UDK [0000.0.0-00.

00 Broj]

Emir ii

GOVORNI IN U APPROCHE ACTIONNELLE

KAO SAVREMENOJ DIDAKTIKOJ METODI
U PODUAVANJU FRANCUSKOG JEZIKA

Saetak: Rad daje lingvistiko-didaktiku analizu approche actionnelle kao

najsavremenije didaktike metode na primjeru poduavanja francuskog jezika
kao stranog jezika. U sredite stavljamo udbenik francuskog jezika za strance
Alter ego 1 (A1) kao glavni korpus s obzirom na to da je napisan na osnovu
metode approche actionnelle. Kroz dati primjer udbenika moe se vidjeti da
se radi o savremenoj metodi za uenje francuskog jezika. lanak detaljno
obrauje glavne postavke spomenutog didaktikog pristupa s posebnim
osvrtom na ostvarivanje govornog ina u usvajanju francuskog jezika, na
njegovu frekvenciju upotrebe.

Kljune rijei: metoda, approche actionnelle, didaktika FLE, Christian Puren,

ZEROJ, govorni in

APPROCHE ACTIONNELLE TEORIJSKI OKVIR

 2

Approche actionnelle1 u uenju stranih jezika je bez sumnje nastavak

komunikativnog pristupa (lapproche communicative). Approche actionnelle
komunikaciju posmatra kao stalno djelovanje (agir), kao stalnu interakciju.
Komunikacija ima smisla jedino ako se odvija u stvarnom kontekstu, tj. u nekoj
ivotnoj situaciji. Upotreba stranog jezika koji se ui mora biti aktivna,
autentina i uvijek mora imati stvarni smisao i svrhu izvan uionice. Takva
upotreba jezika istie vanost neinstitucionalnog (tj. nekolskog) poduavanja
jezika koje je poprimilo veliki znaaj s approche actionnelle. Aktivnost
podrazumijeva djelovanje na stranom jeziku, kako s izvornim, tako i sa stranim
govornicima. Budui da aktivni pristup preuzima sve osnovne karakteristike i
komponente komunikativnog pristupa i da se na neki nain nadograuje,
spomenimo da i ovdje komunikacijska kompetencija predstavlja sposobnost
uinkovitog komuniciranja na stranom jeziku. Glavni principi aktivnog
pristupa su:

1. komunikacijska akcija u cijelosti struktura jezike aktivnosti uvijek

je popraena stvarnim i ivim kontekstom
2. uionica je autentino mikrodrutvo, a uenik je autentini drutveni
sudionik, on radi, djeluje, kree se, u stalnoj je interakciji s drugima i
odreuju ga kodovi koje usvaja dok ui
3. pedagogija projekta2 pedagogija se sastoji iz upotrebe ciljanog jezika
u autentinom mikrodrutvu i fokusirana je na razliite projekte; daje
se prednost kako jezikim tako i nejezikim projektima i vjetinama i
drutveni sudionici moraju zajedno djelovati i saraivati na stranom
jeziku.

S obzirom na to da je uionica tzv. mikrodrutvo, nastavnik 3 pokuava

da kod svojih uenika razvije ope komunikacijske kompetencije kako bi ih

1 Naziv approche actionnelle neemo prevesti na na jezik zbog nedovoljne

preciznosti u terminologiji koju bosanski/hrvatski/srpski jezik ne poznaje.
Postoje neki prevodi ove metode (na primjer: aktivni pristup, akcioni pristup,
akcionalni pristup), no zakljuili smo da nijedan ne alje tanu sliku i ne
ostavlja jasan dojam o kakvoj se nastavnoj metodi radi.

2 fr. la pdagogie de projet

 3

pripremio da se drutveno i profesionalno integriu u inostranstvu. U

pedagogiji projekta vana je konkretna realizacija u uenju. Projekat moe biti
individualan (npr. izlaganje) ili kolektivan (npr. organizacija neke proslave,
putovanja i sl.). Tokom razrade projekta uenik treba da rijei odgovarajui
problem te da uestvuje u procesu uenja. Ovakva vrsta pedagogije je takoer
bazirana na motivaciji uenika.
S obzirom na to da ZEROJ4 implicitno zagovara aktivno uenje stranih
jezika i ispunjavanju govornih inova unutar drutvenog konteksta (Puren
2002), vano je izdvojiti nekoliko kompetencija (vjetina i umijea) koje
uenik usvaja i koje mu omoguavaju da djeluje na stranom jeziku:
1. lingvistika kompetencija preuzeto je sve ono to je vezano i za
komunikativni pristup i to se odnosi na fonetiku, morfosintaksu,
leksiku, na svjesna ili nesvjesna znanja o jeziku
2. sociolingvistika kompetencija ova vrsta kompetencije se odnosi
na sociokulturalne i drutvenojezike parametre u jeziku te na vrste
komunikacije izmeu razliitih kultura (razliiti jeziki registri,
diskursi, ali i odnosi u drutvenim grupama, spolovima, pravila
ponaanja i ostale drutvene norme)
3. pragmatika kompetencija odnosi se na funkcionalnu upotrebu
jezikih resursa, na pravilnu organizaciju i strukturisanje tekstova.

