uzepe Verdi: Subota,

Rigoleto 12. decembar 2015.

Libreto: Franesko Marija Pjave 19:00
prema komadu Kralj se zabavlja Viktora Igoa / Opera ima tri ina i dve pauze /

Kompozitor je u Rigoletu dosegao zrelost, pokazavi svoje najjae strane: nezaboravne ansamble,
potresne arije, te jedinstveni oseaj za dramsku ekonominost kojom uspeva da sluaoce, na
prostoru jedne scene, suoi sa dubokom patnjom, ali i neumitnim posledicama mrnje i osvete.

Zaplet opere se odigrava tokom jedne veeri u italijanskom gradu Mantovi u XVI veku. Rigoleto
je grbavac i dvorska luda Vojvode od Mantove, okorelog enskaroa, koji vodi razvratan ivot
zajedno sa svojom svitom. Grupa plemia odluuje da otme enu sa kojom Rigoleto ivi, mislei
da je re o njegovoj ljubavnici, kako bi se sa njim grubo naalili. Oni ne znaju da je to Rigoletova
erka ilda, koju on uva od korumpiranog sveta dvora. Istovremeno, ilda je sasvim sluajno
upoznala Vojvodu od Mantove u crkvi i on joj se, tom prilikom, predstavio kao siromani student.
Za Vojvodu, ona je samo jo jedna devojka koju e zavesti, a za ildu on je prva ljubav, ali i prva
pobuna protiv oevog autoriteta. Kada dvorjani otmu ildu i odvedu je u Vojvodine odaje u
palati, ne ustuknuvi pred molbama uplakanog oca, Rigoletova osveta e prouzrokovati tragian
rasplet.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Rigoleto | eljko Lui, bariton Dirigent: Roberto Abado
ilda | Nadin Sijera, sopran Reija: Majkl Mejer
Vojvoda od Mantove | Pjotr Beala, tenor Premijera: Venecija, Teatar La Fenie,
Sparafuile | Dimitri Ivaenko, bas 11. mart 1851.
 NOVA
POSTAVKA

or Bize: Subota,
Lovci na bisere 16. januar 2016.
Libreto: Een Kormon i Miel Kare 19:00
/ Opera ima dva ina i jednu pauzu /

Palme ispred ruevina hinduistikog hrama na Cejlonu, biseri koji svetlucaju u azurnom moru - to
je opinjavajui i egzotini svet Bizeove opere, u kojoj se odvija vena pria o rivalstvu izmeu
dvojice najboljih prijatelja zaljubljenih u istu enu. Mali broj opera moe se podiiti lirskom
lepotom kao ovo ostvarenje kojim je Bize osvojio publiku sa samo 24 godine. Iako se ne izvodi
tako esto kao njegovo kasnije remek-delo Karmen, danas se Lovci na bisere cene pre svega zbog
melodijske sveine nekoliko poznatih numera i sofisticirane upotrebe orkestarskog kolorita.

Voa ribara Zurga i njegov najbolji prijatelj Nadir priseaju se trenutka kada su upoznali prelepu
svetenicu koja ih je obojicu opinila ali kojoj nisu prili kako ne bi ugrozili prijateljstvo. Pristie
brod sa Nurabadom, prvosvetenikom boga Brame, u ijoj je pratnji ena, pokrivena velom,
izabrana da se moli za sigurnost ribara. To je Lejla, svetenica koja je oarala Zurgu i Nadira.
Ona se zaklela na zavet ednosti, iako je potajno zaljubljena u Nadira. I pored obeanja datog
prijatelju, Nadir joj otkriva oseanja u jednoj od najlepih arija za lirski tenor Je crois entendre
encore. Ljubavnici uskoro bivaju uhvaeni, a ribari zahtevaju da se surovo kazne zbog toga to
su prekrili zavete. U poslednjem trenutku Zurga prepoznaje u Lejli hrabru devojicu koja mu je
nekada davno spasila ivot. Vraajui dug on izaziva poar, a u optoj pometnji ljubavnici bee
uz Zurgin blagoslov.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Leila | Diana Damrau, sopran Dirigent: anandrea Nozeda
Nadir | Metju Polencani, tenor Reija: Peni Vulkok
Zurga | Mariju Kvjeenj, bariton Premijera: Pariz, Teatar Lirik,
Nurabad | Nikola Teste, bas-bariton 30. septembar 1863.
Rihard Vagner: Subota,
Tanhojzer 23. januar 2016.
Libreto: Rihard Vagner 19:00
/ Opera ima tri ina i dve pauze /

