Ar deko i arhitektura Kragujevca

(Prevedi naslov)

Apstrakt:

Izmeu dva svetska rata u arhitekturi Kragujevca javlja se estetika ar dekoa. U tom periodu, i
pored injenice o postojanju razliitih estetskih tendencija, u kvalitativnom i kvantitativnom
smislu, ar deko se uspostavlja kao dominantna stilska tendencija. Nepostojanje starijih
slojeva u srpskoj urbanoj arhitekturi odreuje ar deko arhitekturu kao dominantni istoricizam
Kragujevca.

Kljune rei:

Kragujevac, arhitektura, ar deko, estetika, stil, istoricizam.

Abstract:

The Ar Deco aesthetics occurs in the Kragujevac between the two World Wars. By that time,
next to the fact of the existence different tendency, in the sense of quality and quantity, the Ar
Deco established as the dominant tendency style. The absence older layers in the Serbian
urban architecture determines the Ar Deco as the dominant historicism of Kragujevac.

Key words:

Kragujevac, the architecture, Ar Deco, the aesthetics, style, the historicism.

Prouavanje ar dekoa, kao fenomena u umetnosti, kulture i/ili kao stila u okvirima srpske
istorije umetnosti ostalo je bez ozbiljnijih teorijskih i naunih studija. Neophodno je naglasiti
da je istraivanje ar dekoa kao stila kasnilo i u okvirima svetske teorije likovnih i vizuelnih
umetnosti.

Teorijska misao o umetnosti ar dekoa javlja se nakon 1966. kada je u Parizu odrano
izlobeno podseanje na Izlobu dekorativne umetnosti i savremene industrije iz 1925. Nakon
1966. javlja se itav niz istraivaa koji su doprineli naunom i teorijskom utemeljenju tog
stila.1 Sam naziv ar deko predstavlja skraenicu upravo te pariske izlobe iz 1925.

1
B. Hillier, Art Deco, London 1968; Isti, The World of Art Deco, New York 1969; D. Klein, Art Deco,
Wiesbaden 1974; A. vd Lemme, A. Guide to Art Deco Style. Art Deco. Die aufregende Bewegung, London 1986.
Hamburg 1990; A. Duncan, Art Deco, London 1988, 1995; Isti, Encyclopedia of Art Deco, London 1988; J. P.
Bouillon, Art Deco in Wort und Bild 1903-1940, Genf 1989; B. Hillier, The world of Art Deco, New York 1969;
P. Bayer, Art Deco, Source Book, London 1977; C. de la Bedoyere, Art Deco, London 2005.
1
Miodrag Jovanovi, u okviru srpske teorijske misli, meu prvima naglaava na postojanje ar
dekoa u nacionalnoj umetnosti.2 Zoran Manevi ukazuje na pojavu integracije nacionalnih
stilskih tendencija i ar dekoa u srpskoj arhitekturi. 3 Isti autor istie prisutnost umetnosti
secesije u srpskoj kulturi i izmeu dva rata, kao i stav da estetika secesije egzistira i u
okvirima umetnosti ar dekoa4. Afirmaciji ar dekoa u srpskoj istoriji umetnosti doprineo je i
nauni skup o arhitekti Milanu Zlokoviu odran 1999. u Beogradu.

Tokom druge polovine XIX veka u srpskoj arhitekturi reprezentativnih zdanja dominiraju
klasicistike i/ili neoklasicistike tendencije. Takve okolnosti se nastavljaju i u periodu
izmeu dva svetska rata. U ambijentu tadanjeg kulturnog miljea neoklasino je ispoljavalo
tenju za modernizacijom koja se izmeu ostalog ostvarila i asimilovanjem estetike ar dekoa.
Koncept dorskog stila i/ili estetike Partenona u srpskoj umetnosti delimino je realizovan
na mnogim propilejima koji se pojavljuju na reprezentativnim zgradama tokom poslednje
etvrtine XIX i prve polovine XX veka. Po zakonima genealogije antike grke umetnosti
jonski koncept stila se ostvaruje nakon dorskog, takva geneza se odigravala i u okvirima
srpske arhitekture. Dorski kapitel srpske arhitekture iz perioda klasicizma i razliitih
varijeteta neoklasicizma u periodu izmeu dva rata zamenjuje kapitel sa volutama. Stub sa
jonskim kapitelom postaje jedan od dominantnih vizuelnih simbola srpske arhitekture izmeu
dva rata i siguran indikator prisutnosti estetike ar dekoa.

