sairni:'

rii.ri"g riou z.tu.u i ovih organa, koji skupa

Zadnj\?]ldt,e|tucanaleZe:nap:ecn]':s:1.:.:.1..<:easa.levogbubregailevenadbubreZnel|ezde,naprednjepoijeu:..u-
pe rel,ku:.r,:;.; i;r;r. rr."-.ou
trainje strane srezine i na peritonealnu
vajuzeludalnoleziste ueztrtrrvenrrictir
ura::,:.-.'.;ai.;;gp.il,""ttr"to'[l;t'opornjarkakesa(bursaomentalis)'
dupl'ika:u-
lomentun minus)' Perironealna
Zeludacjefiksiranusvojojlo2rpe'i:o:=an::.;uplrliaturama,vezama(s1.161,164).Odmalekrivineipodetnogdeladus.
Juplikatur^'
denuma penje se udesno do ulaznog J--t::.Ttt""t"ira
otvora '^ii;;;;"j;[(i^eit'*'noi's) OnafiksiraZeludacuzdor'-
rakojapolaziodvelikekrivineje,usrvari.p::.:,,:,.-i*t,,=rjdeovelikogopo'niuiu
g^''.itin,,ot''iip"aniustranupopretnogkolona(liggasrrc''"'"
stranupredage(lig.gastrophrenicum),rugo.n1r,.--uti.rln"'f,r'
cum).|Jperitonealnimduplikaturama,uzve]ixuimaluklrrinu.nutu,"searteriiskearladeodkojihseodvajajuglalezapreCr.l:,
zadnji zid Zeluca.
Fundus venlriculi
Incisura cardinca
Esophagus,,

. -*Plicae gastficae
Ostium cardicum--*

Areae
gastricae

Curvatura venlriculi'
minor

Duodenum-

folorus'' I Curvatura
ventricull maJor
I
I
M, sphlncter PYbrt *'Anlrum
PYloricum
Canalls PYlorictts
Sl. 162. Sluzokoia ieluca

Ductus hePaticus Hepar a. hepatica ProPria

Ltg.falcdorme commuttls
hePatis'. t- A. gastrlca sittistra
Vesicafellea,
t .Truncus celiacus
A.

A. gastrica-ll
deiru
t{ 'r\ii
iil
;;i,l$li l+ ;r
.1
.1.gnstoePiPloica
nen ae-r$i J
t
sinislra
A. gastroilttt',lenalis A' Ssslroepiploicu
de-dra

Sl.]63..A.rterijaielttca(PremaBenllinghoff.Goertt!er-t.t)

r62
 Grada ieluca. -Zidi.eluca sastoji se iz se:cznos. miSiinog i sluzokoZnog omotada. Seronti omotai
:.t,iica serosa) deo je trbu5ne maramice koji pokrir a strane Zeluca i kod njegovih krivina se nastavlja pe-
:.r.rnealnim duplikaturama, malim i velikim opornlakom.
,lliiiini omotaC (runica muscularrs) sastoji se iz gJatkrh vial<ana. koja se grupi5u i obrazuju tri sloja: spoljni, srednji i unutra-
i:-r. Spcljni, uzduini sloj (starum longitudinale) svojom kontrakcijom reguliSe duZinu Zeluca. Njegova mi5ifna vlakna nastavljaju uz-
:;ii sioj jednjaka i silaze uglavnom duZ krivina Zeluca. Na maioj krivini. kod njenog useka, ona se prekidaju i ponovo pojavljuju u
: i:;icnom delu Zeluca. Srednji, kruZni sloj (stratum circulare) svugde je dobro razvijen. U visini izlaznog otvora Zeluca (ostium pylo-
'..,-;.u; j cn zadebljava i obrazuje sfinkter (m" sphincter pylori).Izmedu vlakana sfinktera prodiru miSiCni nastavci iz uzduZnog sloja,
x rri skupa sadinjavaju dilatator, otvarad pilorusa. U unutraSnjem, dubokom sloju su kosi mi3iCni snopovi (fibrae obliquae). Kosi sno-
;.r. I postoje samo u visinj telaZeluca,zategnuti izmedu njegovog dna i velike krivine u vidu ovalnih zamki, koje postaju we manje
::riikc se ide naviSe i ulevo. Oni su gusto zbijeni u visini Zeludadnog dna, a iduCi ka velikoj krivini, Sire se lepezasto. Njihova je ulo-
:: ca ocl12avaju odredeni tonus Zeluca i da njegovu velidinu prilagodavaju sadrZaju. Svojom kontrakcijom oni vrie peristolldne po-
i;ete Zeluca. grde se, iduii odozdo navjle, i melaju Zeludadni sadrZaj. Ostala dva sloja miSiinog omotada, uzduZni i kruZni, svojom
x:nrrakcijom vr5e peristaltidke pokrete Zeluca, njegov sadrZaj ubacuje postepeno kroz pilorus u duodenum.
Kardija (ostium cardiacum) nema svoj posebni sfinkter, ved je labavo zatvorena kruZnim mi5iinim slojem Zeluca. Ona se
.:ko otvara pri gutanju, podrigivanju i povraianju. Ako pri podrigivanju u jednjak prodre i Zeludadni sok javlja se oseiaj pede-

L :ra. goruiica".

L
L
L.
L.
L )1
26
8
9
l0
lt
L I3

L t4
I5

L 2l
20
t9
l8
L 17'

L Si. 164. Organi grucine i n"buirrc ciupije ii

..-':ti. - 2. Luk aorte - 3. Pluina arterija -4. Srce 5. Sriana kesa (pericardium)
- - uktonjen njen prednji zid - 6. PreCaga - 7.
*-: '.---- - 8, Mata trbuina keceljica(omentum minus)-9. Sle-,ina - l0.Zuiovod (ductus choledochus) ll. PopreCno debelo crevo
L - - )'.anaestopalaCnocrevo(duodenum)-l3.Levibtlbre3-i4,Nishodnodebelocret,o-l5.Trbuinaaorta-l6.Srpastodebelo
-
:-..: - lT.Cmarro cret,o (rectum)- 18. Stepo crevo (cecut.";t- 19. Cn'uljak ili apendiks (appendixverntiformis)-20. Peteljka
'".:'ntesoappendix)-2l.Zavr.inideotankogcrela*)2.Ccornjal:tankogcreyo(mesenterium) preseten-23.Ushodnodebelo
'",'-'-24.Desnibubreg-25.Guiteraia(pancreas)-)5.2t:,:.:bestkct-27.Jetra-2S.Gornjaiupljat'ena-Strelicapokazuje
L- ulaz u malu perii,:tie;:'..ii 7Ltl,',iit lbul-5a omentalis)

L- 163
 )'1

--....".....-!

i:::.
Sluzokoia Zeluca (tunica ,z!- r j.r ; j: s:: a i spojena s miSiinim omotadem dobro razvijenom podsluzokoLom Qela
submucosa). Pod uticajem svog miSiinog 1rs:. cna _i:ac: uzduZne nabore i poligonalna uzviSenja (areae gastricae), koja su okruie-
na uskim brazdama (sl. 162). UzduZru na:o:; spuS:aru se duZ velike i male krivine i nestaju kada je Zeludac pun. DUZ male krivi-
ne izmedu nabora klize tednosti i sluz kroz 2-e'o (.ir.:rr-r sa/lvalls) direktno u piloridni deo Zeluca. Na poligonalnim poljima nalaze
se sitnejamice (foveolae gastricae), na iijem dnu se olvaraju Zeludadne Llezde. SluzokoZa Zeluca pokrivajednoslojni cilindridni
epitel. U njenom krznu nalaze se Zlezde I g!! . gas tricae i gll. pyloricae) i limfni dvoriii (folliculi lymphatici gastici). Zlezde lude 2e- 4
ludadni sok, koji sadrZi hlorovodonidnu kiselnu i fermente.
Sudovi i Zivci. - Zeludac dobija anerije od celijaenog arterijskog stabla(rruncus cellacas), koje se deli u tri grane: lew Zelu-
dadnu (a. gasni ca sinistra),slezinsku (a. lienalis) i za.;ednidku jetrinu arteriju (a. hepatica communis). Od slezinske arterije odvajaju se
g
grale,ut.gastricadbreves,zazadnjideodnaZelucaia.gastroepiploicasirtistra(s1.163).Odzaw5nihgranazajednidkejetrinearterije.
od a. hepatica propriai a, gastrduodenalls, polaze desna 2eludadna arterija (a. gasrrica dexrra) i desna Zeludadno-opornjaena anedja
(a. gastroepiploica dexrra),koje se dui male i velike krivine Zeluca anastomoziraju sa istoimenim levim arterijama. t
Vene Zeluca prate istoimene arterije i uiivaju se u v. portae.
Limfni sudovi prate vene i zavrlavaju u dvorovima duZ male krivine (nodi lympharici gasrrici sinisrri) i u dvorovima du2
donjeg dela velike krivine leluca (nodi lymphatici gastrici dexrri). Limfni sudovi iz gornjeg dela leve polovine Zeluca ulivaju se u
dvorove duZ slezinske arterije (nadi tymphatici panueaticolienales).Iz ovih regionalnih limfnih dvorova limfa odlazi u celijaine
dvorove (nodi lymphatici c eliaci).
U zidu Zeluca nalaze se dva nervna spleta, mi5iini i podsluzokoZni s ganglijskim Celijama. MiSiini splet Qtlexus myenter:-
cus - Auerbachr) reguliSe pokrete Zeluca, a podsluzokoZ ri Qtlexus submucosus) ludenje Zeludadnih Zlezdi. Ovim spletovima pnH:': -
duju se parasimpatidka dovodna vlakna iz n, vagus-ai simpatidka vlaknaiz nn. splanchnici i truncus coeliacrs-a. Simpatidka vlakna.
koja dospevaju uz arrerije Zeluca, deluju suprotno parasimpatidkim dovodnim vlaknima, usporavaju pokrete i ludenje ieludadn-:
Llezda.lzLelucapolaze viscerosenzitivna simpatidka vlakna, koja odlaze ka7-9. segmentu kidmene moZdine. Preko ovih vlak:-
na prenose se boiovi u odredena polja na povrlinu tela (Head-ove zone).

TANKO CREVO (TNTESTINUM TENUE)

Tanko crevo je miSiino-sluzokoZni kanal, duZine 5-:l metara, koji sprovodi hranu od Zeluca do
podetnog dela debelog creva, do cekuma (sl. 160, 161,164). Ono dovr5ava varenje hrane, vr5i njenu re-
sorpciju i nepotrebne njene zaostatke ubacuje u debelo crevo. Na njemu se razlikuju tri dela: dvanaesto-
paladno crevo (duodenum), prazno crevo (jejunum) i usukano crevo (ileum).Zarazlikrt od duodenuma,
koji je nepokretan i fiksiran vzzadtiitrbu5ni zid, jejunum i ileum predstavljaju pokretni deo tankog cre-
va. Oni su pokretni zahvaljujuii svome opornjaku (mesenterium), duplikaturi visceralnog peritoneuma,
koja ih povezuje zazadnji trbu5ni zid (s1. 164).

1. Duodenum :
Dvanaestopaladno crevo, podetni, nepokretni deo tankog creva, duZine oko 30 cm, nalazi se is-
pred prva tri slabinska pr5ljena (sl.'164). Ono ima oblik potkovice, diji konkavitet, okrenut ulevo, obu-
hvata glavu pankreasa. Po6etni, gornji deo duodenuma (pdr.r superior s. bulbus duodeni) pruZa se udesno,
od pilorusa do vrata ZuEne be5ike, gde savija nadole i prelazi u sledeii, nishodni deo duodenuma. Nis-
hodni deo (pars descendens) silazi Zlebom izmedu medijalne ivice desnog bubrega i kidmenog stuba do vi-
(D
sine 3. slabinskog pr5ljena, gde gradi ugao i skreie ulevo, nastavljajuii se u donji deo duodenuma Qtars
inferior). Donji deo duodenurna obidno u svom podetku ide horizontalno ulevo ispred kidmenog stuba
Qtars horizontalis), a zatirnu blagom luku savija navi5e (pars ascendens) i zavr5ava se na levoj strani 2. sla-
binskog pr5ljena s duodenojejunalnim uglom (flexura duode noj eiunalis ). -
Duodenum je pokriven s prednje strane trbu5nom maramicom i pridvr5ien vezivnim tkivom uz zadnji ffbuSni nd,tn:r:ev
njegovog poCetnog dela, koji je slobodan i intraperitonealan. Peritoneum, koji obavija gornji deo duodenuma, nastavlja se naviSe,
kaporti jetre, duplikaturor$ ( lig.hepatodtndenale),kolapredstavlja deo malog opornjaka(omentumminas). Vezivno tkivo koje flksi-
D
ra duodenum uz zadnji trbulni zid dozvoljava mu klizanje za 1-2 pr5ljena navi5e i naniZe, koje on vrSi prateii pokrete Zeluca-
Na sredini descendentnog dela duodenuma, u spoju njegovog unutra5njeg i zadnjeg zida nalazi se
Vater-ovaampula (ampulla hepatopancreatica) u kojoj se zavrsavaju Zudovod (htrns choledochus) i izvodni ka-
nal pankreasa (ductus pancreaticus).Vater-ova ampula 'uanvauzduZni sluzokoZni nabor duodenuma (p&'ca
I

longitudinalis duodeni).Na donjem kraju ovog nabora nalazi se sluzokoZna kvrZica Q:apilla duodeni maior),ta
kojoj se otvara Vater-ova ampula (sl. L70, 171). Na 2 cmanadvelike kwZice nalazi se mala (papilla duodeni
G
minor),na kojoj se ponekad otvara sporedni izvodni kanal pankreasa (ductus pancreaticus accessorius).

2. Jejunurn i ileum
Pokretni deo tankog cteya, jejunumi ileum,podinje od duodeno-jejunalnog ugla, koji leZi u visini -
2. slabinskog pr5ljena, i silazi udesno do desne bedrene jame, gde se zawsava svojim u5iem u slepo crevo

164
 pripadaju jejunumu, a donje 3/5
. :.t,1i tieocecale) (sl. 160, 166). On je dug oko 6 :n. u'd iega gornje 215
moZe se maksinaino odstraniti 3 metra bez opasnosti po Zivot. Jeju-
-.: _:iu. Od njegove ukupne duZine
u trbuinoj duplji na svojoj peri-
, _I', il.r* oulazulu 11-13 crevnih vijuga (ansae tr,:e srinales), koje vise
peteljci, na opornjak:u (mesenteriunr). \'ijuge jejunuma nalaze se u gornjem levom delu trbulne
, _ ._
= ","oj donjem desnom delu. Jejunum je de-
. _ _ . .. olmah irpod poprednog kolona, a vijuge ileuma u njenom
l--.e ileuma, oiro 3-cm, zbog jair- razvijenih kruZnih nabora njegove sluzokoZe.
se razlikuju dve ivice, slobodna i mezenterijalna.
Kada je pokretni deo tankog creva prazan, on se spljoitava i na njemu
,-.r.:.d;roj i,,1ici ileuma,naokozdgocmiastojanjaodcekuma.sreieseponekadzaostatakpupdano-crevnogkanalauvidu
pone-
,
= -.,
,i iu jeg divertik uitma (diverticulum ilei verum - Meckeli), koji izuzetno moZe da se pruZa i do pupka i da na njemu
r ,- !. . ,l i crevnu fistulu.
iz-
Opornjak, peritonealna duplikatura, koja sadrZi krvne sudove i Zivce namenjene tankom crevu, ima
.\l esettterium.-
! 1 _ ,.:.ze.Njegov koren'(raiit ,n)senterii) na zadnjem trbusnom zidu je u vidu kose linije, duzine 15-17 cm, koja silazi od 2.
dela duodenuma i donje Suplje vene Gl. 164, 198). Vi-
,., ..i.lprslpL O" desne bedrene jame, prelazeii preko aorte, donjegpostepeno
, l. .."ri,'^lr. iduii od njegovog goinjeg iii donjeg i<raja, poveiava se i u srednjem delu iznosi oko 15 cm'

3. Gracla tankog creva

*
Slu;okoia tankog creva (tunica mucosa) obrazuje kruZne nabore (plicae circulares Kerkringi), visoke
, :: _ i rT.m. Njena por.iinu pokrivena je prstolikim nastavcima, resicama
(villi intestirrules), koje su visoke
: _ . nm i stuiokoii daju somotast izgled (sl. 165). Nabori i resice poveiavaju 6-7 puta povrlinu sluzokoZe,
. :--,-sno secernirajuii"i resorptivnu moi tankog creva. KruZni nabori podinju vei u duodenumu, na 4-5 crn
Od zavrinog dela jejunuma oni se, iduii kroz
-,: :it,l;usa i pruZaju se sve do zavrsnog dela tankog creva.
_: -::. s.'e vi5e proreduju i postaju niZi. Crevne resice odvojene su kriptama
na dijem dnu se nalaze otvori
::.'.:th ilezda.
Crer.na resica sastoji se odjednoslojnog cilindridnog epitela i vezivne osnove. Ona predstavlja funkcionalnu,
resorptiv-
-_:_.:_c_rsluzokoZeranko!creva.Unjenoj veiivnoj strominilazesekrvniilimfnj sudoviinastavakmi5iinoglistasluzokoZe.
-, .
:' ia:a kapilarna mreZiizmeau iedne arteriole idve venule prihvata.ugljene hidrate iproteine,.resorbovane iz crevnog sa-
:-:....:ekoepitelaresiceiodvodi itrprekot).portaekietri. Izmeduarterioleivenularesicepostojiidirektnaspojnica(arterio'
. :- : . <ojom prolazi skoro sva krv u slutaju kacla nema resorpcije i potrebe za proticanje kroz kapilarnu mreZu. Limfni sudo-
broju, prihvataju masti i odvode ih u mezenterijalne limfne sudove. Mezenterijalni limfni sudo^vi pr^olaze kroz
=. ::. 1-2 na
- . . . ..:irke limfne dvorove i zavrlavaju se u grudnom limfnom kanalu. Mali mezenterijalni timfni dvorovi, i00-200 na broju,
-: ::: :3 u crevnoj ivici mezenterijuma, a vetiki, tO-tZ na broju, u njegovom korenu. Nastavak miSiinog lista u resici svojom
, -.:.<:i;om pomaZe praZnjenje krvnih i limfnih kapilara i oticanje resorbovanih sastojaka hrane.
wili Folliculus Crevne Zlezde su tubulozne i nalaze se u
ly
1np
h at i c u s s o I it ariu s krznu sluzokoZe. One Iude crevni sok u kome se
nalaze fermenti. Izmeelu Celija Llezdanog epitela
nalaze se usamljene peharaste Celije koje Iude
siuz. Peharaste ielije postoje i u epitelu crevnih
resica.
Krzno sluzokoie sastoji se iz retikular-
nog vezivnog tkiva, koje je bogato slobodnim, lu-
tajuCim Celijama. Ispod crevnih Zlezdi, u krznu
sluzokoZe nalazi se veliki broj limfnih dvorica(fol-
i nlestinales liculi tymphatici solitarii). U ileumu, duZ njegove
slobodne ivice,limfni Evoriii se grupiSu i obrazuju
P eye r-ov e plole (folticuti lymphatici a g gr e gati),ko-
'*- Lamina muscularis je su Siroke oko l-2 cm i duge 2-12 cm.
milcosae
Miiiini omotaC crevnog zida (tunica mu-
scularis) svojom kontrakcijom vrli segmentacio-
Tunica ne, oscilacione i peristaltidke pokrete creva. Nje-
muscularis gov unutra5nji, kruZni sloj je jade razvijen nego
spoljni, uzduZni sloj (sl. 165). On je grupisan u vi-
Tunica serosa du prstenova koji su nataknuti jedni u druge.
Goinji prsten se delimidno uvladi u naredni, iduii
ka debelom crevu. Zbog ovakvog rasporeda kru-
Sl. 165. Slrcma sluzokoZe tankog creva
Znog sloja, peristaltidki pokreti tankog creva mo-
1 . Kapilar resice -2. Miiic resice - 3. LimJru sua
gudisu samo u distalnom smeru, u pravcu debelog
ireva. Distalno od kontrahovanog dela kruZnog
sloja, uzduZni sloj svojom kontrakcijom skraiuje i
- - i.:.:1e crevo, da bi sto lak5e napredovao sadrZaj. Segmentacionj i oscilatorni pokreti omoguiuju me5anje crevnog sadrZaja.
Serozni omotaC rankog creva (tunica serosa) deo je visceialnog peritoneuma. On obavija potpuno pokretni deo tankog
::: ': 1 nastavlja se sa njegovim opornjakom ka zadnjem t:buSnom zidu.
U zidu tankog creva nalaze se tri autonomna ner\,na spleta. srbsera zni , miiiini t submukozni. Subserozni je disto para-
, .:a:iiki, dobija gran-e samo od n. vagus-a,a ostala dva srle:a ,lobljaju grane i od simpatidkog nervnog sis:ema. Submukozni
165
sPletje sekretoran, a ostala dva su motorna, regrrlilu pokrete crevnog zida. Parasimpatidka vlakna ubrzavaju pokrete crevnog
zi-
da i pojadavaju sekreciju crevnih ilezdi, a suprottro tome deluju simpaticka vlakni.

DEBELO CREVO (INTESTTNUM CRASSUM)

Debelo crevo je zavr5ni deo kanala zavarenie, duZine oko 1,5 m, koji prihvata iz tankog creva
crevnu ka5u, oduzima joj suvi5nu tednost i pretvara je u izmet ili fekalije (feces). Od mesta svog p;detka,
od desne bedrene jame, ono se najpre penje do desnog rebarnog luka, zatim ide popredno ulevt i od le-
vog rebarnog luka silazi zadnjim trbu5nim zidom u malu karlicu, okruZujuii na tij nadin skoro potpuno
vijuge tankog creva (sl. 160,L6t,164). Na njemu se razlikuju tri dela: slepo crevo (cecum) kome je prido-
dat crvuljak (appendix vermiformis), sito crevo (colon) i dmarno crevo (rectum).
Na povr5ini debelog creva, uuzev rektuma, vide se tri uzduZne trake ili tenije pre dnja (taenia li-
-
bera),zadnje-unutra5nja (taenia mesocolica) i zadnje spoljna (taenia omentalis).DuZ tenija grupisan je naj-
veCi deo uzduZnog mi5iSnog sloja zida debelog creva. bne su medusobno pribliZno poaleOnalo uaatlene.
Izmeclu njih nalaze se kesasta pro5irenja (haustrae), koja kod leSa bivaju izdeljena poprednim,metima
(incisur ae s e milunare s).
_ Zid debelog creva je najdeblji u visini tenija, jer pored uzduZnog sadrZi i kruZni mi5iini sloj, koji je inade svugde pod-
jednako rasporetlen. SluzokoZa debelog creva obrazuje popredne polumesedaste nabore
Qtlicae semiiun iri;, ko;. hauJtre izde-
ljuje u Spagove. Ovi Spagovi, ispunjeni kontrastom, daju na rendgenskom suimku karakteristidan izgled debelo rn qevu 'uvidu
broianica'' Na povrlini sluzokoZekoja je'glatka, bez iesica, i poknvena cilindridnim epitelom, nalaie se otvori kripti,aaCfem
-od
dnu se otvaraju crevne Zlezd e. Crevne llezde su tubulozne i sastoje se skoro iskljudivo peharastih ielija, koje ludL slur. U tr-
znu sluzokoZe nalaze se usamljeni limfni dvoriii.

. - U zidu debelogcreva, kao i kod tankog creva, nalaze se takoete tri autonomnaZivdanaspleta. Subserozni i miSiini ner-
vni splet.omoguCuju pokrete zida debelog creva.Zarazliku od tankog creva debelo crevo vrli i antiperistaltidke pokrete. Anti-
peristaltidki pokret ima za cilj da sadriaj debelog creva vrati, da bi se izbeglo njegovo praZnjenje u neZeljeno rr.*".

1. Cecum i appendix vermiformis

Cecum. - Slepo crevo nalazi se u desnoj bedrenoj jami i predstavlja deo debelog creva, koji se na-
lazi ispod u5ia ileuma (sl. 166). Ono je dugo i Siroko 7-8 cm i skoro potpuno obavijeno peritoneumom-
Od njegovog zadnjeg zidaprtiase vrlo kratka peritonealna duptikaiura-, koja uuzetnomoZe biti duZa, u
kom sludaju je cecum veoma pokretan. Sludajevi kod kojih je slepo crevo postavljeno iznad bedrene ja-
me, ponekad dak i ispod jetre, ukazuju da nije do5lo do potpunog razvitka ushodnog kolona.
Na unutialnjem zidu cekuma nalazi se uiie tankog creva (ostium ileocecale),izmedu dva sluzokoZna nabora, gornjeg i
donjeg (sl. 166). SluzokoZni nabori obrazujuBauchini-ev ileocekalni zalistak (valva ilei:ocecalis), koji svojim zatvaranjem Jpreeaia
waCanje sadrZaja iz debelog u tanko crevo. Zalistak se zatvara pasivno, Sirenjem cekuma, i aktivno, ktntrakcijom"zad"tS"oog
kruZnog mi5iinog sloja koji dolaziiz ileuma.

Appendix vermiformis. - Crvuljak je nasta-

Eaustrae coli vak slepog creva. Njegova je duZina 7-8 cm, a Sirin:
5-10 mm. On polazi od unutra5nj egzida slepou cre-
,Yalva
ileocecalis
va, na 2-3 cm ispod u5ia ileuma, i normalno silaz:
koso unutra i nadole (sl. 164, 166). Njegov podetai
Ostium ileocecale projektuje se na Mac-Burney-ovoj topografskoj tai-
ki prednjeg trbu5nog zida, koja se nalazi na sredirr
desne spinoumbilikalne linije. Crvuljak je prilidnc
- Ileum nestalan u pogledu svoga poloZaja i pravca. On s:
najdeSie pruLa navi5e i to obidno iza cekuma ili sila-
zi u malu karlicu i, kod Zene dolazi u blizak odnos s
'--Oslium appendici desnim jajnikom. Kod njegovebaze sustidu se s\.e
vermiformis tri tenije debelog creva i sluZe kao veoma pogodat
putokaz za pristupanje crvuljku, narodito u sludaie-
vima kada njegov poloZaj odstupa od uobidajenou.
Crvuljak je obavijen peritoneumom i pokretlji',. On
Frenulum valvae
visi na peritonealnoj peteljci (mesoappendix), koja sadrZi nierr -
ileocecalis
I ve sudove i Zjvce i spuita se od zavrSnog dela ileuma.
I
Appendix verniformis Cnuljak se sastoji iz sva tri sloja crevnog zida, se:c-
st. 166. Stepo crevo (cecum), prednji zid uktortjen
Spaltenholz-u)
(prema
il?ftIl,ijtljr"ij:y*""rli.?S: ji,Hi,#:X[riirj:;:iTi.'

166
L' -l
L . . :r:: .r ::il,i"TjT i##:;;;',#:"!:,:;{:!;:f:;:;:: a':;;;^.::;,';:;;:,;;\#rr11iva jos i ,rbusni krajnik,

L
koji des,o

2. Colon
Kolon se pruZa od ileocekalnog otvora
cekuma do gornje ivice 3- krsnog prsljena,
- :;arno crevo' s obzirom na pravac n]egovog puta gde se nastavlja
razlikriju mu se sledeii a"tiui, coron
L_ io.,lZi) Ka,ibar ascendens, rol)n
k;il,;"ii
. ;;;;:;:X ;:';:f:i::i;:i:tr"y;,::try;Kr'r od cekuma, opada
Colon ascendens' ushodni kolon'
iduci t1::ll-ll .:d desnog bubrega do donje strane.desnog
L_ ':: .:::r Jesni ugao kolona (flexura
'"li)rriri-iprelazi
olon lransversnrn popredni kolon
C
u t^lr:,,.
lrf
poprecni iolon. onje retroperiton.rrun,
lrr(srran.
reznja jetre,

'- j
' pruza se ispod zeluca uievo ,
'; rtntstra) i nastavlja se u nishodni torln- i."i
'
orednjeg pola slezine gradi Ievi ugao(fle-

t- . : :::i";iien uz predagu om (lig' phrenicoroiiru*1,rioio-

vez
"i:i,.^,1.9
,!u., totonr l-e Lrr"ijrrril. postavrjen i z-natno ostnji
-=:lanipokretan,zah:11:i:g';;*.d;;j^*:u.1*rroioro,urrr"l,r'r^i..llt6i,;*:i;;;;;;;j*"rrelaziprekonishodnog
ouruiui" r"#te za prednji ugao. on
iol ,r"iir". ropredni kolon je intraperi_
:':j:odenumaiduZdonjeivicepankreasuaol"zin_upi"ari""r"rr"r?uogbubrega.poprednikolonje,uodnosunaushodn.i
nego desni

.i.].}:il;:;i;i:;";:;3:i"'""1"g'*p'.i,,l,,,runudttazizaanje-siorjna tJ*i^1k"nio'o*"i,"ri,l,skojomjesrastaovel

:: -: = i - f:::'r!Zi::!;:l;';::t?ff].o,1j,j",T:,"rfr:',Xh'i'ji;f".,,","aran on silazi od revog ugra, sporjnom ivicom revog bu-

- Colon sigmoideum gradivijugu,
kojaje
dosta nestalna u pogledu svoje duZine
- r:::liir"zahvaljujuii svomeopornjixoli,,ioroionsigmoideum).rior"oni.gorogopornjakajeuviduugra,6ijijedankraksilaz]
i svoga polozaja. onje intraperitonealan
i
r
' -: sairarnom prsrjenu,
"..orln qrt;;;,j;#;;r";h';r;;;;
"ittlo,o
.:::rraka'idi seorvor,kojiod"vodi"_.ii G.";;; ,*,,,,os. Na temenu samog ugia s donje
strane
p"f,lrealniSpag frirrrrririrsigmoideus).

