Zove se varijantna jer se bol javlja u mirovanju, a ne
u optereenju; uz odreene tipine promjene u EKG-u za vrijeme napadaja angine.

Nestabilna angina je stanje u kojem simptomi imaju drugaije odlike. Budui da su odlike
stabilne angine pektoris koje opisuje bolesnik obino stalno iste, svaka promjena tih
odlika, kao npr. mnogo jaa bol, mnogo uestaliji napadi ili napadi koji se javljaju pri
mnogo manjem naporu ili ak u mirovanju ozbiljan je znak nestabilnosti angine. Takve
promjene, naime, upuuju na to da je dolo do brzog napredovanja koronarne bolesti
uslijed daljnjeg suenja koronarne arterije radi puknua (ruptura) ateroma, ili je dolo do
stvaranja ugruka.

Faktori rizika