Uenje jezika i upotreba podrazumijevaju aktivnosti koje obavljaju

uenici razvijajui pri tome niz opih kompetencija. Te se kompetencije temelje
na znanju (savoir), vjetinama i umijeima (savoir-faire), egzistencijalnim
kompetencijama (savoir-tre) i na uenikovoj sposobnosti za uenje (savoir-
apprendre). Znanja su rezultat drutvenog empirijskog iskustva tokom uenja
(akademska ili deklarativna znanja). Svaka komunikacija meu ljudima poiva
na znanjima koja se trebaju dijeliti u cijelom svijetu. Akademska znanja

3 Nastavnik u approche actionnelle nije vie professeur nego enseignant, a

uenik nije lve nego apprenant. Professeur i lve su tradicionalni nazivi i
njihovi su vrioci uvijek pasivni dok su enseignant i apprenant aktivni jer
cijelog ivota aktivno poduavaju i ue i to predstavlja proces koji se ne
zavrava.

4 Zajedniki europski referentni okvir za jezike

4 Emir ii

pripadaju tzv. institucionalnom (kolskom) i edukacijskom polju. Tu takoer

pripadaju empirijska znanja iz svakodevnog ivota (hobiji, javni prevoz,
kultura ishrane, sredstva informisanja, dnevne aktivnosti i sl.). U ovu grupu
spada i interkulturalna komunikacija (znanja o religijama i vrijednostima u
drutvu, zajednikoj historiji i civilizaciji, drutvenim tabuima i sl.). Vjetine i
umijea se odnose na individualne sposobnosti drutvenih sudionika (vonja
automobila, sviranje muzikog instrumenta i sve ono to potjee iz
proceduralnog znanja). Egzistencijalne kompetencije (savoir-tre) se odnose na
line osobine i crte linosti (npr. karakterne crte, ponaanje i sl.). Uenikove
sposobnosti za uenje (savoir-apprendre) predstavljaju skup svih gore
navedenih kompetencija (znanja, umijea, vjetina). Tako se uenikove
sposobnosti za uenje kombinuju s egzistencijalnim kompetencijama kada
uenik preuzima inicijativu dok govori sa sagovornikom ili dok ga samo slua.
Pored opih kompetencija, u savremenoj didaktici FLE 5 stranih jezika postoje i
etiri jezike kompetencije ili vjetine (les quatre comptences ili les aptitudes
langagires). Dijele se na dvije grupe: razumijevanje (comprhension) i
izraavanje (expression ili production). Na engleskom se to naziva skills. To su:
sluanje (couter), itanje (lire), pisanje (crire) i govorenje (parler) (govorna
interakcija i govorna produkcija). Sluanje pripada usmenom razumijevanju
(comprhension orale), a itanje pismenom razumijevanju (comprhension
crite) i ove dvije vjetine se nazivaju pasivnim ili receptivnim
kompetencijama (les comptences passives ou de rception). Pisanje pripada
pismenom izraavanju (la production ili lexpression crite), a prianje
usmenom izraavanju (la production ili lexpression orale). Ove dvije vjetine
pripadaju aktivnim ili produkcijskim kompetencijama (les comptences actives
ou de production). Ove kompetencije su odreene ZEROJ-om i na osnovu njih
se sastavljaju svi savremeni udbenici francuskog jezika koji za podlogu imaju
metodu approche actionnelle.
Glavna karakteristika approche actionnelle sastoji se u tome da uenici
moraju ispuniti odreenu obavezu i zadatak tokom uenja stranog jezika. Zbog
toga je vaan pojam zadatak (fr. tche). Zadatak je bilo koja smislena aktivnost
koju uenik stranog jezika smatra potrebnom kako bi postigao odreeni rezultat
u kontekstu rjeavanja nekoga problema, ispunjavanja neke obaveze ili
postizanja nekog cilja. U tome se i ogleda stalna aktivnost i djelovanje uenika
u potrebi da doe do odreenog ivotnog cilja. To znai da se uenje i
vrednovanje trebaju zasnivati upravo na ostvarivanju konkretnih
komunikacijskih zadataka iz svakodnevnog ivota poput:

5 Franais langue trangre (francuski kao strani jezik)

 5

a) telefonskoga poziva prijatelju kako bismo ga pozvali u kino

b) naruivanja obroka u restoranu
c) pisanja e-maila kojim pozivamo prijatelja na roendansku proslavu
d) kupovanja avionske karte
e) snalaenja na ulici u stranoj zemlji
f) otvaranja rauna u banci u Francuskoj itd.