3. Rectum
emarno crevo nastavlja sigmoidni
kolon od visine gornje ivice 3. krsnog prsljenja,
- <a;licu ispred krsne i trtidnl k.r,i i;;;rsava silazi kroz ma-
se ," ,^ari# ieru meelic" J,,,?i.*
:
- -* ' I 9-: ) ' U toku svoga puta ono (anus)(sr. 188, 189,
:''::eci' zatim kod vrha trtidne tolti savila krsnu ;;;;;;' Arrrra sacratis) diji je konkavitet okrenut
gradi najpre

:':Er'e ukupne duzine' koja iznosi 72-15cm,,"r;; i;;;;ir;i!.m"arnu krivin u (fiexura perinealis), od
poslednj a2-3 improrazekroz medicu
::i deo rektuma' dmarni Lanal i predstavrju.lu
'- lrr"oti ,rol"), y.!1i, ffii, prosireni deo (ampuya recti)sluzi kao pol
re-
,:l,l'.',3 ftrjXXfl:Xj:'*:f":"rekacije prota'ze krJzdmarni kanar. u sadrzaj dospeva rek ."il;
peritoneum pokrivaspreda
- . :: - i bodno eor-
:. irrarnog creva i prebacuje
," ,urr"j nu
- \:a:rL.l beSiku, odnosno kodlene r. di;;;;
;.::ii 3no Douglas-ovog ipaga, froii oz"uirul
.. I J o.peritonealne Oupf;.. VfiSlCnl
._ e
;;il ;
: . ::: razrijen i njegovuzduinl.toj,"rpo..a"rri" ;

. -;.1: podjednako. Njegov t rrZfu .fii, Plica-

,irllri
:-a:;:oE kanala zadebljri, i .Ur*.i"'r'"**irif transversalis
:: -_i'.:: r m. sphincter
ani internus) koil ie oZivee,n
: -. :parikusa (sl. 167). Upolje'oa'ui;r;;S;;;;
: 1.-r s: spoljni sfin-lcter dmara
, :i -.r.rs ,..koji se sastoji od
l*. ,pnirrtrr'oii
.
poprednop^n*,,t _i_
: ::::1 \ iakana i oZivden je od
On se n. pudendul-a.
:i.a7r u stalnoj tonidkoj kontrakciji
.j i
- uricajem volje samo prilikom ,rlZ^i*j,opuSi"-." Sinus anales
anales
::=:ncs creva. defekacije. i)efekacij;
," o;;ii; M, sphincter anl
pod. uricajem iutonomnog';";;;;
.:-:j ltrg.
:.:.r d. srrTlpstrkusa
' internus
i parasimpatikusa. Zona.
Fekaiije, pored nesvarenih hemonhoidalis
:,--::e. sadr2e
,- sluz. epitelne
zaostataka - M. sphiacter ani
'.::.;z (Bacrerium b.;ibrli: Celije i veliki efiernas
coli) mrtvih i Zivih. p.;;;i;;;.
t1olr., r materije koje se izluduju preko
l.': sluzo_
.\ ie 0ebelog creva, kalcijum. guoiA., fosfor, ho_
.es:eiin i dr.
Sl. 167. Zadnja polovitta Cmarnog
SluzokoZa dmar crevo (rectum)
= e se
[*rffi ,ii."i#?iij",,.]-
iasti h n,uo,, o

:narnog -,',fj'Hffi;:';##ft';:i;.;;i[:.
,":,';j; kanara sruzoktza obrazuje 8-1o,;;;;ihffi:;;fi;;j""Zlii;l,LHJffifiilH,H'ffil?j1lli1,7i;
*::;ir,,,_.:::: :r::, r, ry T iznad dmarnos orvora (sr 167) U vjsini y,:li;t

767
7

UzduZninabori,kojisuizazvanivenskimsple::r:::a -:')etus,-enosusrectali.s),sluZesfinkterimakaoelastidniumeciiomoguiu;r-
zonu (zona haemorrhoidalis)' Hernc-
potpuno zatvarunle emurnog kanala. Oru se spar:ru ,t i,"o bazom iobrazuju
hemoroidalnu
pokr'. a p1"!r.ro-rlol.viti epitel, a ostale deiove sluzokoZe dmarnogcrevajednoslo:l:
roidalnuzonu i siemenauzduZnih nabora duge tubulozne Zlezde' koje mogu da obor: '
omotada
cilindridni. od cilindrilnog epitela analnih sinusa ir:zaju se do mi5iinog
da dovedu do stvaranja perianalnih fistula'

JETRA (HEPAR)
tezine oko 1'500 g, koji se nalazi ispod desne
Jetra je najveii parenhimatozni olgan dovedijeg.tela,
polovinepreeage. t<iohtezaasaspoljasniiiiunrtruiniimludenjem,onajeza.metabolizamnajvaturijic:-
gan i predstavlja, u stvari, izvanridno U.g^to opremljlnu
laboiatoriju dovedijeg tela' koja vrsi mnol'l'-
i ekikrete, koje ubacuju u krvotok P:-
brojne funkcije. Njene ielije, pored Zuei, itvarap *.rog" inkrete
red toga, one preraduju organske i neorganske irranljive
materije i regulisu njihovo trosenje i depono" a
'-
otrova, bil'o da su oni uneti spolja ili nastali
nje. Isto tako, one unistavaju ili omoguiuju Jrtrun3iranje
funkcije jetra je u stanju da vrli zai:" "-
telu usled propadanja pojedinih ielija i tiliva. ove mnogbbrojne
krvi'' sisternav' portae' Njihor s:-
ljujuii svojoj bogatoj vaskularizaciji- Njene ielije se "kop'i.'u venskoj
u nishodni deo duodenuma i ukazuj; :=
kret, Zud, odlazi intrahepatidnim i ekstrahepatienim tcanaiima
mesto od koga se razvila jetra.
-
Kodnovorodendetajetrajerelativnovrlovelika,jerjezavremefetalnogzivotasluzilaikaohematopoeticki ':E::
kome su se stvarala krvna zrnca.

1.Oblik i PoloZaj jetre

JetrajemekainjenobliksemenjauzavisnostiodobliZnjihorgana.onaimaoblikuzduZntr:::.
dve ivice' prednje-donja i za;:"
dve strane, gornja i donja' i '
polovljenog oroiati nu'njoj se razlikuju
i naleZe uz predagu i prednji trbuini :- :
Gornja strana jetre (facies cliaphragmatica) iestekonveksna ,'
je p"riton"imom i pridvr5 ienazapredagu i prednji trbuini zid srpastcr: ='
(sl. 161, 164). Ona pokrivena
zom(lig.ftilcifurmehepatis).Srpasta vezajetrejeiagitalnrrperitonealnaduplikatura,kojasilazinapre:::
jetre (lig' teres hep-a.tis)' zaostatak puo:ar':
pupka. U svojoj aoni.:, tflUoinol ivici ona rudrzi obl,, vezu
vene(v. umbilicalis).Njenadvalistaserazdvajajukodzadnjeivicejetreinastavljajuugornjilist'en:::-=
veze (lig. coronarium hePatis)-
Vesicafellea
'\Lobus
quadratus ,1 hep*ica ptoPria
i
lmpressio - I

colica

Impressio -
renalis
Impressio -'
duodenalis

Lobus dexter'

V.portae -

I I
,rl I
Lig. triangulare ! ,- ln j I
dextrum tt'
"orro rbtus
I

Lig. corinaium ;;;;, caadatus

Imfuressio
esophtgei
heparir

Sl. 168. Dottia strana jetre (hepar) (Prema Benningloff-Goerttler-u)

do levog svoda predage' spuSta se koso r'-

Donja strana (facies visceralis)jeste konkavna i. iduii
azatirnna gornji deo duodenuma' na ie -
dole i udesno i naleZJnajpre na jednjak i prednju stranu Leluca,
.oLlezdtt'Svaki odovih organa izaz.a na don':
sni ugao kolona, na desnibubreg i ou d.*r, nahbubre7n
stranijetreodgovarajuiiotisak intpressio-esophagea,gastrica,duodenalis'colica'renalisisuprarena!is\s\'

168
l--
163). Na donjoj stranijetre nalaze se tri Zleba.'e;an popredni i dva sagitalna, koji skupa obrazuju slovo
H. popredni Zleb predstavlja hilus ili portu jeire (;;.io hepatis). kroz koji prolaze krvni sudovi, Zivci i Zud-
ni kanali. Levi sagitalni Zleb jduYlOu duboke pukctine.rt ssu'a sagittalis sinistra,koja u svom prednjem
delu sadrZi lig. teres hepatis, a u svom zadnjem deiu i r.s. \ enosum. U prednji deo desnog Llebanalele Zudna
beSika, kojaizaziva odgovarajuiu jamu (fossa t esicae fellae). Njegov zadnji deo odgovara podetku Zleba
za donju Suplju vent (sulcus v. cavae), koji pielazi na zadnju ivicu jetre.
prednje-donja ivica jetre (margo inferior) - oitra je i slobodna. Ona je pristupadna palpaciji kroz prednji trbulni zid. Nje-
na projekciona linija na prednjem trbulnom zidu odvaja se od desnog rebarnog luka u visini mamilarne linije, pruZa se ulevo i
n^nliS"-i dolazi do levog rebarnog luka u visini parasternalne Linije, odnosno kod prednjeg kraja 8. rebarne hrskavice.
Zadnja ivica jerre je debela i prirasla :uzzadnji deo predage. Ona je ogranidena venadnom vezom jetre (lig. coronarium
hepatis), njenim gornjim i donjim listom. Gornji list venadne veze je u stvari peritoneum, koji se s gornje strane
jetre prebacuje
na predagu. Njen donji list nastaje na mestu, gde se peritoneum donje strane jetre prebacuje u peritoneum zadnjeg trbu5nog zi-

L da. Ova dval.ista se spajaju na levom i desnom kraju zadnje ivicejetre i obrazuju trouglaste peritonealne veze,od kojihje leva
(lig. triangulare sinistrum) znatno jade razvijena nego desna (lig. tiangulare dextrum).

2. Grada jetre

I- Jetra se sastoji iz dva nejedna-

ka reZnja, desnog (lobus dexter) i levog
(lobus sinister), od kojih je prvi znatnp

r_ Vl hepatica
veii. Granigu lzmedu reZnjeva jetre
oznadavaju na njenoj gornjoj sfrani sr-
pasta veza (lig.falcdorme hepatis), ana

L njenoj donjoj strani levi sagitalni Zleb

(fissura sagittalis sinistra).. Na donjoj
strani jetre desnim sagitalnim Zlebom
izdvojeni su nepotpuno od desnog re-
Znja dva manja, prednji - detvrtasti
r__ V centralis
I (lobus quadratus) i zadnji - repati (/o-
bus caudatus). ReZnjevi jetre sastoje se

L_ iz rctnjida (lobuli hepatis), koji pred-

- V interlobularis stavljaju osnovne jedinice njene gracle.

L t
Durrrrli bitiyrri
A. hepatlca propria
mide,
ReZnjii jetre je u obliku pira-
diji je dijametar l-2 mm. On se
sastoji od jetrinih ielija, svrstanih u
putanje, koje se pruZaju zrakasto k
--- Vporlae sredi5nom delu reZnjiia. Svaka puta-
L_ nja sastoji se iz dva reda ielija, izmedu
kojih se nalazi intralobularni {u|ni ka'

L Sl. 169. Shema krvotoka jetre (Prema Pfuhl-u) nalii, odnosno intercelularni kapilarni
prostor bez sopstvenog zida. Intralo-
bularni Zudni kanalii dobija zid, sasta-

f vljen od jednoslojnog kockastog epitela, tek na povr5ini reZnjiia,gde se nastavlja u interlobularni Zudni
kanalii,(ductulusinteitobularil.lzmeclu putanja jetrinih ielijanalaze se venski kapilari, koji dolaze od in-
lerlobularnih grana v. portae (w. interlobulares) i zavrSavaju se u sredi5njem delu relnjiia,gradeii podetak

U centralne vene (v. cennalis). Centralna vena, koja predstavlja podetak jetrinih vena (w. hepaticae), napu5ta
reZnjii kroz njegov vrh (sl. 169).
Kapilaiv.porrae su pro5ireni, sinusoidnog tipa i obloZeni endotelnim sincicijumom, koji naleZe uz jetrine Celije. Uz en-

L
dotel su priljubljene usamljene, Kupffer-ove zvezdaste ielije, koje su pokretne i sposobne da fagocitiraju strana tela ili zaostatke
istrolenih krvnih zrnaca. Oko kapilara nalaze se retikularna viakna i usamljene zvezdaste vezivne i,elije Qtericiti).
I I jetrinom reZnji6r odvijaju se asimilatorni i sekretorni procesi naizmenidno, ritmidki. Asimilatorni procesi upiljenih hi-
drata i proteina otpodinju u njegovom centru i Sire se ka periferiji, a sekretorni procesi odvijaju se u obrnutom smeru, Stoje veo-

f
ma povoljno za njihovo oticanje. Ovakav prava'c procesa zavisi od njihove veCe ili manje potrebe za kiseonikom iz krvi vene por-
te, koja je na periferiji reLnjida bogatija nego u sredi5nom delu. Njihova ritmidnost regulisana je neurohumoralnim putem.
ReZnjiii jetre su obavijeni vrlo tankim slojem rastresitog vezivnog tkiva. Na mestima gde se sustide vile reZnjiia postoji
veii sloj vezivnog tkiva (Kiernan-ov prostor), u kome se nalaze iaterlobularne grate v. portae, a. hepaticae propriaeiLudrukanali(
(ductulusinterlobularis).Celajetraobavijenajefibroznomdahurom (tunicafibrosa),kojakrozportuprodireudubinu,uunutra-

.L Snjost i gradi omotade (capsulafibrosa perivascularis -Glissoni) oko veiih grana krvnih sudova i Zudnih kanala (ductuli biliferi).

I= 769
 3. EkstrahePatiini iuini Putevi
Izvodni Zudni kanali levog i desnog :eLn1a
jetre sjedinjuju se kod njene porte i obrazuju za-
jednidki kanal (ductus hepatictts commttnis) (sl.
170).Zajednidki jetrin kanal silazi, i u desnoj ivici
malog opornjaka (omentum minus) spaja se pod
oStrirn uglom s izvodnim kanalom Zudne be5ike
(ductus cysticus) i obrazuje Zudovod (ductus chole-
dochus), koji silazi ka unutraSnjoj ivici descen-
dentnog dela duodenuma i zavr5ava se na njego-
voj sluzokoZnoj bradavi ci (papilla duodeni major).
Ductus choledochus. - Zudovod je kanal, diji kali'
bar iznosi oko 5 mm, a duZina oko 5 cm. On silazi najpre
kroz /ig. hepatoduodenale, ispred desne ivice vene porte
(pars supraduodenalis), a zatim po5to proele iza podetnog
dela duodenuma ( par s r etroduodenalis),skreie udesno i na-
dole kroz svoj Zleb na zadnjoj strani pankre asa (pars retro'
pancreatica) i zavr5ava se u medijalnom zidu nishodnog de-
la duodenuma. U zidu duodenuma on se obilno spaja sa iz- Sl. l70.lzvodni iudni putevi i inodni kanali pct"-':''
vodnim kanalom pankreasa (ductus pancreaticus) i obrazuju 1 . Hepar 2. V. portae - j . Vesica fellea et ducrus .',I j;-- ..' -
-
zajedno krulkasio proSirenje, Vaur-ovu ampuiu (ampulla 4.Ductus hepaticus communis - 5. A. hepatica - 5 D^::'
hipatopancreatica).- choledochus -7. Pars descendens duodeni - 8' Plica loni :i:'-'
_
IznadVater-aveampulekalibarZudovodajenaj- '-duocleni_g.Papilladuodenimajor--l0,Ductuspan:r,::,-..
manji, oko 2-3 mm. Oko stint- 11 , A. et v. mesenterica superior - 12 Pancreas - l 3 't' e: : ' -
ofi suzenog dela nalazi se
ter sphincter ductus choledichi),kof;mu gradi zadebljani
(m,.
' l4' Truncus celiacus
cirkularni rniliini sloj duodenuma. U visini ovog suZenja
zastaju Zudni kamendiCi i izazivaju jake bolove. Njegov.a . :1-r I
simetrali ugla izmeJ - I
projekcija na prednjem trbusnom'ziiu odgovara tadiikoja leZi na 5 cm udesno i iznad pupka, na
"

ne i horizontalne Iinije PuPka.

Vesicafellea. -Zt(nabesikainjenizvodnikanal (ductuscysticus)prerl^stavljajusporedn':!:s::'-
Zud i kon:e::---"
hepatidne Zudne puteve (sl. 160, 164, 168). Lu(nabe5ika, kapaciteta oko 40 cm3, skuplja
je, oduzimajuii joj suvisnu tednost. Ona ima kru5kasti oblik i na njoj se razlikuju dno (fundus), tei: - - "
'pus)
ivrat (ioUr*j.Njeno dno, okrenuto napred, odgovara desnom rebarnom luku u visini mamrla-'- --
nije (s1. 161).
TeloludnebeiikesvojomdonjomstranomnaleZenadesniugaokolonaigornji,deoduodenuma'Odvrata2ui:-;:"' je:ir:' : -:"
ke, koji naleLe na butbrt iuoi"ii, j"lazi njen izvodni kanal, koji siiazi kioz desnu iviiu malog opornjaka, spaja se sa
nimkanalomigradipodetakZudovotla.PeritoneumpokrivaZudnubeliku,izuzevgornjestranenjenogtela,koja.lesla:-= -::--
nju straou jetre.
Grada.-ZidekstrahepatidnihZudnihputevasastojisesamoizsluzokoZe,dijijemi5iinilistzadebljan
Sluzok:l' :::-
Zudne besike obrazuje m:e2-::
krivena cilindridnim epiteiom,ioji je kod Zudne besike sa piugastim pokrovom. SluzokoZa
=-

bore,izmedukojihsenalazeudubljenja.UvisinivrataZuene6eSikenaborisukrupnijii,grupisani,obrazujujednuspiralu -' '-

spiralis - Heisteri).
uziL-
MiSiini list sastoji se iz glatkih misidnih vlakana, koja grupisa.na u dva sloja, spoljni.- kosi i unutrasnji - -
9,u
zid'ducruscholedochus-a,kodsairognj"gorogruris.ttanavetito]sluzokoinojbradaviciduoden-uma,misiinilistzad':'' '
eks::'-:.
- Oddii),koji se otvari refleksno i propulta Zui iz sporedruh
obrazuje sfink ter (nt. sphincrer ampullae hepatopancreaticae
patidnih puteva samo pri prolazu hrane kroz duodenum'

GUSTERAia. e.q.NcREAS)
j9 te5ka 70-90 g i povezana sv(>
Gu5terada j e l1ezdasa spoljnom i unutraSnjom sekrecijom, koja
jim izvodnim kanaiom ru J"oai"*om (st. !64,7i0,171). ona postavljen aizaLeluca, uz zadnji trbu-
je
'Sni Od njenog najvedeg
zid, u vidu Siroke popredne trake, na kojoj se razlikuju tri dela - glava, teloirep.
dela-glave (caputpaicieatfs)odvajasekukastinastavak (processusuncinatus).KukastinastavakPruZase
kroz pankreatiEni
nadole i ulevo iznad donjeg dela duodenuma (sl. L70, t7L).Iznad,kukastog nastavka,
vena i arterija. Telo pankreasa (corpus
usek (incisz ra pancreatii$|, prolaze gornji meienteridni sudovi,
pr5ljena i nastavlja rePom (cauda
pancr)atis),konkavno pre;; nazad,-prelazi ispred L. i 2. slabinskog se

pancreatis). koji se ispred levog bubrega pruza ka hilusu slezine.

Glavniizvodnikanal(ductuspancreaticus)debljine oko2mm,prolazisredinompankreasasvedo
otvorom u
njegove glave, gde savija nadole i oUieno se prikljuEuje Zudovodu, a rede zavr5ava Posebnim

t70
I-- I
l

descendentni deo duodenuma (sl. 171). U r.isini ;lesra. sde on

savija nadole, prikljuduje mu se sporedni
kanai pankreasa (ductus pancreaticus access.or!,1-, roji ie ponekad
otvara posebno u descendentni deo
duodenuma, na njegovoj maloj siuzokoZnoj.kr rzic; tpaoilla cuodeni
minor).izuoaim kanalima pankrea-
sa' u toku njihovog puta, prikljuduju se pod pra'ini uglom
izvodni kanaliii njegovih reinjica.

Ductus choledochus Corpus pancruatis

\
D u ctu s p ancr eat i eus acc es s ori us\

Papilla duodeni
minort
t
Cautla )ancrearis

L_ - Ductus pancreatlcus major

I-
l_ Pllca longitudinatit Papitla iuodeni 14
A. mes e nteric a s uperi o r
.

mesenterica supeilor

L
uncinntus
thtodeni major

Sl. 171. Guiteraia (pancreas) i njeni izvodni katruli

Pankreas je spreda pokriven peritoneumom

1_ :'aik o m kesom (bursa omenralis).Njegova zadnja
i odvojen od zadnje strane zeluca malom peritonealnom
st rana- pridvrSiena je ,.ziunin, tkivom
Lvezivnomtkivuizapankreasa,iduclro"..rri.ro,narazesesredeiiorgu*,
dupljom, opor-
uz organe pet roperitonealnog prostora.
;adominalis plexus ductuschoredoirrr,i.rr""ir,rrior,v.portae,aorta
'
celiacus i krvni sudovi l.rog Lubr.gu. Leva bubreZ;;;n, podetnim.gran
. ama1,. portae se ukrsta i obrazuje
detvorJugao, kioz koji p,otuii.-^",:,nteiica
t__ i: l:ffi? i'::::i";::XY:;tr;venski superiirna svome putu od aorte ka opornja-
Grada pankreasa'
- Pankreas je sloZena aiveolarna zle zda, (tjisekret, pankreasni
sok, sadrzi fermente za varenje masti,
ueijenih hidrata ibelandevina' lzmeou
nienittli"".rr nalaze se L"r'g;';;,;;'; ;"a ostrvca;koja se
sasroje izgredicaepiternih cerija i
L_ il?l,J,:i,i;l'J"T:'#iJ"':||:;"?#",','tri sku-pa preostavrjaju endokri,l a." p,"r'.";l;. ;;, h;;.ni indirektno preko jerre
U sastav lang erhans-ovih ostrraca ulazedve
vrste epitelnih ielija, svetle i tamne, koje
kom specijalnih metoda bojenja' mogu da se razlikuju samo priii-
Tamne iri
L- ceiuje antagonistidki od hormona "-?.lli"'
t".iima iripada je,rnu p"rinu od ukupnog broj{ ruee
svetlih i1i B - citiia, od, insulina,poveiava
njvo seiera u krvi.
hormon glukagon koji

L_ II.
PRIBOR ZA DISANJE
t- (APPARATUS RESPIRATORIUS)
Pribor za disanje sadinjavaju pluia i disajni putevi,
koji se mogu podeliti na gornje i donje. U gbr-
a1,"si,H:"":l?"1",,:H:if,?jlffif;o i, r.uo pt,,,ocnipui,,1,,u a,,ir3u. o.,iiai.,lniputevi su grkrian,
Donji disajni pu-tevi i pluia nastaju od pupoljka,
srtazt u grudnu koji se razvija u vratu na prednjem zidu skrznog creva. pupoljak
duplju' gde se raeva u ova olrant'a, i"ii raste i
- r"lr"'4";;;;;*J"m obiazuju par"ni,i. i*.g i desnog plucnog krila.

NOSI{A DUpLjA (CAVU]rt NASI)

Nosna duplja je podetni, prosireni deo
disajnih puteva, kome su.pridod atiparanazalni
nus paranasaies) i dulo mirisa' Njena je uloga da vazduh sinusi (sj-
- ne' da ga ovlazi i zagreje, i aa
kontroiis"
iri utasku u aisajne put"u" itir,i od destica praii-
gornJem delu njene sluzokoZe.
k"rridi-p";;;u receptora dula mirisa, koji su smerteni u
"f"gou
Nosna aupyiizazir.^ ru rr"aini1i."
sus externus)' koji predstavlja
jednu odkarakteristidnih odlika i,.lt1!"i"qirp;;d*ie, spoljni nos (za_
doveka. Njeni toi,:uiri zidovi, detaljno opi-

771
-
 nosa, koji se sastoji qd koze i hr-
osteologiji,
.u produzuju se napred i nadore s mekim delom spoljnog
sani
skavice (sL
3*1? o",,,n.rjnog nosa naraze se dre-krupTy'5l11';:ll9i i:X:i:y":I:,:eiiflJg',L:15:ffi"#:"#i:
r'ri zasi)' koja su pokretna' nalaze se
manle
li,rrztir) un;"gouoo, h;Ioi ;ao. u oo,,'i* uir"i'iit
druga, parna cartilago natri alaris maior)'
minares);;d";;J u vidu kuke (cartilago
(

hrskavice, dve manje (r|oiftogfn", otaris

na bo.nom zidu" do
KoZamekogdelaspoljnognosaigrwstl;laslaspodlogomibogatajekrupnimlojnimZle,-l'",,".Onaseuvisininozdr.
prrrzu n"uuis" ao popre.nog ispupEenia
preffi;;;;" auiti"(u"rtiiiiriri,ri1351.."
va nastavrja i oblaze
duplle (runica membrats
nosnos ptaga(timen-r,itriror-i'r.zr'Jr"o".r:'{-[riiTir]JiiJia..iar"r."'iria',rrrr5,["j"*i.'u*Lidebeleistuzekaorlrcr
o*orriu .u sru)okoZnom opnom nosne
s '

protiv prasine u*arnu plri"rii. iir"l! r.a

",irr?"e
#g"
mucosa).
Nosnadupljajesagitalnompregradompodeljenaudvepolovine,kojesenapredowarajunozdr- gornjeg sprata Zdre-
vama(nares), na doniem kraju noru,
, po"Jir'i^'"*^ 1'noontrll'i^pt"ioj!- 'idu se Postepeno'
su roa svffi;1rrl."* ,-5
mm, a, iduii navi.e' suzavaju
la. obe polovine *";'r; l;pde uzane' svega2-3 mm'
dela njihovog krova, kod rit?lt" proA ce.(lamina c'iinoto)'one suvrlo hoana'
Kod najviseg visinu
irpr"a t"f trosti' tco3e st ntt'i.u i"-d-"1:-t:*anjuje
Na zadnjem delu njihovoglk onu, "tiinaste dijem dnuie otvara sfenoidalni
sinus' BoEni zid
,pn no-"ri*-iiaotrr,na
spag, Skoljke' nosni hodnici i owori koji
nalazi se sruzokozni recessus
interesl:", t" o3"*., nuiu'i"ot'"
nosne duplje je od posebnog "^ obiLno nije ravna veC gradi mnnie
f +Z). ftiosna pregrada f
vode u paranazalnJsinus" 1if . 1f , '"p** ""tif
iliveceizbodenjepremajednojporovininlrrr"!,riri
raitenj
oo*" pregrade' Hrskavidni deo (pcrs
",a"riolilu,'io1u*oz"daometadisanje'Devijacija
a tostonog i t rrturienogi"r"
nastaje usred neujedna.enog pregrade (ra-
prednj.* iri;;;-r"1"ste kosti iuo"uriuru i gradl kvrgu nosne
cart,aginea) duZ svogspoja s

u*'"'"K:':::i*em bodlje, sluzokoZa gradi ispugfenie,

u kome se nalazi bogata mre-
kraju nosne kvrge, iznadprednje nosne truurqJo;u, nuioeito kod povrede
nosa'
za krvnih sudova txierr"ruacn-ovo potji),"ororJlll'."i;fiffittin^ (sl' 50)' Njegovo najuze me-
se zal.anieti nosni hodnik
(meatus nasi communis)
pregradg i mirisnog dela
Izmedu Skoljki i nosne
nosne
1$az.i
srorjk" i ri# eTqr"j,r, priiriffig"J* i'*"au respiratornog
nosnih skoljki i
sto, izmedu konveksiteta srednje ^"r"" ot" {i""jliJit"?t^'"r"' koji se om naiazi ispred
- nosne duplje, odnosno ula, u *iri.nu pukotinu G;;'-';';ii*;:'\'l *iiit"i* if"U ( sulcus olfactorius)'Kraz
(carina.n rlt, p"roOJuje se ka kiovu,TttJ;;'dirpri" .Ji-rp i u tuku silazi ka zadnjem kraju
svoiim oblikom podseCa na klin i.5ri"
jea^, a"" i"rJltr, koji se r.r"'il
koja mogu na krovu da probi-
kliun i mirisni ,eb pri inspiraiiji prolazi "o tAu'oi'ie?o;iu[Jin"
Skotjke i hounu*u. Irto,ut o, tror"iii;ffi;ilii;;""u " "tt'
"rldrri..rooro"
ffi*ttl,H;;'^:,::Tr:i:i;1":*:i5. - SrzokoZa:::::i:ty", koja
nastavrja kozu predvorja' spojena
je cvrsto sa
je uglavnom
,-"-d.zi ,.ro*rrtirir"i.rJ" i
venske spritove' Njen epitel
p"riii-oii i!"rit onari:r*"*. ii^" jednosloj*' 9
svojom podrogo*, , orutli^"r" pr.i etu ?esii o.tfactoriai,gdele
s tr.pr:.l#", J#iffi"*, pn
respiratornog tipa, trJoino_c*na;ed ,".ornuko;; ;1";;;*i ,iozolioz" Iude sluz i vlaze vazduh
."soiratornom nriL s" p"huru.te i;ui.l[Ji" *i"ino a^roerto irTo;;;;;*,i"i na mediialnim stranama srednje i do-
iu

insiiraciji.
"pit"ru
vensr.i ,pr"i;, r.ojiiugr"*1u ,urd-; prirn#iru"iii iiinua'uzu1u ttu'okoze' koja moze
jako da
,5or"ui"ii,-i'.Etrno r.o;;;p;lj;tr"
nie nosne Bkorjke venoii coicharum).o.
Qttexus
,ia"Ufjo i da nosnu dupliu zatvori skoro Potpuno'

