CASE STUDY

Osiguranje-studija sluaja osiguranja DDOR-a

Student: Nikola Gruji

Profesor:

Vrac, jun 2017

Sadraj........................................................................................................................................2
Uvod...........................................................................................................................................3
Znaaj osiguranja.......................................................................................................................4
Vrste osiguranja..........................................................................................................................5
Misija i vizija DDOR-a...............................................................................................................7
Menaderska formula.................................................................................................................8
Uvod

Tradicija kompanije DDOR Novi Sad duga je vie od 65 godina. Njeni poeci datiraju jo od
1945. godine i zavretka Drugog svetskog rata, kada je osnovan Dravni zavod za osiguranje i
reosiguranje.
Pod dananjim imenom posluje od juna 1990. godine, kada je registrovana kao Deoniarsko
drutvo za osiguranje i reosiguranje Novi Sad.
Od januara 2008. godine posluje kao lanica grupacije Fondiaria SAI, jedne od vodeih
kompanija u oblasti osiguranja u Italiji. Poetkom novembra 2012. godine, Upravni odbor
grupacije Unipol Gruppo Finanziario S.p.A. je odobrio poetak sprovoenja upravljanja i
koordinacije nad kompanijom Fondiaria SAI S.p.A. kao i nad preduzeima koja ova kompanija
ve ima u okviru svog sistema upravljanja i koordinacije, a u koje spada i DDOR Novi Sad,
ime je ona postala deo grupacije Gruppo Assicurativo Unipol.
Po okonanju Drugog svetskog rata 1945. nove vlasti u Jugoslaviji osnovale su Dravni zavod za
osiguranje i reosiguranje. Monopolski dravni osigurava promenio je ime u Dravni
osiguravajui zavod - DOZ. U Novom Sadu 1950 godine su osnovane dve poslovnice - Novi Sad
I i Novi Sad II. Obe poslovnice su poele da posluju kao filijale DOZ-a. Dravni osiguravajui
zavod je na isteku 1961. prestao sa radom. Bive filijale DOZ-a uglavnom su postale osiguravajui
zavodi, ali su osnivani i novi, za podruje jedne ili vie optina. Polazei od odredaba Zakona o
osiguravajuim zavodima i zajednicama osiguranja, Narodni odbor optine Novi Sad je pred kraj
1961. doneo reenje o osnivanju Osiguravajueg zavoda Novi Sad. Njegova delatnost odvijala se
na podruju novosadske optine i on je bio pravni sledbenik obe organizacije preanjeg DOZ-a
sa seditem u Novom Sadu. Pored postojeeg OZ Novi Sad, koji se samo preregistrovao, u Novom
Sadu je te 1968. nastala jo jedna osiguravajua kua - Osiguravajui zavod "Vojvodina". U
postupku koji je sproveden krajem 1969. i poetkom 1970. godine OZ Novi Sad je usvojio novi
Statut kojim je njegovo ime izmenjeno u Osiguravajui zavod "Novi Sad". O desetogodinjici
osnivanja, OZ "Novi Sad" je usvojio znak Zavoda - stilizovane ruke koje obgrljuju obrise kue,
koji i danas predstavlja prepoznatljivi simbol "DDOR Novi Sad". Decembra 1981. osnovana je i
Sloena zajednica osiguranja i reosiguranja imovine i lica "Vojvodina". ZOIL "Vojvodina" je
prestala sa radom. Time je bila zavrena jedna od najznaajnijih faza u razvoju osiguranja u Novom
Sadu, odnosno Vojvodini. DDOR "Novi Sad" je osnovan 25. juna, te upisan u sudski registar 1.
jula 1990. kao prvo deoniko drutvo iz oblasti osiguranja u bivoj SFR Jugoslaviji. Deoniko
drutvo za osiguranje i reosiguranje "Novi Sad" otada posluje kao jedinstveno pravno lice,
organizacijski tako postavljeno da ima direkcije kao delove koji objedinjavaju pojedine tehnoloke
funkcije i glavne filijale.
Znaaj osiguranja