U approche actionnelle uenik kao drutveni sudionik ispunjava razliite

zadatke u datim okolnostima, okruenjima i posebnim drutvenim poljima.
Tako uenik ne govori samo da bi neto rekao, nego da bi utjecao na
sagovornika onim to kae, da bi djelovao na njegovo miljenje i stavove.
Zadatak kojim se uenik bavi uvijek mora biti fokusiran na neki cilj i uvijek
ima neki motiv i smisao. Uenik treba doi do nekog rezultata jer je uvijek u
pogonu kao pokreta. Jeziku kompetenciju kod uenika treba razvijati pomou
razliitih komunikacijskih jezikih aktivnosti koje ukljuuju recepciju,
produkciju, interakciju i posredovanje te pomou razliitih komunikacijskih
strategija. Te se aktivnosti odnose na govorne i pisane tekstove. Veina
komunikacijskih situacija kombinacija su raznih aktivnosti. Primjerice, tokom
jednog asa francuskog jezika uenik slua izlaganje nastavnika, ita neki tekst
u sebi ili na glas, u interakciji je s drugim uenicima, bilo tokom grupnog rada,
bilo radei na nekom projektu, rjeava pisane zadatke ili posreduje pomaui
sagovornicima koji se ne mogu sporazumjeti bez posrednika. U uenju, tj.
posredovanju uenici vrlo esto razmjenjuju neku vrstu govornog ina o emu
e biti rijei u nastavku. Receptivne aktivnosti (sluanje i/ili itanje) i aktivnosti
produkcije (govorenje i/ili pisanje) su primarne jezike aktivnosti, a i sastavni
su dio interakcije i posredovanja. U procesu interakcije uenik nastupa i kao
govornik i kao slualac s jednim ili vie sagovornika. Interakcija pretpostavlja
smjenjivanje aktivnosti recepcije i produkcije te njihovo meusobno
ispreplitanje (npr. neformalna konverzacija i razmjena informacija).
Posredovanje omoguuje komunikaciju izmeu sudionika koji iz nekoga
razloga ne mogu komunicirati direktno. Uenik pritom ne izraava vlastito
miljenje. Posredovanje ukljuuje prevoenje, saimanje ili preformulisanje
tekstova na istom jeziku kad je jezik teksta primaocu nerazumljiv. Jezike
aktivnosti odvijaju se unutar odreenog djelokruga aktivnosti ili podruja
interesa na koja je drutveni ivot podijeljen. Ta podruja su vrlo razliita, no iz
praktinih razloga u uenju i pouavanju jezika uobiajena je podjela na etiri
6 Emir ii

velika podruja: lino, javno, obrazovno i profesionalno. U lino podruje

spada privatni ivot pojedinca (dom, porodica, prijatelji, aktivnosti u slobodno
vrijeme, hobiji, sport i sl.). Javno podruje odnosi se na sve ono to se tie
uobiajenih drutvenih kontakata (kupovina, prodaja, javne slube, kulturne
aktivnosti, javni prevoz i sl.). U obrazovnom podruju uenik se nalazi u nekoj
situaciji organizovanog uenja (kola, kolska praksa, kursevi, seminari, upis
na fakultet i sl.). Profesionalno podruje odnosi se na sve situacije u kojima se
moe nai pojedinac dok obavlja svoj posao. Unutar svakog podruja uenik
obavlja komunikacijske zadatke u situacijama koje su odreene: mjestom i
vremenom, osobama koje sudjeluju u odreenoj situaciji, predmetima u
okruenju, dogaajima, radnjama koje se u datoj situaciji obavljaju, tekstovima
koji se pojavljuju unutar te situacije, ustanovama ili organizacijama ije su
strukture povezane sa situacijom. Sva navedena podruja uvijek su uvrtena
kao nastavne lekcije i cjeline u udbenicima francuskog jezika koji su napisani
na osnovu approche actionnelle.
Primjerice, uenik koji voli francuske komedije, u petak naveer, 16.
februara, eli ii u kino. Stanuje u Parizu u etvrti Montparnasse. Treba se
vratiti kui do ponoi. U vodiu kulturnih zbivanja u Parizu treba sam pronai
film koji e te veeri pogledati, a koji najbolje odgovara svim postavljenim
kriterijima. Svaka situacija odreena je temom. Tako uenik koji ui francuski
jezik istovremeno se samostalno i aktivno slui vannastavnim aktivnostima
koje su mu neophodne za svakodnevnicu to predstavlja jedan od postulata
metode approche actionnelle. Kada doe u kino bit e neophodno da se poslui
nekim govornim inom (kupovina karata, naruivanje hrane i pia i sl.).
Cilj svakog zadatka je njegovo ispunjavanje jer se u tome ogleda
uenikova aktivnost i predanost u uenju jezika. Vano je napomenuti da izbor
tema i njihova organizacija nisu konani, ve ih uenici i nastavnici mogu i
sami birati prema motivaciji uenika, komunikacijskim potrebama i nastavnim
ciljevima.