Paranazalni sinusi (sinus paranasales)

Paranazalnisinusirazvijajusetgkposlerodenjl.ryr"i"produZetakanosnesluzokoZe,kojipro. kostima produzeci no-

i u gornju vtii;;. ufuovarajuiim
diru u obliZnje kosti, u deonu, sitastu, klinastu iap.liine.'
poveiavaju se sve,is" tosLnog ttiru t.:" *it^1".i outu,uitpneumatiine
;;;;; razvua sr-
sluzokoze se
sne
sinus ethmordatisiisi""t tiir"ridiis i sinus iaxilraris (sl' 50, 51)' NajbrZe ama(cellulae
sinuse: sinus
frontaris, pi""*^tienim ielijama i poludelij
sinusa
tasti sinus, koji je za razliku od ostalih Yttdt-?]1.1:: ,ruro"t p'i disanju' vazduh u njirna biva potpu-
ulogu dazagrevaio.
ethmoidalesl. pururru*irri sinusi imaju
oaunu. si.r^toz-a toia ih;;IrzJi; tu"iu oa sruzokoZe u nosnoj duplji i
no zamenjen vei posle nekoliko
ima manji br sluzokoze' na-
sinusa, koji ukazuju na mesra
odakle su po5li produzeci nosne
i!:';::*"rnih o poro*"t"tu'to* zjapu (hiatus
semilunaris)' sem za
bo.nom zidu srednj"g noro';ghodnika, na dnu
Iaze se na
i za zadnje"t*oia"iirxrejil. ri""r .,""ru *" rru k ouo nosne duprje, na
ii:;;lld"t bod-
sinus
sfenoidalni
Spaga (recessus sphenoethmoidatis).o*"i ," ,J":e etmoidalne ielije ..alaze se
sfenoetmoidalnog
uvladi sluzokoza nosne duprje'
'"* '1,fl::j;.:,1,:#;:::*:ll**,ogranidavaju derovi sitaste kosti, izmecru kojih
r,n^oioii',;;;;d;iJ"le je kutasti nastavak
s.e
Qtrocessus uncina'
najveia se sustidu kukasti nastavak
Odozgo i pozadi zjapa se nalazi
Nikostanom preparatu
"*J;;?;iA
;;;;# gornjovilieno'iiiiii(iirrrt maxi[taris), gde
^,'aru
nastavak nepdane
JJnj" notn" sni'r'?;"d;4 t11t l\n1"1g'ltii i zadnji' zatvoreni nosnom
rus) sitaste kosti. "" maksilarni
sitaste kosti Qtrocessus uncinarus),
etmoia"-rr, tojitt pt"dnji
u tri otvora: prednjr, glr"ri*. r"it:i,
""rorrr oa
gornjovili.ni zjap
kosti. ovi koitani rrastavci dele
172
J siuzokozom, obrazuju nosne temenc e
(fonticuli nasales). od p:e jnle: k;aja perlumesedastog zjapa pruza se navise etmoidalna po-
deoni stnus,
iue.ri:" (infundibutum ethmoidale), preko koje se otvara
velidine. on moZe da bude vrlo rnali i obratno, ja-
Sinusfrontatis. - eeoni sinus je vrlo nestalan u pog)edu svoga cbLika i
potpuno oibitalni deo deone kostj i veliki deo njene ljuske. Pregrada izmedu levog i desnog deonog
ko veiiki, da pneumatizuje
sinusa je tania i dosta desto asimetridno postavljena'
sinus ethmoidalis. - Sitasti sinus predstavljen
je pneumatidrum ielijama i poluielijama koje se dele na prednje, srednje i
fr"an:" i srednje etmoidalne celije otvaraju se pieko polumesedastog zjapa u srednji nosni hodnik, a zadnje ielije u gor-
zadnje.
;-jil; il.j"it. pojeiine, jade razvijenl etmoidalne ielije prodiru ka ostafim sinusima, suZavaju ih i oteZavaju im Pristupe.
sinus sphenoidalrs. sinus otvara se preko sfenoetmoidainog spa ga (recessus sphenoethmoidalls) na krovu nosne
- Klinasti
duplje. on obidno ispunjava samo prednji deo teia klinaste kosti i predvojen je od svog parnjaka tanlom sagitalnom pregradom.
dolaze u blizak odnos sa zivcirna
Lii,]e uj"ri., kada je sinus jate rahijen, njegovi produZeci prodiru u nastavke klinaste kosti i
koji prolaze kroz otvore u korenima nastavaka'
Sinus maxillaris. - Gornjovilidni sinus otvara se neposredno ispod
svoga krova, u donjem delu polumesedastog zjapa'
On ispunjava telo gornje vilice i dolazi u vrlo bliski odnos s korenovima kutnjaka i pretkutnjaka.
Otvor gornjovilidnog sinusa, koji se nalazi odmah ispod krova, vrlo je nepovoljan za oticanje sekreta. Isto tako, on je
i sinusu]posto r" n^luri odmah ispod tankog zida oine duplje. Najbolji put za pristup gornjovilidnom sinu-
nepovoljan za f,ristup
,ul. pr.ko alveola 1. i 2. kutnjaka ili kroz botni zid donjeg nosnog hodnika.

GRKLJAN (LARYNX)

Grkljan, podetni deo donjih disajnih puteva i organ koji stvara glas, nalazi se u visini 5- i 6. vrat-
iog prsljena, irpria donjeg sprata fdrela (sl. 147). Od svog ulaznog otvora na prednjem zidu donjeg spra-
ra id'rela, on silazi kroz prednji deo vrata i nastavlja se duSnikom. Njegovu duplju
(cavum laryngis) ogra'
nidavaju sluzokoZa, hrskavice i poprednoprugasti mi5iii (sl. 172)'
i
Grkljan je povezan i zategnut uz bazu lobanje i donju vilicu indirektno preko podjezidne_kosti, nathioidnim mi5iCima
:ibro-elastidnim vezama. On prati lokrete glave i vrata i pri govoru i gutanju se podize i spu5ta. Njegovo uglasto ispupdenje
na
ioZi prednje stranevrata kod muSkaraca, poznato pod imlnom Adamova jab,t(icaQtomunt Adami),lavliase za vreme puberteta,
iuo j"dno od sekundarnih seksuainih oUeleZla, pri d".ru se istovremeno glasne Zice izduZuju i glas postaje dublj\(mutatio).

Duplja grkljana (cavum larYngis)

Ulazni otvor grklj ana (aditus
PPiglottis laryngis), koji je postavljen na pred-
Os hyoideum
njem zidu donjeg sprata Zdrela, odmah
ispod koren a jezika,ogranidavaju spre-
da grkljanski kapak (epiglottis), a bod'
no dva sluzokoZna nabora, Plicae
Plica ary-epiglottica
--
ary ep i g lo tic ae, koji silaze od bodnih ivi-
ca epiglotisa do vrhova zdelastih hr-
skavica (sl. 158). Grkljanski kapak se
pri gutanju savija nazad i zatvaru ul,a'
-- Cartilago thyreaidea ini otvor grkljana.
ventricularis M. thyreo-arytenoideus Od prednje strane grkljanskog kapka
Plica vocalls - Ventricufus ktryngis do korena jezika pruZaju se tri sluzokolta na'
bora, jedan srednji i dva boEna Qtlica glossoepi-
Lig. vocale' - C avu m i nfrag lotti cum
- glottica - mediana et lateralis), izmetlu kojih se
M, vocolis' nalazi parna jamica, vallecula epiglottica (sl.
-- Conus elasticus
156). Na ariepiglotidnom, bodnom sluzokoZnom
naboru nalaze se dve kvrZice, gornja - klinasta
(tuberculum cuneifurme) i donja - rogolika (ru-
Cartilago cricoidea
berculum corniculatum), ispod kojih se nalaze
istoi mene m al e hrskavice grkljana ( c ar til a g o c u-
' -. Cartilagines tracheales ne ifu rmi s i c ar tila g o c orni c ulata). Izmetlu donjih
Ligg. anularia
kvrZica nalazi se mali usek, incisura interaryteno-
idea, ta kome se najpre javljaju ulceracije kod
tuberkuloznog oboljenja grkljana'
Duplja grkljana na frontalnom
preseku podseia svojim oblikom na
St. 172. Grkljan (larynx) * prednja polovina ftoriairtos, preseka pe5dani sat - na dva vertikalna levka,

173
koji su svojim uZim krajevima okrenuti jedan prema drugome (s1.172). U njenom srednjem, suZenom de-
lu nalaze se na bodnom zidu grkljana dva parna sluzokoZna nabora, koji se pruZaju sagitalno jedan iznad
drugog. Sagitalni nabori dele grkljansku duplju u tri sprata, gornji, srednji i donji. Gornji sprat, predvorje
(vestibulum laryngis),pruLa se od grkljanskog ulaza do gornjih sagitalnih nabora, do laZnih glasnih Zica
Qtlicaevesrtbubres),LalneglasneZicesadrZeusebipojednuslabufibroznuvezu (lig.vestibulare)izakla-
paju medusobno pukotinu predvorla (rimavesrtbuh), kojom gornji sprat komunicira sa srednjim. Donji
sluzokoZni nabori, glasne Lice (plicae vocales) predstavljaju organ glasa(glottis). One zaklapaju medusob-
no glasnu pukotinu (rima glottidrs), koja predstavlja ulaz u donji, subglotidni sprat grkljana (cavum infra-
glotticum). Srednjem spratu odgovara sluzokoZni Spag izmeelu laZne i prave glasne Zice, komora grkljana
(ventriculus laryngis - Morgagni), koja glasnim Zicarrta sluZi kao rezonator.
Glasna pukotina (rima glottidis), najuZi je deo grkljanske duplje (sl. 172). Na njoj se razlikuju dva dela, prednji - inter-
membranozni Qrurs intermembranacea) i zadnji - interkartilaginozni G)ars intercartilaginea), s obzirom na sastav glasne Zice, koja
je u prednjem delu opnasta, a u zadnjem delu hrskavidna. Glasna Zica u svom opnastom delu sadrZi istoimeni milii (n. vocalis)i
elastiEnu vean (lig. vocale), a u zadnjem delu istoimeni nastavak zdelaste hrskavice Qtrocessus vocalis).

Sluzokoia grkljana (tunica mucosa laryngis)

SluzokoZa grkljana pokrivena je respiratornim, troslojno-cilindridnim epitelom s trepljama, sem u
visini glasneZ,ice,gde je plodasto-slojevit. Zbogtoga su pri pregledu laringoskopom glasne Zice sivobeli-
daste, a ostatridelovirulidaste boje. Glasne Zice supokrivene plodasto.slojevitirn, zaititnim epitelom, jer
su izloZene jakom strujanju vazduha.
Sluzokola grkljana ima me5ovite, seromukozne Zlezde i usamljene limfne dvoriie, koji nedostaju jedino u visini glasnih
Iica. Sluzokola glasnih Zica biva vlaZena sekretom Zlezdaiz Morgagni-eve komore i laZnih glasnih Zica. Kod dugih govora glas
promukne, jer slabo ovlaZeni vazduh, koji ulazi kroz usnu duplju, su5i glasne ltce (dysphonia clericorum).
Vezivni deo sluzokoZe je rastresit, narodito u visini predvo4a grkljana.Zbog toga,kod zapaljenja grkljana ili obliZnjih or-
gana, rastresito vezivno tkivo predvorja brzo i lako otide ( oedema glottidis), i moZe potpuno da zatvori grkljan i da uguli doveka. Slu-
zokoZa grkljana umesto milidnog lista ima fibroelastidnu opni (membranafibroelastica laryngis),ko1aje narodito dobro razvijena i
bogata elastidnim tkivom u donjem, subglotidnom spratu grkljana, gde obrazuje elastidnu kupu (conus elasticus) (sl.l72).

Hrskavice grkljana (cartilagines laryngis)

U zidu grkljana nalaze se glavne i sporedne, sitne hrskavice (sl. 173,174). Glavne hrskavice su:
Stitasta (cartilaga thyroidea), kapadna (cartilago epiglottica), prstenasta
(cartilago cricoidea) i dve zdelaste (cartilagines arytenoideae). One su po-
vezane meclusobno zglobovima ivezama i obrazuju skelet grkljana.
1,. Cartilago thyroidea. - Najveia, neparna hrskavica grkljana, koja u vidu Stita
zatvara njegovu duplju spreda j bodno. Ona se sastoji od dve detvrtaste plole (laminae)
koje se n_apred spajaju pod uglom i grade na sredini vrata kod mulkaraca Adamovu ja-
budicu. Cetvrtasta ploda na svojoj spoljnoj strani ima ispupdenje, kosu liniju (linea obli-
qua),koja od njenog zadnje-gornjeg ugla silazi nadole i napred k donjoj ivici ltitaste hr-
skavice. Njena zadnja ivica produZuje se navi5e s velikim rogom (cornu superius),anado-
le s malim rogom (cornu inferius), pomodu koga se zglobljava s prstenastom hrskavicom.
U zglobu izmeelu Stitaste i prstenaste hrskavice (art. cricothyroidea) vrie se pokreti odmi-
canja i primicanja prednjih delova ovih hrskavica, pri demu se menja zategnutost glasnih
Zica. Gornja ivica Stitaste hrskavice ima napred na sredini usek (incisura thyroidea superi-
or). Ona je povezana s podjezidnom kosti fibroznom opnom (membrana thyrohyoidea),
koja je na sredini i na zadnjim krajevima pojadana yezarna (sl. 17a).
2. Cartilago epiglottica. - Kapadna hrskavica nalazi se u prednjem zidu grkljana. !
Ona ima oblik ruZinog listiia, diji gornji,Siri deo je prevuden sluzokoZom i gradi grkljan-
ski kapak (epiglotris), a donji uLi deo, petiolus, pridvriCen je za unutrainju stranu Stitaste
hrskavice fibroznom vezom, lig. thyroepiglotticum. Od njene prednje strane pruZa se do
tela podjezidne kosti fibroznaveza,iig. hyoepiglotticum,koja sa hiotiroidnom membra-
nom ogranidava mrtvi prostor, gde se nalazi masno tkivo. Epiglotidna hrskavica je ela-
stidna i ne okoStava nikad, za razlku od ostaiih hrskavica, koje su hijaline i podinju da
Sl. 173. Hrslavice grkljana i po-
okoStavaju vei odmah posle puberteta.
Cetni deo duiniko, zadnja strana
1. Cartilago epiglottica - 2. Os
3. Cartilago cricoidea. - Prstenasta hrskavica se nalazi u donjem delu grkljana.
hyoideum - 3. Cartilago thyroidea - Ona ima oblik prstena, dija je ploda (lamina) okrenuta oazad, a luk (arczs) napred. Na
4. Cartilago arytenoidea -
gornjoj ivici plode nalaze se ovalne zglobne povr5ine za zdelaste hrskavice.
5. Cartilago uicoidea - 4. Cartilago arytenoidea.-Zdelasta hrskavica je parna i nalazi se u zadnjem zidu
6. Cartilagines tacheales - 7. Paries grkljana (s1. 173, 174). Ona ima oblik trostrane piramide, tijabaza, okrenuta nadole, po-
membranaceus ffacheae diva na gornjoj ivici plode prstenaste hrskavice grkijana. U zglobu s prstenastom hrskavi-

774
L-
L --- i:i.iiana (art. cricoarytenoidea) ona vr5i pokrete obrianta
-:'::: Fokrete pregibanjanapred i nazad. Pri ovim pok;e:in-la:,,iczdelaitih
svoje uzduZne osovine, zatim pokrete odmicanja i primicanja,
hrskavica, glasnezicemeniulr ruolurui"gnri"rii.i.]
: -: : r' rastojanje. Na vrhu zdelaste hrskavice podiva nrala. rogolika h;skavica (caitilago ,orniruiotil,koja
--
izaziia is;r,";;;
L ,
'' -,-..,:Ziouzvi5enjenaulazuugrkljao(tuberculumcorntcul,aium).Odbazezdelastehrska"vicepruZajusedvanastavka,p;"Orjl_
1::- )rztessus vocalis) i spoljni -mi5idni Qtrocessus muscuians), na kome se pripajaju miSiii grkljana. Glasni ou.t.r"i
: -! r::1 -:e produZuje se elastidnom vezom,lig. vocale,koja tde napred i zaw5ava se na unutralnjoj
ra"turt"
strani Stitaste hrrkrri"",i;;;;
: : . ' ; iornjeg useka. Odmah iznad Prednjeg pripoja ove veze polazidruga, vestibularna veza (ig. vestibulare), koja se pruZa'na-
:.: . :a'. :iava na prednjoj ivici zdelaste hrskavice, na jednom malom uzviienju (coliculus).
Gjasna veza, koja ulazi u sastav glasne Zice
' Qtlica vocalis), u stvari je gornja, zadebljana ivica elastidne kupe grkljana
' '-' Elastidnatupa grkljana predstavlja nastavak fibro-elastidneop=ne duSnika. Ona se pruZa od prstenaste f,rs(avi-
: ' -rs;i ci'ts).
: ::: L z sne Zice (sl. 172,17 4). Njen prednji, slobodni deo je pojadan i povezuje prstenastu i stitastu
hrskavicu i naziva se lig. cri-
'" ''-';4lm'ElastidnakupaglasneZiceizglobovigrkijana,arr. crycotiyroideaiart.cricoarytenoideapredstavljajuskupapisivni
-. - :::aDa gJasa, glotisa. Aktivni deo organa glasa predstavljaju grkljanski misiii.

Mi5iii grkljana (mm. laryngis)

\li5iii
grkljana su aktivni regulatori glotisa
:.. si', aranju glasa i refleksni zatvatadidisajnog pu_
:: :a ne br prodrlo strano telo. Oni dobijaju na;iye Lig. thyrohyoideu
::::ia svojim pripojima, a prema svome dejsfvu na Conllogo r
; =s:e Zice dele se utri grupe, odvodioce,privodiocei trilicea
Llg. lhyrohyoldeum
Cornu -
:::-:::ie (sl. 175). Grupu odvodilaca predstavlja sa_ superius
ttudianum
:. - relan misii, m. cricoarytenoideus posterior. privo- Canlhgo- _Petiolus
eplglonidls
-. - :. :lasne Zice su: m. cricoarytenoideus lateralis, m.
corniculala Lig. lhyroeplglotficum
- - ::..: tdeus transversus, m. arytenoideus obliquus i m. Lig. vocale
' . - _ Jry:enoideus, a njeni zatezadi, m. vocalis i m. cri_ Processus-- "''
musculais Prucessus vocalis
' -:'. ::.tdeus, Lig, cricoaryte:'
noideumposlerius - 'Conus elasticus
lllirii grkJjana u toku filogeneze)zdvajaju se od zajed_
Coriiu " Cartilago cricoidea
---] : !:tklera, koji zatyara disajni put. Oni postaju od mezo- lnferius
-.-: l. +. i 5. SkrZnog luka. Njih oZivdavaju grane n. \,agus-a,
. :-,.. . :r:nji grkljanski iivac (n. laryngeus - superior et inferior).
- :' ;k.janski Zvac je uglavnom motorni i oZivdava sve miiiie
_-:- ::.a. :zuzev m. cricothyroideu.r-a, koji je oZivden od spoljne
!-:-.. -i'';iL( externus) gornjeg grkljanskog zivca. Sl. 174. Hrskavica grkljana posmatranq s desne strane
'. ( pr e ma B e rudnghoff-G o eruler- u)
. ,)[ . cricoarytenoideus posterior, zadnji prstenasto_zde_
-.: ::i:c polazi od zadnje strane plode prstenaste hrskavice j
: ' i: : se na mjsiinorn nastavku zdelaste hrskavice, koji povladi unutra
i nadole pri demu se njen glasni nastavak okreie upo-

) '\l cricoarytenoideus lateralis, spoljni prstenasto-zdelasti miSii polazi od zadnjeg dela luka prstenaste
hrskavice i zavr-
::::':anisiinomnastavkuzdelastehrskavice,kojivudenaprediupolje,pridemusenjEngiurninr.tavakokrefeunutra.On
::" :.a ''pnasti deo giasne pukotine, a orvara njen hrskavidni deo - gtaina^pukotina priiapianju.
. 3 '\Laryrenoideustransuers.zs,popredni zdelasti,jedinijeneparnimiSiigrkljana,kojipovezujemedusobnospoljneivice
:::esnezdelastehrskavice.Svojomkontrakcijom.onpribliiujezdelastehrsfaviceii"iii^I^.iiiii.meeluhrskavitoit"ogi"
! - : : - ( r:
i ne. tako da pri govoru treperi samo prednli,
opnasti deo glasnih Zica i stvara se kreltav ilas iz grla.
1 II. arytenoidew obliquus,kosi zdelasti miSii, pruZa se koso od miSiinog nastavka jedne premawhu
druge zdelaste hr-
I ' : ' :3 ukltajuci se na srednjoj.liniji sa svojim parnjaiom.
vrha zdelaste hrJkavice on J" jiojuzr;" ao uotn"'iri." tapatne
: '::" rce kao m. aryepiglotticus, koji se nalaii ulstoimenom OdsluzokoZnom naboru i svojom olbort.unl* kontrakcijom povladi
:: i-::rs nazad i zatyara ulazni otvor grkljana.
:r',V.thyroarytenoideus,stitasto-zdelasti miSiipolaziodunutralnjestraneStitastehrskavicei
lig.cricothyroideum-a,lii
: : :: ezasloprema nazad i zavr5ava se na spoljnoj ivici zdelaste hrskavice, obrazujuii s poprednim
zdelaitim miiiiem snaZan za-
: ':: j slotisa' Svojom kontrakcijom on dovodi giasnu p-uko-tinu u poloZaj fo nactll,-ai siaro gtoti, jr"ai. Njegovavlaknu,
tolu
!: ' : r '4 rbroepiglotticas, pruZaju ka bodnoj ivici kapadne fuskavice i ka ariepiglotidnom nablru, siolom kontrakcijom deluju
r:: :i\'aiadi. dilatatori uiaznog otvora grkljina.
6. M. vocalis, direktni zatezad glasne Zice je, u stvari, duboki, unutraSnji snop prethodnog miiiia. On je snalan i pruZa
': .':.e I-'rzontainokrozglasnuZicu(si. 172).Njegova.viaknasedeienapre,jnjaizadnju.zaan;n-m?*na.riakni,kojapolazeod
': strane zdelaste hrskavice,ukrStaju se s prednjim, tireoidnjm viaknimai skupa zavr5a,J"j;;;;;bfi;i;;;i;i;;;;
''-:::r'a miSicnavlakna su.posvojoj graii i funk"iii siidna srdanom miSiinom tkivu, sposobnasu da se
digobezza-
- ::: Ona su j-ako bogato inervisana i zbog toga su u.stani, da reguli5u zategnutost glasne Zice ne samokontrahuju
u celini vei i ivaki njen
,;1, posebno, dime se objainjava bogatstvo u modalitetu-dovedj& glasa.
r- M.cricothyroideus,prstenasto-stitastimi5iipolazi odprednjegdelaprstenastehrskavice.OnsepruZanagoreinazad,
-:'ei; se u dva snopa, pravi i kosi Qtars recta et obliqua),koii se zavriava]u na donjoj ivici ititaste hrskavice. Svojori kontrakci-
-:: oYaj miSiipovladi nadole prednji kraj Stitaste hrskar,;ce i rndjrektno izduZt\e,zateie giasnu Zicu.