Progresivan ekonomski, politiki, i kulturni razvoj omoguio je Srbiji u periodu druge

polovine XIX veka da prihvati kapitalistike mehanizme funkcionisanja privrede. Povoljne
ekonomske i kulturne okolnosti doprinosile su jaanju i emancipaciji graanske klase. U
okolnostima ubrzane progresije srpsko dutvo pokuava da nadoknadi izgubljene karike u
kulturi nestale u periodu vladavine Osmanske imperije. Inicira se potreba za ponovnim
uspostavljanjem kontinuiteta sa zapadnoevropskom kulturom. Takve okolnosti zapravo su i
raale kulturne i politike prilike koje omoguavaju prikljuivanje zapadnoevropskom
modelu modernistikog graanskog drutva.

U kulturolokom miljeu tadanje Srbije u kome je dominirala srednja klasa graanstva mnoge
evolutivne karike srpske umetnosti su se, u hronolokom smislu, nale na pogrenoj poziciji u
odnosu na referentno genealoko kretanje zapadnoevropske kulture. Ekonomski ojaalo

2
, , . 3, 2001.
3
Zoran Manevi, Art Deco and national Tendencies in Serbian Architecture, Spatium 1, Belgrade 1997, 34 37.
4
, , 1990, 8
2
srpsko graanstvo ispoljava tenju za potvrivanjem buraskog statusa. ivot i kultura
stanovnitva u Kragujevcu, sa pojavom makro i mega kulture modernizma, postepeno su
dobijali karakteristike srednjoevropskih bidermajerskih sredina.5 U periodu kraja XIX i prvoj
polovini XX veka drutveno-politika kretanja reprodukovala su novu estetiku svest srpskog
graanstva koja su se vizuelizovala i kroz razliite modalitete bidermajerske kulture.
Bidermajer, kao kultura ivljenja i nova estetika stvarnost, javio se kod srpskog stanovnitva
nakon Velike seobe 1690. na teritoriji Austrijske monarhije. Od tog perioda estetika i
umetnost bidermajera, i/ili kultura graanstva, imali su stalni i neprekinuti kontinuum u
okvirima srpske vizuelne stvarnosti. U periodu izmeu dva svetska rata kultura graanstva ili
meuratnog bidermajera najpotpunije i najneposrednije se izraavala kroz estetiku
umetnosti ar dekoa.

Mlado i do kraja nedefinisano srpsko graanstvo tokom perioda kraja XIX i prve polvine XX
veka nije imalo do kraja izgraenu ideologiju, moralne principe, drutvene, ekonomske i
kulturne norme. Srpska graanska kultura nastajala je bez postupnosti i bez modela
evropskog evolutivnog razvoja. Formirana je najee regrutovanjem se iz redova ruralnog
stanovnitva. Srpska seoska kultura se transformisala i utapala u varoku. Mentalitet i kultura
srpskog naroda u XIX veku, je mentalitet jedne izrazito agrarne drave u kojoj se tek naziralo
konstituisanje graanskog stalea. Meutim, novoformirano srpsko graanstvo, rado je
prihvatalo novine u kulturi i umetnosti keje je donosio nastupajui modernizam. Srpskoj
kulturi bio je potreban kontakt i komunikacija sa savremenim evropskim deavanjima, sa
idejama modernosti koje bi se realizovale u sferi intelektualnog i duhovnog. Takva kretanja u
Kragujevcu i generalno u srpskoj kulturi, u periodu izmeu dva svetska rata, bila su
propraena razliitim fenomenima umetnosti ar dekoa.

