g OSNOVI ULTURNE ISTORIJE

Urednik
Zoran Hamovic Prevela s engleskog
Marina Markovic
Likovni urednik
Dragana Atanasovic

Nnslov originala:
Peter Burke
Wlmt is cultural history?
Copyright Peter Burke 2008
CLIO
Th1s cd1t10n 1s publlshed arrangement with Polity Press Ltd., Cambridge 2010
 Uvod

Kulturna istorija, nekada Pepeljuga medu naucnim di

sciplinama, koju su njene uspesnije sestre zanernarivale,
dozivela novi procvat sedarndesetih godina veka, sto
se rnoze zakljuciti i hronoloskorn popisu izdanja na kra
ju ove knjige. Otad poklanjaju sve vise paznje, barern u
akadernskorn svetu. Istorija koju gledamo na televiziji, bar
u Britaniji, i dalje , medutirn, prvenstveno vojna, politicka
i, u nesto manjem obimu, drustvena. Nekome kao sto sarn
, ko se tom disciplinom bavi vec skoro cetrdeset godina,
to obnovljeno interesovanje izuzetno laska, ali ga svejedno
valja objasniti.
Svrha ove knjige jeste upravo da objasnimo ne samo
to obnovljeno interesovanje vec i sta to kulturna istorija,
ili, jos bolje, cime se to bave kulturni istoricari, uzimaju u
obzir razlicitosti, rasprave i sukobe, ali i zajednicka pitanja
i tradicije. Pokusacemo da kombinujemo dva suprotna, ali
komplernentarna pristupa: unutrasnji, kojim se obuhvata re
savanje sukcesivnih proema unutar discipline, i spoljasnji,
kojim se sagledava uticaj istoricara na vrerne u kome zive.
Ako suditi sa aspekta unutrasnjeg pristupa, kulturna
istorija vratila se na scenu kao znak pobune protiv ranijih
pristupa proslosti, u kojima izostavljano nesto sto isto
vremeno i neuhvatljivo i vazno. Pogledom iznutra ocenjuje
se da kulturni istoricari dopiru do delova proslosti koji nisu
dostupni drugirn istoricarima. Naglaskom na cele "kulture",

5
pak, nudi se lek za savremenu fragmentaciju discipline na
strucnjake za istoriju populacije, diplomatije, zena, ideja,
poslovanja, ratovanja itd.
Spoljnim pristupom, ili pogledom spolja, takode ima sta
da se ponudi. Pre svega, njime se uspon kulturne istorije
povezuje sa sirim "zaokretom kulturi " politickoj nauci,
geografiji, ekonomiji, psihologiji, antropologiji, arheologiji
i " studijama kultre", cemu iti vise recj u pogovoru.
Naucnici, barem jedna manja grupa, napravili su zaokret u
ovim discjplinama- od pretpostavke nepromenljive racio
nalnosti (teorija racionalnog izbora pri glasanju ili potrosnji,
na primer) ka sve vecem interesovanju za vrednosne stavo
ve odredenih grupa na odredenim mestima u odredenim
perjodima.
Znak da se vremena menjaju i zaokret americkog
politikologa Samjuela . Hantingtona ka ideji da su u da
nasnjem svetu kultrne razlike znacajnije od politickih i
ekonomskih, tako da od kraja bladnog rata prisustvujemo
ne toliko medunarodnom sukobu interesa koliko "suda
ru civilizacija". Jos jedan pokazatelj intelektualne klime
medunarodni uspeh studija kulture. U Rusiji, devedesetih
godina veka, na primer, kulturologija (kako se tamo
zove) postala obavezan predmet u srednjoj skoli, koji se
posebno bavj ruskim identitetom, cesto ga predaju blvsi
profesori marksizma-lenjinizma, koji su sa ekonomskog pre
sli na kulturolosko tumacenje istorije.l
Ovaj zaokret u kulti i sam deo klturne istorije po
slednje generacije. Izvan akademskih krugova, povezan
sa promenom percepcije, kojoj svedoci sve veCi broj izra
za poput " kulture siromastva", kulture straha", "kultre
"
orzja", " tinejdzerske kulture" ili "korporativne kulture",
kao takozvani "klturoloski ratovi " u Sjedinjenim Drzava
ma i rasprava "mltiklturalizmu" u mnogim zemljama.
1 Samul . Huntington, Tl!e Clsh Civilizntios nnd flu: Rtmnkig
World Order, New York 1996; Jutta Scherrer, "Kul'turologija", Bdnpesl
R'Viet / Book..; 12: 1-2, 2003, str. 6-11.
6
nogi danas u svakodnevnom govoru koriste termjn "kul
tura" tamo gde pre dvadeset ili trideset godina govorili
"drustvu".
Bas kao sto se moze zakljuciti populamosti ovakvih
izraza, sve teze reCi sta ne potpada pod "kultur". rou
cavanje istorije nije jzuzetak od ovog opsteg trenda. Sta
kultna istorija? pitanje pre vjse od jednog veka, 1897,
javno postavio nemaCki istorjcar, pionir, svojevrsnj disident,
Karl Lampret. Bilo kako ilo, na to pitanje jos nije sasvim
odgovoreno. Citaocima su odskora ponudene kulturne isto
rije dugovecnosti, penisa, bodljikave zice i masturranja.
Granice ove discipline su svakako pomerene, ali postaje sve
teze reCi sta one tacno obuhvataju.
Jedno od resenja za proem definisanja kulturne isto
rije moglo da bude prebacivanje paznje sa objekata na
metode proucavanja. 1 tu nailazimo na raznolikost i kontro
verze. Neki kulturni istorjcarj poslu prilaze intuitivno, kao
sto Jakob Burkhart govorio za sebe. Nekolicina ih ekspe
rimentise kvantitativnom metodom. Neki opisuju svoj rad
kao traganje za smislom, drgi se usredsreduj na prakse
i njihova predstavljanja. Neki smatraju da njihova disci
plina u osnovi deskriptivna, dok drugi verju da kultna
istorija, kao politicka istorija, moze i treba da bude pred
stavljena formi price.
Ono sto zajednicko kulturnim istoricarima moglo
se opisati kao bavljenje sjmbolikom i njenjm tumacenjem.
Simboli, svesni iJi nesvcsni, nalaze se svuda, od umetnosti
do svakodnevnog zjvota, ali tumacenje proslosti pomoeu
simbola samo jedno od mnogih. Kultrna istorija pantalo
na, na primer, razlikovala i se od ekonomske istorije istog
tog predmeta, bas kao sto se kulturna istorija skpstine
razlikovala od politicke istorijc te institucije.
U ovakvoj poetenosti (ako verovati onlma koji se
ne slazu) ili ovakvom dijalog (sudeCi onia koji nalaze
da to zbudljivo), mozda najmudrije ilo prilagoditi
cpigram Zan-Pola Sartra ljdskot'I'I rodu i objaviti da kul
turna istorija, iako nema sstinu, ima svoju sopstven ist:D--
riju. Citanje i pisanje proslosti podjednako su uslovljeni
vremenom kao i diuge aktivnosti. Stoga, u ovoj knjizi cemo
s vremena na vreme komentarisati istoriju kulturne istorije,
tretirajuCi kao primer kultume tradicije koja se neprekid
no menja, uvek iznova prilagodava novim okolnostima.
Tacnije, rad pojedinih kulturnih istoricara valjalo bi iz
mestiti u jednu od nekoliko razliatih kulturnih tradicija,
koje su uglavnom odredene na nacionalnoj bazi. Vaznost
nemacke tradicije, od kraja XVIII veka do danas, doCi do
izrazaja na narednim stranicama, iako relativni nedostatak
znacajnih nemackih studija ovoj vrsti istorije u poslednjih
pedeset godina predstavlja proem kojim buduCi kultur
ni istoricari morati da se pozabave. Holandska tradicija se
mozda smatra ogrankom nemacke, taj ogranak nasta
vio da cveta. U anglofonom svetu postoji znacajan kontrast
izmedu severnoamericke tradicionalne zainteresovanosti
za kulturnu istoriju i engleskog tradicionalnog otpora pre
ma njoj. Tako su, godinama, britanski antropolozi sebe na
zivali " drustvenim", dok su njihove americke kolege sebe
zvali kulturnim". Sto se kulturne istorije tice, pre svega
"
su Amerikanci- posebno potomci nema&o-govoreCih imi
granata, pocev od Pitera Geja do Karla Sorskea- primili ili
preuzeli nemaCku tradiciju, usput preobrazavajuCi. Cini
se da su americko interesovanje za kulturu i tradicija imigra
cjje u ljskoj vezj. Ako tako, kulturnoj istoriji u Britanjjj
smesi se svetla buducnost.
Francuska tradicija istice se, izmedu ostalog, izbega
vanju termina kultura" - sve doskora, svaku cenu - ,
"
umesto toga, usredsredivanju na civilisatio1l, metnlites collec
tives i imnginnire socinl. Istoricari okupljeni oko casopisa An
nales dali su sjajan niz priloga ovom polju tokom tri ili cetiri
generacije; istoriji mentaliteta, senziiliteta ili kolektivnih
"
predstava" u doba Marka Bloka i Lisjena Fevra; istoriji ma
terijalne kulture (civilisation materiel/e) u doba .fernana Bro
dela; i istoriji mentaeta Qos jednom) u doba Zaka Le Gofa,
Emanuela Le Roa Ladirija i Alena Korbena. reativnost ove
skole istoricara, koja trajala tri ili cetiri generacije, toliko
8 9
izuzetna da zahteva jstorijsko objasnjenje. Licno mislim da
su predvodnici ili dovoljno harizmaticni da privuku talen
tovane sledbenike, ali dovoljno otvoreni da im dozvole da
se razvjjaju na svoj nacjn. Ova istaknuta tradicija poveziva
na s neam sto se moglo nazvati "otporom" nemaCkom
stilu kulturne istorjje (jako valja nap omenuti da Fevr i
odusevljen Johanom Hejzingom). C ini se da se ovaj otpor
topi, i to u trenutku kada francuska istoriografska tradicija
pocnje da gu na znacaju.
Sto se kulturne istorije u sirem kontekstu tice, videce
mo na narednim stranama da pokreti ili trendovi cesto
dozivljavaju iznenadni kraj, ne zato sto njihov potenci
jal iscrpljen, vec zato sto su ih istisnuli njihovi takmaci. Ti
takmaci, nazovimo ih decom", pravilu preuvelicavaju
"
razliku izmedu sopstvenog pristupa i pristupa svojih oceva
majkj, prepustajuCi sledecoj generaciji da shvati da su nji
hovi intelektualni dedovi, ipak, dolazili do nekih vrednih
zakljucaka.
kulturni istoricar koji se tokom godina bavio raz
licitim pristupima kojjma ti rea na stranicama koje
slede, od drustvene istorije vjsoke i popularne kulture i isto
rijske antropologije do jstorije performansa, voleo ih da
se sloZim sa Edit Pjaf da " ne regrette rien" ( ne zalim ni
"
za Cim") dodam da shvatam da se svim ovim pristupima
i dalje dolazi do vrednih zakljucaka.
U narednim poglavljjma bavjcemo se, hronoloskim re
dom, nekim od najvaznjjih nacina na koje su kulturnu isto
riju pisali, pisu pisace , na koje mogli i trebalo da
ubuduce pisu. GovoreCi konkretnim primerima, trudio
sam se, koliko to moje delimicno poznavanje odredene
oasti dozvoljavalo, da postignem neku ravnotezu izmedu
razliCitih jstorjjskih perioda, razlicitih delova sveta i proiz
voda razlicitih akademskih katedri, ukljucujuCi katedre za
umetnost, arhitekturu, geografiju, knjizevnost, muziku i
nauku, bas kao i za Cistu ,,istoriju".
Ovu odluku platio sam tjme sto sam morao da izosta
vim mnogo uzbudljivih radova iz oasti ranog modernog
doba, od kojih su velild broj pisali moji prijatelji i kolege.
Dozvolite mi, stoga, da ovde napomenem da ono sto sle
di pregled trendova ilustrovan primerima, ne pokusaj da 1. Velika tradicija
pobrojim ili da raspravljam svim najboljim radovima po
slednje generacije.
Naslovi engleskih prevoda studija koriscenih u tekstu
navedeni su gde to moguce, uz njih se pojavljuje i da
tum kada su te studije prvi put objavljene. Ako mesto ob
javljivanja nekog dela koje se pojavljuje u beleskama nije
navedeno, to znaci da ono objavljeno u Londonu. lnfor
macije tehnickim terminima i lienostima koje se pominju
u tekstu mogu se naCi u indeksu. Kulturna istorija nije novo otkrice ili izum. Ona
pod ovim imenom (Kulturgeschichte) postojala u Nemac
koj pre vise od dvesta godina. Pre toga, ile su odvojene
istorije filosofije, slikarstva, knjizevnosti, hemije, jezika
itd. Pocev od osamdesetih godina XVIII veka, nailazimo
na istorije ljudske kulture ili istorije pojedinih podneja
ili naroda.1
U XIX veku, termin kultura" ili "Kultur" sve vise ula
"
zio u upotrebu u Engleskoj i Nemackoj (Francuzi su radije
govorili civiliZllciji). Tako pesnik Metju Arnold objavio
svoju Kulturu i aunrhiju (Culture mtd Auarchy) 1869, antropo
log Edvard Tejlor svoju Primitivnu kulturu (Primitive Culhtre)
1871, dok u Nemackoj sedamdesetih godina XIX veka
ljuta itka izmedu crkve i drzave postala poznata kao "bor
ba za kulturu" (Kulturkampf), ili, kako ismo to danas rekli,
"kulturni rat".2

Peter Burke, ,.Reflctions on the Origi ns ( Cultural History",

1991. (reprint u:Vnrieties Culturnl istory, Cambridge 1997); Don
Kelley, "The Old Cultural History", History mrd tlre Humn11 Sciences, str.
101-126.
z asicn i pogled iz englskog ugla moze se naCi u Raymond Willi
ams, Crtltrtrc mrd Socicty, 1958. Za pojam Kultrtrknmpf (kovanica Rudolfa
Virtoua, jedog od najranijih sludenata antropologije), videti: Chri
stophcr Clark and Wolfram Kaiscr, cds, C!tlture Wnrs: Scculnr-Cntllic
Cmrjltcl m Nmelccntlr-Cenlury [urope, Cambridge 2003.

10 11
 U kratkom poglavlju kakvo ovo rnozemo samo skki
rati istoriju kulturne istorije, uzetj nekoliko njti prjkazatj
kako su one jsprepletene. Prica moze iti podeljena u cetjrj
faze: "klasicna" faza; faza "drustvene jstorjje metnostj",
koja pocela tridesetih godina veka; otkrice istorije po
pularne kulture sezdesetih godina veka; "nova kultr
" zama izmed razlicitih umetnosti. Oni su raspravljali vise
na jstorija , kojoj biti rea kasnijirn poglavljima. Kako
god, valja imati na umu da podela na ove faze nije ila tako
jasna kako se sada misli. Na neke sliCnosti ili kontinuitete
jzmed starjjih i novijih stilova kulturne jstorije skrence
mo paznju kada se tekst za to ukaze prilika.
Klasicna kul turna istorija
Portreti jednog doba
Period izmedu otprilike 1800. i 1950. i doba onoga
" siji naCnici, napisali svoje knjige za siroku puik. Niti
sto se moglo nazvati klasienom kulturnom istorijom. Po
" slcajnost sto se kltrna istorija razvila na nemackom
zajmljujCi izraz koji iskovao engleski kriticar F. R. Livis
da opise roman, mogli bismo govoriti "velikoj tradiciji".
tradiclja ukljueuje klasike poput Kulture renesanse Italiji
(Civilisation the Renaissance in ltaly) svajcarskog istorjcara Ja
koba Burkharta, prvi t objavljena 1860, ]esen srednjeg veka
(Autumn Middle Ages, 1919) holandskog istoricara Joha
na Hejzjnge. dve knjige s danas cjtanja vredno stivo.
U dela prisutna jdeja istoricar kao umetniku koji budu6 da se nije zasnjvala na zvanjcnoj arhjvskoj gradi i
slika "portret jednog doba", sto podnaslov treceg klasjka,
Viktorijnnske Engleske (Vidorian England, 1936) Dz. . Janga.
"
Ovaj period se takode mogao nazvati klasicnjm , jer
"
se kulturni istoricari usredsreduju na istoriju klasika, ka
"
non" remek-dela slikarstva, knjizevnostj, filosofije, nake
itd. Brkhart i Hejzinga bili su umetnici amateri i ljitelji
12
umetnosti, te s pisali svoje slavne knjige s namerom da
rastumace odredena dela smestajuCi ih u istorijski kontekst
- slike brace Van Ajk Hejzinginom slucaju i Rafaelove u
Burkhartovom.
Od istoricara umetnosti knjjzevnosti razlikovali su se
tome sto s se kltumi istoricari prevashodno bavili ve
celini nego delovima, odnosu tih raznoljkih umetnosti
prema onom sto se, gledu na Hegela druge filosofe,
cesto nazjvalo "duh vremena", ili Zeitgeist.
Stoga su neki nemacki jstoricari tog doba za sebe govo
rili da se bave Geistesgeschichte. termin se cesto prevodi
"
kao "jstorija dha" "istorija m , ali moze da se prevede
" "
i kao " istorija klture . Onj koji se njome bave "iScitavaj
odredene slike, pesme, itd. kao dokaz vremen periodu
u kome su nastale. Onj s tjme prosjrili idej hermenetike,
"
umetnosti tumacenja. Termin "hermenetika se prvoitno
odnosio na tmacenje tekstova, posebno Bilije, ali XIX
vek njegovo znacenje prosireno, tako da obuhvata tuma
cenje umetniCkih dela i postpaka.
Svakako njje slucajnost sto su najveCi kulturni istoricari
tog doba, Jakob Burkhart i Johan Hejzinga, jako profe
govornom podrcju pre jedinjenja NemaCke, kada na
cija ila pre klturna nego politiCka zajednica, ili to sto se
na kltum i politick istoriju gledalo kao na alternative
cak sprotnosti. U Prskoj , pak, politicka istorija l
dominantna. Kltrnu jstoriju su sledbenici Leopolda fon
Rankea odbadvali kao marginaln amatersku disciplin,
nije doprinosila zadatku jzgradivanja drzave.4
Francis Haskell, iMory n11d it:; lmnges, New Heaven 1993, str.
335-346,482-494.
4 l.innel Gossmann, Bnsel i11 1/re Ag, Burcklm1dt, Chicago 2000, str.
226,2;,4
13
 .
'!"
Svojim naucnim radom Burkhart obuhvatio vrlo ra
znolike periode, od drevne Grcke, preko vekova ranog hri
scanstva i italijanske renesanse, do sveta flamanskog slikara
Petera Paula Rubensa. Malo paznje pridavao dogadajnoj
istoriji, vec voleo da ozivi neku kulturu iz proslosti i u
njoj naglasi ono sto zvao uvek zivim, konstantnim i ti
" "
picnim" elementima. Radio intuitivno, anjajua u umet
nost i knjizevnost perioda koji proucavao, i donosio opste
zakljucke, koje ilustrovao primerima, anegdotama i citati
ma, tako zivi u njegovoj slikovitoj prozi.
Na primer, u svojoj najcuvenijoj knjizi Burkhart opi
sao ono sto nazivao individualizrnom, kornpetitivnoscu,
samosvescu i rnodernoscu u urnetnosti, knjizevnosti, filo
sofiji i cak politici renesansne Italije. U svojoj posthumno
objavljenoj Povesti grcke kulture (Cultural istory Greece),
Burkhart se vratio na ovu temu, belezeCi kakvo rnesto
zauzimao takmicarski duh (agon) u zivotu drevne Grcke, u
ratu, politici i rnuzici, bas kao i u trci zaprega ili na Olimpij
skim igrama. Dok prethodnoj knjizi naglasavan razvoj
pojedinca, u potonjoj stavljen akcenat na tenziju izmedu
onoga sto ator naziva zadrtim individualizmom" i strascu
"
za slavorn, s jedne strane, s drge zahtevorn da se pojedi
nac podredi svom gradu.
I Hejzingino delo takode ilo veorna raznoliko, sa te
mama koje sez od drevne Indije do Zapada i od Francske
XII veka do holandske kulte u XVII vek i Sjedinjenih
Drzava njegovog doba. Bio isto vreme i kriticar Burk
hartovog tmacenja renesanse - koju ovaj, njegovom
misljenju, suvise ostrom linijom odvojio od srednjeg veka
- i sledbenik njegovog rnetoda. U jednorn eseju iz 1915.
Hejzinga razmatra mnostvo ideala zivota, videnja Zlatnog
doba, na primer, kult vitestva ili klasicni ideal, koji tako
jako privlaCio evropske elite od renesanse do Francuske re
volucije.
U jednorn drugom s, objavljenom 1929, Hejzinga
objavio da glavni ciij kltrnog istoricara da predstavi
-kulturne obrasce, odnosno da opise osobene misli i osecanja
14
-
jednog doba i njihove izraze ili otelovljenja u umetnickim
i knjizevnim delima. Istoricar(smatra on, otkriva ove kul
turne obrasce r...6 ,. usimbole'ua!tja"
i ,:obHke". Oicima, iliti kulturnirn uzusirna, Hejzinga
pridavao znacaja zivot, bas kao i svom rad, i nalazio
da ga ono sto nazivao odsustvom osecaja za forrnu"
sprecava da uziva americkoj knjizevnosti.s
U Hejzinginoj knjizi Jesen srednjeg veka prakticno su pri
menjene preporuke koje on daje svojim programskim ese
jima. U tom del on se bavi idealima kao sto vitestvo. Raz
matra teme poput osecanja propadanja, mesta sirnbolizma
u kasnoj srednjovekovnoj umetnosti i mislima i osecanjima
poput straha od smrti. Sredisnje rnesto knjizi zauzirnaju
oblici obrasci ponasanja. Hejzinginorn misljenju, stra
"
sni i nasilni um tog vremena" valjalo staviti u forrnalni
okvir. t poboznosti, ljubav i rat su ritualizovani, es{elt -)
zovani i podlez pravilima. U torn period, "svaki dogadaj,
svako delovanje, jos su otelovljeni ekspresivnim i sveca.J
nim oblicima, koji s ih uzdigli do dostojanstva rituatLJ
Moglo i se reCi da Hejzingin pristup klturnoj istori
ji i u osnovi morfoloski. Zanimali s ga podjednako stil
Citave neke kulture i stil pojedinih slika i pesama.
prograrn za kulturnu istoriju nije i toliko apstrak
tan kao sto i se moglo pornisliti na osnovu ovakvog sa
zetka. "Kakvu ideju mozemo stvoriti nekorn vremenu",
napisao Hejzinga, "ako u njernu ne sagledamo ljude? Ako
s uopsteni prikazi sve sto mozemo da pruzirno, mi to i
radimo, ali pravimo pustinj i zovemo istorijom." Nje
gov Sred11ji vek u stvari obilje pojedincima, od pikaresknog
pesnika Fransoa Vijona do misticnog Hajnriha Susoa, od
narodog prpovednika Olivijea Mejara do dvorskog hro
nicara Zorza Sastelena. Proza clna, osetljiva na zvukove
poput zvona i bubnjeva, prijemciva odnosu na vizuelno.
5 Johan Huizinga., ,.The Task of Cultural istory", u: Men nnd Idc!ns,
New York 1952, str. 77-96. i 17-76; Americn, New York 1972, str. 192.
(napisano 1918)
15
Knjiga remek-delo knjizevnosti u fin de siecle stilu isto
koliko i istorijski klasik.
Od sociologije do istorije umetnosti
Neke od najznacajnijih priloga kulturnoj istoriji ovog
raz??Ja, _ posebno NemaCkoj, dali su naucnici koji nis
rad1l1 na katedrama za istorij. Sociolog MC!S Veber obja
-::t
vio svoje cuveno delo, Protestantska etika i duhk apitali zmn
(The Protestant Ethic and the Spirit Capitnlism, 1904), u kome
proucavao klturne korene onog sto nazivao "preovla
dujuCim ekonomskim sistemom u Zapadnoj Evropi i Ame
rici ". Naslov Veberovog eseja mogao iti i "Kapitalizam
i kultura protestantizma" ili "Protestantizam i kultura ka
pitalizma".
Svrha eseja stvari ila da se ponudi kulturolosko
objasnjenje ekonomskih promena, s naglaskom na ulog
protestantskog etosa i1i vrednosnog sistema, posebno ide
je "poziva", u akumulaciji kapitala i grandioznom uspon
trgovine i industrije. U drugoj svojoj stdiji, Veber iznosi
da etos konfucijanstva, bas kao i etos katolicanstva, u su
protnosti s kapitalizmom (iznenadio i se kada i saznao
za uspon "tigar" ekonomija).
U rednoj generaciji jos jedan nemacki sociolog, Jor
bert Elt@S, Veberov sledbenik nekim oastima, napisao
studij Proces civilizacije (The Civilizing Process, 1939), koja
u stvari kultrna istorija. Oslanjao se i na Frojdov Nelagod
nst kulturi (Civiliztion and its Discontents, 1930), kojoj on
p1se da kultra zahteva zrtve od pojedinca oasti seksa
i u oasti agresije.
RazradujuCi Hejzingino istrazivanje "strasnom i nasil
nom um vremena", Elijas se usredsredio na istorij manira
za stolom u nameri da pokaze postepeni razvoj samokontro
le i1i kontrolisanja emocija na dvorovima Zapadne Evrope,
povezujuCi ono sto on nazivao "drustvenim pritiscima da
16
se ostvari samokontrola" od XV do XVIII veka sa centraliza
cijom vlasti i zauzdavanjem ili pripitomljavanjem ratniCkog
plemstva.
Elijas tvrdio da pise " civilizaciji " pre negoli kul-)
turi, " povrsinskom sloju ljudske egzistencije" pre negoli 1
? nji'? duinama, istri viljuske i salvete pre negoli
tstoriJl IJudskog duha. On tstovremeno dao veliki dopri
nos proucavanju onog sto i danas moglo iti opisano kao
" kultura samokontrole".
_
Jedna od najoriginalnijih i svakako jedna od najuticajni
jih figura kada rec kultnoj istoriji u nemackoj tradiciji
nije uopste i naucnik od karijere. i V'.!rburg poticao
iz dobrostojece porodice, i sin :r'ikara:- - odrekao se
svog nasledstva u korist mladeg brata, trazeCi u zamenu
sai?o apanazu dovoljno veliku da moze da kupi sve knjige
koJe su mu potrebne - ispostavilo se da mu potrebno
mnogo knjiga, jer su medu njegovim brojnim interesovanji
ma ile filosofija, psihologija i antropologija, kao i kultna
istorija Zapada, od anticke Grcke do XVII veka. Njegov naj
veCi cilj i da doprinese opstoj " nauci kulturi " (Kultur
wissenschaft), izbegavajuCi ono sto nazivao "pogranicnom
policijom" na granicama izmedu naucnih disciplina.
Varburg i veliki postovalac Burkharta i njegovih
" nepogresivih intuitivnih uopstavanja", ali njegov sop
stveni rad i i bogatiji i fragmentarniji . VerujuCi da "Bog
"
detaljima , vise voleo da pise eseje odredenim aspek
ttma renesansne Italije nego da se bavi onim sto nazi
vao "velikim ciljem sinteze kulturne istorije".6 Varburga su
posebno zanimale klasicna tradicija i njene transformacije
tokom duzeg vremenskog perioda. ProucavajuCi ovu tradi
cij, on se sredsredio na klturne ili percepcijske sheme
for!!!ule, gestove koji izrazavaj pojedine emocije, na p
mer, i1i nacin na koji su pesnici i slikari predstavili vetar
kosi neke devojke.
6 Engleski prevod eseja i Varburga konano se pojavio pod
nas\()vom Rcncal Pagan Antiquity, Los Angeles 1999.
17
 Ispostavilo se da ideja sherne izzetno podsticajna za
kultUine istoricare i drge nacnike. Psiholozi su zagovara
li tez da nernoguce percipirati nesto ili se necega secati
bez sherne. Neki filosofi se slazu. Karl Poper srnatrao da
nije mogce valjano posrnatrati prirod ako nije posredi
provera neke hipoteze, princip selekcije koji i posrnatra
c ornoguCio da vidi obrazac, ne konfuzij. Slicno torne,
Hans-Georg Gadarner tvrdio da turnacenje teksta zavisi
od onog sto nazivao Vorurteil, drgirn recima, predras
"
da" ili, tacnije, napred donesen sd".
" "
Stdenti knjizevnosti bili s slicnog rnisljenja. U svojoj
Evropskoj knjizevnosti i latinskom sredttjem veku (European Litera
ture and the Latin Middle Ages, 1948), knjizi posvecenoj spo
rneni na Varbrga, Et;.R..<J!?Jcijs pokazao trajn
vaznost retorickih tOP-OSa iliqpj_tj_h_eta, kao sto SU idea}ni
pejsaz, svet okrent naopacke ili rnetafora knjige prirode".
"
Studija Dzon Banjanu, k napisao Vilijarn Tindal jos
jedan prirner studije teksta koja se odnosi na sheme.
Kako god, ideja kultrne sherne svakako najpotp-
l nije razvijena del Jirns!a_Jj,om.,b,riha. Gombrih, koji
napisbxgov intell<talnu iografij, naslanjao se
takode na el<spernentaln psiho1ogiju i Poperovu filosofi
ju. U Umetnosti i iluziji (Art and lusion, 1960), Gombrihova
glavna tema ila veza izmed onog sto on naizmenic
no zove istinom i stereotipom", formulom i iskustvom"
" "
shemorn i korekcijom". Tako procvat naturalizma u
"
metnosti drevne Grcke opisao kao postepen akumula
"
ciju korekcija usled posrnatranja realnosti".
Pomaci u procavanju kulturne istorije cesto su pre delo
malih grupa nego pojedinaca. i VarbUig nije samo znaca
jan zbog svojih eseja, koliko god da su briljantni, vec i zato
sto zauzimao centralno mesto grupi naucnika koji su se
sretali njegovoj ioteci u Hamburgu, jezgru iz kog
kasnije nastati Varbrg Institut (Warburg Institute). Medu
tim naucnicima, povezanim interesovanjem za istoriju sim
bola i klasicnu tradiciju, ili su filosof Ernst Kasirer, autor
Filosofijc simbolickih olika (The Pl1ilosophy of Symbolic Forms,
18
1923-1929), i istoricari umetnosti Fric Zaksl, Edgar Vind i
Ervjl)itf\ofsi.
Panofski , na primer, napisao klasican esej turnace
nju slika, vizuelnu herrneneutiku u kojoj se razlikuje J!<ono
grafija" (turnacenje predmeta Posled11je vecere, na primer) od
sireg pojma_uikono<,?gije", koja otkriva pogled na svet neke
kulture ili drustvene grupe kondenzovan u jedno delo''.7
"
Sledeci slavan primer ikonologijskog pristupa, iz kasnije
karijere Panofskog, jeste njegovo provokativno predavanje
Goticka arhitektra i sholastika" ( Gothic Architecture and
"
Scholasticism", 1951). Ovo predavanje istice se svom eks
plicitnom i svesnom fokusiranju na moguce veze izmedu
razlicitih polja klture.
Panofski krenuo od opaske da su se gotiCka arhitektu
ra i sholasticka filosofija, koja se povezuje s Tomom Akvin
skim, pojavile isto vreme, u XII i XIII veku, i na istom
mestu, Parizu ili njegovoj okolini. Dva pokreta su se para
lelno razvijala. Medutim, glavna namera u predavanju nije
bila da se jednostavno utvrdi paralela izmedu arhitekture
i filosofije. Panofski takode tvrdio da su ta dva pokreta
bila povezana.
v povezanost nije razmatrao u ravni duha vremena",
"
vec, preciznije, u ravni sirenja sa filosofije na arhitektru
onog sto on zove "mentalna navika", hatus, skuppret
postavki potrei za jasnom organizacijorn i pomirenjem
suprotnosti. Svestan da ga moZda kritikovati- kao sto i
jesu- da spekuliSe, Panofski se zakacio za mrvicu dokaza,
zabelesku iz jednog aluma sa skicama dvojici arhitekata
koji vode "raspravu", pokazujuCi "da su bar neke francuske
arhitekte XIII veka razmiSljali i delovali u strogo sholastic
kim okvirima".
7 Prvobltno objavljen u Nemackoj 1932, zatim i u dopunjenom
i:t.lnnjtt na engleskom 1939, ovaj esej najlake pronaCi u Erwin Pa-
11ofllky, Mt:nning i tl!e Vial t:;, New York 1957, str. 26-54.
19
Velika dijaspora
Panofskj godinama Ziveo u Sjedinjenim Drzavama
pre nego sto odrzao OVO predavanje. Kada itler do
sao na vlast 1933, Varburg vec i mrtav, ali ostali
naucnicj povezjvanj s njegovim Institutom izbegli su jno
stranstvo. Sam Institut, kojj se nasao opasnosti zato sto ga
osnovao Jevrejjn, i prebacen -, kako i nekj rekli,
" preveden" - u London, zajedno sa Zakslom Vindom, dok
s Kasirer, kao i Panofski-i Ernst Kantorovic, jos jedan na
cnjk koji se bavio istorijom simbola - otjsli Sjedinjene
Drzave. Posledice ove selidbe dve zemlje domaCine,
kulturn istoriju uopste i posebno istorij umetnosti, ile
su izzetne. Ova epizoda znacajan deo price velikoj di
jaspori stanovnika centralne Evrope tridesetih godina
veka, od kojih su veCina ili Jevreji, kli nacnike,
pisce i mzicare.s Ona takode ilustrje omiljen varburgi
jansk temu, n transmisiji i transformaciji kltrnih
tradicija.
U Sjedinjenim Dnavama prve polovine veka kljc
na rec nije ila "kultura" vec-;civilizacija", kao knjizj Car
lsa Meri BirdUspon americlce civilizcije (The Rise American
Civilization, 1927). Kursevi "civilizacije" pojavilj s se to
vreme zahvaljjci pokretu poznatom pod nazivom "Nova
jstorija", kome su bili Birdovi i drugi radikalni istoricari.
Na Kolumblja koledz (Columbla College), na primer, dva
desetih godina proSlog veka savremena civilizacjja ila
obavezan predmet na prvoj godini. Sredinom veka, na mno
gjm amerjckim univerzitetima obavezan predmet ila za
padna cjvilizacija, manje-vise kratka istorija zapadnog sveta
od anticke Grcke do danas, " od Platona do NATO-a" .9
8 Daniel Snowman, TJre Hi.tlcr Emigrcs: ltc Cllltrnl Impncl mr Brilni11
lc! 9
ugcesfrom Nnzism, 2002.
Gi!crt AIJardyce, "The Rise and Fall of the Western Civilization
urse", Amcricnn Histoicnl Rcvie 87,1982, str. 695-725; Daniel . Se-
20
Na nivou istrazjvanja, s drge stiane, " istorija-jdeja"
Americi imala ili svakako ar oc1jiviju tradici
j nego kulturna istorija. Dobri primeri s Um Nove Egle
ske (The New England Mind, 1939) Perija Milera i krug oko
Artra Lavdzoja na Univerzitet Dzons Hopkins (Johns
Hopkins University), okpljen oko Casopisa za istoriju ideja
(loumal the History Jdeas), koji pokrent 1940. kao
interdisciplinarni projekat koji povezuje fjlosofjju, knjiZev
nost i istorij.
Dela intelektualne i klturne istorije s t i tamo nasta
jala Britaniji tridesetih go na ka, gl vnm izva
katedri za istoriju. d naJznacaJJlffi doproma OVOJ
tradiciji valja pomenti Pozadinu sedamnaestogveka (h Seven
teenth-Century Background, 1934), " stdije misli tog vreme
na" Bazila Vilija, profesora engleskog, koja predstavljana
kao " bekgraund " knjizevnosti; Sliku elizabetanskog sveta (The
Elizabethan World Picture, 1943) . . V. Tilijarda, jos jedan do
prinos sa fakulteta za engleski u Kembridz; i Viktorijansk
Engiesku (Victorian England, 1936) Dz. . Janga, rad darovl
tog amatera koji zeleo da napravi "portret jednog doba".
Najznacajniji izuzeci od preovladjce orijentacije na
istorij ideja bili s: Stvaranje Evropt; (The Making Europe,
1932) Kristofera Dosona, napisana doba kada ator
i "predavac istorije kulture" na Univerzitetu u Eksiteru
(University of Exiter); visetomno Istrai.ivanje istorije(Sldy:J
1-lilnJ... 1934-1961) Arnolda Tojnblja, kojim obuhvacna
dvadeset i jedna cjvilizacija, napisao ga direktor ra1Jev
skog instituta za spoljne poslove (Royal Institute of Internati
ona1 Affairs); i monumentalna stdija iohemicaraQzozefa
jma Nitl4f!.. i civ!!Jij_(l Kini (Science and Civilization
in Chi1la), zamHljena triaesetih godina, mada se prvi tom
pojavio tek 1954. Valja napomti . j.eda.n o d ret ek
.
plicitnih doprinosa kultrnoJ lStOrlJI obJaVIJeh Br1taruJl
sredjnom veka napisao istrazivac prirodnih nauka.
gal,,,'Wcstern Civ' and Staging of istory in American Higher Edu
cution", Americn Historicnl RcviL'UJ 105, 2000, str. 770-805.
21
(
(! Bas kao i u Sjedinjenim Drzavama, velika dijaspora ila
znacajna za procvat kulturne istorij u Britaniji, posebno
u sferama istorije umetnosti, sociologije i odredenih prava
ca filosofije. primer ticaJa tog ssreta mogli ismo da
, navdemo tipino englesu inelevktualk Franses Jejts, pr
. vob1tno posvecenu rv Sekspira. Jedan susret na
nekoj veceri kasnih tridesetih v krug varbrgija
naca, trentku kada s, kako kasnje reCi, "inspirativni
intelektalci i inspirativna iblioteka tek stigli iz Nemacke".
Jejtsova "inicirana u varburgijanske tehnike koriscenja vi
zelnih dokaza kao istorijsk dokaza". Njeno interesovanje
za okultne materije - neoplatonizam, magiju, Kabalu - jos
jedan rezltat tog ssreta.I O
U dijaspor spada i grupa marksista koja se bavila od
nosom izmed kuJtre i drstva.
Kultura i drustvo
_U Sjedinjenim Drzavama, 5 kao i u Britaniji, odredeno
interesovanje za odnos kuJture i drStva ilo prisutno i
pre vremea vlike di)aspQRani prer drutvene istori-
{ klture pr1me udovih, para kOJI zauz1mao znacaj
no mesto u istoriji ameriCkog radikalizma. Dok studirao
na Oksfgrd,Carls Bird cestvovao u osnivaju Raskin
hola (Rskin ) da i radnickoj klasipruzio pristup vi
sokom obrazovanju (ova institcija, tad vecpoznata kao
Raskin koledz (Ruskin College), ila kolevka pokreta Isto
rijska radionica). povratk SAD, Bird postao poznat
svojoj kontroverznoj stdiji Ekonmsko tumacenje Ustava
_ nofskog, rnada Panofski napstio socioloski pristup.
10
Medtt najznacajnijim knjigama Jejtsove su Giordnno Brrmonnd fht!
Hc:rmctic Trndition iz 1964. i Aslren: tlzc lmpcrinl lzcmc irr 1/rc: Sixlr:tnth Ccrr
tury iz 1975.
22
Sjedinjenih Driava (An Economic lnterpretation the Omstitu
tion the United States, 1913).
Zaj_dnq sa s_y_c?jQm _!enom Mer_! Ri_ter Bir voOJ? si
frafetkinjom i aktivistkinjom pokreta koji se zaga_93_a vo
denj znskih stdii C:arJsJird n!tpioJlspg ameri&e
civilizacije (The Rise American Civilization, 1927),.stdij koja
pardila e.konomsko i sociolosko tmacenje kulturnih
_prornena. Zavrsno poglavlje "D masina", na prirner,
rasprava lozi atomoblla sirenju urbanih vrednosti i
"
"stereotipizovanog mentalnog uzbudenja , zatim milione
rima koji s mecene umetnosti, naglask americke nauke
na prakticno i popularno i usponu dzeza.
Isto tako, talas naucnika imigranata iz centralne Evrope
ucinio i britanske i americke naucnike svesnijim odnosa
izmedu kulture i drstva. Sto se Britanaca tice, klju!'IJLUlo
gu su odigrala tri Madara, soclolog Karl "anhajm, njegov
' prijatelj Arnold Hauzer i istoricar umetnosti Frederik -
fal.ll trojica su ili ivi clanovi kruzoka ili unedeljnog
-7 J<ruga" koji se okupljao k kriticara Derda.Lukaca.1 sasta
jo tokom Prvog svetskog rata. Sva trojica s emigrirala u
Englesku tridesetih godina. Manhajm otisao sa mesta
sefa katedre u Frankfurtu na mesto predavaca na London
skoj skoli ekonomije (London School of Economics), Atal
sa mesta sefa katedre u centralnoj Evropi presao na mesto
profesora na Istitutu Korto (Courtauld Institute), dok
Hauzer postao pisac slobodnjak.
Manhajma, koji i pre Marksov postovalac nego pra
vi marksista, posebno zanimala sociologija znanja, kojoj
pristupio sa istorijskog aspekta, na primer, proucavajCi
mentalitet nemackih konzervativaca. Dok ziveo u Nemac
koj, imao odredeni intelektualni uticaj na dve osobe vec
pomenute u ovom poglavlju, Norberta Elijasa i Ervina Pa
11 Peter
Burke, .,The Central European Moment in Briti5h CuJturaJ
Studic" u: Herbert Grabes, ed., Liternry Hisfory/Cultural i:tory: Force-Fi
tlfl nml Tor:;io11s, Tiiingen 2001, str. 279-288.
23
 Ant.,je u svojim knjigama i esejima pristupio kulturi
kaO'izrazu ili cak odrazu" drustva. Posmatao umetnost
"
renesansne Firence kao odraz pogleda na svet njeih gra
dana, Vilijam Hogart mu io - zanlffiljiv jer "njegova
umetost otkrivala ... nazore i ukuse gotovo svih slojeva
drustva".12 Medu Atalovim britanskim ucenicima bili su i
Fransis lidzeder, autor Umetnosti jdustijske revolucije
(Art and the Industrjal Revolufion; IC7), Entoi 1t, koji
i pozat kao istoricar umetnosti mogo pre g sto
postao ozloglasen kao spiju, i Dzo Berger, koji takode
pristupa umetosti iz socioloskog ugla.
_..\:pld fur, konvencijalniji marksista, i ajza
cajniji tome sto pristup koji grupa koristila objasio
u Socijalnoj istoriji umetnosti (Social History ofArt, 1951). U
kultura dovedena u lisku vezu sa ekonomskim i socijal
im sukoima i promeama, uz bavljenje, na primer, kla
"
sim borbama u Italiji kraju srednjeg veka", romantici
" Ideja "popularoj kulturi" Volkskultur potekla sa
zmom kao sredjovekovnim pokretom i odosom izmedu " istog mesta i u isto doba kao i "kultura istorija": iz Nemac
"doba filma" i krize kapitalizma".
"
lindzendera, Blanta i Bergera trebalo i posmatrati
kao jednostavne slucajeve ugledanja na madarske uzore,
vec pre kao primere recepcije" kulturih susreta. S jedne
"
strane, postojao prolem kulturog otpora, koji Man
hajma naveo da se zali poteskoce pri trasplataciji
prevodeju" sociologije u Britaniju. S druge strae, eki i
"
telektualni krugovi vec su bili spremni za prihvataje Ma
hajmovih ideja. Mala grupa britanskih intelektualaca mark
sista bila aktiva tridesetih i cetrdesetih godina u okviru
i izva naucnih institucija. Roj Paskal, profesor emackog
u Birmingemuyod 1936. do 1969, pisao socijaloj istoriji
knjizevnosti. Cuvena studija drami i drustvu klasicara
Dzordza Tomsoa, Ahilej i Atina (Aeschylus and Athens, 1941)
oCigledno ispirisana Marksom. Dzozef Nidhejm pisao
u marksistickitn okvirima Nauku civjfizaciju ini.
12 Frederick Antal, Flortmtinc Pninting and its Socinl Unckground, 1947;
Hognrlh nnd his / in Europcnn Art, 1962.
24
Pisca Veljke tradicije (1 Great Tradition, 1948) F. R. Livisa,
takode veoma zanimao odos kulture i okruzenja u kome
nastaje. Akcenat koji stavlja zavisost knjizevno
sti od dru5tvee kulture i umetnosti zivljeja" m toliko
"
veze s Marksom, koliko s ostalgijom za tradkioalnom "or
ganskom zajednicom". Ipak, i ilo tesko iskomiovati
livisticki" s marksistiCkim pristupom, kao sto Rajmod
"
Vilijams ucinio u Dugoj revofuciji (The Long Revolution, 1961),
knjizi u kojoj se bavio drustveom istorijom drame i iz koje
potice cuvena kovaica "strukture s".
Otkrivanje naroda
ke krajem XVIII veka. Narodne pesme, arodne price, igre,
rituale, umetnosti i zaate otkrili su u to doba intelektu
alci iz redova srednjeg staleta.t3 Medutim, istorija ove po
pulare kulture prepustena je..antikvarima, folkloristima
i atropolozima. Tek se sezdesetih godina .XX veka grupa
akademskih istoricara, domiato ali iskljucivo anglo
fonih, vratila proucavanju populare kulture.
Jedan od ajranijih primera, Diezscenu (The ]nzz Scene)
iz 19 t'apisao Fran.!ilijutn, sto i d od pseu
doma..Erika .tlas.boma. sto i se i moglo ocekjvati
od istaknutog ekonomskog i socijaJog istoricara, autor se
bavio ne samo muzikom vec i puikom koja ju slusala,
i dzezom kao izisom i olikom drustvenog i politiCkog
protesta. Zakljucio da dzez otelotvoreje situacije kad
"
arodna muzika ne zamire, vec se odrzava u okruzenju
modere, urbae i idustrijske civilizacije". u pronic-
I Peter Burke,PopulnrCullurc in EnrlyModem Europc, 1978; dopu nj e
no izdanje Aldrshot, 1993, poglavlje 1.
25
ljivih opaski istoriji popularne kulture, ova knjiga nikad
nije u akademskom svetu zabelezila onakav uspeh kakav
zasluzivala.
Najuticajnija od svih studija nastalih sezdesetih godina
jeste $ engleske raduicke klse. (Making of the English
Working Class, J963) .EdvaJd..,e Thm
. psona. Tompson u toj knji
zi nije samo analizirao ulogu ekonomskih ili politickih pro
mena u stvaranju klasa, vec ispitivao mesto popularne
kulture u tom procesu. U njegovoj knjizi mogu se naCi i
zivi opisi inicijacijskih rituala zanatlija, mesta koje su vasari
zauzimali u "kulturnom zivotu sirotinje", simbolike hrane
i ikonografije pobuna, od plakata i vekni hleba na stapovi
ma, do ltaka omrazenih likova, koje zavrse obesene na
ulicama. Proucavana poezija pisana na dijalektima ne i
li se doprlo do onoga sto Tompson opisivao - frazom Raj
monda Vilijamsa -kao "strkturu osecanja radnicke klase".
Metodizmu posvecena velika paznja, pocev od stila pro
povedanja do stvaranja himni, pri cemu paznja posebno
obracena na izmestanje "emotivne i dhovne energije", koje
su ile "zaroljene u crkvenim slzbama".
Tompson veoma uticao na mlade istoricare. se
moze videti pokret!!]Qfjid .k@ jQI.1i<_c;>ovanom se
zdesetih godina podvodstvom Rafaela Samjela. Samjel,
koji r :
i
1 aSI<l.<olaz u Oksford (Rskin
College Oxford), centru za obrazovanje odraslih koji su po
hadali radnici, organizovao mnoga predavanja, koja
radije nazivao "radionicama", pokreno casopis, Istorijska
rndionica, i svojim nebrojenim clancima i seminarskim rado
vima inspirisao mnoge ljde da pis istorij (kli
klturni istorij) "odozdo". Harizmaticni Tompson tako
de inspirisao istoricare poplarne kultre od Nemacke do
Indije .
U to vreme s d_op.rinosi francuskih i.tQricara, objavlji
vani u inovativnom casopisu Annalesl pofeli da se sstinski
.
priiizavaj doprirsima njihovih kolega iz drgih zema
lja. Znacajan podsticai kaurnoj istor!ji dali s pt;,ocavaoci
srednjeg veka poput Zaka Le Gofa i Zan-loda Smita.
26
Zasto se interesovanje za istoriju popularne klture ro
dilo bas tom period? Postoje, kao i oblcno, dva primar
na objasnjenja, "nutrasnje" i " spoljasnje". Insajderi sebe
shvataj kao nekoga ko pronalazi resenje za nedostatke
prethodnih pristupa, ovom sl za prolem kultrne
istorije koja izostavlja oblcne ljude, i za prolem politicke
i ekonomske istorije, koje izostavljaj kltr. Skloni s
takode da sebe i svoj krg smatraj jedinim inovatorima,
i retko primecj paralelne trendove drugim delovima
discipline, nekamoli drugim disciplinama ili svetu van
nacnih institcija.
Atsajderi oblcno vide sir slik, primecj da se Bri
taniji, na primer, spon istorije poplarne klture sezdese
tih godina poddario sa sponom "kultroloskih stdija",
model Centra za savremene kulturoloske stdije na
Univerzitet Birmingem (University of Birmingham)
pod vodstvom Stjarta Hola. Mednarodni uspeh pokreta
za klturoloske studije kz da on popnio odreden
praznin, da odgovorio na prolem stavljanja naglaska
na tradicionaln visok kltur skolama i na univerzite
tima, kao i na potrebu da se razume nestalni svet potrosnje,
marketinga i televizije.
velika tradicija i marksisticki pristup, i istorija po
pularne kultre stvorila proleme koji su sa godinama
postajali sve ocigledniji. tim prolemima iti reci
narednom poglavlju.
27