GOVORNI IN (ACTE DE LANGAGE ILI ACTE DE

PAROLE)
 7

Charaudeau i Maingueneau (2002) u svom Dictionnaire danalyse du

discours govorni in smjetaju u pragmatiku. 6 Tako se govornik uvijek obraa s
namjerom svom sugovorniku, eli mu prenijeti neku poruku. Teoriju o jezikim
inovima razradili su filozofi Austin (1962) i Searle (1972). Za njih je jezik
sredstvo djelovanja i govorni in predstavlja minimalnu jedinicu konverzacije.
Searle (1972:52) to naziva intencionalnim aspektom komunikacije (laspect
intentionnel de communication): [] parler une langue, cest raliser des
actes de langage comme poser des affirmations, donner des ordres, poser des
questions, faire des promesses et ainsi de suite. 7 Svaki iskaz ima i vrijednost
jednog ina/akta koja ini sastavni dio njegovog znaenja (npr. lacte d'excuse
in izvinjenja, lacte de prsentation in predstavljanja, lacte de
remerciement in zahvaljivanja, lacte de demande in nareivanja, lacte
de commande in naruivanja, lacte de persusasion in uvjeravanja itd.).
Govorni in ima vano mjesto u metodi approche actionnelle uenja stranih
jezika, naroito u savremenim ubenicima jer upuuje uenike na djelovanje,
na preuzimanje inicijative. Govorni inovi su izraeni glagolima. Ovakva vrsta
ina zahtijeva komunikacijsku komptenciju koja je sastavljena od semantike i
pragmatike kompetencije. Komunikacija na stranom jeziku, prije svega
verbalna, ima dva statusa: status ciljanog predmeta i status sredstva putem koga
se postie taj cilj. Pragmatika komunikacija je veoma vana za ostvarivanje
govornog ina jer ona predstavlja date situacije u kojoj je taj in izraen. Sve
kompetencije koje se usvajaju na stranom jeziku, a koje je regulisao ZEROJ,
upuuju na uenikov odraz i sposobnost da djeluje na sagovornika.
Zahvaljujui performativnim, tj. izvrnim iskazima, Austin je govorne
inove razvrstao na tri tipa:
1. lacte locutoire ili locutionnaire predstavlja sam metalingvistiki in
izgovaranja ili pisanja nekoliko rijei ili gramatikih izraza (na primjer
Konferencija je zavrena). Ovaj in ne predstavlja izvravanje i

6 Approche linguistique qui se propose dintgrer ltude du langage le rle

des utilisateurs de celui-ci, ainsi que les situations dans lesquelles il est utilis.
(La pragmatique tudie les prsuppositions, les sous-entendus, les
implications, les conventions du discours, etc.)
http://www.larousse.fr/dictionnaires/francais/pragmatique/63224?
q=pragmatique#62516

7 Govoriti jedan jezik znai izvravati govorne inove kao to su:

potvrivanje, izdavanja naredbi, postavljanje pitanja, davanje obeanja itd.
8 Emir ii

izraava se pisanjem, itanjem, sluanjem ili sastavljanjem fraza ili

sintagmi;
2. lacte illocutoire ili illocutionnaire izvrni (performativni) je in
kojim govornik obavlja neku radnju, namjerno alje konkretnu poruku
auditoriju (poruuje sagovornicima da je konferencija, manifestacija
kojoj su prisustvovali, zavrena). Austin (1962) smatra da acte
illocutoire ujedno predstavlja i interaktivnu snagu u komunikaciji.
Najei glagoli koji iskazuju ovaj in su: dcrire, interroger,
rpondre, ordonner, juger, promettre, prter serment, certifier, parier,
sexcuser, pardonner, condamner, fliciter, blmer, remercier, saluer,
inviter, accepter, insulter, menacer, argumenter, conclure, avouer,
prsenter une requte, nommer un poste itd;
3. lacte perlocutoire in kojim proizvodimo odreen dojam na auditorij
kojemu se obraamo (injenica da je konferencija zavrena kod nekih
e prouzrokovati uenje, neki e htjeti postaviti pitanje ili zautjeti, a
neki ustati i napustiti dvoranu i sl.) tako da ovaj in smatramo kao
direktnu posljedicu prethodnog ina. Najei glagoli i glagolski oblici
koji iskazuju ovaj in su: faire comprendre, persuader, consoler,
instruire, tromper, intresser, impressionner, mettre en colre, calmer,
faire peur, rassurer, se concilier, influencer, troubler.

Najvaniju ulogu u izraavanju govornog ina ima upravo drugi tip,

acte illocutoire. Takvom vrstom ina izraava se individualna subjektivnost u
govoru (izraavanje molbi, albi, elja i sl.). Za svaku subjektivnost u govoru
vana je modalizacija koja uvijek opisuje acte illocutoire. Prema Galatanu
(2000a), modalizacija je processus de linscription de la prise de position du
sujet parlant par rapport lgard du contenu propositionnel de son acte et
aussi de la fonction interactive que lnonc est cens avoir dans linteraction
verbale laquelle il appartient. 8
Austin i Searle acte illocutoire dijele u vie kategorija: verdictifs,
exercitifs, promissifs, comportatifs, expositifs, assertifs, directifs, interrogatifs,
dclaratifs i expressifs). U analizi korpusa sluit emo se ovom podjelom koja
nam se ini prikladnom.