175
 Stvaranje glasa

Swaranje glasa i njegovo uoblidavanj e

(arnki.c::'; r- - : - :
su najvisim koorcina--' ]--:--
:: -
taljne proudava-fo-netika, ie[ulisani -
treperenjer' s-"': : - '
trima kore velikog rfiozga'blut t" swara
pri svom fglsiran3m t^":. ' -- ' t ' '
t oi" iruriuu ekspiiacionlvazduh
p;kotinu' Pri tome' mi5iii grkljana s\o'o: ,' -'-:: . -
-
t*."rlf"rnu
"rrr gla:r'f' :':- -
r-.g""fisuSirinu giutt'" pukotine i zategnutost
na jadinu i visinu glasa'
pukotine i od-ele:-l:-t :::r r--
JaCina glasazavisi od Sirine glasne -- '
mora snaZno i brz: :' '
,uraunu. pt .pl.i"iot'i uu'a'n
jad-ih to,nova
kod
prolazi poi:k': !:: : -:"
: - -:
uzanu glasnu prtotinu, a tJbezgiasnoglaputanja --
od njcne Cu2-: ' ' '
olotiq Visina nlu.u zuur$ od zategriutosti glasne 2ice, i :::= ::
il:'ii'#;i;;;;;;;;'tiu'u1u vile tono.ve nego duge ' -L::-' - -
tanjim delom od oblika i funkciia tl: "s' ' '
:

ffi;;;;.o;;r, s/o- 'u'iti

puteva' koji sluZe kao ?::r:'; - ::' :' : - -
lom od oblika i rtuniu goffi 'u'J'Snlt'
i aparat zaartikulaciju
i us.na.cu; --t t= -
Gornji vazdu5ni putevi, Zdrelo' nosna
mu.posebnuboju" k;I:r": - '
-
tculacijullasu, po3aeu'aiu ga^id.aju :i :'- :
;;';; A;"ruiu1oe" osobul oni stvaraju samoglasnik: --r
velidini svojih iur],rr-= . - rr: l:
Sl. 175. Mitiii grkliana' Grklian po'
smatran sa desna strane, ltitasta hr- odredenim promeo;a u obliku i -
su najaktir'1i1i
skavica i PodjeziCna kost delom nim odnosi*u .r5"nit' 'idova' pri demu a::t'-' -t =-
ukloniene ;;;"; t;;;;;. Nliirova sluzokoZamoze takode da sn '':: -
je odznadajanaro'ito u s'-:- = --
I. Epigtottis -2. Os hyoideum- i' Cartila' nimalno strujanje'u'O"f'u' Ovo
Mala kolidina \ 32:'-:: : -
-
go- thyroidea - 4. M , thyroarytenoideus - kada je grkljan op"tuti""o odstranjen'
' dovoljna 'Ja -'r-' - .' :
': -
5 . M. cricoarytenoideus lateralis ;i^* t Eoni"g airu zat"ru je u tom sludaju
6. M. cricothyroideus - 7' Cartilago
tav govor i da omoguii sporazumevanJe'
cricoidea - S.Trachea -
9. M, cricoarytenoideus Posterior -
10. M. arytenaideus - 1L Aditus laryngis DUSMK (TRACHEA) r DUSMCE
(BRo\cHI

duzine 1u12cm, koji nastavlja grkljan od visine r-.: ' ':

-
i'
kanal,
je
Dusnik hrskavidno-opnasti grudne dupi;. ' * ' -i
6. vratnog Or rituriltbt"Ji"a":aka,kroz viat i sredogrude
pr.ljena f.i. rZO, f S:j. - - "'
=- '
5.grudnogprSljena,u"su'useradvanje;;';";;"'l::^o^::l"ilevudusnicu(bronchuspr*''::::' luk: ''
glana su.ispupdeni i sadrze hrskavidne
i njegovih
ter et sinister). Prednji i bo6ni zid dusnika "- r-:
t"'.^1'' i mi.iino-opnastQsaries membrtr';::
potkovice (cartiUgfnes trachealesl. N:ifro"u'ii:i'iOi" glalk: : :--' ': -
onl" 17-1'8mm' usled gubitka tonusa
libar duSnika iznosi 71,-12mm. Na f"So
-m.iacheatis-a, 'n'u1n1-veCi'
koji se nalazi u zadnjem zidu du5nika'
Dusnikpratipokretegrkljanaprigovoruigutanju.onjeelasridaniistegnut.Akosepopreinoprese.=.r..:.-':,-::
toju le2i u visiru F'r'ri 1:
seodmahodmaknu.Utokuraivojadu5nikse'oila;;i.;i;i.J"gi,o"grud-neduplje.Racvadu5nika(biIt,r..::. ji- --
odgovara napred spoju drlke i ,.ruiruan. tosti, a pozaii ilr';;;;]rqii"iji, !r::r-! --:
kod odrasrog
grudnogprlljenaiprinormalnomstavupor.ru;"*ili";;;;;ti;;;leveidesnelopatice'Kodnovorodcndet: k':'-:-' :' '
Uttu'o'ii'tuoup"p"tttfibroznevezeimiiiii
io.uvekrraje,radvadus^it.r"r"ri*u'ilrirriZ'g"'onogprstj#a grudnog prsljena'
grktjan uz kostur arsnit;; t;;iJi;;io. ,ur'otn dopire do?'
r;;;;iluni", ir--:
Zu
pristupacan. Njegovu stranu pokr;l d:! :
je povrSan i Iako
Duinik u svom pocetnom, vratnom delu P'."dnJY
nutu'i iuZeni deo stitaste Zlezde t::t -"'- '
(

vratna fascija ,izrzevr rili* njegovog

?-.i.3. rrr.tliie"^"g ili;,I;i":J *;[.' " '---
deae)-odemuse*oruuoJl,iiuEunu-p.ltito*,r;;;;;;iltj;i'i'ior-r$i'Ut'otnaonj"*'grudnomdelu'duinrk;e:-:-'
nalaze se grudna 1)'ezdz :'"- -'
gruJn.i.o.ti. u pro.toi,, ispred njega
teii pravac kidmenog *r-u., "r r" "a"riri" oa.axt" '
njenizaostaciir"ritir..J,tiluf"ri-g".'.i^stplj^;;;;;';ojgmlevomSodetnomgranomlv'brachiocephalicasinisrra''':''" '
kojepolazeodluka acsrte(truncusiachiocephalicus,a.caro'tiscommunis'i'i'"\Z'subclaLviasinisrra)(sl'161'161)'Z-'---
Livac(n.recurrens-dexter et sinister),granelevogi
desnog
' ;-'-"-
medudusnikaijednjakapenjusereviidesnipouiui,
odgovarajuieg pluinog krL" . '
,Glavne du.nice, desna i leva, silaze od radve du.nika ka hilusu se u sIa:: r:
ogao je kod dece ostriji' a poveiava
klapajuii *"a,rrourro-,iCA oo-?tr6i;;;'-o'a, prirtcipalis dexter) duga je oko 2'5 cm' Ona je *: - '
prilikom duboke inspiracije. Dqr.a d.u5n ,.u tp;ngthu' sir" od nje i silazi znatno strmije' Zbog -"
::
dusnice (brorrchu-s-prirriiiir{;)ff"ri, ai :"
kraca od leve proairanje stranih te]a u levu dusnicu oteZar-z . -":-
pravilu.prodiru samo u a",,,.-. a,snicu. u i' - *
Strana tela po Strli u lumen 2-3 mm' Leva dusnica
iadve dusn tu^ t,"i'" rracheae)'koji
vo upravljeni greben aorte'
naviSe, preko koga prelazi luk
po.etnom delu gra-di ii"giruk konkavan

176
L-
"-- - Os hyoideum

L --
"llembrana
thyreohyoidea
Cartilago thyreoidea

L Bronchus
-- Cartilogo crycoldea

prlncipalis Bronchus
L desder \, ; principalis
sinkter
Lobus superior
superior
L
L_

obus medius
Lobus inferior Lobus iilerii
Sl. 176.Grkljan, duinik i pluia posmatrani
spreda
i"tca -ziddusnika'sastoji seodsluzokozeiod.fibro-elast.icneopne,ufojo.rsgnalazehrskavi
(ruruci(cartitaginestrache-
:= ..- :.=;i::ff!1,il?:i^lliTH:[**?X',f
,,r3'3lrla, koie svojim f,'Witr;ttr;*,) ";il;;;i;i,",it'ip.p."enihsnopovag,a,kih
stainim t,"po"n'i.1,\poti.ii,j;;i;;:;ffi;+:ffH:?irXl?illTilf,I;X?:lf:i:*Xf*#i
:-::::-..\arerers-rxrja.o-"ri;;;;;;;r..'rri,.ro;,i;i;;;;il;firunoruprosrorujzmeduhrskayidnihprodicaJuzad_
-t-:=:]ji:L",T:1,X,:"!Xjij'.ruf-::U:ff: ,,,i,c'i"i^i;T;.0?;," .[.;id"j'h ;;k';.* ii;i.u,,.o*obno ukrrteni i
,'-1*r,T,1t:m*:*1,,*,1'rumlr;*1ru$-;Tiiffi
:.q[{}.:fr
,,,=-;**.i ,.i"J!!if!fil;ml,:I,',ljr,*#*:lii3k*,,,,ff#:i:ruy*r#:x?J#H;,,.5:,J#fl:flT,*,f,:
,,t+#;l*:gr1,mq.,::H:ut
Zid dulnica je iste grade
kao i zid duSnika. Desna dusnica
ima 6-g hrskavidnih rukova, g-12.
a Ieva

PLUiA (PULMONES)
Pluia su glavni deo pribora
za disanje,veliki parenhimatozni organ, u
- ':::risku' ona su kome se venska krv pretvara
-' .,
- 9-tg"1iT:il"d"d;;
= -tkupna tezina iz.n-osi
podetjena u oua icnia, a1sngl
;;;'b;';;; cjexier et sinister).Nji-
'''ll',','j:fififfi,ffiil:ff*ffi
1.200-1.3"00 g, oa e.gu ;;;r;;iucno trito .rp"j;'""ii deo, 650 _700 g. Sva_
*,o,i,;;;".;i;;;] *u.,-i.u (pteura),ioja omogucuj"i,l."go_
pruia
koja nisu disa,a i,i su ig'lf6h-ri-rernbstru
+ e ::,^i,?iililTjlXiiiHi;iEi;:*",,#i:l?;Jj1:#J:Xji,",l::qe
::::
: se odrectuje u sudskoj
m;;;ffi; ff;'l# loo"no zj\..o rii mrr^o toje na povrlini ili padaju na ar" r'r*Jr r.a"*liil

777
 Pluia su meke konzistencije i njrhor : :-
cay,ae
sulcus v.
superiois lik predstavlja otisak duptje u kojoj se nalzz =
sv3jilouliP::ff,f^*:t^l':::-':*ii:::=
r,Fissura obtiqua polovljenu ku-Pu, d!"
'i.',r&,''tt.'u'u.'""':,"
/ k , ?:l"Tl: t:,T1T::
Ftssura
,,1.4 L''",;?"[f ';' putmonatis --
deara;tgrnihu
,tl}
sredtgruda (sl' 17G178)' Na svako=-
^*[iiffi' pluinom krilu razlikuj u se baza, wh i st: ? r- -
1':": ^atn r
! i-t- - -^ detrae
' )
vv' pulmonales ^ ^t -dve
krila' preJ'r'-:
unutralnja i spoljna. Ivice plucnog
(margo anterior) i donja (margo inferior'l' '=:-
Hilus putmonls o5tre-, za razliku od zadnje ivice koja
je obla I s1.-
bo'tr^alena'
'''Noditynpharlct Baza' ili predaZna strana pluinog k;--"
bronchopulmonoles lfacies diaphragmarica)'
konkavna je i nale2e : '
svod predage' Vrh pluia (apex ptilmoni-ir' '-:
-,Salcus u a\ygos koji leZi iznad1.Iebra, dopire nazad do gor:--= -:
owotu grudnog koSa, a bodno i napred' u''=:
' Inqressio esophagea kosine 1. rebra, Strdi za 3-5 cm' Spoljna' re:::'
na sffana pluda (facies costalis)jeste konr eis:=
(sl. 176). Na njoj se nalaze plitki paralelli z-:1
ifioressti cordiaca i-'
' Lig. Pulmonale bovi, koje je utisnuo spoljni atmosferskr pnls'''
kroz medurebarne prostore,
Kruz ruct-rureuqr,v vrvel\ poSto u grui::
St. lTT,IJnutrainja strana desnogpluinoo16 krila
^t "4
duplji vlada negativan pritisak' Unutrainj: s::''
na piuinog krrla (facies medialis) naleZe uz : -
:-

nustranukicmenogstubaisredogruda.Njenzadnjideo(pais vertebralis)iestekonveksan,aprednj:
-:;--
ostavljalu orgunl sredogruda: srce, krvni sudovi i jednja< i '
mediastinalis) neravan, usled otisaka koje
nalazi se ulazni otvor, hilus pluia (hi!ii: - ''"
l77 ,l7g).Neposredno iza sredisnog dela unutrainje stiane
pluinog korena (radix pttlmortts
monis),kroz koji prolaze dusnica, krvni sudovi i Zivci, tj. elementi :
U plucnom korenu ispred glavne dulnice nalaze se plucni krvni sudovi, plucna arterija (a'pulmonalis) i' ispod '';i "
(aa.bronciiales)ivene(vv' bronchiales)'kaoisla":-:;-
maramicom, koja se od njegove donje sir':-: :'-
plu6nevene (uu.pulmonalerl'ii^Ori*."runlenitrvnituaoui,arterije
prt^orarrs). ptucnl toien obavijen jeplucnom
plucnog zivdanog spleta Gii*ii cE'-:;:
stavljadoprelagefrontalnomduplikaturom,pluinomvezom(iiS'iulmonale)(sl'177'1':,8)'Leviplu6nikorenokru2uje : '-:= -
orygor, Od'otisaka na medijastinalnom delu unulrai:-r '
pozadi luk aorte lorr^ i)ror1, i"*i ptucnlioren - zavrlni lulir. pluinom krilu je zna::: ; I'
^ r.""potirnuto.iis. ulevo, otisak na levom
ne pluca najveci je srcau (impiessio caidiaca).rosio;"
t';f u
\ a e :' -
i na njoj prouzrokuje srdani usek (incisura cardiaca) ' '
nego na desnom. On zahvata i prednju ivi"u i"rog-piriJnog
cavaesup''v'azlgos'truncusbr't-;"--::'
pludnomkriluvidesejolotisciaorteia. subcloyirr',anuOZrnomptrrfnornt;tuotisciv'
halicus-a i jednjaka.
Pluino krilo je kosom Pukotinom Sulcus aortlcus
(fissura obliqua) podeljeno u dva reZnja, Sulctts a suhclaviae
gornji (tobus superior) i donji (lobus infer.i' Bronchus
or). icosa pukotina je duboka i dopire do
\
hilusa pluda. Ona silazi koso nadole i na-
,.A. pulnwnalis
pred od visine rtnog nastavka 3. grudnog slnistra
pr5ljena do spoljnog kraja 6. rebarne hr-
-Hilus pulmonis
ikavice (s1. 17G178, 181, 182). Na desnom
pluinom krilu postoji'jo5 jedna duboka
- Yv. pulmonales
pukotina, horizontaln a (ftssura horizonta' 'sinistrae
7ir;, koiu odgovara napred 4. medurebar-
Nodi lympharici
nom prostoru. Ona odvaja od gornjeg re-
bronchopulmona.ti.
Znja desnog pluinog krila srednji reZanj
(tobus medius). "- "' Impres sio c ur di ac a
MedureZanjske pukotine slule kao prosto-
ri za klizanje izmedu reZnjeva i spredavalu PreKo- -- -. Incisura carcliaca
rnerna istezanja i ostedenja pluinog parenhiT" p;-
likom disanja. Prednji kraj leve medureZanjske pu- . Lingula Pulmonk
kotine sa srdanim usekom prednje ivice ogranteava sinistri
pluCni jezidak (linguta pulmonrs) (s1' 178)' Ovaj deo
'gornje! Lig. pulmanale
reZnja levog pludnog krila zavladi se.izme-
E, tiCunog wha i 5- rebra i moZe da ometa lekaru
oslulkivanje srca, auskultacij u. Sl. 178. tJnutralnja strana levog pluinog krila

178
 Sastar-i gracla Pluia

sastav plucnog krila ulaze parenhim, vezivna stroma, krvni

sudovi i zivci'
u
parenhim, vezivna stroma, krvni sudovi i pluini reZnjiii (lobuli pul'
_U sastav plucnog krila ulaze
monis\.-Glavna dusnica,-po ulasku u plucno krilo,
silazi koso nadole i upolje, ka zadnjem delunjegovog
';;;;:;[il;;;;;;"j;ironhijalnostablo, od koga se odvajaju srane zarcinieve.(bronc.hi tobares)iza
segmintales). Desna glavna du5nica, po ulasku u pluino krilo, daje
tri lobarna
;frffi;"gr; ente (broichi
i donji (bronchas lobarii- superior, medius et inferior), a leva
glavna dusnica samo
tioofr", g"ornji, srednji
bronhi se dele u segmentalne, kojih na
a"", g"ii:f i ionji (bronchus lobaris - superior et inferior).Lobarni
4-5 puta dihotomno
Jes"El rtiuni ima iO-tt, a na levoj strani 8-9. Segmentalni bronli,q:fto :? l<ljfl"
diji kalibar iznost I mm'*:
,uuis"r"1,, se du5nicama pluinih reLnii(a,bronhiolama,
Pluini reZnjii, osnovna jedinica graele parenhima, ima oblik
je
mnogostrane piramide, velidine oko I cm3. Kroz njegov vrh, koji
.l-.--, Bronchtotus
Bronchlolus
ufruitl"" ta hilusu pluCa, ulazi bronhiola (bronchiolus terminalis).Bron'
Bronchiotus hiola se odmah rad.va i daje respiratorne bronhiole (bronckioli rispirato-
.\ natis
terminalis rii), na kojima se pojavljuju prve alveole, poluloptasta pro5irenja njiho-
rr!\"!:!!ii-
'esPiratottus vitraaova(s1.179).it".piruto*abronhiolasasvojimgranamaobrazuje
pluini acinus, koji je upola manji od reZnjiia. Ona se radva u alveolarne
Ductarus kanaliie (ductuli ilveolaresS, diji se zidovi sastoje iskljudivo od alveola.
alyeolar_r1
. ivaki alveolarni kanal
.Sacutli alveolores , ,,
zavriava se slepo s dverna alveolarnim kesicama
y::: -:r^-,: ^^ +^l.^Aa
t diji ooolaia iclrlirrFiwn orl alveola-
se takoele sastoje iskljudivo od
';!l;:!f*' fr"rrii ar"olares),grupisuzidovii obrazuju pluine segmente'
putmonh Plucni reznjiii se
Pluinisegmentjejedinicajedinoupogledubronhije.Uvaskularnompogledu
on je uvek povezur, ,u ,rri"d.ri.., segmentima, o dt*" se mora voditi raduna pri njego-
uori,-frirrr.sto- uklanjanju. Pluini sigment, pored svoje glavne arterije, dobilS.gqu*"
i
;;';;;;;., prekobiojne grane plu?ne urt"rl;". Njegovi venskj sudovi priklju6uju se
pluine'iene, kojaproiazi uvek na granici izmedu dva pluina segmenta.
granl Prut
St. t7g. Shema grade pluinog Erdru
gornji reZanj ima tri segmen-
Desno pluino krilo ima l0-l I segmenata.Njegov
reinjiia' ta: apikalni (se gmentumapicate),ptednji(segmentum anterius)izadnji(seg.mentum poste-
rius). Srednji reZanj ima dva segmenta, me a\"1^ f ireir";ii irafarl ; latlrahi"(seg mentyy !ate.ra()' Donji reZanj iri, a 6 segme-
nata, dva gornja-apikal ri(segmenrumapicale)i*Uini4g1ry lr egmeniu^ su.bapicalej i tetiri donja, bazalna-prednji (se Smentum
(sesmentumbasatelarcrale)'
basateanterius),zadniilsig'i;X;,;;-;;;;;frpittiri"ti,["iifiiilirg*rntumbaiatemediale)ilateialni
Od ovih segmenata subapikalni je nestalan.
1_ Levo pluino krilo ima g-10 segmenata.Niegov gornji lobus sastoji.se

r"ial!
iz 4 segmentt Pl"dlji (segmentum .anterias)' aPiko-
posteriorni (segmentum apiiipitiiriili dva.jezieaJta ,Eoiiii (tre*rnrum lin.gularesuperizs)
kriia. od ovih
i donji (segmentumlingulare inferius)'
."gmenuta nestalni su subapikalni (seg-

L Donji rezanj ima isti broj segmenata ka9 i oonii JeJrt-g?rr"c".g

iiiiii iiiipt"rrr; i u"ritni-*edijalni (segmentum basale mediale)'
od mi5icnog sloja i od sluzokoZe' U fibro-
Zid bronhijalnog stabla i njegovih gra-na sastoji se od fibro-elastidne opne, stabla' U njoj se nalaze mnogo-
elastidnoj opni mreZa .f#il'"lt .n"po-ru ugiaytlena
j" ,i frur.r, urdrZne.osovine bronhijalnog
od fibro-elastidne' Hrskavidne

L
perifeini dJo
brojne male hrskavicne plodice, diji se sredilni a:" rl-t";i "o hijaline
hrskawice, a
ukrstenih snopova, diji pravac postaje
plodice dopiru samo do r*.snit uionhiola. Misici;j;;;.jt;;;spiialnih,
metlusobno
onemoguiava potpuno zatvaranje lumena bronhiole'
sve strmiji, iduii ka plucnim reznji<iima. Spiralan pravac misiinih
snopova
miSiini sloj sJkoncentrise samo oko rubova ulaznih otvora
sto bi dovelo do ugus"nl"lti;ilil;; i";ot"rrrit, uioniriot" i kanala
poluloptasto prolirenje, alveolu'
alveola, te se dobija utisak kao daje sluzokoZ" proU-ii" *isidni sloj i napravila
je kod bronhiolai njenih grana jednoslojan, a u ostalim
SluzokoZa je pokrivena cilindriEnim epitelom s trepljama, koji

'l- delovima bronhijalnog stabla dvoslojan. etu"ot" ru o'ui"z""!,ir.r:.aarnim

Celije s jedrom i sitni otvori Qtori alveola-rerf. n"r:.d".n" C"fii"
ja s jedrom. Epitelne celije s jedrom odlikuju se.spo.ounose,..
Uri p.opuaup
5uspastim

rugocitoze-stra:nih
I bi'u1u
tela
ieliiama,
ttulno
koja
izmedu koiih se nalaze pojedine
obnavljane od strane epitelnih <jeli-
su prodrla u alveole' one se u tom slu-

.L Eaju izdvajaju i set,roAuJno Laf"i" nupof;,i p19t; lt.rfri].f""e1t1u11,

kroz vezivnu stromu plucnog parenhirna u rimrnlm
bronhijalnog stabta saorzisiinl r"romuko zn zt"iiii-pilr..uri"
eroioviria, koji
ili prodiru u limfne kapilare i odlaze limfnim sudovima
se
e"rij..koje
nalaze u hilusu pluia i oko racve dusnika' Sluzokoza
lude sluz' U pluinom rezniicu zlezde nedostaju' ali
sluzokozebogatjeelastidnimsnopovi-

L
sameepitelneielijeapotrinort
ma, koji se medusobno ukrStaju. Elastidni tnop"ri Oop1.,i t "
J" alveola, oko kojih obrazuju mreZaste korpice'
"ffi1"r9ro,t"e*.iltoilvlziu-ntrloie.vezivnisloj
Vezi;na stroma pltda. Vezivna stroma omotava pluine reZnjeve' Njeni sastavci prodiru u *PL
nu reznjeva i, istanjujuii se postepeno,
-obavijaju pluine segmente iieZnjiie' oni prodiru i u reznjiie i

I acinuse sve do alveolarnih pi"gr"dr. vezivna siroma sastoji se

od rastresitog vezivnog tkiva, u komese
nalazi veliki broj elastieninitafanu, ,rdr.rzorih s gtatkim mi5icnim
no-elastidnom sistemu ruoio* konirakcijom tegulis, njegov
ielijama- Misielg ielije u ovom midii-
tonus i napon elastieiteta'
dobijaju funkcionatne i nutritivne krvne sudove' Funkcionalni
krvni sudovi

.L Krvni sudovi.
-pluia
pluinog krila su pluina arterija (i. putmonalis) i dve pluine vene (vv' pulmonales)'

f li9
;F-

pluina arterijaulazi u hilus pluia ispr e c Cuinice. Ona ukrlta preclnju stranu bronhiialnog stabla i silazi nalp:e "r; - "
:
njegovih lobarnih grana, izuzev bronha za eor:-: ::i'---
zatirnizatjera. Mesto ukritanja s bronhijal-rin s:ab1om nalazi se iznad
eparterialis" . Od pluine arterije odvajaju se lobarne i se smentaLr.i: :; -' =
desnog plucnog krila, koji je iznad arterije - _brcn.chus
"

pluCni segment pored svoje g1avne a-=:rr; :::'. '

Broj segmentuinitr grana]e;; ;;g" broj pluinih segmenata. Zbog.toga
aneri]e, koja protazlizriealu dva segmenta. segmentalna anerija c:re ': -- -'--
ogranke i od sporedne segmentalne grane pluine
i njene grane. Njene grane z'a razliku od osraiih a:ii:-: '.
ne grane. Lobuiarna arterija, po ulasku u ptucni reznlicipratiuronhiolu
z.a-odrrivarfie pritiska u malom kwotoku na !iar-:: :-'
dovedjeg tela, gube svoj rr]Jrft, *islcro-ejastidni rloi, sit i" od zaadaja
''-
vou.onesezavrlavajujakobogatomkapilarnom.i'.zo*otoplucni'halveola.Kapilarnamrezajeuindirektnomk::'"-t:-'
gaso vaid'e per difusionem' k:oz e p r::
alveoia. Razmeni ' '- ' = -
zduhom s obe svoje strane, poSto se nalazi u pregradama izmedu
"

mrezasta vlakna. Pojedine grane plucne aneriie odlaze :':' -':--: :

ola i endotel plucnih kapilaia, izmedu kojih se nilaze elastiina i u vidu ei:=
zavr5avaju se kapilirima, koji su grupisani z''
do povrline pluCa i nlegovitr ilZni.uu i ispod ptr'rcn" mutu*ice
:z::-. e j - --"-
pluine venepolaze svojim ograncima iz pluinih kapilara. Ograaci pluinih vena prolaze vezivnim preerada:a '
Ove pritoke pluiruh r e:: ::--': -::
nusa, izmeilu reZnjiia i ;;r;"g*;;"i",pdt""1.rZl ,3.*"initr reinjiCa
fti.9t'" i segmenata'
hil;5k.g odstranjivanja plucnogiegmenta moraju brtljivo da se podveZu'
Nutritiynikrvnisudoviphtinogkrila,dvearterije (aa.bronchiales)idvevene(vv.bronchiales),ishranjujubronh-:'::: '''-
deia luka aorte, a za desno krilo od 3 i -l medu:e ia-:-' r'
blo i vezivnu stromu. zalevoplucno krilo arteri;e poi"L".o zavrsnog --:''
terije.oneulazeuhilusplucaizadusniceip.u,""]"n"Jranesy:do'bronhiola,gdeseusluzokoiizavrSavajukaptla:nr':
kodslabostisrcajavljasezas:oj sluz---<::''-''
zomianastomozrrlu,uf,ink.ionalnimkrvnim."alu*oluovojkapilarnojmreZi
tekne i nastaje nadraZajni ili zastojni bronhitis'
sadrze- motorna 1 sen21t1\'14 p a:- -:-- - :'
iivci. Kroz hilus pluca, i to uglavnom iza dulnice, ulaze grane n. vagusakoie gangliona grudnog sir,pa:'-i:-: -- ''
-
tidka vlakna. G.uru*u r. ,-rgr'r-u piitrlurilu se simpatidke
grane, koj-e dolaze od susednih '
\ -:'-
i;;;;;;;;;;;;;;r;r;i;;;gru,,"aosn..iui".il"ilzirdavajunjihovugratkumuskulaturuisiuzokolneLlez:e
parasimpatidka su bron hokonstriktori irarodilatatori,a simpatidka
viakna deluju a-n::-i::-::':r
pridodate ganglijske celije. vlakna

Pleura
Pluina maramica sa svoja dva lista' ' - -'' '
ralnim i pariietalnirz, ogranidava potPun'l z2:-' -'
reni virtuelni prostor (cavum plettrae ) \; e:' = : ' '
lista omoguiuju pluinom krilu kliZenje b'=z -'' '-
kvog trenja preko zidova duplje u ko;o: i; :: -
smesteno (sl. 180). Visceralni hst Qtleur; )'+'n"-'
nalis) pokriva povr5inu pluia i zavia'i se iz:--: -
-l- reZnjeva, pokrivajuii njihove dodirne str3r' - --i'
-2 u.. cies interlobares). On se prebacuje koc p1:"r' - '
korena i nastavlja u parijetalni list, ko.1i ohl''i= -
-
- --.-J
$'
dove duplje, gde je sme5teno pluino knlc' P": -

jetalni list pluine maramice Qtleura pane:;i :

-- --
'bila
posebne nazive prema zidu duplje uz k:"
nileie: pleura mediastirrulis,pleura costali: '' : : "- :
diaphrigmatica.Prebacujuii se s jednog zt;' :'-
drugi, on gradi Spagove (recessus pleur.a!e: --:
Sl. 180. PopreCni presek grudnog koia (shema) kojih su najvaZniji donji, prednji i gornji ( sl -: -
I . Pleura pulmonalis - 2. Pleura parietalis - 3 ' Fascia 180-182).
endothoracica - 4. N . phrenicus - Donji, predaZno-rebarni Spag (recessus "'-
r :" -' - '- '

5.A.etv.pulmonalis-6.Bronchusprincipalissinister-7'Ductus hragmaticus)najva,mjijejer,kaokomplementarll:::::
- 8. Aorta thoracica - 9 . Esophagus et nn. vaTi -
thoracicus pleirralne dupljL, Oozvotliva Sirenje pluini.h -'" - krila p::

l0.srcanakesa(pericardium)- ll.Bronihusprincipalisdexter- inspiracije.Onpolazi napre{odvisine6.rebarnehrsi=::' -

12. V . azygt.ts ide nazai i kod sisne linije ukr5ta 8. rebro, kod pazus:-. -:-
je 10. rebro, kod lopatidne tinije.11' rebro i zavrSa\ 3 S; I -"1
precazno-rebarnogSpaga' ukrsta sisnu LI:'- :''
sredine 12. grudnog prsljena (s1.181,182).Donjaivicapluia,kojase'nalaziiznad prilje n" i' .' '
6. rebru, pazu5nu frnii, ,ru [.]"t.r, i.p^iiir" tirulu nu e.
,"U*l zavrSava se u visini rtnog nasravki 10' grudnog
predazno-rebarr- i: ':
kom inspiracije ona se spulta za jedno rebro, ^li ,iil;, ;;ii
najdubljoj inspiraciji, ne moze da ispuni
ie rastresiio vezivno i masno tkivo' on dostize nar:' : '
Donji Spag ne dopire do pripoja predagg i u.p.or,oiu ir!"a'oi"lu nutuii
je i njegovo ,ilr"eJ r"astojanje od donje ivice pluca koje iznosi oko 10 cm'
mesto kod lopatidne linije. U istoj visini
levoj suaru' u " 's:-
prednji lpag,recessus costomediastinalis anterior,ispunjen je prednjom ivicom pluinogkrila, sem na
prema prednjem zidu gt'a1" duplje' on silazi od ELruc-:-
useka, gde postoji mali kompiementarni frortoi. U odnoiu
srEanog
aiatim'se tp'8tu do visine 4' rebra' odakle skreic '-; '-
kljudnog zgloba najpre tJro naaote i unutra a" "it:."I. *Uia, '"itikulno
4' rebra silazi vise upolje nego desru i z=':-
;;;. ;;;-..q iai i"rl prednji SPaB od visine
me'lurebarnog prostora' Prednji Sp:g' I -
lje i nadole i zavrsava ," niskavici tti. ).
Iava se na spoljnom kraju 6. rebarne hrskavice. .,]t!*., i"iii^Iru deo 5'
";;lj;i; rt.ro odirednje linije, a, iduci navise i nadole' oni sc raz"':=
visini od 24.rebrasu medusobno paralelni i po.,u-rij'1,-tii otitrro (thvmis)' a donji srdanoi kesi Qtericarliunt t Z':'
ogranidavaju *"aurouno aru r-u!ru, od kojih g";;;i;g*;.u gtuanol Llezdi
zadnjom' oblom ivicom pluinog it::'"
postojl, jer je potf"n" itpunltn
nji Spag (recessus costo^ri.iirrt^'po'sreriorip."tii3'.. rE
180
I_:

t-j
L Gornji dpag kube. pluine maramjce (cupula pleurae)
ispunjen je potpuno pluinim vrhom. On je pridwlCen

l-
fibro-
znim snopovim a (membrana suprapteuralisj wt. retro i zatit-
meni stub. Pored toga, na njemu se zavrlava i tetivni jezidak
malog skalenskog miSiia (m. scalenus minimus), koji je dosta
desto potpuno zameajen fibroznom vezom.

l_ Pluina maramica je spojena dvrsto uz svoju podlogu.