Posle premijere Holananina lutalice 1843. godine, Vagner se okrenuo sieu iz nemake
srednjovekovne kulture iz koje e u narednim decenijama crpeti inspiraciju za svoja dela. Istorija,
legenda i fikcija se smenjuju i stvaraju jedinstvenu i snanu dramu. Vagner koristi legendu o
srednjovekovnom pesniku da bi ispriao priu o tekoi mirenja dve konfliktne sile - potrebe za
nesputanom, senzualnom ljubavlju, koju predstavlja Venera i tenjom ka ureenom drutvu, koju
u operi zastupaju dvorana u Vartburgu i lik edne Elizabete.

Operu otvara scena bahanalija u Venusbergu, tokom koje vitez Tanhojzer preklinje boginju da
ga, posle godinu dana uivanja pusti da bude slobodan. Venera to ne eli, ali kada Tanhojzer
prizove Devicu Mariju, arobne ini boginje ljubavi bivaju slomljene. Tanhojzer se susree sa
svojim prijateljima Valterom i Volframom, kao i sa landgrafom Hermanom koji ga obavetavaju
da se u zamku Vartburg priprema legendarno takmienje minstrela-pevaa. Tu je i Hermanova
lepa neaka Elizabeta u koju je Tanhojzer zaljubljen. Za vreme takmienja vitez peva pesmu u
slavu Venere. Ovakvo bogohuljenje zgraava sve prisutne, te landgraf alje Tanhojzera u Rim kako
bi od pape zatraio oprost. Vitez se vraa sa hodoaa sa porukom da ga nita ne moe spasiti.
Tek kroz Elizabetinu rtvu Tanhojzerovi gresi bivaju iskupljeni i on pada mrtav pored odra svoje
voljene.

Lica i izvoai:
Hor i orkestar Metropoliten opere
Tanhojzer | Johan Bota, tenor
Dirigent: Dejms Livajn
Elizabeta | Eva-Marija Vestbrek, sopran Reija: Oto enk
Herman, landgraf Turingije | Ginter Groisbek, bas
Volfram fon Eenbah | Peter Matei, bariton Premijera: Drezden, Kraljevski teatar,
Venera | Miel DeJang, mecosopran 19. oktobar 1845.
akomo Puini: Subota,
Turandot 30. januar 2016.
Libreto uzepe Adami i Renato Simoni 19:00
po motivima istoimenog komada Karla Gocija / Opera ima tri ina i dve pauze /

Puini je komediju Karla Gocija preradio u egzotinu bajkovitu dramu o borbi izmeu polova. U
muzikom smislu ovo je Puinijeva najoriginalnija opera sa inovativnom upotrebom velikog orkestra
koji ukljuuje i neobine boje alt saksofona, eleste, bas ksilofona i orgulja. Nekoliko originalnih
kineskih melodija je ukljueno u partituru, a najpoznatija numera je svakako Nessun dorma, jedna
od najizvoenijih operskih arija u istoriji. Puini nije dovrio partituru Turandot, te je ovaj nezahvalan
zadatak poveren njegovom saradniku, kompozitoru Franku Alfanu.

Radnja ove bajkovite opere je smetena u Kinu, kojom vlada car Altun. Njegova erka Turandot
je prelepa, ali hladna i okrutna princeza, za iju ruku se bore mnogi prosci. Postae ena onog
ko tano odgovori na tri pitanja, no ako pogrei makar jednom, eka ga smrt. Tatarski princ Kalaf
tajno dolazi u Peking gde susree svog svrgnutog oca Timura i njihovu robinju Liu. Zaljubljuje
se na prvi pogled u Turandot kada je ugleda prilikom javnog pogubljenja persijskog princa koji
nije uspeo da rei njene zagonetke. Odluan, Kalaf uspeva da proe test, ali Turandot odbija da
se uda za njega. On joj tada nudi izazov: ako do zore narednog dana pogodi njegovo pravo ime
ona mu moe oduzeti ivot

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Dirigent: Paolo Karinjani
Turandot | Nina teme, sopran
Reija: Franko Zefireli
Liu | Anita Hartig, sopran
Kalaf | Marko Berti, tenor Premijera: Milano, La Skala,
Timur | Aleksandar Cimbaljuk, bas 25. april 1926.
Gaetano Doniceti: Subota,
Marija Stjuart 20. februar 2016.
Libreto: uzepe Bardari 19:00
prema istoimenom komadu Fridriha ilera / Opera ima dva ina i jednu pauzu /