Sama re osiguranje oznaava sigurnost, poverenje u neto, obezbeenje i izraava svrhu

osiguranja koja se uopteno sastoji u pruanju neke sigurnosti . Osiguranje u najirem smislu
predstavlja zatitu imovinskih interesa fizikih i pravnih lica prilikom realizacije rizika, odnosno
nastupanja osiguranih sluajeva na raun fondova osiguranja formiranih naplatom premija tih lica.
Kroz razliite vidove pokria, odnosno vrste zatite, delatnost osiguranja je prisutna u
svakodnevnom ivotu. Pravna lica i pojedinci izloeni su neprekidnoj mogunosti deavanja
opasnosti koje mogu prouzrokovati tetu. Osiguranje predstavlja jedan od najvanijih vidova
obezbeenja od takvih dogaaja i predstavlja ekonomsku nunost svakome ko vodi rauna o
bezbednosti u poslovanju i svakodnevnom ivotu.
Osiguranje se moe posmatrati s tri stanovita, odnosno ono ima tri sastavna dela : ekonomski,
pravni i tehniki. Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se eli ostvariti tu je re o zadacima
osiguranja: posredna i neposredna zatita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna
svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i drugo. Pravni vid podrazumeva ureenje izuzetno
brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju, poevi od njegovog zakljuivanja pa do isplate
naknade tete, dok je tehniki onaj deo koji ureuje odvijanje osiguranja posmatranog kao posebni
mehanizam za procenu teine rizika, njihovo izravnavanje u prostoru i vremenu, proraun premije,
sve to uz upotrebu najsavremenijih statistiko-matematikih i drugih metoda. Poslovanje
preduzea u savremenoj trinoj privredi bez oslanjanja na zatitne fondove iz osiguranja ne moe
se ni zamisliti. Naknadama teta nastalim tokom procesa privreivanja osiguranje obnavlja radnu
sposobnost privredne jedinice omoguavajui joj savladavanje ekonomskih posledica tetnih
dogaaja. Kod pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takoe se reavaju pitanja njihovog
zbrinjavanja. oveka i njegovu zajednicu od davnina su ugroavale najrazliitije opasnosti pretei
da ih unite, povrede, ugroze ivot, zdravlje ili imovinu, dovodei u pitanje ak i njihov opstanak.
Razni oblici zatite koji su primenjivani morali su se neprekidno usavravati budui da su nastajale
i nove opasnosti, odnosno rizici. Sem potrebe za zatitom sopstvenih dobara od prirodnih
nepogoda ili od tuih radnji, javljala se i potreba za zatitom od posledica sopstvenog delovanja
kojim se moe naneti teta tuim (ili i svojim) dobrima. Pojedinac sopstvenim snagama nije mogao
obezbediti ovakvu zatitu. Stoga je vrlo rano u razvoju ljudskog drutva iskrsla zamisao o
ustrojenju neophodne zatite preko mehanizma kojim e pojedinci, ugroeni istom opasnou,
svojim naturalnim ili, kasnije, novanim doprinosima obezbediti naknadu onima koje opasnost
pogodi. Poetni oblici zatite ljudima koje je pogodila nesrea (bolest ili smrt hranioca porodice,
nastanak radne nesposobnosti, unitenje imovine posle poara i slino) bili su zajedniki prilozi i
pomo zajednice rodbine, sela ili plemena. U prvobitnoj drutvenoj zajednici, kada nije bilo
privatne svojine, taj problem nije mogao biti sloen: unitena dobra je zajednica zamenjivala
novostvorenim. U ovakvim, vie ili manje slabo ureenim poduhvatima, mogu se pronai izvesni
tragovi savremenog osiguranja.
Danas je osiguranje, prevalivi nekoliko milenijuma razvoja i proavi vie faza, visokorazvijena
drutvena delatnost, privredna ustanova koja nadoknauje tete nastale usled dejstva ruilakih
prirodnih sila, nesrenih sluajeva i mnogih drugih dogaaja. Ono obezbeuje ekonomsku zatu
osiguranicima, pravnim i fizikim licima, od etnih dejstava i poremeaja do kojih dolazi
nastankom osiguranog sluaja ili ostvarenjem osigurane opasnosti. Pojmovi kao opasnost, rizik,
teta, odteta neposredno su povezani s pojmom osiguranja koji u sebi nosi zamisao bezbednosti.
Premda ovo opte znaenje sasvim dobro odslikava svrhu osiguranja, kod njega se u savremenim
uslovima radi i o jo nekim veoma vanim iniocima, na primer, o doprinosu postojanosti
privrednog i drutvenog procesa uopte. U naunim izvorima se moe naii na niz tumaenja i
odredaba osiguranja. Recimo, priznati nemaki teoretiar Peter Koh navodi da osiguranje slui
zatiti od tetnih posledica odreenih dogaaja. Po Fridhelmu Nikelu osiguranje je novana
usluga zasnovana na jemstvu da e se pokriti rizici i u odreenim sluajevima izvriti novana
nadoknada . Tumaenja su razliita zavisno od toga da li ih daju ekonomisti, pravnici, tehniari
osiguranja (aktuari), ali i u zavisnosti od obeleja drutveno-politikog poretka o ijem se
osiguranju radi. Zbog toga se za svako tumaenje osiguranja moe istai da je relativno te da nije
opte prihvatljivo.

