Artur Rembo

Spava u dolini

Kroz kotlinu ludo reica umori

Veajui zeljem srebrnaste trake.
Uareno sunce ve zori na gori,
A u malom dolu leskaju se zrake.

Lei mladi ratnik sred kutravih trava,

Oko gole glave pesma vlati uti.
Otvorenih usta, bled ispruen spava.
Po njegovom licu svetlost neba pljuti.

Spava. Obris nogu perunika skriva.

K'o bolesno edo tu nasmeen sniva.
O, zagrli ga, zemljo, tako mu je zima!

Iris zalud nos mu drai mirisima,

On ukoen lei s rukom na grudima,
Gde dve rujne rane s desne strane ima.