Ar deko se u arhitekturi Srbije neposredno vezuje za tipologiju i fenomenologiju javnih

prostora. Meutim, sa ekonomskim jaanjem i kulturnom emancipacijom srednjeg
graanskog stalea ar deko ne ostaje samo na tom nivou, ve iz sfere javnog prelazi u okvire
privatnog, individualnog i intimnog. Objanjavajui fenomene kulture srednjeg stalea
Arnold Hauzer zapaa da se ta umetnost, kojoj je pripadala i arhitektura ar dekoa [...] po
stilu i ukusu nije mogla jako razlikovati od umetnosti gornjih slojeva [...] 6. Takav stav

5
Bidermajer kao fenomen o kome se govori u kontekstu ar deko arhitekture u Kragujevcu i razvoja srpske
umetnosti, mogue je oznaiti i sintagmama srpski modernistiki bidermajerom ili neobidermajer.
6
Arnold Hauzer, Filozofija povjesti umetnosti, Zagreb 1963, 246.
3
potvruje dalje jaanje demokratizacije, socijalizacije i globalizacije umetnosti, procese koji
e na osnovu mnogih injenica dostii kulminaciju sa kulturom ar dekoa.

Ar deko je predstavljao stilske tendencije koje su u srpsku arhitekturu dolazile iz Evrope. Te

estetske novine su se postepeno utapale i prilagoavale politikim, socijalnim, kulturnim
prilikama tadanje Srbije. Oslobodilaki ratovi u Srbiji od 1912-1918. doveli su do prekida
kontinuiranog ekonomskog i kulturnog razvoja. Nakon ratova i konstituisanja Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. sa jaanjem privrede, uplivom stranog kapitala i ratnih
reparacija zapoinje novi period progresivnog razvoja srpske kulture. U tim okolnostima
posebno je dominirao Beograd kao dravni i politiki centar novoformirane drave to je
impliciralo da se u njemu realizuju najznaajnija arhitektonska zdanja. U kontekstu ovog
rasparvnog teksta, neophodno je naglasiti da u toj arhitekturi u kvalitativnom i
kvantitativnom smislu dominira umetnost ar dekoa. Estetski istrumentarijum ar dekoa e se iz
Beograda proiriti na celu teritoriju Srbije u okviru koje su znaajni i autentini primeri
ostvareni u arhitekturi Kragujevca.

Ar deko se u okviru srpskog kulturnog miljea neposredno oslanjao i nadovezivao na umetnost

secesije i u mnogome se moe razmatrati kao oblik postsecesije. Prisustvo razliitih recidiva
secesije i njenog proimanja sa ar dekoom izmeu dva rata zapaa i Aleksandar Kadijevi
koji zakljuuje da Nakon rata, u vienacionalnoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (od
1929. Kraljevini Jugoslaviji), elementi Ar-Nuvoa, prisutni na manjem broju graevina,
utopljeni su u morfologiju nacionalnog srpsko-vizantijskog stila, ekspresionizma i Ar-
dekoa.7 Sa stavom da ar deko predstavlja zavrnu fazu secesije delimino se slae i Miodrag
Jovanovi koji iznosi miljenje da se u najboljem sluaju tipoloke komponente ar dekoa
posle Prvog svetskog rata mogu itati kao postsecesijski ostaci. 8 Isti autor, dalje zakljuuje,
da Ar deko nije antiteza secesiji, nego je njen nastavak, inaugurisan i u delatnosti vodeih
umetnika prve decenije, pre svega Jozefa Hofmana, Van de Veldea, Franka Lojda Rajta,
zapravo u programima nemakog Verkbunda i Viner Verkstata u Beu jo 1904. i 1907.
godine.9