Ovu lirsku tragediju karakteriu dve snane i muziki suprotstavljene protagonistkinje, Elizabeta I i
Marija Stjuart. Engleska vladarka odslikava napetu dvorsku politiku, dok je kotska kraljica primer
slobode duha i enstvenosti. Posle burne generalne probe, u teatru San Karlo u Napulju, kraljevski
cenzor je zabranio Donicetijevu operu koja je, inae, pisana za ovo slavno opersko pozorite.
Sreom, opera je zapala za oko jednoj od najveih operskih pevaica u istoriji Mariji Malibran,
koja je izdejstvovala da delo bude postavljeno u milanskoj Skali.

Javno i privatno, dravni razlozi i skrivene emocije, politika i lini bol teme su na kojima poiva
dramaturka struktura opere. Elizabeta I dri u zatoenitvu svoju roaku Mariju Stjuart, svrgnutu
kotsku kraljicu. Marija preko svog uvara Talbota alje pismo i sliku Robertu, erlu od Lestera kako
bi umilostivila englesku vladarku da je primi. Lester je, naime, Elizabetin dugogodinji miljenik,
koji je potajno zaljubljen u Mariju. Engleska kraljica nije sklona tome da osudi Mariju Stjuart
na smrt, ali kada se politikim pritiscima Lorda Sesila, koji strepi od zavere engleskih katolika,
pridodaju ljubomora, ponos i duboko nepoverenje koje vlada izmeu ove dve jake ene, sudbina
kotske kraljice biva zapeaena.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Dirigent: Rikardo Frica
Marija Stjuart | Sondra Radvanovski, sopran Reija: Dejvid MekVikar
Elizabeta I | Elza van den Hever, sopran
Robert, erl od Lestera | Selso Albelo, tenor Premijera: Milano, La Skala,
Dord Talbot, erl od rusberija | Kvangul Joun, bas 20. decembar 1835.
 NOVA
POSTAVKA

Alban Berg: Subota,

Lulu 27. februar 2016.
Libreto: Alban Berg po motivima drama 19:00
Duh zemlje i Pandorina kutija Franka Vedekinda / Opera ima tri ina i dve pauze /

Alban Berg je na svojoj drugoj operi radio od 1928. godine, sve do smrti 1935, ali je preminuo
pre nego to je dovrio trei in. Lulu je zbog toga premijerno izvedena kao fragment dela.
Odgovoran zadatak dovravanja partiture na osnovu Bergovih zabeleki, sproveo je tek 1977.
godine Fridrih Cerha. Lulu je premijerno izvedena u Metropolitenu 1977. godine, a ve 1980. je
izvedena konana troina verzija opere. Oba puta, predstavama je rukovodio Dejms Livajn.

Lulu je drama o mladoj eni, istinskoj femme fatale koja seksualno i emocionalno upravlja
ivotima svojih dobrovoljnih rtava, kako mukog, tako i enskog pola. Bivajui i sama rtva
drutva, Lulu otelotvoruje sve zastraujue aspekte ljudskog postojanja: kombinaciju uroenih
nagona i nemoralnosti modernog doba. Dogaaji se odvijaju u Beu, Parizu i Londonu, bez
vremenske specifikacije. Reference na Francusku revoluciju i Deka Trboseka navode na zakljuak
da je smetena u 19. vek.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metorpoliten opere

Lulu | Marlis Petersen, sopran
Grofica Gevic | Suzan Grejem, mecosopran
Alva | Daniel Brena, tenor
Doktor en/Dek Trbosek | Johan Rojter, bariton
igolh | Franc Grundheber, bariton
Dirigent: Lotar Kenigs
Reija: Vilijam Kentrid
Premijera: Cirih, Gradski teatar,
2. jun 1937 (fragment) i Pariz, Opera,
24. februar 1979. (kompletna verzija)
 NOVA
POSTAVKA

akomo Puini: Subota,

Manon Lesko 5. mart 2016.
Libreto: Luii Ilika i Domeniko Oliva prema istoimenom 19:00
romanu Antoana Fransoa Prevoa / Opera ima etiri ina i dve pauze /

Izdava Rikordi je pokuao da ubedi kompozitora da se ne uputa u pisanje ovog dela, jer je
opera Manon ila Masnea bila izuzetno popularna. Puini je bio vrst u svojoj odluci, rekavi:
Manon je junakinja u koju verujem i zbog toga e ona uspeti da pridobije publiku. Zato ne bi
postojale dve opere o njoj? ena kao Manon moe imati i vie ljubavnika." Nakon viestrukih
izmena tekstualnog predloka, kao i samih libretista, opera je zavrena oktobra 1892. godine.
U njoj se pojavljuju delovi Puinijevih prethodnih kompozicija poput studentske vebe Mentia
l'avviso koja je postala melodija De Grijeove arije Donna non vidi mai.