2. Prolemi kulturne istorije
Bas kao i tolike druge Ijudske aktivnosti, svako resenje
proiema u kulturnoj istoriji pre kasnije i samo stvori
nove porleme. Ako ismo prestali da Citamo Burkharta,
ili ismo na guitku. Isto tako, ni oponasanje njegovog
stila ne i ilo dobar potez, ne samo zbog toga sto njega
tesko oponasati i sto zahteva stepen senziiliteta kakvim ve
Cina nas ne moze da se pohvali. S razdaljine vece od jednog
veka, neke slabosti u njegovim knjigama, kao i u knjigama
Hejzinge i ostalih klasika, izbile su na videlo. Izvori, metode
i pretpostavke ovih studija moraju se preispitati.
Ponovo klasicima
Uzmimo, na primer, nacin na koji klasici kulturne istori
je tretiraju dokaze. NaroCito se u Hejzinginoj ]eseni srednjeg
vek nekoliko knjizevnih izvora stalno ponavlja . Ako ismo
uzeli druge pisce za primer, to i mozda oslikalo nesto dru
gaciju sliku tog doba . Iskusenje kojem kulturni istoricar ne
sme podleCi da tretira spise i slike odredenog perioda kao
ogledala, nesporne odraze svog vremena.
U svojoj knjizi Grckoj, Burkhart izneo tezu da su
zakljucci kulturnih istoricara relativno pouzdani . Politicka
28
istorija anticke Grcke, pisao , ila puna spornih poda
taka, jer su Grci preterivali ili cak lagali. "Kultuma istorija,
nasuprot tome, nesporna u velikoj meri, jer se veCinom
sastoji od materijala koje izvori i spomenici nenamerno, ne
zainteresovano ili cak nehoticno prenose."l
Sto se relativne pouzdanosti tice, Burkhart svakako
i u pravu. Njegova teza nehoticnom" svedocanstvu
"
takode uverljiva: svedoci iz proslosti mogu da nam saopste
stvari za koje nisu ni znali da ih znaju. Isto tako, ne i bilo
pametno pretpostaviti da su knjizevna dela, na primer, ili
slike uvek neutralna, oslobodena strasti propagande. Po
put svojih kolega koji se bave politickom ekonomskom
istorijom, valjalo bi da se i kulturni istoricari pozabave kri
tikom izvora, da se zapitaju zasto su odred:eni spis ili slika
nastali, da li su, na primer, ili namenjeni tome da podstak
nu eosmatrace ili citaoce na nekakvo delanje.
Sto se metoda tice, Burkharta i Hejzingu su cesto kriti
kovali zbog impresionistickog ili cak anegdotskog pristupa.
Dobro poznato da ono sto nam privuce paznju ili sto
zapamtimo u stvari ono za sta smo licno zainteresovani ili
ono sto se uklapa u nase vec postojece stavove, a\i istorica
ri se nisu uvek obazirali na pouku koju ova opaska nosi.
"
"Pre trideset godina , priznao jednom istoricar ekonomije
Dzon lapam, "procitao sam i obelezio delove u Putovanjima
F1'ancuskoj (Travels in France) Artura Janga, te drzao preda
vanja iz tih beleski. Pre pet godina sam ponovo proCitao
tu knjigu i otkrio da podvuceno gde god Jang pisao
bednom Francuzu, ali da su mnoge njegove opaske srec
nom ili uspesnom Francuzu ostale nepodvucene." Postoji
sumnja da Hejzinga ucinio nesto slicno pri ilustrovanju
svoje tvrdnje da "nijedna epoha nije stavila toliki akcenat
na misao smrti kao pozni srednji vek".
Da li kulturna istorija osudena na to da bude impre
sionisticka disciplina? Ako ne, sta alternativa? Jedna od
Burckhardt, lrc Grccks and Geek Civilizalio, ed. Oswyn
Murray, 1998, str. 5.
29
 mogucnosti ono sto Fracuzi zovu "serijalnom istori
jom", drugim recima analiza hronoloske serije dokumena
ta. Neki francuski istoricari su vec sezdeset godina
veka na ovaj naCin pristupili temama sirenja pismenosti
i "istoriji knjige". Na primer, oni su uporedili broj kjiga
koje su na razliCite teme objavljene u Francuskoj u razlici
tim decenijama V veka.2 Serijalni pristup tekstovima
prikladan u mnogim domenima kulturne istorije i bio
primenjivan pri analizama testamenata, povelja, politickih
pamfleta itd. I slike su analizirane na taj nacin, na primer,
votivne slike iz neke olasti - Provanse, recimo - koje ot
krivaju promene u verskim i drustvenim stavovima kroz
vekove.
Prolem subjektivnog iscitavanja teksta, na koji la
pam skrenuo paZju, znatno teze resiti. Ipak, postoji al
ternativa takvom citaju. Ona ila poznata kao "analiza
"
sadrzaja , metoda koriscena u americkim skolama novtnar
stVa pocetkom veka. Zatim tokom Drugog svetskog
rata prilagodena da postala sredstvo pomocu kojeg su
saveznici izvlacili pouzdane informacije iz nemackih pro
grama vesti. Procedura sledeca: odabere se tekst ili grupa
tekstova, izbroji se ucestalost referenci na zadatu temu i1i
teme i analizira se "kovarijantnost", drgim reCima, pove
zanost odredenih tema sa drgim temama.
Na primer, Tacitovi istorijski spisi mogli se analizirati
na ovaj nacin, pri cemu valjalo primetiti izuzetnu cesta
lost pojavljivaja termina za "strah/1 (metus, pnvor) i tretirati
ih kao dokaz autorove svesne ili nesvesne nesigurnosti.4
Tokom sedamdesetih godina, grpa koja sebe nazivala
"Laboratorijom leksikometrije", sa sedistem Sen-iu, i
2 Fraois Furct, d., Livr<! ct societe dnns ln Frnce du 18 ;;iccle, Paris
Thc Hague, 1 965.
3 Bcrnard Cousin, /. Mimclc et / quotidien: /;; ex-volo p1ovcnaux
imne.' rf'uc soci<'lc, Aix 1 983.
Videti "met11s" i "pavor" Arnold Gcrber and Adolf Gracr, Lcxi
kan Tncitcum, Lcipzig 1903.
30
bavila se Fracuskom revolucijom, sastavila spisak naj
cesah tema tekstovima Rsoa, Robespjera i drugih, pri
meeujua, na primer, da najcesca imenica Rusoovom
Drustvenom ugovoru ila loi (zakon), dok u Robespjerovim
tekstovima to peuple (narod), i da Roespjer sklon po
vezivanju termina peuple (narod) sa droit (prava) i souverai
nete (suverenost).s
U ovakvoj analizi sadrzaja zadatak da se odgovori
na neka neoblcna pitanja. Rad Sen-lu grupe Cisto
deskriptivne prirode, i moglo se reci da se toliki trucl.De
isplati ukoliko nije rec dokazivanju neke teze. U svak
s lcaju, t:za prelz sa reCi na eme. lsta rec nosi raz- \
.
lta znacenJa razl1Cit1m kontekst1ma, teme mogu iti
izmenjene medusobnim povezivanjem. Kvantitativni pri
stup previse mehanicki, premalo osetljiv na varijacije
sam s l sta objasnio.
Kad se koristi komblnaciji sa tradicionalnim kjizev
nim metodama pomnog citanja, pak, analizom sadrzaja bar
se elimiise ona vrsta pristrasnosti koju opisao lapam.
"
Nesto slico se moglo reCi i za "analiz diskursa , lingvi
sti&u analiz tekstova duzih od d recenke, pristup
koji ima mnogo zajednickog sa analizom sadrzaja k
zamenio, rnada se u njoj vise paznje poklanja svakodnev
nom govoru, verbalnim shemama, knjizevnim zarovima
i oblicima naradje.6
Predavanje Ernsta Gombriha, "U potrazi za kulturnom
istorijom" ("In Search of Cultural History") stavlja akcenat
na drug vrstu prolema, na prolem pretpostavke. pre
davanje kiitika Burkharta, Hejzinge i marksista, posebno
Hazera, zbog toga sto svoje kulturne istorije grade na "he
"
gelijanskirn osnovama , drugim recima na ideji Ze-itgeistu
(duhu vremenn), toliko popularnoj na emackom govomom
5 Regine Robln, Histoire et linguistiquc, Paris 1973, str. 139-158.
6 Alexandra Georgakopoulou and Dionysis Goutsos, Discose
Annlysis: Al1 l1111oduction, Edinburgh 1997.
31
 podrucju na razmedi XVIII XIX veka.7 cu u nastavku,
medutim, suceliti burkhartovskj marksisticki pristup kul
turi, i pozabavicu se prvo marksistickom kritikom klasika,
zatim prolemima koje postavila marksistjcka kulturna
istorija.
Marksisticke rasprave
Osnovna zamerka koju su marksiti upu6vali klasicnom
"
pristupu kulturi jeste da on ulebdi u vazduhu , bez dodira
sa ikakvom ekonomskom ili drustvnom osnovom. Burk
hart se nije mnogo bavio, kako kasnij e i priznao, ekonom
skim osnovama italijanske renesanse, dok Hejzinga do
slovce ignorisao pojavu kuge (crne smrti) u svojoj povesti
osecanju smrtnosti u poznom srednjem veku. Isto tako,
Panofski se u svom eseju nije mnogo bavjo vezama izmedu
dve drustvene grupe zasJuzne za dostignuca goticke arhi
tekture i sholasticizma, umetnicima gradnje i graditeljima
umetnosti.
Marksisti su jos zamerali klasicnim kulturnim istorica
rima da precenjuju kulturnu homogenost i zanemaruju
sukobe unutar kulture. Upecatljivo jasan izraz ove kritike
moze se n u jednom eseju Edvrqa " Tompsona, u kome
on kulturu naziva "zirnim pojrnom , koji nagomilava stva
ri na jednu hrpu, krijuCi razlike, i sklon "da nas usmeri
ka preusaglasenim i holistickim utiscima".8 Mora se napra-
1 viti razlika izmedu kultura drustvenih klasa, kultura mu
skaraca i zena, i kultura razlicitih generacija koje zive u
istom drustvu.
7 Ernst Gombrich, "ln Search of Cultural istory", 1969. (reprintu:
fdcnls n11d Tdols, 1979, slr. 25-59).
Edward Thompson, "Custom and Culture", 1978. (reprint u: Cu
sloms i , 1993).
32
Jos jedna korisna razlika ona medu takozvanirn "vre
"
menskim zonama . sto nemacki marksista Ernst Bloh
tridesetih godina veka primetio: "Ne zive svi ljudi u
istom Sada. Oni samo spolja Zive u istom Sada, u Cinjenici
da se danas mogu videti." U stvari, "oni sobom nose neki
"
predasnji element; to sve remeti .9 Bloh imao na umu
nemaCke seljake tridesetih, ili osiromasenu srednju klasu
tog vremena, koji su ziveli u proslosti. Kako gg_d,'-..sa:q_e.1e
t neyreroen.Qg' kako on to nazvao, mnogo stariji
opsteistorijski fenomen, koji podriva staru pretpostavku
kulturnog jedinstva jedno da. _ _
Ovakav stav mogao i biti ilustrovan sarnom istorijom'.
kulturne istorije, jer klasieni pristup, socijalna istorija kultu
.!!l istqrija pop.lae_ kulture vec .dugq, koegzistiraju.
Prolemi marksisticke istorije
Sam marksistiCki pristup otvara nesvakidasnje prole
me. Biti marksisticki istoricar kulture znaCi ziveti paradoks,
ako ne i kontradikciju. Zasto bi se marksisti bavili neCim sto
"
Marks odbacio kao puku "nadgradnju ?
Gledano sa ove vremenske distance, cuvena studija
Edvarda Tornpsona, Nastajanje engleske radnicke klase (1963)
cini se izuzetno vaznom za razvoj britanske kulturne istori
je. Kada objavljena, pak, neke kolege marksisti kritikovali
su njen "kulturalizam", odnosno to sto njoj naglasak sta
vljen na iskustvo i ideje pre nego na konkretnu ekonomsku,
drustvenu i politicku stvarnost. Pisac zauzvrat kritikovao
"
"ekonomizam svojih kriticara.
Ova tenzija izrnedu kulturalizma i ekonomizma , u naj
manju ruku, ponekad ila kreativna. Ohrabrivala unutar
9 Grnt h, itage of Our Times, 1935. (englesld prevod, Cam
brid4.' 19\1 !).
33
{: samog pokreta kritike centralnih marksistickih koncepata
tiekonomske i drstvene osnove ili ubaze" i klturne unad
gradnje". Rajmond Vilijams , na primer, opisao forml
baze i nadgradnje kao rigidn", i radije proucavao ono
sto nazivao odnosima "
izmed elemenata u celokpnom
"
naCin zivota". Vilijamsa privlacila ideja kulturne hege
"
monije", odnosno stav - koji , izmedu ostalih, zastupao
italijanski marksista Antonio Gramsi - da vladajuce klase
ne vladaju samo direktno, silom ili pretnjom silom, vec i
time sto su s vremenom njihove ideje prihvatile potCinjene
klase" (classi subaltemi).JO "
Tompsoovom misljenu, osim toga, idejom kltur znanja i vestina koje se prenose s kolena na koleno. Posto
noj hegemoniji ndena bolja formlacija odnosa izmed
klture i drstva nego nadgradnjom". Kako napisao u
"
Vigovcima i lovcimn (Whigs and Hunters, 1975), svom prepo
znatljivom stilu:
Hegemonija gospode i aristokratije XVIII veka nije ila izra
zena u vojnoj snazi, u mistjfikacijj crkve stampe, k ni
u ekonomskoj prinudi, vec pre svega u ritua\ima prouava
nja rada mirovnih sudjja, u zasedanjima krivicnih sudova,
u pompj porotnog suda javnim pogubljenjjma.
Proemi s i dalje pristni. S jedne strane, marksizam,
koji izostavlja komplementarne pojmove baze i nadgrad
nje, dolazi opasnost da izgui svoje sstinske odlike. S
drge strane, Tompsonova kritika holistickih utisaka" kao
" istrajnost tradicije. Istrajnost verskih stavova sekularizo
da cini klturn istorij nemogucom, ili , najmanju
f ruk, svodi na fragmente. Koliko god su ta dva nacnika
bila razlicita, Cini se da Tompson ide istom smer kome
iSao i Gombrih kada odbacivao hegelijanske osnove"
" stavova i vrednosti Sjedinjenim Drzavama do danas-ose
sinteze Brkharta i Hejzinge. Ove kritike otvaraj funda
mentalno pitanje: da li moguce procavati klture kao
celine, ne donositi pogresne pretpostavke klturnoj
homogenosti?
! Raymond Williar;, Mnrxism nnd Litt:rnlrm:, Oxford 1977.
34
Na ovo pitanje predlozena s dva glavna odgovora. Je
dan procavanje klturnih tradicija, drugi tretiranje
visoke i poplarne kltre kao spkltra", delimicno, ali
"
ne potpno odvojenih ili atonomnih.
Paradoksi tradicije
Ideja klture implicira idej tradicije, odredenih vrsta
vise tradicija mog vrlo lako da koegzistiraj istom dr
stv - seklarna i crkvena, mska i zenska, tradicija pera i
tradicija maca, i tako dalje -rad sa idejom tradicija oslobada
kultume istoricare pretpostaVI<e jedinstva homogenosti
jednog doba" -srednjeg veka, prosvecenosti, koga god. Od
"
istoricara koje smo pominjali prethodnim poglavljima,
posebno s se i Varbrg i Ernst-Robert Krcijs bavili
tradicijom, konkretno sdbinom klasicne tradicije post
klasicnom svet.
Ideja tradicije cini se prakticno nepitnom, ipak i
ovaj tradicionali pojam tradicije, da tako kazem, valjalo
posmatrati kao problematican. Dva glavna prolema mogla
bi se opisati kao Earadoksi tradicije, i to bHzanci.
_ sto izgleda kao inovacija moze zamaskirati
vanom oiiku-primecena mnogim kultrama, hriscan
skoj, protestantskoj, jdaistickoj, hindistickoj i msliman
skoj. Ocigledan primer opstanak odredenih pritanskih
caj za vrednost pojedinca, na primer, ili potreba da se s
zivotu, tendencija ka samoispitivanj. lstoricari verskih
misija oicno su se sredsredivali na preobracanje" pojedi
"
naca, grupa i naroda iz jedne vere drg. Danas, svesni
istrajnosti tradicije, oni stavljaj veCi akcenat na svesn ili
ncsvcsnu mesavin ili sintez verovanja i vrednosti te dve
35
 vere. Tako francusk.i sociolog Roze Bastid pisao kako su
zapadnoafrick.i robovi u Brazilu katolicanstvo tumacili na
svoj naCin, kroz prizmu sopstvenih pogleda na svet, dok u
studiji novijeg datuma ranom dobu modernog " Japana tvr
di da nazivi "preobracenik", i uhriscanin u konkretnom
slucaju predstavljaju "varljive oznake " i koristi lokalni izraz
"
"kirishitan , koji sadrii neophodnu razliku. On zeli da kaze
da japanska sinkreticna tradicija (koja obuhvata sinto,
budizam, konfucijanizam i taoizam) olaksavala ljudima da
prihvate jos jednu religiju bar jos jedan kult.
Isto tao, spoljna obelezja_ _tradicije mogu zamaskirati
in_Q,vacij.,_ sto istaknuto u zajednickom delu stvara
nju tradicije. Marksova dosetka da on nije marksista do
bro poznata. Odnosi se na uvek prisutan proem koji
moze iti opisan kao proem osnivaca i sledbenika. Poru
ka uspesnog osnivaca pokreta, filosofije ili religije retko
jednostavna. Ona prv i laci mnogo ljudi, jer ima mnogo
aspekata. Nek.i sledbenici naglasavaju jedan aspekt, drugi
naglasavaju drugi, u skladu s svojim sopstvenim interesi
ma ili situacijom u kojoj se nalaze. Jos fundamentalniji
proem "unutrasnjeg sukoba tradicija", neizbezni sukob
univerzalnih pravila i specificnih situacija, koje se nepre
stano menjaju.11
Orugim reama, ono sto prelazi sa generacije na genera-
1 ciju menja se-zaista, mora da se promeni- tokom prenose-
nja na novu generaciju. Velika slabost Kurcijusovog izu
! cavanja evropske knjizevnosti njegovo odijanje da prizna
\ ovu cinjenicu i da tretira opsta mesta koja proucavao kao
konstante. Nasuprot tome, Varburg i veoma svestan
modifikacija kroz koje su klasicne tradicije prosle tokom
ll Roger Bastide, TheAfricnn Religions Bm2il, ltimore 1978; lkuo
igashiaba, Clristinnity in Enrly Modern ]npnn, Leiden, 2001. Primeri iz
Kinc u: Bcnjamin Schwartz, "Some Polarities in Confucian Thought",
u: David S. Nivi!lon and Arthur F. Wright, eds, Confucinnism in li,
Stanford 1959, str. 50-62; iz lndije u: . . Heesterman, '/11.! lnner Con
flict ofTrnditiu;, Chicago 1985, str. 10-25. Cf. Mark S. Phillips i Gordon
Schochct (eds) Quttlimcs uj'Trndilion, Toronto 2004, naroC'ito uvod.
36
vekova. Danas su kulturni istoricari sve vise zainteresovani
za pitanje "prijema", kao sto cemo videti u poglavlju 5.
Populama kultura pod znakompitanja
Pravljenje razlike izmedu visoke kulture i populame
kulture u odredenom drustvu jos jedna oCigledna alterna
tiva pretpostavci kulturne homogenosti. Poput koncepata
Zeitgeista i ideje nadgradnje i pojam "popularne kulture "
postao predmet rasprave kojoj su znacajan doprinos dali
teoreticari pop ut Misl ges_woa i S..tjuarta Hola i istoricari
poput R. a .?_artij ea i Zak.Jk.la.12
Za pocetak, subjekat tesko definisati. predstavlja
narod u okviru pojma popularnekulture? Svi, ili samo oni
koji ne pripadaju eliti? Ako se priklonimo potonjem princi
pu, bavimo se suzenom kategorijom, i, kao sto oicno iva
sa suienim kategorijama, postoji opasnost da pretpostavi
mo homogenost te kategorije i onoga sto i,_z nje iskljuceno.
Mozda l da sledimo pnmer jednog broja savreme
nih istoricara i teoreticara i posmatramo popularne kultu
re (, kako su sociolozi govorili, "supkulture ") u mnoZini
- gradske i seoske, muske i zenske, stare i mlade itd. lzraz
"supkultura" cini se da izlazi iz upotrebe, moguce zato sto
se dovodi u vezu s delinkvencijom ili se pogresno shvata
kao podredenost u kulturnoj hijerarhiji, ne kao deo sire
celine. U svakom slucaju, rasprave upotrei mnozine se
nastavljaju.
12 Michel de Certeau, Jacques Revel and Dominique Julia, ,.La Be
aute du mort", 1970; (reprint u: Certeau, Ln Culturc plttriel, dopunje
no izdanjc, Paris 1993, str. 4572); Stuart Hall, ,.Notes on Deconstruc
ting tht: 'Popular"', u: Raphael Samuel, ed., People's History nnd Socialisl
'/r, 19/, str. 227-240; Roger Chartier, Culturnl istory, Cambridge
1188, lr. 37-40.
37
 S druge strane, ovakvo pluralisticko resenje stvara novi
prolem. Postoji li, na primer, autonomna zenska kultura,
razlicita od kulture muskaraca u istom drustvu? Ako kaze
mo "ne", poricemo ocigledne razlike, ali ako kazemo "da ,
"
time ih uvelicavamo. Mozda bolje razmisljati u okvirima
vise-manje autonomnih omedenih zenskih kultura ili
"supkultura", koje su sve autonomnije sto su zene odvojeni
je od muskaraca; u tradicionalnom mediteranskom okruze
nju, na primer, ili u islamskoj kulturi, ili pak, u manastirima
(neki noviji naucnici govore "manastirskoj kulturi").
asicar ispirisa antropologijom kulture, ,P J.q,
, ta dva prideva ne mogu opisati interakcije izmedu visoke
lL pokazao na pr1meru drevne Gr&e da, iako su izvori
koji su nam danas dostupni gotovo u potpunosti dela mu
skih ruku, oni mogu da se posmatraju kao negativi ne i
li se otkrili karakteristicno zenski pogledi na seks i druge
teme. On tretira Sapfine stihove i zenski festival u slavu
Adonisa i Afrodite kao veoma vredne dokaze "drugaCije
svesti grckih zena znacenju seksa i pola od svesti koju
"
proklamuju njihovi muievi i ocevi .13
Jos jedan proem s kojim se suocavaju istoricari popu-,.,
larne kulture jeste pitanje da li treba da uzmu u obzir elite,l
bar u pojedinim periodima. Njihovo iskljuCivanje proe
maticno zbog Cinjenice da se kultura ljudi visokog statusa,
sa velikim bogatstvom ili znacajnom moCi, ne razlikuje nu
zno od kulture oicnih ljudi. U Francuskoj XVII veka, na
primer, medu Citaocima pesmarica zirki prica -jeftinih
knjizica tradicionalno smatranih primerima popularne kul
ture - ile su aristokratkinje i cak jedna vojvotkinja. Ovo
uopste ne iznenaduje, s obzirom na to da su mogucnosti za
obrazovanje zenavu to doba l veoma ogranicene.
Stoga Roze Sartije smatrao da doslovno nemoguce
"
nazvati "popularnim bilo predmete, ilo kulturne prakse.
13 . . . Lowe, Nrmli' drmnicft!s nnd convenf clture in Renaissana: and
Counft:r-Reformntion ltnly, Cambridge 2003; John }. Winkler, The Constra
int of Dt:sirt:: The Arllllropulogy of Sex nnd Gender in Aucient Greece,
posebno str. 162-209.
38
Ako se usredsredimo na drustvene grupe, ne na predmete
il2raks..e, IUQgli ismo rCi (! sii elite Zaaane _ u
@ ,!IlOer!.'om d_?u ile , yu!turaine', 1er su ucestv p
vale u onom sto istoriCari nazlVJU "popularnom kulfurom} 1
bas kao i u visokoj kulturi, koja iskljuCivala-n ljude.
-Rlite su t posle sfeame' v veka uglavnom prtale da
ucestvuju u populanoj kulturi.14
Naucnici su kao razlog za odbacivanje ta dva prideva
cesto navodili mnoga medusobna prozimanja izmedu viso
ke i popularne kulture. Proem , pak, u tome sto se bez
i popularne kulture. Najbolji pristup , mozda, da se ova
dva termina koriste bez suvise rigidne narne opozicije, i
da se kako visoka, tako i popularna kultura smeste u siri
okvir. Francuski istoricar Zorz Di to uCinio, na primer, u
svom revolucionarnom clanku sirenju kulturnih modela
u feudalnom drustvu, ispitujuCi dodire i razmene izmedu
visih i nizih slojeva srednjovekovnog drustva, ne deleCi pri
tom kulturu nadvoje.JS
Sta kultura?
"
Termin "kultura jos proematicniji od termina "po
" rt primetio 1882, kulturna istorija"
pularna . Kako Burkha"
"neodreden koncept . On se"nekada odnosio na "visoku
kulturu. Prosirena "nanize , da ostanemo i dalje pri toj
"
metafori, tako da ukljuci "nisku ili popularnu kulturu. U
skorije vreme, taj izraz se sirio i u stranu. Termin kultura se
14 Chartier, Culturnl istory; Peter Burke, Populnr Culture in Early Mo
dt:m , 1987; dopunjeno izdanje Aldershot, 1993; rd edn. Alder
shot, 2008.
1990, ( 11 Ct:orges Duby, "The Diffusion of Cultural Patterns in Feudal So
cit:ty", l'a.t d Pescnt 39, 1968, str. 1-10.
39
nekada odnosio na umetnost i nauku. Zatim su njime opi
sivani popularni ekvivalenti umetnosti i x:ake - na?dn
muzika, narodna medicina itd. U poslednJOJ generaCl)l, rec 3. Trenutak istorijske antropologije
pocela da se primenjuje na sirok pek.tax: artefakata (slike,
alati, kuce itd.) i praksi (razgovor, C!tanJe, 1gre).
Ova nova upotreba nije, ako cemo pravo, uopste nova.
U svojim BeleSkama k definisanju kulture (Notes Towards the De
finition of Culture), .t, Amerikanac koji posmatrao
Englesku okom antropologa, reka<? 1948, d njena ktu
ra ukljucuje, izmedu ostalih stva, "dan Vellkog drba...
pikado... kuvani kupus iscen na delove, cv;,kiu rcetu,
goticke crkve iz XIX veka 1 Elgarovu muz1ku . . Vec antro
polog Br,glaski definisao ulturu u sroko Jedna od najosobenijih crta kulturne istorije, izmed
smislu, u clanku koji na tu temu nap1sao za Encikloped1- sezdesetih i devedesetih godina veka, i zaokret ka
ju_drustvenih nauka (Encydopaedia of the Social Sciences) 1931, antropologiji. zaokret nije se sv?dio sao na ulurn
rekavsi da kultura obuhvata "nasledene artefakte, dobra,
-- istoriju: pojedini istoricari ekonome, na pr1mer, 1:ucavali
tehnicke procese, ideje, navil<T vrednosti" su ekonomsk antropologiju. Ali, cak i u tom slcaJU, glav
-zaisti:\-; 1871, svoJoJ Pnmti noj kulturi (Primitive Culture)
v
na lekcija koju s nauci1i bila ona kulturi, tome kako
Edyar_f!JjlQL jos jedan antropolog, pondio slicnu ; sistem vrednosti vazan za objasnjavanje proizvodnje, aku-
nkiju ul6.ire "shvacene sirokom etnografskom smlsl 1
mulacije i potrosnje dobara. .
kao "n kompleksn celinu koja obuhvata znanje, stavove, Mnogi istoricari su poceli da koriste term "kultra" u
umetnost, k, pravo, i i sve druge sposobnosti sirokom smisl, kome ilo reci na kraju prethodnog po
navike koje covek stekao kao clan drustva". Antropolo glavlja. Nekoliko njih, posebno u Francuskoj, Sjedinenim
sko bavljenje svakodnevicom i drstvima u kojima ilo Drzavama i Britaniji, pohadalo antropoloske semare,
relativno malo podele rada stvorilo prostor za upotreb pozajmljivalo koncepte i osmisllio pristup oji posto po
termina "kultura" u sirokom smislu.
antropolosko shvatanje klturni istoricari - i drugi znat pod nazivom" "istorijska antropologiJa", mada bi. "an
tropoloska istorija i prikladniji naziv. Jdna od. naJa
clanovi njihove discipline -usvojili su u poslednjoj generaci cajnijih promena koje su pratile ovaj dugt susret 1st<?r. 1
ji, dobu "istorijske antropologije" i "nove ulturne isorije". antropologije - susret koji jos traje, mada su one udalJeJe
.
Ovi pokreti-lizanci i tema naredm poglavlJlma. nego sto s ile -ila upotreba termina "kltura" u mo
zini i u sve sirem smisl.

40 41

Ekspanzija kulture
Interesovanje za klturu, kulturn istorij i "studije kul
ture" postalo sve primetnije osamdesetih i devedsetih
godina veka. U razlicitim disciplinama, pak, ovaJ "kl
tumi zaokret" imao razlicite efekte i mozda cak razliCita
znacenja.
Kad kulturnoj psihologiji rec, na primer, on znaCi
otklon od ideje da ljdska i imaj iste porve, i pr
zavanje sociologiji i antropologiji. U kulturnOJ geog aft. J l,
zamka koju valja izbeCi vracanje na tradicionalnu 1deju
"kltrnih oblasti" kojom se zanemaruju drustvene razli
ke i drstveni sukobl okviru odredenog regiona. Kada
ekonomiji rec, zanimanje za kultur povezano sa sv
veCim zanimanjem za potrosnj i sa svesc da se trendov1
ne mogu valjano objasniti u okvirima jednostavnog mode
la racionalnog potrosaca. U politickim naukama, prkos 1
dalje prisutnoj dominaciji modela racionaln?g glaca, prt _
stna sve veca tendencija ka sagledavanJ pollttke kao
simbolicke akcij i ka procvnj poke komunikaije
. _
razliCitim mediJlma. Cak 1 g1d anal1ticar1_ svetske politi
ke, kao sto Samjuel . Hantington, sada govore "sudaru
kultura".l
Kada govorimo istoriji, neki nacnici poznati stu
dijama iz oblasti politicke istorije, kao pQn El?t svojoj
Pobtmi Katalonaca (Revolt of the Ctalans, 1963), naanill_ s kl
turni zaokret. U Eliotovom sl, ila to saradnja sa isto
ricarem umetnosti Dzonatanom Braunom na Palati za kralja
( PalaceJor ing, 19), sE1dlji izgradnji i uredenj Buen
Retiro palate pored Madrid'V namenjene pokazivanj moCi
Habzburga, koji su vladali Spanijo; lstoricari danas
koriste izraze t "kltura stampe "dvorska kultura il1
1
1 Za 7.ivanja u nnuci politici vidcti Patrick Chnbal and Jean-Pa
scal Dal: Cttlturc Trcm/1/c:: Compnrnlivc Polilics / lltc fnterprctntion
Mcaning, London 2006.
42
"
"kltra apsoltizma nego pre nekoliko decenija. Nared
ni prirneri, zeti iz naslova knjiga objavljenih devedesetih
godina veka, mozda iti dovoljni da ukazu na trend:
"meritokratska kultura", "predzetnicka kultra", "kltura
" "
kockanja , kultura zivotnog osiguranja , "kultura ljubavi",
"
"kultura puritanizma , kltra apsolutizma", "kltu!a pro
" "
testa , "kultura tajnovitosti" i "kultura pristojnosti . Cak i
"kltura oruzja" pronasla sebl istoricara.z Na ptu smo ka
kltrnoj istoriji svega i svacega: snova, hrane, osecanja, p
tov.anj_pamcenja, gestova, raspolozenja, ispitivanja itd.
SOko slogana "Nova kulturna istorija" (NKI), kao najra
sirenijeg u Sjedinjenim Drzavama, okpljali s se istorica
"
ri knjizevnosti povezani sa neoistoricizmom , istoricari
"
metnosti i istoricari nake, kao i oni koje ismo mogli
"
nazvati oblcnim istoricarima. Medtirn, ovaj pokret ima
"
mednarodni karakter. U Francskoj, fraza histoire culturelle
polako ulazila u jezik zahvaljjCi takvim rivalima kao
sto s l'histoire des mentalites i l'histoire de l'imaginaire social,
ali se Roz Sartije i drugi danas izjasnjavaju kao kultrni
istoricari. Sartijeovi Kulturni koreni Francuske revolucije (Cul
tural Origins the Fre11ch Revolution, 1990) napisani su kao
odgovor na klasicnu stdij Danijela Mornea, Intelektualni
koreni Francuske revolucije (The Intellectual Origins the French
Revolution, 1933), cime sira kltrna istorija sprotstavlje
na uzoj intelektalnoj istoriji. No, francusku gr koja
koristi izraz histoire culturelle uglavom cine strcnjaci za
XIX i vek.
U Nemackoj i Holandiji, NKI akalemljena na tradici
j Brkharta i Hejzinge, z naglasavanje takozvane "istorije
svakodnevice". U Britaniji , pak, prkos tome sto Var
brg Institt i prisutan London od tridesetih godina,
':f kulturna istorija stvari novina. Kako it Tomas prime-
2 Michael Bellesisles, Armig Ameicn: lte Origi11s n Nationnl Gtm
Culture, New York 2000.
. . Rioux i . F. Sirine, Pour um.> histoire culturelle, Paris 1997; Phi
lippe Poirrie.r, Les enjt!ux de /'histoin culture/lc, Paris 2004.
43
tio 1989: "U Britaniji nema takve discipline. Jedva da ima
nekoliko mesta za profesore i predavace kulturne istorije,
nema odseka za kulturnu istoriju, nema strucnih casopisa
za kulturnu istoriju, nema konferencija na tu temu."4 Iako
se situacija postepeno menja, ipak su u savremenoj Britaniji,
postale poznate i priznate "studije kulture" ne "kulturne
" "
istorije .
Kulturoloska objasnjenja
Ekspanzija carstva kulture podrazumeva i sve vecu sklo
nost ka nudenju kulturoloskih objasnjenja za ekonomske
fenomene, ekonomsku nizbrdicu na kojoj se nasla Britanija,
na primer, ili bogatstvo i siromastvo nacija uops!e.Ezon
Eliot 161. objavio cn_ pd nasloo "Pad Sparuje";
sedamnaest godina kasnije ojavio JOS Jedan . Clanak u
istom strucnom casopisu, Proslost i sadasnjost (Past avnd Pre
sent), ovog puta naslovljen "Samopercepcija i pad Spanije
u ranom XVII veku". Zaokret od zanimanja za objektivne
mere pada ka zaniman}u.za.. osecaj pad karteristican
za celu jednu generac.ij istoricara. Slicno tome, sve s cesca
k turoloska objasnjen)a piomena svet politike kakve s
revolcije, nastajanje drzava i1i cak svedska intervencija u
Tridesetogodisnjem rat.s
Sjajan primer kulh!roloskog objasnjenja politickog doga
daja izasao iz pera atora koji pisanje politickoj isto-
,
"- Keith Thomas, "Ways of Doing Cu\tural History"; u: Bnlnns nnd
Perspcctief vnn de nedcrlndse cultuurgeschiedcnis, ed. Rik Sanders et al.,
Amsterdam 1991, str. 65.
s Martin . Wiener, Englis/1 Culturc nnd tl!c Dcclim: of the lndustrinl
Spirit 1850-1980, Cambridge 1981; David Landes, /: Wenltl! nnd Povcrty
of Nntions, 1998; Eric Van Young, ..The New Cultural history Comes to
0\d Mexico", Hispn11ic mcricnr itoricnl Rcvitw 79, 1999, str. 211-248,
na str. 238; Erik Ringmar, ltlc:utity, lutc:ret nud Aclitm: Clturnl Explm
lioll ofSttNdc:u's lulavcllliml i11 fllt Tilirty Ycnrs Wnr, Cambridge 1996.
44
riji zamenio pisanjem istoriji kltre, FA - L
...:..:.. U
svojoj poslednjoj knj!1J,J<ultur:a-i-mhija-u-lrskoj,.8 .1 911d9...9
(Culture d Alzarchy in lreland, 1890-1939, objavljena 1979),
Lajons pise da njegova zemlja podeljena na cetiri kultre
- kultre Engleza, Iraca, Anglo-Iraca i alsterskih protesta
nata, cetiri zajednice "koje ne mogu da zive ni zajedno ni
odvojeno . Smatrao da s politiCki prolemi relativno po
"
vrsne manifestacije dbljih kulturnih sukoba "kolizija ,
i apelovao da se vise paznje posveti kultrnoj istoriji, koja
"
Irskoj, kako pisao, "jos povoju .
"
Kontrast izmedu potrebe termina "kultra kod Lajon
sa i t Arnolda, ciji naslov Lajons adaptirao, dobro
svedocanstvo tome kako s se stvari menjale. U posled
njih tridesetak godina istoricari s _ep.e.nQp.ravil i zo
"
kret u potrei termina "kultura . Nekada upotreljavan
da opise visoku kltru, sada on obhvata i svakodnevnu
kulturu, odnosno i, vrednosne sisteme i naCin zivo
ta. Drgim reCima, istoricari su se prilizili antropoloskom
shvatanju kltre.
Trenutak istorijske antropologije
Najvecu paznju istoricara privukli s antropoloziy
sl Mos i njegov rad nadarenosti, Edvard Evans-P_ri_Card i
rad vesticarenju, M!:i_ Dagla sa svojim raaom CistoCi i ..._)
, ,.. li.(pr.<;!J_;erc sa radovima Balij. Kada lod.Levi-S.tros
.. _ r
1 i vrhnc slave, sezdesetih i sedamdesetih godina
proslog veka, neke istoricare privukao njegov strktra-
'
listiCki pristup, ali s mnogi od njih shvatili da ga nije lako
prilagoditi njihovoj disciplini.
Neki od prvih primera zaokreta ka antropoloskom shva
tanj kltie stigli s iz Soyjtskog Saveza, kako se tada
zvao. Rski mediev_ita_ Ai0n., GWY1 i strcnjak za
Skandinavij. BudCi da obrazovanju i istoricar
45

poljoprivrede, zainteresovao se za koncept svojine sred
njovekovnoj Norveskoj i na Island. Da i shvatio sistem
zasnovan na stalnom prenosu pokretnih dobara, priegao
antropologiji.6
Gurevic poredio gozbe Skandinavaca sa opisima
"
svetkovine "potla kod naroda Kvakjtl, indijanskog ple
mena iz Britanske Kolmije (potla ila neka vrsta slavlja
pri kojem i poglavica pozvao svoje saveznike i sparnike
da prisstvj nistavanj vredne robe). Nadovezao se na
Mosov analiz pravila poklanjanj tradicionalnim dr
stvima, posebno obaveze da se poklon primi i obaveze da se
zvrati, l drgim poklonom (posto i proteklo izvesno
vreme) ili lojalnosc i uslugama darivaocu. Na taj naCin
objasnio ceste promene poklona u islandskim sagama, za
kljucujuCi da srednjovekovnoj Skandinaviji darezljivost
nije l samo moralna obaveza vaznih ljdi i predslov za
njihov status, vec takode l i vrlina magickih moCi, koja
donosila mir i dobre zetve.
Ovi zakljcci se svakako mogu primeniti na neke drge
delove Evrope. Kada anglosaksonskoj Engleskoj rec,
antropoloska teorija pomogla da se razjasni politicka svr
ha gozi i poklona vid prstenja i orzja, tako slikovito
opisanih u epu Beovulf (Beowulf). Uopste uzev, istoricari su,
ohrabreni primerom antropologa, pozitivnijem svetlu sa
gledali Gote, Vandale, Hune i ostale osvajace Rimskog car
stva pokusavsi da rekonstruisu ono sto i se moglo nazvati
"civilizacijom varvara".
Uticaj Evans-Pricarda primetan u radu jednog od pio- n
nira istorijske antopologije u Britaniji, ita !S. Na pri- .1t 1
mer, poglavlja astrologiji i vesticarenju Tomaovoj Religi- 1-
ji i padu magije (Religion and the Decline of Magic, 1971), studiji
ranoj modernoj Engleskoj, oiluju podacima Africi, kao
6 Aaron Gurevich, ,,Wealth and Gift-Bestowal among the ancient
Scandinavians", 196R. (reprint u njegovoj Historicnl ntltropology the
Midd/1! g:, Catnbridg: 1992, str. 177-189). Up. Natalie Z. Davis, h
Gift in Sixtc:c:niii-Ctlttry Frnncc:, Oxfnrd 2000.
46
"
sto poredenje engleskih "lukavih ljdi vreme dinastija
Tjudor i Stjart sa africkim prorocima u veku. Tomaso
va analiza drustvene uloge verovanja u vesticje moCi kao
"
cuvara "uvrezenih moralnih normi razrada teze koja se
prethodno pojavila kod Evans-Pricarda, da verovanje u
vesticje moCi kod naroda Azande (u centralnoj Africi) "vred
no orude za korekcij nemilosrdnih nagona, jer iskazivanje
besa, zla ili odbojnosti moze doneti ozljne posledice''.7
MeriJ?aglas, Evans-Pricardova ucenica, takode istra
zJvaTa Africi, ali istoricare privukla njena opsta studija
CisiOJ.Q1llO (Purity and Danger, 1966), posebno intrigantna
"
teza da prljavstira "u oku posmatraca i da ona oik
nereda. Zahvaljuj ci ovoj knjizi, dga tradicija bavljenja
Cistocom na Zapadu cl f>go vise dosla do izrazaja u sfera
ma tako razliCitim kao sto'S !l jezik i takozvana "ozloglasena
zanimanja", prognana na :! srednjovekovnih gradova,
koja se krecu rasponu od fi-zicki prljavih (bojenje tka
nine i stavljenje koze) do moralno necistih (prostittke i
dzelati).8
Cisto i opasno navedeno kao glavna.referenca u cuve
nom clanku americke istoricarke Natali DeS nemiri
ma u Francuskoj tokom verskih ratova krajem XVI veka.
Dejvisova posmatrala rat "odozdo" i bavila se nasiljem
u lokalnoj zajednici tog vremena, time kako su protestanti
lincovali katolike i katolici protestante, posmatrala sve
to ocima antropologa, tmaceCi nemire kao vrstu rituala,
"
"obred nasilja , i poksaj da se lokalna zajednica ocisti od
mrlje jeresi ili praznoverja.9
Dok nekolicina anglofonih istoricara citala Evans-Pri
carda i Daglasovu, neke njihove francske kolege otkrivale
7 Keith Thomas, Religion nnd tlle Decline of Magic, 1971, posebno str.
216-217, 339, 463n, 566, 645; up. Maria Lucia Pallares-Burke, lze N
istory: Confessions and Conversntions, Cambridge 2002.
8 Anton Blok, "lnfaous Occupations", u: Honour nrul Violtnce,
Cambrdige 2001, str. 44-68.
9 Natalie Z. Davis, The Rites of Violece", 1973. (reprint u: Sodety
"
nnd Cttlttm: in Enrly Modan Frnn Stan ford 1975), str. 152-188.
47
 su rad Kl q.Q..Le_yi;o.5jr.Qsa. Nije ih privukao njegov empirijski
rad fa'Zilskim Indijancima, kao sto su plemena Bororo ili
Nambikvara, vec njegova opsta teorija kulture, njegov tako
zvani " strukturalizam". Levi-Stros od lingvista naucio da
posmatra odnose izmedu elemenata kulturnog drustve
nog sistema, fokusirajuCi se pre svega na inarne opozicije
- visoko i nisko, svetlo i tamno, sirovo i skuvano itd.
Levi-Strosova cetvorotomna studija rnitologiji Americ
kih Indijanaca pojavila se ivzmedu 1964. i 1971, i inspirisala
neke istoricare, pre svih Zaka Le Gofa i Emanuela Le Roa
Ladirija, da na slican nacin analizirvaju evropske mitove. S
druge strane, it Tomas se u delu Covek i svet prirode (Man
and tlze Natural World, 1983) poveo za Levi-Strosom tvrdeCi
da klasifikacija zivotinja u ranoj modernoj Engleskoj bila
projekcija drustvene strukture na prirodu.
Esej uri'.a_Lotmana onom sto on naziva "poetikom sva
kodnevnog on<I u Rusiji XVI veka dobar primer
istorijske studije koja se oslanja na strukturalisticka se
rniotiCka otkrica, pre u ruskom nego li u francuskom stilu.
Iako ne citira antropologe, Lotman u svom eseju dolazi do
..anlrQ}2.9loskog_zaklj_ka da,1to}e- nea-kultunruda1jenija
od !l...Q..::_ lakse njeriu svaRoaevicu tretiramo
kao predrn p_roucavja. Rusija XVIII veka dobro oda
brana za studiju slucaja zbog toga sto kulturni zaokret ka
Zapadu, koji su zagovarali Petar Veliki i njegovi naslednici,
ruskim velikasima svakodnevicu pretvorio u proem. Nji
ma su ili potrebni prirucnici poput Pravogogledala mladosti
(True Mirror oJYouth, 1767) da i shvat kako da se ponasa
ju kao zapadnjaci. "Tokom Petrove vladavine i nakon nje,
ruski vlastelin i poput stranca u svojoj rodenoj zemlji",
buduCi da su oicni ljudi smatrali da se izrnotaya. to
10 Juri . Lotman, The Poetics of Everyday Behaviour in
" Russian
Eighteenlh-Century Culture", u: Lotman and Boris . Uspenskii, h
St:mitJiic:o nf R::;imJ Culturc, Ann Arbor 1984, str. 231-256; up. isti, Rus
slad dcl: Eim: Kullm:1C:Sdlicble vo11 Pctcr 1 lli> Niko/aus /, 1994, nemacki
prevod, Kln 1997.
48
Lotman smatra da koncept "poetike" svakodnevnog
zivota nesto izuzetno, omedeno na odredeni period ruske
istorije, ali taj pristup se moze koristiti i i koriscen u
opstijem smislu. Vec 1860, Jakob Burkhart sa uspehom
predstavio estetski pristup renesansnoj politici i drustvu,
sagledavajuci drzavu i drustvo kao "umetnicka dela", dok
Stiven Grinlat ponudio uopsteniju "poetiku kulture".
Antropolog koji inspirisao najvise kulturnih istorica
ra poslednje generacije, posebno u Sjedinjenim Drzavama,"
i !9Af.QC1 cija "interpretativna teorija kulture ,
kako on naziva, svetlosnirn godinama daleko od Levi
Strosove teorije. ritikujuCi definiciju Edvarda Tejlora, koji
kulturu okarakterisao kao "znanje, stavove, umetnost,
pouke, pravo, i" tezom da ona "mnogo vise sakriva
nego sto otkriva", Gerc istice vaznost znacenja i vaznost
onog sto nazvao, u svom cuvenom eseJU timn:a
slovom, "podrobnin: pisom". On definise kulturu kao
"shemuna znaenja olieenih u simbolima, koja se prenosi s
kolena olerio, ststem nasleaeru E__<?jmova izrazenih ;
u simbolickim plicima pornocu ojih ljudi saopstavaju,
ovekovecavaju i razvijaju svoje znanje zivotu i zivotne
stavove". 11
Bice nam jasnije sta to znaci u praksi ako pogledamo
Gercove etnografije, posebno njegovo cesto porninjano tu
macenje tke petlova na Baliju, u kome on taj sport po
smatra kao "filozofsku dramu", kljuc za razumevanje ba
linezanske kulture. Gerc dovodi borbu petlova u vezu sa
"sirirn
odraz"
svetom balinezanske kultu.re", ali ne posmatra kao
te kulture. Umesto toga, on posmatra kao tekst,
"balinezansko citanje balinezanskog iskustva, prica koju
"oni sami sei pricaju s samima", poredeCi sa delima
kao sto su Kralj Lir ili Braca Karamazov u nasoj kulturi. On
opisuje ustaljenu praksu kladenja u velike sume na uspeh
'' Clifford Geertz, /1 lntcrpretntion ofCultures, New York 1973, str.
3-30; dcfinicija se nalazi na str. 89.
49
odredenog petla kao "dramatizaciju statusnih interesa".
ono sto cini igru "dubokom".l2
Nije tesko uvideti sta Gerc duguje teoretiCaru knjizev
nosti Kenetu Berku, koji jos cetrdesetih godina veka
objasnio ono sto nazivao "dramskim pristupom" kulturi.
Jos jedan antropolog zastupao teze slicne Gercovim. Bio
to t;.Tarog, cija ideja"drustvene drame", k ce
sto koriste savremeni kultrni istoricari, nastala na osnovu
Qjegovih istrazivanja Africi, gde primetio da nemiri u
druSvenom zivot oicno prolaze "vise-manje regular
nil}' n ima", koji i se mogli podeliti cetiri faze: pore-
@ ecaj normalnih drstvenih odnosa, kriza, poksaj da se
itacija popravi, i konacno, "reintegracija" ili priznavanje
sizme".l 3
NastavljajCi da primenjje ovaj dramski ili drama
trski pristp, Gerc napisao knjigu onom sto naziva
" Na taj naCin on ne samo sto pomaze Citaoc da shvati zasto
"pozorisnom drzavom na Balij XIX veka. atorovom
misljenj, grese oni koji misle, poput mnogih zapadnjaka
koji procavaju politik, da toj zemlji ritual i u slu
zi moCi. Kod gradana Balija, onako kako ih Gerc prika
zao, slcaj upravo obrnt: "moc ila siz pompe,
ne pompa u slzbl m". Balinezanska drzava mozda
ila slaba, ali ila spektakularna. Njen raison d'etre
spektak1.14
Knjiga Rb
D axE!gp.a Veliki masakr macaka (The Gret
Cnt Massacre, 1984) obar ..ILrimer uticaja koji Gerc imao
na klturne istoricare. zbirka eseja nastala na semina
ruo istoriji i antropologiji na Prinston, na kome s Dar
nton i Gerc saradivaJi. zoru na antropologe, Darnton
definisao zadatak klturnih istoricara kao "belezenje
razlika" i, zr na Gerca, primetio da "mozemo citati
12 /s/11, slr. 412-453.
13 Victor Turnc.:r, Scllism nd Continily i11 !lfricn/1 Socicty,
sl\:r 1957, slr. 91-93, 230-232.
11Cford Gclrt:-., N,gnrn: 'IIc 'ilcnlr!: Slnk i11 Nillcleen-Ctmtury
Hnli, Princcton 19tiO.
50
ritual grad bas kao sto mozemo citati narodnu pric fi
losofski tekst''. Veliki masakr maeaka zrka takvih Citanja.
Esej kome knjiga dola ime odnosi se na naizgled
trivijalni incident stampariji Parizu tridesetih godina
XVl veka. Iznervirani mjakanjem macaka iz kraja, koje
im nis dale da spavaju, segrti zaposleni stampariji s ih
lovili, onda sledila imitacija sudenja i "poguljenje"
vesanjem, pri su se organizatori urnebesno zabavljali.
Bar tako incident pamti jedan od segrta koji ga kasnije
opisao u svojim memoarima.
Darnton pocinje svoju analiz smehom segrta, nagove
stavajCi da "nasa sopstvena sposobnost da shvatimo salu
pokazuje koliko smo odmakli od radnika preindustrijskoj
Evropi". Da premostio ovu razdaljin, on taj incident po
stavlja u razne kontekste, od radnih odnosa do narodnih
ritala i od odnosa prema mackama do stavova nasilj.
s segrti rd to sto su radili, vec i pretvara incident
polazn tack za razmevanje jednog izguljenog sveta.
Mog!o se reCi da analizira dogadaj kao ,"_socijalnu dramu",
iako ne upotreljava Tarnerov niz.
Ovakvo tumacenje "masakra macaka" pre svih doveo
u pitanje Roze Sartije, koji Darntonu posebno zamera na nje
govom konceptu "francustine", primecjuCi da paradoks
da se istovremeno naglasavaj kultrna razdaljina izmed
XVI i yeka i kontinuitet francuskog kulturnog stila.
lpak, i sam Sartije citira Gerca sa odobravanjem.IS
Zasto Gercov rad, posebno esej bori petlova, imao
toliki ticaj? Tako agonaklonom prijemu doprinele s nje
gova humanistiCka kultura, elegantna proza i od)2ra !n!er -)
pretacije;n<U:.enja (nasprot analizi uloge drstv,
koju s mnoge njegove kolege antropolozi koristile sezdese
tih i sedamdesetih godina veka). Njegovo zanimanje za
Manche
1 Roger Chartier, Texts, Symbols and Frenchness: Historical
Uscs ()( Symbolic Anthropology", 1985 (reprint u: Cultunl istoy, str.
95-11 1).
51
hermeneutiku svrstava ga uz nemacku tradiciju "kulturne
istorije. U svakom slucaju, "analogija sa dramom , kako
Gerc naziva, veoma snatmr,i- povezuje--starije bavljenje
"visokom" kulturom s novim interesovanjem za svakodne
vicu. Snaga ove analogije donekle objasnjava uzbudenje
koje su izazvali ne samo Gercov i Tarnerov rad vec i knjiga
Irvina Gofmana Predstavljanje sopstva svakodnevnom iivotu
(fi715rsentation S in EverydayLif e, 1959). Na primer,
Gofman opisao kelnera koji se na jedan nacin ponasa
prema gostima u "prednjem delu" restorana, na potpuno
drugaCiji nacin prema svojim kolegama, u kuhinji, delu koji
i se mogao opisati kao "bekstejdz".
Analogija sa dramom moze nam pomoCi pri objasnjava
nju sve veceg interesovanja istoricara za rituale. Tradicija
izucavanja zvanicnih rituala poput krunisanja, datira iz
dvadesetih godina veka, ako ne i odranije, ali su sezde
setih i sedamdesetih istoricari poput Edvarda Tompsona
i Natali Dejvis otkrili narodne rituale, kao sto sarivari,
zatim su opisali i analizirali jos neformalnije prakse" i
" sposobnosti u vaznije i znacajnije, te od vece pomoCi nego
"performanse", dok nemaCki naucnik Rihard van Dilmen
proucavao rane moderne predstave u svom Powristu uiasa
(Theatre Horror, 1985).
Neoicno uzdrzana upotreba analogije sa dramom, ka
kva se moze naci u TransJormaciji Virdzinije (The Transforma
<l
tion Virginia, 1982).s rtrjasno pokazuje od Karlo Ginzburg u Italiji, Hans Medik. u NmacOJ - u po
kolike ona vrednosti kulturrum istoricarima . Predstavlja
juCi svoju knjigu kao "istoriju etnografije", objasnjavajuCi
svoj metod u poduga&om poslednjem poglavlju i oslanja
juCi se na radove Gofmana i Gerca, Ajzak nagovestio da
svaka kultura ima sei svojstvenu "dramatursku opremu"
ili repertoar.
Kada Virdziniji rec, ideja drustvenom Zivotu kao
" antropologiju jos relevantnijom u oCima istoricara. An-
"nizu performansa ilustrovana naglasavanjem uCeremo
nijalnog karaktera" obroka u Velikoj kuCi, cajanki, gosto
primstva, sudske procedure, izbora, okupljanja lokalnih
rezervista, usvajanja i potpisivanja rezolucija. "Pozorisni
model" se cak koristi i za tumacenje svakodnevnih mikro-
52
dogadaja, poput sastanka belca i roba, pri kojem potonji
"preteruje u iskazivanju potCinjenosti".
..
Ipak, zanimanje istoricara za antropol?gtju, PC:sebno u
Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Drzavama 1mdu sezde.se
tih i devedesetih godina proslog veka, uvellko revazila
zilo zanimanje za Gerca ili drustvene drame. Sta to tada
prouzrokovalo sve vece zanimanje antrpologiju? v
Susreti naucnih disciplina, kao 1 susrett kultura, cesto
se odvijaju principu kongruencije i ko?verger:'cije. ?
sto privlaci ljude iz jedne kulture d ugJ cesto 1deJa tlt
praksa analogna njihovoj sopstvenoJ, te ts!oveeno tako
poznata i tako strana. Zatim ideje i prakse tih dveJ ultura
pocinju jos vise da lice jedna na drugu. U ovom slucJ , m?
gli smo reCi da su teorija i praksa podrobnog 01StvanJa
pomogle grupi istoricara da brze krenu p te koJlm su se
vec kretali. Kako istoricar knjizevnost1 Sttven. Gnn . at
jednom rekao, susret sa Gercovim raom ,uneo Je smiSao .
. .
u nesto sto sam vec radio, pretvaraJUCi ffiOje profesnalne
sto sam pretpostavljao da jesu"} .
Neki od vodecih istoricara kulture druge polove
veka- Emanuel Le Roa Ladiri i Danijel Ros u Francuskoj, na
primer, Natali Dejvis i Lin Hant u Sjedinjenim Dravama,
cetku su sebe opisivali kao drustvene tstortca.re 1 Markso.ve
poklonike, ako ne i kao .ksiste. C?d kasn1h szdsetih,
okrenuli SU se antropolOgtJl u potraZl za altrnativrum nv
cinom uspostavljanja veze izmedu kulture 1 d s ' nac1-
nom koji ne svodio kulturu na odraz drustva ilt nJegovu
nadgradnju, slag na torti.l7
Sve vece interesovanje za popularnu kulturu uarulo
'
16 Stephen Greeniat, Slmlespearian Ncgotiations, Oxford 1988.
11 Up. Natalie Oavis u: Ma ia Lucja Palares-Burke, ed., The Netu
1 fi:tory: Co"fc::::ions nnd Conversat10ns, Camrtdge 2002, str. 50-79.
53
 tropolozi su vec ranije odbacili nadmenu pretpostavku da
ljudi koje oni proucavaju ne razumeju svoje sopstvene kul
ur.e, i vazavali su lokalno ili nezvanicno znanje svojih
tspttaka.
Jos jedna primamljiva stvar i i ostao siroki koncept
kulture koji su koristili antropolozi, povezujuCi proucava
nje simbola - koje su istoricari ranije prepustali strucnja
cima za umetnost i knjizevnost - sa svakodnevnim zivo
tom, koji su diustveni istoricari proucavali. Analogija sa
drmom t?lio znacajna delom zato sto ona pomaze
prt uspostavlJanJU takve veze. Antropoloska ideja kultur
nim "pravilima" ili "protokolima" privukla i kulturne
istoricare; ideja da - poput dece - moraju da nauce kako
se stvari rade: kako se trazi voda, kako se ulazi u kucu,
kako se postaje srednjovekovni kialj ili svetac kontrare
formacije.
Ne treba zaboraviti da su neki istoricari starijih gene
racija vec proucavali simboliku u svakodnevnom zivotu.
Najpoznatiji od njih svakako Johan Hejzinga. On ,
kako vi?eli, koristio antropoloska otkrica tog vreme
na prt ptsanJu svog remek-dela poznom srednjem veku.
jedno autoiografskom eseju, Hejzinga napisao da
ra.no 6tanje Tejlorove knjige, Pimitivna kultura, "otvori
lo perspektive koje su me, na neki nacin, otad inspirisale",
ukljucujuCi zanimanje za simbolizam.ts U ]eseni srednjeg
veka Hejzinga opisuje religioznog coveka koji rezao ja
buke na tri d,ela u cast Trojstva, i pominje da obrok na
dvoru Karla Celavog "nalikovao izvodenju velikog i sveca
nog komada".
Pre Hejzinge, danski naucnik Troel Frederik Troel-Lund,
inspirisan radovima skandinavskih folklorista i nemackih
istoricara kultuie, bavio se svakodnevnom simbolikom u
seriji od cetrnaest tomova Svakodnevnom iivotu Severu
18 johan Hejzinga, " Path to istory", u: Dutclt Civilizntion in the
171/t Cc:nlury / 0/l:r E.sny, cd Pieter Geyl and F. W. N. Hugenholtz
1968.
54
(Daily Life in the North, 1879-1901), sa odeljcima odea, hra
ni i festivalima.l9
Jos 1953. L. . Hart1i svoj roma.n Posrednik (h
Go-Behueen) epigrafom: " Proslost inostra.nstvo. Tamo sve
rade drugacije." ipak, tek sedamdesetih grupa istori
cara pocela da citira Hartlija i da tvrdi da "kultuma istorija
postiZe najvecu koherentnost i ima najvise smisla kada se
posa.tra kao jedna vrsta retrospektivne etnografije". 20
_j...-Svojevrstan paradoks da su proucavaju daleke naro
de, kao sto su Zande i Balinezani, zapadni istoricari otkrili
svakodnevnu simboliku na svom pragu, ali kako su G. .
'-Cesterton i drugi naucnici primetili, covek cesto mora da
otputuje da i jasnije sagledao svoju kucu. Pre sto godina,
neki Japanci su poceli vise da cene svoje sopstveno kultur
no naslede kada su primetili odusevljenje zapadnjaka oti
scima drvenih rezbarija, Noh pozorisnim komadima i mu
zikom samisena.
Zaokret ka antropologiji vidljiv i u istoriji knjiZevno
sti, umetnosti i nauci. StiYS tin. blat, na primer, presao
sa istorije knjizevnosti na ono sto naziva "poetikom kultu
re". i drugi istoricari knjizevnosti u grupi povezanoj sa
"
"neoistoricizmom , pokretom koji ima cilj da iznova postavi
knjizevnost u njen istorijski ili kulturni kontekst, Grinlat
svoj rad razvio na temelju marksisticke tradicije "knjiZv
nosti i drustva" i istovremeno se okienuo protiv nje. U Sek
spirovskim pregovorima (Shakespearean Negotiations, 1988), on )
odbacuje tradicionalno marksisticko shvatanje umetnosti
kao odraza drustva. Umesto toga, on se usredsreduje na
ono sto nazivao "razmenama" ili "pregovorima" izmedu
ta dva domena.
U jednom eseju u toj knjizi, nazvanom " Sekspir i isteri
vaci davola" (Shakespeare and the Exorcists), Grinlat se
19 Nazalost, nema englcskih prevoda TrociLundovih radova, ali
tu tctY'Itl pisao Bjarne Stoklund, Folklife R;eard1 bcttueen History and
ntltmpalay. Cardiff 1983.
211 Tlma!>, Cultural History", sti. 74.
1
.
55
bavio odnosom izmedu dve vrlo razlicite vrste teksta, Kralja
Lira (ing Lear) i Objaveflagrantnih papskih prevara (Declaration
Egregious Popish Impostures). Objava l napad na prak
su isterivanja davola, objavio protetantski svestenik
Samjuel Harsnet nesto pre nego sto se Sekspirov komad
pojavio. Har5netov glavni argument protiv egzorcizma
da posredi izvodenje predstave, ali da se to krije od
publike. Glavna tema eseja ono sto Grinat naziva "tran
sferom zaposednutosti i egzorcizma od svetog do profanog
izvodenja". On upotrejava " slicnost sa dramom", ali i daje
doprinos njenoj istoriji.
Neki naucnici koji su sebe ranije nazivali istoricarima
umetnosti sad kazu da se bave "vizuelnom kulturom". Dva
istaknuta rana primera ovakvog zaokreta prema vizuelnoj
kulturi nalaze se u radovima Bemarda Smita i Majkla Bak
sandala.
Smit u Evropskoj viziji i ]uznom PaciJiku (European Vi
sion and the South Pncific, 1959) postavio sledecu tezu: kada
su Evropljani (ukljucujuCi umetnike koji su pratili istra
zivace na njihovim putovanjima) prvi put stigli u ovo
podrucje, posmatali su narode sa Pacifika na "kulturom
uslovljeni" nacin, kroz prizmu klasicne tradicije ili stere
otipa kao sto plemeniti divljak. Tahicani su, na primer,
posmatrani kao narod koji zivi u Zlatnom dobu, austra
lijski Aboridzini kao Spartanci ili Skiti. Australija i Novi
Zeland su shvatani kao svojevrsna inverzija Evrope, svet
okrenut naopacke.
Bksa!_se u Slikarstvu i iskustvu Italiji XV vekn (Pain
ting and Exp erience in Fifteenfh-Centuryltalg;1972) bavio onim
sto autor zove uOkomp.eriada", d rgjro_rcima, odnosom
iz12erc .. 12Qie slika i svakodnevnih iskustava, pocev od
plsa do ispitLvJjasa.drzaja burica. Baksandalovo bavljenje
"zalihom uzoraka" podseca na Varburga, ali njegov
kulturno-relativisticki pristup podjednako podseca na an
tropologiju, posebno interpretativnu antropologiju Gerca,
koji se, pak, bavio Baksandalovom knjigom u jednom od
svojih eseja.
56
Istoricari nauke su se kretali u slicnom smeru, redefini
suCi sebe kao kulturne istoricare, bas kao Nikolas Dzardin
i njegove kolege u knjizi Kulture istorije prirode (Cultures
Natural History, 1996), poput Pitera GaJisona u knjizi Slika i
logika (lmage and Logic, 1997) dve kulture fizike veka,
teorijske i eksperimentalne, i "zonama njihovog medusob
nog uticaja". Nedavna studija karijeri Ga1ilea Galileja na
dvoru Medicijevih u Firenci, Galileo dvoranin (Gnlileo Cour
tier, 1993) Marija Bjadolija rnogla se opisati kao primer
istorijske antropologije.
Bjadoli se oslanja na Mosa i Malinovskog u pokusaju da
analizira veze izmedu Galilea i njegovog rnecene, na Ger
ca i Gofrnana da objasnio pod kakvirn pritiskorn umet
nik da predstavi sebe i svoje otkrice na dramatican na
cin. Na prirner, Galileo rnorao da odgovara na pitanja "na
dornisljat nacin, uklapajuCi se u kodove dvorske kulture.
Od njega su zahtevali da ucestvuje u raspravama, ponekad
za stolorn posle vecere, sto jedan olik ucene zabave
za njegovog mecenu, toskanskog nadvojvodu. U dvorskom
okruzenju ranog XVII veka, "vazna l predstava, ne
krajnji proizvod".
Jasno da su se neki antropoloski klasici pokazali veo
ma korisnirn za istoricare i da su ponudili resenja za neke
od njihovih prolerna. Medutim, bilo kratkovido objasnja
vati porast zanimanja za antropologiju samo unutrasnjim
razvojem istorijske nauke. Istoricari su reagovali, svesno ili
nesvesno, na prornene u svetu, ukljucujuCi sve veCi gutak
vere i uspon antikolonijalizrna i feminizrna.
Pod mikroskopom
Tokom sedamdesetih godina veka doslo do
uspona, i1i bar imenovanja novog istorijskog zanra, mi
"
kroistorijc", koji se povezuje s malom gruporn italijanskih
57