7
, : ,
. 5, 2004, 55.
8
Miodrag Jovanovi, Francuski arhitekt Eksper i ar deko u Beogradu, Beograd 2001, 68.
9
Isto.
4
Sa aspekta morfogeneze stilskog kretanja ar deko predstavlja reakciju na prezasienost
secesijske dekorativnosti po analogiji suprotstavljanja neoklasicistike strogosti rokoko
slobodama. Secesijski korpus plastinosti i dekorativnosti postepeno je redukovan ka
preienim, sintetikim i geometrizovanim formama ar dekoa. U sferi arhitekture ar deko se
razvijao na principima secesijskog funkcionalizma. Tako u svojoj poslednjoj geneolokoj fazi
secesija postepeno transformie romantiarsku i folkloristiku tradiciju zasnovanu na
sinusoidnim, talasastim floralno-geometrijskim formama, u matematiki tane i pravilne
oblike zasnovane na pravoj liniji, krugu, kubusu, poluobliastim i etvrtobliastim
povrinama.

U svojoj knjizi Istorija Lepote Umberto Eko u odeljku Od Art Nouveau-a ka Art Deco-u daje
svoje vienje transformacije secesije u ar deko. Tako zapaa da Formalne elemente Art
Noeveau-a poev od 1919. godine razvija stil Deco, koji od njega nasleuje crte apstrakcije,
distorzije i formalnog pojednostavljivanja, usmerene na naglaeniji funkcionalizam. Art deco
(mada e ovaj termin biti skovan tek ezdesetih godina) vraa ikonografske motive
Jugendstila stilizovane bukete cvea, mlade i vitke enske figure, geometrijske, vijugave i
cik-cak sheme bogatei ih sugestijama preuzetih iz kubistikog, futuristikog i
konstruktivistikog iskustva, obavezno u znaku potinjenosti forme funkciji.10 Navedeni
teorijski stavovi Umberta Eka su primenjivi i u arhitekturi kragujevakog ar dekoa koji u
mnogim slojevima i strukturama svoje estetike predstavlja dalju genezu kragujevake
secesije.

Sutinu ar deko arhitekture nemogue je sagledati bez razmatranja njene fasadne plastike. Ar
deko nastavlja dalju evoluciju secesijske skulpture, iji e se razvoj pre svega deavati u sferi
fasadne plastike. Zapravo, ako se izuzme masovnija pojava maskarona, u periodu do Prvog
svetskog rata secesijska antropomorfna fasadna plastika e se dominantno u kvalitativnom i u
kvantitativnom smislu razvijati izmeu dva svetska rata. Ontoloka sutina ar deko skulpture,
razmatrana kao dalja geneza secesijske plastike, moe se teorijski objasniti na osnovu vie
argumenata. Prva i moda najneposrednija je injenica da skulptura, kako slobodna, tako i
fasadna i dalje ostaje izrazito alegorinog i simbolistikog sadraja. Drugi argument se odnosi
na injenicu da se i secesijska i ar deko plastika pojavljuju esencijalno kao dekorativne
strukture. Takoe, ikonografija secesijske i ar deko skulpture je identina, ona je mitoloka,
biblijska, istorijska ili alegorijska, i ponovo sa snanim naglaavanjem funkcije dekorativnog.

10
Umberto Eko, Istorija lepote, Beograd 2004, 371.
5
Tipian primer ar deko alegorijske i dekorativne plastike prestavlja kompozicija na portalu
Uiteljske kole u Kragujevcu.

Alegorijske figure prosvete i nauke, nadvratnik portala Uiteljske kole, 1926, Kragujevac

Na nadvratniku portala Uiteljske kole postavljene su figure ene, mukarca i sove11. Figure
predstavljaju alegorije prosvete i nauke sa zadatkom da naglase ulogu i znaaj pedagokih
institucija u tadanjoj Srbiji. Figurativna kompozicija iskazuje ideju komunikacije vizualnog,
u ovom sluaju skulpturalnog, sa tadanjim stanovnitvom sa ciljem isticanja autoriteta
institucije i drave.