Jedino njen rebarni deo Qtleura costalis) fit<siran je la-bavo Jn_
dotorakalnom fascijom i lako se odvaja
Qtneumolr.za), Sto se
koristi prilikom davanja ekstrapleuralnog pneumotoraksa.

l_ Kinetika ptuda pri disanju

I sledi
Prilikom disanja pluino krilo elastiino
-pokrete
grudnog ko5a, zahvaljujudi svojoj
retrakcionoj moii i vakuumu pleuralne duplje,
koja ima istu ulogu kao i sinovijalna Bupljin
^igio-
L- bova. Retrakciona moi, snaga skupljanji plurinog
krila, zavisi od stanja njegovog elastidnogiistemi
i od njegove istegnutosti, kao i od povr5inskog na-
pona, koji postoji u pluinim alveolama, izmeelu
L- njihovih zidova i vazduha.

L_

L_ -(/. 181. Projekcije pojeclinih organa grudne i tbulne

duplje na prednjent zidu grudi i tt-buha
-L;/
. .i /L{- - 2. GlanCula thyroidea
- 3. Trachea _ 4. Diagram srca
L-: : Plufu - 6. Pleura - Z. Oiaptuagma g. Ren 9. IJreter
- - -
.' -. Duodenum - I I . pancreas - l2.Vesicafellea _ 13. Hepar

. do,
Povrlinski napon je srazmeran predniku krivine alveola. On
.,ti prskanja alveola, ako se one ispupde viie od poiulopte.
: . s: i nj si stem_pluinog
_.
i krila, koji sadinjavaju elastidni snopovi bron_
r '.,l.rs stabla, krvnih sudova i vezivne strome, normalno je uvek is_
: : ::'.:t. Li starosti, kada popusti napon
elasticiteta, alveole ie proSiru_
- . nj;hove pregrade nestaju, usled dega se i broj pluinih kapilara
.:a:.iu;e. Smanjenje broja kapiiara povladi za sobom poviienje priti-
::.. r nalom krvotoku, ito predstavlja optereienje zi desnu-srdanu
_." t:,lIu.
Duplja pluine maramice (cat,urn pleurae) potpuno je
za-
. -::n pukorinasti otvor, u kome postoji negativan pritiiak _ usled
:::t't pluia da se.skupe i suprotne teZnje grudnog kbsa _ da se pro_
. \-egativan pritisak iznosi do mrrrHg i za=vreme inspiracije
-3 -5
: - !iare duplo veii, -7 do -9 mm Hg. Zahvaljujuii njemu, piuCa su
, -.ino.fiksirana oz zid grudnog koia i prate
ivaku njegovu^ekskur_
: :.:jlikom disanja. Ako prodre vazduh u pleuratnriduplju, bilo
.: -.,a - krozztd grudnog ko5a, jii iznutra _ ii bronhijalnog-stabla,
:- -s : aj e pne u motorak s Qt n e u mo t h o ra;r). pleuralna duptla se-proliri i
:. -ca. poSto su elastidna i istegnuta, skupe se uz pluini kore n, kola- Sl. 182. Projekcija pojedinih organa grudne i trbuine
-;, r i ne uiest.,,u.ju u Cisanju. duplje na zadnjoj strani trupa
Istc tako, pluinokrilo se skrrpi i ne
-::sr,uje u disanju u sludajcvima kada se presede n. phrenicis i pa_ i. Pharynx 2. Esopirugus - 3. Tiucliea - 4. Diaphragma _
-
. , ,ie odgovarajuia polovina predage. predaga 5. Pulma. - 6. Pleura - Z. Hepar
se viioko podigne i -
::iriom disanja se pona5a kontradiktorno, podiZe se priiikori in_ 8. Colon ascendens - 9. Cecum 10. Rectum * I l. Colon
-
.: :acije. usled poveianja negativnog pritiska u grudnoj Cuplji. sigmoideum- l2.Colon descendens - 13. Ren- 14. Lien

. Kod pneumotoraksa, usled smanjenja negatir.nog pntiska

- :leuralnoj duplji, organi sredogru.da se pomeraju prema zdrar o1 strani. Na slabr'm mestima sredogruela, napred \tz
sternum,t)
:-'::iod4 do6'rebrainazadizmeduaorieijednja[a.pojaiJruruseizvratimedijastinalnepluinemaramice,kile,upravijeneka
:::avoj strani grudne duplje.

181
 Pri zadepljenju veie grane duinice od.eov.ar3ruci-deo
plucnog krila postaje bezvazdulan, atelektarican.U
tom sludaju,
lilf#I:i;#i.:"f:Hf"i:lif"Tgffiffi-ffi"i:tr"1?fH;ffiff:11;1..*;ffi;ffiffi";eganast"*;iG".i"-"ari"-
Prilikom disanja plucni delovi wse pokrete odreelenog
nji delovi pluda klize napred i nadole, da bi nafra"i[;;;1, smera i odredene amplitude. prednji i do-
za (rrenje zadnjih delova, koji se nalaze ra
kiEmeni stub' Najveiu amp-litudu pokieta, oko
3 cm, vrse donji deb;i pl;;;:ilnutrasnja
krila prilikom inspiracije t<tui takode nadole i oupr.a, strana pluinog
u manjoj.meri nego sto to dini spoljna strana.
Bronhijalne gt"i i u5gnliore ." pJito* inspiraJii:e "ii
sir" i"p"rrrto pored toga, one se, zahva-
ljujuii rasporedu svojih elastidnihvl"k"";,1;1;;;;;nffisir,rlui i izdutuju.
otaksavajuulazakvazduha. pritikom
ekspriracije bronhio-le se suzavaju iizlazakv.azaurra;effire.n,
pluinom reznjiiu' odmicanje grana bronhijalnog sto.povoljno utide na razmenu gasova u
*i"ui"'p"rikom iirrpirl"l:" Jale prostor za sirenje re-
lniica, koji se nalaze izmeou njilr. o mehan_i.isir"i:,
ji to omoguiuju, bilo je redi uranijim pogfar4imal !*a;og kosa prilikom disanja, kao i o misidma ko.
Prilikom disanja vazduh ulazi i me5a se s rezid,ualnim.vazduhom,koji
uvek uplucimai nakonmaksimalne ekspiracije. iznosi oko 500 ccm i zaostaje
uneta kolidina vazduha, vitalni kapacitei,vaitraod
Narconmatri*utr".k##;ij"; maksimalnoj inspiraciji
3.500 ao eooo ti priutama dovek urrahne
samo deseti deo svog vitalnog kapaciteta, "uiJ'riri
oko 500 ccm. u brdskim, planinskim krajevim4
"*.
gde je vazduh si-
romasniji kiseonikom, vitalnl kapacitet je veii, g*J;i
siri, i;l; rlznjici i;i;; pruia su krupniji

GRUDNA DUPLJA (CAVUM THORACTS)

Grudna duplja nastavlja organski prostor vrata od visine ggrnjgg
donje strane ona je zatvorena preeagom i odvojena otvora grudnog kosa. sa svoje
oJt.u,rsn" duplje. o njenim misiino-kostanim 2i66-
vima' o kosturu grudnog kosai o odiikamanjegovog
oulitu, veziuzrasta, rp.i" i nadina disanj4 bilo je
redi vei ranije' visinagrudne duplje na srediin6j
rinlii iznori napred 15-1g cm, a nazad duplo vise, ,*-tz
cm' Njen srednji deo je suzen utled itprrpdenosii
duplje' u sredogruele (mediastinum),uko*" se
r.t*",iot rtubS: 9n se izdvaja u posebni deo grudne
nalaze vaini-organi (sl. 1g0). u bodnim, prosirenim delovi-
ma grudne duplje sme.Ste.na su pluina krila sa svojim
organa grudne duplje i njihove projekcije
r".orriri opnu*u,ii"-iirir"
maramicsma. Granice
ou pour$ioi g*dr% kosa odreetuju se pomoiu rebara
orijentacionih uspravnih rinija, ko;" ,o rpo*"nute i pomoiu
u opstem deru anatomije.
Mediastinum' - sredogrude ogranifvaju, spreda grudna
- kost, pozadi- kidmeni stub, a bo&o
unutrasnje strane levog i desnog pluinog krila,
oaoorno *"Zii*1r1u1rt -
on je podeljen dusnikom i njelovim giunu*u u dva dela, i;briluinih maramica (sl. 1g0).
prednji i zadnji.
Prednii mediiastinum (cavum mediastinale anterizs)
sadrzi u svom donjem delu srce i srcan ,kesu
vom gornjem delu ispred dulnika, nalaze se goinlu
suplj";"*, lu[;;ioi-poeetni delovi njegovih grana (truncus Qtericardium). u rj%o-
cus' a' carotis communis sinistrai a. subclaviaitnisiral.iri;"J;;ii-il;tr-#aova brachiuepruli-
zaostaci' Pored toga, kroz prednji medijastinum nalazr ,. g.ian" lf" zd,a (thymus),odncno rjeui
ni od 2' do 4' rebra' iza sternumaiako tirz"r,
tilrr. tIpi"c*Tft predazni zivac (n. phrenicus).Medijastinum je u
visi
f"it"
stu stvaraju se pleuralne kile u siudajevima'liada "ilq
o.aqrr,. nlga"ii.iigt rr rc"" i desne pleuralne duplje. Na ovom
sliabom re-
su neieiniki pilii.iiil"*i i desnoj pleuralnoj duptji.
Tadnii mediiastinum (cavum mediostinale posrll-rzs)
sadrzi jednjak i iza. njega verike sudove, aortu (aorta
azigos(v'azygos'v'hemiazygoiiv.hemiazygosaccissoria)igruanirimtnitanar thoracica), vene
stinumu nalaze se i veliki zivci, levi i ao"l 6u".7*tnoii"i"^j.'ror"atoga,uzadnjemmedija-
toii gratJ;eoniar<, Guil deo simpatidkog stibla njegovim velikim gra,ama
""g"r, s

f;'I#i*ii1,,r;#!::"1i.,{:{);.'J;t:*f"tu,uioi"g-La,.ii'tri,,?"lizmeeru jednjaruiuo,t"3oairujuserevaido*prur-

III.
MOKRACNO.SPOLNI PRIB OR
(APPARATUS UROGENITALIS)
Mokraini i spolni organi u-brajaju se. u zajednidki priborzbog toga
sto koriste delom iste izvodne
kanale i Sto su zaurineemb-rionalno! iazvitka
u tesnoj uzajamnoj vezi.

1. MOKRAinrr oncAM (ORGANA UROPOETTCA)

Mokraini kanali odstranjuju iz dovedjeg t ela
rastvora koji skupa sadinjavaju mtkraiu -izkrvotoka, zaostatke metabolizma u vidu vodenih
luiiio).rraoLucri organi su parni i neparni. u parne organe
182
 -
::aiajububreginjegoviizvodnikanali,
::: - sraina bejika, rezervoar
bu.breit:elaiice,bubreinakar"ricaimokraiovod.Neparniorganisu
mokraie, i ni", irr;;j ;";),u'r',
Bubreg injegoviryg'rni *okroina cev (sr.1g3, 187).
- :. -i*; I..od doveka kanatici kanau su r*o1:TuIo=
nrruru*-g^,;iiiu r";.;;. ;;;oslalu od suzenih crerova or:
s. od p:..r:gr;;;;
IIr*,. ,ouc od 6. vratnos d. 1.311nr,u. -oa od prasegmenr-
,,
,ii#il:li'"';"tii;',:'*"1[",'Jl|3j,li,::*, n.;,;;ffiili;k prosiruje ,,,,o,.-k ,i {,droe p,,,.g,n.-ni se

:::ii,':'iiii':;i*t*lrffi*l##-#**i,"i
L -
- ?:
"=-
: u.ro"1l"^.^?.1j:Jr;il;fi:ffie
rme. iduci
1-o'e63n6 ptit""u"t *tretornom p";;!l;;;.
=',,;i;lii3;li:,[ltot'acaobrazufe-iz"i".
dr(ke postaje sr.e vecj 6.
rggT"rrtu.
sve do 4.'tu#

rzr odni kanal mesoneor,.llo^',b:t,r,[ffi*#"',ii!:'rHlTl*3r""XHl;

r,"ir";.-.;il;';;J?;::fi::fi:;yX':l;;;lii!:,fl*:in#,#*
::: : i- -

t_ -
D n ni v ni,"r:
=s't nefrogeno

J:,:,."1
e ti
;: :!,;.:,,'.ffi i
tkivo' oaril^1s""s J"I"u;:ffdffig
".."j
r: #
n*:::H ::
tkiva, koje je epiteioidn.S"l'nt
de o mok rain e ..,
drske. koje se spajaju
i obrazuju kompaktnu

L ,,

-ll.*,.
: -.:
,"'ifi1"#rXXff*##.#i",",;,v,1"t,il;'.,ffiff1{:Tltff',"#:f#iB*i"#-*"#iltr,
. * nefrogeno rkjvo.
:- itJ"go, proiireni -
'-'-":tusmesonephricus-a.Pupoljak*""r;;,;i;;;^rl
delinitivnu butre2nu Larficu.
;.-.'{11se javlja
lJd^4. KOJ' prodiru u
r"titi U-j
nefrogeno tkivo
sekundarnih
."nr.ro*"krajupriula_

. - :::zuju papilarne kanrf"

L. :::: ..dnosno srZnu supstanciiu
---:r .Jcr spajaju s bubreznjm
;1
_ L Korrko
i*u]
buhreo^
trnrii.ci_
i .uiir*

ne dode do njihovog spaja-

L, _.:l:ubreld
,_ :l
:;r:
rl m
ji: j.
kanalci se piosiruii i.frJ-
ispunjene i"lr,
:i:tiCni bubreg). ^ai^- fi)r_
U najieSie nepravilnosti
, razvo_
j-i::tu_:,.realevi gde su donji polovi
_.., ::siucajevr u, potkov i ias i bub
?:^:l"j: kod r re s : za-
-. urelr
kojih se bubrezinisu
n_a.svoJe normalno mesto, iz kar_
-. jr' i nalzaa, sr ulaJ"e _
_ ruu
: f,^?,:i'f
KoJjn. Je 1 lredeo,
ureter ud
-
.. :, pi to ir"i;
' ...ka.
; ;;#;?j'+'.,#;l:
pre ulaska u nefrtgeno
tkivo.

Bubreg (Ren)

. Bubreg je parenhimato_
l8
Znr s1gs, u korne se
stvara mo_ t7
je u obriku znilG;_
Fliu.on
Ija i sme5ten je zajedno,"
I6, 11

omotadima u loZi, koja

J;;;
se
delu"ui*,
u retroperitonealnom 12
trbu-
Sne duplje, bodno od posleOni.o I3
g.rudnog i prva Auu.fr'Uirrt]'fli
sljena (st. 183, 184).
N;-;;eii-
snom delu njegove unutra5nie-
Konl(avne ivice nalazi
," orrini
hitus bubre ga (nitu, ,";o_
:T.l
us). Kroz hilus se ulazi
u bubre_
Znu duplju (sinus renalis),u
koioi
se nalaze bubreZna tu.fi.u,
du]
lre1ne da5ice i bubreZni krvni su_ Sl. l83..Organi gruclne i tbuine
je tezak t2o-20;;. , Dutnik - 2. Luk dorre _ s . turi cluplje
tYegove lro,l"g
dimenzije su: za duZin-u
1

aono - .r. .tednjak

au,ifirrli,l",,i,ri principatis sinisrer) 4.
"-0,?l: -6 Grudni ,i*i,)"ii,ri',ilii - Grudna
:z ?^, za Sirinu 6 cm i za debljinu
Dimenzije nl"gou""Ou_ f rl ;:;'',:,? ,1i'':,:::0,u,,..,, iili, '7'o;.";;,:'t.,b,:t;i:;'-'
','i'
;,'u,l,f;lii,; _
DTya-iup{io t'ena
11
prJe su"*.upola I 5 . semeyad /ducrus
,rf ^- lt , -.1.6. Desni bubreg-.14 . i"."r-,,'" ;;;;;','i"iir^l
-
manje. 17. Bubre:na-r.;;i;';i;'lr',:ns) lpreania poior,,r"""'irriir"l_
i;;;:,;",,"::":::,"::,':Ti:;;,lt;:,:,i,;:i,;r::::i:,';;,1;,:;:ri,i,!,*,:,*
22. Gornja iuplja vena
1g3
 Bubregjeobavijenfibroznom)lojnomiehurcnt.Fibroznadahura(capsulafbrosa)nale1eintimnonapovr5inubut,res.
'
kojim je spojena tankim slojem rastresitog vezivnoe rkiva. Ona se sastoji od guste mreZe kolagenih snopova i, zahvaljujuc: s: --
me sklopu, ima izvesnu elastidnost i dozvoljava reznatno poveianje bubrega. Od nje se odvajaju nastavci, koji ulaze u lcir:'- ;.-
huru i izdeljuju je u reZnjiie. Lojna dahura bubreg a (capsula adiposa) razvija se tek posle 8. godine Zivota. Onaje tanja ispreJ :-:-
go iza bubrega. U njoj se nalaze dva tanka fascijalna lista, prednji i zadnji, koji obrazuju treii, fascijalni omotad bubres:..
Fascijalni omotad bubrega je, u stvari, deo popredne trbu5ne fascij e (fascia transversalis), koja se kod spoljne iri c= : ,-
brega cepa u dva lista, prednji i zadnji. Ova dva lista obavijaju i nadbubreZnu Zlezdu i ne spajaju se jedino ispod bubrega. : e:
'.
zadnji list prikljuduje fasciji rr . quadratus lumborum-a. Zbog toga oni ne spredavaju spultanje bubrega, koje sejavlja pri inspr:a'.'.
i pri ustajanju, i normalno iznosi 2-3 cm. VeCe spu5tanje, " lutajuii bubreg ", javlja se u sludaju kada je lojna iahura slabo rar' :'.-
na. Pri spultanju bubreg povladi za sobom svoje krvne sudove i isteZe ih. On vrli istovremeno i pokret okretanja oko svoje s.;-
talne osovine, njegov donji pol, koji je udaljen od srednje linije oko 6 cm, duplo vi5e nego gornji pol, okreie se prema unutr: P:-"
tome, mokraiovod se savija i dolazi u nepovoljniji odnos prema bubreZnoj karlici, usled dega je oticanje mokraie ote2aoo. S: --
Stanje bubrega ne prati nadbubreZna Llezda,jerje od njega odvojena tankom poprednom fascijalnom pregradom.
Bubrezi leZe u visini 12. grudnog i prva dva slabinskapr5ljena. Desni bubregje niZi od levog i dopire do sredine 3. s-.-
binskog priljena, jer je potisnut desnim reZnjem jetre. Svojim hilusima bubrezi odgovaraju poprelnom nastavku 2. slabir-xi:: :
prlljena, na koji mogu da se nataknu prilikom pada na bok. Zadnja strana bubrega naleZe na slabinski deo predage i na den-.'
sti slabinski mi5id. Svojom gornjom treiinom on se nalazi ispred 12. rebra i stupa u blizak odnos s donjim preaaZno-rebe:::r:
lpagom pluCne maramice, o demu se mora voditi raduna prilikom operacije bubrega, da ne bi doSlo do owaranja pieuralne c --
plje, do pneumotoraksa. Prednja strana bubrega je konveksnija nego zadnja. Ona je upravljena napred i upolje. Prednju st:a:. -
desnog bubrega pokrivaju skoro potpuno desni reZanj jetre, desni ugao kolona i, pored s,amog hilusa, descendentni deo du,x=-
numa. Levi bubreg pokrivaju spreda, Z"ludac, slezina, levi ugao kolona i rep pankreasa .Zeludacje odvojen od prednje strane .: "
vog bubrega i od repa pankreasa peritonealnim Spagom, opornjadkom kesom (barsa omentalis).
Sastav bubrega. Na uzduZnom preseku bubres:
-
Calices renales minores uodavaju se dve supstancije, sredi5na i periferna, koje se
t
foramis renalis razlikuju po boji i po gradi (sl. 18a). SrediSna supstancija ilr
(trudulla renis)
srZ bubrega (medulla renis) obrazuje 8-12 bubreZnih piran-r-
Coytex ret rs da Qryramicles renoles - Malpighii), koje su rasporedene u tit
t,' frontalna sloja, prednji, srednji i zadnji. Od baza Malpigl;i'
evih piramida, koje su okrenute k povr5ini bubrega, pruZa-
ju se upolje papilarni nastavci, diji broj za svaku piramidu
iznosi oko 200-300. Vrhovi Malpighi-evih piramida strae u
Sinus bubreZnu duplju, gradeii papilarna uzvi5enja Qtapillae rena-
renalis -' obuhvai ena b azarna bubreZnih dadica. P erife r -
/es,), koj a su
.4. renalis na supstancija, bubreZna kora (cortex renis), uvladi se izme-
Pelvis -"', du Malpighievih piramida i obrazuje Bertini-eve stubove
renalis
sr6 bubrega (collumnae renaies - Bertini). Njeni delovi izmedu
papilarnih nastavaka skupa sadinjavaju bubreZni labirint.
Malpighi-eve piramide s okolnim delom bubreZne kore predsta-
vljaju bubreZne reZnjeve (lobi renales), koji kod doveka nisu, kao kod
drugih kidmenjaka, izdvojeni i obavijeni vezivnim tkivom. Od baze re-
Znja nastavljaju se 200-300 reLniiia, kroz diji srediSni, uvijeni deo Qsars
Columna renalis
convoluta) prolazi a. interlobularis, zavrlna grana bubreZne arterije. Sre'
.Ilreter iapitkrenalis diSnji deo je okruZen papilarnim nastavcima piramida (pars radiata),koj\
su se ranije oznadavali kao Ferrein-ove piramide.
Gratla bubrega. - Bubreg je sloZena tubulozna Zle-
Sl. 184. Desni bubreg (ren dexter), zda, diju anatomsku i funkcionalnu jedinicu predstavlja ne-
zadnji deo uklonjen fron (nephron). Nefron. diji ukupan broj, u oba bubrega, iz-
nosi 2-3 rniliona, u stvari je Zlezdana cevdica, koja je na
svompodetnom kraju prosirena i gradibubreZno telalce (corpusculumrenalis -Malpighii). BubreZno tela-
Sce sastoji se od klupe eta(glomerutus) arterijskih kapilara, koji se uvladi u dvolisnu epitelnu dahuru (cap-
sula glomeruli - Browmani). Kapilari glomerulusa, koji se medusobno uopste ne anastomozuju, umetnuti
su izmeclu dva arterijska suda: dovodnog (vas afferens) i odvodno g(vas ffirens). Dvolisna epitelna dahura
nastavlja se s ostalim delom nefrona, s bubreZnim kanaliiem (tubulus renalis). Na bubreZnom kanaliiu
razlikuju se dva vijugava dela, podetni i zavr5ni (portio contorta I et II), izmeelu kojih je umetnuta Henle-
ova petlja razlidite duZine, u zavisnosti od arhitektonike bubrega.
Bowman-ovatahura sastoji se od ljuspastog epitela. Epitelne ielije njenog unutraSnjeg lista naleZu na endotel kapilara
glomerula (epiciti)iwladeseumeclukapilarnaokca {endociti).Endotelkapilarasastojiseodepiteloidnihglatkihmi5idnihCelija,
koje, u odreelenim uslovima, svojom kontrakcijom zawaraju glomerul i iskljuduju ga iz krvotoka. Kroz unutralniilist Bowman'
ove Eahure filtrira se iz kapilara glomerulusa prvobitna mokraia, koja je jako bogata vodom i predstavlja, u stvari, vodene ras-
tvore sastojaka krvnog seruma. Njena ukupna dnevna kolidina iznosi oko 100 litara. Ona se pri prolazu kroz bubreZni kanalid
preratluje u definitivnu mokraCu, kolidine oko 1,5 litra. U prvom vijugavom delu bubreZnog kanaliia i u podetnom de\t Henle-

184
--*-

Lr
^L ove petlje, koji su obloZeni kockastim epitelomi predstavljajuglavni deobubreZnog kar;,aliiaQtars princrpalis), vr5i se resorpcija
suvilnetednosti i sekrecija odredenih sastojakamokraie. Najveii deoHenle-ovepetlje, koja predstavljasamo sprovodni, umet-
nuri deo bubreihbg kanaliCa, obloZen je niskim, plo{aiitim epitelom. Zavrtu,zadebljani deo Hen le-ove petlje i zavr5ni vijugavi

L- deo bubreZnog flAafiea obloZeni su kubidnim epitelom i predstavljaju preterm.inalni deo nefrona, koji w5i resorpciju suvi5ne
tednosti iz mokraie.
Nekoliko bubreZnih kanalica spajaju se preko sabirnih cevdica (tubuli calligentes) i nastavljajupa-

L- pilarnimkaialom (ductuspapillaris).Sabirneceviice,papilarnikanaliideloviHenle-ovthpetljiulazeusastav
bubreine srii, a ostali delovi nefrona u sastav kore.Papilarni kanal otvara se na jednom od otvora re5eta-
stog polja (area cribrosa), koje se nalazi na vrhu Malpighi-eve piramide.

L- Bubreini sudoyi. - BubreZni sudovi su uglavnom funkcionalni i zbog togajako veliki u odnosu na organ. BubreZna arte-
1ija (a. renalis), po odvajanju od trbuine aorte u visini 2. slabinskog pr5ijena, pruZa se horizontalno upolje ka hilusu bubrega,
kroz koji ulazi ispred bubreZne karlice, izuzev jedne njene manje grane, koja ide retropijelidno. U bubreZnoj duplji ona se deli

L nainterlobarne grane(aa. interlobares),koje su terminalne-bez medusobnih anastomoza (sl. 185). Interlobarne grane sepruZa-
ja dlt Malpighi-evih piramida, sve do njihovih baza, gde savijaju i nastavljaju se kao ludne arterije (aa, arcuatae), od kojih se
odvajaju interlobularne arterije (aa. interlobulares). Od interlobularne arterije odvaja se dovodni sud bubreZnog glomerulusa
(vas afferens), koji se preko kapilarne " Cudesne mreie" (rete mirabile) nastavlja s odvodnim sudom (vas efferens), Odvodni sud se
zavr5ava kapilarima oko bubreZnog kanaliCa. On sadrii jako koncentrovanu krv i zbogtogaje resorpcija tednosti iz prvobitne

L- mokraCe preko epitela bubreZnog kanaliia olaklana. Od interlobularne arterije odvajaju se nutritivne grane, od kojih jedne idu
ka bubreZnoj dahuri (rr. capsulares), a druge, arteriolae rectae, silaze ka vrhu Malpighi-eve piramide.
BubreZna veni (v. renalis) prolazi zvezdolikim ograncima (venulae stellatae) izpovrlnog sloja kore bubrega, iz kapilar-

L. ne mreZe bubreZnog kanaliia i od kapilara pravih arteriola(venulae rectae). Njeni ogranci obrazuju najpre interlobularne vene
(n'. tnterlobulares), koje se nastavljaju s ludnim i interlobarnim venama.

Bubreina karlica (pelvis renalis)

L- YrhoviMalpigfti-evih piramida, bubreZne papile, Strde na zidu bubreZne duplje i ulaze ububrelne
ialice (calices renales),koje su u obliku levkova (sl. L84, 187). Otvori bubreZnih da5ica srasli su uzbaze
.,

bubreZnih papila, a njihovi vrhovi se sjedinjuju i obrazuju ampularno pro5irenje, bubreinu karlicu. Bubre-
L- Zna karlica izlaziiz bubreZne duplje svojim uZim krajem, savija nadole i bez jasne granice nastavlja se
mokraiovodom (ureter)
Dosta desto bubreZne da5ice se prethodno sjedinjuju medusobno, obrazuju velike daiice (calices renales majores) ibl-
L- breZna karlica, umesto ampularnog, je dendritidnog, raivastog tipa.

'
BubreZna karlicaje spljo5tena i njenu prednju stranu pokrivaju krvni sudovi bubrega. Njena zadnja stranaje slobodna,
hirurika" ,izraev jedne manje grane bubreZne arterije i vene, koje se nalaze iza intrasinusnog dela bubrefue karlice. Projekcija bu-

L- Yenula stellata
breZne karlice na prednjem trbu5nom zidu odgovara Bazy-evoj topograf-
skoj tadki, koja se nalazi na oko 6 cm upolje od pupka.
SluzokoZa bubreZnih daiica i bubreZne karlice pokrivenaje viJe-
slojnim plodastim epitelom prelaznog tipa, koji se kod osnova bubreZnih

L- '- Capsula
renis
papila nastavlja s jednoslojnim kockastim epitelom. U vezivnom sloju slu-
zokoZe nalaze se retke sluzne Zlezde i mreZast sloj glatkih miSiinih Celija,
koje su okruZene elastidnim vlaknima. Miliino-elastidni sloj sluzokoZe
*-Corlex oko baza bubreZnih papila obrazuje prstenove, koji fiksiraju uiazni otvor

L_ --4.
renis

et V
bubreZne da5ice.