Manon na putu za samostan upoznaje viteza de Grijea, zaljubljuje se i bei sa njim. Ipak, u drugom
inu vidimo da ona ivi sa bogatim erontom, priseajui se srenog, ali skromnog ivota sa de
Grijeom. Kada se ponovo susretnu, ljubavnici se odluuju na novi beg, ona sa sobom uzima i
dragulje koje je dobila na dar. eront dovodi gardu koja hapsi Manon zbog pokuaja krae. Dok
eka deportaciju za Ameriku, Lesko pokuava da oslobodi sestru. Kada plan propadne, njoj se
pridruuje de Grije i oni zajedno odlaze na novi kontinent. U pustinji u blizini Nju Orleansa, dvoje
ljubavnika su ponovo u begu, jer Manon proganja sin francuskog guvernera. Ona je iscrpljena i
na ivici snage. Manon umire na de Grijeovim rukama pevajui svoj potresni lament Sola, perduta,
abandonata - Sama, izgubljena i ostavljena.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Dirigent: Fabio Luizi
Manon Lesko | Kristina Opolais, sopran
Reija: Riard Ejr
Vitez de Grije | Jonas Kaufman, tenor
Lesko | Masimo Kavaleti, bariton Premijera: Torino, Teatro Reo,
eront de Revoar | Brindli erat, bas 1. februar 1893.
Gaetano Doniceti: Subota,
Don Paskvale 12. mart 2016.
Libreto: ovani Rufini i Gaetano Doniceti 19:00
/ Opera ima tri ina i jednu pauzu /

Don Paskvale je jedna od Donicetijevih najpopularnijih opera. U njoj su prisutne sve karakteristike
kompozitorovog rukopisa - melodinost, humor, humanost, nenost i oseajnost. Napisana je za
etvoro najpopularnijih pevaa Italijanske opere u Parizu - uliju Grizi, Luiija Lablaa, ovanija
Matea Marija i Antonija Tamburinija. Odmah posle trijumfalne premijere, Don Paskvale je sa
velikim uspehom postavljen na scenama irom Evrope opstavina operskom repertoaru sve do
dananjih dana.

Don Paskvale, bogati i dangrizavi neenja, nema drugih naslednika osim neaka Ernesta, koji
je zaljubljen u mladu udovicu Norinu. Paskvale nije zadovoljan tom vezom, jer devojka nije niti
bogata, niti ugledna u drutvu. Budui da Ernesto odbija da se oeni plemkinjom koju mu je
namenio Don Paskvale, stari neenja odluuje da sam pronae enu i tako obezbedi naslednika.
Na scenu stupa doktor Malatesta koji mu predlae svoju sestru Sofroniju za suprugu, u nameri da
pomogne Ernestu i Norini. Naime, Norina e se preruiti u smernu Sofroniju, koja e po sklapanju
lanog braka, postati raskalana, rasipna i arogantna. Nesreni Don Paskvale u elji da je se rei
dozvoljava Ernestu da se vena sa Norinom na optu radost svih.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Dirigent: Mauricio Benini
Don Paskvale | Ambroo Maestri, bas
Reija: Oto enk
Doktor Malatesta | Levente Molnar, bariton
Ernesto | Havijer Kamarena, tenor Premijera: Pariz, Italijanski teatar,
Norina | Eleonora Burato, sopran 3. januar 1843.
Volfgang Amadeus Mocart: Subota,
Figarova enidba 26. mart 2016.
Libreto: Lorenco da Ponte po motivima 18:00
istoimenog Bomareovog komada / Opera ima etiri ina i jednu pauzu /

Opera Figarova enidba predstavlja prvi plod saradnje Mocarta i da Pontea, sa kojim e kompozitor
potom raditi na operama Don ovani i Tako ine sve. Da Ponte je uspeo da za samo est nedelja
tekst komedije preradi u libreto, izostavljajui iz njega najradikalnije politike konotacije, to je
bio uslov za odobrenje koje je lino dao car Jozef II. Premijera je odrana u bekom Burgteatru, sa
velikim uspehom koji je potom, u decembru iste godine, krunisan trijumfom u Pragu.