Zgrada kragujevake pijace, prema miljenju Veroljuba Trifunovia, predstavlja najlepu

pijanu halu u Srbiji12. Analizirajui stilske osobenosti zgrade Pijace Trifunovi iznosi stav
da se arhitektura zgrade zasniva na eklektinim reenjima sa prisutnim elementima
klasicizma i secesije. Zapaanja Trifunovia predstavljaju tane opservacije, meutim sinteza
pomenutih arhtektonskih elemenata na zgradi Pijace dala je novu estetsku autonomnu
stvarnost koja je u okvirima svetske istorije umetnosti i teorijske misli sa mnogo argumenata
definisana kao ar deko umetnost.

11
Figura sove je veoma popularna u ikonografiji secesije i ar dekoa, tradicionalno je simbolizovala mudrost i
mistinost. Zahvaljujui interesantnoj formi tela sova je imala i isto dekorativnu ulogu u slikarstvu i skulpturi
secesije i ar dekoa.
12
Veroljub Trifunovi, Arhitektura o Kragujevcu, Kragujevac 1996, 70.
6
 ore Kovaljevski, zgrada kragujevake Pijace, 1928.

Arhitektura kragujevake Pijace pripada varijanti ar dekoa koja je bila rado prihvatana u
srpskoj sredini. Utilitarne potrebe zgrade pijace nametale su bazilikalno reenja, to je
atipino za ar deko objekte, meutim, sve ostale arhitektonske osobenosti su potvrivale
pripadnsot ar dekou stilu. Osnovni volumeni zgrade definisani su kroz ar deko principe istih
i pravilnih geometrijskih formi. U osnovnom oblikovanju masa dominiraju prave linije i
povrine, forma valjka, pravilna sferna povrina polukalote. Portali zgrade su obogaeni po ar
deko modelu rasporeenim jonskim stubovima. Ar deko-jonski stub predstavlja jedan od
dominantnih estetskih simbola srpske reprezentativne arhitekture izmeu dva rata. Identini
jonskim stubovima sa zgrade kragujevake pijace, pojavljuju se i na zgradi Ureda iz 1931. i
na zgradi Narodne banke arhitekte Bogdana Nestorovia.13

Pripadnost kragujevake Pijace secesijskom i ar deko estetskom korpusu potvruje i

pojavnost maskarona u obliku glave bika koji je postavljen iznad bonih ulaza u pijacu.

13
Arhitekta Bogdan Nestorovi predstavlja jednog od najznaajnijih projektanata srpske ar deko arhitekture.
Izrazite primere njegove ar deko arhitekture predstavljaju zgrade PRIZAD-a i TANJUG-a u Beogradu.
7
 Maskaron na zgradi kragujevake Pijace, 1928.

Alaksandar Kadijevi, u srpskoj arhitekturi izmeu dva svetska rata, istie prisustvo tri stilska
koncepta: srpski stil (Momir Korunovi), akademizam (Milutin Borisavljevi, Dimitrije M.
Leko) i modernizam (Milan Zlokovi, Branislav Koji, Nikola Dobrovi, Dragia
Braovan).569 Ar deko se pojavljuje kao stilska tendencija koji e uspeti da u periodu izmeu
dva rata sintetizuje sva tri pomenuta stilska modaliteta srpske arhitekture.

Posmatrano sa pozicije savremnog trenutka ar deko predstavlja dominantno arhitektonsko

naslee srpskih gradova izmeu dva svetska rata. Tako se ar deko pojavljuje kao
najznaajniji, kvantitativno-kvalitativni oblik srpskog urbanog istoricizma i estetska
definicija starih gradskih jezgara.

Estetski dualizam prisutan u secesiji, u periodu do Prvog svetskog rata, izmeu dva rata se
iskazuje kroz dualizam i politeizam stilskih reenja prisutnih u ar dekou. Relacije izmeu
tradicionalizma i modernizma u tom periodu se produbljuju, retorika dijaloga se podie na
vii nivo. Uspostavlja se nova korespodencija izmeu forme i funkcije. Konglomerat
konstruktivizma, funkcionalizma, razliitih akademizama, istoricizama, folklorizama i
tradicionalizama produkovao je izmeu dva rata u Kragujevcu, kao i mnogim drugim srpskim
gradovima, arhitekturu ar dekoa.