Mokraiovod (ureter)
inlerlobularis

L- A.etV
arcudla
Mokraiovod je sluzokoZno-mi5iini kanal, duZine oko
30 cm, koji sprovodi mokraiu od bubreZne karlice do mo-
kraine besike (sl 183, 187). On silazi kroz retroperitonealni

L. 'Arteriola
recta
prostor trbu5ne duplje, prednjom stranom velikog slabinskog
mi5iia (m. psoas major) i preko granidne linije ulazi u rnalu
karlicu, gde ide najpre njenim bodnim zidom, azatim savija
Medulla
medijalno i napred i zavr5ava se na dnu mokraine beSike.
L. renis
hrromit
rendis
Njegov kalibar je najmanji pri prolazu krozzid mokraine be-
Sike. Na ovom mestu se najduZe zadrLavabubreZni kamendiC
pri svome izlasku. Pored ovog suZenja mokraiovod ima jo5
L- --4. et V
interlobaris
Sinus renalis
dva, kod svog podetka i u visini granidne linije.
Na granici izmedu trbuSnog i karliCnog dela svoga Puta ureter
gradi krivinu "flexura marginalrs", konkavnu prema nazadi ukrlta na de-

L- 51. 185. Krwi sudovi bubrega l. Prelaz vas affe-

rens-a u kapilare kore (Prema Spanner-u)
snoj strani potetni deo spoljne bedrene arterije (a. iliaca exerna),anale-
voj strani zavr5ni deo zajedniike bedrene arterije (a. iliaca commanls). U
visini ove krivine mokraCovod je najbliZi prednjem trbulnom zidu i naj-

L 185
 []T:3T#l.,';l';,'#Xl,ffffili J;;3;;31,.ffff::::.ffi:,,,..#,trbusnom zidu odgovara Hattd.ovojroposrarskoj
tadki,
Trbuini deo mokraiov oda par':
'tbdominatis)ukrstaju spreda unutrasnji spermaticni .
sudor
L?i:,tr,r,"rr",:il1fl.;f"lir,lr"#,,H.*#fi"JL..u,i;;;;;l;#;;;;i1,. boiovi ka,p.r;_*,f".rum organima, u,r,,eu;.ll
i napred, ukrsta kod murkarca
,tt1",,a#,TJfl:i;:rT[',X',T:ff:']::::LTedijarno zadnju stranu semevoda, a kod
tericnoj uiri on i. uurl"* /lig' larum urcri), azaimodmah zene, on
oonoru', "'e;;,;;;il.t irrrJ i'"t""g svoda vagine. u iirokoj
" ma-
:5.Tffi",,1"n*:,.":;*n#:jH:*.".T[*ji]jmf;i:'6';;l*?l?.[:f'3Jt'",,I;m*"ml:,,,*:,,;nti:f
Grada'- Ureter je svojim vezivnim
krivena prodastosroievirim omoraiem r.iksiran uzperironeum
tera u vremenu' kada kroz
ep. i',"r'
p*i-r.J,,'o'" u." oadi uzduine zadnjegtrbusnos zid
njega ne prolazi *tl'.rcu. ruriiicri o:,;i;i'r11?]r;ri,1;:i:.r?::
"^[:r:," od glatkj-h ,,iii"'nlr,itutuna,
rirl:l:qrol*
ob-razuju spiralne snopove
vailma.
ti"ii-.r'ri"rJr.J;;;r.". rvi"gori.r,",rJ ,^r,"li
p.ririuiii-# pon"tiubacuju *"ir"e, koja su grupisana i
u besiku ritmiiki i u inrer-
Peristaltiiki ookre ti uretera prestaju
ma kada kroz ureter silazj noo:1: besirra prepuna..oni su pojacani
u'uttzT itJ*tliii ot.i. r^"j*o:3
Zavremetrudnoreiz'oanirtunJri;;;;:ill".;:si"rri"re;rr.;r.r"Jl'ir",..arnehiperemi1",il1"1. i praieni borovima u srucaier
kamencii sisao u 'tu.I.cu a.., i.[,lsriia-J.'r.".,"r, i-
grrai vijugave pokiere,
putem, hormonima.
tzazva\ahumorarnin

Mokraina beiika (Vesica urinaria)

Mokraina besika je sluzokozno-mrsiini
kraia rezervoar', kapaciteta. oJco 350
u vremenu izm-edu cm3, u kome se skuprja
i'3 @;Cu.
ponske simfize' diiu gornju-iui"';;;i; onu r" r-u-r# - pi"!ri.* deru karridne mo-
ouptje, odmah izaore-
s.amo u.sludaju ri"a";. puna. puna
Skast oblik' sa vrhom upravljenirn mokraina besika ima kru_
narise, k" prpdi;i]i,io-iig,
1,g.2,1g3).Njen vrh (apexvesicae
ae) nastavlja se sa sreailnom
traembrionalnog dela
pd;;;;; ezom ( rig. umblicaie m-r!:onry).koja urirwri_
je zaosratak urachus_a,in_
sl(araca odvoiena ie od-atantois
i rtr'-rs6l. Buru -"otr"cr" u"sit" upravrjena je
poda m.rier" Jri,ri. proriuio,n,,"*".i* nadore i nazadi kod mu_
Kod zlne j; p'il;i;;;;;,i";r; ua;il;;'."*ji k;;;;ri;;#;^ derovima semevo_
f"lfl [fl' zid vagine i uz prednju stranu
vrata ma_
ttaja ona,5:i"Ht"l"T:flffi:: materice i posravrja napred. Za
ffi::fi;3,'#i::fl?;,,",'.',i,lle.vrata vreme samosporG

Periloneum parietale Umbilicus

Vagina tn recti
Plica umbilicalis lateru!is , abdondnis (linea orcuata)
Plica umbllicalis mediana . Lig. umbilicale kilerale
Fossa supravesicalis.
A. et V epigastrico inferior
Fossa inguinalis
n\. .r. ,Lig. inter/oveolare
ktteralis
Lig. umbilicate
Fossa inguinolis- ii.tr
---,ffi...\ medianum
lnediatis
.-'Anulus inguittalis
profitndus

Plica \A. et V iliaca

afierna
umbilicalis
medialis '-
Ltreter
Plica vesicalis! '- -Ducttrs
ttonsve$a deferens
- -Vesicula
Fossa.' seminalls
ischiorectalis -
M. obturatofius internus
M. levator ani, ' M. o bturutorius
extemus
l'bsica urinaria
s/. 186. fulokraina beiika (t,esica
urinaria,), predrtji zicl kar lice
i trbLtha posntutrani sh.ago (prema
Sinelniioy,-u)

186
 i::irii zid mokraine be5ike odvojen je od zad;;e si:3i3 preponske simfizeRetzirz.r-ovim prostorom(spatium retropubicum
: - -i::resenalazirastresitovezivnotkivohstolikogsLopa(.si, 189. 193).Zahvaljujudirastresitomtkiwovogprostora,mo-
- . :., < a iliz navi5e pri svom punjenju,izlazi iznad p:eponske siii-ize i. podvladeCi se ispred peritoneuma, doiazi u pogodan
_
' -::':=<:t;aperitonealnipristupkrozsredi5ni,suprapubidnl reznaprednjemtrbu5nomzidu(sectioalta).ZadnjizidmokraCne
-.: , : :,- t ;lr en je peritoneumom, koji se kod muikaraca spGta sve do uiia uretera i dna semenih kesica, a zatim prebacuje na
. . -' - i -.--.rrektuma,gradeii peritonealniSpag,excot'atiorecravesicalis (s1. 188, 189).KodZeneizme<lubelikeirektumanalazise
-: :--.: s.:-acdiZeperitoneumnaviSeistvaradvaSpaga.prednji-excavatiovesicouterinaizadnji-excavatiorectouterina(s1.192,
. :. : ::izxe beiike na njenom zadnjem zidu stvara se popredni, rezen'ni peritonealni nabor Qtlica tranmersa),
,: -::':. - SluzokoZa prazne mokradne beiike je naborana sem na dnu, gde postoji glatko trouglasto polje, belidni trou-
. : -.^-'..esicae-Lieulaudi)(sl. 190).Be5idnitrougaosenaprednastavljaresicom(uvulavesicael,kojadopiredounutra-
-:r'i -rr:i:okrainecevi(ostiumurethraeinternum).Ispodresicekodmu5karacasenalazisrednjireZanjprostate,kojipodiZe
: . , . '. ie prilikom svoje hipertrofije. Na zadnjim uglovima be5idnog trougla nalaze se otvori uretera. Otvore uretera spaja
.'-.: !.--z,rk,f,Zno-miSiCninabor(plicainterureterica),izakojesenalazijama,najniZideomokraCnebe5ike,gdesekodstaraca
",
--- 1 . - . :i izvesna kolidina mokraCe pri prainjenju. SluzokoZaje pokrivena plodastoslojevitim epitelom prelaznog tipa. Nje-
' - : r - ...:rr pn prainjenju be3ike postaju sve veii, omoguiavaju potpuno istiskivanje mokrade.

1.1- ii : i,i omotad (tunica muscularrr') dobro je razvijen i sastoji se od glatkih miBifnih Celija koje se grupilu i obrazuju spi-

- -: ,,-: '',: trodimenzionalnogpravca.Svojomkontrakcijom onprazni mokrainube5ikuizbogtogadobijaodstraneklinida-

.'--- - ::t-iisou.rlirzae.NajdonjispiralnisnopoviokruZujuotvormokradneceviiobrazujusfinkterbelike(m.sphinctervesi-
i " , = :asravlja nadole i okruZuje podetni deo mokraine cevi. Sem ovog glatkog sfinktera mokraina cev, pri prolazu kroz
-
' ; : - :: :.u piedagu, dobija i poprednoprugasti, rr?. sphincter urethrae 6jaje kontrakcija pod uticajem volje doveka. Ovaj sfink-
" " , - : : :: ;i-ilikom dugotrajnog poroelaja moZe da bude o3teCen, u kom siudaju se javlja nemoguinost zadr2avanja mokraCe
=
' ' -.-'.-: uri.nae).
)' ! i;cni omotaa mokraine beiike oZivdavaju simpatidka i parasimpatidka vlakna, koja dolaze iz karlidnog autonomnog
.-- . ,ri::a. Parasimpatidkavlakna izazivaju kontrakciju m.detrusora, otpultanjesfinl<terabe5ike (m. sphinctervesicae),a
-. . :r: ,.akna delujusuprotno.Otpuitanjesfinkterabelikeiotvaranjeunutralnjegotvoramokrainecevipomaiuimiliina
.''1--.r:rhjednaidunapreddopreponskekosti(m.pubovesicalis),adruganazadkrozbe5idni trougao(m.retractoru,iulae).

Mokraina cev (urethra)

\{o.<raina cev je izvodni mi5iino-sluzokoZni kanal beSike. Kod nru5karaca ona sluZi i kao semeni
: -' . ; '-- j ie biti redi prilikom izlaganja anatomije spoljnih spolnih organa.
\Io<raina cev Zene (urethrafeminina') duga je 3-5 cm. Ona polazi od svog unutra5njeg otvora, kod
- ' : r : i,:n og trougla,
i silazi ispred vagine u blagom luku, diji je konkavitet okrenut napred, prema pre-
- - !,. si;nfizi (sl. 193). Pri prolazu kroz urogenitalnu predagu mokrainu cev okruZuje popreanoprugasti
: -,.,:r ,,,.. sphincter urethrae), dija je kontrakcija pod uticajem volje doveka. Njen spoljni otvor (ostium
. ':. ..::iernum) nalazi se u prednjem delu predvorja vagine, iza korena draZice (clitoris).
S.uzrkoZa rnokraine cevi je naborana i bogata venskom mreZom. Njeni nabori i venska mreZa omoguiuju potpuno i
- I'::::.:.:anjemokrainecevi prilikomkontrakcijenjenogmi5iinogsloja.MiSiinislojpredstavljajunastavciglatkogzatvarada
- , -::-: :eiike. SluzokolneLlezde su iste prirode kao i kod mokraine cevi muikaraca.

2. SPOLNI ORGANT (ORGANA GENITALTA)

Spolni organi su primarna seksualna obeleZja mu5karca iLene. Oni se dele na unutra5nje i spolj-
- : :.
=:na tome da Ii se nalaze u maloj karlici ili su postavljeni izvan, na prednjem delu medice. U unu-
-. i:- . ,rrgane spadaju spolne llezde i njihovi izvodni kanali, spolni putevi, koji prihvataju zametne Celije
:. -,'. aju ih i sprovode, ili im omoguiuju ugnezdivanje i dalji razvitak. Kod embriona javljaju se zadeci
: :::ia. ali daljem razvitku normalno podleZe sarno jedan od njih, dok drugi ostaje u vidu rudimentar-
- : ::irZljalih organa. U izuzetnim sludajevima kod jedne osobe razvijaju se do izvesne veie ili manje
-::: i :ojedini organi suprotnog spola, Sto dovodi do pojave dvospolnosti, hermafroditizma.
Zadetak spolne Zlezde nastaje od mezoderma na zadnjem zidu pratelesne duplje, lateralno od mezonefrosa i njegovog
: : - :,a kanaia (drcrrzs mesonephricus -Wotfi). Na tom mestu, ispod epitela pratelesne duplje, mezoderm gradi uzdulno zade-
.:'= i:,:jni nabor (plica genitalis). Od spolnog nabora silazi vezivna vrpca, gubernaculum,do dubokestranespolnogispupde-
- : ' ,: se nalazi bodnoodurogenitalnogsinusaisadrZinastavakpratelesne duplje,processusvaginalisperitonei.Uspoinomna-
.- - !3 '-:;zo razvijaju semene ili jajne ielije. Primitivne zametne ielije su krupne
i nalaze se prvobitno u donjem zidlu ductus
-:':; '-ntericus-a.Oneputujuporedalantoisaizavrinogdelapracrevaiprekoperitonealnepeteljkecrevnevijugeulazertza-
i:c,ine Zlezde (klicin put),gde se razmnoZavaju i obrazuju nizove, od kojih se docnije razvijaju semeni kanaliCi ili primarni
: . i sa mladim jajnim ielijama.
Diferenciranje spolne Zlezde u mulku iii Zensku zavisi. uglavnom, od endogenih faktora oplodene jajne Celije i, manjim
- =. -;. ,r j spoljaSnjih uslova, od ishrane i hormona Zene. Endogeni faktori oplodene jajne ielije zavise od heterohromozoma se-
- ::.: ieirje koji moZe biti dvojak, isti ili razlidit od heterohrcnczoma jajne ielije. Istovetni heterohromozomi semene i jajne ie-
. i:,'i seobeieZavajusa-r,pri svomespajanjudaiezaieiakZenskogspola.HeterohromozomsemeneCelijekojijerazliditod

187
--

heterohromozoma jajne celije obeleZava se sa y. Spoj 121qvg fslije s jajnom ielijom daje zadetak mulkog spola.
Egzogeni faktori,
narodito u podetku razvitka, mogu da urimere u ricoi ili manjoj meii polavu organa suprotnog spola.

.bom svoje.sPolnaZlezda,kojase upocetku nalazi bodno od5. slabinskogpr5ljena, u toku daljeg razvojase spuBtai povladizaso-
sudove i Zivce. Kod Zene ona silazi u peritonealnu duplju niaie karlice, a toA mus"t<araca prolaii
retrop"rlton"utno
kroz pieponski kanal i dospeva u spolno ispupdenje, od koga o*tulu molnjice (s:crotum).
Spustanjesemeruka(descens-as_ resn's),kojesenormalnozawlavadokrajaT.mesecatrudnoie,moZedasezaustavi,naj-
.
de5de pri prolazu kroz preponski kanal {krTptorchismus). U sludajevima kriptorhizma zametne ielije semenika propadaju, jer je
za
njihov normalan razvitak potrebna temperatura, koja je nelto manja od tilesne i postoji u mosnjicama. Kadi se s"rni*[ siusti
umo5njicepracessusvaginalisperitoneirLormalnoobliterirauvisinipreponskogkanala,gradeiijednufibroelastidnu vezu,lig.ra-
ginale.Ukobko do te obliteracije ne dotle, javljaju se kod dece urodene, kongenitatne preponske kile.

.. Spuitanjespolne Zlezdejerezultat nejednakograstenja trupaig ubernaculum-a.Gubernaculumwlospororastei ne do-

zvoljava spolnoj Zlezdi da se podiZe naviSe zajedno s trupom, koji raite rrlo brzo. Kod mu5karaca on zakrZljava i zaostaje
kao
kratka veza, lig. genitoinguinale, a kod Zene od njega naitaju dvi veze, lig. ovarii prapriumi lig. teres uteri.
Spolni putevi se razvijaju ili odWolffowt,tlt od Miiller-ovihkanala. Wolff-ov kanal (ductus mesonephricus) jeirvodni ka-
nal sekundarnog bubrega. M illler-ovkanal (ductus paramesonephricus) javlja se podetkom 2. meseca od epitela zainjeg
ziaa pra-
telesne duplje,lateralno od zadetka spolne Zlezde iWolff-ovogkanah. bpiiel gr"di urdrzoo zadebljanje, koj" r" p."w-61u
nujpr"
u Zleb, a zatim u kanal, izdvaja se od zida pratelesne duplje i ponire u OuUinu, u mezoderm. Kanairaite
kaudalno, silazi isiied
donjeg delaWolff-ovog kanala, sjedinjuje se sa svojim parnjikom i owara u srnzs urogenitalis.
Spoljni spolni organi nastaju od sinus urogenitalis-a,kojipredstavlja kaudalni kraj ventralnog dela kloake. Na rubovima
prednjeg dela kloakalne membrane, koji zatvara srn us urogenitalii,javljajuie 5 zadebljanja jedno piednje (torus genitalis)
- i dva
bodna, lateralno i medijalno. Od prednjeg ispupdenja razvija se spolni ud ilidraZi-
ca. Izmedu medijalnih ispupdenja, spoJnihresicaQtlicae genitales),javllase naklo-
akalnoj opni sagitalnapukotina primitivni owor spoljnih 5pslnih organa. Lateral-
na zadebljanja, spolna ispupdenja, znatno su veia nego spolne resici. Od njih na-
staju molnjice ili velike usne stidnice. Kod zene od spolnih resica nastaju male
usne stidnice , a od primitivnog otvora - predvorje i ulaz u vaginu. Kod mu5karca
---3 spolna ispup6enja i spolne resice se spajaju i na sredilnoj liniji me<tice obrazuju
kozni nabor- raphe sgoti er raphe.penis.Spolne resice zawaraju primitivni oNor,
prikljuduju se donjoj strani genitalnog ispupdenja i obrazuju mokradnu cev, njen
deo koji se pruza od semenog brezuljka do vrha spolnog uda. Ukoliko ne dotte,do
potpunog spoja spolnih resica, mokraCna cev se otvara na donjoj strani spolnog
uda, najdelCe kod njegovog korena (hypospadia).

A. MUSKI SPOLNI ORGANI

(ORGANA GEMTALIA MASCULINA)

U unutra5nje spolne organe spadaju semenik (resa's) i se-

meni kanali, pasemenik, semevodibriznik (s1.187-189). Semeni ka-
nali nastavljaju se mokrainom cevi, koja pripada spoljnim spol-
nim organima. Semenim kanalima i mokrainoj cevi pridodate su
krupnije ilezde: semene kesice , prostata i bulbouretrolne ileztle, diji
sekret skupa ulazi u sastav semene tednosti (sperma).
Semeni kanali razvijaju se od Wolff-ovogkanala (ductus mesonephri-
cus).Zaostaci Milller-ovihkanala i kanaliCa mesonephros-a- appendix testis i pa-
radidymis - nalaze se uz pasemenik. od zavrlnih delova Mfiller-ovih kanala, zao-
staje slepi kanalic (utriiulus prostaticus),diji se ulazni otvor nalazi na semenom
breZuljku mokraine cevi, izmedu otvora oba briznika Gl. 190).

Sl. 187. Shema mokraino-spolnog pribora
Coveka
I . Ren - 2.-Pyt'amides renales - 3. Calix
renalis - 4. Pelvis renalis - 5.lJreter -
6. Vesica urinaria - 7. Trigonum vesicae
.8. Urethra -9. Corpus cavernosum penis
10. Corpus spongiosum penis - I 1. Glans
-
penis - 12-Tesris 13. Epididymis -
14. Ductus deferens - -
15. Prostata
16. Ductus ejaculatorius - 17. Vesicula
seminalis
Semenik (testis)
MuSka spolna Zlezda, semenik ima oblik spljo5tenog ovoid-
nog tela, teZine oko 20-25 g. U toku ra toja on se iz slabinskog
predela spu3ta u mo5njice, povladeii za sobom svoju semenu vrpcu
- svoje sudove, Zivce i izvodne kanale (sl. 188). Semenik je belida-
ste boje zbog svoje debele fibrozne dahure (tunica albuginea).Kod,
-
- njegove zadnje ivice dahura gradi klinasto zadebljanje (mediastinum
testis), od koga se lepezasto pruZaju tanke fibrozne pregrade fsep-
tula testis). Fibrozne pregrade dele parenhim testisa (parenchyma
testis) ureZnjiie (lobuli testis), diji ukupan broj iznosi oko 16&-200.
ReZnjii semenika sadrZi 2 - 4 semene cevdice i izmeelu njih inter-
sticijelno, vezivnoielijsko tkivo. Semena cevdica (tubulus seminife-

188
a-
)_-

J- jako je vijugava i, istegnuta, ona je Juga 8 - 10 cm-, a debela 0'3= 0'5 mm' Cevdice
rlts cotltortu.s)
Lnjiiaspajaju se i nastJvlla3u piariri kan_aliiem \:,..:iii;titts
sentiniferus rectus),koji ulazi u
jednog re-
zadebljanje dahure

semenika,unjegovutrnutitoturnumreZu (ret!sits)Izkanalikularnemrezepolazeizvodnikanaliiisem-
.L enika (ductus efferentes ttestis),IO - 12na broju- ko;i
se olvaraju u podetnom delu pasemenika'

Promontoiunt

.]_
I
t-t.'\
Vesicaurinaria.
t* Ureter slnisler
-J\
Duclus deferens rr.
Plica rectovesicalls

rec'tovesicalis

Lig. suspensoriunt
Penis Vesicula
seminalis
M. ischiocaYernosus
Rectum
Funiculus---- , Prostata
spefmattcus
-'l:1, levator ani
Epididymis---* -'. M. sphincter ani
Glans penis extemus

Pruputium
'Bulbus penis
Fascia spermntica interua
,
Tunica vaginalis testis

S/. /88.Muiki spoltti organi (organa genitalia masculina)'

po uklanjanji truog zida karlice (Prema Sinelnikov-u)

cevdice uodavaju se: kruzna bazalna opna, nekoliko

slojeva za-
Grada semenecevirce. - Na poprecnom pr6seku semene mlade zametne Celije'
metnih celija u raznim stadijumima sazrevanja i p.1;;;", ;;i
i-eve ielije. Uz bazalnu opnu nalaze se
deobe' spermatociti'a
i dolaze najpre zametne Celiji prve i druge
spermatogonije, koje se r*-,ri.roZur"iu. tOuei tumeriu cevdice,
zatim zametne Celije u sazrevanju, ipermatide. Zrele semete
&liie nalaze se u lumenu'
njemu se
ona ima oblik koji podseia na punoglavca zabe (sl' 8)' Na
semena {elija (sperrnium) velika je oko 70 mikrona. pored citoplazme' sadr-
tankog sloj^ titopl*tn"' Srean;i deo'
razlikuju glava, srednji deo i rep. Glava se sastoji ";l;;;ir";ma pruzaju vlakanca koja grade osovinu repa'
Zi centriolus i mitohondrije, koje su grupisane u uio,i;"ane
spirale. od cJntri,olusa se
pokrete njenog repa i omoguiuje jojkretanje' Semena celija
za
Centriolus je kinetidki aparat semene ielije koji ir;;i,;;;i"tile
jedan sat prede Put od 3-3,5 cm.
do lume[a semene ceveice'
potporne, ser toli-eveielije su visoke i pruZaju se izmedu zametnih celija od bazalne opne
prJ svog odlaska u izvodne kanale
oko njihovih apikalnih delova grupisu se s"*"n" i"lil" irnuuJ"rujo
r,tanljivim materijama
semenika, gde se zadr2ar"j, #;;;"nta izbacivanju t"t"n" tednosti' do ejakulacije'
jedna trecina parenhima-semenika' ono se sastoji od ras-
Intersticijelno rkivo reinji(a. -Intersticijelnom tkivu pripada predstavljaju
ostrvca krupnih poligonalnih.ielija, koje skupa
tresitog vezivnog tkiva, u ko*" ." n"t^r" ,raoui I zir"i-r".n"oitu I razvitak sekun-
ho ,*o, onirotlrron,koiiizazt'ta pojavu i
endokrini deo semenika. Cetje endokrinog a"r. trrii,:s-r" ielije) lude nagon Prema suprot-
pojava stidnih.dlaka'
darnih seksualnih obelezj-a iod;Jk;; p"uirt"ilpo:"ra biade, m.utl:ija glasa,
gonado'
t<oii uliie n" iripoti,' i regulise stvaranje njenih
nom spolu). zametnecelije semene cevdice *rrr^iu,lltla" t ".rr.r,
tropnih hormona i hormona za rastenje.

Semeni kanali

1. Pasemenik (ePididYmis)
i gornji pol semenika (sl' 187' 188)' Nje-
Pasemenik ie \zduieniorgan, koji naleZe tz zadnjtivicu
se nastavlja nadole telom (corpus)i
gov prednje-gornji deo je zadebljan irur]uuse glava (caput).Glaia
."potn (cauda), od koga polazi sernevod'
pasemeniksesastojiodjednogjakovijugavogkanala(Cucus epi.didymidis),kojijedug4-5.m'Njegovompodetnomde- Du-
lu prikljuduju se izvodni tanaici ,.*"niLu, to;; ,u iuto=e
. ,',,.ni i obrazuju 1v12 relnji(ipasemenika (lobuti epididymidrs)'

189
Zina kanala, pasemenika omoguduje semenim ielijama intiman odnos sa njegovom sluzokoZom, od koje one dobijaju hraaljive
materije.