Vrste osiguranja

Svakodnevica savremenog ivota nosi sa sobom izazove i neizvesnosti. Planskim ulaganjem u ono
to nam je najvrednije ivot, moemo uticati na izvesniju budunost nas i naih najmilijih. Budite
ponosni na odluke koje donosite danas osigurajte ivot i ostvarite viestruku korist.
Osiguranje je sistematizovano u razne i grupe i vrste prema zajednikim svojstvima. Grupisanje je
rezultat zakonodavnih, praktinih i teorijskih potreba i razloga.
Grupa osiguranja obuhvata vie osiguranja koja imaju zajednika osnovna obeleja utvrena
zakonom ili obeleja ustanovljena pravilima koja su u praksi osiguravaa nastajala u razvoju
osiguranja.U savremenim zakonima o osiguravajuim organizacijama (reguliu njihov nastanak,
nadzor i prestanak) osiguranja se svrstavaju na ivotna i neivotna. U zakonima o ugovoru o
osiguranju, teoriji i praksi osiguranja postoji i podela osiguranja na dve osnovne grupe: osiguranje
lica i osiguranje imovine koja se ne poklapa sa prvom zakonskom podelom. Podele po drugim
kriterijumima su manjeg znaaja.
A. ivotna i neivotna osiguranja
Ova podela je uslovljena zahtevom specijalizacije osiguravaa za poslove ivotnih i poslove
neivotnih osiguranja i zahtevima nadzora u toku njihovog osnivanja i poslovanja.Sva osiguranja
vezana za trajanje ivota nekog lica spadaju u grupu ivotnih osiguranja. Sva osiguranja koja
pokrivaju pravno priznatu tetu i na principu tekueg priliva premije i izvrenja obaveza
osiguravaa spadaju u neivotna osiguranja.
Osiguranje nezgode i zdravstveno osiguranje iako su vezana za povredu tela ili zdravlja
osiguranika spadaju u neivotna osiguranja jer ona u znaajnom delu pokrivaju trokove u
 vezi nezgode i bolesti iji se iznos moe utvrditi (trokovi leenja, gubitak zarade usled
privremene nesposobnosti za rad). S obzirom da mogu da se ugovore i na paualnu
osiguranu sumu ove dve vrste osiguranja mogu da se ugovaraju i zajedno sa osiguranjima
ivota.
B. Osiguranje imovine i osiguranje lica
Podela na ove dve grupe osiguranja je prisutna u teoriji prava osiguranja,
u zakonima o ugovoru o osiguranju i praksi osiguravajuih organizacija.Podela je rezultat
razlika koje postoje s obzirom na predmet osiguranja: imovina (pokretne i nepokretne stvari,
imovinski interes) i ivot,zdravlje i telesni integritet osiguranika (smrt, doivljenje, povreda tela
ili zdravlja).
Razlike izmeu osiguranja imovine i osiguranja lica
1. Osobenosti osiguranja imovine
a) rizik se kod osiguranja imovine ostvaruje na stvarima i imovini kao takvoj i procenjiv je u
novcu.
b) cilj osiguranja je obeteenje osiguranika. Osiguranje moe da isplati samo iznos koji
pokriva tetu, ne vie od toga.
c) prava iz ugovora o osiguranju mogu imati samo lica koja u momentu nastanka osiguranog
sluaja imaju interes da teta ne nastane (da stvar ne bude unitena ili oteena, da treem licu ne