istoricara, med kojima s Karlo Ginzbrg, Dovani Levi i
Edoardo Grendi. Ova pojava se moze sagledati na najma
nje tri nacina.
Prvo, mikroistorija bila reakcija protiv Oti 1 tdenog sti
la socijalne istorije koji sledio model ekonomske istorije,
koristio kvantitativne metode i opisivao opste trendove ne
sti se mnogo detalje raznolikosti osobenosti
lokalnih kltra. U Nemackoj konkrencija ta dva stila
izazvala rasprav kojoj mikroistorij zastpao Hans
Medik, makroistorijsk "drstven istorij" Hans-Ulrih
Veler i Jirgen Koka. Drgo, mikroistorija ila odgovor na
stfSJ'et sa antropologijom. Antropolozi s ponudili alterna
tivni model, model prosirene studije slcaja, kojoj ilo
mesta za kltr, za oslobadanje od ekonomskog i drustve
nog determinizma i za pojedince, lica gomili. Mikroskop
i primamljiva alternativa teleskop, jer dozvoljavao
odredenom pojedinc ili lokalnom is.kustv da ponovo du
istorij.21
Trece, mikroistorija ila odgovor na sve vece razoca
ranje takozvanim velikim narativom napretk, sponu
moderne zapadne civilizacije preko anticke GrCke i Rima,
h.riscanstva, renesanse, reformacije, naucne revolcije, pro
svecenosti, te Francske i indstrijske revolucije. trijum
falisticka povest prenebregnula dostignca i doprinose
mnogih drugih kultura, nekamoli drustveriih grpa na
samom Zapad koje nis ucestvovale u pornentim pokreti
ma. Postoji ocigledna paralela izmedu kritike ovog velikog
narativa istoriji i kritike takozvanog "kanona" velikih pi
saca u engleskoj knjizevnosti, ili velikih slikara u istoriji
zapadnoj umetnosti. Iza ovih kritika moze se nasltiti
protivljenje globalizaciji, davanje znacaja regionalnim kul
turama i lokalnim meCima.
21 Medu najboljim objanjenjima su Giovann i Levi, Mkro-hi
"
story", u: Peter Burke, ed., Netu Perspcclivcs 1111 Histmicnl Writing, 1991
(drugo izdanje Cambridgc 2001), str. 97-119, i jacues Ravel, ed., jcux
d'cchtlle, Paris 1996.
58
\
Dve knjige objavljene sredinom sedamdesetih vrstile
su mikroistorij na m disciplina: Montaju: oksitansko selo
(Montaillou, 1975) Emanela Le Roa Ladirija i Sir i crvi (Che
ese and Worms, 1976) Karla Ginzburga. knjige s spoji
le akademski speh sa spehom kod mnogo sire Citalacke
puike.
Montaju delo kome autor slika istorijski portret ma
log francskog sela na Pirinejima i njegovih dvestotinak
stanovnika na pocetku XIV veka, portret koji i moguc
jer s opstali spisi inkvizicije, kli i one ispitivanj
dvadeset i pet seljana osmnjicenih za jeres. Knjiga pisa
na kao studija zajednici, kakve s cesto pisali sociolozi,
ali s pojedinacnim poglavljima postavljana pitanja ko
jima s raspravljali francuski istoricari togvremena, pitanja
detinjstvu, na primer, seksalnosti, lokalnom osecaju
za vreme i prostor ili seoskom domaCinstvu kao slici poro
dicnih vrednosti. Motaju doprinos kltrnoj istoriji, ll (
sirokom smisl, koji ukljcivao materijaln kltr i 11
mentalitete.
Sir i crvi takode zasnovan na spisima inkvizicije, ovo- ,
ga puta Frilij XVI veka, severoistocnoj Italiji, i bavi 11
se licnosc jednog zatocenika osmnjicenog da jeretik,
mlinara Domenika Skandele, poznatog kao Menokio. In
kvizitori s se nasli d kada Menokio z da nad
gacko i nasiroko odgovara na njihova pitanja, izlazCi svoje
videnje kosmosa. Knjiga dguje svoj naslov Menokijevom
verenj da na pocetku sve bese haos, elementi s tvorili
mas "bas kao sto sir nastaje iz mleka, se toj masi poja
vise crvi, i to s li andeli". Tokom ispitivanja, Menokio
takode opsirno govorio knjigama koje procitao i tome
kako ih on shvata. Tako Ginzburgova stdija doprinela 11
novoj "istoriji citanja".
njiga Sir i crvi mogla se opisati kao "istorija odozdo",
jer ator sredsreden na to kako svet vide oni koje ita
lijanski marksista Antonio Gramsi nazivao "potcinjenim
klasama'. Jnaka njige, Menokija, mogli ismo opisati
kao "neocnog ocnog coveka", pisac istrazuje njegove
59

ideje iz razliatih uglova, tretirajuCi ga katkad kao ekscen
tiicnog pojedinca koji zbunio svoje islednike jer se nije
uklapao u njihov stereotip jeretika, katkad kao glasnogo
vornika tradicionalne, usmene, seljacke kulture. Radnja
knjige mozda nije sasvim homogena, ali uvek nagoni na
razmisljanje.
U drugim istorijskim studijama, inspirisanim viSe ge
ografijom ili folklorom nego antiopologijom, proucavane
su vece lokalne jedinice, olasti pre nego selo ili porodica.
S:;rls,Fitiia-Adams , na primer, pokusao da identifiku
" svojoj studiji selu Lajhingen u Svapskoj, na primer, nemac
je ono o naz1vangleskim "kulturnim rovincUama ,
*'!t
ukupno njih cetrnaest, ko su vece ruga, afi manje
od teritorija koje zahvata uoicajena podela Engleske na
Severoistok, Midlands, Jugozapad itd. Dejvid Anderdaun
se, pak, usredsredio na varijacije u popularnoj kulturi u
ranom modernom periodu, dovodeCi u vezu kulturne obli
ke sa lokalnom ekonomijom i cak shemama naseljavanja.
On kaze, na primer, da fudbal i posebno popularan u
"Viltsil'u i Dorsetu, gde su sela gusto zijena, privreda se
"
zasniva na ovcama i kukuzu .22
S druge strane Atlantika, u poznatoj knjizi yida Fi:
sera Seme Alblonn (Alblon's Seed, 1989) izdvojeno sedam
u turnih regiona u Ameiici danas jjos cetiri u kolonijalnoj
Americi, od kojih svaki olikovan doseljavanjem ljudi iz
neke engleske olasti, iz Istoene Anglije u Masacusets, iz ju
zne Engleske u Virdziniju, iz severnog idlandsa u Delavei
i konacno, u XVIII veku, iz severne Britanije na duboki"
" ne civilizacije ila sve prisutnija svest tome sta ona
zapad Pensilvanije. Fiser smatJ'ao da ono sto se naziva
"narodnim oicajima" - kultumim odlikama, pocev od je
zika do tipova kuca - u svakoj od te cetiii regije uobliceno
na osnovu britanskih regionalnih tradcija. Drvene kuce
Nove Engleske, na primer, ile su reprodukcije kuce Istoc-
22 Charlcs Phythian-dams, .,An Agcnda fur English Local i
story", u: Socictics, Cttltttrc mrd i!>lrip, Lciccstcr 1993, str. 1-23; David
Undcrdown, .,Rcgionnl Cullurcs?" u: Tim Harris, cd., Populnr Cttlturc i11
Enxlnnd . 1500-1850, 1995, lllr. 28-47.
60
1
Anije, akcenat i recik stanovnika Virdzinije poticao
od dalekata Saseksa 1 Veseksa, itd.
Stotine mikroistorijskih studija objavljeno od sedam
desetih godina veka. Posvecene su selima i pojedincima,
porodicama i samostanima, pobunama, uistvima i samou
istvima. Njihova :aznolikost impresivna, ali moguce
da sve one pate od 1stog nedostatka - umanjuju intelektual
ni dprinos odJ"ednog pristupa. Veliki prolem - sa kojim
se Gzburg uhvat u kostac, ali ne i svi njegovi imitatori
-jete analiza odn9sa izmedu zajednice i sveta izvan nje. U
ki mikroistoricar 1:!51"Medik posebno obratio paznju na
odnos lokalnog i globalnog.z
Jdn- od-najzanimljivijih rezultata mikroistorijskog
pravca jeste ponovno otvaranje rasprave istorijskom obja
snjenju. Na primer, gradanski ratovi, koji na nacionalnom
nivou lice na ideoloska sukoljavanja, kada se posmatraju
s lokalnog stanovnista doijaju izgled suparnistava suko
ljavanja interesa. 24
Postkolonijalizam i feminizam
nagovesteno u prethodnom odeljku, jedan od
glavh razloga za pobunu protiv velikog naJ"ativa zapad
izostavila ucinila nevidljivim. Borba Treceg sveta za ne
zavisnost i rasprava tome kako ga bogatije zemlje nepre
stano koomski eksploatis skrenula paznju na snagu
.
kolonalh predrasuda, kao 1 na njihovo opstajanje u upost-
HansMedick! Wcbt:l! 11!1d llerftol1cn in Lnicblng 1650-1900. Lokal
geschrditr nl Allgemcrne Ge::chrchte, Gottingcn 1996.
Z4 Primer iz Spanije XIX veka jaimc Contrcras, Sotos contrn Riqll
elmes, Madrid 1992.
61
kolonijalnim" vremenima. Bio to kultni kontekst koji
omoguCio uspon teorije postkolonijalizma - koja kasnije
prerasla u svoj institucionalni oblik, "postkolonijalne stu
dijj", interdisciplinarni lok tema odkojt se neke v i
ku turnom istorijom.25
Jedna od knjiga koje su najvise doprinele razotkrivanju
snage zapadnjackih predrasuda i OrijentalizaJ!I (Orientn
lism, 1978) Edvard!!.Saida. U ovoj provokativnoj studiji autor
primetio znacaj binarne opozicij.eizme.duOrijenta i Zapa
da u zapadnormts i - opisujuCi terminima koji svakako
naginju onima koje koristio Levi-Stros - tvrdeCi da razli
ku izmedu "njih" i "nas" pothranjuju akademski specijalisti
koji trebalo da demontiraju, profesionalni orijentalisti.
Said takode tvrdio da od V veka, orijentalizam,
ilo manifestni ili latentni, i povezan sa kolonijalizmom
i postao "zapadni naCin dominacije, restrukturisanja i vla
danja Orijentom".
U Orijentalizmu su analizirane razliCite sheme kojima
su putnici, romanopisci i intelektualci sa Zapada opisivali
Bliski istok, stereotipi kao sto su "zaostalost", "degeneracija",
"despotizam", "fatalizamJJ, ,,luksuzJJ, "pasivnost" i "senzual
nost". Bila to knjiga puna besa, strasna mola strancima
da kulture Bliskog istoka posmatraju nesputani odojnoscu
ili snishodljivoscu. Ova studija inspirisala mnoge slicne
studije, ne samo Aziji, Africi i Severnoj ili Juznoj Americi,
vec i Evropi. Engleski stavovi Irskoj nazvani su "kelti
mo.ni', dok su, tokom interesantnog protivudara, stereonpi
"Zapadu" nazivani "qk,siden!alizmojl\".26
]os jedna borba za nezavisnost, feminizam, donela
tako siroke implikacije za kulturnu istoriju, s obzirom na to
25 Robert ]. . Young, Postcolonialism: isiorical lntroduction, Ox
ford 2001.
2 Za kritiki osvrt na Saidovu centralnu tezu, vidcti: John . Mac
Kcnzic, Orictnlilmz: History, lzeory mtd tftc l'ls, Manchcstcr 1995. Up.
W. . McCtlrrnack, c:11dnllcy nd Trnrlitir Oxford 1985, str. 219-238,
,.kl!ltizmu", i mes Cnrri!!r, d., Occid:lllnli>m: lmnsc::; tl: Wcsl, Oxford
1995.
62
1 koliko se on bavio ogoljavanjem muskih predrasuda i istica
njem zenskog doprinosa kulturi, koji se uopste nije mogao
videti u velikom narativu. Oobar pregled onoga sto ura
deno na ovom naprednom polju petotomna Jstorija.ienn
!
1Jfl (History of Women in the West, 1990-1992), koju su
ure francuski istoricari Zorz Oii i Misel Pero. U njoj
se nalaze mn_2.g!eseJl ku[turnoJ tstoriji o6razovanju
zena, na" primer, muskim stavovima zenama, zenskoj
poboznosti, zenama piscima, knjigama za zene itd.
Traiimo li primer uticaja feminizma na istorijsku prak
su, na6 cemo ga skorasnjim studijama renesansi. Iako
su naucnici, zene narocito, vec dugo proucavali vodece
zene renesanse - knjiga Dzulije Kartrajt Izabeli d'Este ob
javljena 1903. - clanak-manifest Dn Keli, naslovljen
" li_?u zenejmale renesansu?", postao prertnica na
tom polju, uopstavajuCi prolem.27 Odmah iza njega pojavio
se dugi niz studija zenama renesanse. Jedna grupa tih
studija posvecena umetnicama tog perioda i prepreka
ma na koje su one nailazile tokom karijere. Druga grupa
sadrZi sagledavanje zena humanista iz slicne perspektive,
pri cemu isticano kako ilo tesko postiCi da ih mu5ke
kolege ozbiljno shvate cak i da nadu vremena da se bave
proucavanjem, ilo da su se udale ili otisle u samostan.
Postepeno, ulazak zena u okvir studija, koje poznajemo
pod imenom renesansa, dovelo do njegove transformacije
ili, kako to Kelijeva rekla, njegovog "redefinisanja".
Na primer, u skorasnjim proucavanjima govori se "zen
skom pismu" u renesansi, ne "knjizevnosti". Do takvog
razlikovanja dovela potreba da se pisana rec sagleda u
svetlu sirem od konvencionalnih knjizevnih zanrova, u ko
jima zene nisu zastupljene. Akcenat se sada stavlja na ono
sto i se moglo nazvati "neformalnim oblicima" pisanja,
kao sto su pisma. Opet, buduCi da su zene - Izabela d'Este,
na primer - prisutnije kao n renesansne umetnosti
21 Vid!li: Joan Kelly, Womcn, Hi:;tory n11d lrLory, Chicago 1984. Cla
nak prvi ptll objavljen 1977.
63
nego metnice, interesovanje za zensk povest rezltiralo
opstim zaokretom od zanimanja za produkciju ka zani
manj za potrosnj.28
Ako trazimo primer klturne istorije zena pisane novim
stilom, mozemo ga naCi S:iJi?FJ.2Mf./;!
Holy
ast and Holy Fast, 1987) Keron Bajnam, stiliJl stmbo1Ict
hrane u kasnom srednjem vek, sa akcentom na njenom
"
prodor religiozni simbolizam". Atorka se dobrim de
lom oslanja na rad antropologa t Meri Daglas, Dzeka
Gdija i Viktora Tarnera. Ona tvrdi da hrana kao simbol
ila znacajnija za zene nego za muskarce, opsesivna i sve
"
obhvatna tema zivotima i spisima religioznih zena". Na
primer, zene s razmisljale g kao hrani" i bile s
"
posebno privrzene eharistiji. U ovoj stdiji, koja inspi
risana savremenim raspravama anoreksiji, ali koja pazlji
vo izbegava da projektje savremene stavove na proslost,
Bajnamova tvrdi da zenski post nije i patoloski vec n
smisla. Nije to i samo olik samokontrole, vec i nacin
" Ona eklekticnija kako na kolektivnom, tako i na poJedt
kritike i kontrole atoriteta".
Mozda i poredenje ove knjige s poglavljima religiji
Hejzinginoj stdiji poznom srednjem vek dovelo do va
znih zakljcaka. Bajnamova vise istice praks i zene. Ona
se takode pozitivnije izrazava sirenj simbolike, koje
Hejzinga smatrao znakom dekadencije. Stoga njena knjiga
ndi lep primer takozvane nove klturne istorije", koja
"
predmet narednog poglavlja.
28 Prim eri trendova kojima rec su i Patricia Labalme, ed.,
Beyond llleir Sex: Lenrncd Womcn of lhe Ettropenn Pnst, New York 1980; Cat
herine ing, Re1missm.: Womcn Pnlron, Manchester 1988; Lorna Hut
son, ed., Peminism nr1d Rc:nnissmJCe S/udi, Oxford 1999; Letitia Panizza
and Sharon Wood, eds, 1-lbluryofWmm:n's Writin,; in ltnly, Cambridge
2000.
64
}I
4. Nova paradigma?
U prethodnom pogJavlj objanjeno da !et ist
ricara i antropologa doveo do nekih od naJznacaJIIJth nvt
na kultrnoj istoriji sedamdesetih i osamdesetih godtna
veka. Trag koji s antropolozi uopste, posebno Gerc,
ostavili kulturnoj istoriji i dalje vidljiv, ali takozvana
nova klturna istorija" nadahnta nekolikim izvorm.
"
nacnom nivo.
Sintagma nova kulturna istorija" ( daljem tekst NI)
" . .
Sla tr krajem osamdseti. Poznta knpga t?g
naslova, k uredila americka tstor:ark.nt ?ba
vljena s eseji od kojih :astavlJena :tvar btla
predavanja na nacnom skup odzanom na yruverzttetu
Kalifornije (University of Caltforrua) BerkliJU 1987, s te
mom: Francuska istorija: tekstovi i kultra". Danas NKI
"
dominantan oblik klturne istorije -neki i cak rekli i domi
nantan oblik istorije. Ona sledi nov paradigm" n
"
smisl u kome taj termin Tomas n tr svom
rad strkturi nacnih "revolcija", drgim reCima, model
"normalne" prakse iz koje nastaje istrazivacka tradicija.1
Rec nova" sluzi da i se NI razlikovala - kao franc
"
ska nouvelle histoire sedamdesetih, sa kojom imala mnogo
1 Th(nns Kuhn, TheStructureofScientific Revolution$, Chicago 1962,
str. 10.
65
 zajednickog - od starijih olika kojima vec ilo reci.
lkC"]&lh-" odvaja od intelektualne istorii !1agovesta
ajuCi da akcenattavljen na ment_litete, p_retpostav _lse i
.osecanj.a, a_ne na i siste.!_!le_misljenja. Razlika izmedu
ova dva prtstupa mogla i se posmatrati u svetlu cuvenog
"
kontrasta Dzejn Ostin izmedu "razuma i osecajnosti . Stari
ja sestra, intelektualna istorija, ozbiljnija i preciznija, dok
mlada manje precizna, ali i mastovitija.
"
Rec "kultura takode sluzi da i se NKI razlikovala
od JOS Jedrie sestre, dru5tvene istorije. Promenc\pristupa
posebno dolazi do izrazaja kod istorije gradova. Politicka
ist_ija grado, "opJisk _ .i storija", kako ismo je mogli
nazvati, nastala _ u V veku, ako ne i ranije. Ekonomska
i drustvena istorija gra:d o.Z!vel
_ prcvat
esetih
i sezdesetih godina vka . K?lturna istorija gradova jos
skorijeg datuma, treti fiila kiizblo naE,_O rsmukri)l
gom Karla rskea Fm-de-Sz ecle (Fi11:tk -
S iecle Vienna,
s
1979idrugi m stuaijama.orske se usredsreduje na visoku
kulturu, ali smesta u urbani kontekst. Drugi kulturni isto
ricari vise sbaye_ uianim supkulturama, pose!?no velikih
grad9va koji, kao pozornica, nude mnoge mogucnosti za
prezentaciju ili cak reinvenciju sopstva.2
Novi stil kultne istorije valja posmatrati kao odgovor
na izazove kojima ranije ilo reci, na ekspanziju dome
na "kulture" i na procvat discipline koja postala poznata
pod nazivom "teorija kulture". Na primer, u knjizi Kerolajn
Bajnam, kojoj bilo reC:i na kraju prethodnog poglavlja,
korisceni su neki podaci do kojih su dosle teoreticarke femi
nizma poput Julije risteve i Lis Irigaraj, koje su analizirale
razlike izmed muskog i zenskog diskrsa. Teoriju moze
mo posmatrati kao odgovor na proleme i kao rekonceptua
lizaciju proema. Pojedinacnim teorijama klture skrenta
paznja istoricarima na nove proleme (ili na proleme za
2 h<\ lkndr nnd Cnrl . Schorskt:, t:ds, Urtdnpesl nnd New Yark:
Studies ;" Mctrlilmt 'f'rmr:{ormnlioll, Ncw York 1994; Robert . St Geor
g?, cd., P;sillk Pn:/11. lkromius Cnlo11inl ;" [.nrly 1\mtricn, flhaca 2000.
66
koje nisu ili svesni da ih imaj) i istovremeno su otvoreni
novi prolemi.
Zanimanje za teoriju jedna od osobenosti NI-a. Na
primer, ideje nemackog filosofa-sociolog
sa 9 uonu bfoaske-'LI}Qhry' Francuskoj i Engleskoj
vr.ezltirale su celom ibliotekom knjiga u kpj4!ta
se kritikuju i n njegove ideje, kao i onih u kojima
se te ideje prosirUJU nalffiga- razdolja, zemije, drustve
ne grupe (ene, na primer druga polja poput slikarstva
i muzike. Istorija novina n - astala kao odgovor na Haer
masovu tezu. 3
S druge strane, pak, istoricari su koristili ideju ?;aka
"
Deride "dodatku , ulozi margina u oblikovanju ce' 'fra,
-=--vise razliCitih konteksta. Americka naucnica Dzoan Skot
potrebila taj termin da opise procvat zenske istorije,
"
kome "zene sve vise retroaktivno ulaze u istoriju i "stva
raju uslove za njeno ponovno pisanje" (kao sto bilo sa
renesansnim zenama, kojima ilo reci poglavlju 3).
Na slican nacin, jedna studija vesticarenju u Evropi tvrdi
da ranom modernom dobu, kada su mnogima pretili
vesticama, sistem verovanja zavisio pravo od onog elemen
ta koji su pokusavali da iskljuce.4
Za raspravu, videti: Craig Caoun, ed., Hnermns nnd the Pulic
Splrerc, Cambridge, 1992. Up. Joan Landes, Wamen nnd thc pulic
Spltt:rt i11 tlw Agc tltc Frtndr Reoolutian, lt.haca 1988; Thomas F. Crow,
Painlcrs nnd /i Lijc in Eightecntfr-Cenlltry Paris, Princeton 1985; Bren
dan Dooley and Sabrina Baron, eds, /r Politics lnjormntian in Enrly
Modcm Emapc, 2001.
4 Jonn Scolt, ..Women's History", u: Peter Burlce, ed., New Perspec
tivts 011 lfitoricnl Writting, 1991 (drugo izdanje Cambridge 2001), str.
43-70, n11 slr. 50-51; Stuarl Clark, Thinking ith Dcmons, Oxford 1997,
str. 143.
67
Cetiri teoreticara
U ovom odeljku pozabavicemo se cetvoricom teoretica
ra Ciji rad i od posebne vaznosti za one koji su se bavili
NI<I-om: Mihailom Bahtinom, Norbertom Elijasom, ise
lom Fukoom i Pjerom Burclijeom. Ukratko cu predstaviti
neke od njihovih kljucnih ideja, pre nego sto se upustim u
razmatranje naCina na koji su upotrejavane. Bahtin i
teoreticar jezika Cija su otkrica vazna i za vizuelnu kulturu,
dok su ostala trojica bili teoreticari drustva koji su stvaraii u
vreme kada su granice izmedu drustva i kulture postajale
mnogo poroznije. U ovoj raspravi teoreticarima nije nam
namera da ubedimo citaoce da prihvate njihove ideje i jed
nostavno ih primene na proslost, vec da ih podstaknemo
da stave te teorije na probu i usput istraze nove istorijske
teme ili ponovo osmisle stare.
Glasovi Mihaila Bahtina
Mihaila Bahtina, jednog od najoriginalnijih teoreticara
kulture veka, istoricari su, barem izvan Rusije, otkrili
posle prevoda na francuski i engleski jezik njegove knjige
Rale i njegov,svet (Rabelais and his World, 1965). U Rusiji, on
ijedna od inspiracija takozvane Tartu skole semiotike,
kojoj pripadao i Jurij Lotman. Osnovni pojmovi upotre
jeni u knjizi Raeu- "karnevalizacija", na primer, "svr
gavanje", "jezik pijace" i ,,"groteskni realizam" - u NKI-u su
toliko cesto upotrejavani da tesko i zamisHti kako smo
mogli da radimo bez njih.
Na primer, u novom i pronicljivom pristupu istoriji ne
macke reformacije i njenog uticaja na popularnu kulturu
tog vremena, Skrincr se posluzio Bahtinovim radom
na temu karnevala i rituala desakralizacije, tvrdeCi da su
68
parodije procesija, na primer, reforrnisti koristili drama
tican nacin da pokazu oblcnim ljudima da katoblke slike _ 1
relikvije nisu delotovorne.
Ove su ideje presle iz Francuske XVI veka u Englesku
V veka i iz istorije knjiZevnosti u istoriju umetnosti (u
studije Brojgelu, na primer, ili Goji). Sto se tice Bahti
novog shvatanja vaznosti subverzije i prodiranja "niske"
kulture, posebno narodnog smeha, u "visoku" kulturu, po
stoji opasnost- svakako bar postojala- da ono postane
nova dogma, prihvacena z pogovora.5
Nasuprot tome, podjednako interesantne Bahtinove
x:o ra i razlcitim glsovima _ su pollf
koj;
_ ora
mogu cuti u istom tekstu- njegovl termlnl '
"
:p51lgiOsiJa771Ji::litejogSija"'::" priVukTe. su r at1vno mo
painie izvan knjievnih krugva . Steta, er 1 svakako bilo
korisno priCi kamevalu, na pmer, kao 1zrazu odredenog
broja razlicitih glasova - zivahnih agresivnih, visokih i
niskih, muskih i zenskih- ne svoditi ga na prosti primer
popularne subverzije.
opet, u dobu u kome ideja cvrstom celovitom
sopstvu na probl, ideja heteroglosije oCigledno vazna za
proucavanje onoga sto neki istoricari nazivaju "ego-dou
mentima", drugim recima, tekstova pisanih u prvom llcu
jednine . Dnevnik u kome se nalaze i novinski isecci ili ma
gazin putovanjima koji sadrzi i odlo iz voclic <?i
v
gledni su primeri koegzistencije, ako ne 1 d1Jaloga, razltih
glasova.
s Mikhail Bakhtin, Rnbelnis nnd his World, 1965 (engleski prevod,
Cambridge, 1968); isti, Tl1e Dinlogic ImaginliOit, Manchster 1981;
Robert W. Schriner, Populnr Culture and Populnr Movements m Reforma
tion Gcrmnny, 1987, str. 95-97; Peter Burke, "Bakht)n for Historians", So
cinl lfi:tory 13, 1988, str. 85-90.
69
Civilizacija Norberta Elijasa su cesto kritikovali njegovo tumacenje istorije, ali su s vre
menom poceli da smatraju da su njegova ':lst:rea i kultu
ralna teorijaveoma dobt.Q.r.9 ude zazm1slJnJe.
Norbert Elijas i sociolog koga celog zivota intere
sovala istorija i koji se celog zivota bavio kako "kulturom"
(knjizevnoscu, muzikom, filosofijom itd), tako i "civilizaci
jom" (umetnoscu svakodnevnog zivota). Njegov Proces civili Rezimi Misela Fukoa
zacije (Civilizitzg Process, 1939), kome l reci u prvom po
glavlju, podjednako doprineo drustvenoj teoriji i istoriji.
"
" Pragsramq_te" (Schamgrenze) i "\ odvratnosti (Pein Tamo gde Elijas stavljao akcenat na samokontrolu,
lich!Et5cwelle}ili su neki od glavnih koncepata ove studije. Fuko podvlacio kontrolu nad sopstvom, posebno kontro
Prema Elijasu, ovi pragovi su postepeno spustani u XVII i lu koju vlast sprovodi nad telia. isel F.o, prvo ilosf
XVIII veku, iskljucujuCi tako sve viSe i vise olika ponasa koji postao istoricar, zatim 1storar ?Jl post.? lSt
nja iz pristojnog drustva. Drugi osnovni konce t .., iti car drustva, postao poznat Sef1J1 knJ.tga 1StOr1J1 lcia,
sak drustvf1gase SoE.!J_ wang klinika, intelektualnih sistema, nadzora 1 seksualnosti.7 Sto
nachSelstzwang). U spoljni prsten koncepata ukljuceni su se NI-a tice, tri njegove ideje su narocito ostavile trag.
" "
"takmicenje , "haitus , termin koji kasnije proslavjo Bur Pre svega, Fuko i ostar kriticar tele.o ih tumce
dijea, "olikovanJe", obrazac meduljudskih odnosa koji se nja istorije, kada rec napretku, evoluctp sve .vecem
1li
.
stalno menja, koji Elijas uporedi.9 sa plesom znacaju slobode i individualizma, koje su zagovaralt Hegel
Objavljen prvo na nemaCkom u Svajcarskoj 1939, Proces i ostali filosofi XIX veka i koje su istoricari cesto u svako
civilizacije pobudio malo interesovanja u to doba, ali od dnevnoj praksi uzimali zdravo za gotovo. U om prist':l
sezdesetih godina ima sve viSe uticaja na istorijske antropo pu "genealogiji", termin koji P.reuz? od N, Fuko
loge poput Antona Bloka, kulturne istoricare poput Rozea ,
stavljao akcenat na efekte "slucaJnosti umsto da se bav1
Sartijea, i cak na istoricare umetnosti i istoricare nauke. Sve evolucijom ideja ili poreklim a
.
savree og SI_S !ema. . "
cesca upotreba termint" u radovima istoricara koji Fuko takode naglasio . dis kont te!. 111 "puk_!:ne ,
piSu na engleskom pokazatelj sve veceg shvatanja Elija na primer, promenu u odnosu 1zmed rec 1 preameta ne
sove vaznosti, iako poznavanje njegovog rada bukvalno gde sredinom XVII veka, " pronalaz a udlla u xyn eku 1
svedeno na njegove studije dvoru i trpezarijskom stolu, seksualnosti u XIX. U svim tim slucaJev1 ma, ono sto 1 Kun
preskocen rad sportu, vremenu ili suprotnosti esta
ismenta i autsajdera. 6 Za britanske istoricare videti: Peter Burke, Brian Harrison i Paul
Proces civilizacije meta i raznih kritika, zato sto Slack (eds) Civil Histories: Essnys prcscntcd to Sir Kcitfl homns, Oxford
u njemu bukvalno odbacen srednji vek, na primer, sto nije 2000. Za kritike Elijasa videti: Jeroen Ouindam. Myths ofPotucr: Norbcrt
vise izneto Italiji ili seksu i sto preuvelican uticaj dvo Elias nnd 1/rc Early Modern Europcnn Court, Amsterdam 1995.
rova, potcenjen uticaj gradova. S vremenom pocelo da 7 Michel Foucault Mndness nnd Civiliznlion, 1961 (engleski prevod

smeta ono to nutor ocigledno pretpostavljao da "ci 1965); /: Ordcr of ltings, 1966 (cngleski prevod 1970); Disciplinc mul
vilizacija" u osnovi zapadni fenomen. SumirajuCi reakcije
,

Punislr, 1975 (engleski prevod 1979); Hisory of exulily
.
( toma), 1976-
1984 (enleski prevod 1984-1988). Za krtttku, vtdett: Davtd . , ed.,
kulturnih istoricara na Elijasove ideje, mogli ismo reCi da Forlcn11lt: 1\ Criticnl Render, Oxford 1986.

70 71
nazvao novom "paradigmom" zamenilo prethodn rela
tivno brzo. Naglasak na kulturnoj konstrukciji novijim
stdijama iz olasti NI-a, kojima iti reci, mnogome
rezultat Fukoovog ticaja.
Drgo, Fko srnatrao sisteme klasifikacije1p!steme"
ili "rezime istine",kakq_ih zvao, izrazima o.dredene kul
!J.u:ej ,i
stovremeno, silamaIs.Qjblikuju t klturu. Sebe
nazivao " aiheologom", jer verovao da ono sto istori
cari rade povrsno i da neophodno zaroniti dl da i
se stiglo d .st.r.jst
a ili, kako ih on radije
nazivao, "_) i etka)<(.(grilles). Svrha
"resetke" ila , poput svrhe intelektualnog "filtera" koji ko
risti Karlo Ginzburg, da na.ovesti dwrukture prihvataju
neke informacije, isk1j_ucuju ostale.
U pristupnom predavanju Poredak diskursa (The Order of
Discourse, 1971) koje odrzao posto postavljen za profeso
ra "istorije sistema misljenja" na College de France, Fuko
rekao da mu cilj da prouCi kontrolu miSljenja, kao i kako
s odredene ideje ili teme iskljcene iz nekog intelektual
nog sistema. Tri od njegove cetiri najvaznije studije posvece
ne s iskljCivanju odredenih grupa (ludaka, kriminalaca i
seksualno devijantnih ljudi) iz intelektualnih i drustvenih
slojeva koji su ih smatrali pretnjom.
Nasprot tome, Reci i stvari (The Order of Things, 1966)
obuhvatile su kategorije i principe na kojima se formira i
organizje neka misao, usmeno izlaganje ili spis u odrede
nom periodu, u ovom slucaj u XVII i XVI veku. Drugim
recima, obuhvatile su "diskurse" tog perioda. u tom rad
Fuko nagovestio da s ti kolektivni diskursi, ne pojedi
nacni pisci, pravi predmet istraZivanja, sokirajua time neke
citaoce, ali i inspirisuci druge. F!Ikoov koncept diska i
jedn od QSDovnih inscjja za Saidov Orijentalizam. Za
one koji razmjaj da kren Fukoovim stopama prolem
sto centralni pojam njegovog ucenja, diskurs, ka<ui
nov pojam pnrndigme i Marksov pojam klase, dvosmislen.,
Ako cemo pravo, koliko diskursa ilo u Francuskoj XVIIJ-.1
veka? Tri, 30 ili 300?
72
Jrece, Fuko napisao intelektal ist Qrij,llHLkultur
n istoriju, koJOJ s mesto nasle i..eraksa i teri,JJela
i umOVl. Njgov oncept prakse povezan s naglakom
naonomstOjzvao "mikrofizikommoci,drugim " reCima,
politikom na mikronivou. "Diskurzivna praksa , tvrdio ,
gradiri predmete kojima rec, konacno i.ltu
ilidrustvo u celini, dok "pogled" (le regard) izraz moder
nog "drustva koje nadzire".
Uknji1Vad.Zirati i kaznjavati (Discipline and Punish, 1975),
autor izneo niz paralela izmedu zatvora, skola, fabrika,
bolnica i kasarni kao mnogobrojnih institucija za proizvod
nju "pokornih tela". Prostorna organizacija uCionica, na pri
mer, t organizacije poligona za paradu i prodavnice,
omogucavala laksu kontrolu nadgledanjem. U cuvenom
odlomku, opisao planove reformatora iz XIX veka, D.Ze
remija Bentama, za idealan zatvor, "Panoptikon", dizajni
ran tako da su cuvari mogli sve da vide, da sami ostanu
neprimeceni.
Pjer Burdije i kako su sve njegove ideje
upotrejavane
Za razliku od Elijasa i Fukoa, Burdije, filosof koji s
vremenom postao antropolog i sociolog, nije pisao istori
ji, uprkos tome sto ju dobro poznavao i sto zabelezeno
mnogo njegovih lucidnih opaski Francuskoj XIX veka.
ipak, koncepti i teorije do kojih dosao proucavajua prvo
Berbere, zatim Francuze, od velikog s znacaja za kultur
ne istoricare. Medu njima i koncept "polja", teorija prakse,
ideja kulturne reprodukcije i pojam "distinkcije".8
& Pierre Bourdieu, 011tlines n Tlu:ory Prnctice, 1972 (engleski pre
vod, Cambridge 1977); isti, Dislinclio11, 1979 (engleski prevod 1984);
njemu: David Swartz, Crtlture nnd Powcr, The Sociology Pierre Boudieu,
Chicago 1997.
7.3
 Burdijeov koncept..polja" (champ) - knjizevnog, lingvi
stickog, umetnig, intelektualnog naucnog - odnosi
se na autonomno podrucje koje postaje nezavisno u odre
denomtrenutku udat turiT stVara svje sotveeJ<ul
.
turnekonvencije. Zasad, ideja kultumog polJa n pnvukla
veliki broj istoricara, iako naucnici koji se bave francuskom
knjizevnoscu i usponom intelektualca smatraju da ovaj
koncept od pomoCi .
Vise uticaja imala Burdijeova teorija onoga sto on na
ziva kulturna reErodukcija", proces pomocu koga neka
grupa, recimo francuska burzoazija, zadr.Zava svoj polozaj
u dr_S!vu koristeCi !>.!av!!}J]<_s>ji secw ct.uton.om
nim i nepristrasnim1 u stvari_!! vs obr-oje ir'\ uce
nike sa onim kx1ite.tiroa kojima s.u pripadnici-te drustvene
grupe zadojeni od rodenja.
Jos jedan vazan Burdijeov doprinos njegov"teorija
-r
p aks,e", posebno njegov koncept "habltusa". UstajuCi pro
tiv onog sto smatrao rigidnosu ideje kulturnih uzusa
u radovima strukturalista poput Levi-Strosa, Burdlje is
pitao svakodnevnu praksu kao prihvacenu improvizaciju
u okviru shema koje kultura utisnula podjednako u um
i telo (medu terminima koje koristio su i schema corporel
i scheme de pensee) . Pozajmio termin "habltus" . istori
cara umetnosti Ervina Panofs1 <ogtl<OJ1 ga , pak, preuzeo
od sholastikih filosofa) da i oznacio tu sposobnost im
provizacije.9 U Francuskoj, na primer, prema Burdijeu,
burzoas!ci haitus p_odudara se s kvalitetima koje hvale i
nagraduju u sistemu viSeg obrazovanja. razlog sto
decaburzoazije-dobro prolaze na ispitima, sto naizgled
tako "prirodno11
Burdije se mnogo sluzio kljucnom metaforom izvede
nom iz ekonomije, analizirajuCi kulturu pomocu dobara,
proizvodnje, trzista, kapitala i investicija. Njegove fraze "<;.
9 Ovn 11 Burdljcovo objnnjcnjc koj.: .: ii'.nco tokom naeg razgovo
ra oko 1982. J>osncnuto du tcrmin " hnbltus" koristio i Lajbnic, 6ju
filosofiju Burdijc prtluavuo nu ..:olc Normalc.
74
turn,Lkapital" i sin_}bokik
"
ital" usle su u svakodnevni
jezik sociologa, antropologa r nekolicine istoricara .
Burdije takode koristio vojnu metaforu strategije", ne
"
samo pri analizi seljaCkih brakova, vec i u svojim studijama
kulre. Kada burzoazija ne ulaze svoj kultumi kapital na
najbolji nacin, ona onda koristi strategije distinkcije, kori
steCi se muzikom Baha Stravinskog, na primer, kao sred
stvom za odvajanje od grupa koje smatra inferiornima".
"
Kako Burdije kaze: Drustveni identitet lezi u razlicitosti, i +
"
_to razlicitosti od onog sto naiJize;stOpr..eda'ilja_najv-
cu_pretnju."
i u Elijasovom slucaju, relativno apstraktna teorija
polja teorija reprodukcije nije toliko privukla kulturne
istoricare koliko Burdijeova pronicljiva zapazanja na temu
burzoaskog nacina zivota, posebno potrage ili itke za di
"
stinkciju". No, opsta teorija takode ima sta da ponudi onim
istoricarima koji zele da analiziraju, ne samo da opisuju.
teorija l kritikovana kao previse deterministicka ili
redukcionisticka, ali nas nagoni da preispitamo nase pret
postavke tradiciji i kultumoj promeni.
Zajedno, ova su cetiri teoreticara ohrabrila kulturne isto
ri(at:e da se podjednako bave predstavljanjem i praksom,
dvema osoenim crtama NKI-a misljenju jeO.nog od nje
nih prvaka, Rozea Sartijea.
Prakse
"PraJ<se" su jedan od slogana NI--i_ orija religijske
pks p ne tologija, istorij'!. govora prengo lstora
lingvistike, istor!j !<sperirnnta pre nego istorija naucne
teox:iJe. ZahvaljujuCi ovom zaokretu prema praks1, 1storija
sporta, koja nekada prepustana amaterima, profesiona
lizovana , postala polje rada sa sopstvenlm strucnim
casopisom, lnternationnl ]oumnl Jor the History Sport.
75