2. Semevod (ductus deferens)

paserreni-
Semevod je misiCno-sluzokoZni kanal, duZine 50-60 cm (sl. 187, 188). On polazi od repa
ka, penje se iza sernenika i prolazi kroz preponski 1."-"u1u sastavu semene vrpce.
Od unutra5njeg otvora
pr"iro*t og kanala, semevod ide unutra i nadole i ulazi u malu karlicu, gde silazi najpre njeni* trq-
mokradne
,iao*, urii^saviia napred i unutra ka bazi mokraine besike. Njegov zavr5ni deo, kod baze deferen-
be5ike, ukr5ta najpie p."ao;u strauu uretera, azatimse pro5iruje u vidu amp-ul9 @mpulla ductus
se i obrazuju briznik (sl' 189)'
rr,s). Ampulr r"ro"rodu i izvodni kanal semene kesice spajaju
on je dvrst, lako se pipa ispod koZe i ras-
Semevod je debeo oko 3 mm. ZahvaljujuCi svom debelom misidnom omotadu,
poznaje u semenoj vrpci ispod spolja5njeg otvora prePonskog kanala'
Semenakesica(vesicula semiralis).-semenakesicajeustvoribolniogranaksemevoda,vijugavimisiino-sluzotoZni
besike, iza i lateralno od prostate i zavr-
kanal, na cijim zidovima senalaze kesasta prolirenja. ona se nalazi ispod dna mokracne
je rektumu i pokriven peritoneumom'
!."i;[ sLevoda. Njen zadnji, prolireni !;:ai (fundus),upravljen ka

3. Briznik (ductus ejaculatorius)

kanal se-
Briznik je mi3iino-sluzokoZni kanal, duZine oko 2 cm, koji nastavlja semevod i izvodni
otvorom u vidu pukotine na zadnjem zi-
rnene kesice (sl. L87, 189). On prolazi kroz piostatu i zavr5ava se

du mokra(ne cevi, na njenom semenom'breZuljku (colliculus seminalis)'

sluzokoZe i miliCne opne' Sluzokolaiery
Graila semenih kanala.- Kanal pasemenika, semevod i briznik sastoje se od
dvoslojnim cilindridnim epitelom, tr"ptlaia-C"tje epitela luEe hranSive materije, neophodne za odrZavanje semenih
krivena
delija. Sluzoko'za semevoda gradi uzduzne n"bor" koji neitaju kad se .njegov lumen
prosiri'
opnu sluzokoZe i sastoji se od 5-6 kruZnih slojeva
Mi5iina opna pasemenika je vrio tanka, naleZe direktno uz bazalnu
spir^loit roopova trodimenzionulnog prur"a..Svojom kontrakcijom spiralni mo-
MiSiCna opna ,"-"noa";" a"U"i" iJastoji se od
svojom daljom kontrakcijom suzavaju
povi se najpre skracuju uuzduZnom smeru r"*"uo-a"ifrotirulo nlegov lumen, koji zaiim
sp"rm"tozJiOe iz pasemenika, a zatim ih snaZno potiskuje kroz briznil i
Na taj nadin semevod deluje kao pumpa, nalpre uslsav'a
mokraCnu cev prilikom ejakulacije.
je semevod. ielije njenog epitela lude gustu sluzavu tednost alkalne reakcije,
koja akti-
Semena kesica iste gratte kao i
vira semene celije, stavlja ih u pokret.
Semena vrpca $uniculus spermaticus). - U sastav semene vrpce ulaze semevod,
krvni i limfni su-
(a. ductus deferentis) okruZene
dovi i Zivci (sl. f gSi. Aierij" ,"*"rrik" (a. teiticularis) i arterija semevoda
su venama, koje obrazuju kitnjasti s plei (plexus pampinifurmrs). Iz kitnjastog spleta 9b.1ryu 19
unulrdlia
u donju supUu venu' (J-
spolna vena 1v. testicularis), oa to;itt se leva uliva u levu bubreZnu venu, a desna
se dinjenicom, Sto se leva
sia varikozna prosirenja (iinlasto! renskog spleta na levoj strani objaSnjavaju
r., bubreZnu r"no foo pravim uglom, koji je nepodesan za oticanje krvi'
G;ft;;;ilorri
Omotaii semenika i semene vrpce
(fascia spermatica externa), nastavkom povrsne
Iduiiod povrline, semena vrpca je obavijena najpre spoljnom fascijom
fascije trbuha. Ispod spoljne fascije nalaze se snoplvi kr"*fft"rieri"g misiCalm. cr e.master),-koiise spustaju do A.o{lft ivt3a yu-
tra5njeg kosog i poprednog trbulnog misiea. rreilasi"rieol *islc rro]om konirakcijom
podize testis prilikom.ejak-ulacije, da ti
miiiia nalazi se unutrarnia spermatirna fascija (fa scia spenra-
ou[s'.ui'ronfrfui, I pr"zii"nje serievoda. Ispod kremasteridnog
tica interna),ko3a preistavila nastavak poprelne hbusne fasciie (fascia transversalis)'
serneniku je pridodat i se-
Spoljna i unutra5nja spermatidna fascija pored semene vrpce-obavijaju i semenik. Pored toga,
rozni omotad (tunica vaginalis resrrs), koji predstavija zaostatak vaginalnog nas:avka peritoneuma Qtrocessus vaginalis peitotui\'
(ipiircnun) pokriva powlinuiestiru i-eioi je glaikom i (sl. 1s8)' On-se nastavlja u
Unutrasnji tirt ,.ro"nof o*o tata lialnol
gradeii mali Spag' U kapilarnom
.pogr,i, pu.il"talni list $"i,riorrnruiliod spojasimenikai pasemenika i zavladi se izmeelu njih,
tednosti. Kod povreda, u njemu se pojavljuje veda
prostoru izmetlu dva lisia serornog o.ot"dalralazi se normalno malo sluzave
ili manja kotidina bistre telnosti (hydrocoela).

Prostata
prostata je nepami Zlezdano-misiini organ, koji leZi ispod mokraine be5ike, izmeelu rektuma i
k meelici'
preponske simfiie 1st. rao-rso). ona je oblikalvelidine kestena s vrhom okrenutim nadole,
mokrainu cev i briznike na-
icroz o3., prolaze ob'abriznika i podetni deo mokraine cevi. Ulazni otvori za
laze se na bazi Prostate.

190
J--

L_
----__-_----
)

L loZe
prostata je svojom bazom intimno srasia
- p."pon.ke.i.iize, od rektuma i od kailidie p:eia_l:
od
,pt"tori. ry"n deo, koji se nalazi izmedu briznika i mok:a
s

jre
i:r::
cevi.
:-,,i--i.ir.e L,eSike, s njegovim mi5iinim slojem. Od ostalih zidova svoje
- ona je odvojena slojem vezivnog tkiva, u kome se nalaze venski
naziva se isthmus ili srednji reZanj prostat e (lobus medius) (sl.

L t'sll.sreanlirezanjsevrlodestopovefavaustarosrj r):-.ttr:"t:k;cprostatae).pritiskujenamokradnucevisveviseotelavapra'
Znjenje mokraine beiike.
Grada. -prostataje obavijena dahurom u kojoj se naiaz vehkr broj giatkih mi5iia. Njen parenhim sastoji se od 3O-50
otvaraju pomoCu dva velika i 15 malih
tubu-
izvodnih

L
loalveolarnih Zlezda, koje sL obloZene jednosiojnim kuuirnin epitelom. Z\ezde se
sastoji se iz glatkih miSiinih celija, koje
kanala na zadnjem zidu mokraine cevi, bodno od ,".n"nog breZuljka. MeduZlezdano tkivo
p.ortut" saiinjava najveii deo semene tednosti. onje alkalne reakcije i sadrzi
svojom kontrakcijom prazne sekret prostate. Sekret
posebnu materiju, koja semenoj tednosti daje karaktenstidan miris'

L Promonlorium
Ureter dexter ,^
Excavatio
/ , reclovesicalis

L
Peritoneum..
\
Ampulla recti

L Corpus cavernosam \tr.

Ampulla duaus
"deferentis

L'
penrt _.Vesicalo
seminalis
Corpus spongiosum - Plica transversalls
penis recti
-
L- -
- Ductus
ijaculatorlus
,M. sphincter ani
ertemus

l- Fossa
Preputium
navicularis'
'M" sphincler ani

tlpenis ll[. sphinaer urethrae

inlernus

L irpru^
scroti
Bulbus

Sl. l89. Sagitalni, sred.ilnji presek karlice muikarca (Prema Sinelnikov-u)

L SPoljni sPolni organi

L
(P arte s Senitales externae )

U spoljne spolne organe muskarcaspadaju spolni rrdQtenis),mokraina cev (urethramasculina)i

mosnice (sirotun) (sl. 188, 189). O njihovom razvitku bilo je redi ranije.

L' Penis
Spolni ud je kopulacioni organ, cilindridnog oblika, na kome se razlikuju: koren, telo, glavid
L' (glans peiis) i dve stranl, gornja (dirsum peruis) i donja ili uretralna (facies urethralis). On se sastoji od
omotada i od tri erektilna ieta, ta koiih sudva kavernozna (corpora cavernosct penis), a treie
sto, spongiozno (corpus spongiosum penis).
je sundera-

L' Kavernozna tela polaze s donjih ivica karlidnih kostiju, pruZaju se napred, sjedinjuju i obrazuju telo spolnog
pus penis).Ona su obavijena snaZnom fibroznom dahurom (ruiiri olbugin"o), dija debljina iznosi oto 2 mm'
nlof strani spolnog uda, nalazi se spongiozno telo. Spongiozno telo sadlZi mokiaCnu cev i pro3iruje se na svom
Izmetlu
uda (cor-
njih, nado-
prednjem i zad.-
Prednji
njem kraju. Zadnii prolirenl aeo sponlioznog tela, ni"giu ko."o (butbus) naleZe uz donj,, ittrn., urogenitalnepretage'

L" piosirenideospongiornogt"laobiazujeglulicodu (glinspenid,kojijeuvidupedurkeinagladennaprednjekrajevekaverno'

iniir telr. Fitrozni o,iiota-I spongioznig iela je znatno tanji od omotala kavernoznih tela'
(fascia penis - superfrcialis et profun-.
Spongiozna i kavernozna tela obavijena su koZom i fascijom, povrinom i duboko m

l' da). Oddorzalne strane fascij", oJ f.oi"nu p"niru,

vom, koje joj omoguCuje lako klizanje prefo

polur" tibrozniveze,koje idu do donje

svoie-p'oatogi-preto.eluriCu'spolnog-u{u
prevlaku Qtreputium) (sl-188, 189). Unutralnji list uine prEvlake priEwsienjl uz rrib
ivice

glaviCa
preponske kosti(lig' suspensori'
um penis)ido donjeg dela bele linije trbuha (tts.fu|iifrri, peit):KoZa je_glatka i spojena sa fascijom
'lt miru" ona
(corona
rastresitim vezivnim tki-
gradi'lplikaturu, udnu
nlandis) i na donjoj strani,

L iza spoljnog orvora

ne prevlake nazad.
mokraine cevi, gradi u.i", t6'riiii f*pit-til.iJzica si,ojim zut"ruil"* tp.Liava piekomerno
Epitel unutralnjeg lista, koji nema roirrit rtol, nastavlja ie i pokriva glaviC uda. Celije njegovog
povlarenje ud-
povrSnog slo-

191
1--
I
 ja prepunjuju se masnim zrncima propadaju
i or:azuiu spolnu mast, smeg,mu.,U slucajevima kada prepucijum
vude nazad preko glavica' jer je ne moze da se p::-
ryegor orisl uza. lp.himos.is),.*.g.nui"rkuplja, podinje da raipada i dovodi
Grada'- Supli'inice kavernozruh tela. izm,edu kojihie nuilr. pr.g.ude--gredici do zapa)lcni=
prosireni kapilari funkcionalnih krvnih sudor a mislcnJ-.ta.ticnog tkiva, u si\2.:.:_
rpotnog rau. rr*.ionui,i'rua, duboka arterija spolnog
rasipa se u ran'ke vijugave grancice (aa. hel'cintei.koje"se uda (a. proltttJc;er
nozne vene (vv' cavernosae), koje pregradama odlrlg
,r.*s"*Jy;;;rlt1irri.r,nu t.r"rnoinifi ieia. Iz supljina poJ:ze k.rr::-
u'enski spleifibrozrih omoraaa erektilnih tela, a odarle u do:zal,r,: ,.
-
p."i'i1ili"i,ii,-!"ii,;1",r"ei.to.,uii,ti,,nlua,rurazrikuo,rre:-ci:_: =:--
i.'Xi:X!H'"',#if;i;i]"1'j:'mena,dlrzalnuu..'i1u
ctnae se otvaraju, krv ispunjava kaverne iaotazi d-o
no usled istezanja pregrada i f.ibroznih dahura, u kojima
orvrdnjavanla spouof ua a, d,o ere.kcij[. o;;;;j;;Ji.';;;;;:;.r: :;p::=
se ir"r-i ,"'"LliiiLr.rrrto-
rlucaju, kada se poveia ronus glarkih r.iirc:
upregradama'dolazidopraznjenjakaverniidopostepenogpadanjapolno!uda.spongioznorelospolnogudaje.usrrari.b
venskisplet u vezivnom tkivu molraine cevi koja se lako piri,l r".
i piii,il.2iSg rogu, spongiozno relo
vernozna tela. ne moze da ocr:.snc s.-- i:-

Urethra masculina
Mokradna cev polazi od svog unutra-
Snjeg otvora (ostium urethrae internuml napred- Oslium ureteris
njem ugl.u be5idnog trougla i ide najpre kroz Trigonum vesicue
prostatu i urogenitalnu predagu, a zatim ulazi u
spongiozno telo spolnog uda, prolazi kroz nje_
ga i otvara se ra vrhu glaviia svojim spoljnim
-tSZ,
otvorom (ostium urethrae externum)
1it.
189, 190). S obzirom na njen put, razlikuju se
tri dela rnokraine cevi: pars'prostatica, pars Uvula veilcae-*-
M. sphincter vesicae
membranacea i pars spongiosa.Mokraina civ je
ukupno duga 1G18 cm. Njen kalibar nije svu_ Ostium urethroe inlernu r,
Bde podjednak, veipokazuje tri pro5irenja, iz_ .Prostsla-.' '-C oll i culus se ni n a I i s
medu kojih se nalaie suZenja. Ductus ejaculatorius
Duc'luli
Pro5irenja mokraine cevi su njen pro_ . Ut rlculus pro stat icus
statidni deo Qtars prostatica),njen deo u ko."no Crista urethralis
spongioznog tela (fossa bulbi) i dunasta jama
(fossa navicularis), koja se nalazi odmah
iza
spoljnog otvora. Najveie suZenje mokraCne ce- .- :tGl. bulbourethralis
yi jl njen opnasti deo Qtars membranacea), koji
je dug oko I cm inalazise u urogenitalnoj pre_ \-Fassa bulbi urethrae
Eazi..U klinidkompogledu ovo suZenje deii mo-
krainu cev u dva dela, prednji i zadnli. Oko op_
nastog dela mokraine cevi nalazise popredno_ Sl. 190. Sluzokota dna mokraine belike (vesica urinaria) po_
i
prugasti sfinkter (m. sphincter urethiaej,dija je Cetnog dela molcraine cevi (urethra) posmatana spreda
kontrakcija regulisana somatidkim n"*nim ji_
stemom.
Prostaticni deo mokradne clyi dug je !],5.cm (s1.190). on je
konkavan prema napred i na njegovom zadnjem zidu na-
lazi se ovalno ispupdenje' semeni b-rezuljaf liculus s)minatisl, ni r.o*. se owaraju oba briznika
icol
otvora briznika nalazi se ulaz u mesinicu pr istate (utriculut Qnri ejaculatoru'i). Izmeclu
dela Miiller-ovih kanala, odnosno zakrzljatu
prriioiirij, mati stepifi;"tii, kil;;stavlja zaostatak zavrsnog
vaginu i matericu ilik;;;;.'
Graita' -sluzokoza mokraine cevi imiuzduine nabore.
ona je pokrivena viseslojnim cilindridnim epitelom, koji gradi
mnogobrojne i male kriote (lacunae urerhrales).lJ ni.no*
venski splet orijentisan'je u.uzduzn"-;;;;;;;"tie i obrazuje
ti-u, t"l"1"i.ur. rurrii.no, n^r*" ," zt"za" i bogat venski splet.
su mukozne ( gll ' urethraies) i svojim sekieto;;hz"
;ri;;;; tero spornog uda (corpus spongiosum penis). zrezde
povriinu sluzotoz". Nu;r"e.- su parauretra lne l)ezde( glandulae paraurethra-
/es)' koje se nalaze pored-zavrsnog dela
-"kruJ; .;; iHdffi;I]mii-oaur'
ski splet i nabori sluzokozeomogri?ujo p"tffiiut kanalima ispred resice udne navlake. veu-
aranje lumlna ,,,ot'i"?n" prititom tontiat<c5e njenog misiinog omota-
ca' MiSidni omotad mokraine cIvlle tinai< i t*ioJi
Bulbouretralnallezda(gl. bulbourerhralis
r" ii ar"rroju,
"o
tqn;"""ri
spoljni kruzni a unutmsnii uzduZni.
gioznog tela penisa i poprednogriisica meaice -cooperi). -raran offi,veligtl grasJ<a, koji se nalazi izmedu korena spon-
i" transiersus perinei proiuniur). rzuotni t"n;1il;;;.ide napred, ispod bulbar-
nog prosirenja mokracne cevi i otvara se na njegovom prednjem
mokracnu cev i neutrariie njenu kiselost n"p-o&"a"o
o"iuffi ibol. bn^ ruli .i*rv..t.?
- ----- -l aLurne reakcije, koji vlazi
iiiJ,'"*r-"irtirr""iir:
Scrotum
Mosnice su kozna kesa, podeljena sagitalnom pregrad om (seprum
scroti)u dve polovine, u kojima
su smesteni sernenici i njihovi omotaSi. Koza je jade pignientovana,
naborana i bogata lojnim i znojnim

192
t_
L Llezdama(sl. ig.. 1S91 \jer:: -<:::': . ';
dartossenasravrjarxJx"i.nuspol:-:-: -t:
sene r"r':' -
::t-:' :-t.t.t.,i.'.r;i iiirltl"li;:4+:,J#jl[
-- ". -;_.-=,r.r.:.=.i.;r"2.'iiaisemenihielija'kojena

L
"
itiprehladivanje
,1"'r*urunje aial ;
Iis;j^ ;JLt"o3 t"*P"t'turi ProP

Semena teinost
(sperma) - ^^*--irza semVoda,semenihkesica'
sastoji od s.emenih
ielija i :0,'"I"itlo^ii?Tll'}i,i""*:lJi";;i"e".i,i, r"-
J_ Semena tednost se
orostate i u,rtuo-rrr"ilur'nii',"L1;;;".Pnlikom
jedne ejakulut']"
;roj,
nalazise uye.!;eii ili
"
manji procenat
il;''t"'1,:::""_.":_:
f5i#*tik':":,ffi *;ll,.; 'il3;Ulill',t';1".t#;Jiiffi
L oplodenje manja'
1

je ielija i za,neu"?li:Ti;i:'k?:,:?l*":,ffif*l:
i';;;;; alkalna' Ito je od'znaEaia
t"t*";:;ul"#
pokretlj''"t1 semenih
-rdaia za pokretljivost
a"ait" 1t''"f;","n."' spojnu maten;u rz-
Semena t"enott 1" '
n*i**11i.,i;i]'Xi};Xillll,',lii;;;l* eeP vrata nj
Semene celije. koje
." ;""$#;;;; " 'ru'ni i u jajnu ceriju
* i,ip,*i*;:s.r:11fifl-1i:ii*:nH
celll
lif;!:;';:n!ni* c"ri;u*i p:ilffi;;atericu
medu folikularnlh

I B. ZENSKI SPOLNI
ORGANI

I u unutraSnje spolne organe

,uposj,i;;;;;p;"" rgrl'
Zenespadajujajnit
r.r.
i spolni putevi:
jaTbv od, matericaivagina,od

),ffttji1q,Efffrl;j;,l,fjilf#Iffi1
kojih

I "'i*'0":i'''';ry;*;ffi *,rtf*:*xj;ii-:::l+*i}Ht*s-i-'u"tl'm
od koiih nastaju jajovoot'
duplju male karlice' Don
iu',,jin p",p,,}' n*r"r::,'i;; -, ,r,ififim#;lh:i".I;',
,-L-
maliie su septirana mate: G),,,i, ,,p*,,
J"'*i* t'' *'*"*',].::. -*- 1::!t?:)[;:;;'"iili:j,il;iltju;"a"n
S#,',,',ffi[:i:';::u;r;ntxi::;:J'U^ rnrun tibutum tubae uterinae

T
I llfesosalPinx
AmPultatubao uterina.e o \
Isthmus tubae uterinae

F /Fimhrine
tubae

+ Endometrium'
'
r rrl
itvurii ProPnum
u"'i
CorPns luteufi

#
Isthnus uteri o'varium dextrum
"torPut -
' Portio saPrwaginalis
-Canalis cenicis uturt

tr
P orti o v ag i n al is
(c elicis)
uteri
-Ostiam

Yagina

,t
a-
t

sr.r 9 r . IJ stnina , materica

i de sr,i jajc.,cd na fi.onter*ont

Jajnik (ovarium)
presekn posmatroni
stro ga (prema soaltenhol:'tt '

l-- obiika i velidine badema'

Ol':.ltt"onjen uz Otc'1t"]1.ff1"t5:Jli::J:Ij::

-1* Jajnik je paran organ,

ffi?::T;J,?Ti:;gr-ru:?i#;::t'-1tff,",1ffi1ilii$l'$HT'X"lllill;;;'fori"'iunu'l:a
-1' 193
Snja strana, prednja i zadnja ivica i dva pola, od gornji (ex,tremitas tubaria)uvladi u spoljni kraj ja-
kojih se
jovoda. Povi5ina jajnika je do pubertetaglatka, a posle neravna, usled pojave oZiljaka na mestimagde su
iza5le jajne Celije.
Jajnikje postavljen koso i njegova unutrainja strana okrenutaje i navi5e. Onje labavo fiksiran mi5idno-elastidnim ve-
zama i prati pokrete materice i njene Siroke veze u peritonealnom prostoru karlidne duplje (sl. 192-194). Njegove veze su pred-
rtja-mesovarium,gomja-lig.suspensoriumavaniiunutra5nja-/lg. ovariiproprium.Mezovariumjeperitonealnaduplikatur4ko'
ja polazi od zadnje strane Siroke materidne veze i pruZa se do prednje ivice jajnika (margo mesovaricus), do njegovog hilusa, gde
prolaze krvni sudovi i Zivci. Lig. ovarii proprium pruLa se kroz Siroku materidnu vezu od donjeg pola jajnika (extremitas uterina)
do materidno g\$a. Lig. suspensorium ovarii je,u stvari, peritonealni nabor, koji sadrZi arteriju i venu jajnika (a. et v. ovaica) i
povezuje njegov gornji pol s bodnom ivicom ulaznog otvora maie karlice.

- Jajnik je pokriven kubidnim, germinativnim epitelom, koji kod hilusa jajoika gra-
Gratta jajnika.
di oltru granicu prema seromom epitelu mezovarijuma u vidu bele linije. Njegova vezivna osnova (sta'
*o ouori-ilsadrZi, pored ielija, veliki broj mreZastih, elastidnih i kolagenih vlakana. Ce[je su embrional-
nog tipa, krupne i vretenaste. U blizini hilusa jajnika one su znatno krupnije, poliedridne, i sadrZe zrnastu
materiju, za koju se misli da je hormon, analog hormonu intersticijelnih ielija semenika. Ovaj bi hormon
kod Zene izazvao pojavu sekundarnih seksualnih obeleZja. Stroma jajnika je u blizini hilusa bogata krv-
nim sudovima. Povr5ni sloj jajnika (cortex ovarii), debljine oko 1 mm, sadrZi jajnidne me5kove (folliculi
ovarii) u raznim stadijumima ramitka, kao i njihove zaostatke u vidu oZiljaka.
Primarni jajnilni me5kovi (/o lliculi ovarii primarii) sadrte po jednu jajnu Celiju, okruZenu jednim slojem folikularnih Ce-
lija, koje postaju iz mezenhima zadetka spolne Zlezde i imaju nutritivnu ulogu. Oni se stvaraju samo za vreme embrionaloog fi-
vbta. Niittovtioj kod novorodendeta izntsi ukupno oko 400.000. Od toga broja utoku Zivota, od puberteta do klimakte.ij*a
sazrevaju samo 400 meikova, a ostali propadaju, verovattro u borbi za krvne sudove, za ishranu.
Pri sazrevanju primarnog meSka trpe promene jajna ielija i folikularne Celije. Folikularne Celije se poveiavaju
Zavaju i obrazuju vilesloJni omotul. Ubrzo se izmedu njih pojavljuje tednost (liquorfolliculi) i melkovi dobijaju izgled mehuriia
(follicutiovarii vesiculosi-Grafi),okokoga stroma jajnika obrazuje vezivnu opnu ( thecafolliculi). Tednost se poveiavai potisku-
je folikularne Celije k periferiji i k jajnoj Celiji, koje obrazuju granuloznu opnu me5ka (membrana granulosa) i zrakastu krunu jaj-
neCelije (coronaiadita).Oniludehormot,folikulin,kojiutidenaproliferacijumateridnesluzokoZe,napdpremuposteliezaiai-
nu Celiju. Primarna jajna Celij a, oogonija,utoku sazrevanja trpi iste promene kao i semena Celija. Od nje se odvajaju manje det-
je, polociti, koje propiaal,r,ler sadrZeuglavnom samo delove jedra, polovinu njegovih hromozoma. Jajna Celija na taj naEin po-
itaje od jedne oogonije i'zadrlavaprotoplazmu u celosti zajedno sa hranljivim materijama (deutoplazma), Sto je od zrra[aiaza
razvitak jajne felije u prvim momentima.

Promonloriunt
Lig. ovarii
\
A. et V iliaca ederna 'proprium
.Lig. leres uteri
Ovariam, ,'' .Lig. latam uleil
\
Tuba uterina--'
, .Plica rectouterina

--Rectum
-. Excavatio
vesicoulerina

Ureter .-Excavalio
stnlsler rectouterina
Os pubis-
- A ulerina
Lig. l'agina
suspensorfum'
-Diaphragma pelvis

- Flentru perinealis
recti
Bulbus'
vestibuli M. sphincter
oni exlernus
. Gl. veslibuloris major

Sl. t92.flenski spolrti organi (organa genitaliaferninina) po uklanjanju levog zida karlice (Prema Sinelnikov-u)

Mehurasti, Gra.ff-ov mesak u svom daljem razvitku poveiava se, ispupdava povr5inu jajnika na jednom mestu i dostiTe
prednik velidine 2 cm. U odreclenom momentu, pritisak u mehurastom melku se poveiava usled hiperemije u njegovom veziv-

194
 --___-_____-.-

--:::..:a.u.onprska,kidapovrSinujajnika-na.istanjenonxiestu..gdesukrvnisudoviusledpritiskaprethodnoobliterisalj.
porruti zr1;1";
(ov,lai;;i;i;;itkr;ru po.'rilnu jajnika jajnu ieliju, koju prihvata jajovod svojim lev-
: - ::...:::ju meska ".
' --i'.rc
-I
a se,:,il:".."n.rruumu, 13-16 dana od podetka
menstruaci-
mehurastog meSka i izbacivanje jajne ce lije de(ar
,r.0""1. Supljinu' one obrazu-
ispunjavaju njegovu
. ,-- -..: prskanja meskr, toril.'urrrn"
ceiije granuioirl opn. ," ur eiar-aju i postepeno
otmon U Zuto telo urastaju stroma i krvni sudo-
- - -: : ::,o jajnika, jer se u njihovoj
protopl-* poj,u5'u;e Zuti Iipoid' ir Qweiny
materidn; sluzokoze, smanjuje osetljivost njene muskula-
-. .ii ;iog omotaaa m.e!kl. r.i;"g'.'r:t..ir,._i.izaz-iva slkre.ionufazu
daizaziva amenoreju i neplod-
-::.::eiavaSazrevanJedrugihmesko,u.utorir<o*ju3.,e.rli""il.oplodena,Zutotelokrajem2.nedeljepropadainanjego-
vrlo retko t";;:;';;+i'iiino i"ro' tole toa Ler,e moLe
- --.s:u se obidno javlja oZiljak, azuro koji ludi horion
teio .".uriri1u orrl e Gorlus !r]te,y-m grltiditatis) pod uticajemiormona'
- , . i- rciiko se jajna ielija oplodi, funkciju preuzima postelji-
j"r nj"goru irormonulnu
ie_postepeno smanjuje,
- _::...n2.;rciar,-". port" +.'m"J""a tiudnoie Zuto telo
- - :.,;. porodaja ono se Pretvara
u oZiljno telo jajnika (corpus albicans)'
Sazrevanjefolikulainjegovoprskanje,stvaranjeZutogtela.injegovopropadanje,kaoilulenieodgovarajucihhormona
. ov oriiot^ir'iii,)i.ornf;1ut. cit tis 1e
,"guii.rn od ,ttun" gonadotropnih hormona pred-
.:....r t i rureina.sve skupa predsravlja
-::::iniahipofize.Onjeutesnoj vezirpro*"nun.,uunlr,rasnlit spolnihputeia,naroditospromenamanasluzokoZimaterice'

Jajovod (tuba uterina)

je u
cm, koji prihvataj.ajnu ieliju i sprovodi
Jajovod je sluzokozno-misiini kanal, duZine 1.4-L6
popredno upolje kroz gornju ivicu Siroke
_;:iru materice isr. rn-rsi). od rnaterle""g ugru on se pruza spoljni kraj' koji je prosiren u
:-,:';erine veze, graAeJi tt "iit'l tui<' t<ojiffilj;j; "dt';o ialnit''xjegov rolte ffimbriae tubae)'
- .:u re'ka (infundibulum tubae)i navladi r" f.?o f.upu pret<o 1alnit< u,i,f,unuituuk"'
oLio*irare tubae uterirxte).Iduci od svog levka
:.::e okruZuju spoijni, abdominarni otvo;jajov oda'(oitium ampularno prosirenie (ampulla
-.. s.,'om unutra5njem otvoru
(ostium rtrrtnu* tuboei,jajovod gradi najpre
njegovim intrauterinim
rlterinae),azatimjedno
:.;.f.1 suzenje (isthmus tubai u'terinae')'koiese nasta't1a
:eiom (pars uterina tubae). _ r
-::L ^r.,^:^i,,.-L,,nrtami
sekundarni r
.

nabore, koji su jako razgranati jer se od njih odvajaju

- SluzokoZajajovoda gradi uzduzne epitelom' i'qttin" ielile epitela su.s trePljama' a druge su sekre-
Grada jajot,oda.
.::c; arni nabori. Ona je pokrivena jednoslojni- ;il;"d'i;;i* odekuju jajnu ieliju. Treplje se kreiu u pravcu
mate,ce'
::. ne. Iude hranijive materije za ishranu r"*rrrn?ffi'riol"i"dok kretinle semenih Celija' koje plivaju
n-''ut.,iti't*l poiogno
: :::: r u juii sekret i jajnu eeiiju prema njoj. fot ,.f..Jiu pi.*u o dana,.ali *o*unot, da oplode jajnu ieliju gube prilidno brzo'
na
jajovoou zoarzaruju ," nltout
-r 3.. uz srruju. semene ielije u a"tu iJ"' Ukoliko ne doete do oplodenja'
jajna celija pro-
:,:sre l-2 dana. Spajanje semene i jajne eetije des#Jse';;;;;;;;;
:a,ia vrlo brzo u tubi.
Promontorium
Llg. suspensoriunt
./':;*'i, ,Isthmus uleri
' , Fornix vaginae
,' - Excavatio
t- .t rectouterlna
Ampulla recti

Endometriunt Plica transversalls

recli
Perimelrium

ExcaYatio
vesicouterina

t Vesica winaria-'
Symphysis Pubica
Urethra
'Ostium uteri
L

t
?---..^ ^rtt^-iiia
LU' PUt L.L.ur....n
17 M. sphinc'ler ani
Glans clitoritlis erteflrus
''
M. sphincter ani
intenus
/ ,/
L
Lahium minus Pudetttli
Lahium tuius Pudendi lbstihutunr
vaginae
[_ St. lg3. Srediitti, sagitaLtii pi'esel: A:arlit'e iene
(Prerna sinelnikov-u)

195
I
 Mi5iinaopnasastojiseizspiralnih, Ilo,j::::-:::a^ruhriiiinihsnopova.Onajeslabijerazvijenaula:e:ah:::...-:, -
medijalnom delu jajovoda.
Jajovod je obavijen peritoneumom. Nje lc. :.:-:.:-e::n nastavija se nadole duplikaturom (mesosalpirLr . k :' . ::: -' .. -
vljauswari,gornjideoSirokemateridneveze.Nasp,:.-::n!:ra;ujajoroda,naivicamanjegovihrojti,per.iloneurrl!i!i::!:: --
zokoZom.NatajnadinperitonealnadupljaZenes:upa.::ekoabdonrinalnogoworajajovodaiprekounulra5njihs:ll:--::-.:.
u vezu sa spoljnom sredinom iizloLena je opasncs:: :i ascendentne infekcije.
Levakirojtejajovodasekreiu,klizeprekojajnikaipnljubljujuseuvekuzPow5inumehurastogmeikaprei*j--- :-
govo prskanje. NajduZa rcjta(fimbria ovarica)priljubljuje se uz teme mehurida i nakon prskanja me5ka uvladi se u n-:la --:.--
kom ovulacije, jajnu Celiju usisava jajovod kontrakcijom svoga levka. Jajna ielija biva dalje, u intervalima, neZ:c, p.:" si-- ' = .
kroz meke nabore sluzokoZe jajovoda kontrakcijom njegove mi5iine opne, i u materidnu duplju dospeva nor:nel:-c z. :.:-.
j
Ukoliko je ote|an njenput kroz jajovod, moZe da nastupi vanmateridna trudnoia (gratiditas extrauterina). Jajna ie.lla s: - -,::
u ampularnom ili suienom delu jajovoda. Ampularna trudnoia zavrlava se obidno izbacivanjem zadetka u pertrnealr: :.::
njegovimpropadanjem.UsuZenomdeluzadetakserazvijaidovodidorupturezidajajovoda,doprskanjaknnihsucc',2.:::"
likih izliva krvi u peritonealnu duplju.