Figaro, sobar grofa Almavive, planira venanje sa Suzanom, grofiinom sobaricom. Glavna prepreka
su grofovo udvaranje Suzani, kao i Figarovi finansijski problemi. Kako bi otplatio dug prema
vremenoj plemkinji Marelini, Figaro e moda morati da postane njen mu. U borbi sa ljudima
monijim od sebe on mora da upotrebi jedino to ima inteligenciju i snalaljivost. Nasuprot njemu
stoji grof Almaviva koji ne samo da je zanemario svoju enu, lepu groficu Rozinu, nego po svaku
cenu eli da osvoji ljupku Suzanu. No, grof potcenjuje Suzaninu inteligenciju i snalaljivost koja se
oslanja na pubertetsku zaljubljenost Kerubina, kao i na osvetoljubivost Mareline i Bartola. Na kraju
Almaviva priznaje poraz i trai oprotaj od grofice.

Lica i izvoai:
Figaro | Mihail Petrenko, bas Hor i orkestar Metropoliten opere
Dirigent: Fabio Luizi
Grof Almaviva | Luka Pizaroni, bas-bariton
Reija: Riard Ejr
Suzana | Anita Hartig, sopran
Grofica Almaviva | Amanda Madeski, sopran Premijera: Be, Burgteatar,
Kerubino | Izabel Lenard, sopran 1. maj 1786.
 NOVA
POSTAVKA

Gaetano Doniceti: Subota,

Robert Devero 16. april 2016.
Libreto: Salvatore Kamarano prema tragediji 19:00
Elizabeta Engleska an-Fransoa Anseloa / Opera ima tri ina i jednu pauzu /

Opera Robert Devero poslednji je deo Donicetijeve tjudorske trilogije koju jo ine Ana Bolen i Marija
Stjuart. Libreto se fokusira na etiri glavna lika kojima se pruaju podjednaka panja i uverljivost,
kako u zapletu, tako i u muzikom nijansiranju njihovih emocionalnih stanja. Portret Elizabete I je
najupeatljiviji od svih reprezentacija ovog lika u Donicetijevim operama i predstavlja jedan od
najveih glumakih i pevakih izazova belkanto repertoara.

Sara, Vojvotkinja od Notingema i kraljica Elizabeta I su zaljubljene u Roberta Deveroa, erla od

Eseksa, koji se, uprkos optubama za izdaju, vraa iz izgnanstva u Irskoj. Na tajnom sastanku,
kraljica poklanja Robertu prsten kao garant sigurnosti, ali postaje ljubomorna, jer shvata da on
voli drugu enu. U elji da sazna ko joj je rivalka, kraljica optuuje Roberta za neverstvo i javno
pokazuje al njegove ljubavnice. Deveroov prijatelj Notingem prepoznaje al svoje ene Sare i
zaklinje se na osvetu. Zatoeni Robert moli Saru da kraljici preda prsten i tako izbori pomilovanje,
ali Notingem spreava da ona stigne do Elizabete na vreme. Posle pogubljenja usmaljena kraljica
shvata da je Notingem iz osvete spreio Robertovo izbavljenje.

Hor i orkestar Metropoliten opere

Lica i izvoai:
Dirigent: Mauricio Benini
Elizabeta I | Sondra Radvanovski, sopran Reija: Dejvid Mekvikar
Robert Devero, erl od Eseksa | Metju Polencani, tenor
Sara, Vojvotkinja od Notingema | Elina Garana, mecosopran Premijera: Napulj, Teatro San Karlo,
Vojvoda od Notingema | Mariju Kvjeenj, bariton 29. oktobar 1837.
 NOVA
POSTAVKA

uzepe Verdi: Subota,

Otelo 23. april 2016.
Libreto: Arigo Boito prema drami Otelo, 19:00
venecijanski Mavarin Vilijema ekspira / Opera ima etiri ina i jednu pauzu /

Nakon pauze duge esnaest godina, Verdi je na nagovor libretiste Ariga Boita, zapoeo rad na
delu kojim e nedvosmisleno utemeljiti sasvim lini, verdijanski tip muzike drame. Opera je na
premijeri doivela apsolutni trijumf - Verdi je bio dvadest puta pozivan na scenu, a posle zavretka
predstave doslovno je odnesen u hotel na rukama egzaltiranih oboavalaca koji su uzvikivali Viva
Verdi!. Kompozitor je tada imao 74 godine.