8 Proces govornikovog zauzimanja stava u odnosu na reenini sadraj

njegovog ina te i interaktivne snage koju iskaz mora sadravati u verbalnoj
interakciji kojoj pripada. (prim. prev.)
 9

ANALIZA KORPUSA

Mi emo na korpusu, udbeniku za uenje francuskog jezika, Alter egu

1 (2006), autorica Annie Berthet, Catherine Hugot, Vronique M. Kizirian,
Batrix Sampsonis i Monique Vaendendries, posmatrati zastupljenost govornih
inova i njihovu didaktiku svrhu. Analizu emo vriti sluei se kvantitativno-
kvalitativnom metodom.
Prema ZEROJ-u, uenik na nivou A1 ne poznaje jezik koji ui ili moe
prepoznati poznate rijei te upotrebljavati jednostavne fraze i reenice, opisati
ili pitati za neke stvari. A1 je tzv. nivo uvoda i otkrivanja jezikog svijeta.
Udbenik je savremen, prati aktuelnosti iz frankofonog svijeta te, iako je
prvenstveno namijenjen odraslima, lako ga koriste i adolescenti. Alter Ego je
kao udbenik za gimnazije odobrilo Ministarstvo obrazovanja
Srednjobosanskog kantona. Izdanje Alter Ega napravljeno je za sve nivoe, od
A1 do C2 po ZEROJ-u. Udbenik se sastoji od deset dosjea od kojih svaki ima
tri lekcije. U 120 sati koliko je potrebno za uenje i poduavanje ovom
metodom na prvom nivou, uenici usvajaju kompetencije (komunikativne
ciljeve koji se sastoje od ispunjavanja govornih inova) o kojima smo ve
govorili. Tri su metode na kojima se udbenik temelji: uiti (apprendre),
poduavati (enseigner) i vrednovati9 (valuer). Uenik aktivno ui i usvaja
kompetencije pismenog i usmenog izraavanja i razumijevanja, razvija vjetine
reflekcije i opservacije, strategije uenja koje ga vode ka autonomiji i
ispunjavanju komunikativnih zadataka (les tches communicatives).
Interakcijom i medijacijom uenik na francuskom jeziku ui kako da se snae u
raznim ivotnim situacijama (na ulici, u prevozu, u hotelu), da izrazi svoja
osjeanja, stavove, elje, potrebe itd.

9 Evaluacija se u Alter Egu vri i samoprocjenom (sumativno i formativno) jer

se na kraju svakog dosjea nalazi upitnik koji uenik treba ispuniti i tako
metakognitivno osvijestiti nauenu grau. Samoprocjena u uenju takoer
istie autonomiju kod uenika i zastupljena je uglavnom u novim metodama za
strane jezike.
10 Emir ii

Poduavanjem ovom metodom podrazumijeva tematsku progresiju u

usvajanju jezikih vjetina (od lakih ka teim) to je transparentno kako
profesoru tako i ueniku. Ciljevi i kompetencije su eksplicitno navedeni u
svakoj lekciji kao i svi govorni inovi.
Glavna karakteristika ovog udbenika, kao i veine savremenih
udbenika napisanih na osnovu metode approche actionnelle je to
komunikaciju na francuskom jeziku smjeta u centar uenja i usvajanja jezika
te to ostvarivanje govornog ina igra primarnu ulogu. S obzirom na progresiju
i u pojavljivanju inova, uenik najprije usvaja vrlo jednostavne inove koji mu
pomau da otkrije francuski jezik i frankofoni svijet, a potom one tee kojim e
se svakako sluiti i na viim nivoima. Eksplicitnost govornih inova i njihova
transparentnost u udbeniku olakavaju profesoru pripremanje asova, a
pogotovo sastavljanje nastavnih priprema.10

Ovako izgleda prisutnost govornih inova u Alter Egu 1.

Tabela 1: Prisutnost i vrsta govornih inova

Tip acte
Govorni in illocutoire
se prsenter expositif
sinformer sur
lidentit de lautre interrogatif
exprimer des
remerciements comportatif
saluer quelquun comportatif
prsenter les excuses comportatif
dire la nationalit expositif
demander des
informations exercitif
donner des expressif
informations

10 Po savremenoj metodi approche actionnelle sastavljaju se tzv. pedagoki

listovi (fr. les fiches pdagogiques) u kojima se uvijek jasno vide ciljevi i
kompetencije koje uenik usvaja kao i govorni inovi.
 11

comprendre un
questionnaire verdictif
donner des expositif
explications
indiquer ses gots expressif
raconter des
vnements passs expositif
nommer et localiser
des lieux dans la ville exercitif
parler de sa ville expositif
proposer une sortie exercitif
inviter quelquun exercitif
accepter quelque comportatif
chose
refuser quelque chose comportatif
annoncer un
vnement familial expositif
appeler/rpondre au
tlphone exercitif
dcrire physiquement
une personne verdictif
exprimer des
sensations et expressif
sentiments
situer un lieu
gographiquement expressif
crire une lettre de
vacances exercitif
composer un menu exercitif
conseiller quelquun comportatif
faire une rservation
au thtre exercitif
commander au
restaurant exercitif
faire une apprciation
au restaurant verdictif
produire un court
pome expositif
12 Emir ii

comparer la situation
ancienne et verdictif
la situation actuelle
chercher un logement verdictif
identifier des
diffrences de verdictif
comportements
faire de
recommandations verdictif
formule de
linterdiction directif
obligation promissif

U sljedeoj tabeli vidimo frekvenciju pojavljivanja svih tipova govornog ina:

Tabela 2: Prisutnost i vrsta govornih inova

Vrsta govornog ina

exercitif 9
verdictif 7
expositif 7
comportatif 6
expressif 4
directif 1
promissif 1
interrogatif 1
36