Na pojavu i formiranje srpske ar deko arhitekture prvenstveno je uticala je evropska kultura

tradicija. Najneposrednije infiltriranje zapadnoevropske estetike ostvarivalo se kroz
kolovanje srpskih studenata u znaajnijim tadanjim evropskim pedagokim centrima.
Informacije o evrpskim arhitektonskim deavanjima stizale su i preko razliitih savremenih
medija kao to su tampane publikacije koje su u Srbiju stizale iz Francuske, Nemake,
Austrije i vajcarske.570

Znaajani dometi ar deko umetnosti u Kragujevcu ostvareni su u sferi umetnosti

arhitektonskih kovina14. Kovano gvoe ili ferfore15 prisutna u arhitekturi Kragujevca
istovremeno pripada razliitim sferama umetnosti. Kovine je mogue teorijski razmatrati iz
ugla primenjene umetnosti, zanatstva, dizajna i arhitekture. U srpskoj arhitekturi kovine se

569
, (XIX-XX ), 2005, 349.
570
O tome: , 1920-
1940. , 1979, 9.
14
Terminom kovine u ovom raspravnom tekstu razmatrano je kovano gvoe koje je dobijeno manufakturnom
ili poluindustrijskom proizvodnjom, a pojavljuje se u funkciji balkonskih ograda, dvorinih kapija, u funkciji
zatitne mree na vratima i prozorima, na atikama zgrada, podrumskim prozorima, ogradama grobnica itd.
15
Francuski naziv za umetnost kovanog gvoa.
8
pojavljuju u periodu kraja XIX i prvoj polovini XX veka. Kovine koje se pojavljuju u
arhitekturi Kragujevca, kao i celoj Srbiji, hronoloki i estetski pripadaju umetnosti secesije i
ar dekoa. Kovine su se prvenstveno pojavljivale na fasadama zgrada, zbog ega ih je mogue
razmatrati i kao deo arhitektonske plastike i arhitektonske dekorativnosti, meutim,
neophodno je ukazati i na znaaj njihove utilitarne funkcije. Pripadnost kovina sferi
umetnosti arhitekture potvruje i injenica da su i sami arhitekti esto davali nacrte i estetska
reenja kovina16. Takve okolnosti doprinosile su uspostavljanju tesnije saradnje arhitekata i
zanatlija, to je doprinosilo da zanatska proizvodnja prihvati secesiju i ar deko kao
najpopularniji oblik tadanje estetike. Diktiranje estetskih modela, tada dominantnih estetika
secesije i ar dekoa, u srpskoj sredini, direktno i indirektno doprinosi podizanju kvaliteta
zanatske prozvodnje i dovoenja manufakturne proizvodnje na nivo umetnosti. Sama potreba
multipliciranja istog motiva u zavisnosti od utilitarnih zahteva provocirala je i progresivniju
dinamiku razvoja zanatskog dizajna.

Paradigmatian primer ar deko kovina u Kragujevcu nalazi se na vratima zgrade Ureda.

Kovano gvoe na vratima zgrade Ureda karakteriu svi osnovni elementi estetike ar dekoa:
geometrizam formi, pravilni oblici zasnovani na kvadratu, pravougaoniku, krugu, strogost i
simetrinost kompozicionog reenja.

Zgrada Ureda, 1931, Kragujevac

Nastanak ar dekoa u umetnosti i arhitekturi moe se objasniti i kao proces sinteze secesije i
kubiza. Sezanovske teorije su se neposredno infiltrirale u strukture umetnosti secesije gradei

16
, , . 22, 1986, 312.
9
novu estetiku ar dekoa. Veroljub Trifunovi o arhitekturi zgrade Zanatskog doma zakljuuje
da je nastao kubistikim postupkom17. Takvim stavom autor je potvrdio postojanje veze
koje je arhitektura ar dekoa uspostavljala sa filozofijom kubizma. 18 Arhitekturu Zanatskog
doma je projektovao Radeta Milosavljevi najznaajniji kragujevaki modernista tih godina. 19
Fasada zgrade reena je ravnim povrinama, bez dekorativnih elemenata sa pravilnom
ritmikom otvora. Meutim, osnovna kompozicija masa, valjkasta forma na uglu zgrade,
naglaen rizalit centralnog dela, sa reljefom tipinim ta fasadnu plastiku izmeu dva rata
potvruju da Zanatski dom pre svega pripada estetskom korpusu ar dekoa.