Guverner Kipra, Mavarin Otelo, vraa se kao pobednik iz bitke sa Turcima, ali se trijumfu ne
raduju dvojica oficira Roderigo, Venecijanac zaljubljen u Otelovu suprugu Dezdemonu i Jago,
koji je oekivao unapreenje koje je pripalo Kasiju. Ljubomorni Jago poinje da plete mreu lai
i obmana, navodei Otela da pomisli kako mu je Dezdemona bila neverna i kako ga je prevarila
upravo sa Kasiom. Kada se crv sumnje jednom uvue u Otelov um, Jago ga sve vie hrani i
raspaljuje njegovu ljubomoru, koja dovodi do traginog kraja Otelo davi Dezdemonu, a zatim,
shvatajui da je bio rtva spletke i da mu je ena uvek bila verna, odluuje da sebi oduzme ivot.

Hor i orkestar Metropoliten opere

Lica i izvoai: Dirigent: Adam Fier
Otelo | Aleksandrs Antonjenko, tenor Reija: Bartlet er
Dezdemona | Hibla Gerzmava, sopran
Jago | eljko Lui, bariton Premijera: Milano, La Skala,
Kasio | Aleksej Dolgov, tenor 5. februar 1887.
Volfgang Amadeus Mocart: Subota,
Otmica iz saraja 7. maj 2016.
Libreto: Kristof Fridrih Brecner i 19:00
Gotlib tefani mlai / Opera ima tri ina i dve pauze /

Kada je dvadesetpetogodinji Mocart doao u Be, u gradu je ve radila Zingpil opera koju je
osnovao car Jozef II, a kojom su rukovodili Gotlib tefani i grof Franc Ksaver Orsini-Rozenberg.
Mocartu nije dugo trebalo da impresionira uglednog aristokratu, te je 1781. godine dobio prvu
porudbinu. Na tragu tada popularnih egzotinih tema, najee smetenih u Osmansko carstvo,
Mocart i tefani su stvorili laganu komediju u kojoj nema naznaka kompleksnosti ili dubine likova,
prisutnih u kasnijim kompozitorovim ostvarenjima.

Belmonte, uz pomo sluge Pedrilja, pokuava da oslobodi svoju verenicu Konstancu i njenu
sluavku Blondu iz harema, koje su tu dospele nakon to su ih oteli gusari. Paa pokuava da
zavede Konstancu, a njegov razvratni sluga Osmin bi eleo da osvoji Blondu. Meutim, kada
pokuaj bega propadne Belmonte otkriva da je on sin panskog guvernera Lostadosa, koji e
platiti bogati otkup. Lostados i Paa su zakleti neprijatelji, te svi begunci bivaju osueni na smrt,
ali tada turski despot menja miljenje smatrajui da e vie poniziti Lostadosa ako oslobodi
Belmonta i njegove prijatelje.

Lica i izvoai: Hor i orkestar Metropoliten opere

Belmonte | Pol Epelbi, tenor Dirigent: Dejms Livajn
Konstanca | Albina agimuratova, sopran Reija: Don Dekster
Blonda | Ketlin Kim, sopran
Osmin | Hans-Peter Kenig, bas Premijera: Be, Burgteatar,
Paa | Matijas fon tegman, govorna uloga 16. jul 1782.
Radijske prenose realizuju:

Muzike urednice Drugog i Treeg programa Radio Beograda:

Sanja Kunjadi, Ivana Neimarevi, Gorica Pilipovi,
Zorica Premate, Ksenija Stevanovi i Maja Vasi

Producenti:
Jelena Damjanovi i Ana irica

PR: Damjana Njegi

Priprema teksta i redaktura:

Ksenija Stevanovi, Ivana Neimarevi, Sanja Kunjadi
Jelena Damjanovi i Damjana Njegi

Izdava:
Radio Beograd - Trei program, Hilandarska 2, 11000 Beograd
Chinch - Inicijativa za savremenu muziku, 10070 Novi Beograd

Dizajn: Nikola Stevanovi

Projekat pomogla Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava u Beogradu