S obzirom na injenicu da se u udbeniku vie puta ponavljaju isti

govorni inovi, uzeli smo u obzir svaki in (tj. glagol koji predstavlja taj in)
koji se barem jednom pojavljuje i kao takve emo ih analizirati. Pojavljuje se
36 govornih inova na prvom nivou ovog udbenika. Navodit emo po
 13

nekoliko primjera iz korpusa i podvui emo onaj dio koji se odnosi na

ostvarivanje govornog ina u diskursu.
Uenici na nivou A1 ogranieni su leksikim sredstvima s obzirom na
poetni stadij uenja francuskog jezika. Uenik je sposoban komunicirati vrlo
ogranienim vokabularom. Da bi se upoznao na francuskom jeziku sa
strancima, potrebno je da izvri govorni in predstavljanja (se prsenter). Radi
se o acte expositif:11
Bonjour ! Je me prsente : je mappelle Michal Kieslowski, je suis polonais.
(Alter Ego, 12)
Cest le responsable de la communication. Il sappelle Mathias Lorenz. (Alter
Ego, 12)
U sljedeoj vjebi iz udbenika takoer vidimo ispoljavanje ovog ina:
Jouez la scne deux. Vous tes au cocktail de bienvenue. Vous faites
connaissance. (Alter Ego, 13)
O istom inu e se radi ako uenik francuskog jezika odlui opisati
dogaaje jer e tada izlagati pismeno sroene reenice. Jedan od takvih
primjera smo nali i u korpusu u vidu zadatka za uenike:
Imaginez ! Cest le soir du 20 mai. De retour la maison, Myriam
raconte premire journe dans son travail. (Alter Ego, 73)
Po ZEROJ-u, uenik je sposoban da postavlja vrlo jednostavna pitanja
te da na njih odgovara takoer na vrlo jednostavan nain (sinformer). Tada on
vri acte interrogatif.12 Nali smo samo jednu vrstu ovog ina koja se najee
odrava u postavljanju direktnih pitanja. Od mnogobrojnih primjera
postavljanja pitanja u izvravanju ovog ina navest emo nekoliko:
Nenad, cest sudois ? (Alter Ego, 13)
Comment tu tappelles ?
- Yoko. Et toi ? (Alter Ego, 11)
Comment a scrit ? (Alter Ego, 16)

11 Expositif se odnosi na izlaganje, predstavljanje, stavljanje na vidjelo

(exposer).

12 Interrogatif je ono to se odnosi na upit, postavljanje pitanja (interroger)

14 Emir ii

Quelle question le journaliste pose aux cinq personnes interviewes ?

(Alter Ego, 34)
Avez-vous un endroit prfr dans votre ville ? (Alter Ego, 36)
Da bi se usmeno izrazio po ljestvicama ZEROJ-a, uenik koristi veoma
jednostavne izriaje i fraze (npr. da bi opisao mjesto stanovanja, ljude i
predmete koji ga okruuju te izrazio svoja osjeanja, preferencije i ukuse
potrebno je da koristi govorne inove glagol exprimer, apprcier, comparer.
Ukoliko uenik opisuje (dcrire) ili procjenjuje, on koristi acte verdictif13:
Photo a : Petite, Charlotte a chant avec son pre qui est mort en
1991. Elle est grande est mince comme sa mre et toutes les deux ont les
cheveux longs et raides et les yeux marron. (Alter Ego, 92)
- Ben non, je ne maime vraiment pas... Je trouve que jai lair dun pot
de yaourt ! (Alter Ego, 120)
- Tu vois, Claire, elle aime bien tout ce qui est dcoration. (Alter Ego,
122)
in preporuivanja (recommander) je takoer acte verdictif:
Si vous tes invits un dner formel, il est recommand darriver un
quart dheure aprs lheure prvue. (Alter Ego, 173)
Kada se radi o izraavaju osjeanja i dojmova ili situiranja u prostoru,
uenik vri acte expressif:14
Jai connu les couleurs de lautomne lge de douze ans seulement
au Canada. Et l... quel merveillement, les feuilles jaunes, orange, rouges !
Puis... la lumire dore... elle est magnifique, en automne ! (Alter Ego, 99)
coutez le jeu en direct et notez les noms des DOM-TOM cits par les
candidats. (Alter Ego, 103)
U traenju osnovnih servisnih informacija potrebni su demander i
donner. U govornoj interakciji s drugim ljudima na francuskom jeziku koje bi
pozvao na pie, primio ili odbio pozivnicu, uenik se slui govornim inovima

13 Verdictif se odnosi na procjenu, evaluaciju, prosuivanje (juger,

condamner).