bude prouzrokovana teta, da osigurani kredit bude vraen).
2. Osobenosti osiguranja lica
a) osigurani rizik je vezan za ivot, zdravlje i telesni integritet osiguranika (smrt,doivljenje,
bolest, invaliditet, gubitak radne sposobnosti, bolest).
b) korisniku osiguranja se isplauje paualna ugovorena suma, a ne naknada iz osiguranja koja
se utvruje prema visini nastale tete.
c) za ostvarivanje prava po osnovu ugovora nije potrebno postojanje materijalnog interesa, u
vreme nastanka osiguranog sluaja ne utvruje se npr. da li je ugovora osiguranja hteo da
zakljuenjem ugovora materijalno obezbedi sebe ili druga lica ili da dobije kredit. Bitno je da je
lice u vezi sa ijim ivotom je ugovor zakljuen na to pristalo (ako je isto lice i ugovora i
osiguranik to se podrazumeva, a ako ugovora ugovorio osiguranje na ivot drugog lica zakon
zahteva pristanak tog lica).
Vrste osiguranja
U praksi osiguravaa pod vrstom osiguranja podrazumeva se osiguranje na koje se
primenjuju jedni uslovi osiguranja i tarifa premija (osiguranje poara, osiguranje od krae,
osiguranje od graanske odgovornosti, osiguranje maina od loma, osiguranje useva i plodova,
osiguranje ivotinja,osiguranje pravne zatite, i dr. u grupi osiguranja imovine; osiguranje
nezgode, osiguranje za sluaj smrti, osiguranje za sluaj doivljenja i dr. u osiguranju lica).Jedna
vrsta osiguranja moe da bude regulisana uz opte i posebnim uslovima i svaki osigurava, u
okvirima utvrenim zakonom, moe da odredi da li e jednom vrstom osiguranja biti obuhvaeno
vie razliitih rizika ili predmeta. U praksi je izrada uslova osiguranja a time i odreivanje vrsta
osiguranja povereno profesionalnim udruenjima osiguravaa.
Podela prema nainu nastanka
a) dobrovoljna osiguranja su pravilo. Svaki pravni subjekt moe da odlui zakljui ili ne
osiguranje i kod kog osiguravaa. To je u skladu sa principima trine privrede na kome vlada
slobodna inicijativa uesnika.
b) obavezna osiguranja uglavnom postoje za rizik graanske odgovornosti radi zatite treih
oteenih lica. Novijeg su datuma (XX vek) i njihov broj se stalno poveava.
Primer obaveznih osiguranja:
Obavezno osiguranje autormobilista
Obavezno osiguranje putnika u javnom saobraaju
Obavezno osiguranje vazduhoplova za tete treim licima
Obavezno osiguranje vlasnika brodica na motorni pogon
Obavezno osiguranje vlasnika opasnih materija koje se prevoze
Obavezno osiguranje od odgovornosti revizora, aktuara, posrednika osiguranja i dr.
Iako zakon moe da zahteva odreenu klasifikaciju poslova osiguranja (npr. u cilju prikupljanja
statistikih podataka) osiguravai imaju punu slobodu da na razne naine klasifikuju svoje
poslove.Takoe razni teoretiari osiguranja mogu da klasifikuju poslove osiguranja po svom
izboru u cilju njihovog istraivanja. Podele su u najveem broju sluajeva malo razlikuju zbog
duge tradicije delatnosti osiguranja.