Paradoksalno, istorija prakse jedno od polja istorij
skog istrazivanja novijeg datuma na koje s najvise uticale
drustvena i teorija klture. Iz gla prakse, Norbert Elijas,
cije se bavljenje istorijom ponasanja za trpezom nekada Cini
lo ekscentricnim, sada preovladjCi zor. Burdijeov rad
distinkciji inspirisao mnoge stdije istoriji potrosnje,
dok Fukoova ideja drustv koje nadzire, u kome su
nove prakse prihvacene da i obezbedile poslusnost, prila
godena procavanj nekih drugih delova sveta.
U Koloniwciji Egipta (Colonizing Egypt, 1988), na primer,
Timoti Micel se podjednako oslanja na Fkoa i Derid
svojoj raspravi kltnim posledicama kolonijalizma XIX
veka. Od Fkoa, Micel nacio da raspravlja evropskom
"pogled" i da trati paralele izmed dogadaja u sferama
tako razlicitim kao sto s vojska i obrazovanje, usredsred
jCi se slcaja na vaznost discipline. Od Deride pre
uzeta ideja znacenj kao "igri razliCitosti", centralna ideja
poglavlja uticaju stampaja, koje pristno od otprilike
1800, na praksu pisanja.
Istorija jezika, posebno istorija govora, jos jedno po
lje koje kulturna istorija prakse pocinje da kolonizuje, ili,
tacnije, da deli sa sociolingvistima, koji su osecali potreb
za istorijskom dimenzijom procavanja jezika. Kulturne
istoricare privukla pristojnost kao polje govora, dok
vredanje privklo jos vise njih.IO
Verskom _eraksom su se dugo bavili istoricari religije, ali
sve vise matt:!ij <2. meditaciji i hodocascu (hinduistiCkom,
bdistiCkom, hriscanskom ili muslimanskom) nagovestava
promen. His , na primex, hodocace Lurd preme
stila politicki kontekst, objasnjavajuCi ga kao nacionalni
pOkret pokajanja, koji sedamdesetih god.ina XIX
veka kao odg_2.vor na fraski poraz u Francsko-pruskom
ratu. Pod uticajem antropologa kao sto Viktor Tarner, ho
docasa s proucavana kao ritali inicijacije i kao granicni
to Peter Uurke nnd Roy l'orter, cds, '/11 Sacinl History Lnguage,
Cambridgc 1987.
76
\
fenomeni. Na cesnike se gleda kao na ljde razapete izme
d njihovog svakodnevnog sveta i sveta u koji zele da udu,
ljde koji napstaj svoje normalne drustvene uloge i status
i utapaju se u hodocasnicku zajednic.
Istorija putovanja jos jedan primer istorije prakse koja
dovojev1'S'1'1'pwcvat; obelezen osnivanjem strc
nih casopisa poput ]oumal ofTrave/ Research, kao i objavljiva
njem sve vise monografija i zbornika. Neke od tih stdija
specijalizovane s za umetnost ili metod ptovanja, pravila
igre. Traktati na v temu objavljivani su u Evropi od kraja
XVI veka, z savete citaocima da prepiS epitafe crkvama
i na grojima, na primer, i1i da se raspitaju za oike vlada
vine, te i i navike u mestima koje posecuju.I2
Istoria prakse tice na relativno tradicionalne grae
kulturne I.!or!je; kao sto-je istorija renesanse. Humanizam
, na primer, ranij n definisan- kljcnim idejama hu
manista, kao sto njihova vera "ljudsko dostojanstvo".
Danasnja definicija se pre zasnivati na aktivnostima, kao
sto su prepisivanje zapisa, poksavanje da se pise i govori
Ciceronovom stilu, prociScavaje klasicnih tekstova od
promena koje s nele generacije prepisivaca skupljanje
klasicnih kovanica.
Kolekcionarstvo oik istorije prakse koji interesuje
istoricare umetnosti, istoricare nauke, te zaposlene u gale
rijama i muzejima. The ]ounzal of the History Col/ectios
osnovan 1989, tokom te decenije pojavio se i odredeni
broj stdija "kablnetima retkosti", mzejima i metnic
kim galerijama. Akcenat na onome sto se opisje kao "kul
tra sakpljanja". Nacnici su procavali sta sakpljano
(kovanke, skoljke, itd.), filosofij ili psihologij kolekcionar
stva, organizacij zirki, njihove osnovne kategorije (teorija
11 s: B2!!JI.nnd Spirit i11 n Sec11lnr Age, 1999;
Ruth Harris, {!Jttrde Victor
Turner and Edith Turner, lmage tiifPl7grimae i11 Western Culture,
ford 1978.
12 Jas Elsner a nd Joan-Pau Rubles, eds, Voynges n11d Visions: Tol/Jnrds
n Clllturnl istory of Trnvel, 1999.
77
koja podvlaci praks) i, konacno, dostupnost zbirki, koje s
glavnom bile privatnom vlasnistvu pre Francuske revo
lcije, ali s otad sve vise javne.I
Mozda i ilo bolje da potrazi za studijom slucaja
u ovoj oasti napustimo Zapad i odemo do Kine iz doba
dinastije Ming, onakve kako Kreg lus QPi_u
svojoj knjizi IzliSne5,tvnri (Superfltious 11ii
ngs, 1991). Naslov
ove studije potice od ]_ktaJ.e ._E.jzliSnim [i (Treatise
Superfluous Things) koji rano JnXV veku napisao inte
lektualac plemenitog roda Ven eng. Stvar u tome sto
bavljenje izliSnim znakvek moze sebl da dozvoli da
se ne bavi neophodnim stvarima, drgim reama, da pripa
"
da eliti, "dokolicarskoj klasi .
Venov traktat pripada kineskoj tradiciji knjiga pozna
vanj razliatih stvari i vestina, koje s posvecene temama
t toga kako razlikovati prave antikvitete od laznih
ili kako izbeCi vlgarnost (olicen, na primer, stolovima
ukrasenim drvenim zmajevima). NaslanjajCi se na Bur
dijea, lunas tvrdi da "stalno potenciranje razlike medu
stvarima u Traktatu nije ni manje ni vise do li potenciranje
razlike medu ljudima koji su konzumenti stvari", posebno
razlike izmedu ucene vlastele i novih bogatasa.
Zaokret ka istoriji svakodnevnih praksi jos oagledniji
u istoriji nauke, koja posmatrana kao oik intelektualne
istorije, ali se sada vise bavi znacenjem aktivnosti kao sto
izvodenje eksperimenata. Paznja skrenuta sa herojskih
pojedinaca i njihovih velikih ideja prema promenljivim me
todama onoga sto Tomas Kun nazvao "norrnalnom nau
kom", otvarajuCi mesto u priCi za doprinos zanatlija koji su
napravili naucne instrumente i laboranata koji su u stvari
izveli eksperimente.14
13 Jn 11nr nnd Ro;r Cnrdinal, ds, /: Cultrtres Col/ecting,
\994.
11 Stcvcn Shnpln 1\nd Sln1on Scltffcr, l.cvinlhan d lhe Air-Pump,
Princcton 1985.
78
Istorija Citanja
Iedan od najpoularnfuh obtika istorijP.rase istori
ja citanja.definisana kao antipod istorijEsanja, njednoj
sm.i,_i.kaa_ a ntipodranij_e.._,istori}e..knjig -trgo
YinaJmji
gam,.Genza,jtd.).pa d.r.ugaj. U teoriji kulture Misela de
Sertoa postavljena osnova novog usmeravanja na ulogu
citaoca, na promene u praksi citanja i na "kultrne upotre
be" stampe. lstoricari Citanja, kao sto Roze Sartije, s po
cetka su se kretali paralelno sa knjizevnim kriticarima koji
"
se bave "prijemom knjiZevnih dela, ali su posle nekoliko
godina te dve grupe postale svesne jedna druge.IS
P<:>pularna tema istrzivanja potale su reakcije pojedi
nih_Cital;!LIJ_(} _tkJove, _5to reCi da s proucavane nji
hove zabeleske na margia- i delovi koje su p_odvlcli,
ili u sucaju Ginz.urgovog Menokija, kome ranije ilo
reci, ispitivanje koje organizovala inkvizicija. Na primer,
Robert Darnton proucavao pisma koja su citaoci pisali
Zan-Zaku Rusou, pisali su mu mnogo, posle objavljiva
nja njegovog romana]u/ija ili nova Eloiza Ulie, la Nouvelle
Heloise). Ovaj rani primer pisama obozavalaca oblluje refe
rencama na su.ze koje roman izmamio.
Postoje i studije citateljkama i njihovom ukusu kada
knjigama rec. Dzon Bruer analizirao dnevnik - koji
se proteze na 17 tomova -jedne Engleskinje iz XVIII
veka,
Ane Margarete Larpent, belezeCi da ona "vise voli zenske
autore i dela sa zenskim likovima". Postoji teza da pro
"
cvat koji su istorija ponasanja i oblcaja i "istorija drustva ,
ukljucujuCi i istoriju zena, dozivele XVI
veku, na stetu
15 Roger Chartier, The Cultural Uscs Prinl i11 Early Modem France,
Princeton 1987; Guglielmo Cava\lo and Roger Chartier, eds, History
Rcnditt i11 1/tc Wcst, 1995 (engleski prevod, Cambridge 1999); Hans
Robert )1\UI>, Tmvnrds an Aesthetic of Rcccptio, 1974 (engleski prevod,
Minncnpo\1:-; 19R2); Wolfgang Iser, The Act of Rcading, 1976 (eng\eski pre
vod 197/!),
79
politicke i vojne istorije, delimicno prouzrokovan sve veCim
brofem zena medu Citaocima.
-!fente koje trenutno zaokupljaju istoricare Citanja na Za
padu ukljucuju i tri promene zaokreta: od citanja naglas
ka citanju u sebl; od citanja javnom mestu ka citanju
kod kuce; i od polaganog ili itenzivnog citanja ka brzom
ili "ekstenzivnom" Citanju, sto takozvana "revolucija cita
"
nja u XVIII veku.
Kako zbog sve veceg broja knjiga nije ilo moguce proCi
tati vise od jednog delica ukupnog broja, misljenju nauc
nika, citaoci su smislili nove taktike - Citanje ovlas ili napre
skok ili pregledanje sadrzaja ili indeksa kako i se sakupilo
sto vise informacija iz neke kjige, da se ona ne procita od
korica do korica. akcenat na iznenadoj promeni mozda
preteran, i verovatnije da su citaoci koristili vise ovih
razlicitih stilova Citanja u skladu sa knjigom ili prilikom.I
U veoma originalnoj studiji u kojoj se istra.Zuju-izmedu
ostalog-promene u sferama osvetljenja, namestaja i organi
zacije dana (jasnije nego ranije podeljenog na vreme za rad
i vreme za dokolicu), kao i razvoj Citanja sa uzivljavajem,
posebno kada fikciji rec, tvrdi se da su godine oko 1800.
ipak bile prekretnica u istoriji Citanja, bar u Nemackoj
Istoricari veka i istoricari istocne Azije takode se
okrecu istoriji citanja, proucavajuci uticaj trzista u Rusiji
tokom devedesetih godia tog veka na sistem proizvodnje
16 Robert Darnton, "Readers Respond to Rousseau", u njgovom
Grt.:nl Cnt Mnssncc, New York 1984, str. 215-256; James Raven, Helen
Small and Naomi Tadmor, eds, The Practice and Repn'Sentntioll Rcnding
in Englmtd, Cambridge 1996 (esej Diona Bruera na str. 226-254).
feminizaciji i drustvenoj istoriji vjdeti: D. R. Woolf, " Feminine Past?
Gender, Genre and ! Knowledge in England, 1500-1800", Americn11
Hi!iforicnl Rcvicw 102 (1997) 654-679, Peter Burke, .,The New History
of the Enlightenment: an Essay in thc Social istory of Social History",
: Rob..:rti\ 6\vins 1 john V, J>ic;ktonc (cds) Mcdicine, Mndncss nnd Socinl
istory: E.sys i11 Homml' ll/ Roy l'tcr, Bnsinstok 2007, 36-45.
17 Erich SchOn, )r[ Valu11f fl:r Simrlic/Jkcil od:r Di: VL>nvnndlungen
d Ler: Mc:ntalittllstumlt'l llm IHOO, Sltlart 1987.
80
knjiga, koji do tada i organizovan prema komuistic
kom principu, ili prilagodavajuCi taj" pristup proucavanju
kineskih i japanskih "kultura kjiga , s njihovim sistemom
pisanja, knjizevnim zanrovima i navikama citanja, koji su
se veoma razlikovali od zapadnih. d novija studija
knjigama i kulturi ljudi od pera u kasnom dobu carske ine
posvecena prometu knjiga kao i nedostatku tog prometa,
pri cemu se navodi izreka "pozajmiti knjigu glupost, kao
"
sto glupost vratiti . U jos d studiji novijeg datuma,
ovog puta u Japanu, istice se ono sto autor naziva "mirnom
"
revolucijom zanja u ranom modernom periodu kakvu
omogucava mnostvo prirucnika poput geografskih knjiga,
enciklopedija i iiografija, kojima se sire informacije i do
priosi razvoju nacionalne svesti.IB
Predstavljanja
Jedno.m prilikom. Fko kritikovao istoricare zbog ono
"
ga sto nazivao 11QSirom_gsenom idl91 rnom , koja ne
QStavlja prostgri!_]:a_ zaisljno. Otad nkoliJ< voaecih
francuskih istoricara odgovorilo na tu provokaciju. Pozna
ti primer ove vrste istgrije su Tr.igda (Three Orders, 1978)
francuskog istoricaxaZ orzaDihija, studija okolnostima
u kojima doslo do uspona cuvene srednjovekovne slike
kojoj drustvo sastavljeno od "tri staleza": onih koji se
18 Stephen Lovell, The Russinn Rending Revolutio11: Pri11t Culturc in
the Sovict nnd Post-Soviet Eras, Basjngstoke 2000; Peter Kornjcki, lre Bo
ok in ]npmr: Culturnl HistoryJrom Beginnings to lllc Ninetccnth Century,
Leiden 1998; Cynthja Brokaw Kai-Wig Chow (eds) Print nnd Book Cul
ture i11 L.n/L' lmperinl Clli11n, Berkeley 2005; Joseph McDermott, Social
Hblory tlre Clrim!se Book: books nnd liternti culture i lntc impt.'inl Chinn,
Hong Konf.1 2006; Mary Elizabeth Berry, ] in Print: lnformation nnd
Nntioll ll/ /11(' t:arly Micrn Pcriod, erkeley 2006.
81
 mole, onih koji se bore i onih koji rade (ili r) - drugim
recima, svestenstva, plemstva i "treceg staleza". Dii smatra
da ova slika nije tek pki odraz srednjovekovne drstvene
struktre, vec predstavljanje koje ima moc da modifikje
realnost za k se cini da odrazava.
Jos jedan doprinos istoriji onoga sto Francuzi nazivaj
l'imnginaire social (drstvena masta, drugim recima, sve ono
sto zamisljamo, pre negq imaginarno) jes Nastanak CistiliSta
(Birth of Purgatory, 1981) Zaka Le Gofa. Le GofobJaSnJava us
pon ideje cistilist srednjem vek do kojeg doslo me
njanjem predstava prostor i vremen. Le Gof takode,
jedan od nacnika o'i s pokrenli istorij snova ranih
sedamdestih, inSP._irisan__?S m 1 antropoJ)Siifl- st
dijama snovima.19 I stdije rividenjima i duhovima s
inspirisane tim novim zanimanJem za aktivn "Ulogu maste,
koje naglasak stavlja na kreativno komnovanje elemenata
sa slika, iz prica i ritala.20
Na engleskom se, nasprot tome, izraz "istorija maste"
jos nije stalio, prkos sh studije Benedikta Andersona
iz 1983. narodima kao zamisljenim zajedr\ia'ma".Uo
Yajeniji termin "istorija" predstavjanja".
Toliko oblika predstavljanja, kako knjizevnih, vizel
nih ili mentalnih, procavano tokom poslednje dve ili tri
decenije, da cak i k nabrajanje pretvorilo ovaj pasus
! poglavlje. Postoje istorije predsmyl janja_p_@okao
sto Cg.yeki svet...pr,irode (Man and the Natural Wrocl, 1983)
!Q....I]Jasa, koji pravi preg!ed..promena.stavova Engle
skojizmed 1500. i 1800,sa...akcntom na revolciji" koja
izmestilaljdeiz.centraS'\letaprirode i na" procvat ljuavi
prema zivotinjama i netakntoj prirodi.
19 Jacque!l Lc Goff, "DreamAin the Culture and Collective Psycho
logy of tht: Mt:dit:val Wcst", 1971. (englt:ski prcvod u njegovoj Timt:,
WorlrrrmtClt/t11rcln tnr Midd/11 A,t:-, Chicnt1 1980, str. 201-204).
20 Willia . Cllstlnn, Jr, pnritin1111 ;" lt: Mc:dic:val and Rc:ais
snnce Spni11, J>rlnct:ton 191! 1; j.:nnCiud.: Scl1mitt, Ghosls, 1994 (engleski
prevod 1998).
82
, Opet, postoje istorije predstavljanja drstvene strukt
' re, kao sto s Diijeva tri staleza; predstavljanja rada, kl
i i zene koje rade; predstavljanja zena kao boginja,
kvi, majki vestica; i predstavljanja "Drugog" (kako
Jeveji predstavljaj nejeveje, belci crnce itd.). Knjizevne i
vizelne slike svetaca postale s jako vazna oast istoriji
katolicanstva tokom osamdesetih godina veka. Kako
jedan od prvih procavalaca te teme primetio: " Svetost se,
mozda vise nego ista drgo drstvenom zivot, nalazi
ocima onoga koji posmatra."21
Predstavljanja (Re]!.resentations) s naslov interdisciplinar
nog strcnog casopisa osnovanog nerklj 1983. d
prvima s ili Clanci knjizevnog kriticara StivenaGrinlata
slikama nemackih seljaka XVI veka, istoricara metnosti
Svetlane Alpers Fkoovom tumacenj jedne Velaskezove
slike i istoricara !r.!:_n ( svecima), Tomasa Lakera
( sahranama) i Lin Hant ( "krizi predstavljanja" Franc
skoj revolciji.
Na l knjizevnosti, Said se Orijentalizmu sari
bavi predstavljanjima tozvanog Drgog, poseno slika
ma " Istoka''ri.a Zapad. Opet, studije iz oasti istorije pto
vanja cesto se usredsreduj na stereotipne nacine shvatanja
i opisivanja nepoznate klture, i na "pogled" ptnika, pri
cemu razlikuj imperijalni, zenski, pitoreskni i drge glo
ve posmatranja. Postoje dokazi da s neki ptnici citali
f\ekoj zemlji pre nego sto s nogom krocili n, i dola
sk s videli ono sto s naCili da k.
Slikoviti primeri stereotipa mogu se naCi zapisima
Italiji koje s XVII i XVI vek pisali strani posetioci, po
navljajCi opsta mesta napuljskim lnzaronimn (lnzznroni),
na primer, siromasnim ljdima koji se izlezavaj na sn
i naizgled nista ne rade. Topos sveta okrentog naopaCke
privlacio ptnike od Herodotovih dana kao nacin da or-
21 Michacl Gilsenan, citat u: Peter Burke, How to Counter
"
Rt:formntion Saint", u: istoricnl Antl!ropology Enrly Modcrn ltnly, Cam
brldt;l.' 191!7, 48-62, na str. 53.
83
ganizuju sopstvene opservacije. Na primer, skotski purita
nac Gilert Bernet, solzberijski iskup, video Italiju kojom
putovao osamdesetih godina XVII veka kao zemlju suje
verja, tiranije, lenjosti i katoliCke zatucanosti, odnosno kao
pravi antipod prosvecenosti, slobodi, industrijskom razvoju
i protestantizmu, koje pripisivao Britaniji.22
Orijentalizam muzici
U potrazi za studijom slucaja u olastiistorije predstavlja
nja mogli ismo se okrenuti muzikologiji, jos jednoj discipli
ni ciji pojedini predstavnici sada sebe smatraju istoricarima
kulture. Nacin na koji su neki muzikolozi odgovorili na Sai
dov Orijentaliznm, studiju koju napisao knjizevni kriticar
inspirisan filosofom, slikovito ilustruje kontakt medu disci
plinama ili 1/pregovore" na sirokom polju kulturne istorije.
Istoricari umetnosti su odgovorali na Saidovu knjigu to
kom osamdesetih, istoricari muzike tokom devedesetih go
dina veka. Cak i sam Said, uprkos svojoj strasti prema
operi, tek 1993. dao svoj doprinos toj disciplini raspravom
Verdijevoj Aidi, u kojoj kaze da opera potvrdila zapad
njacku predstavu Orijentu kao "zaista egzoticnom, dale
kom i starovremenskom mestu na kome Evropljani mogu
da demonstriraju silu".23
U dvema skorasnjim studijama elaborira se ova tema uz
bavljenje njenim slozenostima. U studiji Ralfa Loka Sen
Sansovoj operi Samson i Dalila primecuje se da svet Bilije
poistovecen sa Bliskim istokom XIX veka, sto kompozito-
22 Peter Burke, istoricnl Anthropology Erly Modern Itnly, Cam
bridgc 1987, str. 17.
2 Llnda Nochlin, "Th !maginary Orient", 19R3 (reprint u njenoj
knjizi Pulitlc of Vi:ion, Ncw York 1989, str. 33-59); james Thompson,
Th.: Enst lmnslllt'd, Cxp.:rit'IICIJd, Rc:mtmlx.'l: Oric:ntnlist 19th-Centttry Pn
inting, Duin 1 Livcrpool 1981:!; Udwd Said, Culture nnd lmperinlism,
1993, str. 134-157.
84
ru omogucilo da svojoj operi da odredenu lokalnu notu, ili
preciznije lokalni zvuk. Sen-Sans predsavlja Dru - po
sebno zensko drugo, Dalilu-na konvencnalan n, kao
podjednako zastrasujucu i zavodljivu, ali takoe
veliku romanticnu ariju, podrivajuCi time "karaktenstiCnu
orijentalisticku dvojnost zapleta ove opere:'.24 .. .
Opet, studija Ricarda Taruskina muZickom onJntali:
zmu u Rusiji XIX veka zasniva se na paradoksu. Pnzvua
egzoticne muzike, kao sto su Borodinove "Skice iz srednje
Azije" ili "Plesovi persijskih roblnja" Musorgskog, poprimi:
li su inarnu opoziciju izmedu Rusije i Orijenta (muskog 1
zenskog principa, gospodara i sluge). Kada , pak, Djagiljev
odneo nesto te muzike u Pariz, francuska pulika smatrala
te orijentalne zvuke tipicno ruskim.25
Istorija pamcenja
Jos jedan olik NKI-a koji sada u punom procvatu, je
ste istorija pamcenja, ponekad opisf,vanog i kao ru5tvn?
pamcenje" ili "kulturno pamcenJe , _ . Intere ovan e nauc
ka za tu temu nekako tstovremeno otkrtveno 1 podstak
nuto kada se, izmedu 1984. i 1993, pojavilo sedam tomova
naslovljenih Mesta setaa(sLit:x de memoire), koje pri
redio francuski istoricarjizdavac Pjer Nora. Obuhvaceno
"nacionalno pamcenje" u Francuskoj, su ?.drzale ili
preoiikovaleknjige poputtarusove enctklopedtje, zgrade
poput Panteona, prakse poput godisnjeg obelzavanja pada
Bastilje 14. jula, itd .26 Nasuprot tome, daleko manJe 1stra-
24 Ralph . Locke, Constructing the Oriental 'Other': Saint-Sans's
"
Snmso el Dnliln", Cnmbridgc Opern ]orrnn/ 3, 1991, str. 261-303.
zs Richard Taruskin, Entoiling the Falconet: Russian Musical Or
"
entalism in Context", 1992. (reprint u: Jonathan Bellman, ed., The Exotrc
in We::tem Music, Boston 1998, str. 194-217).
26 7.n pr:gled novijih radova, videti: Kerwin L. lein, "n the
Em:rJ;11Ct' 11f Memory in Historical Discourse", Rt'P'escntnttOns 69,
85
 zivananebvatljivija, ali verovatno ne manje vazna tema
tveno ili kulturnogzaborava.27
Slicni visetomni grupni projekti objavljeni su u Italiji,
Nemackoj i drugim zemljama. Istorijski memoari su ljudi
ma vrlo zanimljivi, sto se jasnije vim filmovima i TV
emisijama nego knjigama. Ovaj porast interesovanja
verovatno reakcija na sve brze drustvene i kulturne pro
mene koje ugrozavaju identitet, jer razdvajaju ono sto smo
postali od onoga sto smo bili. Na nesto specificnijem nivou,
do porasta interesovanja za memoare holokaustu Dru
gom svetskom ratu dolazi u trenutku kada ljudi koji pamte
ove traumaticne dogadaje polako nestaju.
Poput istorije putovanja, istorija pamcenja polje koje
sa neuoicajenom jasnocom otkriva vaznost shema ili stere
-l
otir,a koj j: c nag_!_asi E,siholog;eik.J:tlet u svojoj
knpz1 ; emem_ermg, 1932) t<ak()
.
.
ogadaji .erolaze,
gu nesto ! svoje osobenosti. Razlazemo ih na deta
Ije, oicno nesvesno, te tako s vremenom pocinju da 1ice na
opste sheme koje su svojstvene tom trenutku nase kulture,
sheme koje pomazu secanjima da se odrze, ali tako da seca
nja placaju time sto podlezu iskrivljavanju.
Uzmimo, na primer, slucaj protestanata sa juga Fran
cuske, koje proucavao istoricar iz njihovih redova, Filip
Zutar. Zutar pokazuje kako su, u kulturi uronjenoj u Bi/i
ju, secanja na progon protestantske zajednice od katolika
natopljena ili cak oblikovana iblijskim pricama progo
nu Izabranog naroda, sve do detalja kao sto su znakovi na
vratima on!h kuca Cije stanovnike valjalo masakrirati.
Dok citate Zutarovu knjigu, ne mozete da ne pomislite
na holokaust, traumaticni dogadaj koga se takode secamo
2000, str. '127-150. Skrateni engleski prevod knjigc rjera Noraa naslo
vljen Rcnlms of Mcmory (3 toma), New York 1996-1998.
27 li, lrbn vidcti . 11. Ycrushnlml et al, Ll!ing; de /'/i, Paris
1988; Slcp}n Hcrlmn, Culturnl mm:sin: mc:ricn's t and tlre cri5is
n:mory, Wcstporl Cc1nn 21)()0; Colclle Wilson, Pmis nnd tile Commultc:
P()/itic10 ()/ 1-'orsctti,, Moncr11kr 2007.
86
iblijskim okvirima, jer termin "holokaust" znaCi "zrtv.a
paljenica" (znacajan esej holokaustu s kulturnog stanovl
sta napisala Inga endinen).28
Opet, secanja u Poklonikovom putovanju (Pilgim's Progess)
Dzona Banjana, veoma Citanoj knjizi tog doba, oblikovala
su britanska secanja na strahote rovova Prvog svetskog rata.
sto americki kriticar Pol Fasel rekao, "iskustvo iz pr
vih borbenih redova kao da postalo dostupno za tumace
nja kada ustanovljeno koliko neki njegovi delovi lice na
radnju u Poklonikovom putovanju, kao sto t u rovovima
liCilo na Mocvaru Ocajnicu. Nasuprot tome, secanja na Dru
gi svetski rat uoiicena su saznanjima Prvom.29
Izuzetni su ovi primeri uticaja knjiga- knjiga verovatno
Citanih naglas u giupi - na proces setanja, ali s-etanja se,
naravno, ne pfenose i ne olikujo samo citanjem. Irska
aanas,&evema-i Juzna, cuvena, 11eki- rekli ozloglasena,
snazi secanja na prosle dogadaje, intenziviranih trau
mom gradanskog rata, prizvanih mesHma poput Drogede
i Derija i ponovo prozivljavanih na godisnjim paradama
loze Oranzista i Starog reda hibernijanaca. Na zidovima
Belfasta, grafiti pozivaju prolaznika: " Seti se 1690".
U ovom irskom kontekstu, Gercova cuvena opaska
"prici koju sami sei pricaju sebl samima" dovedena
u pitanje. Katolici i protestanti ne pricaju sebl samima iste
price. Jedna strana podize spomenike, druga ih mze va
zduh, sledeCi ono sto opisano kao " odavno ustanovljena
tradicija eksplozivne dekomemoracije". Secanja na sukob
su takode sukoi secanja.o
Unutar svake verske zajednice, Gercova opaska moze
jos iti i validna, ali i dalje neophodno postaviti veliko so-
28 Philippe Joutard, Ln Ugt:nde de Cnmisnrds, Paris 1977; Inga Clen
dinnen, Rcnding thc Holocnttsl, Cambridge 1999.
Z9 Paul PusseH, Tl1c Great Wnr a11d Modcrn Memory, Oxford 1975, str.
137, 317.
lnn McBride, ed., istory m1d M:monJ in Modem lrclnnd, Cambrid-
gc 2(!01.
87
ciolosko pitanje: "0 Cijem secanj rec?" Mskarci zene,
starija generacija i mlada, mozda ne pamte proslost na isti
nacin. U odredenoj klturi, secanja jedne grpe mog iti
dominantna, drge podredena, kao sto sa poednici
ma i guitnicima gradanskom ratu - Finskoj 1918, na
primer, Spaniji 1936-1939.
Materijalna kultura
Kltrni istoriari tradicionalno s poklanjali manje
paznje materijalnoj klturi nego idejama, prepstaja sfe
ru materijalnog istoricarima ekonomije. Stranice koje
Norbert Elijas posvetio istoriji viljske i istoriji maramice
svojoj knjizi proces cjvilizacije ile s neoicajene
za to doba. Sa svoje strane, istoricari ekonomije s oicno
zanemarivali simboliCke aspekte hrane, odece i toCista,
procavajCi, mesto toga, stepene hranjenosytj ili koliki
deo prihoda neko trosi na razlicite potrepstine. Cak ismo
vn studij Fernana Brodela ranom modernom svetu,
Civilizacija i knpitalizam (Civilization and Capitalism, 1979), ili,
ako potreimo fraz k on koristio, civilisation materi
elle, mogli kritikovati - kao sto ila kritjkovana - pravo
zbog toga, prkos znacaj koji ona ima kao komparativna
analiza prelaska predmeta iz jednog kulturnog prostora
drugi.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina veka, pak,
neki kultrnj istorjcari okrenli s se procavanj mate
rijalne kltre i tako poceli da saradj sa arheolozima,
kustosima mzeja i specijalistima za istorij kostima i na
mestaja, koji s se vec dgo bavili njome. Istoricari religije,
na primer, poceli s da poklanjaj vise paznje promenama
crkvenog nametaja jcr s kazivale na promene verskim
stavovima. okom czdcsctih godlna, britanski istoricar dr
stva Ejza Brigs nopl knjige naslovljene Viktorijnnski /-
88
di (Victorian People) i Viktorijanski gradovi (Victorian Cities). Nje
gov zaokret ka kltrnoj istoriji postao ocigledan 1988.
objavljivanjem Viktorijanskih stvari (Victorian Things), mada
knjiga ila osmisljena i planirana mnogo ranije.
Cak s i istorjcari knjizevnosti napravili zaokret tom
smeru, rv6 grafite ili poreduju6 sonete sa minija
turama kao licnim zalozima ljuavi, dok Novozelandanin
Don Makenzi, koji redefinisaobiliografij kao oblik kul
turne istorije svojoj knjizi Biliografija i sociologija tekstova
(Biliography nnd Sociology ofTexts, 1986), naglasavao potrebu
za proucavanjem "materijalnih olika knjiga", "finih detalja
tipografije i rasporeda", tvrdeci da su neverbalni elementi,
kli "sam raspodel prostora", nosiocj znacenja.
Pozorisnim jezikom, sto jos jedna olast kojom se Ma
kenzi sa entzijazmom bavio, mogli ismo reCi da izgled
stampane stranice fnkcionise kao niz nagovestaja Citaocu,
podstic6 ga da tumao tekst na odredeni nacin.
U veCini studija materijalnoj kulturi naglasavaju se tri
klasiene tema -hrana, odeca i stanovanje - uz cesto usmere
nje na istorij potrosnje. Pristan prelaz s drustvene istori
je potrosnje, usmerene na ispoljavanje i sticanje drstvenog
polozaja, na istorij koja u vecoj meri kulturna i veCi zna
caj pridaje identitet i masti, koji se koriste reklamiranj
dobara i podsticanj zelje za njima. Veza izmed danasnje
"potrosacke kulture" i interesovanja za potrosnj u proslo
sti vrlo oCigledna, ali istoricari koji se bave ovom temati
kom oicno s vrlo svesni opasnosti anahronizma.1
Americki antropolog Sidni inc dao veliki doprinos
istoriji hrane svojom knjigom Slatko i moc: mesto secera mo
dernoj istoriji (Sweetness and Power: The Place Sugar in Mo
dern History, 1985). podjednako drstvena i kulturna
istorija. Drstvena svom interesovanj za potrosaca i
31 Colin Campbell, The Romantic Ethicad tllc Spirit ofModcm Consu
mcrism, Oxford 1987; Maxine Berg, Luxury nnd P/en:;ure in Eightcenth-Cen
tury Britni11, Oxford 2005; Paolo Capuzzo, Cultttre de/ Ctmsumo, Bologna
2006.
89
 transformacij secera od lksza za bogate do osnovne na
mirnice koju oieni ljudi svakodnevno koriste, ilo u kafi i1i
. S drge strane, Slatko i klturna istorija svom
interesovanj za simbolicke aspekte secera. simbolicka
moc ila najveca kada secer i lksuz kome su se
njegovi pot.rosaci razlikovali od ogromnog dela stanovni
stva, ali kako se spustao niz drstvenu lestvic, dobljao
nova znacenja i ukljucivan nove drustvene ritale.
U Kulturi odevmzja (Culture of Clothing, 1989), francski
istoricar Q.anijel Ros bavio se istorijom odece zakljucivsi da
nam onanogo govori civilizaciji". Pravila olacenja
"
otkrivaj klturna pravila. Iza _lece",primecuj_ Ros, ve
" "
rjem da zaista mozemo naci ment<ne_sklopove." U Fran
csl<o) XV1n veka, na primer, olacenje odredenim pra
vilima ilo naCin _dg_p_oje_dinac_p.okaie_da plemenitog
roda, da pokusa da se pre<!st<tvi kao takav. Izbor odece
i izbor ulq onome sto Ros naziva "krojacko pozori
ste" epohe. Ros dalje povezje revoluciju u odevanju" sa
"
--Francskom revolucijom, videnom kao procvat slobode,
"
jednakosti i frivolnosti". On oziljno pristpa frivolnosti,
jer painja koju su zenski casopisi poklanjali odeCi krajem
XVIII veka ukazivala da moda nije vise zabran privilego
"
vanih".32
Za studiju slucaja u olasti istorije stnovanja mogli i
smo uzeti istQLij brzoaskgg_doma.Yedskoj ..u..S XI2C veka
svedskog antropologa Q{va \L tg,rrta, Graditeiji kulture
_((;ult!!JJ;ldgs, 1979), knjigu kojoj kominovaitradi
ciolliilna skandinavska etnografija, sto ila struka Lufgre
na i njegovog koatora Jonasa Frikmana, sa idejama Elijasa
i Fukoa. Autori Graditelja kulture zabelezili s prelazak sa
strogosti" na Iksz" krajem XIX veka, tvrdeci da db
" "
promene dolo jerom"postao EOZorica kje pp
rodica arad1rala SVOJlffi bogatstvom 1 pr1kaztvala SVOJ dju
st'l.e.llUtatus . ametaj i unutrasnji dizajn, posebno u salo-
32 Videtl: Mnrl.ll L\\cln rnlltcs-t3urkc, Tlrt: NL7.U istory:
nnd Convcrsnlious, Cnbrl{l)\1.' 20112, 111r. '116-119.
90
n, potkrepljivali s svetlo u kome se porodica prikazivala
posetiocima. Citaocima koji se s slike porodicne k
Egdalovih Upsali oko 1900, onako kako ona prikazana
u film Ingmara Bergmana Fanny and Alexander (1982), nece
iti tesko da zamisle ove olike razmetljivog prikazivanja,
koji s svoje pandane imali u Britaniji, Francuskoj, srednjoj
Evropi i drgde u to vreme.
ipak, burzoaski dom tokom onoga sto Svedani nazi
vaju Oskar period" (1880-1910) nije i samo pozornica,
"
VeC i uSVeti}iste' sk}oniste od SVe obezlicenijeg spoljasnjeg
<iirusa. Otud i sve veca vaznost privatnih odaja, kao sto su
spavaca i decja soba, i sve izrazenija razlika izmed javnih
i privatnih prostora unutar kuce.
Napomene prostorima unutar doma vredne su pome
na. Uvrstavanje prostora u umaterijalnu kulturu" moze se
ciniti donekle paradoksalnim, ali kulturni istoricari, kao i
istoricari arhitekture i istorijski geografi pre njih, s vreme
nom pocinju da Citaju utekst" grada ili kuce izmedu redova.
Istorija gradova ila i nepotpuna bez studija pijacama i
trgovima, bas kao sto i i istorija stanovanja ila nepotpuna
ija upotrei prostora u enterijeru.
Neki teoreticari kojima bilo reci u ovom- peglav]u,
1 poput Habermasa i njegove teze kafiCima kao lokaliffia,
gde se vode politicke diskusije i Fukoa i njegove teze pro
stornom planiranju skola zatvora radi postizanja bolje di
scipline, doprineli su da istoricari obrate paznju na znacaj
prostora - sakralnog i profanog, javnog i privatnog, mskog
i zenskog, itd.
Istoricari nake se sada bave prostorima unutar labora
torija ili amfiteatara za anatomiju, dok istoricari carstva pro
ucavaju raspored baraka i bungalova na carskim posedima.
Istoricari umetnosti posmatraju galerije i muzeje kao prosto
re, ne samo kao institucije, istoricari drame proucavaj
pozorista, istoricari muzike istrazuju dizajn operskih kuca
i koncertnih dvorana, dok istoricari citanja obracaju painju
Co1!Jessions na raspored i uredenje prostorija u iliotekama.
91

Istorija tela
Ako postoji ijedno polje NI-a koje da.nas u procvatu,
prosloj i se generaciji- tokom sedamdesetih, recimo- Ci
nilo skoro nezamislivim, onda to istorija tl. Ono malo
strucnih rasprava koje su prethodnih decenija napisane na
tu temu ile su malo poznate ili su smatrane marginalnim.
Na primer, pocev od tndesetih godina proslog veka, bra
zilski sociolog-istoricar Zilerto Frejre proucavao fizicki
izgled robova, na osnovu obavestenja odbeglim robovima
kakva su novine stampale u XIX veku. Zabelezio karakte
ristike plemenskih oznaka, koje su otkrivale iz kog dela Afri
ke robovi dolaze, zatim oziljke od viSestrukog icevanja,
tragove posla, kao sto gubltak kose kod muskaraca koji
su nosili tezak teret na glavi. U studiji koju su 1972. objavili
Emanuel Le Roa Ladiri i njegova dva sarad.nika proucavan
izgled regruta u Francuskoj XIX veka na osnovu vojnih
arhiva, gde , na primer, zabelezeno da su visi na seve
ru i nizi na jugu, pri cemu razlika u visini gotovo sigurno
posledica razlicite ishrane.34
Pocev od ranih osamdesetih godina veka, s druge
strane, sve viSe studija posvecenih muskim i zenskim te
lima, telima kao iskustvom i simbolom, osakacenim telima,
anoreksicnim telima, atletski gradenim telima, seciranim te
lima i telima svetaca i gre5nika. Strucni casopis Telo i dntstvo
(Body and Society), osnovan 1995, forum istoricara koliko i
sociologa. Pisane su knjige istoriji telesne higijene, plesa,
vezbanja, tetoviranja, gestikulacije. Istorija tela razvila se iz
istorije medicine, ali istoricari umetnosti i knjizevnosti, kao
i antropolozi i sociolozi, prikljucili su se pokretu koji i se
33 Roy Porter, .,History of the Body Reconsidered", u: Peter Burke,
ed., Ncu Perspcclivts 011 Hiloricnf Wril.i11g, 1991 (drugn izdanje, Cambrid
ge 2001), str. 233-26(),
G. Preyre, () ctcrm.lll 1111:1 nmincicJ. dc: jomni /Jrn:;i/eiros do seculo xix,
Recifc 1963; Jcnn-Pietrl.' ron, Plerrc Dumond and Emmanuel Le Roy
Laduric, lltllll>lill t/11 n/1 frn(nl:o, Thc Hague 1972.
92
"
mogao nazvati "telesni zaokret -kao da vec nije ilo toliko
zaokreta da se citaocu zavrti u glavi.
Neke od novih studija i se najbolje mogle opisati kao
studije koje osvajaju novu teritoriju za istoricare. Istorijage
stikulac eoci gle.dan-.primer. Francuski medievista Zak
Le..Go.i.o.t)rio tu temu; medunarodna grupa intelektua
laca, od klasicara do istoricara umetnosti, dalaj e svoj dopri
nos, dgk je ..Le...G.afov ivSi QCenik Zan-od S E"it _posvetio ..
jedan gd svojih glavnih radova gestikwaciji u srednjem ./f
veku. Smit belezi sve vece interesovanje za ovu temu
veku, ciji rezultat korpus tekstova i slika koji su mu omo
gucili da rekonstruise versku gestikulaciju, kao sto Cin
molitve, i feudalnu gestikulaciju, kao sto imenovanje vi
teza i1i odavanje pocasti gospodaru. On smatra, na primer,
d su oljnje klopUenih dlanova ( ne ispruzenih ruku)
i klecanje tokom molitve transferi u domen vere feudalne
gestikulacije P-D odavanju pocasti, klecanja 12.red gospoda
rem i stavljanja ruku u njegove ruke.s
Jedan primer iz ruske istorije moze pokazati koliko
vazno da istoricari poklanjaj paznju naizgled malim raz
likama. Ruska pravoslavna crkva se 1667. podeilla na dva
dela kada crkveni sabor, koji se sastao u Moskvi, podrzae.
inovacije i ekskomunicirao tradicionaliste, koji su kasnije
postali poznati kao pobomici "stare vere". Izmedu ostalog,
raspravljalo se tome da li se treba krstiti sa dva ili tri prsta.
Mozemo zamisliti kako s kasnije istoricari racionalisti opi
sivali te rasprave, smatrajuCi ih tipicnim za religiozni pra
znovemi um, nevezanim za stvarni zivot i nesposobnim da
razlikuju itno od nebltnog. ipak, taj mali gest i s
velikog izbora. Tri prsta s znacila priklanjanje Grcima, dva
prsta su znacila odrzavanje ruske tradicije. Prisetimo se;
opet Burdijea: "Drustveni identitet lezi razlicitosti." _/
s Jan Brmmer and Herman Roodenburg1 ed, /: Culturnl History
Ges/urc, Cnmbridge 1991; Herman Roodenburg, :t!-elquc:ncc the
Body: perspc:clit. m1 ,<:cturc ir1 thc: 011fcl1 Repulic, Zwolle 2004;Lean- Clau
de. Schmittj.p RniJ>ou dcs gcsles dnns /'occLrfE.nt mMii:eL..Paris 1990.
93
 I drugim studijama istoriji tela dovode se u pitanje
tradicionalne pretpostavke. Na primer, / i_t!stvo (The
Body arui Society, 1988) Pitera Brauna pomogfo u podriva
nju konvencionalnog sh'l.ataja hriScanske mrznje prema
te_!!.l. Isto i sa Svetom g
ozbom i sv
etj ostom_(!28) Keroln
'!!_P
{iaj'lm, ve[bilo reci. ir
tjiga primer istorije
zena, ali podjednako vazna i kao rasprava telu i hrai kao
sredstvu komunikacije.
Kako d od pionira na tom polju, Roj Porter, pri
metio, nagli porast interesovanja za ovu temu nesumnjivo
i potak{Ult spj,Qgmi.j_om-Sid.e, koja skrenula paznju na
,,Janjivt modernog tela". Sve vece zanimanje za istoriju
tela paralelo zanimanju za istoriju polova. Ipak, pominja
nje tela kod teoreticara kojima ilo reci na pocetku ovog
poglavlja nudi podrobnije objasnjenje jednog sporijeg tren
da. Na primer, rasprava ihaila Bahtina srednjovekovnoj
popularnoj kulturi sadrzi mnogo podataka grotesknim
telima i posebno onome sto autor opisivao kao materi
"
jalni donji telesni stratum". Telom se bavi implicito, ako ne
i eksplicitno Norbert Elijas u svojoj istoriji samokontrole.
Filosofske osnove studije tela mogu se naCi u radovima
M1SeJaFukoa 1 P!eraBurdiJea. 1francuski filosof Moris
Merlo-Ponti, Fuko i Burdije su raskinuli sa filosofskom tradi
cijom koja datira jos od Dekarta, ako}'a"Odaja telo od uma,
sa duhu u masii", k ju engleski filosof
"
Giert Rajl podrugljivo opisao. Burdijeov koncept habltu
sa ekspresno skova da premosti jaz, to jest da i se
izbeglo jednostavno suprotstavljanje umova i tela.
Revolucija kulturnoj istoriji?
(\)/l(AIJt< V'6\vJI (Jtr
U ovom sam poglavlju pokuno itaocima da predsta
vim raznoliko!ll prl11tupa koji sc praktikuju u okviru NI-a.
Njihovo kolcktivr uotigc tokor\ poslednje dve tri
94
decenije zamasno, pokret jos impresivniji kada se po
smatra u celini. Mozda bilo malo inovacija u sferi metoda,
u strogom smislu te reei, alisu mnoge nove Eeme otmvene
i istrazene pomocu novih koncepata.
- -
'
- Svejedno, valja imati na umu kontinuitet s ranijim na-
ucnim dostignuCima. N_?va kulturna istorija razvila se iz ,.._
istorijskent:IQpologije, kOJOj )bilo reci U poglavlju 3,
neke od njenih vodecih figura, od NataiD jv1s'3oZl<a-Le
G_g;mJ:l ..p
p.a .. ilia.sa. iKiliLlo .
Garoc.Lsu a- re .
Opet, svajcarski arhitekta Zigfrid Gidion napisao pio
nirsku studiju materijalnoj kulturi, Mehanizacija preuzima
komandu (Mechanisntion tnkes Command, 1948), u kojoj iznosi
da "za istoricara nema banalnih stvari", jer su alatke i pred
"
meti izdanci fundamentalnih stavova prema svetu". Izraz
,._kolektivnapredstavlianja" upotreljavao pre vise od jed
En\
nogveka sociolog h>Dirkem, zatim dvadesetih godina
veka Mark Bfok. Interesovanje za (, koje vise
puta pominjao u ovom poglavlju, seze c!g_Eija Varbuiga
i Ernst-Roberta Kurcijusa.:,
Slicosti izmedu odiedenih modernih trendova i nekih
radova Burkharta i Hejzinge takode zasluzuju da ih pome
nemo. 'larg i Hejzinga su jos u to doba uvidali od koli
kogsu znacaja atrop olosk a proucavaja takozvanih primi
tivnih naroda za istoriju klasicnog antiCI<og doba i srednjeg
veka. rc BwkhItov postovalac i povremeno se
poziva na njegon , dok radio kao noviar
crne hronike, Citao Burkhartovu Kulturu renesanse Itnliji u
kacelaiiji, ako mu verovati, skrivenu medu strarucama
l;. "I dalje mislim da to najveca istorijska knjiga koju
sam ikada procitao."
Uprkos ovim ociglednim kontinuitetima, tesko da i
smo mogli reCi da u teoriji i praksi kulturne istorije nije
doslo do kolektivnog zaokreta tokom poslednje generacije.
zaokret se mogao smatrati Rromenomysmerenja pre
nego li procvntom necega potpuno novog, reformom tradici-
36 Pallnrllllk, Nt'W Hi1>tory, slr. 163.
95
 pre nego li revolucijom, ali, na kraju krajeva, tako i dolazi
do veCine kulturnih inovacija.
Nova kulturna istorija takode dovodena u pitanje.
Njenu osnovnu teoriju cesto su kritikovali i odbacivali, ne
samo tradicionalni empiristi vec i inovativni istoricari poput
Edvarda Tompsona u tiradi nazvanoj Siromasna teorija"
"
( The Poverty of Theory"), prvi put objavljenoj 1978. Tradi
"
cionalni antropoloski koncept kulture kao "konkretnog i
omedenog sveta verovanja i praksi" kritikovan recima da
su kulture poprista sukoba i samo labavo integrisane"J7
"
Jos kontroverznija teorija koja se nalazi u osnovi velikog
dela NI-a jeste teorija kulturne konstrukcije realnosti,
kojoj iti reci u narednom poglavlju.
37 Willlnm S:wiJII, ,;rt: Conc:pi(S) of Cultur", u: Victoria Bonnell
and Lynn Httnl, IJd, lkyol tlliJ Cltrnl ', Berkeley 1999, str. 35-61.
96
5. Od predstavljanja do
konstrukcije
Vec smo rekli da resenja proema na kraju i sama po
stanu proem. Uzmimo ideju predstavljanja", na primer,
kao centralni koncept NI-a. Njome " se implicira da slike
i tekstovi jednostavno odrazavaju ili oponasaju stvarnost.
Ipak, mnogi koji su .- Kl.-.Q!J\ nisu bili zadovoljni
ovakom. pQtk.Q!J1. Tako postalo uoicajenoaa se raz 7
mislja i govori konstrukciji" ili proizvodnji" realnosti
" "
(znanja, teritorija, drustvenih klasa, bolesti, vremena, identi-i
teta, itd.) pomocu predstavlj.j_':" Vred'nosf i ogranicenja 1>ve
1deJekulturne konstrukcije zasluzuju da se njima detaljno
pozabavimo.
U svom poznatom epigramu, Roze Sartije govori ne
davnom zaokretu Cid drustvene istorije kulture ka kultur
"
noj istoriji drustva". On ovom formulom opisuje odredena
izmestanja" interesovanja istoricara tokom osamdesetih
"
godina veka, pre svega udaljavanje od drustvene isto
rije, shvacene kao izucavanje drustvenih struktura poput
rustvenih klasa.gaeja "kulturnoj istorijidrustva" otkriva
kolio utlCJr ia NKI imao konstruktivizam" u filosofi-
"
1 ji i drugim disciplinama, pocev od sociologije do istorije
/ nauke.1
1 Sartijeovil opaska, koju isprva koristio na konferencijama, na
kraju objavljena u njegovom "Le Monde comme representation", An
nnles: ecmaomil!s, societes, civilisntions 44, 1989, str. 1505-1520; Jan Golin
ski, Mnk/11,'< Naturnl Knoledge: Constructivism and the History Science,
97
Uspon konstruktivizma
Filosofi i nacnici bili s ti koji s poceli da dovode
pitanje nasledena misljenja objektivnom zn. Alert
Ajnstajn , na primer, izjavio da nasa teorija dl
tome sta mozemo opaziti, Karl Poper se slozio s tim.
Nemacki filosof Artr Sopenhaer jos ranije tvrdio
svet moja predstava" (Die Welt ist meine Vorstellung), dok
"
Fridrih Nice tvrdio da isti vise stvaramo nego sto
otkrivamo. Nice jos opisao jezik kao zatvor, dok Ldvig
Vitgenstajn tvrdio: "Granice mog jezika su granice mog sve
ta." Americki filosofski pokret, poznat kao pragmatizam,
kretao se slicnom smer. Dzon Dji , na primer, tvrdio
da smo mi ti koji stvaramo stvarnost, da svaki pojedinac pra
vi svoj svet na osnovu ssreta sa okolinom. Vilijam Dzejms
smatrao da ,,dhovna interesovanja ... pomaz pri stvara
nju istine k vl".2
Ako nekada i bilo mogce, stvari normalno, da isto
ricari prenebregavaj Nicea ili Vitgenstajna, postalo sve
teze izbeCi rasprave proematienom odnos jezika i spolj
nog sveta, za koji se nekada verovalo da ga jezik odrazava".
"
Og)&dalO- scena sumnja na pretpostavk da
predstavljanje korespondira" s predstavljenim predmetom.
" "
Pretpostavka transparentnosti, tako draga tradicionalnim
nacnicima, dovedena pitaje. Istorijski izvori se sada
ei"ne mnogo mtnijim nego sto smo misilli.
Ironija tome sto nije tesko ponditi drstvena obja
snjenja zaokreta ka "konstruktivizm" drugoj polovini
veka. Uspon "istorije odozdo", kao Nastajanju engleske
rndnicke klase Edvarda Tompsona, ukljCivao i poksaj da
se proslost predstavi iz gla oblcnih ljdi. Isto ilo i sa isto-
CombrldAC 1998; lnn Hoc::kin, 'i.: Sorin/Coll.lmctinnofWhat?Cambrid
g.:, 1991.
2 Vidctl: chnrd l<orty, ('111/tmJplry nf 1/r Mirror Nnture, Oxford
1980.
98
rijom kolonizovaih zemalja Aziji, Africi i Americi, koja se
pojavila istovremeno s postkolonijalnim studijama i cesto
1 se smeravala na pogled pokorenih" glediste potlace
" "
nih klasa". Slicno tome, feministicki istoricari ne samo da
s pokusavali da zene ucine vidljivima" u istoriji, vec i da
"
pisu proslosti iz zenskog gla. Tako s istoricari postajali
sve svesniji da razliciti ljdi mogu sagledati "isti" dogadaj
ili struktr iz veoma razliCitih glova.
U tom s se kontekst kltrni istoricari, zajedno sa
sociolozima, antropolozima i ostalim naucnicima, priklj
cili debati ko'u s nekada smatrali Cisto filosofskom ili na
cnom Pitanje da li, ili, , m ilrnakoje
nacine naucnici konstris predmete svojih proucavaja i
samo postaic: nca.ja!' pdmt prcca':'anj To ?sebno
:_
vaz1 za ono sro nel<1, filosof1 1 socloz1 naziVJU socalno_m
"
kons..,q,u,,fci nosti".
Psiholozi, na primer, sve vise definis percepciju kao
aktivan proces, ne odraz percipirane stvari i1i pojave. Lin
gvisti m pis jezik kao odrazu drustvene stvarnosti,
vise govornim "radnjama" i njihovim efektima. Sociolo
zi, antropolozi i istoricari sve vise gqvore o_,j_zmiSljanju"
konstituisaju" etniciteta, na primer, klase, ili roda ili cak
"
i samo__g_drstva. Umesto ranijeg osecaja sptanosti, dru
stvenog determinizma, sveta cvrstih" drstvenih struktu
ra, mnogi naucnici sada izrazavaj gotovo vrtoglav osecaj
slobode, snage maste, sveta socioklturnih oblika, koji s
meki", elasticni, flidni krhki. Otd i naslov nedavno
"
objavljene knjige sociologa Zigmunda Bauman Elidno mQ
demo doba (Uquid Modernity, 2000).
3 Jim Sharpe, History from Below", u: Ncto Perspcctivcs istori
cnl Wrilill,li(, urcdnik Peter Burke, 1991 (drugo izdanje, Cambridge 2001),
tr. 2.5-42; Natan Wachtel, Vision 1/: Vnnquis/Led: Tfre Conquest Peru
1/mlt /11(1/mr t:ye::, 1972 (engleski prevod, Cambridge 1977).
99
Povratak Miselu de Sertou
Misel:k fqrans1ktivis.k(_ sJav u sv
jojArheolog ? z (Archeolog1j Knowledge, 1969), definisu
Jii
c!A!skursel< o prake .i!.m, &!k.AtiQ9kqnstryiSu
" ostalog, i da i obezbedio da nJegov1 c1taoct ozb11JnO shvate
12redmeti k'ojima segovori . Ova definicija ilustruje " trend
koji vec ranije opisivan kao "lingvisticki zaokret tokom
sezdesetih godina veka, mada izraz tek kasnije postao
uoicajen. Medutim, konstruktivisti duguju mnogo vise te
oriji kulture Misela de Sertoa, koja formulisana nekoliko
godina kasnije.4
Misel de Serto i mnogostruko nadaren, i ne ismo
pogresili kada ismo ga opisali kao teologa, filosofa, psiho
analiticara, antropologa ili sociologa. On sebe smatrao
prvenstveno istoricarem, i dao vazan doprinos istoriji
misticizma, istoriografije i jezika. U studiji ozloglasenom
slucaju iz V veka, grupi davolom zaposednutih kalu
derica u malom francuskom gradu Ludenu, oilato kori
" "
stio "analogiju s dramom , kojoj "ilo reci u poglavlju
, pisuCi dogadaju kao "spektaklu i "pozoristu zapo
" upotrei (re-emploi). Drugim recima, smatra
sednutih . U knjizi koju napisao lingvistickoj politici
Francuske revolucije pozabavio se temom koju su istoricari
pre toga zanemarivali i potvrdio njen politicki i kulturni
znacaj.S
Sto se NI-a, pak, tice, Sertoova najuticajnija studija nije
ni jedan od njegovih istorijskih radova, vec knjiga svako
dnevnom zivotu u Francuskoj sedamdesetih, koju su on i
nekoliko njegovih saradnika objavili 1980.6 Dok su ranije
sociolozi proucavali ono sto su uopsteno nazivali "ponasa-
4 Za vie informacija Sertoovom radu, videti; Jeremy Ahearne,
Miclrc/ dc Certcnu: lntcrprctntion nnd it:; 0/lrer, Cambridge 1995, i Roger
Chartier, 11 tfrc Edgc of tfrc Cliff, ltimore 1997.
Michcl dt: Ccrtcnu, D(lmlniqtiC julia and Jacques Revel, Unepo/iti
qtte dc / lns: 1.n Rtlut ltm l'rnnni&: tf 1. pnlois, ris 1975.
6 Michel d\: C'tJrl\'lt, '/ Prnrlict nfl:vC'I'ytlny Ufc, 1980 (engleski pre
vod, Bcrkclcy 194).
100
njem" potrosaca, glasaca i drugih grupa, Serto radije go
" .
vorio Rraksama ,P.Jatiques. Prakse koje proucavao b1le
sQ.prakse oiQ.j!\Jj.udi; svakodnevne pase popt kup
vine, setnje kraju, names,anja stana ilt g}ed.at;J televi
1 zije. Govorio "praksama ' . ne ? ponsan , 1zmedu
:
Ijude kojima pise, kako oni i zasluzuj.u. . . . .
Dok su ranije sociolozi pretpostavlJall da su ob1cn1 lJu
di pasivni potrosaci serijskih proizvoda i pasivni potrosaci
TV programa Serto je.nasuprot te, stavljao. nagl.asak na
njihovu kreatlvnost, J1hovu domlsljatost. On :, 9.Pl.ao _p
qsnju kao oik P.!Oizvodnje. Savio aglasak na}zre
koje pojedinci prave izmedu przvoda s1roke potrosnJe 1:
lozenih u radnjama i na slobodu s kojom tumace ono sto ct
taju ili vide na teievizijsko ekr.anu. jegoo .interesovanje
za kreativnost jos vise dolaz1 do 1zraiaJa u ortgtnalnom fran
"
cuskom naslovu njegove knjige, C!kQ.y_ic j e,
L'invention du qtto idien.
. . .
TacniJe, 1 entifikujuCi posebnu vrstu mvence, Serto
.
"
pisao "upotrebama , "prisvajanju i posebno. "ponot;o
"
obxcnt
ljudi iraju od ponudenog, prave nove komblJe onoga
sto SU odabrali i, sto podjednako vazno, StaVlJJU StO
su prisvojili u nove kontekste. Ovakva ksukcija svao
qnice ,pomoc E!! Eono-:n. potreeaeo onoa s!o
Serto zove ...,;tat-!i.a". Potlaceni, smatrao , upotrelJaVaJU
taktiku, n5 :t"
-rr gji u, jer imaju ogranicenu slobodu ma
nevrisanja, u granicama koje su drugi odredili. Oni imaju
"
slobodu se, na primer, ave "krvoloo , sto_ Sertva
cuvena metafora za kreatlvne 11k c1tanJa, koJa zvacna
znacenja pretvaraju u subverzivna. . . . .. .
Postoje oCigledne slicnosti izmedu Sertoov1h 1 1 11
nekih njegovih savremenika, prvenstveno Fukoa 1 BurdiJea,
s kojima usao u raspravu. ?n Fukoa okrenu? apck
:
zamcnjujuCi koncept disciple " konceptom "antldxscxple .
Njegov pojam "taktike , izrazavaje stva odoz? uveen
.
kno notierna suprotnost BurdeoVOJ "strategl)l,, koJa
101
stavljala naglasak na stav izrazen odozgo. Sertoova glavna
ideja "prakse" ima mnogo toga zajedniCkog s Burdijeovo
ali on kritikovao pojam habltusa zbog toga sto on implici
ra da oicni ljudi nisu svesni onoga sto rade.
Recepcija knjii.evnosti i umetnosti
Serto znacajna figura, iako ne i jedina, velikog zaokre
ta u proucavanju umetnosti, knjizevnosti i muzike tokom
poslednje generacije, prebacivanja akcenta sa umetnika, pi
saca i kompozitora na pliku takode, na njene odgovore,
njenu "recepcij" dela koje videla, l ili procitala.
Ovaj zaokret smo vec ilstrovali kod istorije citanja (po
glavlje 4). Nove monografije napisane iz ovog gla stalno se
pojavljuju i na l istorije umetnosti. Na primer, slika
(The Power lmages, 1989), znacajna knjiga.ovid t budala i melanholika.
berga, kojoj se ator usredsredje na religiozne odgovore,
p)v ezujuCi odredene vrste slika sa usponom meditativnih
praksi u kasnom srednjem vek i ranom modernom dobu.
Pri razmisljanju pasiji, omiljenoj temi molitvenih dela tog
vremena, pomogle su slike t Rspeca (Crucifixion) Mati
jasa Grinvalda ili mnoge jeftine drvene stvarcice koje su se
pojavljivale od XV veka. Fridberg proucava i ikonoborstvo
(u Vizantiji, Holandiji 1566, Francuskoj 1792. itd.) kao oik
nasilja koji otkriva vrednosne stavove ikonopisaca, poseb
no, svesno ili nesvesno, snazi slika.
svih istorijskih stdija objavljenih od 1980, u Cijem se naslo
vu nalaze reci "izmisljanje", "konstrukcija" ili "imaginaci
ja", zasigurno i i i dug i raznolik. Na njem i se naSle
i studije izmisljanju sopstva, Atine, varvarstva, tradicije,
ekonomije, intelektualnosti, Francuske revolucije, primitiv
nog drustva, novina, zene u renesansi, restorana, krstaskih
pohoda, pornografije, Luvra, ljdi i Dzordza Vasingtona.
Uzmimo bolest, na primer. Nova kltrna istorija tela
razlikje se od tradicionalnije istorije medicine akcen
t koji stavlja na kultrn konstrukcij bolesti, posebno
"
"ldila . Misel Fuko predstavio ovu perspektiv u radu
koji ga proslavio, Ludilo i civilizacija (Madness and Civiliza
tion, 1961). U Britaniji, prekretnicu oznaCilo delo Umom
iskovani okovi (Mind-Forged Manacles, 1990) Roja Portera. On
kritikovao psihijatra Tomasa Sasa koji smatrao da
"
"manufaktura ludila ila neka vrsta zavere, i da s, umesto
toga, u razlicitifJ\ periodima postojale razliCite "kltre lu
dila", percepcije nenormalnosti i stereotipi ldim ljdima,
Veliki broj skorasnjih studija ove vrste posvecen izmi
sljanjem nacija, Argentine, na Erimer, Etiopije, Francuske,
Irske, lzraela, Japana, Spanije i Skotske (iako dosad, koliko
mi poznato, ne i Engleske). Ima i studija kultumoj kon
strukciji regija - Afrike, Balkana, Evrope, istocne Evrope,
severne Evrope (Skandinavije) i severoistocnog Brazila (Per
nambuko, Balija i ssednih drzava).
Nove konstrukcije