14 Expressif iskazuje izraajnost, sugestivnost u diskursu (exprimer).

 15

prihvatanja, pozivanja i odbijanja (proposer, accepter, inviter, refuser). Ako je

rije o inu pozivanja i predlaganja (proposer), uenik ispoljava acte exercitif:15
a. Lui : Bien ! On peut aller au cin si tu veux ? (Alter Ego, 61)
Je te propose de revenir et tu nous verras ensemble. (Alter Ego, 156)
O istom inu se radi kada uenik vri neku rezervaciju (npr. hotelske
sobe u francuskom hotelu) ili naruuje (commander) (npr. obroka u restoranu):
- Oui, bonjour, monsieur. Je voudrais rsever des places pour la
pice Accent aigu. (Alter Ego, 172)
- Vous avez choisi ?16
- Oui, nous allons prendre deux formules : entre, plat et dessert.
- Vous avez choisi les desserts ?
- Je voudrais une crme caramel. (Alter Ego, 140)
- Quest-ce que tu fais vendredi ? Tu veux sortir ? (Alter Ego, 53)
in exercitif za glagole composer i crire potrebni su uenicima kada
odlue pismeno se izraziti (npr. napisati e-mail, razglednicu ili ispuniti
formular) za to su svakako sposobni ve na nivou A1. Dajemo primjer jedne
takve vjebe iz korpusa:
En petits groupes, choisissez un endroit (ville, rgion, pays...) que vous
aimez et connaissez bien. crivez une page de brochure touristique pour
prsenter cet endroit. (Alter Ego, 105)
Kada je rije o inju odbijanja (refuser), uenik vri acte comportatif.
Tada govornik reaguje na ve izreeni iskaz svoga sagovornika:
b. Elle : Ah non ! Trois films dans la semaine, a fait beaucoup ! (Alter
Ego, 61)

15 Exercitif se odnosi na izvrnost, djelovanje, povezivanje govornika i

sagovornika u diskursu (exercer, commander, ordonner, pardonner).

16 U nekim primjerima iz naeg korpusa javljaju se i dva ina kao to je u

ovom primjeru. Najprije imamo acte inerrogatif u vidu pitanja, a potom acte
exercitif koji smo podvukli radi jasnije analize jer trenutno analiziramo drugi
navedeni in.
16 Emir ii

- On peut aller en bote, au Rythmo ?

- En bote, non... Pourquoi pas un bon film ? (Alter Ego, 53)
Acte comportatif17 je prisutan i u inu savjetovanja nekoga (conseiller):
- Je vous conseille de porter toujours des chaussures talons, avec une
jupe ou une robe assez longue. (Alter Ego, 120)
- Et puis, nhsitez pas porter des accessoires.18 (Alter Ego, 120)
U cilju ljubaznosti i utive konverzacije svojstvene francuskoj kulturi,
neizostavni su inovi zahvaljivanja (remercier) i izvinjenja (sexcuser).
- mardi, daccord ! Et je noublierai pas de te rapporter une bote de
chocolats belges.
- Cest trs gentil, merci ! (Alter Ego, 106)
- Ah ! Excusez-moi, je me suis trompe. (Alter Ego, 86)
- Pardon, quel numro demandez-vous ? (Alter Ego, 86)
Comprendre, chercher, dire, parler, raconter e jednom strancu koji se
tek poeo sluiti francuskim jezikom pomoi da dobije osnovne upute (npr. na
pariskom aerodromu) te da se snae. U cilju prepoznavanja nekog
kulturolokog pojma koji postoji samo u frankofonoj kulturi, uenik e se
posluiti inom identifikovanja ili prepoznavanja (identifier). Sluei se
inovima imenovanja i lokalizovanja, govornik koristi nommer i localiser. Da
bi shvatio preporuke, zabrane i obaveze potrebni su mu recommander, interdire
i obliger. U korpusu susreemo formule zabranjivanja na francuskom jeziku
(les formules dinterdiction). To je acte directif19 kojim se izdaju naredbe
sagovorniku:
Il est interdit de stationner. (Alter Ego, 164)
Cest dfendu de faire du bruit aprs 22 heures ! (Alter Ego, 164)

17 Comportatif upuuje na ponaanje, subjektivnost, modalizaciju u govoru

(sexcuser, remercier).

18 U ovom primjeru in savjetovanja je implicitno izraen i glagolom hsiter

(oklijevati) u negaciji.

19 Directif se odnosi na izdavanje naredbi sagovorinu i najee je izraen

imperativom.
 17

Il ne faut pas fumer. (Alter Ego, 164)

Arrtez-vous au feu, l. (Alter Ego, 173)
Ne discutez pas avec vos collgues. (Alter Ego, 173)
- Oui madame, ne quittez pas, je vous la passe. (Alter Ego, 86)
Navest emo i primjer za acte promissif20 koji se takoer pojavljuje u
naem korpusu. On se pojavljuje u obliku obligation te smo zbog toga u tabeli
naveli samo jedan tip ovog ina.
Je serai Marseille mercredi seulement. (Alter Ego, 154)
Je vais quitter Bordeaux. On va habiter avec eux. Ses enfants vont
vivre avec nous aussi. (Alter Ego, 87)
Nous allons passer le jour de lan chez mon fils et ma belle-fille. (Alter
Ego, 76)
Je vais partir Rome. (Alter Ego, 76)

ZAKLjUAK

U ovom lanku sumarno smo predstavili govorne inove koji se pojavljuju na

nivou A1 u udbeniku francuskog jezika Alter Ego. Kao to smo ve rekli,
jedna od osnovnih karakteristika savremene metode approche actionnelle je da
uputi i osposobi uenike na koritenje govornih inova, kako u usmenoj, tako i
u pismenoj komunikaciji na francuskom jeziku. Vidjeli smo da se uenici po
knjizi ve u samom poetku usmjeravaju da to aktivnije koriste jezik sa to