Misija I vizija DDOR-a

Kao kompaniji koja objedinjuje tradiciju uspenog poslovanja i svetsko iskustvo, cilj nam je da
aktivno uestvujemo u unapreenju trita u Srbiji, od pruanja usluga najvieg standarda po
pitanju zatite osiguranika, do praenja najnovijih trendova u oblasti programa osiguranja.
Kroz irok spektar proizvoda, pruamo naim klijentima oseaj sigurnosti koji se zasniva na
dugoronom poverenju u DDOR Novi Sad. Bitna nam je dobit naih akcionara, dobrobit naih
zaposlenih, kao i zajednice u kojoj delujemo.
Nai prioriteti su:

da osiguranicima obezbedimo punu sigurnost za preuzete rizike, kao i da neprestano razvijamo i

osavremenjujemo oblike pokria.
da zaposlenima obezbedimo ekonomsku sigurnost, ali i permanentnu edukaciju i poslovno i lino
unapreenje
da akcionarima obezbedimo sigurnost njihovog kapitala
da aktivno uestvujemo u unapreenju lokalne sredine, kroz ulaganje u zajednicu i unapreenje
sopstvene brige o okruenju.

Vizija kompanije DDOR Novi Sad je da zadri vodeu poziciju na tritu osiguranja, sa realnim
trinim ueem na stabilnim osnovama.
Smatramo da emo stabilnim poslovanjem odrati finansijsku stabilnost kompanije, kao i da emo
nastaviti sa brzom i korektnom isplatom teta to je osnovni preduslov za ouvanje poverenja
osiguranika.
Teimo uspostavljanju evropskih standarda poslovanja u osiguranju.
Namera nam je da obezbedimo ravnomernu lokalnu rasporeenost trinog uea i da proirimo
poslovanje u regionu, preko Srbije kao regionalnog centra.
Planiramo da aktivno uestvujemo u razvoju ivotnog osiguranja, da poveavamo obim osiguranja
naroito kod fizikih lica i malih i srednjih preduzea, da razvijamo nove vrste osiguranja, i da u
poslovanje aktivno uvodimo nove tehnologije i najsavremenije informacione sisteme.

Menaderska formula

Analizom menaderske formule se moe utvrditi faza ivotnog ciklusa u kojoj se preduzee nalazi,
pa tako prema Adiesu, postoji deset faza ivotnog ciklusa u kojoj se nalaze organizacije, to je
prikazano u Tabeli 1.
Tabela 1. Faze ivotnog ciklusa organizacija
Faze menaderske
Karakteristike
sposobnosti
- Entuzijazam, dominacija preduzetnitva
Udvaranje - osniva je pun ideja, koje usmerava na motivaciju zaposlenih
(Courtship) - iako je dominantno preduzetnitvo, ne sme se izostaviti proizvodnja,
paEi koja ostvaruje zamiljeno
- predlae se vizija
 - ako su rezultati testiranja stvarnosti pozitivni i ako osniva dobro
kombinuje obaveze, vreme, energiju i resurse, onda projekat prelazi iz
Rano detinjstvo (Infanicy) faze udvaranja u fazu ranog detinjstva
Paei - dugorona vizija je obezbeenje resursa
- dominantnos proizvodnje
- potrebna je zatita spolja
Go Go - sigurnost prihoda ( ako je vizija bila jasna)
(Go Go) - organizacija ne trai vie zatitu spolja
PaEi - organizacija brzo raste, reavajui sve to se nae na putu
- organizacija zahteva reorganizaciju
- fokusira se na pojednostavljenje procedure i poveanje profita, ak iako
prodaja opada (A)
Adolescencija
- angauju se profesionalni menaderi, koji e biti odbaeni od ve
( Adolescence)
postojeeg tima. On e shvatiti posao kao posao, nee razumeti odnose
pAEi
i obiaje koji su bili izgraeni (i)
- previe entuzijazma (E) moe da dovede kompaniju da ne moe da se
prilagodi promenama na tritu
- poeljno stanje svake organizacije
- odlikuje se fleksibilnou da se prilagodi promenama, predvia
Premijer rezultate
(Prime) - pozitivan rezultat je postignut reavanjem konflikta adolescencije i
PAEI integracije izmeu A i E, gde se stvara fleksibilna struktura
- fleksibilnost omoguava organizaciji da svoju panju usmeri na
okruenje
Stabilnost - organizacija ne uzima u obzir budunost
(Stable) - osnivai oseaju da su otkrili trajni uspeh
PA _ I - ljudi se oseaju dominantno
Aristokratija - nema novih ideja, niti osoba koje bi ih sprovodile, ali postoji kodeks
(Aristocracy) ponaanja i dobra integracija izmeu zaposlenih (elementi A i I)
_A_I
Rana birokratija - postoje smo pravila i peocedure (A)
(Early Bureaucracy) - odsustvom ostalih elemenata dovodi do gubitka efikasnosti
_A_ _
- top menaderi, srednji menaderi i radnici mogu odlaziti i dolaziti kad
Kasna birokratija hoe bez ikakvog efekta
(Late Bureaucracy) - organizacija prestaje proizvoditi bilo kakve vrednosti
_A_ _ - samo spoljne subvrncije dre organizaciju na povrini
- zavisi od plaanja klijenata
- ova faza se retko dogaa
Smrt
- povlae se subvencije, klijenti naputaju organizaciju
(Death)
- niko nije posveen organizaciji
____
- eliminisanje radnih mesta
- organizacija se odrava na vetakom sistemu