Izmisljanje izmisljanja Neki naucnici posmatraju sam kao konstrk-

ciju, prvenstveno Amerikana ejden- i
etaistorji
(Metalzistory, 1973), Vajtov cilj a_ponui ono sto na
Ako su F'tko 1 Scrto prnvu kada rec znacaju kltr zvao "formalistickom" analiomistiispisa, pose no
ne konstrukcijc, svo istorijt kulturna istorija. Popis llisiaXIX veka, poput Zila Mislea, Leopolda fon Rankea,

102 103
Aleksisa de Tokvila i Jakoba Brkharta. Ator tvrdio da
s sv corica lik istoricara XIX _veka oblikovali svoj
na:tiv 1 "zaplet gled na narativ nekog od vodecih
knJIZevh rodova. Tako Misle napisao, kako Vajt kaze,
" vo, kao cvrste i nepromenjive, sada se cine fleksiilnim i
"izgradio _zaplet svojim istorijama kakav imaju romanse,
Re on1m kakav imaj komedije, Tokvil uzor na tra
gediJe Bikhart zr na satire.
Vat razraio neke ideje zaplet istorijskim deli
ma koJ: pre nJe!?a predstavio kanadski kriticar Nortrop
FraJ._ U Jednom s lZ 1960, kome i on koristio termin
" koji istoricari i antropolozi koji se bave Afrikom sve vise
"metaistorija , Fraj za polazn tack z cveno Aristo
elovo ra_zmisljanje azlici izmed poezije i istorije.7
1pak, on n znacaJn kvalifikacij: "Kada istoricareva
shema doegne ?drde ivo razmljivosti", napisao ,
"na popnma m1tk1 oblik. pmer naveo Edvarda
_
tbo_na 1 Osvalda Spenglera kao istoricare ciji s zapleti tra
g1cru, di da s se bavili propasc Rimskog carstva i
propasc Zapada.
Moglo i se _reCi da yajt prodzio tamo gde Fraj
stao, umanJJUCl _ _ znacaJ_ anstotelovskog kontrasta izmed
poezije i istorije i prosirujuci idej zapleta na istorijska dela
uopste. On stoji na razmedi izmedu ta dva stanovista ili
predlo$!!, konvenciona nog stava, da istoricari konstrUls
svoje tetove i tumacenjaJ.. i nekonvencionalnog stava' i
opi konstrisu sam proslqst.
Vajtova knjiga i ostali eseji u kojima razvija svoj stav bili
su od ogromnog uticaja. Njegov termin "gradenje zapleta"
uso u diskurs jednog broja istoricara-;ilo daproucavaju
sptse odredenog istoricara ili savremene stavove politic
kim sukoblma.
7 Northrnp flryt', Nuw l)lrt'Ciit)ns for Old, 1960 (repri:nt u njego
..
voj Fnbles ld:llllty, Nw York 1963, 111 r. 52-66).
104
Konstruisanje klase i pola
Drustvene kategorije, nekada uzimane zdravo za goto
fluidnim. Istoricari i antropolozi koji se bave Indijom ne
uzimaju vise termin "kasta" zdravo za gotovo. Naprotiv,
oni kastu posmatraju kao kulturn konstrkciju, koja ima
soj istorijpoliticku istoriju povezanu sa istorijom impe
ralizma. Sllcna stvar se desila i sa konceptom "plemena",
oklevaju da potrebe.s "Etnicitet", termin koji se danas ko
risti u mnogo sirem smislu nego u prethodnoj generaciji,
drustvena kategorija k cesto smatraju fleksiilnom
cak podloznom dogovoru.
I_ na "klasu", koju su nekada i marksisti i nemarksisti
smatrali objektivnom drustvenom kategorijom- koliko god
se ne slagali oko njene definicije - danas se sve vise gle
da kao na kulturnu_, istorijsku i diskurzivnu konshul<ciju.
Nastajanje engleske radnicJCJ! klase Edvarda Tompsona s na
primer, kr1I<ovali zato sto pitpostavlja1a da se isktvo
prevogi svest bez posredovanjl1 jezika. Kako Garet Sted
man Dzouns kaze: "Svest se ne moze povezati sa iskustvom
osim interpozicijom odredenog jezika koji organizuje shva
tanje iskustva." Jezika koji on proucavao na slucaju engle
skih cartista.9
Feministkinje su ohrabrivale istoricare i druge naucnike
da tretiraju "pol" na isti nacin. Kako smo primetili u pogla-
8 Ronald Inden, "Orientalist Construction of lndia", Modern Asi
nn Studies 20, 1986, str. 401-446; lmngining ldin, Oxford 1990; Nicholas
_
Dtrks,
Castcs ind: Colonialism and tlre oking Modem Jndi, Prin
ceton 001; A nan Southall, h Illusion of ri, ]OIITnnl Afric/1
nnd Asran Studu s, 190, tr. 28:-50; i Jean-Loup Amselle, Mestizo Logics:
Anthropology ldcntrty Afrrca and Else/tere, 1990 (engleski prevod,
Stanford 1998).
9 Garelh Stedman Jones, Lng11ages of Onss, Cambridge 1983, str.
101; up. David Fcldman, "Ciass", u: Peter Burke, ed., History and Histori
nns in t/r: tnti:tfr Cetury, 2002, str. 201-206.
105
vlju 2, neophodno razlikovati muske stavove zenstve
nosti (koje zene dozivljavaju kao pritisak da se ponasaju
na odredeni nacin, skromno", na primer), od stavova zena
" relativno tajanstven i rafiniran, sem ako zena ne po
istog drustvenog sloja i tokom istog razdoja. Ovi potonji
se sve vreme ispoljavaju u svakodnevnom zivotu u procesu
"ponasanja prikladnog polu".
Drugim recima, ako se vratimo na dramaturski model,
naucnici sve vise proucavaju muievnost i zenstvenost kao
drustvene uloge, s razlicitim scenarijima u razliCitim kultu
rama ili supkulturama, scenarijima koji se uce u majcinom
- ili ocevom - krilu, koliko god kasnije bili modifikovani
uticajem vrsnjaka, knjiga bontonu i raznim institucijama,
ukljucujuci skole, sudove i fabrike. i scenariji ukljucuju
drzanje, gestikulaciju, izrazavanje i odecu, da i ne pomi
njemo oike seksualnog ponasanja. U renesansnoj ltaliji,
na primer, muskarcima bilo dozvoljeno da dramaticno
gestikuliraju, ali ne i zenama od ugleda. Previse izrazene
kretnje ruku nagovestavale su da rec kurtizani.
Za definisanje modela muzevnosti i zenstvenosti cesto
se koriste kontrasti - muzevni Englez, na primer, nasuprot
zenskastom Francuzu ili Azijcu. Jos jedna stvar na koju uka
zuju skorasnji radovi jeste meduzavisnost modela muzev
nosti i zenstvenosti u odredenoj kulturi. Svaki od njih se
definise u odnosu na drugi, cak u suprotnosti s drugim.
stanoviste jasno izvire iz stuctije Patrise Ebri, Unu
trasnje d (The Inner Quarters, 1993), koja se bavi inom u Ator identifikovao korene onoga sto nazvao "kltu
vreme dinastije Tang (960-1279). Ona tom periodu identi
fikuje opsti zaokret u idealima muzevnosti", od ratnika ka
"
naucniku. Sakupljanje antikviteta postalo , umesto lova, ot
mena zabava za muskarce visoka roda. Pjer Burctije, Cije smo
ideje distinkciji" vec pominjali, rekao da moguce da
"
zaokret ka ucenosti podstaknut zeljom ineza da se razli
kuju od svojih ratobornih suseda, poput Turaka i Mongola.
Otprilikc u isto vrcme, idcnli enstver1osti su se tako
de promcnlll. Svc prlsutnljc shvatanje da su zene lepe,
pasivnc, dclikatnc 1 krhkc, kao cvetovi s kojima su ih pesni
ci poredili. U 1 tom prlodu doslo i do procvata prakse
106
vezivanja stopala. Ebri smatra da su sve ove promene l
povezane. Preciznije, "idealni muskarac iz visih klasa pre
Sung dinastije mogao se uCiniti feminiziranim zato sto
stane jos delikatnija, povucenija i staticnija".
Konstruisanje zajednica
-
Godina 1983.", oze se uzeti kao simbolican datum u
nastaJa jt.rk'i1struktivisticke istorije, bar na engleskom go
vornom podrcju, jer s te godine objavljene dve izuzetno
uticajne knjige, od kojih jednu napisao Benedikt Ander
son, druga l zrka radova k su uredili Erik Hob
sbom i Terens Rendzer.
Andersonove ZamiSljene zajednice (Imagined Communities)
delo su specijaliste za Jg01socnu Azij, Ciji s interesova
nja i vizija globalni. Doprinos ove knjige omnoj literaturi
istoriji modernog nacionalizma od izzetnog znacaja
zbog najmanje tri stvari. Prvo, zbog perspektive, jer autor
izabrao da Evropu gleda sa strane i mnogo prostora pokla
nja istoriji Azije i Amerike. Drugo, knjiga svoje vre
me l neocnuo rist\!P politici sa aspekta kultre.
rom nacionalizma" ne politickoj teoriji, vec nesvesnim
ili polusvesnim stavovima prema veri, vremen, itd.
Treca odlika, kojoj se Andersonov esej razlikuje od
ostalih, jeste akcenat koji on stavlja na istorij maste, s
miran njegovoj zgodno iskovanoj i prihvacenoj frazi "za
misljene zajednice". Posvetio mnoge stranice mestu koje
stampani materijali, posebno novine, zauzimaj konstruk
ciji novih zamisljenih zajednica, kao sto nacija, mesto
starijih, kao sto hriscanstvo. Anderson izgleda nije znao
za zaokret francuskih istoricara ka l'histoire de l'imaginaire so
cial, do koga doslo nesto ranije, ali koji se kretao slicnom
107
smeru. Slicnost u tome sto Anderson takode priznaje moc
kolektivne maste ili zaienickih slika, u ostvarivanju stvari.
lako nUe tpotreblo termin "konstrukcija", pretpostavao
y_aan taj proces.
Nasuprot tome, ideja konstrukciji zauzima centralno
mesto u Hobsbomovom i Rend.Zerovo.!_zmislj anju tradicije
(The Invelltion ofTradition), provokativnom preispitivanju jed
nog od centralnih koncepata kulturne istorije. Ova zblrka
eseja nastala na konferenciji koju organizovalo Past
and Present Society, i to na osnovu ideje Erika Hobsboma
da period od 1870. do 1914. od izuzetne vaznosti za pro
izvodnju novih tradicija. U ovu zblrku ukljucenaje serija
inovativnih studija slucajeva Engleskoj, Velsu, Skotskoj
i Britanskom carstvu u Indiji i Africi, koje su posvecene
sve vecoj popularnosti kilta i praziluka, posebno novim
oblicima kraljevskih imperijalnih rituala. Hobsbom
uvodnim esejem prosirio uticaj ovih studija predstavljajuCi
argument - u to vreme provokativan - u prilog tvrdnji da
su tradicije "koje se Cine ili za koje se tvrdi da su stare cesto
vlo skorasnje i ponekad izmisljene".
lzmislj!}l_!je J. radicij! rinelo obnavljanju jednog od
najtradicionalnijih . olika ku tuine 1storije, isforije tradici
j Ipak -;-prijem na- ojf Je nafsfa kao da sve iznenadio.
Uspeh koji zbirka za.efezila uveliko nadmasio prvoblt
na ocekivanja i priredivaca i izdavaca (Cambridge Univer
sity Press). Autori studija mnogim drugim delovima sveta,
od Japana do Brazila, naglasavali su vaznost Hobsbomove
hipoteze kasnom XlX veku. Sred ovako toplog prijema,
medutim, doslo do nesto izmenjenog tumacenja poruke
koju knjiga nosi. Misllio se da njena osnovna ideja znaCi da
su sve tradicije izmisljene. Danas se Hobsbomove uvodne
napomene koje smo citirali ne cine toliko subverzivnim, vec
konzervativnim, s obzirom na njegovu upotrebu odrednica
cesto" i "poncknd'' upozorcnje da "snagu i prilagodljivost
"
istinskc trodicljc" " trcbalo mcati sa izmisljanjem.
S drugc strnnc, puk, Jobsbom dobro predvideo kako
se stvari odvljntl, r 1 ' primetio od kakve posebne
108
vawosti koncept "izmisljanje tradicije" za nacije i naciona
lizme. "Nacija" se sada smatra paradigmom konstrukcije;
pogledajte samo knjige koje smo vec pomenuli, u cijem
naslovu rec "izmisljanje".
Kako se ovo izmisljanje i konstrukcija odigavaju? U
nizu skorasnjih studija naglasava se koliko su politiCke pro
slave doprinele konstrukciji zajednice, pocev od srednjove
kovnih krunisanja do mar5a OranZista u Severnoj Irskoj sva
kog 12. jula. Ove kolektivne akcije ne samo da izrazavaju,
vec i jacaju osecanje kolektivnog identiteta kod ucesnika.
Nesto neoblcnija povest Sajmona Same "stvaranju
holandskog naciona" tokom XVII veka u Sramoti obilja (The
Embarrassment Riches, 1987). Holandani su bili nova nacija,
koja nastala tokom pobune protiv Filipa od Spanije. Bili
su gupa koja tragala za kolektivnim identitetom. Nasli
su ili stvorili ono za cime su tragali, delom identifikujuCi
se sa starim Batavijancima, koji su se borili protiv Rimskog
carstva kao sto su se Holandani borili protiv spanskog, i sa
Izraelicanima, koji su prog.lasili nezavisnost od faraonskog
Egipta.
Ovim ie tezama, koje su pre njega vec iznosili holandski
istoricari, Sama dodao jednu svoju. lnspirisan radom Meri
Daglas cistoci, kome bilo reci u poglavlju 3, on op
sesiju cistocom kod Holandana u XVII veku, koju su toliki
stranci primetili (ne izrazavajua se njoj uvek pohvalno),
protumacio kao "potvrdu odvojenosti". Frojdovim jezikom
receno, holandsko Cistunstvo ilustruje "narcizam malih raz
lika", odnosno da "su bas male razlike kod ljudi koji su inace
slicni te koje su osnova za osecanja otudenosti ili netrpeljivo
sti medu njima". Receno jezikom Pjera Burdijea, ovo olicava
potragu za "razliCitoscu". Jezikom britanskog antropologa
Entonija Koena, ovo otkriva "simbolicku konstrukciju za
jednice".10
to Anton Blok, "The Narcissism of Minor Differeces", 1998 (re
prit u Ho1tor mtd Violencc, Cambridge 2001, str. 115-131); th .
h, Tlte Symolic Construction Commrmity, Chichester 1985.
109
Konstrukcija monarhije
Tri studije objavljene tokom devedesetih godina
veka u Rusiji, Japanu i Francuskoj mogu nam posluziti za
ilustrovanje zaokreta od predstavljanja prema konstrukciji
u domenu politike.
o (Scenarios Power, 1995.)Riearda Vortma
_sgoxii&- m.t.i
nad" elo u kome se prol:!cava meto mi--i ceremonije u
stvaranju J"uske monarhije. Autor se naslanja na teoriju kul
ture, od Gerca do Bahtina, i, mada nije navodio Gofmaa,
mozemo primetiti gofmaovski osecaj za sveprisutnost dra
me, barem na dvoru i oko njega. Knjiga se bazira na ideji
"
uSCenarija , uk}jucujuCi scenarije OSVajanja, domaceg zivota,
dinastije, prosvetljenja, prijateljstva, srece, skromnosti, ljuba
vi, nacionalnosti i reforme. runisanja, vencaja, sahrane,
verske procesije i v parade smatrane su, sve redom, po
tvrdama moCi ili demonstracijama nacionalnog jedinstva_
jajna mparhija: MQc i raskos r!!Oder11QmJapJlnu (Spleudid
Monarchy: Power and Pageantry in Modern ], 1996) Taka
sija Fudzitanija odi se na izmjene tradicije u Japanu
posle ponovnog uspostavl'anja carstva 1868.-Autor smata
da su "vladajuce elite Japana izmislile, ozivele, izmanipuli
sale .iohrabrile nacionalne rituale s neviaenim zarom" u
to vreme, sto i deo politike ukljuavanja oicnih ljudi
u kulturu nacionalne zajednice" i n da im se stavi na
"
znanje da su objekat imperijalnog nadzora. Od posebne
su vaznosti ile raskosne gozbe i procesije prilikom care
vog stupanja na tron, vencanja, sahrana i putovanja kroz
provincije. Fudzitani tvrdi da su ta putovanja bila izvor
"
moCi jednostavno zbog svoje pompe i sjaja, ne zato sto su
pronosila neki odredeni mit ideologiju". i u Rusiji,
upotreba egzoticnih stranih stvari, poput engleskih kocija,
pojacavala utisak. .lnspirisan Fukoom, Fudzitani raspra
vlja "carskom pogtcdu", primccujuCi da su se ljudi plasili
da pogldaju coro, oll su svcsr'li da ih on posmatra.
Nijc uvck 11tiiJOIII\I} kokvi u slavovi pojediih istoricara
pitanjtt diskunivn kol'lsl rukcij..: drustvene stvarnosti.
110
Stoga sam resio da raspravljamo jednoj od mojih knjiga,
StvaranjeJ:)JL XIV (The Fabrication Louis XTV, 1992). Bas
kako 1iva sa carevima, veliki deo Lujevog svakodnevnog
zivota i ritualizovan cak teatralizovan. raljevo sva
kodnevno ustajanje i odlazak u krevet, lever i coucher, ili su
organizovani kao kakav balet (koji Luj cenio i u kome
ponekad i sam nastupao). Kraljeve obede, razlicitih stepena
formalosti, mozemo takode posmatrati kao predstave pred
odabraom publikom. Bili su to scenariji", u Vormanovom
"
smislu te reci.
Uzmimo za primer instituciju poznatu kao "stanovi" (les
nppartements). Nakon selidbe u Versaj 1682, Luj pojedine
sobe otvarao za plemstvo tri puta nedeljno da i tu mogli
da igraju ilijar, karte, da porazgovaraju ili se osveze. Jedna
od svrha ove novine ila da se uvede odredeni stepen
neformalnosti u Versaj. ipak, ne i bilo preterivanje opi
sati takve prilike kao "rituale' jer su osmisljeni da prenesu
odredenu poruku. Oni su ili sredstvo potvrde kraljeve
dostupnosti podanicima (dostupnosti koja se odlikovala i
serijskom proizvodnjom medalja). U praksi, Luj ubrzo
prestao da se pojavljuje na tim skupovima, ali ovo_ pozo
riste dostupnosti" jos dugo igro Rredstave. "
Tesko sa sigumoscu utvrditi koliki i deo kraljevog
svakodnevnog zivota valjalo smatrati ritualnim. Bas iz tog
razloga, proucavanje Lujevog zivota prilika da se pozaba
vimo kako vrednoscu, tako i ogranicenjima ovog koncepta.
Ovde i, kao i dr-_9-_mozda ilo od vece pomoCi odnositi
se prema aktivnostima kao manje vise ritualizovanirna
(manje ili vise stereotipnim, manje ili vise simbolicnim),
neg9 o,Ejati ritul kao zasebnu_klasu delanja.1 1 Na kraju,
kraljevi savremenici su tvrdili da i najmanji njegov gest
uvezban.
Prilikom analize svakodnevice u Versaju, vrednost
Gofmanovog rada opet dolazi do izrazaja. Kralj uvek i
"
na pozornici kada se nalazio u "prednjem delu plate. S
JCathcrine Bell, Ritunl Theory, Ritrtnl Practia:, New York 1992.
111
druge strane, kraljevu radnu sobu ili kainet mogl.i ismo
opisati kao prostor iza kulisa (,,bekstejdz"). Tu kralj i
sam sa Madam de Mentnon, prvo svojom ljubavnicom,
zatim i zenom (sto su svi znali, ali se niko nije usudivao da
javno kaze). Jedan ziv opis prelaska iz zadnjeg u prednji
deo opstao do danasnjih dana. U njemu se navodi kako
i se Luj sabrao i pokusao da izgleda dostojanstveno dok
prolazio kroz vrata koja su odvajala njegovu privatnu
od njegove javne sfere. ime kralj doprinosio stvaranju
idealne predstave sei, koja pomagala da se odrzi moc
monarhije.
Sem sto sebe predstavljao u tom svetlu, Luj predsta
vljen na mnogim skulpturama, slikama i gravirama, kao
i u pesmama, pricama i periodici (ukljucujuCi i zvanicnu
pulikaciju Gazette). i tekstovi i drugi predmeti omogucili
su istoricarima da pisu onome sto nazivano javnom
slikom" kralja, temi koja interesovala naucnike jos otkad
"
nas procvat marketinga krajem XIX veka naterao da vodi
mo racuna utisku koji ostavljamo na druge.
Izabrao sam da pisem stvaranju Luja XIV, ne stva
ranju njegovog imidza, ne samo zato sto kraci naslov i
dramaticniji, vec i da bih ukazao na to da kralj stalno stva
ran ili iznova stvaran kroz performanse u kojima imao
ulogu - veliku ulogu", kako to nazvao jedan svedski
" ciju izvanrednu pripovest njegovom zivotu tokom Fran
istoricar u studiji kralju Gustavu .2 Ti performansi i mo
gredstavljaja tih predstava - sto ilo predstavljanje
predstavljaja-plii su L. razlicitim pulikama: nje
govlm - emi6ma, njegovom naroou, stranim dvorovima i
caotom: vu. pr ta.!ia!Ya su postala stvama samim
_
tim sto su_ uticala na politicku situaciju. Medutim, ona nisu
l jedina stvarost.Ne_!g. [Ujevi savremenici ostavili su
zabeleske tom da su svesni nesklada izmedu javne slike
kralja kao ratnika, na primer, i Lujevog stvarnog ponasanja,
budu6 da on voJco da se drzi podalje od bojnog polja.
11 f3rlk Lt>nnroth, n: :torn nJ/Icu: ktmg Gustnv //1
:;jiilv, Stockllrn 19116.
112
Ako vec govorimo konstruktivizmu, mozda i bilo
zanimljivo da zabelezimo i kritike moje knjige. Neki tra
dicionalni istoricari li su izneadeni time sto sam Lujev
imidz shvatio toliko ozbiljno da kjigu posvetim njemu,
ne kraljevoj politici. S druge strane, neki postmodernisticki
citaoci izgleda nisu bili zadovoljni time sto sam nagovestio
da postoji nesto izvan teksta, prava osoba iza tog predsta
vljanja. Ovih dana, kulturni istoricari moraju da paze na
svaki svoj korak.
Konstruisanje individualnih identiteta
Bavljenje konstruisanjem identiteta jedna od osnov
nih odlika NKl-a, sto ne cudi u dobu u kome "politika
identiteta" postala veoma vazno pitanje u tolikim zemlja
ma. Sve vece interesovanje za Jicna dok , kako
Holandani kazu, ego-dokum ". Ovi tekstovi su pisani
"
u prvom licu, bilo da S u formi pisma1 putop k<;?jima
ranije bilo reCi,ili dnevnika i autoiografija, ukljuciijua
autobgrafije zanatlija, kotlokrpa na primer, krojaca, obu
cara, drvodelja ili stakloresca Zak-Luja Menetre iz Pariza,
cuske revolucije otkrio Danijel Ros.t
Moze se primetiti da snici sve vise bave retorikom
o_vih dokumenata.,..,toim iko .identiteta". Pisma su, na pri
mer, pisana u skladu s konvencijama koje su se menjale od
epohe do epohe, u skladu s drustvenim polozajem i vrstom
pisma (porodicno pismo medu jednakima, pismo-mola
koje podredeni upucuje nadredenom itd.).
Na primer, u svojoj knjizi Fikcija . arltivama (Fiction in
the Archives, 1987), Natali Dejvis proucavala ono sto
spttlnd nf ltonom 13 James S. Amelang, Thc Fligltl lcnrus: Artisan Autoiography i11
Enrly Modcrn Europc, Stanford 1998.
113
nazivala "price pomilovanju i oni koji ih pricaju u Fran
cuskoj XVI veka". U ovim pricama ublstvima poCinjenim
u krajnjem afektu, samoodbrani itd., i molama za pomilo
vanje koje pisu kralju - verovatno advokati u ime svojih
klijenata - Dejvisovu interesuje ono sto naziva "fikcijskim"
aspektima ovih dokumenata. Kako kaze: "Pod 'fikcijskim'
ne podrazumevam njihove pritvorne elemente, vec, kori
steCi drugi i siri smisao korenske reCi Jingere, elemente koji
uticu na njihovo nastajanje, oblikovanje i fino doterivanje:
na krojenje narativa."
sto slucaj s pricama pomilovanju, tradicional Fernandes-Armesta razlikuje se od prethodnih iografija
ni pogled na autoblografiju kao pripovedanje istine ili lazi
postepeno zamenjen suptilnijim pristupom kojim se
obzir uzimaju konvencije ili pravila samopredstavljanja u
odredenoj kulturi (casni plemic, cedna zena ili nadahnuti
umetnik) i percepcije zivota u okvirima odredenog zapleta
(preko trnja do zvezda, na primer, ili gresnikovo pokajanje
preobracenje).
Jedan od najranijih primera ovog pristupa Dzon Ba
njan, mehanicki propovednik (John Bunyan, Mechanick Preacher,
1934) Vilijama indala. indal smatrao da Banjanova nacin na koji javno govorio ili pre intonirao svoje pesme,
knjiga Milosti pun prema najvetim gresnicima (Grace Aounding
to the ChieJ Sinners) knjiga delom u stilu tridesetih, proiz
vod koji svemu sem knjizevnom umecu tipican za vremenik
Banjanovu klasu, zanatlije ili "mehanicare". ipak, indal
Milosti pun prema najveCim gresnicima "svrstao u poseban
knjiZevni zanr, "entuzijasticka iografija ili narativ preo
bracenju, koja se pojavila u Engleskoj sredinom XVII veka i
ila povezivana s radikalnim protestantskim sektama, kao
sto su baptisti i kvekeri.
Dela ovog zanra pisana su modelu Ispovesti (Con
Jcssions) Svetog Avgustina i zitija Svetog Pavla u Delima
apostolskim (Acts the Apostoles), naglasavajuci prvo gre
snost u ranor"n dobu, zatim iznoseci pricu dramaticnoj
promeni karnktcro. Tindal St: bavi onim sto naziva "kon
vencijama'' :).nnro, "obroclma selekcije, emfaze i aranzma
na", i "rigidnon'\ forrlom regeneracije", primecujuci da
1 14
su ova pravila pisanja nastala u verbalnom okruzenju, na
sastanku.
Slicno tome, neke iografije koje su pisali naucnici usred
sredivane su na predstavljanje ili imidz koje su njihovi su
bjekti izabrali za sebe. t;!}.--G!}plz!at ucinio u knji
zi Ser Volter Ra"li: Renesansni covek i n ve uloge (Sir Walter
Raleigh: enatssance Man and his Ro1es, 1973), za kojom
usledila njegova poznatija studija Renesansno samoosmi
sljavanje od '_ d12irq (Renaissance Self-Jashioning Jrom
More to Shakespeare, 1980). Kolumbo (Columbus, 1991) Felipea
velikog moreplovca naglasavanju potrebe za napredo
vanjem i licnom promocijom koja ga pratila celog zivota. "
U ovoj knjizi Kolumbo opisan kao "egziblcionista cak i
kada ponizan, i kao neko ko igra ulogu koja "davolski
dobro napisana".
Opet, nedavno izdata iografija Vilijama Batlera Jejtsa
koju napisaoq . Fqter, u prilicnoj meri naglasena pe
snikovi_!!l sao_prds.tavljaj.m; njegp .YA_odca,f\ primer
(posebno crni ogrtac i sesir), njegova teatralna gestikulacija,
kako se bavio ilustracijama na pocetku svojih knjiga, njego
ve autoblografije. Konacno, sadrzi ono sto jedan njegov sa
1915. opisao kao Jejtsov trud da "oko sebe isplete
legendu". U ranijoj studiji Ricard Elman"vec istakao ono
sto autor nazivao Jejtsovim "pozama i njegovim "ma
skama".I4
Istoricari su sve vise pokusavali da zabeleze momente
u "kojima !judi n._qejli tvar\!_ !_alicite identitete, "izdaju
se za nesto sto nis izdaju se za belca, za muSI<arca,-za
_ _Ne@ aobro _pqznafi S1Uca]ev1 zena
prlpaa:nika yise klase itd.
koje su se olacile kao muskarci i sluzile vojsku pre nego
sto su ile otkrivene doile su novo znacenje u kontekstu
14 Roy Foster, W. . YntL
'S, Oxford 1997, str. 90, 100, 141, 345, 373,
492, 512, 515, 526-528. Up. Richard Ellman, Ycnts: The Mnn nnd tl!e Ma
sks, 1949.
115
savremenog bavljenja identitetom i njegovom plasticnosc,
kao i istorijom zena.15
Jedan manje vaz lik koji pravo zbog toga privkao
paznj nacnika Zorz Psalmanazar, Francz koji eks
perimentisao s nizom zanimanja pre nego sto stigao En
glesku i kreno da se izdaje za coveka rodom sa Formoze.
Objavio detaljan opis ostrva 1704. pre nego sto razotkri
ven kao varalica. Kako se jednoj skorasnjoj stdiji nagla
sava, Psalmanazar " igrao mnoge loge... Bio Japanac,
Formozanin, Francuz, Holandanin, Jevrejin, stdent, pikar,
izbeglka, vojnik, konvertit, polemicar, prevarant, nacnik,
najamnik, predzimac, pokajnik, zor i staresina".16
Performansi i prilike
Psalmanazara mozemo posmatrati kao iskusnog izvoda
ca, najnovije interesovanje za njegov karijer simptom
onoga sto i se moglo nazvati "izvodackim zaokretom"
kultrnoj istoriji. vaznosti dramatrskog modela tokom
pedesetih i sezdesetih godina veka vec ilo reCi. Me
dtim, pocev od sedamdesetih, doslo do postepenog, je
dva primetnog, kolektivnog zaokreta nacin na koji se
ovaj model koristi.
ts Rudolf . Dckkcri Lotte van de Pol, Tltc Tmdition of Fcmale Tmn
svcstism ir1 Enrly Modcm Eurpc, 1989; Elaine . Ginsberg, ed., Passing and
tlte Fictio11s ofltltmtily, Durhntn, NC, 1996.
16 Richnrd . Swldcrllkl, '/: l"nl.c Formonn: Georgc Psalmnnaznr
and /111: 13/,'<lt/ecntltCclllr,v ljxl'almcllt cif lt1cnlity, San Francisco 1991, str.
252.
116
Izvodenje kulturne istorije
Istoricari s, kao i njihove kolege drgim disciplina
ma, prelazili sa pojma drstvenih "skripta" na pojam_4rn.
s_!yenoformansa", sto termin koji s tokom sedam
dese tifi teorij veli antropolo:zi kojisu se bavili tracem
i ritualima. Nesto kasnije, jos jedan antropolog, Marsal
Salins, pokreno nesto opstenij idej kltri kao
seriji recepata za izvodenje "performativa", sto termin
pozajmljen od engleskog filosofa Dzona Ostina. Ostin
procavao govorne radnje t "Ovom brod dajem ime"
i1i - kontekst braka - " Da", iskaze koji vise prouzrokj
sitacije nego sto ih opisj.I7
Istorij politickih ideja iznova s pisali polazeCi od
ovog stanovista, posebno Kventin Skiner Osnovam mo
derne politicke misli (Foundations of Modern Political Thought,
1978), gde se bavi onim cime s se pisci kojima govori
bavili pisCi svoje knjige, poentom njihovih argmenata,
onim sto Ostin zvao njihovom "iloktomom snagom".
Skiner , smeravajCi se na reCi kao akcije politickom,
drstvenom i intelektalnom kontekst, doprineo onome
sto zvao " istorijom politicke teorije sa atenticno istorij
skim karakterom". t8
Jos jedan primer, manje poznat vanv Francske, s Ma
zarenade (Mazarinades, 1985) Kristijana Z, stdija oko
5.000 pamflta protiv rezima kardinala Mazarena sredinom
XVII veka. Z odbacio statisticki pristp ovim pamfle
tima, karakteristican za neke njegove prethodnike, kao to
odbacio i pristp ovim mazarenadama kao pasivnom " od
raz" javnog mnjenja tog vremena. "Flidnost" njihovog
1 7 Marshall Sahlins, lslnnds History, Chicago 1985; John Austin,
How to Do Tltings with Words, Oxford 1962.
18 Za istoricare i govorne radnj e, videti; James Tully, ed., Mcnning
nnd Contcxt: Quentin Skinner and is Critics, Cambridge 1988, i Maria
Lucia Pallares-Burke, 11 New History: Conjessions and Conversations,
Cambridge 2002, str. 212-240.
117
diskursa, kako on to naziva, onemogucava tradicionalan
pristup ovim neuhvatljivim tekstovima. Umesto toga, autor
se pita, poput Ostina i Skinera, "sta ovo pisanije Cini", i pred
stavlja pamflete kao mnogobrojne akcije, kao tekstove koji
iziskuju da se raspravlja njihovoj strategiji, njihovoj takti
ci, njihovoj scenskoj postavci (mise-en-scene), prijemu na
koji nailaze i njihovoj efikasnosti.
Ocigledno, izvodenje javnih festivala lakse analizira
ti. Njih su zaista i analizirali, kao na primer krunisanje Eli
" cistote.22
zabete 11, koje tumaceno kao "performans konsenzusa ,
narodne festivale u Venecueli, posmatrane kao perfor
manse nacionalizma. Istoriju plesa, nekada zabran specijali
sta, istoricari kulture sada uzimaju za oziljno i razmatraju
njene veze s politikom i drustvom.I9
Ovaj koncept se takode koristi pri analizi svakodnev
nog zivota kao performansa etniciteta, na primer, pola,
casti, statusa na dvoru, plemenitog roda ili ropstva. Tako
etnografija sela na Kritu iz pera Majkla Hercfelda pred
stavila kafanu kao pozornicu za performans muskosti po
mocu ritualizovane agresije - igre kartama, na primer, u
kojima "gotovo svaki pokret propracen agresivnom ge
stikulacijom, posebno udaranjem sakom stolu dok se
" "
karta polaze .zo
NaCin na koji su robovi iskazivali potCinjenost gospo
darima tumacen kao performans, kao "pretvaranje", kao
preterivanje. Popustljivost radnicke klase tumacena na
slican nacin. Nasuprot tome, kako kaze antropolog Dzejms
19 Gilliam Mclntosh, h Force of Culture: Unionist ldentities in 20tii
Cenlrtry Irclmrd, Cork 1999, str. 103-143; Oavid . Guss, Tlrc Festive Sta-
1:: Rncc, Ethnicity and Nntionnlism as Crrlturnl Pcrformancc, Berkelcy 2000,
str. 24-59; Nil Jnrman, Mntcrinl Conflicts, Oxford 1997, str. 1-21; Rudolf
Braun and David Gugcrli, Mncht dcs Tnnzc< - Tmrz dcr Mi/clrtigen: Hoffe
slr: rd Jlars c/ftzm tol/lc/1, 1550-1914, Mu nich 1993; Audre-Isabelle
nrdlf, ,.Socl11l f) anclnA ln t:!nln nd 1660-11!15", Cambridge, doktorska
lt!zn znvrAcnA 2002.
Micl,nci i iJrl.(ci..J, 'l'lrt' f)tlr of Mmrlud, Princeton 1985, str. 51,
155.
118
Skot: "Ako potCinjavanje zahteva uverljiv prikaz poniznosti
i popustljivosti, isto tako izgleda da i dominantnost zahteva
"
uverljiv prikaz nadmenosti i nadmoa. 21
"
1 lingvisti su govorili "aktima identiteta ne i li nagla
sili Cinjenicu da jezik ne samo sto izrafava identitete, vec
ih i stvara pomaze pri njihovom stvaranju. Sve vece
interesovanje za performans metafore. Metenje, na primer,
moze posluziti kao simbol unutrasnjeg reda. Etnicko Cisce
nje se moze posmatrati kao prakticno sprovodenje metafore
"
Termin "performans primenjivan cak i na arhitektu
ru, razvijajuCi drevnu ideju zgradama trgovima kao po
zornicama. Za vreme Aleksandra VII, koji narucio
izgradnju trga Svetog Petra u Rimu, trg i opisivan kao
"
"pozoriste . Arhitektura kolektivna umetnost u kojoj na
crt moze blti posmatran kao vrsta scenarija koji zanatlijama
ostavlja mesta za improvizaciju.23
Od kakvog znacaja uspon koncepta performansa?
Vazno utvrditi sta odbaceno. Pojam fiksnih kulturnih
pravila gui na vaznosti, i zamenjuje ga idEja improviza
cije. Pjer Burdije, jedan od glavnih inicijatora p-romene
pristupa - iako izuzetno retko koristio termin uperfor
mans1' -uveo svoj koncept "haitusa (princip regulisane
improvizacije), buneCi se protiv strukturalistickog pojma
kulture kao sistema pravila, pojma koji smatrao suvise
rigidnim.
21 James S. Scott, Domi11ntiorr mrd tlre Arls of Re:;istnnce, New Haven
1990. njiga posvecena nesrazmeri izmedu javnih prikazivanja i Jic
nih stavova (,.skrivenih transkipata").
22 Robert Le Page and Andree Tabouret-Keller, Acts of Idcntity,
Cambridge 1985; James Fernandez, ,.The Performace of Ritual Metap
hors", u: . Oavid Sapir and . Christopher Crocker, eds, Thc Social Usc of
Mctaphor, Philadelphia 1977, str. 1-31.
Z3 Richard Krautheimer, /r Rome ofAlcxandcr VI/1 Princeton 1985,
str. 4-6; Christopher Heuer, ,.The City Researched: Hans Vredemann
de Vries and th Performance of Architecture", Berkeley, doktorska te
za u izradi.
119
 Improvizacija u pravom smislu te reci podrobno
analizirana u seriji studija usmenoj kulturi. Jedna od
najvaznijih medu njima, kojoj istoricari kulture i dalje
suvise retko raspravljaju, knjiga za koju moram priznati
da na mene ostavila veoma jak utisak kada se pojavila:
Pevac prica (The Singer ofTales, 1960) Alerta Lorda.24 Lord
tridesetih godina putovao u Jugoslaviju, kako se ta zemlja
tada zvala, sa Milmanom Parijem. Pari, profesor klasic
nih nauka na Harvardu, verovao da su Ilijda i Odiseja
ile usmene kompozicije, zapisane na osnovu usmenog
izvodenja.
Da i proverili ovu pretpostavku, Pari i Lord su otisli u
Bosnu, gde su epski pesnici ili pevaci i dalje nastupali ta
vernama i kafanama. Snimili su i analizirali stotine epova,
primecujuCi da isti pesnik izvodio "istu" pricu razliCito u
razliCitim prilikama, skracujuCi ili produzavajuCi, ili prila
godavajuCi prilici na neki drugi nacin. Ukratko, pesnici
su improvizovali.
Okviri koje su Pari i Lord nazivali "formulama" i "tema
"
ma omogucavali su improvizaciju, nekada i satima dugu.
Jos jednom, naglasak na kulturnim shemama, ovoga puta
na dva razlicita nivoa. Formula fraza koja se ponavlja ili
kuplet poput "preko polja ravna" ili, u Homerovom slucaju,
"
"poput vina crno more . Tema prosirena formulfi, epizo
da koja se ponavlja, kao sto slanje pisma ili opremanje
heroja, epizoda sa osnovnom strukturom koja dozvoljava
elaboriranje ili "ornamente" shodno umecu pevaca ili pri
rodi skupa na kome on nastupa.
Sada, kada i usmena kultura, pored pismene i brojev
ne kulte, postala tema istorijskog istrazivanja, istoricari
iznova otkrivaju mnoge takve formule i teme, bas kao sto
poklanjaju i vise paznje glasinama, baladama i narodnim
14 Pt:tt:r Hurkc, I'Oplllnr C11ltiii'C: /11 Cnrly Modan Europc, 1978, st.
124-136, prt:d8tllviJA pok\IIIJ dn Ht: ovaj pristup iskoristi u proucavaju
narodn pcrfon11111111.
120
pricama nego ranije.25 ipak, analiza iznesena u Pevaeu
prica i dalje bez premca.
Tokom G-samdesetih godina veka, ideja performan
su doila sire znacenje. u starijim studijama ritualima
i festivalima cesto se pretpostavljalo da su se oni prilicno
pridrzavali teksta, UZ napomene da SU stampani prikazi fe
stiva}a cesto objavljivani tokom XVI i XVII veka, ponekad
cak i pre nego sto i se sam festival odigrao. Tekstovi su
uglavnom ili ilustrovani i neki naucnici su pretpostavili da
i ikonografija festivala mogla iti analizirana onako kako
su Panofski i ostali analizirali ikonografiju slika.
U novijim studijama festivalima, pak, naglasava se
da "performans nikad nije tek puko odigravanje" eks
presija, vec ima aktivniju ulogu, jer se znacenje svaki put
stvara iznova. Naucnici sada oicno naglasavaju mnostvo
znacenja nekog festivala i njihov medusobni konflikt, znace
nja verskog obreda u Juznoj Americi, na primer, i konflikte
izmedu katolickih asocijacija, koje on ima za neke ucesnike,
i tradicionalnih afriCkih udruzenja, koje ima za druge.
Istoricari srednjovekovne i rane moderne Evrope cesto
su se bavili procesijama, koje su igrale tako vaznu ulogu i
u verskim i u sekularnim festivalima, kao predstavljanja
ili otelovljenja socijalne strukture od.redene zajednice. Pri
tom, ipak, valja imati u vidu da se ljudi nikada nisu potpu
no slagali tim pitanjima, i da su mogli da se sukobe u
najsvecanijim prilikama, jer su njihovi stavovi mestu koje
zauzimaju u zajednici bili nepomirljivi. Svako i ubeden
da ima pravo prednosti nad drugim.
Upravo zbog toga su naucnici i poceli da se sve vise
bave onim sto krenulo naopako, skretanjima od scenarija.
25 Jedan od najranijih primera Robert W Scriner, Oral Cultu
"
re d the Diffusion of Reformation Ideas", 1984 (reprint u njegovoj
Popular Culturc: d Popular Movemettts in Reformntion Gcrmnny, 1990, str.
49-70). Za pregled skorijih radova Britaniji videti: Adam Fox d Da
niel Woolf, eds, /: Spoken Word: Oral Culturc in Britain, 1500-1850, Man
chester 2003.
121
Studija pogujenjima Tomasa Lakera, na primer, u kojoj
se Fuko i ostali kritikuju zbog fokusiranja na ono sto autor
naziva "pravosudna dramaturgija", usredsredena na reak
cije gomile i neocekivane obrte'' koji su stvori pozoriSte
" "
mnogo vece fluidnosti".26
Opet, u renesansnom Rimu, cinjenica da su sacuvani
dnevnici papskog ceremonijal-majstora Parisa de Grasisa
omogucava nam da zavirimo u ono sto se zaista desavalo to
kom papskih rituala, kao i u ono sto bilo predvideno da se
desi. Na primer, Grasis morao da se brine starijim kardi
nalima, kojima i bilo tesko da dugo stoje ili klece, kamoli
da hodaju u procesiji. Da stvar bude jos gora, tadasnji
i Julije II. Julije patio od kostobolje, nije mogao da
savije kolena kada god to liturgija zahteva. Nije voleo da se
i paradno, i znao da se pojavi z epitrahilja kada
etiketa nalagala da ga nosi. Uz sve to, nije imao strpljenja za
protokol. I<ada mu jednom prilikom ceremonijal-majstor
rekao sta sledece protokolu, se nasmesio i rekao
"
da zeli da sve radi jednostavno i na svoj naCin".27
Procvat okazionalizma
Proucavanje performa sa, ili zivota kao performansa,
cemu ilo reci u prethodnom poglavlju, nagovestava da
doslo do tihe revolucije u praksi naucnika koji se bave
dru5tvenim naukama, i to u mnogim disciplinama. rsteCi
ovaj trend okazionalizam", predlazem da se filosofski ter
"
min, koji prvobltno koristio Kant da opise kasne kartu-
26 Thoma8 W. Leq:r, Crowdll, Carnivnl and the State in English
..
Excculion!l, 1604-IRiill, u: lr/ Mntlcrn Sociely, d., . Lee Beier and Da
vid Cennadlnc, t))l(ord 19119, 8tr. 305-355.
21 :tcr Uurkc, /1/,ltoriml Atltlmlo,:ynfCrlyModt!rn ltnly, Cambrid
ge 1987, str. 176-177; 1tor 1'' d1 nkoliko detalja z i dnevnika.
122
zijance poput Malebransa, prilagodi potrebama kulturnih
istoricara.
sto smo videli, isti ritual ili prica varira od prilike
do prilike, dok izrazavanje pokornosti traje samo dok go
spodar gleda. lzvlaceCi opste zakljuCke na osnovu takvih
primera, mogli ismo reCi da se u razlicitim prilikama (tre
nucima, mestima) ili u razlicitim situacijama, jedna ista oso
ba u prisustvu razliCitih ljudi ponasa razlicito.
Ono sto zovem okazionaHzmom" , ako ne bas zaokret
"
od drustvenog determinizma ka individualnoj slobodi, u
najmanju ruku otklon od ideje fiksnim reakcijama, pri
drzavanju pravila, ka pojmu fleksiilnih odgovora, u skladu
sa 1/logikom" ili 1/definicijom situacije' sto fraza koju
proslavio cikaski sociolog Vilijam I. Tomas. Rad na temu
samopredstavljanja iz pera jednog drugog Cikaskog socio
loga, lrvina Gofmana, jedna od najslikovitijih ilustracija
trenda. Tokom pedesetih godina veka, okazionastic
ki pristup protivreCio dominantnim oicima drustvene
i istorijske analize. Poslednjih nekoliko godina, naprotiv,
mozemo ga naCi svugde, u najrazlicitijim kontekstima
domenima.
Kad jeziku rec, na primer, istoricari od sociolingvi
sta uce kako da proucavaju prilike u kojima se bilingvalni
ljudi prebacuju s jednog jezika na drugi, ostali upramja
vaju diglosiju", koristeCi uzviSeni" jezik za rasprave po
" "
litici, te nizi" jezik za razgovore fudbalu.
"
Bilingvalizam primer jednog opstijeg fenomena koji
se moze nazvati ikulturizmom". Oicno se smatra da
"
rukopis izraz pojedinceve licnosti. ipak, u Francuskoj
XVI veka, na primer, stil rukopisa iste osobe moze znacaj
no varirati u skladu s prilikom. Odredeni stilovi rukopisa
- sudska ruka, sekretarska ruka, trgovacka ruka, itd. - po
vezivani su sa odredenim radnjama, kao sto su vodenje
trgovackih knjiga ili pisanje pisama prijateljima. U Madar
skoj ranog savremenog doba ilo slucajeva da se osoba
jednom potpise imenom na neki dokument, da diugom
prilikom stavi krst.
123
 1 istoricari umetnosti poceli s da razmisljaj stil
odnos na odreden prilik, period pojedinca. Oni koji
rv renesans, na primer, primetili s zaokrete od
gotike ka klasicizm- nazad- radovima slikara ili va
jara t Pisanela ili Veita Stossa, sklad sa zahtevima
bilo zanra, ilo mecene.28
Slicno i se moglo reCi i za proces civilizacije, kome
Norbert Elijas pisao svojoj klasicnoj stdiji iz 1939. godi
ne. Kada govorimo istoriji humora, na primer, proem
sa Elijasovom tezom taj sto s viSe klase, iako s prestale
da se smej odredenim salama javnosti ili mesanom
drustv tokom XVII i XVIII veka, izgleda nastavile da se
tim salama smeju na nekim drugim mestima. Pripadnici
visih klasa, posebno dame, kao da su osetile da njihov vi
soki drustveni polozaj od njih zahteva da ne pokazu da ih
zabavljaju "niske" sale kada s ljudi iz d.rugih grupa mogli
da ih u vide. U soi za pusenje, s druge strane, odvo
jeni od dama, viktorijanski dzentlmeni su i dalje Zivali
u ovim salama. Mozda su i zene to isto radile u odsstvu
muskaraca .
Dekonstrukcija
\ bilo manje vazno od ideje cetvrtom kontinentu, danas
Ne treba prevelicavati ono sto ne.ki naucnici smatraju
naivnim realizmom prethodnih generacija istoricara. Neki
od njih ili su savrseno svesni aktivne uloge istoricara u
izgradnji drustvenih kategorija. Frederik Vilijam Mejtland
, na primer, primetio osamdesetih godina XIX veka da
i "kada i neko upitao ko uveo feudalni sistem u Engle
skoj, vrlo dobnr odgovor i, ako se dobro obrazlozi, da
ze Thomns Knufrnan", Co11rl, Cloi$/trnnd City: lrc Art and Culturc of
Ctmtrnl Cr1mp. 1450-IHOO, 1!195, pO:!\:bno 1<lr. 57-73, 89-92.
124
to Henri Spelman" (intelektualac iz XVII veka koji se bavio
istorijom srednjovekovnog prava).29
Opet, francuski istoricar Lisjen Fevr napisao da s
"nasi ocevi proizveli svoju renesansu", bas kao sto " svako
doba mentalno proizvodi svoje predstave istorijske proslo
sti" (chaque epoque se Jabrique mentnlement sa representntion du
passe historique).O lstoricari SU na sliCan nacin koristili izraz
"mit renesansi" kako i istakli da su svesni da taj termin
nije toliko objektivan opis koliko projekcija sistema vredno
sti na proslost .
1 drgi naucnici bili su svesni odnosa izmedu istorije
i mita. Tukidid mitistorikus (Thucydides Mythistoricus, 1907)
Fransisa Kornforda, analiza "mita" istorijskim spisima
Tida i slicnosti izmedu njegovog rada i grcke tragedije.
PoJavila se skoro 70 godina pre Metaistorije Hejdena Vajta
(1973) i drugih studija onome sto se ponekad naziva "mit
istorijom".
S druge strane, nacije nisu uvek smatrane nepromenlji
vim kategorijama. Prva recenica cuvene Stmkture spanske
istorije (Structe Spanish istory, 1948) Amerika Kastra :
"
"?emlja nije fiksni entitet. k ator zatim obja5njava:
"Spanija , kao ilo koja drga nacija, l proematican
'subjekt' koji morao sebe da izmisli i odrzi tokom svog
postojanja." Knjiga meksickog istoricara Eduardo O'Gorma
na lzmianje Amerike (The Invention America) objavljena
1958. U to vreme zvucala cudno njegova teza da otkrice
gotovo opste mesto.
Medtim, ideja konstrukciji danas otisla mnogo da
lj . U svjoj studiji idenitetu u Afric1 Meleska logika (Me
sttzo Log1c, 1990), francuski antropolog Zan-Luj Amsel tvrdi
da pripadnike grpa Fulani ili Bambara ne treba smatrati
29 F. W. Maitland, Tlle Constituti
onnl Hiiilory of Eglnnd, 1888; post
humno objavljcno, Cambridge 1908, str. 142.
30 L. Febvre, Lifc in Rcnaissnncc in France, 1925 (engleski prevod,
Cambridge, , 1977).
125
plemenima, cak ni etnickim grupama, vec delovima " siste
ma transformacija". Njegova teza da ne postoje ostre kul
turne granice izmed ovih grpa, pojedinci imaj flidne
ili visestruke identitete, i razlikj se od ostalih "drgih" u
zavisnosti od okolnosti. ldentitet vek iznova podlozan
rekonstrkciji nagodi.
Treba pozdraviti konstruktivisti& n protiv po kao proces stvaranja nihilo. U stvari, vec Erik Hobsom
jedrstavljenog shvatanja kultura ili drustvenih grupa kao
homogenih i jasno odvojenih od spoljneg sveta. ritika
" od kosmologa, napomenuo bih da ono sto tradidonalno
"esencijalizma , koju su izneli Amsel i drugi, mogla i se
primeniti ne samo na kulture poput kulture naroda Fulani
ili na drustvene klase poput brzoazije, vec i na pokrete ili
periode kao sto su renesansa reformacija, romantizam ili
impresionizam. lstovremeno, ideja kulturnoj konstrukciji
postavlja proeme koji s jos daleko od razresenja, poseb
no sledeca tri: ko izvodi konstrukciju? Sa kakvim se ograni
cenjima ssrece? Iz cega konstruise kultru?
"
" izumeo lrsku? pitao Deklan iberd na pocet ideje prilagode novim okolnostima, delom to cine tenzije
ku svoje knjige Izmiijanje lrske (lnventing Ireland, 1996), pri
mecujuCi da su Irci iz eg.zila dali nesrazmerno veliki dopri
nos ideji irske nacije i da s Englezi takode "pripomogli "
pri njenom konstrisanj. Kada "Orijent" u pitanj, s
vremenom uloga Zapada konstruisanju Orijenta kao
antipoda postala oCigledna, ali i dalje postoji proem - pri
licno znacajno i to kojoj od vise razlicitih vrsta zapad
njaka rec - putniku, naurnik, misionar, irokrati, itd. I
dalje s otvorena pitanja relativnog znacaja individalne i
kolektivne invencije, i naCina na koje kolektivna kreativnost
funkcionise, na primer, kreativnim \prijemom.
Drugi proem tice se mg kulturnih ili drustvenih
ogranicenja u procesu konstrukcije. Svakako nije taeno da
se sve moze zamisliti u l kom trenutku, da (recimo)
grupa ispanoamcrikanaca imala slobodu da izume kakvu
god Argcntinu t.c li posle sticanja nczavisnosti od Spanije.
Jdeja kulturnoJ konstrllkclji ra?.vila se kao deo zdrave
pobunc prollv <.'konnskog i (lrutvcnog determinizma,
ali moramo izbt:l prt>trivn11jn. lstoricarima valja da istra-
126
ze granice kulturne plasticnosti, granice koje s ponekad
odredene ekonomskim faktorima, ponekad politickim,
ponekad kltrnim tradicijama, cak i kada tim tradicijama
modifikacija nije strana - do odredene granice.
TreCi problem tice se materijala koji se koriste pri kltr
noj konstrukciji. Svakako i bila greska posmatrati taj proces
pisao "upotrebi drevnih materijala" u svom predgovoru za
IzmiSljanje tradicije. IduCi nesto dalje, i pozajmljujuCi termin
nazivano transrnisijom tradidje (ili, kako i to Burdije rekao,
"
"kulturnom reprodukcijom ) stvari vise proces "kontinu
iranog stvaranja". Sta god oni koji prenose kulturu mislili,
proces prenosenja kulture na novu generaciju nerninovno
proces rekonstrkcije, onoga sto Levi-Stros nazivao bri
colage, Serto "ponovna potreba".
im procesom delimicno upravlja potreba da se stare
izmed tradicionalnih formi i novih poruka, delom ono
sto se naziva "unutrasnji sukob tiadicije", konflikt izmedu
pokusaja da se nadu univerzalna resenja za probleme ljudi
i zahteva ili logike situacije. Neizbezne razlike izmedu osni
vaca i sledenika verskih ili politickih pokreta dovode do
kulturnih polariteta. Poruka osnivaca cesto dvosmislena.
Neki i cak rekli da osnivaci i imaj speha pravo zato sto
znace mnoge stvari mnogim ljudima. Kada sledbenici poku
saj da rastumace poruk osnivaca, skrivene protivrecnosti
izbijaju na videlo.I
Podrobnije istrazivanje ovog procesa zadatak za bu
denost. problemu budcnosti kulturne istorije i reci
u narednom poglavlju.
t Benjamin Schwartz, .,Some Polarities in Confucian Thought",
u; David Nivison and Arthur Wright, ecls, Confucinnism irr Action, Chica
go 1959, str. 50-62; . . Heesterman, lndia and the lner Conflict of
Tradition", 1973 (rprint u /11: lnner Conflict of Trnditions, Chicago 1985,
str. 10-25).
127