20 Kada govornik eli izvriti acte promissif on se obavezuje da e ispuniti neki

zadatak u blioj ili daljoj budunosti (permettre, parier, garantir).
18 Emir ii

vie govornih inova, ali s obzirom na koliinu znanja oni to rade jednostavno i
prilagoeno nivou svoga znanja.
Naveli smo tek nekoliko primjera kako bismo poblie objasnili kako se
govorni in ispoljava u udbeniku francuskog jezika za poetnike, Alter Ego
A1. Kada se radi o postavljanju pitanja, rije je o acte interrogatif. Iako su
primjeri brojni, ovaj se in pojavljuje samo u ovom obliku zbog ega smo u
analizi i zabiljeili samo jedan nain. Acte expositif smo prikazali na primjeru
predstavljanja govornika i sagovornika to je u svakom sluaju prvi in koji
uenik ispoljava s obzirom na injenicu da najprije naui da se predstavi na
stranom jeziku te da pita sagovornika kako se zove. Acte exercitif u metodi
approche actionnelle najvie upuuje govornika na samostalno djelovanje jer,
kako i sam naziv kae, ovim inom se izvrava, izvodi i stupa u interakciju sa
sagovornikom (pie se, sastavlja, poziva na izlazak itd.). Acte comportatif
iskazuje neku vrstu ophoenja i ponaanja u diskursu. Prisutni su i acte directif
i acte promissif. Kao to smo vidjeli, prvim inom govornik nalae, nareuje,
izdaje zapovijedi sagovorniku dok drugim inom govornik se obavezuje da e
ispuniti, obaviti neki zadatak koji je obeao ili nije, no svojim rijeima
pokazuje namjeru da izvri neto u blioj ili daljoj budunosti.
Iako se uenik susree s mnogim glagolima koje smo i nali u naem
korpusu, on ih ne moe sve savladati i u kontekstu upotrebljavati na poetnom
nivou. On se slui raznim jezikim i nejezikim sredstvima da bi iskazao svoju
misao. Ne trebamo zaboraviti da koristiti ove govorne inove ne znai i znati
sve ove glagole ve u najranijoj fazi uenja francuskog jezika. Zakljuak nae
analize je da na kraju ovog nivoa uenici mogu izraziti veliki broj inova, ali na
vrlo jednostavan nain, no to nee oteati ni usmenu, a ni pismenu
komunikaciju.

LITERATURA

Austin, John. Quand dire, cest faire. Pariz: Seuil, 1970.

Berthet, Annie, Hugot, Catherine, Kizirian, Vronique M., Sampsonis, Batrix,
Vaendendries, Monique. Alter Ego 1. Pariz: Hachette, 2006.
Charadeau, Patrick, Maingueneau, Dominique. Dictionnaire d'analyse du
discours. Pariz: Seuil, 2002.
 19

Conseil de lEurope C. E. Un cadre europen commun de rfrence pour les

langues : apprendre, enseigner, valuer. Pariz: Didier, 2001.
Cuq, Jean-Pierre, Gruca, Isabelle. Cours de didactique du franais langue
trangre et seconde. Presses Universitaires de Grenoble: Grenoble, 2005.
Ducrot, Oswald. Dire et ne pas dire. Principe de smantique linguistique.
Pariz: Hermann, 1998.

Galatanu, Olga. Langue, discours et systmes de valeurs , in E. Suomela-

Salmi (dir.), Curiosits linguistiques, Presses Universitaires de Turku, 80-102,
2000a.

Maingueneau, Dominique. LAnalyse du Discours. Pariz: Hachette, 1991.

Puren, Christian. De lapproche communicative la perspective

actionnelle . Le Franais dans le Monde, 347, 37-40, 2006.

Searle, John. Les actes de langage. Pariz: Hermann, 1972.

Vijee Europe. Zajedniki europski referentni okvir za jezike: uenje,
pouavanje, vrednovanje. Zagreb: kolska knjiga, 2005.
Online enciklopedija Larousse: http://www.larousse.fr/

SPEECH ACT IN THE APPROCHE

ACTIONNELLE AS A MODERN DIDACTIC
METHOD IN THE TEACHING OF THE
FRENCH LANGUAGE
20 Emir ii

Abstract

Summary: This paper gives linguistic and didactical analysis of the approche
actionnelle as the most modern teaching method in the case of learning French
as a foreign language. We put in the centre the French language textbook for
foreigners, Alter Ego 1 (A1), as the main corpus due to the fact that the basis
for the textbook was approche actionnelle method. Through the example of
this textbook we can see that it is a modern method for learning the French
language. This article works out in detail main items of the mentioned
didactical approach with special reference to the accomplishment of the speech
act in the acquisition of the foreign language and to the frequency of its use.
Keywords: method, approche actionnelle, FLE (French as a foreign language)
didactics, Christian Puren, CEFRL (Common European Framework of
Reference for Languages), speech act