Radeta Milosavljevi, Zanatski dom, 1939, Kragujevac

Reprezentativan primer kragujevake ar deko arhitekture predstavlja zgrada Palate narodne

skuptine arhitekte Bogdana Nestorvia. U srpskoj arhitekturi ar dekoa mogue je izvui
nekoliko razliitih tipolokih reenja, meu kojima se monumentalnou istie varijanta koja
kao dominantni konstruktivni i dekorativni element koristi jonske stubove i/ili kolonade
jonskih stubova. Pomenutom tipu srpske ar deko arhitekture pripada i zdanje Palate narodne
skuptine. Ulaz zgrade je reen naglaenim kubusom iznad koga se pojavljuju dva stuba sa
ar deko jonskim kapitelima. Sa leve i desne strane ulaza pojavljuje se jo jedan dekorativni
element tipian za ar deko arhitekturu koji se simbolino moe oznaiti sintagmom ar deko
antena.

17
Veroljub Trifunovi, Arhitektura o Kragujevcu, Kragujevac 1996, 78.
18
Ta tvrdnja se mora razmotriti sa mnogo rezervi. Teorija prisutnosti estetike kubizma u arhitekturi je veoma
problematina. Osnovna naela kubizma koji se konstituisao u slikarstvu nemogue je realizovati u arhitekturi, i
pored injenice da je takvih pokuaja u svetskoj naunoj misli bilo.
19
Veroljub Trifunovi, navedeno delo.
10
 Bogdan Nestorovi, Palata narodne skuptine, 1939, Kragujevac

Ar deko antene predstavljaju autonomni fenomen u sferi arhitektonskih kovina izmeu dva
rata. Kopljaste vertikalne forme svojom bazom privrene na fasadama zgrada pripadaju
tipinoj ikonografiji ar deko arhitekture. U smislu vizuelne estetike ti nefunkcionalni
umetniko-zanatski artefakti potuju opa estetska pravila tadanjeg ar deko stila. Valjkasta
forma centralne cevi-jarbola je integrisana sa metalnom pravilnom krunom cevastom
formom koja se privruje za fasadu i predstavlja bazu kovine-antene. Ar deko antene
se pojavljuju na fasadama najmonumentalnije i najreprezentativnije arhitekture, ali i na
skromnim objektima privatnih kua.

11
 Primeri ar deko kovina antena na arhitekturi u Srbiji izmeu dva rata
Stigavi kao internacionalni stilski manir i do arhitekture Kragujevca ar deko je postao
opteprihvaeni estetski obrazac. Ar deko arhitektura se pojavljuje kao znaajan kulturni sloj
urbanog Kragujevca. Znaajne domete umetnosti dostie i kargujevaka ar dekoa skulptura.
Jedno od znaajnih dela ar deko skulpture u Srbiji predstavlja Spomenik Palim umadincima
iz 1932. godine Antuna Augustinia.20

Ar dekoa kao umetnika epoha, kao evropski fenomen i stil u umetnosti predstavlja sferu
koja nije ozbiljnije razmatrana u okvirima srpske istoriografije i teorije likovnih umetnosti,
tako da kragujevaka arhitektura i umetnost ar dekoa zavreuje dalje ozbiljnije i obimnije
nauno istraivanje.

20
Spomenik se nalazi u neposrednoj blizini zdanja Pijace sa kojom uspostavlja uspenu estetsku ar deko sintezu.
12