v
6. Sta posle kulturnog zaokreta?
"
lzraz "NKI cinio se prikladnim kada iskovan kasnih
osamsetih godina veka, bas kao i "nova istorija
Amer oko 1910.
" Nazalost, nove stvari kultri ne traj
dgo. Ova ,nova kltrna istorija stara vise od 20 godi
na. U stvar1, pregledom hronoloskog popisa pblikacija na
k.njige videcmo da stara vec vise od 30 godina, jer
pra n doz1vel sedamdesetih godina, decenij pre
sto } va kova.a stala. Popis takode kz da
movat1vh dela, koJih kasnim osamdesetim bilo
iz -pogledajmo sao raznolikost i kvalitet knjiga koje
s obJaVlJene 1988, na pnmer - sve manje devedesetim.
Pocetak XXI veka izgleda trentak preispitivanja, zbraja
ja post!gntog i konsolidacije redova, ova stdija
1ma SVOJe mesto. Moramo reci da ovakvo svodenje racna
glavnom sledi posle najkreativnije faze nekog klturnog
pokreta.
Doajmo ovome da NKI bila izlozena oziljnim kriti
ka' 1 nem.oce je ne pitati se da li stiglo vreme za1t>5
nv faz xli mozdav ta faza vec pocela. Mogli ismo se
pitati i da li ono sto dolazi iti jos radikalniji pokret ili
cemo pak, naprotiv, videti prilizavanje tradicionalnijim
oblicima istorije.
i vck, vn ljo noprnviti razlike. Moramo razlikovati
ono sto tcllmo do dc 1 od onoga to ocekjemo da se desi
kao i da odvojlmo krntkorocne trendove od dgorocnih:
128
Tesko da se ista moze predvideti, osim sto mozemo da, na
osnov onoga so vec znamo, predvidimo dgorocne tren
.
d?ve, 1ako nm 1skustvo govri da bdmost iti mnogo
v1se do puki nastavak takvxh trendova. Moramo imati
vidu i mogcnost n protiv trendova, poksaj povrat
ka u proslost, mada znamo da nemogce jednostavno se
vratiti proslost.
Najkorisniji potez ovom trenutku verovatno pokre
. rasprave alternativnim scenarijima. Jedna od mo
tanJe
gucnosti mogla i se opisati kao "Burkhartov povratak",
pri cemu Brkhartovo ime slzi kao stenografska beleska,
simo za P?vratak tradicionalne kulturne istorije. Drga
"
mogucnost da nova kulrna istorija nastavi da se siri na
jos vise domena. Treca mogcnost pobuna protiv kon
struktivistickog svodenja drstva na kultru, sto i se mo
glo nazvati "osvetom drustvene istorije".
Burkhartov povratak
Ne mozemo, stvari, ni govoriti Burkhartovom po
vatk, jer on nkad ni silazio sa scene. Tacnije, istorija
VIsoe lture, 1stora . renesanse, na primer, ili prosevece
nostl, 1 napustana u vreme odusevljenja popularnom
kulturom tokom sedamdesetih i osamdesetih godina
veka, uprkos tome sto guila itk za naucna sredstva.
Entoni Grafton poznat kao kltrni istoricar koji se
bavio istorijom klasicne tradicije renesansi i van nje, iako
pisao i istoriji citanja i objavio istoriju fusnote i njenog
odnosa sa tehnickim procesima i ideologijom bavljenja isto
rijom Fusnoti (The Footnote, 1997).
. Jean.od najpoznatijih radova iz obasti kulturne istorije
obJaVlJeh na engleskom to vreme Fin-de-siecle
(Fin-de-Siecle '(,ienna, 1979) Karla Sorskea, stdija piscima
poput Artura Sniclera i g fon Hofmanstala, metnicima
129
kao sto s Gstav limt i Oskar Kokoska, Sigmnd Froj
d i Arnold Senberg. Sorske predstavio svoj rad kao
stdij modernosti, definisanoj kao spotnost istoricizm
XIX veka. U svojoj istoriji onoga sto naziva "aistorijskom
"
kltrom , on ndi politiCko tumacenje ovog pokieta, po
vezjCi ga sa "potresima drstvene i politicke dezintegra
cije" i sa smrakom liberalizma, odnosno stremljenja raci
onalizm, realizm i napretk. s bile vrednosti protiv
kojih s se njegovi protagonisti pobnili na razlicite nacine
- Frojd naglasavanjem iracionalnih moCi psihe, na primer,
limt raskidom sa realizmom i namernim vredanjem br
zoaskog morala, itd.
Jedna od mogcih bdcnosti kultme istorije - bliskih
bdcnosti -jeste povratak paznje na istorij visoke klt
"
re. Visoka kltra padljivo odsutna iz "stdija kltre
danas. Ako se ona vrati na scen, istorija narodne klture
verovatno nece zamreti, cak iako koncept "narodne kltu
re" vec doveden pitaje. dve vrste kltrne istorije
verovatno koegzistirati, uz jos vece interesovanje za njihova
prozimanja. Zaista, visoka kultura mogla i iti preredena
ili cak decentrirana, naglasavaja (recimo) prijem na koji
prosvecenost nailazila kod razliCitih drustvenih grpa
ili vodene renesanse domaCinstva, to jest njen ticaj na
svakodnevni vot, na diZa)n stolica i tanjira, na primer, kao
i na dizajn slika i palata, na istorij mentaliteta i na istorij
filosofije. u stvari, do ovakvog pomeraja vec doslo.1
Neke od vodecih primera NIO mogli ismo ponovo isci
tati iz ovog gla, Ginzbrgov Sir i crve (1976), na primer.
slikoviti prikaz pojedinca i njegovog kosmosa privkao
mnoge ljde koje bas i nije zanimala Italija XVI veka. Moze
mo ga, medtim, takode citati i kao doprinos istoriji jednog
velikog klturnog pokreta, kontrareformacije, iz ugla prije
ma na koji nailazila, njene interakcije sa tradicionalnom
1 P\:ltr lltr rk, ,. r)\11 tOJIOIOj.\y t)f Rcna issance", ]o't'tnl t/11: ln
stitutcfur Rmrrnllrt Stllllltll /, 1992, lr. 207-215; 'r E11ropemr Rcnnissnnce:
Cenlrc::: / Perip/11rlr., Ollftrd 1998, s poglavlje 5.
130
narodnom kulturom. Ukiatko, kao sto toliko t ilo
kulturnoj istoriji, poksaj povratka proslost iznedrice
nesto novo. Na to ukazj i neki skorasnji poksaji da se
oZivi - ali i redefinise - ideja tradicije.
Politika, nasilje i emocije
Preia drgom scenarij, predvida se prosirenje nove
kultrne istorije na prethodno zanemarivane domene,
med kojima s politika, nasilje i emocije.
Kulturna istorija politike
Politika i kultura povezane s na vise nacina. Sorske
kjizi Fin-de-Siecle istrazio jedn gr mogah
veza. Drgi pristup i se mogao opisati kao politika kultu
re, i on se proteze od pliciteta koji se daje vladarima, koji
prave kolekcije kao znak svoje veliCine i dobrog ks do
nacionalnih ili \)acionalistickih razloga za osnivanje galeri
ja, muzeja i pozorista XIX vek.
Bavljenje granom koja se ponekad naziva "kultrna po
"
litika posebno vidljivo XIX i vek. U Brazil se,
na primer, rezim predsednika Vargasa, narocito izmed
1930. i 1945, posebno bavio nacionalnom klturom, mada
to, kako se jednoj nedavno izdatoj stdiji nagovestava,
1 "
takode ilo vreme "kltralnih ratova , to jest nadmetanja
med ministarstvima, na primer, i1i medu arhitektonskim
stilovima, sve oko predstavljanja identiteta nacije.2
2 Daryle Wiams, C11ilure Wnrs in Brnzil: lte Firsl Vargas Regime,
1930-1945, Durham, NC, 2001.
131
 Medutim, kultura politike, ipak, zasluzuje najvecu pa
znju. Ne moze se rea da su istoricari kulture uvek ignori
sali politiku, niti da su istoricari politike oduvek potpuno
zanemarivali kulturu. Politika imala svoje mesto u tradi
cionalnoj kulturnoj istorije, ukljucujua Burkhartov rad
renesansnoj drzavi kao umetniCkom delu, rad Marka Bloka
isceliteljskim mocima koje su pripisivane francuskim i
engleskim vladarima, i radove mnogih naucnika na temu
monarhisticke simbolike - regalija, krunisanja, pogreba
zvanicnih ulazaka u gradove.
U politickim studijama su neke vodece figure, kao sto
je_.
. ari <!,
E lmc , autor Politike kao simbolicke akcije (Politics
m
as""Sy c o1iAc tion, 1971), nacinile svoj "kuffiirni zaokret
tokom prosle generacije, ispitujuCi politicke rituale ili kva
zirituale i druge simbolicke aspekte politickog ponasanja u
sadasnjosti i u proslosti. kulturoloskom objasnjenju bur
ne politicke istorije Irske koje ponudio F. S. L. Lajons bilo
reci u jednom od proSlih poglavlja.
ipak, kada novi tehnicki termini udu u upotrebu, to
oblcno znak nekakvog zaokreta na polju interesovanja ili
pristupa. Koncept "politiCke kulture" izraz potrebe da se
povezu dva domena, s naglaskom na politickim stavovima
pretpostavkama razliatih grupa ljudi i naCinima na koje
su ti stavovi u njih usadeni. Tu frazu su sezdesetih godina
koristili intelektualci koji su se bavili politikom, ali ona
usla u diskurs istoricara kasnih osamdesetih, ako suditi
naslovima knjiga poput PolitiCke kulture starog reiima (Po
litical Culture the Old Regime, 1987) ita Bejkera, ilo da
koriscena za opisivanje neke cele zemlje ili pak grupe, kao
sto su zene.
Studi@_pFrancuk revoluciji Lin Hant, vodece figure
N a, najviseposvecena eo ickoj kulturi. U svojoj knji
zi P ofiti
a, kultura i k/ase Frat1cuskoj revo/uciji (Politics, Culture
andClass in the FrctchRcvofution, 1984) ona se usredsredila
" 3 Dobri primeri rada Grupe skupljeni su u: Ranajit Guha and
na promcnc "prnvllo politickog ponasanja i posebno na
nove "simbolickc prnksc", kojima pristupa u fukoovskom
maniru. proksc su vorirale od koreografije javnih festi-
132
vala do nosenja troojne kokarde crvene kape slobode,
"
oslovljavanja svakoga familijarnim "tu ili "citoyen(ne)",
koje simbolizuje jednakost i bratstvo, te se tako malim ge
stovima doprinosi ostvarenju tih ideala. njiga koja svoj
Zivot pocela kao drustvena istorija politike, autorkinom
priznanju, pretvorena u kulturnu istoriju, iako brizljivo
odvajanje nacina na koji su zene i muskarci, na primer, uce
stvovali u ovoj novoj politickoj kulturi odaje ivseg istori
cara drustva.
Jos jedan skorasnji primer preplitanja politicke i kultur
ne istorije nalazi se u grupnom radu Grupe za proucavanje
podredenih slojeva (Subaltern Studies Group), koja radi u
"
Indiji pod vodstvom Ranadzite Guhe. Projekat te grupe,
koji rezultirao velikom debatom, nije i nista manje do
ponovno pisanje istorije Indije, posebno istorije pokreta za
nezavisnost lndije pre 1947. Cilj projekta i da razlici
te podredene grupe ("potcinjene klase11, kako ih Gramsi
zvao) stavi na mesto koje im pripada, uz bok elitama Cije
delanje ilo predmet ranijih istorija nezavisnosti. U tom
smislu rad Edvarda Tompsona - ciji otac radio u Indiji i
i naklonjen pokretu za nezavisnost - posluiio kao inspi
racija.
Grupa za proucavanje podredenih slojeva takode se ba
vila politiCkom kulturom, posebno kulturom koja stvara
la "stanje potcinjenosti". Knjizevna dela, bas kao i zvanicni
dokumenti, koriscena su kao izvori "mentaliteta podrede
nosti11. 1 tu Edvard Tompson posluzio kao uzor, mada
Grupa, za razliku od Tompsona, oduvek pokazivala zivo
interesovanje za teoriju kuJture, ukljucujuCi radove Levi
Strosa, Fukoa i Deride.
Za konkretan primer pristupa koji Grupa koristila
mogli bismo uzeti studiju Sahida Amina slici Gandija u
Gayatri Chakravorty Spivak, Selccted Sualtern Studies, New York 1988.
Za raspravu njima, videti: Vinayak Chaturvedi, ed., Mapping Suba/
tcrn Studies a11d tllc Postcolonial, 2000.
133
 "
seljaCkoj svesti , koja naglasava naCin na koji su "vec po
" nije jos pokusao da pise istorijskoj antropologiji parlame
stojeCi uzusi narodnog verovanja" olikovali tu sliku (jos
jednom vidimo interesovanje za sheme). Kruzile su price
Gandijevim okultnim moCima, dok kult vode i sekular
ni olik obozavanja (bhakti) Krisne i drugih bogova. U ovoj
studiji razjasnjena su neka pitanja prenosenju tradicije,
kojima bilo reci u poglavlju 5. S jedne strane, mozemo reCi
da su verske tradicije blle sekularizovane. S druge, jasno
da su politicki stavovi i prakse ili pod velikim uticajem
verskih shvatanja. "Kultuma hiridizacija", ne "moderni
"
zacija tradicije , i i najbolji opis procesa koji Amin
analizirao.4
ZahvaljujuCi sve vecem globalnom interesovanju za post
kolonijalne studije, pokret sve vise privlaCio paznju izvan
Indije. Osnovana Latinoamericka grupa za proucavanje
podredenih slojeva, u clanku objavljenom 1996. prouca
"
van uticaj "podredenog pristupa na istoriju lrske.s Pri
jem na koji rad Grupe naisao dobar primer globalizacije
istorijskih dela danas, ilustruje i veze kulture i politike,
kako u sadasnjosti, tako i u proslosti. Ilustruje i nacin na
koji ideje stavljamo na proveru pri pokusaju da ih upotrei
mo izvan konteksta za koji su prvobltno razvijene.
Uprkos ovim studijama politickoj kulturi, odredene
vazne teme i dalje cekaju na svoje kulturne istoricare. Pro
ucavanje veza izmedu politike i medija jos u povoju, po
stoje studije "kulturi vesti", na primer, ulozi knjiga sa
tematikom vesti u engleskom gradanskom ratu ili politici
sudskog skandala.6 NajoCiglednije su mogucnosti u vezi sa
XIX i vekom, jer su poljem NKI-a dominirali specijalisti
4 Shahid Amin, "Gandhi as Mahatma", u: Guha and Spivak, Studi-
cs, str. 288-348.
5 Za vic dctalja Latinskoj Amcrici, vidcti: John Beverly, Subnl
lcrnity n11d Rcresclntioll, Durham, NC, 1999; up. David Loyd, "Jrish
Ncw Histurlcs nd thc 'Subnltcrnlty fcct , Sbnltm1 Studies 9, 1996,
...
str. 261-277.
6 Joad Rayrrnd, '1'/ lllvrntitm (lf /IJC: Nwspnpcr: Englis/1 Newsooks
1641-1649, Oxford 1996; Altl\itlr 1\:llany, T/n Po/itics of Co11rt Scnnda/ in
134
za srednji vek ili rano moderno doba. Niko, koliko znam,
nata, ili moderne diplomatije i njenih rituala, iako ilo
studija festivalima u doba nacionalizma.7
Kulturna istorija nasilja
Iako ne postoji istorijska antropologija savremene voj
ske, postoji studija Prvom svetskom ratu, pisana sa aspek
ta istorije tela. Dzon igan, poznat drustvenoj istoriji
itaka, sada smatra da rat kulturni fenomen. S nedavno
izdatom zblrkom eseja tradicionalnoj temi politicke i voj
ne istorije, Tridesetogodisnjem ratu, pristupilo se terni iz
perspektive svakodnevnog zivota oicnih ljudi.s Kulturni
pristup posebno prisutan u studijama Prvom svetskom
ratu, s naglaskom na tome koliko pretnja ratom uticala
na olikovanje generacije 1914, na primer, i1i kakve su po
sledice rata na kulturu, ukljucujuCi odnos izmedu rata i mo
dernog doba.9
Istoricari zamkova okrecu se prema kulturi, odbacuju
Ci vojni determinizam - drugim recima, objasnjenje da su
Enrly Modern England: News Culture nnd tlze Overbury Affnir, 1603-1660,
Cambridge 2002.
7 01ivier Ihl, La Fete repulicnine,
Paris 1996; Matthew Truesdell,
Louis Napoleon nnd tflefete impt!rinle, 1849-1870, New
Spectnculnr Po/itics:
York 1997; Lucien !, Espions / ambnssadeurs temps de Louis XIV, Pa
ris 1990, posebno 2. deo, nudi kulturnu istoriju diplomatije oko 1700.
godine.
-......._ 8 John Keegan, istory of Wnrfare, 1993, str. 3-12; n Bour
ke, Dismembering the nle: Men's Bodies, Britain and tl!e Grent Wnr, 1996;
Benigna von Krusenstjern and Hans Medick, eds, Zische11 Altag und
Kntnstroplzc: Der Dreissigjiihrige Krieg aus der Nnl1e, Gttinge 1999.
9 Robert Wohl, The Ge11cration of 1914, Cambridge, , 1979; Mo
dris Eksteis, Rites Spring: Tl1e Grenl War mtd the Birth of tlzc Mod1.>r11
Age, 1989; Winter, Sites Memory, Sitt of Mourning: Thc Grent Wnr in
Europenn Cultura/ istory, Cambridge 1998.
135
zamkovi gradeni samo zbog odbrane - i, umesto toga, na
glasavaj z pokazivanja bogatstva, moCi i gostoP.rim
stva - drgim reCima, znacaj zamka kao pozorista. Cak i
pomorskoj istoriji poCinj da prilaze sa tog stanovista, na
primer, nedavnoj stdiji Severnom mor kao pomor
"
skom pozoriStu" za mornariCke spektakle, koje s priredi
vale Britanija i Nemacka oko 1900, sto kltrni aspekt
njihove trke naorzanj .IO
Nije tesko videti zasto tema nasilja privlaci klturne
istoricare sada vise nego ikada. Teza da nasilje ima svoj
kltrn istorij mozda zva iznenadjce, jer se nasilje
cesto smatra erpcijom vulkana, izrazom ljdskih nagona,
koji nemaj nikakve veze sa klturom. Argment da na
silje vrsta drame mozda cak zvCi skandalozno, jer krv
koja se proliva prava.
ipak, poenta analogije s dramom nije tome da se
porekne krvoprolice. Holandski antropolog Anton Blok
kazao na kljcni proem primetivsi koliko vazno
procitati poruke koje salju nasilnici, simboliCke elemente
njihovim postupcima (cak iako sami sbjekti nis svesni
simbolike). Klturoloski pristup trebalo i da otkrije smisao
"
naizgled "besmislenog nasilja, pravila pri njegovoj tr
. Kako it Bejker primetio: Potez demonstranta koji
"
podize kamen nije nista lakSe razumeti izvan simbolickog
polja koje daje znacenje nego potez svestenika koji uzi
ma sd za pricesce." Stoga s nacnici koji s se naslanjali
na rad antropologa Meri Daglas i Viktora Tarnera procava
li lincovanja na americkom jug XIX veka kao "moralni sce
" 206); i uopstenije, Anton Blok, "The Meaning of 'Senseless' Violcnce",
nario , nerede Napulju 1647. kao "drustven dram".Jl
Charles Coulson, Cultural Realities and Reappraisals in En
" ,
glish Castlc Studies", journnl of Mcdievnl Hislory 22, 1996, str. 171-207;
za mornarikc spektaklc videti doktorsku tczu koju jan Jiiger 2002.
radlo nn unlvcnltctu Cambrldgc.
1 1 KtJith Hnkcr, /lltJf'ltt/, rcnch Revolution, Chicago 1990, st:r. 13;
Bertrnrn Wyatl 13rown, Smll/rem HonorJr, New York 1982; Peter Burke,
" 13 David Niremberg, Comm11nitics ofViolcnce: Persccutio11 Minoriti
"The V\rgln of thu Carmlnc ond ll'e Ievolt of Masanie\lo , 1983 (reprint
u Historicnl lllrllrropulo:.:y trf l;trrly Mndcm 1/nly, Cambridge 1987, str. 191-
136
Istoricari su nasilje rulje tokom francusk.ih versk.ih ra
:tova kasnom XVI vek smatrali izzetno privlacnom te
mom. Pionir , i ovog kao i toliko prethodnih t, bila
Natali Dejvis. Razmisljanje holokastu i politiCkom nasilj
sezdesetih godina veka nagnalo da XVI vek sagleda
novom svetl. Kod nekoliko francskih istoricara moze
mo primetiti slican pristup, posebno kod Denija ruzea.I2
Ti se istoricari razlikuju mnogo , ali imaj i
mnogo toga zajednickog, narocito Dejvisova i ruze. Oni
beleze vaznu lg mladica i cak decaka aktima nasilja,
l da se to objasnjava slavljenickim pirom tradicional
nim stavom da s deca nevina. Oni rekonstrisu kulturni
repertoar radnji dostpnih cesnicima, repertoar delimieno
prezet iz liturgije, delimicno iz pravnih rituala i delimicno
iz komada misterije tog vremena. Raspravljaju ldiCkim ili
karnevalskim aspektima nereda, nadovezjti se na ideje
Mihaela Bahtina slavljenickom nasilju.
Ovi se nacnici bave i verskim znacenjem dogadaja.
ruze poredi demonstrante sa ljudima koje s tokom ver
"
skih ritala "u5li bogovi dhovi. Dejvisova predlaze da
posmatramo nerede kao ritale prociscenja, pokusaje da
se zajednice ratosiljaj prljavstine. Nadovezujti se na ras
pravu performans poglavlj 5, mogli smo reti da su
demonstranti sprovodili delo metaforu prociscenja. Mogli
smo reCi i da s njihove radnje pomogle pri izgradnji nji
hove zajednice dramatizacijom iskljcivanja atsajdera.13
u: Honour nnd Violcnce, Cambridge 2001, str. 103-114.
12 Natalie Z. Davis, The Rites of Violence", 1973 (reprint u Socicty
"
nnd Culture in Enrly ModL'rn Frnnce Stanford 1975), str. 152-188; up. Ma
ria Lucia PaUares-Burke, Tl1c New istory: Confcssions nd Conversntions,
Cambridge 2002; janine Garrisson-Estbe, Tocsin pour un mnssacre, Paris
1968; Emmanuel Le Roy Ladurie, Cnmivnl: Pcople's Uprising at Romans,
1579-1580, 1979 (engleski prevod 1980); Oenis Crouzet, Les GuL'I'riers de
Deu,i Paris 1990.
L'S in lhc Middle Ages, Princeton 1996.
137
 Mozemo ocek.ivati da se u buducnosti pojave studije
etnickom ciscenju i onome sto se moze nazvati "kultuinom
istorijom terorizma".I4
Kulturna istorija emocija
Nasilje kome upravo bilo reCi izraz jakih emocija.
v
Imaju li emocije istoriju? Nice i tog misljenja. Zalio se
u Veseloj nnuci (The Gay Science, 1882) da "zasad, nista sto
daje boju nasem postojanju jos nema istoriju ... gde se moze
pronaCi istorija ljubavi, pohlepe, zavisti, svesti, pooznosti,
ili okiutnosti?"
Neki od istoricara kojima ilo reci u prethodnim po
glavljima slozili se s tim, pocev od Jakoba Burkharta, cije
opaske zavisti, besu i ljubavi u renesansnoj ltaliji Nice
nekako prevideo, uprkos licnom poznanstvu sa piscem.lS
U svojoj ]eseni srednjeg veka, Johan Hejzinga se bavio onim
sto nazivao "strasnom i nasilnom dusom vremena", emo
cionalnim oscilacijama i nedostatkom samokontrole koji su
odlikovali ljude tog doba. Dvadeset godina kasnije, Norbert
Elijas na osnovu Hejzingine studije izgradio svoju kultur
nu istoriju emocija, s posebnim osvrtom na pokusaje da se
emocije kontrolisu u okviru "procesa civilizacije".
Uprkos ovim primerima, vecina istoricara tek relativ
no nedavno pocela da emocije shvata ozblljno. Istorija suza,
na primer, ila gotovo nezamisliva pre osamdesetih go-
14 Nekoliko nedelja posto su ovi redovi napisani, pojavilo se speci
jalno izdanje AmrniL>s: histoirc, scitmces :cinlcs (2002), sa temom ,.culture
de la tcrrcur", prvcnstvcno sc bave6 Francuskom revolucijom.
1& PtJtcr Burkc, "18 thcrc n Cultural History of the Etnotions?" u:
Penclopc Couk nnd 11clcn t- lllls, cds, Rc!prcsl!lillg Emotios, Aldershot
2005. Knn dodnlntl I'.lrk11 Clll'jn videti: Gai\ . Paster, Katherine Rowe i
Mnry Ployd-Willn (c{l/1) l<tnrti. tl: Cnrly Modern Pnssions: Essnys in tlre
Cultllrnl lli.tory of Cmotlt/111 Ph dclphia 2004.
138
di.na veka, bar izvan odredenih krugova u Francuskoj,
ali danas se na suze gleda kao na deo istorije, taCnije istorije
"afektivne revolucije" u kasnom XVI veku, sto kontekst
u koji se dobro uklapaju jecajuCi citatelji Rusoovih dela.16
Jedno od najcesCih pitanja u tim studijama : ko place? Na
primer, kasfa i gde kulturni kodeks dozvoljava muskarcima
da placu? Sire gledano, koja su razliCita znacenja i svrhe pla
kanja u razlicitim periodima, razlicite "primene suza" ?
Na engleskom govornom podrucju se zanimanje za isto
riju emocija posebno vezuje za Pitera Geja, Teodora Zeldina
i Pitera i Kerol Sterns. Zeldin presao sa politike Napoleo
na III na ono sto naziva ( ugledu na bracu Gonkur) "in
timnom istorijom" amblcije, ljubavi, brige i drugih emocija
u Francuskoj XIX veka, dok Piter Gej, posle obuke za psi
hoanaliticara, presao sa intelektualne istorije prosvecenosti
na esihoistoriju ljubavi i mrznje burzoazije XIX veka.17
Sto se Karol i Pitera Sternsa tice, oni su objavili manifest
istorijske "emocionologije", monografije esu i ljubomori,
i jednu opstu studiju promenama emocionalnog "stila"
u Sjedinjenim Drzavama pocetkom veka (Americki kul;
American Cool, 1994). Oni smatraju da doslo do promene
na tri nivoa: na nivou naglaska na emocijama uopste, nivou
relativne vaznosti odredenih osecanja i nivou kontrole ili
"upravljanja" emocijama.
Vilijam Redi nedavno ponudio jedan alternativni
okvii u Navigaciji oseeaja (The Nnvigation Feeling, 2001). Na
dovezujua se na antropologiju i psihologiju emocija, Redi
predstavlja grupu medusobno povezanih koncepata.
i Piter i Karol Sterns, i on naglasavao emocionalno upra
vljanje ili, kako to on naziva, "navigaciju", podjednako na
16 Anne Vincent-Buffault, The History Tenrs, 1986 (engleski pre
vod 1991); Tom Lutz, Crying: 1/rc nnturnl nnd culturnl lristory nn emotion,
New York, 1999; Piroska Nagy, Lc Do11 dcs /nrmes au Moyen Age, Paris
2000; Lynn Hunt and Margaret , ,.The Affective Revolution in
1970s' Britain", Eiglrteentlr-Ccntury Studies 34, 2001, str. 491-521.
17 Theodore Zeldin, Frmtcc 1848-1945 (2 toma), Oxford 1973-1977;
Peter Gay, lte Bourgcois Expcricnce (5 tomova), New York 1984.
139
individualnom i na drustvenom nivou. Njegova ideja "emo
cionalnog rezima" povezana sa ovim pojmom. Kako god,
njegov pristup takode dobar primer "performativnog
zaokreta". Redi se bavi emocijama kao "performativnim is
kazima". Izjava ljubavi, na primer, nije, nije sarno, izraz
osecanja. strategija za ohrabrivanje, pojacavanje cak
menjanje osecanja voljene osobe.
Ako ostavimo strani ove teze, Cije implikacije tek tre
ba utvrditi, mozemo rea da se istoricari emocija suocavaju
sa osnovnom dilemom. Moraju odluCiti da li su maksima
listi ili minimalisti, drugim recima da li veruju u esencijal
nu istoricnost ili neistoricnost emocija. Postoje dve opcije
- odredene emocije, i1i niz emocija u odredenoj kulturi
(lokalna "kultura emocija", kako ih Sternsova i Sterns nazi
vaju), s vremenom podlezu korenitim promenama, ili osta
ju u osnovi iste kroz razliate periode.
Naucnici koji su izarali "minimalisticki" pristup pri
siljeni su da se ogranice na proucavanje svesnih stavova
prema emocijama. Oni pisu intelektualnu istoriju, ali to u
stvari nije istorija samih emocija. S druge strane, inovativ
niji su naucnici koji su izabrali "maksimalisticki" pristup.
Cena koju placaju ta sto njihove zakljucke mnogo teze
potkrepiti dokazima. Nije tesko otkriti dokaze svesnih sta
vova prema besu, strahu, Ijubavi, itd. u dokumentima koji
su opstali do danas, ali zakljucci korenitim promenama
koje zahtevaju mnogo vremena su neizostavno mnogo spe
kulativnije prirode.
U svojoj poznatoj studiji, klasicar Erik Dods, pozajmlju
juci izraz od prijatelja V. . Odena, opisuje kasni klasicni
period kao "doba zebnje". Paganin i hriscanin d zebnje (Pa
gan and Christian in an Age ofAn:xiety, 1965) knjiga puna pro
nicljivih uvida u kojoj se autor prvenstveno bavi verskirn
iskustvom, ali i snovima i odnosom prema telu. Medutim,
naslov knjige postavlja pitanje na koje autor nije odgovorio.
Da li to znacl do su ljudi u odredenom istorijskom periodu
anksiozniji od ljudl u nekom drugom istorijskom periodu,
ne da pale od rozlicitih anksioznosti? cak i da tako,
140
kako i istoricar uopste mogao da nade dokaz za takvu
tvrdnju?
Kulturna istorija opaianja
Istovremeno sa zanimanjem za emocije, javlja se i sve
vece zanimanje za istoriju cula. Studije vidu imaju svoju
tradiciju (na primer, Smitova Evropska vizija i ]ini Pacifik iz
1959. i Baksandalovo Slikarstvo i iskustvo Italiji XV veka iz
1972), kao i radovi na temu zurenja inspirisani Fukoom. Re
ference na vuk proslosti mogu se ponegde naCi kod Johana
Hejzinge i Zilerta Frejre, koji opisao sustanje sukanja na
stepenicama Velike kuce u kolonijalnom Brazilu. Frejre
pisao da su spavace sobe Brazila XIX veka odisale mirisom
koji i mesavina mirisa nogu, vlage, urina i semena. Da
nas, pak, mozemo videti amiciozne pokusaje da se svim
culirna detaljno pise.
U Rembrantovim oCima (Remnmdt's Eyes, 1999), na primer,
Sajmon Sama pokusava da, sa sei svojstvenom odvazno
scu, predstavi Amsterdam XVII veka onakvim kakvim ga
iskusilo svih pet cula. On evocira mirise grada, poseb
no so, drvo koje trune i nuznicko dubrivo, na pojedinim
mestirna trave i zacine. Opisuje zvukove grada, zvonjavu
mnogih satova, "udare vode u kanalima mostove", teste
risanje drveta i, u onome sto naziva "zonom zvecnja", gde
pravljeno oruzje, zvuk udarca cekica metal. Citaoci se
mozda pitaju kojim li se to izvorima sluzi za tako slikovitu
pricu, te valja napomenuti koliko su u tom smislu bedekeri
znacajni, jer su putnici hiperosetljivi na senzacije na koje
nisu navikli.
Miris i zvuk su domeni kojima su najvise pisali po
slednjih godina, posebno francuski istoricar Alen Korben.
U Poganom i miris1tom (The Fol and the Fragrant, 1986), studiji
onome sto autor naziva "francuskom drustvenom imagi-
141
 " duhom zajednice -na francuskom, l'esprit de clocher. k s
nacijom , Korben stavlja akcenat na oike opazanja, senzi
ilitete, simbolik mirisa i higijenskih navika. reativno
adaptirajCi jedn idej Norberta Elijasa, Korben povezje
ove navike sa spstanjem "praga" tolerancije na lose miri
se na pocetk XIX veka, vremen brzoaskog gadenja
nad onim sto s smatrali "smradom sirotinje". Kako jedan
nacnik kaze, "miris kulturna kategorija", smisl da
s "mirisi natopljeni kulturnim vrednostima", bas kao sto
miris i istorijska kategorija, jer se asocijacije vezi s njim
s vremenom menjaj.
S pojavljivanjem Korbena, i romana kao sto Parfem
(Perfume, 1985) Patrika Ziskinda, prica smestena Franc
sk XVIII veka covek opsedntom mirisom, ovaj pred
met privlaci sve vise istoricara. Do sada s se glavnom
smeravali na prostor izmed - manje-vise - dezodorisa
" "
ne ukulture mirisa veka i ukulture mirisa prethodnih
epoha. Verovatno , kako istrazivanje napredje, doCi i do
drgih polarizacija.IB
Sa mirisa, Koren se okreno istoriji zvka svojim Se
oskim zvonima (Village Bells, 1994), baveCi se onim sto naziva
"
istorijom "zvcnog pejsaza (le paysage sonore) i uklturom
"
l (culture sensie). Nekako i ilo prikladno da fran
cski istoricar d pionir na tom l, jer Lisjen Fevr
nagovestio cetrdesetih godina veka da XVI vek i
doba slha. Oebata primatu razlicitih l razlicitim
periodima sada se vec Cini pri1icno sterilnom, ali Korben
pokazuje da istorija zvuka moze iti i drgacije napisana.
Na primer, on postavlja tez da s se zvona drgacije l
proslosti jer s ila dovodena vezu sa poboznosc ili sa
18 Hans . Rindisbacher, The Smell Books: Cultttrnl-Historicnl
Study 0/Inclory Perceplion in Lilerntrm:, Ann Arbor, 1992; Constance
Classcn, David Howcs and Anthony Synnolt, Aromn: Tlre Culturnl Hi
stury of Smc/1, 1994; Mllrk Jenner, Civilization and Deodorization?
" "
Smcll in Eorly Mndurn 1n;ll!i11 CtJIIllrc" ll: Pter Burke, Brian Harrison
and Ptl Slnck, CUR, Clr111 lfitnrit: r..ny P1e.t:11/ed / Sir Kcilll Thomns,
Ox(ord 2000, r. 127-14\1; l(obtrl jtltlo.:, History lhc Sc11ses, Cambrid
o.: 2004.
142
te asocijacije slaile, prag tolerancije ivao sve nizi i ljudi
s poceli da se :lale da zvk zvona atak na njihove si.
i kada miris rec, Korben i nesto ispred svog
vremena, ali sada postoji znacajan broj istorijskih studija
zvuku.19
Vecina istorija zvka koncentrise se na ono sto nazivaj
"bkom", ali istorija mzike se takode moze procavati iz
ovog gla, kao oik istorije opazanja. U Slusmtju Parizu
(Listeningin Pnris, 1995), Dzejms Dzonson ndi kultrn isto
riju opazanja muzike XVIII i XIX vek, navodeCi dokaze,
kako god to paradoksalno zvcalo, iz slika i tekstova, i tvr
deCi da doslo do spona "novog nacina slusanja" pri kraj
Starog rezima. Revolucija u oasti slusanja, ako sditi
Dzonson, sastojala se prvenstveno od koncentrisanja
na muzik umesto dosaptavanja i gledanja drge ljude
ii, zatim i od sve veceg emotivnog vezivanja za zvuk,
ne za reci - sto cini knjig dobrim primerom zaokreta ka
istoriji opazanja, kojem ranije ilo reCi. i citaoci tog
vremena, posebno citaoci Rsoovih dela, pariska publika
kasnog XVI veka reke suza operi ili koncertnoj
dvorani. Iz ovog primera vidimo zasto vazno napisati
opstu istoriju cula, ne de1iti na vid, sluh, miris itd.
Osveta drustvene istorije
Altemativa ekspanziji NKI-a pobuna protiv nje, ras
tuCi osecaj da se njeno carstvo vec preterano prosirilo, da
19 Peter Bailey, Breaking the Sound Barrier: Historian Listens
to Noise", Body nnd Society 2, 1996, str. 49-66; Bruce R. Smith, /! Aco
ustic World Erly Modem Englmtd, Chicago 1999; Jean-Pierre Gutton,
Bmits ct sons dmts nolrc lristoire, Paris 2000; Emily Cockayne, .,Sound in
Early Modern England ", doktorska teza, Cambridge 2000.
143
 previse politiCkog ili drustvenog domena potpalo pod
" kulturu". Ideja zaokretu "od drustvene istorije kulture
ka kulturnoj istoriji drStva" nije svima volji. ldeja
ku}turnoj konstrukciji ponekad se tumaci kao primer uSU
bjektivisticke epistemologije", povlacenje sa polja verifika
cije, verovanje da " sve moze da prode".20 U jednoj studiji
novijeg datuma istice se znacaj "postdrustvene istorije" koja
predstavlja raskid ne samo s tradicionalnom drustvenom
istorijom vec i sa NI-om.
Pobuna protiv NKI-a ili bar nekih njenih aspekata, ili
tvrdnji do kojih dosla, moze se objasniti kretanjima do ko
jih tako cesto dolazi u istoriji, i1i potrebom nove generacije
naucnika da steknu reputaciju suprotstavljajuCi se starijima
i tako zauzmu svoje mesto pod suncem.
Medutim, valja priznati da su takvu reakciju prouzro
kovali i nedostaci progama NI-a, problemi koji su s vre
menom - zahvaljujuCi nekim kriticarima - izasli na videlo.
Pored ogranicenja konstruktivizrna, kojima ilo reCi
u prethodnom poglavlju, sledeca tri problema su posebno
ozbiljna: definicija kulture, metode koje valja slediti u NI
u i opasnost od usitnjavanja.
Nekada suvise iskljuCiva, definicija kulture postala
previse sveobuhvatna. Danas posebno problematican
odnos izmedu drustvene i kulturne istorije. Izraz "socio
kulturna istorija" postao uobicajen. U Britaniji Udru
zenje za drustvenu istoriju (Social istory Society) nedav
no redefinisalo svoje polje interesovaja, tako da ono sada
ukljucuje i kulturu. Bilo da tvrdirno da drustvena istorija
guta kulturnu istoriju ili da obrnuto, svedoci smo radanja
jednog hridnog zanra. Postoje razi nacini bavljenja tim
zanrom, neki istoricari vise obracaju paznju na kulturu,
zo Stepen Haber, nything Goes: Mcxico's 'New' Cultural Hi
" recepciji tekstova i slika kojima ranije bilo reci obicno
s"tory", 1-fipnic mericn Hisloricnl Rcviw 79, 1999, str. 309-330. Vie
ovoj dcboti mo1c sc nai u ostalim lancima u istom broju. Videti i Mi
gucl . Cabr:ra, Po:'/socinl History: nn inloduction, Lanham, Md, 2004,
mada primda tc novc .. novc istije" ostaje nejasna.
144
neki na drustvo. Istoricari Citaja, na primer, mogu se
usredsrediti na pojedie tekstove, ne gubeci pri tom iz vida
razolikost njihovih citalaca, ili se mogu fokusirati na raz
liCite grupe citalaca, ne iskljucujuCi iz proucavanja sadrzaj
onoga sto procitano.
Danas se termini "drustvena" i "kulturna'' koriste goto
vo kao sinonimi pri opisivanju istorije snova, na primer, ili
istorije jezika, humora, secanja ili vremena. Valja napraviti
odredene razlike. licno rezervisao bih termi "kulturna"
za istoriju fenomena koji se cine "prirodnim", kao sto su
sovi, secanje i vreme. S druge strane, buduCi da su jezik i
humor oCigledno proizvodi kulture, cini se prikladijim da
se za odredeni pristup jihovoj istoriji koristi termin "dru
stveni".
Kako god koristili ova dva termina, odnos izmedu "kul
ture" i "drustva" i dalje problematican. Vec tokom pret
hodne geeracije, u svom eseju "Podroban opis", jedan od
glavn inspiratora kulturnog zaokreta, liford Gerc, upo
zorio na opasnost da kulturna analiza "izgubiti dodir s
konkretnim podlogama zivota", kao sto su ekonornske i po
liti&e strukture. Svakako bio u pravu, i ostaje nam da se
nadamo da veze iti ponovo uspostavljene tokom onoga
sto mozemo nazvati "post-postmodernim dobom".
Koliku god da "kulturna istorija drustva" korist imala
od konstruktivistickog projekta, on ne moze zameniti soci
jalu istoriju kulture, ukljucujuCi istoriju samog konstrukti
vizma. Mozda doslo vreme da ostavimo kulturni zaokret
za sobom i krenemo dalje. Kako su Viktorija Bonel i Lin
Hant primetile, ideju socijalnom zaokretu ne treba oda
citi, vec prekrojiti.21 lstoricari citaja, na primer, trebalo bi
da proucavaju "interpretativne zajedice", istoricari religije
" "
"verske zajednice , istoricari prakse "prakticne zajedice ,
"
istoricari jezika "govome zajednice , itd. U stvari, studije
2! Vicloria . BonneiJ and Lynn Hunl, eds, Beyond tl!c Cultual ,
Bt.>rkeley 1999, str. 1-32.
145
postavljaj veliko drstveno pitanje: "?" Drgim reCima,
kakvi s ljdi gledali te predmete na odredenom mest
odredeno veme?
Kontoverze oko definicije povezane s sa kontrover
zama oko metoda. i francuska nouvelle blstoire tokom
sedamdesetih godina veka, NI prosirila polje kojim
se bave istoricari, pronalazeCi nove predmete procavanja,
kao sto s miris i zvk, Citanje i kolekcionarstvo, prostori i
tela. Tradicionalni izvori nisu bili dovoljni, s tr
sle relativno nove vrste izvora, od onih koji se ne zasni
vaj na cinjenicama do slika. Novi izvori, pak, zahtevaj
svoje sopstvene oike kritike izvora, pravila za citanje
slika kao istorijskih dokaza, uzmimo samo taj primer, i da
lje nis jasna.22
Opet, primamljiva , ali i vrlo proematicna ideja
kltri kao tekst koji antropolozi ili istoricari mog citati.
U svakom sl, valja napomenti da istoricari i antropo
lozi ne koriste metaforu Citanja na isti naCin. Kako Roze
Sartije napomeno, Gerc procavao borbu petlova na Ba
lij gledajCi odredene borbe i razgovaraja sa cesnicima,
dok Darnton analizirao macji masakr na osnov teksta iz
XVIII veka koji opisje taj incident (poglavlje 3).
Osnovni proem sa metaforom Citanja taj sto se ator
s njom ne lii da prizna intuicij kao validan materijal.
moze da presdi kada se.. dva intuitivna citatelja ne sloze?
Da li moguce formulisati pravila Citanja, ili bar identifiko
vatizreske pri citanj?
.
Sto se ritala tice, debata tek pocinje. Jedan kriticar
nedavno poksao da ukloni taj koncept iz recnika istorica
ra ranog srednjeg veka, tvrdeCi da se antropoloski modeli i
sacvani tekstovi iz IX ili veka ne poklapaj. Upozorenje
'nije bez osnova, jer ako nameravamo da opisemo odredene
dogadaje kao "ritale", moramo razjasniti kriterijme. Ako,
pak, razmjamo, kako malopre nagovesteno, okviri-
21 Pt1kunj dn lil: ovn prnviln uposlavc moz s naCi u Peter Burke,
Eyewilll>sill,\1, 2001.
146
ma vise-manje ritalizovaih praksi, proem prestaje da
postoji.23
U svakom sl, stav da odredeni predmet valja pro
cavati m samo jedne metode osiromasje kulturnu
istoriju. Na razliCite proeme valja odgovoriti razlicitim me
todama. Iako s ih neki nacnici napstili tokom kulturnog
zaokreta, za kvantitativne metode se ispostavilo da imaj
svoje mesto kultrnoj istoriji nista manje nego tradicio
nalnoj drustvenoj istoriji. U rad francskog istoricara Da
nijela Rosa, na primer, ilo da on proucava istoriju nacnih
institucija, knjiga odece, mozemo pronaCi dobar balans
izmedu kvantitativnog i kvalitativnog metoda.
Na trecem mest imamo problem sitnjenosti. Kako
smo videli prvom poglavlj, prvi istoricari klture gajili
su holistiCke amicije. Voleli s da vz stvari. U skorije
vreme, neki istaknti kulturni istoricari, posebno Sjedinje
nim Drzavama, zagovarali s klturoloski pristup kao lek
za usitnjenost, "mg osnov za reintegracij ameriCke
istoriogafije".24
Proem tome sto kultra cesto delje kao snaga
koja podstice sitnjenost, bilo Sjedinjenim Dciavama, Ir
skoj ili na Balkan. Vec ilo reci tome koliko su kulturne
razlike doprinele poliN:kim
t skoima Irskoj. Slican ar
gument Razjedinjava11ju Amerike (h Disuniting America,
1992) izneo istoricar Artur . Slesind.Zer Mladi, nagla5ava
jCi sta sve izgubljeno zbog znacaja koji se danas pridaje
etniCkim identitetima Sjedinjenim Drzavama.
Na vrlo razlicitom nivo, spon intelektualnog trenda \
prethodno opisanog kao "okazionalizam" (poglavlje 5) im
plicira fragmentarno shvatanje drustvenih gupa ili cak i
individualnog sopstva. karakteristicno "postmoder-
23 PhiUppe Buc, The Dnngers Ritunl, Princeton 2001.
Z4 Michael Kammen, .,Extending thc Reach of Arnerican Cultural
History", 1984 (reprint u Selvngcs nnd Binscs, Ithaca 1987, str. 118-153);
up. Thomas Bender, ,.Wholes and Parts: the Need for Synthesis n i Ame
rican s
i tory , ]oumnl ofAmericnn islory 73, 1986, str. 120-136.
"
147
no" shvatanje tome sto se svet posmatra kao fluidnije,
fleksiilnije, nepredvidljivije mesto nego sto se sociolozima,
drustvenim antropolozima ili istoricarima drustva cinilo
tokom pedesetih i sezdesetih godina veka. Uspon mi
kroistorije svakako deo ovog trenda, iako Natali Dejvis,
na primer, Emanuel Le Roa Ladiri Karlo Ginzburg kate
goricno poricu ikakva postmodernisticka stremljenja.2.5
i etnografi, i mikroistoricari se srecu sa prolemom
odnosa izmedu malih grupa koje detaljno proucavaju i ve
cih celina. Kako sam Gerc izneo prolem u " Pocliobnom
opisu", rec tome "kako da se stigne od zblrke etnograf
skih minijatura ... do bllorda koji prikazuju kulturni pejsaz
nacije, epohe, kontinenta ili civilizacije". U njegovoj studiji
borbl petlova cesto se pominju " Balinezani", ali Citalac se
moze upitati da li stavove kojima rec dele svi na Baliju,
ili samo musarci ili muskarci z i ocliedenih drustvenih gru
pa, verovatno iskljucujuCi elitu.
Slicno tome, kako smo videli, neki kriticari Darntono
vog masakra macaka" pitaju da li istoricar sme da izvodi
"
zakljucke nacionalnim karakteristikama na osnovu poje
dinacnog incidenta nevelikih razmera. Ovom studijom se
jos akutnije skrece paznja na Gercovo pitanje, jer su antro
polozi koristili studije jednom selu da i doneli zakljucke
malom ostrvu, dok istoricar morao da premosti jaz izme
du grupe segrta i populacije Francuske V veka. Kome
, mogli ismo se upitati, masakr macaka i smesan?
Ukratko, kulturnim istoricarima ne ponestaje prolema.
Sada cu se pozabaviti nekim nedavno objavljenim radovima
granicama, susretima i narativima da vidim da li se u ice
m od toga ndi resenje za bar neke od ovih poteskoca.
Prank R. Anktmllnll, Hitoriography and Postmodemism", Hi
15
..
story amtTlu:ory 28, 19/IIJ, 111r. 137-153; Ginzburgova reakcija u: Maria
Lucia Pal\arcs-Burkc, '1/r: M"tu i:;tory: Conf sions and Coversntions,
Cambridge 2002, str. 205.
148
Granice i susretanja
Fernan Brodel se jos 1949. svojoj cvenoj knjizi Medi
teran (Mediterranean) bavio znacajem "klturnih granica",
kao sto s Rajna i Dnav, od starog Rima do reformacije.
ipak, ovaj termin tek relativno nedavno s tr
razlicitim jezicima, mozda zato sto kltmim istoricarima
ndi nacin da se sprotstave sitnjavanju.
ldeja kulturnoj granici privlacna. Moglo i se cak
reCi da previse privlacna, jer mami one koji koriste da,
ne primetivsi, sklizn sa doslovne na metaforicku upotre
b termina, ne razlikjuci geografske granice od granica
izmed drstvenih klasa, na primer, granice izmedu sve
tog i profanog, ozbiljnog i komicnog, istorije i fikcije. Sada
cemo se usredsrediti na granice izmed kltra.
I ovde takode valja rr-apraviti razlike, na primer, razlike
izmed gledista izvan i unutar odredene kultre. Spolja
gledano, granice se cesto cine objektivnim i cak pomisli
mo da ismo ih mogli staviti na m. Studentima istorije
pismenosti Francskoj, na primer, posebno onima koji
procavaju period izmedu XVII i XIX veka, poznata c
vena dijagonala od Sen Maloa do Zeneve, koja razgranicava
pismeniju severoistocnu zon i jugozapadnu zonu, gde
ziveo manji broj pismenih ljdi. Drge kulturne mape k
z raspored manastira, univerziteta ili stamparskih presa
razlicitim delovima Evrope, ili zastpljenost poklonika
razliCitih religija Indiji.
Ovakve mape s delotvoran olik komunikacije, koji
cesto brzi i upecatljiviji nego parafraziranje re6ma.
ipak, bas kao reCi i brojevi, i mape nas mogu dovesti u
zaElud. One impliciraju homogenost untar odredene
..kltrne regije" i ostre razlike izmedu takvih regija. Kon
tinm izmed nemackog i holandskog podrucja (reci
mo) neminovno iva podeljen ostrom linijom, dok male
grupe Indusa pretezno muslimanskim regijama postaj
nevidljive.
149
 Spoljni g gledanja mora iti nadopnjen ntra
snjim, s naglaskom na iskustvo prelaska granica izmed
" "
"nas i "njih i pronalazenju Drgosti sa velikim D (ili mo
zda sa velikim , budci da s Francuzi prvi postavili teo
rij l'Autre). Ovde imamo posla sa simbolickim granicama
zamisljenih zajednica, granicama koje se opir stavljanju
na m. ipak, istoricari ne mogu sebl dozvoliti lksz
da zaborave da one postoje.
Takode, ilo i korisno razlikovati i fuQcije kultrnih
granica_. Istoricari i geografi ranije s ih posmatrali prven
siao prepreke. Danas, govori se glavnom granica
"
ma kao mestima ssreta ili "zonama kontakta . koncep
ta s u potrebl i svaki od njihje nasao svoje mesto.Z6
Zidovi i bodljikava zica ne mog da sprece protok ideja,
ali to ne znaCi da ulturne granice ne P<?Stoje . U najmanj
ruku, postoje neke fizicke, politicke ili kulturne prepreke,
ukljcjCi jezik i religij, koje sporavaj klturna struja-
. nja ih drugaCije kanaliS. Brodela su posebno zanimale
l zone koje rz otpor kultrnim trendovima, "odbljanje
1 da se pozajmi", kako on to nazivao, povezujuCi ovo odija-
1 nje sa zilavoscu civilizacija, njihovom moCi prezivljavanja.
1 Medu primerima koje navodi s i dgo japansko odoleva-
nje stolici i stol i "odijanje" reformacije u mediteranskom
svetu.z7
Jos jedan cuveni primer odijanja otpor prema stampi
u islamskom svetu, otpor koji trajao do kraja XVIII veka.
1 zaista, islamski svet posmatran kao barijera koja razdva
ja dve zone kojima s stampane knjige, istocne Azije i
26 Od mnogih nedavno izdatih studija, videti: Peter Sahlins, Bo
undaries: The Making of Francc and Spain in ll!c Pyrences, Berkeley, 1989;
Mary Louis Pratt, lmerial Eycs: Trnvel Writting and Transculluration, 1992;
Robert Bartlett, The Maki11g Europc: Co11quest, Colonizatio11 and Cutral
Clmnge, 1993, str. 950-1350.
27 Peter Burkc, ,.Civllizntions and Frontiers: The Anthropology of
the Early Modern Medllerrn11ean", u: j()hn . Marino, ed., Early Modem
istory and thc Soci11l Sclc11r1'.: Tcli11S llle L.imits of Braudel's Mediterranean,
irksville 2002, str. l23-14J.
150
Evrope. Takozvana barutna carstva (Osmansko, Persijsko i 1
Mogulsko) nisu ila neprijateljski nastrojena prema tehnolo
skim novinama, ali s bila rukopisna carstva ili "kaligrafske
"
drzave do 1800. godine (otprilike).
Jedan incident do koga doslo Istanbl pocetkom
XVI veka otkrio koliko taj otpor snaian. Madarski
konvertit islam (prethodno protestantski svestenik) po
slao sultan memorandum, objasnjavajuCi znacaj stampa
nja knjiga, i 1726. doio zvanicn dozvol da stampa se
kularne knjige. Medtim, verske vode s se tome protivile.
Presa odstampala tek sacic knjiga i nije dgo potrajala.
Islam i stampanje postali s saveznici tek XIX vek.28
Druga funkcija kulturne granice suprotna prvoj: me
sto ssreta ili zona kontakta. Nije retkost da granica bude re
gija sa svojom sopstvenom, izuzetno hiridnom kulturom.
Na Balkanu rano moderno doba, na primer, neki hriscani
s vali da se mole mslimanskim hramovima, dok
s neki mslimani cesto poseCivali hriscanske bogomolje.
Zatim, tokom borbl sa Trcima XVI i XVII vek, Poljaci i
Madari usvojili su turske modele ratovanja, kao sto upotre
ba sablje, i bas s oni ostatak Evrope uveli osmansk lak
konjicu kao vojnu formacij, pkove kopljanika i hsare.
_ _poi i balade s knjizevne vrste koje s posbno cve
tale oko granica, izmed hriscana i mslimana }paniji ili
istocnoj Evropi, na primer, i1i izmed Engleza i Skota. Iste
price sukoima cesto su pevane s strane granice, sa
istim protagonistima (Rolan, Dzoni Armstrong ili Marko
ra!jevic), prkos tome sto s heroji i zlikovci ponekad za
menjivali mesta. Ukratko, granice s cesto popriste ssreta
kltra.
28 . . Carter,
"lslam as Barrier to Printing", lte Moselm World 33,
1943, str. 213-216; Brinkley Messick, h Cnligrpf,ic State: Tcxtual Domi
nation and History in n Muslim Society, Berkeley 1993; Francis Roblson,
"
"lslam d the Impact of Prit in South Asia , u: Nigel Crook, ed., h
Trnsmission of Knowledge in Soutll Asia, Delhi 1996, str. 62-97.
15"1

Tumacenje susreta kultura
Jedan od razloga zbog kojih kulturna istorija nece nesta
ti, uprkos tome sto verovatno doCi do pobune protiv nje,
jeste znacaj susreta kultura u nasem dobu. Iz njega proizla
zi sve veca, goruca potreba da razumemo takve 5usrete koji
su se odigrali u proslosti.
Termin "5usreti kultura" usao u upotrebu da i zame
nio etnocentricnu rec iiotkrice", po5ebno 1992, tokom obele
zavanja 500. godisnjice Kolumbovog otkrica Amerike.
termin povezan 5 novim per5pektivama u istoriji, gde 5
paznja podjednako poklanja onome sto meksicki istoricar
igel Leon-Portilja nazvao "vizijom pobedenih", kao i viziji
pobednika.29 l5toricari su pokusali da rekonstruisu naCine
na koje su Kariljani primili Kolumba, Asteci Kortesa, ili Ha
vajci Kapetana Kuka (mnozina, "nacini", naglasava glediste
da su razliciti Havajci, muskarci i zene, na primer, ili pogla
vice i narod, mozda videli taj susret na razliCite nacine).
Nesporazumi 5ve vise postaju centralna tema studija
"
ove vrste, iako se koncept "nesporazuma , koji implicira da
postoji ispravna alternativa, cesto dovodi u pitanje. Umesto
njega se cesto kori5ti termin "kulturni prevod". ldeja da
razumevanje neke strane kulture slicno prevodenju zazive
la prvo medu antropolozima iz kruga Edvarda Evansa
Pricarda sredinom veka. Danas se kulturni i5toricari sve
vise bave tom idejom.
Ovakav pristup veoma koristan pri bavljenju istori
jom misionara. Kada su evropski misionari pokusavali da
preobrate stanovn.ike drugih kontinenata u hriScanstvo, ce
sto su pokusavali da predstave svoju poruku kao nesto sto
u 5kladu 5 lokalnom kulturom. Drugim reCima, verovali
29 Ovaj izraz franctaskl lstoriar Natan Vastel (Nathan Wachtel)
pozajmio za naslov svojc naajnc studije kolonijalnom Peruu: Vision
the Vnnquislrcd: 'irr Stmir Corrq::;t Pem tlrrouglr lndinn Eyes,
1570, 1971 (unle!lki pr:vod, l lnS!I()Ck 1977).
152
su da hriscanstvo prevodljivo, i pokusavali su da nadu
"
lokalne ekvivalente idejama kao sto su "spasilac , "Trojstvo",
Majka Bozja", itd.
"
1 primaoci su, bas kao i davaoci, ukljuceni u proces pre
vodenja. Za domoroce ili domorodaCke grupe u Kini, Ja
panu, Meksiku, Peruu, Africi i drugde, koje su privlacili
odredeni proizvodi zapadnjacke kulture, od mehanickog
sata do umetnosti perspektive, govorilo se da ih "prevode",
sto reCi da su ih prilagodavali svojim sopstvenim kul
turama, uzimali ih iz jednog konteksta i stavljali u drugi.
Kako su ih oblcno interesovali pojedinacni, mali predmeti,
ne strukture ciji su deo ti predmeti prvobltno ili, oni su
praktikovali jedan oblik bricolage, ilo u doslovnom smislu,
kao sto ilo sa predmetima materijalne kulture, ilo u me
taforickom, sto slucaj sa idejama. Ideja Misela de Sertoa
ponovnoj upotrebl" ovde od posebne vaznosti.
"
Jedan od mnogih mogutih primera potiCe iz Afrike XIX
veka, i opisan u knjizi britanske istoricarke Gvin Prins,
Skriveni nilski k (The idden ippopotamus, 1980). Prinso
va se bavi susretom francuskog protestantskog misionara
Fransoa Kojara i kralja Levanike od Bulozija, koji se odigrao
1886. Kojar, osnivac misije u Zambeziju, smatrao sebe co
vekom koji preobraca "pagane" i uvodi novi sistem verova
nja. Medutim, kada krenuo da se sretne s kraljem, Kojara
su zamolili da ponese na poklon metar pamucnog platna i
on pristao, ne shvatajuCi da to iti shvaceno kao njego
vo prinosenje zrtve na kraljevskom grolju. ga radnja
od mi5ionara pretvorila u poglavicu i dozvolila Levaniki da
ga preme5ti u lokalni 5i5tem.
Alternativni koncept, koji doziveo prilicno u5peha
krajem veka, jeste kot kulturne hibridno5ti.
ova termina imaju 5vofe prednosti i mane.
"Prevodenje" ima tu prednost sto 5tavlja akcenat na ono
sto pojedinci ili gupe treba da urade da bi ono sto strano
uCinili domaCim i poznatim, na strategije i taktike koje se
1530-
pri tome koriste. Proem sto taj rad na odomaCivanju nije
uvek sve5tan. Kada portugalski istrazivac Vasko de Gama
153
sa svojim ljudima usao u hinduisticki hram prvi put, oni
su verovali da su usli u crkvu i "videli su" hinduisticke ki
pove Brama Visne i Sive kao Sveto trojstvo. Primenjivali su
shemu opazanja iz svoje 5op5tvene kultre pri tumacenju
onoga sto 5U videli, da toga ni5u ni bi1i 5vesni. Mozemo li
govoriti nesvesnom prevodenju?
"
Termin "hibridnost , 5 druge strane, ostavlja pro5tora za
te ne5ve5ne proce5e i po5ledice koje ni5mo nameravali da
izazovemo. Nedo5tatak ove botanicke metafore potpuna
suprotno5t slabo5ti njenog rivala: ona suvise lako navodi
na zakljucak da rec proce5u koji se nesmetano i "prirod
no" odvija, pri tom potpuno izostavljajuCi ljud5ki faktor.
TreCi model kulturne promene proizlazi iz lingvi5tike.
U nasem dobu kulturnih susreta, lingviste sve vise zani
" "
ma proces koji opi5uju kao "kreolizaciju , drugim recima,
stapanje dva jezika u treCi, cesto tako sto od jednog jezika
potice veCina gramatike, od drugog veCi deo recnika.
Kulturni istoricari 5 vremenom su poceli da prhvataju da
ova ideja korisna pri analiziranju susreta na polju reli
gije, muzike, kuhinje, odevanja i1i cak supkultura mikro
fizike.o
Naracija u kulturnoj istoriji
Susret dogadaj, sto na5 navodi da razmotrimo me5to
koje u kultrnoj i5toriji zauzima pripovedanje dogadaji
ma, u proslo5ti povezivanog 5 sta;omodnom politickom
istorijom. Tokom prosle generacije, istoricar drustva Lorens
Stoun sa zaljenjem zabelezio ono sto naziva "povratkom
price". Trend koji on prepoznao, medutim, moze se preci-
:10 P.:lcr Gtllson, fmn8c nf fgic: Mntrrinl Culture Microphysics,
Chicago 1997; Dnv ld Huiss.:rtl nnd Steven G. Reinhardt, eds, Crcoliz
, za, "Stories in History: Cultural Narratives in Recent Works in Euro
tion ;,, .: 1\m.:ricn., Arllns;t 2000.
154
znije opisati kao potraga za novim olicima narative koje i
upotrejavali kultuxni istoricari i i5toricari drustva.i
Ovde rec paradoksu. Radikalni istoricari drustva
odbacivali 5U pricu jer su smatrali da se u njoj preterano
5tavlja akcenat na velika dela velikih ljudi, pri cemu 5 pre
uvelicava znacaj pojedinaca u i5toriji, posebno znacaj poli
ti&ih i vojnih voda, naustrb oblcnih ljudi - i zena. ipak,
prica 5 vratila bas sa sve veCim intere5ovanjem za oblcne
ljude i naCine na koje oni objasnjavaju 5voja iskustva, svoje
zivote, 5voj svet.
U medicini, na primer, lekari sada pokazuju vise intere
sovanja za price pacijenata njihovim bolestima i lekovima
koje koriste. U slucaju prava, pokret poznat pod nazivom
"
"pravni pripovedacki pokret ("Jegal storytelling move
ment ) razvio se u Sjedinjenim Drzavama osamdesetih
godina veka. Pokret se bavi tradicionalno potCinjenim
grupama, posebno etnickim manjinama i zenama, jer nji
hove price dovode u pitanje pravni sistem koji su stvorili
muski beli pravnici, koji nisu uvek dovoljno obracali painju
na potrebe i interese drugih grupa.
Slicno tome, interesovanje danasnjih istoricara za prieu
delom interesovanje za pripovedacke prakse karakteri
stiene za odredenu kultru, price koje pripadnici te kulture
"
"sami sebl pricaju s samima . "kulturne price", kako
su nazvane, izvor su vaznih tragova svetu u kome su is
pricane. Intrigantan i uznemirujuCi primer dolazi iz Rusije,
gde mit nasi1noj smrti carevog sina otelovljen cetiri puta
"
u ranom modernom dobu: kada "zrtvovao "Ivan Grozni
svog sina Ivana, Boris Godunov Dimitrija, Petar Veliki Alek
seja, Katarina Ivana".32
31 Lawrence Stone, "The Revival of Narrative", Past nnd Presml 85,
1979, str. 3-24; Peter Burke, istory of Events d Revival of Narra
"
tive", u: Burke, ed., New Perspectives istoricnl Writing, 1991 (drugo
izdanje Cambridge 2001), str. 283-300.
z Alain Besaon, L'' Tsnreviclz immole, Paris 1967, str. 78; Sarah Ma
pean istory", Amcricnn istarical Revicw 101, 1996, str. 1493-1515; -
155
 Sve vece interesovanje i za pricu kao istorijsku silu
sei. U ranije pominjanoj studiji Lin Hant Francuskoj
revoluciji ispitivana "narativna strukta" retorike revolu
cionara, gradenje zapleta prelaska sa starog rezima na novi
poredak, l kao komediografskog ljubavnog.
Nedavne studije Ronija Hsija i iri Run antisemiti
zmu u srednjem veku posvecene su ucestalim glasinama
da su Jevreji oskrnavili hostiju i da dolazilo do ritualnih
ustava dece, glasinama koje su postepeno postajale deo
kulturne price, diskursa ili mita. price su pomogle pri
definisanju hrBcanskog identiteta, ali su takode bile i "na
rativni napad" na Jevreje, oik simbolickog nasilja, koje
dovelo do pravog nasilja, do pogroma. Ovako ismo mo
gli da analiziramo i price vesticama i njihovom paktu sa
davolom.
Bavea se kasnijim periodom, Dzudit Volkovic razmatra
ono sto naziva uizazovima price koje postavio novi pro
gram kultne istorije". U svom Gradu uiasnog ui.ivanjn (City
Dreadful Delight, 1992) posmatrala kasni viktorijanski
London kroz vizuru savremene price, od otkrivanja decje
prostitucije u clancima "Devojackom priznanju moder
nom Vavilonu", do izvestavanja uistvima koje pocinio
" "
"Dzek Trosek . Ove "price seksualnoj opasnosti pomo
gle su da se stvori slika Londona kao "mracnog, mocnog i
zavodljivog lavirinta". Price su se oslanjale na kulturni re
pertoar, ali su istovremeno uticale na percepciju citalaca.
Opet, u Ostrvima istorije (Islands History, 1985) antropo
log Marsal Salins pisao "istaknutoj ulozi znaka u akciji",
prilagodavajuCi Kunovu ideju naucnoj paradigmi koju
nova otkrica stavljaju na probu u kultumom poretku koji
samim susretom, na proi, sto u ovom slucaju dolazak -
ren Halttunen, .,Culturnl History and the Challenge of Narrativity", u:
Vicloria Bonncll and Lynn Hunt, t!ds, Reyo11d tltl! Cultural , Berkeley
1999, str. 165-181.
33 Ronnic ll!!la, '. Mylfl nf Rit11nl M11rder, New Haven 1988; iri
Ruin, Genti/e Tnles, N\:w l lnvn 1999.
156
petana Kuka i njegovih ljudi na Havaje. On pokazuje kako
se Havajci trude da uklope Kuka u svoje tradicionalne price
godisnjem ukazivanju njihovog boga Lona, i poku5avaju
da izglade nesklad izmedu njih dvojice menjanjem price.
Znacajna implikacija Salinsovog eseja jeste teza da
moguce pisati kulturnu istoriju u narativnom obliku koji
se veoma razlikuje od relativno staticnih "portreta" odrede
nih doba iz pera Burkharta i Hejzinge. Postavlja se pitanje
kako napisati takvu pricu, ne obojiti pricu l trijumfa
listiCkim tonovima, kao sto to u tradicionalnim udzbe
nicima "zapadnoj civilizaciji", koji su prica napretku,
l u tragicnim, nostalgicnim tonovima, kao sto prica
o gutku.
Gradanske ratove, na primer, od Britanije XVII veka do
Sjedinjenih Drzava XIX veka, mozemo proucavati kao suko
be kultura. Fascinantna narativna istorija Spanskog gradan
skog rata mogla i ti napisana iz ovog ugla, predstavljajua
taj rat kao niz sudara izmedu regionalnih i klasnih kulta,
povrh toga sto rec sukobu suprotstavljenih politickih
ideja. Kompleksne price kojima se izrazava mnostvo vizura
naCin su da se sukob ucini razumljivim, kao i da se odupre
tendenciji ka usitnjavanju, koja ranije opisana.
Primer ine tokom sezdesetih godina veka podsta
kao neke istoricare da se pozabave proslim "kultnim
revolucijama", posebno u Francuskoj 1789. sa njenom no
vom politickom kulturom i pokusajem rezima da nametne
egalitarnu uniformnost u odevanju, zamenjujuCi time hije
rarhijska pravila n Starog rezima. Slicno tome, na
polju jezika postojao plan da se lokalni palois, ili dijalekt,
zameni francuskim jezikom da i se "gradani stopili u na
cionalnu masu".
Ne l naodmet ispitati i druge revolucije iz ovog
ugla. Tokom puritanske revolucije, na primer, pozorista su
l zatvorena i na nekim mestima uvedena praksa na
devanja novih imena, poput "Hvaljen-lsus", da i se sim
bolizovala privrzenost roditelja novim verskim idealima.
Opet, boljsevicka revolucija ukljuCivala i "proces civiliza-
1.57
 cije". Lav Trocki se, recimo, bavio "kulturom izrazavanja",
pokusavajuCi da iskoreni psovke i bedi oficire da koriste
ctive oike obracanja, (Vi, ne i) kada razgovaraj sa
svojim vojnicima. Specijalni propagandni vozovi nosili s
revolucionarne filmove, spise i pesme oicnim ljdima si
rom Rsije.4
U kulturnoj istoriji revolucija ne i smelo da se pretpo
stavi da posle tih dogadaja sve krece iznova. sto smo
vec reklj, nesto sto naizgled novina moze zamaskirati
istrajnost tradicije. U ovoj prici i valjalo naci mesta za kul
turne opstanke cak ono sto i se moglo nazvati "povrat
kom potlacenih", kakav smo mogli videti Engleskoj 1660,
kada monarhija ponovo uspostavljena, pozorista pono
vo otvorena. Trebalo i naCi mesta i za ponovna izvodenja.
Vode neke revolucije cesto s sebe videli kao nekoga ko
ponovo izvodi nek prethodnu revolcij. Boljsevici s se
ugledali na Francsk revolcij, na primer, cesnici Fran
cske revolcije smatrali s da ponovo jzvode Englesk re
volcij, Englezi s, pak, videli dogadaje u svoje vreme
kao ponovno izvodenje francuskih verskih ratova XVI
vek. U pricama klturnih istoricara trebalo i naCi mesta
i za takva videnja, da se to, naravno, ne svede samo na
nekriticko ponavljanje.
Reprize se ne svode samo na revolucije. U hriScanskoj
kltri, pojedinci su ponekad smatralj da ponovo izvode
"Pasij Hrjst", pocev od Tomasa Beketa danima pre
njegovog uistva kenterberijskoj katedrali, do Patrika
Pirsa dok organizje ustanak protiv Britanaca iz dablinske
poste 1916.
Opet, Sri Lanki danas, neki Singalezi smatraj da po
novo izvode za njihov klturu, jedan od kljcnih verskih
spisa i dodeljj Tamilima ulog davola. Ono sto Hejden
"
Vajt naziva "gradenje.m zapleta moze se naCi ne samo
delima istoritara vec i u pokusajima oblcnih ljdi da shva-
:}4 l'ctcr Kcnt.:z, 1//rl/t of lltt' f>rmsndn Stnte: Soviet Methods ofnss
Mobllizntir, '1917-1929, C1briti);C 1985.
158
te svoj svet. Jos jednom ocigledan znacaj kltrnih ili
perceptalnih shema, ali ovom slucaj sheme formiraj
pric, ,,narativni napad", poput onoga na Jevreje, cije s
posledice destruktivne. Istorija Sri Lanke, ilo klturna ili
politi&a, mora negde smestiti takv prica, i takode, narav
no, tamilsk kontraprica. U vremenu etnickih sukoba, vise
nego izvesno da cemo se sve vise susretati sa ovakvom
vrstom istorije.
Zakljucak
"
Bilo kakav "zakljcak , pravom smislu te reCi, i i ne
mesan ovoj knjizi. Nova kulturna istorija mozda jeste na
izdisaj, ali sira prica kulturnoj istoriji jos traje, kao sto se
navodi pogovor. Na nekim poljima, kao sto kulturna
istorija jezika, istorijska istrazivanja tek sada pocinju. Tek
Ci proemi s i dalje bez resenja - najmanj ruk, nis
svi zadovoljni postojeCim resenjima- novi prolemi sva
kako iskrsnti. Ono sto sledi, stoga, nije formalni zakljucak,
vec jednostavno izrazavanje nekoliko licnih stavova koje,
"-
verovatno, ali ne i nzno, dele moje kolege.
Tokom poslednje generacije, kltrna istorija - razli
citim znacenjima tog termina, kojima ilo reCi knjizi
-bila arena kojoj s se odigrale neke od najuzbdlivijih
najpronicljivijih rasprava jstorijskoj metodologiji. Istovre
meno, kulturni jstoricari s, kao i istorjcarj drstva, prosiri
vali polje istorije prlizili istorij sjroj li.
Svejedno, niti sam ovde tvrdio, niti zajsta verujem
da kulturna istorija najbolji olik istor.ije. Ona jedno
stavno neophodan deo kolektivnog istorijskog podhvata.
t svojih sseda - ekonomske jstorjje, politicke istorije,
intelektalne istorije, drustvene istorije, itd. - ovaj pristup
proslosti daje neophodan doprjnos nasem shvatanju istorije
kao celine, "totalnoj istorjji ", kako su Francuzi zvali.
159
 sto kulturna istorija odnedavno modi pruza sa
tisfakciju onima koji se njome bave, kao na primer , ali mi
znamo da kulturne mode ne traju dugo. Pre kasnije doCi
do n protiv "kulture". Kada do toga dode, moramo
da ucinimo sve sto mozemo da se istorijska otkrica do kojih
smo dosli - rezltati kulturnog zaokreta - ne izgube. Istori
cari, posebno istoricari empiristi pozitivisticki" istorica
ri, nekada su patili od bolesti doslovnosti. Mnogi nis imali
dovoljno sluha za simbolik. nogi s tretirali istorijske
dokmente kao transparentne, obracajCi malo nimalo
paznje na njihovu retorik. Mnogi od njih su odbacili od
redene ljdske postupke, poput toga da li se krste sa dva
ili tri prsta kao k" rituale, puke" simbole, beznacajne
stvari.s Tokom poslednje generacije, kltrni istoricari, kao
i kltrni antropolozi, pokazali su slabosti pozitivistickog
pristpa. Kakva god ila bdcnost procavanja istorije, ne
i se trebalo vracati na doslovnost.
s Pctcr Burkc, "Tht: Repudiation of Ritual in Early Modem Euro
pe", u: Hislricnl 11tlrro,losy Enrly Mdem r, Cambridge 1987,
str. 223-238; ,;f'hc I0Rc of Litcral-Mindedness", Common Knotvledgc 2,
1993, str. 108-121.
160
Pogovor:
Kulturna istorija XXI veku
Ako , prema cuvenoj izreci Harolda Vilsona, nedelja
dana dug period politici, cetiri godine su veoma kratak
period kada rec pregled proslosti. No, od prvog obja
vljivanja ovog eseja 2004, kulturnoj istoriji objavljeno
toliko studija da su odredeni komentari neophodni. Iako,
bar mom misljenj, nema nagovestaja znacajnijih pro
mena pravca razvoja dogadaja, bilo i korisno razmotriti
najnovija desavanja. Pocecemo od nedavnog oCigledno neo
doljivog spona poplarnosti kulturne istorije. Od 2000.
objavljeno bar deset uvodnih dela toj temi, dva na fran
cskom (jedno okvir cvene edicije "Que-sais-je", sto
podrazumeva odreden akademski nivo), dva na engleskom
i jedno delo na danskom, finskom, nemackom, italijan
skom, spanskom i portgalskom jeziku (u Brazilu).l Dola
ze nova dela. Udruzenje za drustvenu istoriju pokrenlo
2004. casopis Kulturna i drustvena istorija. U Aberdinu
1 Pored kjige koju citate, videti: Alessandro Arcangeli, 1 cos'e
ln stori culturale?, Rome 2007; . Christianse, Kulturl1istorie som
opposition, hg 2000; Ute Daniel, Kompedium Kulturgeschichtc,
Frankfurt, 2001; Francisco Falcon, Historia cultural, Rfo de Janeiro 2002;
Anna Green, Cultural History, Basingstoke 2007; Pasca1 Ory, L'histoire
ctlturclle, Paris 2004; Philippe Poirier, Les enjeux de /'l!istoire culturellc,
Paris 2004; Anaclet Pons, Justo Serna, Ln historia cultural: autores, obras,
lugarcs, Madrid 2005; Marjo Kaartinen, Anu Korhonen, istorian kirjoit
/amisesta, Turku 2005.
161
2007. osnovano Mednarodno drstvo za klturn istorij.
Franczi s vec imali svoje Association pour le developpe
ment de l'histoire culturelle.2 Skpovi na t tem postali
s uoicajena stvar.
No, ta desavanja nis jedinstvena, vec raznolika. U
okvir klturne istorije postoje nacionalni stilovi ili tradi
cije, kao i kad rec antropologiji i1i cak - iako manjoj
meri - priiOdnim nakama. U ovom s vec ilo reCi sto, mom misljenj, neke od njih cine.
nemackoj, holandskoj i fracskoj tradiciji. U Britaniji
dgo i pristan izvestan otpor prema klturnoj istoriji
za k se smatralo da nespojiva s "cvrstim Cinjenicama"
i1i "nepoitnim dokazima". U Danskoj takav otpor i dalje
opstaje, prkos ranom doprinos Troel-Luda.4 Nasprot
tome, SAD s jedno od mesta gde klturna istorija -
t kulturne geografije i kiturne antropologije - najd
ze usponu. Izazov objasniti klturne aspekte razlike
izrned severnoamerickog stavljanja naglaska na klturu
i britanskog na drstvo, dovodeCi americki stil vezu s
fluidnoscu imigrantskog drustva kome pristna veli
ka geografska i drustvena pokretljivost, britanski sa sta
ilnijim drustvom, kao i sa onim sto ismo mogli nazvati
"
"kultrom empirizma .
Cini se da se danas klturna istorija pise svem. Posto
je klturne istorije kalendara, zrocnosti, klime, kafana, kor
seta, istrazivanja, brada i brkova, straha, impotencije, nesa
nice, carobnih gljiva, mastrbacije, nacionalizma, trudnoce,
predmeta i dvana, da navedemo samo neke teme kojima
Adresa za kontakt sa lnternational Society: http://www.abdn.
ac.uk/ch/ch soc.shtml.
3 Filip
Poarije (Philippe Poirier) uredio knjigu nacionalnim
stilovima kulturne istorije koja se na francuskom jeziku pojavila 2008.
Up. Chris Hann (ed.) One Disciplil Four Wnys: Britis/1, Germm, French
nnd Americn11 A11tllrop11IO,y. Chicago 2005; Nathan Reingold, "The Peculi
arities ( the Amcricnns, or Art! l'hcre National Styles in the Sciences?",
Scieuce ir1 Conlt:xl 4 (1991) 347-366.
4 lle . Chritlnnsc11, " Kulturhistoriens genkomst", istorisk Tid
skl'if/ 1 07 (2007) 207-235.
162
s od 2000. pisane knjige.s Ideja "kulturne revolcije" prosi
rila se sezdesetih godina veka iz ine na druge prostore
i periode, kljucjCi Rsij i Meksiko iz dvadesetih godina
veka, i na drevni Rim i Atinu.6 Pitanje koje se ovde
ocigledno namece jeste da li te nove knjige nude ono sto se
lekarskim receptima oznacavalo sa "nema razlike odno
su na prethodno" i1i itno menjaj olast kultrne istorije,
Okruzenje koje se menja
U poslednje vreme posebnu z privlace odredeni
delovi kltrne istorije, medu njima telo, nacionalni identi-
5 Jrg Rupke, Zeit und Fcst: Eine Kulturgescflidite de s Knle1tdnrs, Mu
nich 2006; Stephen Kern, Cultura/ blstory Cnusnlity: sciencc, murder
nove/s, nnd systems thought, Princeton 2004; Wolfgang Behringer, Kul
turgcsclzichte des /imns von der Eiszeit bis zur globnlelt Erwiirmug, 2nd edn,
Munich 2007; Maikman Ellis, The Coffcc-House: culturnl history, Lon
don 2004; Valerie Steele, The Corset: n culturnl history, New Haven 2001;
Benjamin . Elman, Cultural istory of Civil Exnminations in Lte Impc
rin/ Clzin, Berkeley 2000; Allen Peterkin, One Thousand Beards: cultural
history offncinl lmir, New York 2002; Joanna Bourke, Fear: cu/turn/ hi
story, London 2005; Angus McLaren, ImpotenCt!: n culturnl history, Chica
go 2007; Eluned Summers-Bremner, lnsomna: i culturnl history, London
2007; Andy Letcher, SJroom: culturnl history of the magic mushroom, 2006;
Thomas LaqueuJ', Solitnry Sex: culturnl l!istory ofmnsturbation, New York
2003; ] Leerssen, Nntional Tl10ught i11 Europe: n culturnl hislory, Amster
dam 2006; Clare Hanson, Culturnl istory Pregnnncy: pregrmncy, medi
cic n11d culture, 1750-2000, Basingstoke 2004; Bjarne Stoklund, Tingenes
kulturhistorie, Copenhagen 2003; Iain Gately, Tobncco: n cultural lristory of
lw nn exotic plat seduced civilizntio11, New York 2002.
Kate Transchel, Under tlu: influence: working-clnss drinking, tempe
rnnce, nnd culturnl n'Volution in Russia, 1895-1932, Pittsburgh 2006; Mary
. Vaughan, Stephen . Lewis (eds) The Eagle and Virgin: nntion and
culturnl revolutio11 in Mexicn, 1920-1940, Durham, NC, 2006; Thomas Ha
binek, Alessandro Schiesaro (eds) Tl!e Ramnn Culturnl Revolution, Cam
bridge 1997; Robin Osborne (ed.), Debnting tl!c Atheninn Culturnl Rl.wlu
tion: Art, liternture, plzilosophy nnd politics 430-380 ., Cambridge 2007.
163
tet i ono sto i se moglo nazvati kulturnom istorijom ideja.
Istorija tela, kao sto smo videli cinila znacajan deo NKI-a.
lstorija cistoce jedna od njenih kljucnih olasti. Ona ne
predstavlja novinu - kao i uvek, njom su se, pre profesiona
laca, bavili istoricari amateri. Ipak, novija istrazivanja pred
stavljaju veliki doprinos, zahvaljujuCi intenzivnijim nasto
janjima i, narocito, antropolozima poput Meri Daglas, koja
pokaza}a kako Se zakoni cistoce razlikUJU oaulture do
kulture. Jedna od tema novijih istra.Zivanja znacaj cesto
koriscene metafore cistoci ili Cistoti - duhovnoj cistoti,
etnickom Ciscenju, Cistoti jezika itd.7 Druga povezanost
ideja cistoCi i nacionalnog identiteta, koja , na primer, u
XIX veku navodila ameri&e gospode iz srednjeg staleza da
poducavaju italijanske ili poljske imigrante svojim standar
dima cistoce, kao dela americkog naCina zivota.s U novijim
istraZivanjima u domenu kultume istorije kljucn tema
i dalje na..s!_onajjdentitet. U naglom razvoju istra.Zivanja
kolektivnog pamcenja, na primer, cesto se istice nacionalno
pamcenje, tr smislu svesno prenosene tradicije s jedne ge
neracije na drugu. Studije nacionalnim simbolima poput
spomenika, devojaka ili zastava ile su relativno retke kada
1979. francuski istoricar Moris Agilon objavio studiju
Marijani, ali se od tada njihov broj veoma uvecao, ne samo
u Evropi vec i u Brazilu, na primer, i Meksiku.9 rezultat
zanimanja za izmisljene tradicije i zamisljene zajednice
7 Douglas Biow, lze Culture Clennliness in Rennissnllce ltaly, Ithaca
2004; Peter Burke, Languages and Communities in Early Modern Europe,
Ca mbridge 2004, poglav lje 6.
8 Lawrence Wright, Clea11 and Decent: the Jascinating history the
batl!room a11d the water closet, London 1960; Mary Douglas, Purity and
DmJgL>r, London 1966; Georges Vigarello, Lc propre et / snle, Paris 1985;
Suellen , Chasing Dirt: Amcricmr Pursuit Clemrliness, New York
K
1995; Virginia Smith, Clcmr, Oxford 2006; atherine Ashenburg, /r
Dir(fJn, Clcn: ntr mrsmritizcd lristory, New York 2007.
f-9
_ Maurice Agulhon, Mnrimmc i11to /ttle: Repulican imngery and
e
symbolism i11 Frmrcc, 1789-11180, (1979: engl ski prevod), Cambridge 1981;
Jose Murilo de Carvalho, form;tio dns nlmas: imagintirio da Ri
Brnsil, Sao Paulo 1990; nriu Plorescano, L bandt'a mexicnna: breve
164
uzoru na Benedikta Andersona i Erika Hobsboma nastalo
mnostvo knjiga stvaranju nacija - Amerike, Argentine,
Australije, Kanade, Etiopije itd. Dat podsticaj i studijama
u olasti istorije jezika, narocito "stvaranja" nacionalnih jezi
ka poput modernog grckog i hebrejskog, kao i ozivljavanju
interesovanja za istorijsko slikarstvo XIX veka.IO
Duzepe Macini, za koga se moze reCi da strucnjak za
nacionalizam, rekao jednom da italijansko istorijsko
slikarstvo njegovog doba doprinelo stvaranju nacije. Slike
su predstavljale deo onog sto i se moglo nazvati "naciona
lizacijom proslosti", koja u XIX veku bila veoma vidljiva,
ne samo u istorijskim knjigama vec i kada rec statuama
nacionalnih junaka na javnim mestima, romanima, pozori
snim komadima i operama, koji su se odnosili na cuvene
prizore iz nacionalne proslosti i komemorativne rituale kao
sto su stogodisnjice.
Kulturna istorija naroda primer onog sto i se moglo
nazvati "kulturnom istorijom ideja". Pravci razvoja intelek
tualne istorije i kulturne istorije, kao sto vec navedeno,
dosta se razlikuju, ali se granica izmedu njih sve manje po
stuje. Ocigledan primer te hiridne kulturne istorije ideja
ono sto i se moglo oznaCiti kao istorijska sociologija
istorijska antropologija znanja, kakvom se bave, na primer,
Franscaz Vake u Francuskoj, Martin Mulsou u Nemackoj
i Vilijam lark u SAD. Sva ta tri naucnika nastoje da na
razlicite nacine povezu istoriju ideja sa sirim kulturnim de
savanjima u koja spadaju i promene u olasti komunikacio
nih medija. U svom bavljenju "kulturama znanja" oni isticu
znacaj kulturne istorije i, poput naCina citanja ili zapi
sivanja, istorije akademskih obreda unapredenja, kao sto su
historin de su formncion simbolismo, Mexico City 1999; id., lmdge'S de /
pntria, Mexico City 2005.
Za kratak izvod iz ovih stud ija videti: Anne-Marie Thiesse, Ln
crention des identites 11fi01mles: Europe XVIII-XX siede, Paris 1999; David .
, 11 cult the rrntion i11 France: inventing nntionnlism, 1680-1800, Ca m
bridge, Mass., 2001; Leerssen, National Thougbl in Europe: culturnl
history, Amsterdam 2006.
165
 svecanosti dodeljivanja titula, i istorije materijalne kulture
obrazovanja, ukljucujua "mala nastavna pomagala" poput
skolskih tabli i naslona za citanje. Mi svet ucenja oblcno
r dovodimo u vezu s Citanjem i pisanjem, ali u svim ovim
trima studijama naglasava se odrzanje usmene kulture na
univerzitetu u doba stampe, u vidu predavanja, seminara
i viva voce ispita.ll
VeCina primera novih pristupa kulturnoj istoriji opisa
nih u ovoj knjizi, odnosi se na Evropu i SAD. Ali, u doba
kulturne globalizacije postoji i tendencija ka globalizaciji
kulturne istorije.
"
"kulturi knjige i nacinima Citanja s komparativnog gle
dista bilo vec reCi, pri cemu ukazano na razlike izmedu
sistema pisanja i stamparskih tehnologija u Evropi i istocnoj
Aziji. Istoricari carstva, narocito britanskog, otrili su znacaj
kako prakticnih informacija, tako i sireg opsteg znanja za
proces upravljanja. Ricard Drejton , na primer, vratio Bota
nicku bastu u Kjuu u njen imperijalni amjent.12
Tri najznacajnije studije carstvu i informacijama bave
se istorijom kolonijalne lndije. U prvoj se tvrdi da su svoje
znanje Indiji, za cije sticanje oCigledno nisu pokazivali
veliko odusevljenje, Britanci koristili za upravljanje tom ze
mljom. U drugoj se istice znacaj nacina na koji su britanski
upravljaci nadogradivali praksu svojih mongolskih prethod
nika, dok se u trecoj tvrdi da kastinski sistem, bar u svom
savremenom obliku, nije i toliko izraz indijske tradicije
koliko rezultat susreta indijskih podanika i britanskih upra
vljaca, jer su ovi drugi zeleli da klasifikuju ljude pod svojom
upravom.t
11 Fraoise Waquet, Parler rm livrc: l'oralite / / savoir, 16- dia, Princeton, Princeton University Press, 2001.
20 siccle, Paris 2003; William Clark, Acadcmic Charisma and the Origins
tle Rcsenrclr U11iversity, Chicago 2006; Martin Mulsow, Die unmstnndigc
Gt:lelrrlcmrepublik, Stuttgart 2007.
IZ Richard Drayton, Nnlrm!'s Governmtnl: science, lmperinl Britnin,
a11d 1/rc 'improvemcnl' llrc: TOOI'Id, New Haven 2000.
1 rnard S. Cohn, Colo11ialism and its Jorms Knowledgc: tlrc Bri
tislr i11 l11dia, Princelon, Princclon University Press, 1996; Christopher
166
lnteresovanje za kulturna susretanja, cemu vec bilo
rea i dalje raslo. Na primer, ono sto se nekad proucavalo
kao istorija preobracenja u hriscanstvo islam sada se sve
vise posmatra s gledista primaoca i davaoca i objasnjava
kao svesni ili nesvesni sinkretizam hiridizacija. Upeca
tljiv primer takve tendencije jeste studija ranom moder
nom dobu Japana, u kojoj izraz hriscanin" zamenjen
"
lokalnom varijantom kirishitan", da i se naglasila razlika
"
izmedu onog sto su misionari govorili i onog sto su "preobra
cenici " shvatali. Slicno tome, Serz Gruzinski proucavao
kulturne posledice spanskog osvajanja Meksika - jednog
izuzetno nasilnog oblika susretanja - u smislu hiridizacije
metissage ideja i slika. 14
Veoma zanimljiva tema u istoriji prijema, koja nije pro
ucavana onoliko detaljno koliko zasluzuje, jeste ono sto
bismo mogli nazvati dvostrukim susretom", kruznim kre
"
tanjem, u kome se ono sto u pocetku prihvaceno i izme
njeno vraca u zemlju svog porekla. Odnosi Japana i Zapada
pruzaju upecatljive primere tog kulturnog krUZ.nog toka. V.
. Jejts napisao pozoriSni komad At the Hawk's Well (1917),
cija radnja smestena u irsko "herojsko doba", ali oponasa
stil tradicionalnih japanskih NOH pozorisnih dela. Japan
ski pisac Jokomisi Mario , sa svoje strane, adaptirao At the
Hawk's Well kao pozorisno NOH delo koje se prikazivalo u
Tokiju 1949.15 Jos jedan primer su japanski slikari koji su od
lazili u Pariz i odusevljavali se Maneom i Tuluz-Lotrekom,
Bayly, Empire and lnformnlion: lntelligence Gnthcring nnd Social Communica
tion in lndia, 1780-1870, Cambridge, Cambridge UniversHy Press, 1997;
Nicholas Dirks, Cnstes Mind: Coloninlism nnd thc Mnking Modern In
14 Ikuo Higashaba, Christinity in Enrly Modern ], Leiden, Bri-
11, 2001; Serge Gruzinski, The mestizo mind: the intcllectual dynamics of
coloniztio11 a11d globn/iztion (1999: english trans.), London 2002.
Reiko Tsukimura, .. Comparison of Yeats' Al t11c Hawk's Wcll
and its Noh Version", Litcml urc East nnd Wes/ 11 (1967) 385-397; Richard
Taylor, h Drama W. . Ycnts: /ris/1 Mytlr nnd thc ]apnncse No, New Ha
ven 1976, 111-120.
167
metnicima koji s bili obozavaoci japanskog slikarstva.I6
Da li ovi primeri govore privlaenosti egzoticnog, prisnog,
i1i komblnacije i jednog i drugog?
Jedan od nacina da se prebrodi jaz izmed prenosa i
prijema jeste provera prevoda i nacina na koji s kljcne
ideje izmenjene prenosenj na drge jezike. poseb
no, cak veoma pecatljivo, vidljivo slcajevima prevoda
evropskih ideja na jezike veoma razliCite strktre, koji se
govore klturama sa izrazito razlicitim tradicijama. U pro
ces prevodenja knjige slobodi Dzona Sjarta Mila, na
primer, teskoc predstavljao kljcni izraz "sloboda", jer
za njega nije postojao domaCi izraz istog znacenja. U Sene
gal izraz demokaraasi postao deo jezika volof, ali s se
njegove asocijacije razlikovale od zapadnih. Iz tih razloga
pojam "prevoda sklad s lokalnom kltrom", smisl
da se ono sto preuzeto prilagodava potrebama i svrhama
klture koja zima, od koristi klturnim istoricarima kao
sto i i antropolozima koji s ga stvoriliP
U istoriji prevoda, okviru koje istoricari rade zajedno
s lingvistima i strucnjacima za studije prevodilastv",
"
pokrece se jedno opste pitanje koje ovde moramo razmotri
ti, pitanje sseda.
Kulturna istorija i njeni susedi
Kultrna istoija nije monopol istoricara. Ona mltidi
sciplinarna i meddisciplinarna; drgim recima, potice iz
razliatih mesta, razliCitih katedri niverziteta- primenjje
se i izvan niverzitetskih sredina. Otda, kao sto smo videli,
nije lako dati odgovor na pitanje sta kultrna istorija.
Jedan, mozda osnovni, nacin da se definise neciji iden
titet jeste da se to cini odnos na drgog", pre svega na
"
susede. vazi kako za nacne discipline, tako i za narode.
Oni takode imaj svoje "olasti", kulture, plemena i teritori
je.18 U svakom sl, intelektalna inovacija cesto posle
dica izbegavanja granicne policije i neovlascenog ulaska na
teritoriju drgih, , da se drgacije izrazimo, pozajmljiva
nja od sseda mesto da ih drzimo na odstojanj.
U liske ssede kltrne istorije spadaj antropologija,
istorija knjizevnosti i istorija umetnosti, kojima ovoj
knjizi vec ilo reci. Od knjiZevnih kriticara klturni istorica
ri mog da n kako da "briZljivo citaj" tekstove, od isto
ricara umetnosti kako da tmace slike (od z ikonografije
do sire ikonologije), od antropologa kako da tumace Citave
kultre. Danas tesko zamisliti kako s istoricari mogli da
rade bez knjizevnih pojmova kao sto zanr, antropoloskih
t habltsa ili metniCko-istorijskih kao sto shema.
Danas se na istorij umetnosti sve vise gleda kao na
kulturn istorij. Varburgova tradicija, koja na vizelne
"
studije" [Bildwissenschaft] gleda kao na deo "studija kultu
re" [ulturwissenschaft], bila jedno vreme zanemarena, ali
sada postaje ponovo aktuelna zahvaljja naroCito nemac
kim vizelnim istoricarima", ranije istoricarima umetnosti,
"
t Hansa Beltinga i Horsta Bredekampa.19 tendencija
se ogleda u sve cescoj potrebl izraza vizelna kultra",
"
kao i reorganizaciji niverzitetskih katedri pod nazivom
vizuelne studije studije vizelne kltre, gled na

16 S. Takashina (ed.) Paris in ]npan: the ]apnnesc Encoun/er tuith Euro 18 Tony Becher, Academic Tres nnd Territories: intcllectual enquiry
pcnn Pninting, Tokyo 1987. and the cultures of discipli11es, Milton Keynes 1989.
17 Frederick Schaffer, Democrncy in Trnnslnlion: undcrslnndill8 pofilics 19 Richard Woodfield, Arl Hislory ns Culturnl istory: Wnrurg's Pro
i11 nn rmfnmillnr cultrm:, lthaca, Cornell University Press, 1998; Douglas jects, Amsterdam 2001; Hans Belting, Bild-Anthropologie: E1ttwrje fr
Howland, Trnnlllntins lllc W;t Honolulu, University of Hawaii Press,
, eine Bildwissensclmft, Munich 2001; Horst Bredekamp, " Neglected
2001; Peter Burke, \. Po chia Hsia (ds) Cultural Translntion in Enrly Mo
- Tradition? Art History as BiJdwissenschaft", Criticnl Inquiry 29 (2003)
tkrn Europc, Cambridg: 2007, narocito str. 7-10. 418-428.

168 169
studije kulture.20 Strucnjaci koji se bave vizuelnom kultu
rom, proslom i sadasnjom, ispomazu se antropologijom
(koja se takode okrece "vizuelnom") i knjizevnim studijama
(koje stvaraju hibridne " pojmove poput "vizuelnog teksta",
, "
"vuzuelne pismeosti "vizuelnog navoda itd.). No, u ovoj
fazi bilo i korisno ostavitite discipline strani da smo
prufili ruku nekim manje poznatim susedima kulturne isto
rije, medu kojima su sociologija, etnologija, liografija,
geografija, arheologija, i ekologija i ologija.
Sociolozi se vec dugo bave kultuJ;'om: izucavajuCi soci
ologiju umetnosti i knjizevnosti kao i ono sto se nekada
"
nazivalo "masovnom kulturom ili "supkulturama". D
"
nas, medutim, ono sto zovemo "SQciologijom kulture ide
drugim smerom. kulturni zaokret prilizava sociologe
antropolozima i istice vafnost znacenja, simbolickih postu
paka (pojam koji potice od knjifevnog teoreticara Kenet
Berka preko antropologa Kliforda Gerca) i onog sto se po
nekad naziva "kulturnom pragmatikom", drugim recima,
proucavanjem prakse. Poput svojih kolega u srodnim disci
plinama, neki sociolozi danas koriste ideje "drustvenih do
stignuca" i kulturne "izgradnje".2I Obicno se usredsreduju
na sadasnjost na veoma blisku proslost - izvrsni aspekt
dogadaja od 11. septembra, na primer -ali neki su spremni
da zadu i dublje u proslost, kao sto to cini Ron Vagner-Pa
cifici u studiji predaji. PozivajuCi se na tri primera iz prak
se, holandsku predaju Brede generalu Spinoli 1625, predaju
juznih konfederativaca generalu Grantu 1865. i predaju Ja
panaca generalu Makarturu 1945, autorka se bavi semioti
kom predaje, tvrdi da to izvr5ni dogadaj koji menja situ
aciju i zadr.Zava se na onom sto ona naziva "bezbrojnim...
zo Norman Bryson, Michael Ann Holly, Keith (eds) Visual
Cultrm:: images and ilerpretations, Hanover 1994; Richard Howells, Vi
ml Cul/ure, Cambridge 2003.
21 Rogcr Fricdland, john Mohr (eds) Mnttas Cttlture: Culturnl
Sociology ;" Prnclice, Cambridge 2004; Jeffrey . Alexander, Bernhard
Giesen, Jason L. Mast (eds) Socinl Perfurmance: Symolic Actiorr, Cultural
Pragmatics and Ritrml, Cambride 2006.
170
prepoznavanjima (i pogresnim prepoznavanjima) situacija
"
predaje .22 Nadajmo se vecem broju takvih studija.
Kada rec etnologiji, njen odnos sa kulturnom istori
jom, ili sa istorijom tout court, ima svoje uspone i padove. U
opstim crtama, u tom medudisciplinarnom odnosu mogu
ce identifikovati tri perioda: period sklada u XIX veku,
period sumnji (od dvadesetih do sedamdesetih godina
veka ili kasnije) i sadasnji period prilizavanja, podstaknu
tog istoricarskim otkrivanjem ili ponovnim otkrivanjem
popularne kultw:eJ Poput kulturnog istoricara, etnolozi ce
sto koriste pojmove tradicije ili nasleda - jedan od njihovih
vodecih casopisa se upravo tako i zove, ARV". Sopstvenim
idejama oni takode doprinose zajednickom znanju. Nedav
no specijalno izdanje casopisa thnologia Europea sadrza
lo dvadeset pet eseja koji su se odnosili na ideje poput
"povratnog udara", "neutralisanja", "prilagodavanja" itd.,
i u svakom od njih predstavljena nova eksperimentalna
ideja iz oblasti kulturne analize.24
Biliografija jos jedna susedna disciplina koja se isto
rijom knjige bavila jos mnogo pre nego sto su sezdesetih
godina veka obicni istoricari otkrili tu temu. Za razliku
od istoricara, manifest pristupa biliografa vise se odnosi
na knjige nego na ljude i na istoriju knjige radi nje same,
ne kao sredstva za ostvarivanje cilja.zs 1 pored toga, iblio-
Z2 Robi Wager-Pacifjcj, Tlre Arl Surrrndcr: Decompoing
Soverc
igty at Coflict's End, Chjcago 2005.
"
n Peter Burke, istory d Folklore , Folklorc 115 (2004) 133-139.
"
U vodete folk!Oriste koje veoma iteresuje jstorjja spadaju Danci Bjar
ne Stoklund Gustav Henningsen lrac Diarmid 6 Giollai. Medu isto
ricarima kojj pridaju velikj znacaj folkloru su Ronald Hutton, David
Hopkjn Guy Bejners.
Arv - naslede (svedskj) - Prim. prev.
24 Orvar LOfgren, Richard Wilk (eds) ! the Edgc: Expcriments in
Cultura/ Annlysis, Copenhagcn 2005, posebno izdanje Etlmologia Euro
pen, vol 35.
.
25 Thomas R. Adams, Nicolas Barker, ., New Model for the Hi
story of the Book", u: N. Barker (ed.) Potencie of Life: Books in Socit:ty,
London 1993, 5-43.
171
grafi imaju sta da ponude kulturnim istoricarima. Znacaj
koji Don Makenzi, na primer, pridaje materijalnom aspek
tu knjiga predstavljao podsticaj za rad Rozea Sartijea.
Takode, odnos intelektuame istorije i istorije knjige u dobu
prosvetiteljstva predmet aktuelne rasprave.26
Susedna disciplina i geografija, posebno kulturna
geografija (iako jedan deo istorijske geografije ne spada u
oast kulture, deo kulturne geografije ne spada u oast
istorije, te dve oasti se preklapaju). Kulturna geografija u
proslosti dovodi se u vezu sa Amerikancem Karlom Saue
rom. Sauer odbacio naucni prilaz kojim se nastojalo da se
uspostave opsti geografski zakoni i bavio se jedinstvenoscu
mesta i kulturnih oasti (poput antropologa Franca Boasa,
koji prethodno i sam i geograf). Protivio se i determl istoriji.
nizmu u vezi s prirodnom okolinom i nastojao da svojstva
pojedinih lokacija objasni na osnovu kulture i istorije.
i u slucaju antropologije, nastao jaz izmedu americke kul
turne geografije (koja sledila Sauera) i britanske drustve
ne geografije.
prostor popunila nova kulturna geografija koja tualnog zajednistva, pravi arheolozi koji otkrivaju proslost
nastala gotovo istovremeno kada i NIO. i novi kultur
ni istoricari, tako se i novi kulturni geografi, poput Dzima
Dankana i Feliksa Drajvera, oslanjaju na teoriju kulture (na
roCito Fukoovu). Slieno istoricarima, oni se bave i praksom i
predstavljanjima. Proucavaju ono sto se desava s prostorom,
od menjanja pejzaza prisustvom ljudi, do koriscenja grad
skih ulica od razliCitih drustvenih grupa. AnaHziraju i ge
ografsku mastu izrazenu u mapama, putopisima, slikama
pejzaza, knjizevnim delima (Hardijev Veseks, na primer) itd.
- ocig1edna slicnost s novijim studijama iz oasti istorije
kulturne imaginacije.27
26
Richard . Sher, /11: Enliglrtemneut nnd the Book, Chicago 2006.
27 . linrlcy, "Maps, Knowledge and Power", u: Denis Cosgro
. 1986; Colin Renfrew, Ezra Zubrow (eds) Tlu! nncie111 mind: clemcnts of
ve, Stcphcn Daniels, Tlrt: lcmm.'Srnphy Lndscnpe, London 1988; John
. Agnew, jamcs S. Duncan (eds) h PowcroJPince, Boston 1989; James
Duncan, Derek Gregory (eds) Write:; Pnssnge: Rending Trnvcl Writi11g,
172
Jedna novija studija imaginarne geografije posvecena
pretpostavkama engleskom okoliSu, koje su nastale u
periodu izmedu 1918. i pedesetih godina proslog veka i jos
su uticajne. U njima se izrazava nostalgija za izgujenom
"organskom zajednicom" engleskog sela, naspram grada
i modernog doba, i onim sto u ti englesko smatraju se
livade, puteljci, horovi i gradske skupstinske zgrade". U toj
"
studiji pesnici Dzon Beceman i Filip Larkin stoje uz arheolo
ga . G. S. Kroforda i lokalnog istoricara V. G. Hoskinsa.28
Mada se a;:heologija s pocetka veka, poput tadasnje
antropologije i geografije, vec bavila istorijom kultura i na
rocito sirenjem kulturnih svojstava, nova arheologija s kra
ja i pocetka XXI veka sve vise se prilizava kulturnoj
nova arheologija se opisuje razlicito: kao drustvena,
antropoloska, procesualna, kontekstualna, tumaceca i spo
znajna, to odraz konkurencije razlicitih pristupa. Poput
svojih suseda, istoricara i geografa, novi arheolozi pokazuju
zanimanje za teoriju kulture. U zanimljivom slucaju intelek
nalaze nadahnuce u Fukoovoj metaforickoj "arheologiji".
Takode, poput kultumih istoricara i geografa, novi arheolo
zi svoju paznju usredsreduju na kao sto su sahrane
ili razmene darova, kao i na nacine predstavljanja, ukljucu
juCi statusne simbole, shvatanja, i je.zik.29
Zato, u fazi razvoja u kojoj ta disciplina sada, nije
iznenadujuce naiCi na nekog ko, na osnovu aktuelnih ras
prava medu kulturnim istoricarima, tvrdi da "arheologija
London 1999; Felix Driver, Geogrnpl1y Militnnt: Cultures Exploration and
Empirc, Oxford 2001.
28 David Matless, Lmrdscnpc nnd Englishness, London 1998.
29 Grahame Clark, Symbols cxcellence: precious mntcrinls ns expres
sions stntus, London 1986; lan Hodder, Rcnding Pnst, Cambridge
cognitive nrdrneology, Cambridge 1994; Colin Renfrew Ardrneology nnd
lmrguage: lhe puzzlc lndo-European origins, London 1998; lan Hodder
(ed.) Archncologicnl Thco1y Todny, Cambridge 2001 .
173
kltrna istorija ili nije niSta" i zalaze se za "kltrn arhe
ologij". Zanimanje za kultn istorij obhvata i preisto
rijsk arheologij, ali verovatno najvece kod strcnjaka
za kasnije periode. Novijim stdijama obhvata se arheolo
gija reformacije, sto reCi, ticaj tog kultnog pokieta na
svakodnevni zivot oicnih ljdi koji odiazavaj promene
materijalnoj klti: crkveni kiasi, nadgrobni spomenici,
keramika itd. - "istorija odozdo" doslovnom smisl.O
Neki cak i iologij smatraj disciplinom koja , iako
razlicita, ssedna kulturnoj istoriji jer zivotinje, pre svega
simpanze, "samim tim sto razmenjj znanje proces
n" sd kltUi, moguce s i analogije izmed io delovima engleskog govornog podrcja svetu, pre svega
loske i drstveno-kltrne evolcije i izmed prirodne se
lekcije i onog sto i se moglo nazvati "kltrna selekcija".l
S drge strane, istoricari koji se bave periodom od posled
njih nekoliko stotina godina, ne celokupnim periodom
ljdskog razvoja mozda morati vise da od drgih
nacnih disciplina.
Ako kltni istoricari bliskoj bdcnosti nalazi
ti nadahnuce nekoj diugoj disciplini, moje misljenje
da to _ ekologij.a Ovo predvidanje se moze ciniti cd
nim, jer se ekolozi glavnom bave fizickim okrzenjem,
ne kltom. No, fiziCko okiuzenje tice na kultur, ne
deterministiCkom smisl, vec ogranicavanjem raspolozi
vih opcija. U svakom slcaju, ne mislim toliko na stdije
odnos kltre i okrUZ.enja koliko na prihvatanje pojmova
koje klturni istoricari prezimaj od ekologa. Mnogi od
tih pojmova s reCi koje se odnose na procese, kao sto s
konkencija, invazija, segregacija i sukcesija, te s pogodni
za takvo prihvatanje. Prve korake tom smer napravili
lan Morris, Archncology ns Cltllrnl History, London 2000, naroi
to 3-33, ; Oavid Gairnster, Roberta Gilchrist, TlrcArchneologyofRcformn
tion, 14ti0-15HO, Leds 2003, 2.
l Michacl Whcckr,john Ziman, Margaret . Boden (ds) : Evo
flltiorr of Cllltrnl [1/lilit:", Oxford 2002, posebno pogJavlja iji su auto
ri Harry Plotkin i Gary lnciman; up. Gary Taylor, Clt11rnl Se/ectio,
New York 1996; Agnr Fo, Clllt11rnl Sc/cction, Dordrecht 1999.
174
s istoricari jezika, t Norvezanina Ejnara gn.2
ih slediti?
Pri spajanj razliatih pristupa navedenih ovde moglo
i se ocekivati oslanjanje na kltrna istrazivanja, ilo kao
disciplin za sebe ili kao nesto izmed nacnih disciplina.
No, praksa uza od teorije ili bar slogan, kao sazetak tog
pokieta, to nagovestava.
Razvoj studija kulte Britaniji dobro poznat zahva
ljjci rad Rejmonda Vilijamsa, Ricarda Hogarta i Stjarta
Hola. U SAD slican meddisciplinarni pokret ge
neracij ranije pod nazivom " Stdije Americi ". U drgim
Astraliji, SK (prakticna oznaka za stdije kitre) slede
englesk paradigm kojoj dominira knjizevnost. U dr
gim delovima sveta, nemackom govornom podrucj, na
primer, na zanimanje za SK ticala lokalna tradicija (
ovom sl, kiitika klture Frankfurtske skole i Kultur
wissertschajt i Varbrga). U Francskoj ideja SK i da
lje malo prihvacena, mada postoji sli_9!Qst izJ!I-ed pristupa
klturi struktralistickog kriticara Rolana Barta i sociologa
Edgara Morena, na primer, i pristpa Hola, Hogarta i Vili-
jamsa.
- -"Na uspon SK gleda se kao na pretnj nekim delatnosti
ma, kao sto s knjizevnost, istorija metnosti, i antropo
logija. S dige strane, i same SK s na neki nacin grozene
- mada su drgom smisl ojacane - usponom svojih izda
naka: rodnih studija, postkolonijalnih stdija, studija pam
cenj, stdija film, stdija prevodenj, stdija modi
itd.34 Neke od tih disciplina ili poldisciplina proistekle s
iz SK, ali se smatraj nezavisnim, kao sto s se nekada SK
32 Einar Haugen, Tlr: Ecology Ln11sage, Stanford 1972.
Roland Barthes, Mythologics (1956: engleski prevod), London
1973; Edgar Morin, Le cinemn; 011, L'lromme imngiunire, essni d'antl!ropologie
sociologiqrte, Paris 1956.
34 Peter Wade (ed.) Cu/turnl Studit:s will / the dt:alh of Anthropology,
Manchester 1997.
175
proglasile nezavisnim od knjizevnosti - otada ona potvr
dena zasebna disciplina. One su u intelektualnom smislu
komplementarne u drustvenom smislu konkurentske, s
obzirom na vec pomenuto prisustvo akademskih plemena
i ter
Jtorija.
Sezdesetih godina proslog veka SK su nastale kao odgo
vor na drustvene zahteve, na kritiku pridavanja prevelikog
znacaja tradicionalnoj visokoj kulturi u skolama i na niver
zitetima. S pozitivnog stanovista, bile su reakcija na potrebu
razumevanja kltura i supkultura tinejdzera i imigranata
kao i sveta robe, reklame i televizije. U intelektualnom po
gledu, uspon SK sezdesetih godina proslog veka podudario
se s popularnoseu strukturalizma, kao i s rastuCim znaca
jem marksistickih studija odnosu kulture i drstva.
Kad rec proemima te poludiscipline, korisno
usredsrediti se na Britaniju i postaviti tri opsta pitanja. Pre
svega, da li s britanska kulturna istrazivanja suvise ograni
cena? Svakako da s, jer jedino stalna poredenja s drugim
kulturama omogcju da se definise pojam britanskog - ili
ponekad engleskog. Drgo, da li s britanska kulturna istra
zivanja dovoljnoj meri istoricna? Svakako da nis, uprkos
primeru Rejmonda Vilijamsa i brojnih pozivanja na Edvar
da Tompsona. Trece, da li s britanska kulturna istra:Ziva
nja svise ska drustvenom pogled? Svakako da jesu.
lronicno sto pristup koji otpoceo kao protest protiv
podvojenosti i sam postao zatvoren. Visoka kltura (inace
poznata kao //kanon" ili "klasika") moraJa bude deo SK,
ne samo radi redovne interakcije i razmene izmedu viSih i
nizih delova drustva. Disciplinarna mesavina zvana "SK"
svakako mora da obuhvati klturne istoricare svih perioda,
gr koja poput antropologa sposobna da posmatra kul
tur kao celin, ali bez pretpostavljanja postojanja sklada
ili homogenosti.35
s Up. John R. Hall, "Theorizing Hermeneutic Cultu ral History",
u: Fr1edland, Mohr, Mntlt:r:: of Cult11re, 110-139.
.
176
Rsprava kulturi
lnteresovanj za kulturn istorij doprinosi ono sto
postalo poznato pod nazivom "ratovi kultura". Jedan od
osnovnih sukoba odnosi se na kltrni kanon, naroCito
na "velike knjige" odredene kulture, i na-:,kulturnu pisme
not", drugim recima, "opstu koliCinu znanja i asocijacija"
kJU "svi kompetentni Citaoci sd" (znacajno nave
sti pretpostavku kltrne homogenosti). riticari kanona
kritikuj njegovo isticanje "umrlih muskih osoba bele rase",
dok njegovi branioci tvrde da odbacivanje kanona dovodi
do kulturnog osiromasenja.36 sukob najizrazeniji ras
pravi koja se vodi SAD, gde s najzesCi kriticari feministi i
afre!!f_!(i Jlaf{i, ali prisutan 1u drugim zlnljama.
Na prtmer, nedavni izvestaj jednog komiteta tome sta i
daci holndsim skolama trebalo da uce holandskoj
.
kltu nos1 naz1v "Holandski kanon". 37
Jedan od razloga koji se navode u odbranu kanona ili
kanonizacije tekstova i drgih kultrnih detalja jeste da
to doprinosi da imigranti postaj dori gradani svoje nove
kulture. Ovo nas dovodi do drugog znacajnog skoba
"
asti rasprave koja se odnosi na "m1tikulturalizam , pri
lcno neodrden izraz koji istovremeno i opisan i norma
ttvan. U optsnom smislu, multikulturalizam se odnosi na
kegzistncij ljdi iz razlicitih kltura na istom prostoru
(btlo da . nar?u, gradu ili ulici) i ocigledno da
.
naJnOVIJOJ generaClJl postaje sve znacajniji i prisutniji. U
36 . D. Hirsch, Cu/turnl Literncy: tulmt every American needs to k1tow,
Bosto 1987, 2, 15; up. Alan Bloom, The Closing the Amcrican Mind:
hotu htglzer educntzon hns fmled democracy mtd impoverislzcd souls to
day's stude1tts, New York 1987; Harold Bloom, h WestL'n Canon: the
books nnd sdzool of tlze ages, New York 1994.
37 Frits Van Oostrom (ed.) Entoen. nu. De vm1 NedL7land, The
Hague 2006. Za komentare u obliku stripa videti holandsko delo iste
vrste kao 1066 andAll T/mt, videti Reid, Geleijnse, Van Tol, De Historische
van Fokke & Sukke, Alphen 2007.
177
/
normativnom smislu, oko kojeg se i vodi zestoka rasprava, elasticne, manje ili vise izrazito razlicite od susednih itd, te
"
multikulturalizam se odnosi na politiku podsticanja prido tako izbeci opasnost "svodenja na sustinu .
slica da zadrze svoj kulturni identitet, ne da se utapaju ili Zakljucak koji ismo z i rasprava kanonima i multikul
integrisu u kulturu u koju su dosli. turalizmu mogli da izvucemo jeste da iako se od kulturnih
Iz tih rasprava rada se kritika ideje kulturj, pored istoricara ne moze ocekivati da rese savremene proleme,
toga sto i bez nje i same te rasprave ile nemoguce. Upe proucavanje kulturne istorije moze ljudima omoguCiti da
catljiv primer takve kritike su komentari Ricarda Forda nekim od tih prolema jasnije razmiSljaju.; sto pre
"rasnoj kulturi" s pravnog stanoviSta, u vezi sudskog sezdeset godina rekao brazilski istoricar Zilerto Frejre,
spora Rene Rodzers sa avio-kompanijom American Airli politi&a i vojna istorija, posmatrana nacionalisti&i, cesto
nes (1981) u okviru kog se tuziteljka suprotstavila politici razdvaja ljude, dok "proucavanje drustvene istorije i kul
"
te avio-kompanije da zabranjuje svojim sluzbenicima da turne istorije jeste ili i moglo da bude nacin "spajanja
" "
nose "afro-kikice i trazila odstetu zbog nasilja nad nje ljudi i otvara put ka "razumevanju i komunikaciji medu
"
nom kulturom. Rodzersova i njeni advokati tvrdili su da njima .40
"cornrow" frizura odraz "kulturne, istorijske iti crnki
"
nja u americkom drustvu . Ford razmatra pravni aspekt.
Da li ta tvrdnja podrazumeva da i crnkinje trebalo da
budu prisiljene da nose takve kikice? Da li i drugim ze
nama, na primer plavusal!'a, trebalo zabraniti da na takav
naCin pletu svoju kosu? Sta jos spada u takvu kulturnu
"
"it ? Ako crnkinje mogu da se pozivaju na kulturnu it,
mogu li i druge grupe (gojazni, na primer, ili iciklisti) to
da cine?38
U opstijem smislu, ukazuje se na proleme koji nastaju
kao posledica ideja kulturi koje se koriste podrazume
vaju u tim raspravama i cesto odrazavaju u njima korisce
ne argumente u vezi sa istorijom kulture, koji su sazeto
opisani u prethodnim poglavljima ovog eseja. Da li su kul
ture homogene u njima postoji prostor za raznolikost
i za sukoljavanja? Gde se nalaz granice koje razdvajaju
kulture koljko su delotvorne? Sta se smatra kulturnom
"
"autenticnoscu ako se tradicije, kao sto svi istoricari zna
ju, s vremenom menjaju?39 Razumno , najlaze receno,
tim pitanjima raspravljati u smislu manje/vise, ne ili/ili,
kulture opisivati kao manje ili vise homogene, manje ili vise
40 Gi\erto Freyre, lnternationalizing Social Science", u: . Can
38 chard . Ford, Rncinl Culturc:: critiquc, Princeton 2005. tril (ed.) Tensions thnt s Wrs, Urbana 1950, 139-165, posebno 142-
39 Anne Phillips, Mlllticlllturn/i,.;m witliout cultur:, Princeton 2007. 143.

178 179
 Zahvalnica

Toliko godina drzao sam predavanja iz oasti kulturne isto

rjje njoj da mi teko da se setim ko li ono bese izneo neku
korjsnu primedbu iJi postavio provokativno pitanje, ali znam
da sam mnogo nauio iz razgovora s nekima od istoricara po
menutih u ovoj knjizi, kao i iz njihovih dela. 9 su, izmedu
ostalih, it Tomas sa Oksforda, Danijel Ros, Roze Sartije i Deni
ruze iz Pariza, NataJi Dejvis i Robert Darnton sa Prinstona i
krug holandskih istoricara, medu njima Anton Blok, Jan Bremer,
Rudolf Deker, Florjke Egmond i Herman Rodenburg. istori
ji secanja ucio sam slusajuCi Alaidu i Jana Asmana, kao i Dzeja
Vintera. Rasprave koje sam vodio sa Patrikom SabaJom dok
pisao knjigu kulturolokom pristupu politici, Nevolje s lculturom
(Culture Troules), pomogle su mi da uobblim sopstvene jdeje i da
steknem uvid u susednu djscjplinu. Od koristi su ilj komentari
anonimnih Citalaca ideji za pisanje ove knjige, kao i njenoj
pretposlednjoj verziji. Zeleo ih da zahvalim i svom prijatelju i
kolegi Dzejmsu Dankanu za napomene pogovoru.
Posebno me zaduzila moja supruga, jos jedan kulturni isto
ricar, Marija Lusija Paljares-Berk. Upoznali smo se kada me
pozvaJa da odrzim predavanje "takozvanoj novoj istoriji" na
Univerzitetu u Sao Paolu. Mnogo puta smo raspravljaJi kultur
noj istoriji, posebno dok sredivala svoju knjigu intervjua, Nova
istorija: priznanja i razgovori (New istory: Confessions and Conver
sations). Ona takode procitala ovu knjigu u rukopisu i, kao i
oblcno, svojim neprocenjivim sugestijama doprinela da ona bude
bolja. Ovu knjigu posvecujem njoj.

181
 Odabrane puiikacije temu
kulturne istorije, 1860-2003:
Hronoloski popis

Izlisno napominjati da ovo licni izbor.

1860. Burckhardt, Kultur der Renaissnnce in Italien

1894. Troels-Lund, Om ku/turhistorie
1897. Lamprecht, "Wns ist Kulturgescllicltte?"
1904. Weber, Protestantisclre Etl!ik
1919. Huizinga, HerJsttij der Middeleeuruen
1927. Beard and Beard, Rise American Civilization
1932. Dawson, Making Europe
1932. Warburg, Die Erneuerung der lreidnischer Antike
1933. Freyre, Cnsa Grnnde Senzala
1934. Willey, Seventeenth-Century Background
1936. Young, Vidorinn England
1939. Elias, r den Prozess der Zivilisation
1942. Febvre, Proleme de /'incroyance
1947. ingender, Art and tl!e lndustrial Revolution
1948. Castro, Espm1a en su llistoria
1948. Curtius, Europaisc/res Literatur und lateinisclres Mittelalter
1948. Giedion, Meclm11izntio Tnkes Commm1d
1951. Panofsky, Gotltic Architecture and Scllasticism
1954. Needham, Scier1ce nnd Civilization in China
1958. WiJliams, Culture nnd Society
1959. Hobsbawm, ]nzz Scene
1959. Le6n-Portil\a, Visi6n de los vencidos
1959. Smith, Europenn Visi011 and the South Pncific
1960. Lord, Singer oJ Tales

18.3
1963. Thompson, Making tiU' English Working Class 1986. McKenzie, Biliogaphy and the Sociology Texts
1965. Bakhtin, Toorchestvo Fransua Rhle 1987. Bynum, / Fenst and / Fast
1967. Braudel, Civilisation matmelle et capitalisme 1987. CampbeU, Romanthic Ethic and Spirit Consumerism
1971. Thomas, Religion and the Decline agic 1987. Davis, Fiction in the Archves
i
1971. Wachtel, La Vision des vaincus 1987. Schama, Emarrassmetlt Riches
1972. Baxandall, Painting and Experience in Fifteen-Century 1987. Schn, Verlust der Sinnlichkeit
Jta/y 1988. Briggs, Victorian Things
1972. Burke, Culture and Soci ety in Rennissance Italy 1988. Brown, Body and Society
1973-7. Zeldin, France 1848-1945 1988. Chartier, Cultural istory
1973. White, Melallistory 1988. Greenblatt, Shakespearian Negotiations
1975. Certeau, Unc Politique dc la /angue 1988. Gruzinski, La Colonisation de l'imaginaire
1975. Davis, Society and Culture in Early Modern Frnnce 1988. Guha and Spivak (eds), Selected Sualtern Studies
1975. Foucault, Surveiller et puni 1988. Mitchell, Colonising Egypt
1975. Le Roy Ladurie, Montaillou 1989. Fischer, Alion's Seed
1976. Ginzburg, 11 jromaggio i vermi 1989. Freedberg, Power Images
1978. Burke, Popular Cultue in Early Modern Europe 1989. Hunt (ed.), Necu Cultural History
1978. Duby, Les Trois Ordres 1989. Roche, Culture des apparences
1978. Said, Orientalism 1990. Crouzet, Guerriers de Dieu
1978. Skinner, Foundtions Modern Politica/ Thougbl 1990. Porter, Mind-Forged Manacles
1979. Frykman and Lfgren, Ku/tivernde miirmiskm1 1990. Winkler, Constrairts Desire
1979. Lyons, Culture and AnacJzy in Ireland 1991. C\unas, Superfluous Things
1979. Schorske, Fin-de-Siede Vienna 1992. Walkowitz, City Dreadful Delight
1980. Brown and Elliott, PalaceJor King 1993. Bartiett, aking Europc
1980. Greenatt, Renaissance Self-Fashioning 1993. Brewer and Porter (eds), Consumption and the Worid Go
1981. Gurevich, Prolemy srednovekoooi narodnoi ods
1981. Le Goff, Naissancc du Pugatoic 1994. Corin, Les C/oches dc / terrc
1981. Wiener, Englislz Culture and the Decline lhe lnduslrial 1994. Schmitt, Histoire des revennnts
Spirit 1994. Shapin, Socia/ istory Truth
1982. Corin, La iasme et la jonquille - 1994 Ste.ams ad.Stearn Amcrifqn_ ool
1982. Isaac, Transformation Virginia 1995. Wortman, Scenarios Power
1982. Wyatt-Brown, Southern Honor 1996. Fujitani, Splendid Monarchy
1983. Anderson, lmagined Commun.itics 1997. Brewer, Pleasures the Imnginalion
1983. Hobsbawm and Ranger (eds), lnvention oJ Tradition 1999. Hunt and Bonnell (eds), Beyond the Cultural Turn
1984. Darnton, Great Cat Massacre 1999. Ruin, Gentile Tales
1984. Gay, Bourgeois Experience 2000. BellesisleLrnzi"g Amcrica
1984. Hunt, Politics, Culture and Class in the Frencl1 Revolution 2.- Burke, Social History Knowledge
1984-93. Nora (ed.), Lieux de Memoire 2000. St George (ed.), Possile Pasts
1985. Jouhaud, Mnzrindes 2001. Reddy, Navigation Feeling
1985. Mintz, Sweetness and Power 2003. Clark (ed.), Culture Wars
1985. Sahlins, lslands istory

184 185
 Predlozi za dalje citanje

Za razlicite koncepte kulture i za istoriju kulturne istorije,

uporediti Raymond Williams, Culture d Society (1958) sa Peter
Burke, Vnrieties ofCultural istory (Cambridge, 1997) i Adam Ku
per, Culture: the Anthropologist's Accout (Cambridge, , 1999).
Za pojedine teme kojima ilo reCi u knjizi, primeri citira
ni u tekstu fusnote trebalo i shvatiti kao preporuke sta dalje
citati.
Naredn dvadeset naslova predstavljaju maH izor prvokla
snih deJa objavljenih od 1980, dostupnih na engleskom jeziku.
dela su vrlo raznolika svojoj tematici, te mestu i vremenu
izdavanja.

Keith Baker, Inventig the French Revolution, Cambridge 1990. Zbir

ka vrsnih eseja napisanih u stilu Nove kulturne istorije.
Robert BartJett, The Making ofEurope: Con.quest, Co/onization and Cul
tural Cllange, 950-1350, 1993. Amblciozna i originalna studija
kulturnim posledicama sirenja evropskih granica.
-4- l:l.Be!ti!1..&.Likeness
. and Presence: History of the Image Before
-:he Era of Art, 1990 (engleski prevod, Chicago 1994). Istoricar
v umetnosti stavlja pojam umetnosti u istorijski kontekst.
Mary Elizabeth Berry, ] in Print: lnformation and Nation in the
Early Modern Period (Berkeley 2006). podsticaju nacional
noj svesti uvecavanjem broja objavljenih strucnih knjiga iz
te oblasti.
John Brewer, Tl1e Pleasures of the Imagination: Englislt Culture in the
Eighteenth Century, London;-1997. Pronicljiva drustvena istorija
engleske kulture u vreme pocetaka njene komercijalizacije.

187
 Peter Brown, The Body and Society: Men, Women and Sexual Renun
ciation in Early Cltristianity, 1988. Veoma originalna studija jed
nog od najistaknutijih istoricara kasnog antickog doba.
Roger Chartier, Cultural History between Pradices a11d Represeutations,
Cambridge 1988. Osam eseja ranoj modernoj Francuskoj, na
_Pisana tako da oslika glavne proleme kulturne istorije.
Cratg Clunas, Empire ofGreat Brightness: Visual and Material Cultures
studija susreta zapadnih misionara Gikuyu analiza razHci
te primene pismenosti.
Steven Shapin, Social istory ojTruth: Civility and Science in Seve
teenth-Century England, Chicago 1994. UbedJjjva kominacjja
drustvenog kulturoloskog prjstupa istoriji nauke.
Winter, Sites of Memory, Sites Mourning: The Great War in
/
' European Cultural istory, Cambrjdge 1995. Pokazuje kako rat

of Ming Cllina, 1368-1644, London 2007. Originalan i znacajan kao iskustvo moze iti ukljucen u kulturnu istoriju.
doprinos istoriji vizuelne kulture.
Alain Corin, The Foul m1d the Fragrant: Odor and the French Social
Imagination, 1982 (engleski prevod, Leamington Spa 1986).
Studija u kojoj se miris stavlja na istorijsku mapu.
Thomas Crow, Painters and Pulic Life in Eigbleentll-Century Paris,
Princeton 1985. Politicka istorija slikanja, u kojoj se skrece
paznja na Habermasa i ideju javne sfere.
Carlo Ginzburg, Mytlts, Emlems, Clues, 1986 (engleski prevod,
1990). Zirka eseja u koju ukljucen i cuveni esej nizu na
govestaja kao istorijskom dokazu.
Carol Gluck, ]apan's Modern Mytlts: ldeology in the LateMeiji Period,
Princeton 1985. Izuzetna studija kulturnim posledicama
zapadnog uticaja i modernizacije.
Serge Gruzinskj, Conquest Mexico: The lncorporation llldian Soci
aties into Western World, 1988 (engleski prevod, Cambrjdge
1993). Vrsna studija susretima kulture i drustvenoj mastj.
Eiko Ikegami, Bonds of Civility: Aesthetic Networks and the Political
Origins of]apanese Culture, Cambridge 2005. Veoma original
na studjja u kojoj se povezuje stvaranje poetskih drustava sa
usponom japanskog javnog zivota.
Kenneth S. Ingljs, Sacred Places: war memorials in tlte Australian
landscape, Melourne 1998. Znacajan tekst spomenicjma,
uz podsecanje na kuituru Prvog svetskog rata.
G;or laniczay, The Uses ofSupernatural Power, Cambrjdge 1990.
Deset eseja istoriji srednje Evrope, u rasponu od svetaca do
samana od brade do eha.
Joseph Lee Koerner, !I Reformation tlle Image, London 2004.
Pronicljiva studija Nemacke kasnog XVI veka koja se zasniva
na paradoksu protestantske umetnosti u kojoj se slike koriste
kako i se pokazalo kako ono sto ona prikazuje nevidljivo.
Derek Peterson, Crcativc riting: translation, bookkceping, and the
work of imagi11atioll in colonial 11, London 2004. Upecatljjva
1

188 189

Afrika 46, 47, 50, 62, 92, 99, 103,
105, 108, 125, 153
Ajzak, Ris (Isaac, Rhys),
juZI)oafriCki istoricar 52
Amin, Sahid (Amin, Shahid),
indiiski istoricar 133, 134
Amsel, Zan-Lu (Amselle, }ean
Loup), franuski antropolog
125, 126
Anali (Annales), istorijska kola 8
analiza sadrzaja (kvantitativni
metod za proucavanje
tekstova) 30
Anderson, Benedikt (Anderson,
Benedict; 1936), britanski
politikolog 82, 107, 108, 165
Antal, Frederik (Antal, Frederick;
1887-1954), madarski istoricar
kulture 23, 24
antropologija 41-64
arheologija (prema Fukou,
proucavanje duljih
trendova) 173
Arnold, Metju (Arnold, Matthew;
1822-1888), engleski pesnik i
kriticar 11
Indeks
Bahtin, Mihail . (Bakhtin,
Mikhail ; 1895-1975), ruski
teoreticar kulture 68, 69, 94,
110,137
Bajnam, Kerolaj V. (Bynum,
Carolie W.), americki
istoricarka 64, 66, 94
Baksandal, Majkl (Baxandall,
Michael; 1933), engleski
istoricar umetnosti 56, 141
Bartlet, Frederik . (Bartlett,
Frederic ; 1887-1969),
engleski psiholog 86
Bejker, it . (Baker, Keith ;
1938), americki istoricar 132,
136
Berger, Dzon (Berger, }ohn;
1926), engleski likovi
kriticar 24
ikulturalnost, ikulturizam
(sposobnost kretanja izmedu
dve kulture) 39, 123
Bird, Carls . (Beard, Charles ;
1874-1948), americki istoricar
20, 22, 23
Bird, Meri Riter (Beard, Mary
Ritter; 1876-1958), americka
istoriearka 20, 22, 23
191
Bjadoli, Mario (Biagioli, ario),
amcriki istoriar nauke 57
Blant, Entoni (Blunt, Anthony;
1907-1983), britanski istoriar
umetnosti 24
Bloh, Ernst (Bioch, Emst;
1885-1977), nemaki filosof
33
Blok, Anton (iok, Anton),
holandski antropolog 70, 136,
180
Blok, Mark (Bioch, Marc;
1886-1944), francuski
istoriar 8, 95, 132
Braun, Piter (Brown, Peter; 1935),
irski istoricar 83, 94
Brigs, Ejza (Briggs, Asa; 1921),
engleski istoriar 88
Brodel, Feman (Braudel,
Fernand; 1902-1985),
francuski istoriar 8, 88, 149,
150
Bruer, Dfon (Brewer, John; 1947},
engleski istoriar 79
Burdije, Pjer (Bourdieu, Pierre;
1930-2002), francuski
antropologlsociolog 68, 70, 73,
74-76, 78, 93, 94, 101, 102, 106,
109, 119, 127
Burkhart, Jakob (Burckhardt,
; 1818-1897), svajcarski
istoriar 7, 12-14, 17, 28, 29, 31,
32, 34, 39, 43, 49, 95, 104, 139,
132, 157
civilizacija 17, 20, 21, 25, 46, 58,
61, 70, 88, 90, 124, 138, 148,
150, 157
192
D Fraj, Nortrop (Frye, Northrop;
Daglas, Meri (Douglas,
Mary; 1921), engleska
antropolokinja 45, 47, 64,
109, 136, 164
Darnton, Robert (Oarnton,
Roert; 1939), ameriki
istoriar 50-51, 79, 95, 146,
148, 180
Dejvis, Natali Z. (Davis, Natalie
Z; 1929), amerika istoriarka
47, 52, 53, 95, 113, 114, 137, 148,
180
Derida, Zak (Derrida, Jacques;
1930), francuski filosof 67, 76,
113
Dibl, Zor.i (Duby, Georges;
1919-1996), francuski istoriar
39, 63, 81, 82, 83
disciplina 76; vidl!ti i
samokontrola
diskurs, diskurzivne prakse 73
distinkcija 73, 75, 76, 106
dodatak67
Dods, Erik R. (Dodds, Eric R;
1893-1979), irski klasiar 140
Doson, Kristofer (Oawson,
Christopher; 1889-1970),
engleski istoriar 21
dramaturski pristup kulturi 50,
106, 116; videti i performans
drustvena istorija 66, 143-148
Dz
Dzonson, Dzejms (Johnson,
James), ameriki istoriar 143
Dzouns, Garet Stedman (Jones,
Gareth Stedman; 1942),
britanski istoriar 105
Ebri, Patria (Ebrey, Patricia),
amerika istoriarka 106, 107
Edelman, Mari (Edelman,
Murray; 1919), ameri&i
politikolog 132
ego-dokumenti (tekstovi pisani u
prvom licu jednie) 69
Elijas, Norbert (Elias, Norbert;
1897-1990), nemaki sociolog
16, 17, 23, 68, 70, 71, 73, 75, 76,
88, 90, 94, 124, 138, 142
Eliot, Dzon . (Eott, John ;
1930), engleski istoriar 42, 44
Eliot, Tomas S. (Eiiot, Thomas
S; 1888-1965), arneriko
engleski pesnik/kritiar 40
emocionologija (proucavanje
emocija) 139
epistemi (fundamentalne
kategorije) 72
etos (sistem vrednosti) 16
Evans-Priard, Edvard . (Evans
Pritchard, Edvard ; 1902-
1973), britanski antropolog
45, 46, 47, 152
F 110, 145, 146, 148, 170
Fernades-Arrnesto, Felipe
(Fernande.z-Armesto, Felipe),
britanski istoriar 115
Fevr, Lisjen (Febvre, Lucien;
1878-1956), francuski
istoricar 8, 9, 125, 142
Fiser, Dejvid . (Fischer, David
; 1935), ameriki istoriar
60
formula 17, 97, 120; videti i shema
Foster, Roj (Foster, Roy; 1949),
irski istoriar 115
1912-1981), kaadski kritiar
104
Frejre, Zilerto (Freyre, Gilerto;
1900-1987), brazilski
sociologlistoriar 92, 141, 179
Friderg, Dejvid (Freedberg,
Oavid), istoriar umetnosti 102
Fudzitani, Takasi (Fujitani,
Takashi), japanski istoriar
110
Fuko, Misel (Foucault, Michel;
1926-1984), francuski filosof
68, 71-73, 76, 81, 83, 90-91,
94, 100-103, 110, 122, 133, 141,
172, 173
G
Gadamer, Hans-Georg (Gadamer,
Hans-Georg; 1900-2002),
nemacki filosof 18
Ceistesgeschichte (istorija duha,
uma ili kulture 13
Gej, Piter (Gay, Peter; 1927),
ameriki istoricar 8, 139
Gerc, liford (Geertz, Clifford;
1926), ameriki antropolog
45, 49-53, 56, 57, 65, 87, 95,
Gidion, Zigfrid (Giedion,
Sigfried; 1888-1968),
vajcarski arhitekta 95
Ginzburg, Karlo (Ginzburg,
Carlo; 1939), italijanski
istoriar 53, 58, 59, 61, 72, 79,
130,148
Gofman, Irvin (Goffman, Erving;
1922-1982), americki sociolog
52, 57, 110, 111, 123,
Gombrih, Ernst (Gombrich,
Emst; 1909-2002), austrijski
istoriar umetnosti 18, 31, 34
193
gradenje zapleta (organizacija
narativa) 104, 156, 158
Gramsi, Antonio (Gramsci,
Antonio; 1891-1937),
ilalijanski teoretiar 34, 59,
133
Grinlat, Stiven (Greenblatt,
Stephen; 1943), americki
istorit"ar knjizevnosti 49, 53,
55, 56, 83, 115
Gudi, Dzek (Goody, jack; 1919),
britanski antropolog 64
Guha, Ranadzit (Guha, Ranajit;
1923), indijski istoricar 133
Gurevit", Aron . (Gurevich,
Aaron ; 1924), ruski istoriar
45-46
Habermas, Jirgen (Habermas,
Jurgen; 1929), nema&i fiJosof
67, 91
haitus (princip regulisane
improvizacije) 19, 70, 74, 94,
102, 119, 169
Hant, Lin (Hunt, Lynn),
amerit"ka s
i toriarka 53, 65,
83, 132, 145, 156
Hantington, Samjuel .
(Huntington, Samuel .),
amerit"ki politikolog 6, 42
Haris, Rut (Harris, Ruth),
engleska istoricarka 76
Hauzer, Arnold (Hauser, Arnold;
1892-1978), madarski istoricar
umetnosti 23, 24, 31
Hcjzinga, johan (Huizinga,
Johan; 1879-1945), holandski
istoriar 12-15, 29, 32, 5 4, 64,
95,138
hermeneutika (umetnost
tumacenja) 13
194
heteroglosija (razliiti glasovi u
tekstu) 69
Hobsbaum, Erik (Hosawm,
Eric; 1917-2004), britanski
istoriar 25, 107, 108, 127, 165
!, Sjuart
t (Hall, Stuart; 1932),
britanski teoreticar kulture
27, 37, 175
hrana 26, 43, 55, 64, 88, 89, 94
1 irski pisac 126
identitet 86, 97, 109, 113-116, 119,
126, 131, 147, 156, 164, 169, 174
istorija citanja 59, 79-81, 102, 129
istorija ula 141-143
istorija kolektivn mentaliteta
(zajednikih vrednosti) 8, 130
istorija ludila 71
istorija nauke 78, 97, 186
istorija putovanja 77, 83, 86
s
i torija skupljanja 77
s
i torija tela 92-94
istorija umetnosti 69
lstorijska radionica (istory
Workshop) 22, 26
izmiSljanje 99, 103, 108, 109
Jang, Dzordz Malkolm (Young,
George Malcolm; 1882-1959),
engleski istoricar 12, 21
Japan 36, 81, 103, 108, 110, 153,
167
Jejts, Franses (Yates, Frances;
1899-1981), engleska
istoricarka 22
jezik 60, 68, 75, 76, 89, 98, 99, 100,
105, 119, 123, 145, 150, 154,
157, 159
kulturni prevod 152
Kantorovic, Emst (Kantorowicz,
Ernst; 1895-1963), nemat"ki
kulturni zaokret 6, 42,45, 48, 89,
istoriar 20
asirer, Ernst (Cassirer, Ernst;
1874-1945), nema&i filosof
18,20
kaste 105
Keli, Dzoan (Kelly, joan; 1928-
1982), americka istorit"arka 63
iberd, Deklan (iberd, Declan),
ina 78, 81, 106, 153, 157, 163
klasa, drustvena 97, 149
indzender, Fransis
(lingeder, Francis;
1907-1955), engleski istoricar
umetnosti 24
Junas, reg (Clunas, Craig),
britanski istoricar umetnosti
78
konstruktivizam (ideja
,.kulturnoj konstrukciji"
drustva) 97, 98, 113, 144, 145
Korben, Alen (Corin, Alain),
francuski istoricar 8, 141-143
ruze, De.ni (Crouzet, Denis;
1953), fracuski istoriar 137,
180
kulturalni rezimi 72
kultuma geografija 42, 162, 172
kultuma hiridost 153
kulturna konstrukcija 102, 103,
105, 126, 127, 144
kulturna pravila 54, 90, 119
kuJtuma reprodukcija
(prenosenje tradicija) 73, 74,
127
kulturne granice 126, 149-151
kulturne prakse 38, 75
kulturne price (price
karakteristicne za pojedine
kulture) 155
kulturne revolucije 157, 163
kulturni kapital 74
kulturni oiici 15
kulturni repertoar 52, 137, 156
132, 145, 147, 160, 170
kulturno pamcenje 85
kulturno polje 76
Kun, Tomas S. {Kuhn, Thomas S;
1922-1996), ameri&i istoricar
nauke 65, 71, 72, 78, 156
Kurcijus, Ernst-Robert
(Curtius, Ernst-Robert;
1886-1956), nemacki istoricar
knjizevnosti 18, 35, 36, 95
L
Lajons, F. S. Liland (Lyons, F.
S. Leland; 1923-1983), irski
istoricar 45, 132
Laker, Tomas V. (Laqueur,
Thomas W.), americki
istoricar 83, 122
Lampreht, Karl {Lamprecht,
arl; 1856-1915), nemacki
istoricar 7
Le Gof, Zak (Le Gofi, Jacques;
1924), francuski istoriar 8,
26, 48, 82, 93, 95
Le Roa Ladiri, Emanuel (Le Roy
Ladurie, Emmanuel; 1929),
francuski istoricar 8, 48, 53,
59, 92, 148
Leon-Portilja, Migel (Len
Portilla, Miguel), meksicki
istorit"ar 152
Levi, E>ovani (Levi, Giovanni;
1939}, italijanski istoricar 58
Levi-Stros, d (Levi-Strauss,
Claude; 1908), francuski
antropolog 45, 48, 49, 62, 74,
127, 133
195
Livis, Frenk R. (Leavis, Frank R;
1895-1978), engleski kriticar
12,25
Lord, Albert . (Lord, Alert .),
americki slavista 120
Lotman, i . (Lotman, Juri
; 1922), ruski semiolog 48,
49, 68
Lufgren, Orvar {Lfgren, Orvar;
1943), svedski antropolog 90
novi istoricizam (New
Makenzi, Donald F. (McKenzie,
Donald F.), novozelandski
iiograf 89, 172
Malinovski, Bronislav
(Malinowski, Bronislaw;
1884-1942), poljski
antropolog 40
Manhajm, Karl (Mannheim,
Karl; 1893-1947), madarski
sociolog 23-24
marksizam 6, 34
masta, zamisljeno 82, 89, 99, 107,
108, 172
materijalna kultura 8, 59, 88-91,
95,153, 174
Medik, Hans (Medick, Hans),
nemacki istoricar 53, 58, 61
Merlo-Ponti, Moris (Merleau
Ponty, Maurice; 1908-1961),
francuski filosof 94
Micel, Timoti (Mitchell, Timothy;
1955) 76
mikroistorija 57-59, 61, 148
Minc, Sidni V. (Mintz, Sidney W;
1922) 89
mit48, 110, 125, 156
morfologija 15
Mos, Marsel (Mauss, Marcel;
1872-1950), francuski
antropolog 45-46, 57
196
muzika 25, 40
muzevnost 106
performans 9, 52, 112, 117-122,
N pristup kulturi
nasilje 131, 135-138
Nidhejm, Dzozef (Needham,
Joseph; 1990-1995), istoricar
nauke 21, 24
Nora, Pjer (Nora, Pierre),
francuski istoricar 85
Historicism) 43, 55; videti i
Grinlat
O'Gorman, Eduardo (O'Gorman,
Eduardo; 1906-1995),
meksiCki istoricar 125
oikovanje (odnos izmedu
drustvenih grupa) 70
oksidentalizam 62
orijentalizam 62, 85
osnivai i sledbenici 36, 127
Ostin, Dzon (Ausin,t John; 1911-
1960), engleski filosof 117, 118
pamcenje 85-88
Panofski, Ervin (Panofsky,
Erwin; 1892-1968), nemacki
istoricar umetnosti 19, 20, 23,
32, 121
Pari, Milman (Parry, Milman;
1900-1935), americki klasicar
120
Paskal, Roj (Pascal, Roy;
1904-1980), britanski istoricar
knjizevnosti 24
137; videti i dramaturski
pleme 105
podroban opis {opis plus
tumacenje) 49, 53
poetika kulture 49, 55; videti i
kultna pravila
pogled 73, 76, 83
pol38, 94,105-107
politika 42, 44, 50, 73, 110, 113,
118, 131-134
ponovno izvodenje (re
enactment) 158
Poper, Karl (Popper, Karl; 1902-
1994), austrijski filosof 18, 98
popularna kultura 25-27
Porter, Roj (Porter, Roy; 1946-
2002), engleski istoricar 94
postkolonijalizam 62, 99, 134, 175
potcinjene klase 34, 59, 133
prag stida, sramote, tolerancije
(koji otkriva standarde
odredene kulture) 70, 142, 143
predstavljanja (representations)
83, 115
price 7, 12, 20, 25, 38, 49, 51,
78, 82, 86, 87, 112, 114, 120,
121, 123, 134, 141, 142, 151,
154-159
prijem 37, 79, 108, 118
prilike 111, 116, 123
Prins, Gvin (Prins, Gwyn),
britanska istoricarka 153
R Skot, Dfoan V. (Scott, Joan W.),
Ranke, Leopold fon (Ranke,
Leopold von 1795-1886),
nemacki s
i toriar 13, 103, 104
Redi, Vilijam (Reddy, William),
americki istoricar 139, 140
Revel, Zak (Revel, Jacques; 1942),
francuski istoricar 37
ritual, ritualizacija 111, 121-123,
132, 135, 137, 146, 160, 165
Ros, Danijel (Roche, Daniel;
1935), francuski istoricar 53,
90, 113, 147, 180
s
Said, Edvard (Said, Edward;
1935-2003), palestinsko
americki kriticar 62, 72, 83, 84
Salins, Marsal D. (Sahlins,
Marshall D; 1930) 117, 156
Samjuel, Rafael (Samuel,
Raphael), engleski istoricar 26
samokontrola (Se/stzrvnng,
Affektcherrsdng) 70
serijalna istorija 30
Serto, Misel de (Certeau, Michel
de; 1925-1986), francuski
teoreticar kulture 37, 79,
100-102, 127, 153
shema 17-18, 62, 74, 86, 95, 104,
120,134,154,159,169
simoli 7, 15, 18, 49, 54, 64, 92,
119, 129, 160, 164, 173
simoliCki kapital (kulturne
odlike koje obezbeduju
status) 74
Skiner, Kventin (Skinner,
Quentin; 1940), engleski
intelektualni istoricar 117-118
Skot, Dzejms . (Scott, James ;
1936), americki politikolog
118-119
americka istoriarka 67
Skriner, R. V., .," (Scriner,
R. W.; 1941-1998), australijski
istoricar 68
197
Smit, Bemard (Smith, Bemard;
1916), ameriki istoriar
umetnosti 56
snovi 82, 140, 145
strategija 75, 101, 118, 140, 153
studije kulture 42
sudar kultura 42, 157
susreti kulture 53, 151, 152---154,
167
svakodnevni zivot 7, 49, 54, 70,
100, 106, 111, 118, 130, 135, 174
ama, Sajmon (Schama, Simon;
1945), engleski istoricar 109,
141
Sartije, Roze (Chartier, Roger;
1945), francuski istoricar 37,
38, 43, 51, 70, 75, 79, 97, 146,
172, 180
Sorske, Karl . (Schorske, Carl
}, americki istoricar 8, 66,
129-130, 131
taktika 80, 101, 153
Tarner, Viktor (urner, Victor;
1920-1983), engleski
antropolog 50, 51, 52, 64, 76,
136
Tejlor, Edvard . (Taylor, Edward
; 1832-1917), britanski
antropolog 49, 54
Tindal, Vilijam (Tindall,
William), ameriki kriblar
18, 114
Tojni, Arnold . (Toynbee,
Arnold .; 1889-1975),
eng\eski istoriar 21
198
Tomas, it V. (Thomas, Keith V.; Vortrnan, Riard (Wortma,
1933), britanski istoriar 43, Richard), ameriki istoriar
46-47, 48, 82, 95, 180 110
Tompson, Edvard . (hompson, zenske kulture, femiizam 57,
Edward ; 1924-1993), 61-64, 66, 107
engleski s
i toriar 26, 32, 33, Zuo, Kristijan (Jouhaud,
Christian; 1951) 117
34, 52, 96, 98, 105, 133, 176
Tomson, Dfurdz (Thomson,
z Zutar, Filip (Joutard, Philippe),
George; 1903-1987), engleski francuski istoricar 86
klasicar 24 zaokreti: antropoloski 41-64;
toposi (opsta mesta) 18; vidcti i konstruktivisticki 98;
kulturni 6; performativni 140;
shema
tradicije 5, 12, 17, 20, 21, 27, 35-37, prema vizuelnoj kulturi 56
75, 103, 108, 127, 131, 158, 162,
164,171
Troe1-Lund, Frederik (Trocls
Lund, Frederik; 1840-1921),
danski istoriar 54, 162
u
unutrasnji pristup 5, 150
usmenost 120
v
Vajt, Hejden (White, Hayden;
1928), ameriki metaistoricar
103-104, 125, 158
Varburg, i (Warburg, ;
1866-1929), nemacki -
intelektualac 17, 18, 20, 35, 36,
56, 95, 169
Vilijams, Rejmond (Williams,
Raymond; 1921-1988),
britanski kritiar 25, 26, 34,
175, 176
Vinkler, Dzon L. (Winkler, John
, americki kJasicar 38
Volkovic, Dzudit R. (Walkowitz,
Judith R.), amerika
istoriarka 156
199
 Sadri:aj

Uvod (5)

1. Velika tradicija (11)

asicna kulturna istorija (12)
Kultura i drustvo (22)
Otkrivanje naroda (25)

2. i kulturne istorije (28)

Ponovo k1asicima (28)
Marksisticke rasprave (32)
Paradoksi tradicije (35)
Populama kultura pod znakom pitanja (37)
Sta kultura? (39)

. irenutak istorijske antropologije (41)

Ekspanzija kulture (42)
Trenutak istorijske antropologije (459
Pod mikroskopom (57)
Postkolonijalizam i feminizam (61)
 4. Nova paradigma? (65) Piter Berk
Cetiri teoreticara (68)
Prakse (75)
Predstavljanja (81) Osnovi kulturne istorije
Materijalna kultura (88)
Istorija tela (92)
CLIO
5. Od predstavljanja do konstrukcije (97) Gospodar Jovanova 44
Beograd
Uspon konstruktivizma (98)
za izdavaca
Nove konstrukcije (103) Zoran Hamovic
Performansi i prilike (116)
recenzent
Dekonstrukcija (124) dr Smilja Marjanovic-Dusanic

strucni saradnik
6. Sta posle kulturnog zaokreta? (128) Veljko Stanic
Burkhartov povratak (129) lektura
Politika, nasilje i emocije (131) Anka Cvijanovic

Osveta drStvene istorije (143) korektura

llija Kovic
Granice i susretanja (149) Ana Radojevic

dizaj k1Jjige
Naracija kulturnoj istoriji (154)
Zakljucak (159) Dragana Atanasovic

likovno re5enje korica

Pogovor: Kulturna istorija 1 veku (161) Svetlana Volic

Zahvalnica (181) indeks

Srdan Topalovic
Odabrane pulikacije temu tehniCki urednik
kulturne istorije, 1860-2003 (183) Dejan Tasic

stampa
Predlozi za dalje citanje (187) Artprint, Novi Sad

lndeks (191) info@clio.rs

www.clio.rs
CIP- r n
,

930.85
930.1

, , 1937-
0snovi kultume istorije 1 Piter Berk ;
prevela s engleskog Marina Markovic.
- eograd : Oio, 2010 (Novi Sad : Artprint).
-199 str. ; 21 . - (Agora 1 Oio)

Prevod dela: What is Cultura\ istory? 1

Peter Burke. - Napomene i biliografske
reference uz tekst. - Odabrane publikacije
na temu kultume istorije, 1860-2003 :
hronoloki popis: str. 181-183.- Predlozi
za dalje otanje: str. 184-186. - Registar.

ISBN 978-86-7102-354-2

)
COBISS.SR-ID 178260236