Materica (uterus)
Materica je Suplji sluzokoZno-mi5iini organ, duZine 6-8 cm. Ona se nalazi u maloj karlicr LZ::: :
mokrainebeSikeirektuma (s1.192-194).Njenajeulogadaopskrbizadetakutokunjegovograz\cr-:::
ga pri poroalaju istisne kontrakcijom svoje muskulature. Materica ima oblik kru5ke diji vrh, upra\ iler :- a-
dole, ulazi u gornji kraj vagine. Na njoj se razlikuju dva dela, telo i vrat, izmedu kojih granicu ozr.3.r3', :
horizontalni Zleb na prednjoj strani materice. Telo (corpus uteri),kome pripadaju gornje dve tredne mare-
rice, spljo5teno je u sagitalnom smeru. Ono je Siroko 4-5 cm, a debelo 2-3 cm. Na njemu 5s lazlikuiu
prednja i zadnja strana, bodna ivica (margo lateralis) i gornja ivica, koja dini dno materice (fundrlt uteri)-
Spojevi dna s bodnim ivicama ozn ad,avaju materiCne uglove ili rogove,od kojih se pruZaju poPreeno uPolF
jajovodi. Telo materice je nagnuto napred i naleZe na mokrainu be5iku svojom prednjom stranom (facris
vesicalis). S vratom materice ono normalno zaklapa tup ugao otvoren napted(anteflexio uteri).Na njego-
vu zadnju stranu (facies intestinalis) naleZu vijuge tankog creva, koje se spu5taju u malu karlicu- Vrat mae-
rice (cervix uteri) ima obiik cilindra debljine 2-3 cm. On je upravljen nadole inazadi s uzduZnom osovi-
nom vagine nornalno zaklapa tup ugao otvoren napred (anteversio uteri).Vrat materice je okruien gor-
njim krajem vagine i podeljen njime u dva dela, supravaginalni Qtortio supravaginalis) ivaginalni Qnnio
vaginatis).Njegovvaginalni deo,materiinigrlii,nasvomevrhuimaotvor(osfiumuteri)kojivodiuSuplji-
nu materice (sl. 191, 193).
Otvorgrlida materice je okrugaokod devojke, akodZene koja je radala on je uvidu horizontalne pukotine, ograniibr
prednjom i zadnjom usnom materice (labium anterius et posterius). Isto tako, kod Zena koje su raelale, dimenzije materice i oierc
Supljine su veie negoli kod Zena koje nisu ratlale. Kod devojaka i Zena koje nisu radale vrat i telo materice su iste duZine. Kod
dece vrat materice je duZi nego njeno telo (infantilna matertica).
Supljina materice je duboka 5-7 cm. Ona je materidnim suZenjem (isthmus uteri) podeliena takG
de u dva dela (sl. 191). Njen deo koji se nalaziu telu matericr,,cavumuteri,imaoblik trouglaste pukotine,
od koje se prema rnateridnim uglovima, do otvora jajovoda pruZaju uzani nastavci. Njen deo u visini vra-
ta materice je u obliku ampularnog kanala, canalis certicis. Materidno suZenje (isthmus uteri) imaiz$led
uzanog kanala, duZine oko I cm. Ono predstavlja, u stvari, donji segment duplje tela,tnutraSnja usta mate-
ridne Supljine, koja se otvaraju potpuno u 3. mesecu trudnoie.

Poloiaj i veze materice

Materica je nonnalno u celini nagnuta napred (anteversio uteri) isavtjena svojim telom prema wa-
tu (anteflexio uteri), i u odnosu prema prednjem zidu male karlice njeno dno i vrh uop5te ne prelaze visinu
gornje i donje ivice preponske simfize. U ovompoloZaju ona je fiksiranaparnim vezama,iirokom(lig.la'
tum uteri), oblom (lig.teres uteri) i snopovimafibroznog tkiva (retinacula uteri) (s1.1.92,794). Pored toga, ma-
tericu in situdrZe mi5iCi medice i vagina, koji prilikom poroclaja bivaju dosta desto o5teieni, u kom sluEa-
ju nastupa spustanje materice (descensus uteri) ilinjeno ispadanje (prolapsus uteri)ktozurogenitalni 4ap
karlidne predage.
Lig.latumuteri. - Siroka materidna veza je peritonealna duplikafura, zategnuta PoPrelnoizmeilu bodne ivice telamate-
rice i botnog zida male karlice. U svojoj gornjoj, slobodnoj ivici ona sadrZi jajovod, od koga se spu(ta nadole do poda karlidne
duplje. Kroz njenu donju ivicu prolaze ureter i krvni sudovi materice (a. et v. uterina), koji se medusobno ukr5taju na oko 2 cm
upolje oa materidnog suZenja. Siroka materidna veza podeljena je u dva dela, od kojih je gornji, tubarnt (mesosalpirrxJ manji nego
donji,materiEnideo(mesomeTium).Granicuizrneduovadvadelaoznadavaperitonealnapeteljkajajnika (mesovarium),kojapo
lazi od zadnjeg lista liroke materilne veze.

196
I*
I*
J- Ligg. sacro-uteina

I- Periloneum
Uterus
Fosst ovarica
Lig, latum uteri
.
,4. iliaca interna
"',.i [Jreter
Excavati o teclo-uterin a

+
Ovarium
Mesoyarianr

I Llg, teres uteri Excavatio

I
vesico-ulerina

retropubucum

I Sl. 194. Dno karliine dup[je iene posn,atano s gornje strane

I . Izmetlu dva peritonealna lista Siroke materidne veze, u vezivnom tkivu

Qtarametrium), nalaze se kanalikularni zaostaci
primarnogisekundarnogbubregaidvefibro-elastidne.veze: lig.ovariipropriumiTig.teresuteri,kojepredstavljajuzaostatakgn-

I
bernaculumaiajnika' Zaostaci prabubrega (epoophoron) i zaostaci sekundarnog bubrega
@aroaphoroi)nalaz".eispodjajovoia,
a zaostatak njihovog izvodnog kanala (Ga rtner-ov kanal) spu5ta se lateralno od bodne ivici matlrice.
6vi zaostaci r" pon"k"d i.-
punjavaju tednoliu i pretvaraju u ciste parametrijunta.
Lig. teres uteri. - Obla. veza materice polazi materidnog ugla, ispod unutrainjeg kaja jajovoda. Ona ide najpre upolje

I
.od
izaprednjeglistaSirokematericneveze, azatimsavija_napredprernJingvi.rutnomkanatitroit<oiiprotazii,Birecir"i"p"rurti,
zavr5ava se na dubokoj strani koZe velikih usana stidnice. Obli veza maierice sastoji se od fibroelast'ienih snopova. Oniie gav-
na veza koja drZi matericu nagnutu napred. Pri prolazu kroz Siroku materidnu vezu, obloj vezi se prikljuduju glatki
miliiniino-
povi, a pri prolazu kroz ingvinalni kanal poprednoprugasti mi5iini snopovi (m. uemaster;, to;i r" oavajaju od inutrasnjeg
kosog

I i od poprednog trbu5nog miSiCa.

Retinacula uteri- - Snopovi fibroznog tkiva polaze od vrata materice, Sire se zrakasto upolje ispod peritoneuma i zavr5a-
vaju na zidovima male karlice (sl. 194). Oni spredavaju torziju i strangulaciju materice kod trudn;celpojava koja se sre6e
deworonozaca). Bocni snop,koji prolazi ispod donje ivice Siroke materidne vlz", ,eomaje snaZan i od strane gine(ologa
kod
ozna.en

.L
kao posebna veza, lig. cardinale. Isto tako, ginekolozi oznadavaju kao posebne uez. ,idri" ,nopove (ligg. sirouteriia),koji
idu
bolno od rektuma do krsne kosti.

I
Grada materice
Zid'materice sastoji se od debelog sloja glatkog mi5iinog tkiva (myometrium),koji je spoljapokri-
ven trbu5nom maramicom Qterimetrium), aiznutra obloZen sluzokoZom (endometriumt. Oetfjina miSienog

I sloja opada, iduii od dna ka vratu materice (sl. 193).

Perimetrium' -Perimetrium pokriva prednju i zadnju stranu materice i nastavlja se od njene bodne ivice duplikaturom,
Sirokom vezom (lig.latum uteri). On se prebacuje napred namokrainu be5iku i nazad na rektum, obrazujudi dva piritonealna
spaga, od kojihie zadnji, excavatio rectouterina s. ca_vum Douglasi,dublji nego pr ednji, excavatio v"iicouteriia (sl.

l-
194). Dno pred-
njeg Spaga dopire do spoja tela i vrata materice, a dno zadnjeg , Dougtis-oig Spaga podiva na zadnjem svodu vagine
i dopire do
na_6 cm iznad dmarnog otvora. Douglas-ov (pag ograniden je bodno periton"dnl- nuUorom,plica
iectouterina,kiji sadrliglatke
miSiine snoPove (m. rectouterinus), karlidni ganglion (gan'glion ceriicate) i lig. sacrouterinum.

I Myomett'ium. - Na poprednom preseku materice njena miSiina opna pokazuje tri sloja, od kojih je srednji, ftrntni, naj-
debiji. Mi5iini snopovi kruZnog sloja u pogledu pravca i meeiusobnog odnoia pot<azuiu posebnl odfike, t<oie oulasnjavaju kineti-
krl materice pri poroelaju. Oni predstavljaju nasiavak spiralnih snop6va levog i desnog jajovoOa, ukrSta;u se me"ausobno i srednji
sloj miSiCne opne materice u celini dobija mreZast izglid. Spiraini snopovi s.-ednleg, treZastog'sloja, iduCi koso nadole, istovre-

l meno poniru u dubinu, k lumenu materice (Goerttler). Zahvaljujurji ovom trodimJnzionalnom pravcu, mi5iCni snopovi svojom
kontrakcijom istovremeno skraiuju, suZavaju i pro5iruju duplju materice. Naime, segment koji se kontrahuje skraCuje ," u ,rdr-
lnom smeru materice i, istovremeno, u svom gornjem delusL suZava, a u donjem si-ri. Na tajnadin pri porotlaju materica poti-
skuje plod i istovrelneno se povlaii navi5e. Ako plod usled neke sm etnje neiziazl materica se sve viie povladi navise, njen ionji
d-eo se istanjuje i moZe da prsne. UzduZni mi5iinl slojevi, powini i duboki, veoma su tanki i sluZe jedint

l-"
kao pojadanje srednjeg
sloja, kao spojnice izrnedu njegovih spiralnih snopova. Srednji, mreZasti sloj materice sadrZi njeneirvne sudovei zUo! togaje oi
strane ginekologa oznaden jo5 i kao sudovnj sloj (srratum vasculosum).

t 191
 ;areridne duptje jednoslojni ci[n-
Endometrium..SluzokoZatelamatericejes^*1,.:1111]kalnomkanaluonaobrazujenabore.a/icaepalmatac.oaase
t
ie *"rii*idno "pt1".t.Tiril;;r;
n"mu poarluzokozu' vei samo
Lnzno'
pokrivena jednosrojnkn ;ild-ril"t,r6iietom,
t<oir

dridni u
epitel se nastav{a fiorastostolivit
koii poi'Jia;il;;;;".tirr"r.""i'*"r"ri." zrnca glikogem-aqbu
r;i1n;;5{1'-11
u kome se nataze*rezdeiJ"rirn"
ierie embrion#'J; tr;*;';'";Ai:;;- mo.n"krrrn. u vratu materice zlezde su krupne r raz-
::'G;;
u*uai arru utuz"^u iz vagine
visini tera materice ,r, o ,,u^ri, tubulozni
ro3a
"iir""ffifiu zatv^ra""**."iri["nar i spre.ava prodiranje infekcije
,i;i;;;";.
granate, tuburo-alveor-r;;;;-ldJuz, stalne promene koje
nije nikada mirna, vec pokazuie
od puberteta do klimakterijuma pfo'
Sruzokoza materice u vremenu
,n"r"arn",t*ot bz" t i;r. dun"' or'" r" ispoljavaju oajPre

su u vezi s ovarijalnim ciklusom.

ciklidne prom"o" "iii;;ii"t
rivuo,ilo*,:u,;:.::!:iili?1,,1?"T1ffifl:tr::fl[J:'#iT.'Si*i.,;i;T#,.T1i'ffiff:]ffX3::H#::Xil]
niene Zlezde Posta1u ouz
itezda. P"i'5;"'ti il;P"k;^;' 1";l;;"119i1
Ur11f'"-t fl',X$Ir1ffirtlflffrF1
sioi sadrzi izuvijane 0"r""" *liErtdnih

*i1i'55trj;;;""::Em-;i#***rrn*rni"m::r*.ri"rfiH:*t*ffi:iri?Lfijhi'li,[iii,ir-r.*,ry uooslednjoj,deskvamacio-
(nrensis)' Ljultenje stuzo-
premadaprihvati ,uc"t,.,if,iig:ui,gn"Ioiio"*",i*#ii[.1,"ffi",ra;1fi";j5;;;i?^,i.t, r?gi.u napolje
r. ffi;;il;"s"Iir t*ur,#lrJ-r.iorsuZaiaju' zatim iroSiruju' prepunjuju kr-
rpongiorni.rloj.sruzokoze
noi fazi kompakrnr ,
koji ," *1pr".ur'i'Jllo[r"ttii"
*ti" *ttftiftt"i" a
p'ro-
koZe omoguCavaju krvni iudovi, f;;;. u:fi;;;;. Epti"irruroroz" biva brzo obnovljen
prskaju. o"rrramlJion"
vliu i {azutraiez -sa""'"ii.*i";;
#.t;:ii;a"lija iz dna materidnih Llezda'

Materica za vreme trudnode

Zavremetrudnoceteromateri::,:T.J:$""1""ffi""1,T?Xl,f$ffi1'l,iiu1"'.ffi;!i:,:ttHfrt!l$F-;Hkc
u il;;ano ie ;Fa
Dno mater'* ::l::Hftl;. ksifoidn:q,i:::l:.:,"*:-T
vic ao ttinJtsitoianos nastavka srudne
se povecavaju i razmnoZavaju'
v"i , 6. lrou*o* *qrt .;ii"d. t.:. fi.?- TlIifi;;i" nastavkfll'.:'It:ii*ffi::fpll
"isine
'
ono dosti'e visinu pupka rastojanja Jt"alircitoidnog
r0.."*llri.l.r.prii" i aostize sreootracu
sri. U krajnjem,

ako dojenje traje jako dugo'

3ffiT;,i#"jj*ffi:dfi"*",r,,fl"1,tn[*1fi**ii.,rutri::i]"#;lx[l:i,:'#;;;;;;;;i"truprv''
r"'t*""i"j"l"s"iii"
bitnu velidinu, zavrsrci ffi;;;;iii". or" idne
,e takod" povecavaju, prrliluiu irlodf1f:;-."r,illilir."j"1"X?HH{?*
zavremerudnoie krvni sudovi materi."

ilT5J:f*ii*.ffi1:[.J:#,HrilT::",*"*Jil::,:tly;;:*:]?,1]i:H.':i^":#i:'-#;:H'il;.;i';i;r"";"
njihovog endotela'
bu]anjem

Usmina (vagina)

VaginajesluzokoZno.miBiinacev,duZineokol0?,.odvratamatericeonasepruZakosonado. malih usana

i ,u*sliu'r" oworo*
(o*iu*l,oginae),koiise narazi izmedu
pror"ri rli* *"ai., duplikaturom, devidnjakom
je derimidno zatvoren ;;;'k;;k;rnom
le i napred,
stidnice (sl. 1g3,1g5). Otvor vagine devi.njaka obrazuju male
(hymen),koji puca prilikom pyo.s.r"U;^Gi:-rrt)'P"tl";;;;;;" '""ti""i
bradavice (ccr""",;il:;.y^T;JijiJ.=,*,.::1'-*1,*lr^H:
u'iti'T^'u"Ibospong'iosus)'
Zl:""#I:#;':::iY,:,i::;?)friiiz:,i:i::ii.ij:ii"t*"
pri prorazu rro, rudiiru pr"rue,i i.t-*z"n.iJuiii-nii;
#",t9a51;:i;;;';'^ri' 'pninu''7
ioiiaeruiurao,ruui,tin-r"t";-,iein..Nj"lrdil,ftI[li;#y,;1;;:ffitTjffimh';:rulif,"?|iru1""*:"';"'1""1
deo svoda' iza i;;i""' ta kome podiva dno Doa-
il;;?;;liginae)'Zadnji
si^,inir,;. iirestrudna
1

in,"r"?nlil^ ["Jptulr"i" 1""iiaHt#"*j';;;

nosti(receptarrtu^
;;'ir"ffi"dx'#i!:#j#*:fiHi#l,"lll,1&:tliiffi,.1?i",:,Hffii*,:rJ:),:tf;ti,.#:afS;:il,*'ffiX;
pt'"gtiao* 1
L"jJl;tlyff",#1'fl*tJ',?;,',ffi1i:ii:fi'flaJf"ffifi?Si::if[ffflilt',E ]'#:ilslipi*''ri'rtuiein"(k"'n'u'
(septum rectovaginale)'
spojen je fuU"ro t ttfi'i'nl-'f,t'aicijalno*
vaginae).Zadniizid vagine

ffi,rffi*trd',H*1{[*fntffffu
iel
se ProPadanjem
j;;k''ii'e.med* vrata matence'
;Xf,.'IA'"1TXll'l,t;t;;;;;;;ei"'r'it'*isi#ii;;ii
," U", i'J'Igt"iil"'u tiiiSiC" metlice i u mi5iini sloj
nu vagine. Misiinatpna nastavlji

Spoljni sPolni organi

(P irtes genitale s externae)

gi**u (sl' 1e2' 1e3' 1es)' zrezde'

UspoljnespolneorganeZene,kojiseuginekologijioznadavajuzajednidk|mimenomvulva,spa.
i mate ,,,n"'r',ia,,;,, itezde i ,, ,i".i,7iolii'o"ni,;;;#^;;;;n;
dajuverike
i vlaZe trem vagrne'
,"'CiUt": *anjih i dve velike' lude sluz
198
L- -_---I

'. .: ;\e :tidnice (labia majora pudendi) jesu dva ko2na nabora, koji su izdignuti jade razvijenim potkoZnim masnim &i-
- -= -'---iaiajumedusobnostidnupukotinu(rimapudendi)ispajajusasvojimprednjimizadnjimkrajevima.Njihovprednji
"-- . : :: -i ::eponski breZuljak (mons pubis -Ven aris), trougiasto uzvi5enje, dija se baza, okrenuta navile, nalazi isprid pre-
,'-::::1. 19-<).StidnedlakeQtubes)pokrivajuspoljnusuanuveLkihusanaiceopreponski breiuljak,svedonjegbvebaze.
, - : - li. -,::Lrs tipa, one se produZuju navi3e duZ sredi5ne linije trbuha, sve do pupka, isto kao i kod muikaraca.

Male usne sidnice (labia minora pudendi) takode su dvako-

*--(-, if, rJ i abioru m onteri
Zna nabora, samo znatno tanja i bez sadrZaja masnog tkiva. One su
ot
. Mons pubis obidno potpuno pokrivene velikim usnama, spajaju se svojim pred-
njim i zadnjim krajevima i mectusobno ogranidavaju trem ili pre-
dvo{e vagine (vestibulum vaginae). Njihove zadnje krajeve povezuje
popredna resica (frenulurn labiorum pudendi), ispred koje se nalazi
Preputlum trouglasta jam a (fossa vestibuli vaginae), najdublje mesto predvorja
'clitorldis vagine. U prednjem delu predvoda, ispred otvora vagine nalazi se

I * Frenulum clltorldk
--Ostium urethrae
ertemum
spoljni ofvor mokraCne cevi (ostiunturethrae externum).
Draiica (clitoris), erektilni organ, koji je analog penisu, pri-
Ivr5ien je uz donju ivicu preponske simfize pomoCu veze, lig. su-
spensoriutn clitoridis (sl. 192). Ona se sastoji iz dva kavernozna tela
vlgrnae
I --.- rE.*---- vestlbuli (corpora calernosa clitoridis), koja su obavij enaf.ascijom (Jascia clito-
I nsfora- 2--Fossa
r.. vflgrnae n?rs). Kavernozna tela se svojim zadnjim delovima pridnlCuju uz
--+-'l+enulum donje ivice karlidnih kostiju, a napred sjedinjuju i grade telo dralice
hbiorum i njen glaviC (g lans clitoridis). Glavii draZice oknrZuju prednji krajevi
pudendi
malih usana, koji mu s gornje strane obrazuju udnu prevlaktQtrepu-
tium clitoridis), a s donje strane - resicu (frenulum clitoridis).
Tremna glavica (bulbus vestibuli), pamo erektilno telo, ima
Coatlssura oblik i velidinu masline (sL 192). Ona se nalazi boCno od predvorja
,eilorum
i;ru, vagine, u bazi prednje polovine male usne, prihnldena uz donju stra-
pterior nu urogenitalne predage. Njen prednji kraj se postepeno istanjuje i
produZuje napred, ka glaviCu drnlice. Tremna glavica, kojaje analog-
195. Spoljni spolni organi iene na spongioznom telu penisa, sastoji se takode iz venskog spleta.
I
Wrtes genitales externae) Velike tremne ilezde (glandulae vestibulares majores -Bart-
frolinl) velike su kao zrno pasulja (sl. 1%). One su analogne bulbo-
:: ::.:.3 muikaraca i nalaze se u bazi zadnje treCine male usne stidnice, pridvrlfene uz duboki popredni misid medi-
=- ". i:':ltolini-eve Zlezde, upravljen medijalno, otvara se u Zlebu izmedu himena i male usne. Tremne Zlezde lude
r --; .zbacuju za vreme otgazma i vlaZe predvorje vagine.

Medica (perineum)
I 1=.:- ;e lovi - miSiii, fascije i koZa - koji zatyaraj:u donji otvor male karlice i grade dno njene du-
: : i::. lr a ju skupa medicu (sl. 196). Mi5iii i fascije grupi5u se i obrazuju dve predage, gornju kar-
-
hlnu (diaphragma pelvis) i donju - urogenitalnu (diap-
hra gma ur o g enitale). Pored mi5iino-fascijalnih predaga,
u medici se nalaze spoljni zatuaral dmara (m. sphincter
ani externus) i jedna prostrana jama ,fossa ischiorectalis,
- ispunjena masnim tkivom.

Diaphragma pelvis
Karlidna predaga zat..rara donji otvor male karli-
ce potpuno,intzev uzanog qapanasredi5noj liniji, kroz
koji prolaze dmarni kanal i ispred njega mokraCno-spol-
ni organi (sl. 192, 196,197). Ona se sastoji od dva parna
mi5iia, m. levator-a ani i m. coccygeus-a,koji su pljosnati i
r'{rd I ,
l2 pokriveni s gornje i donje strane fascijama (fascia diap-
hragmarts pelvis - superior et inferior). Od gornje fascije
'- -*fffiC? medice. Frontalni presek male karlice, karlidne predage odvajaju se dva visceralna lista, levi i
:adnji deo posmotran spreda (sherut) ciesni, koji se penju bodrrom stranom karliinih organa do
'rii:vNcum
- 2. Arcus tendineus m. levatoris ani - pardetalnog peritoneuma. Visceralni list (fascia pe lvis vi-
rrdcr ani - 4. Vesica urinaria - 5 . M. obturatorius
sceralis s. endopelvina) ima oblik sagitalne pregrade koja
ts - 6. Fosso iscltiorectalis - 7. Corpus cavernosum
- E. H- ischiocayernosus
- 9. M. transversus perinei se pruZa od preponske do krsne kosti.
furdl'r - 10. M. sphincter urethrae - I l. Corpus Mi5iij karlidne predage oZivdeni su od bodnih grana krsnog
t:nnpnis - 12. M. bulbospongiosus - 13. Prostata Zivdanog spleta. U filogenetskom pogledu oni predstavljaju zaostatak
- 14. Membrana obturatoria obarada repa (m. depressor caudae), koji je kod doveka, zbog usprav-
nog stava, dobio posebne morfoloSke i funkcionalne odlike.

199
 M.levarorani,podizat,dmara,polazi odzadnjestranepreponskekostiiodtetivnogluka(arorsrendineu:n': )..-: -._
ani), koji se pruZa popredno od preponske kos ti do sedalne bodlje i predstavlja zadebljanje gornjeg dela fascije unurra s:. : : :..
pornog miSiia (m. obturatorius internus). Njegova vlakna koja polaze od preponske kosti obrazuju dva mi5iCna snopa. .?r - ar., -:,.
talis i m. pubococclgeus. Ova dva snopa prulaju se nazad, spajaju se iza rektuma sa svojim parnjacima i zavrlavaju na i::a::: -- --:.
tidnoj vezi (lig. anococcygeum),kojapovezuje dmar sa vrhom trtidne kosti. Svojom kontrakcijom oni povlade zadnji zid :el<:-:-,.
suZavaju njegov lumen u poprednom smeru, za razliku od m. sphincter ani externus-a, koji vrSi suZavanje u sagitalnc:r s-.:-
Ostala miSiina vlakna podizada dmara obrazuju poseban, dublji snop (m. iliococcygeus) koji silazi od tetivnog luka kos:, .... -.. .
nazad i zavrlava se na dmarno-trtidnoj vezi. Ovaj deo podizada svojom kontrakcijom povladi napred trtiinu kost i pove ; a . . = . = -
bilnost karliCnog dna.
M . coccygeus,trtidni mi5ii, pruZa se od sedalne bodlje do bodne ivice trtidne kosti, koju povladi napre d i por';;.'. .: -

stinu poda karlidne duplje. On je obidno zakrl)jao i delimieno zamenjen fibroznim snopovirna.

Diaphragma urogenitale
Mokraino-spolnapredagajetrouglastami5iino-fascijalnaploda,debljineokolcm,ko.la je z,2,..:-
nuta popredno izmedu donjih ivica karlidnih kostiju (sl. 196). Ona sadrZi dosta vezivnog tki\,a. k:,'= ,.
kondenzuje na njenoj gornjoj i donjoj strani i obrazuje po jednu fasciju (fascia diaphragmatis uroEs'11; ' ; -
superior et inferior). Ove dve fascije ograni6avaju duboki prostor medice (spatium perinei profiu, j:,,-
kome se nalaze dva mi5iia (m. transversus perinei profundus et m. sphincter urethrae,) i bulbouretraln; :. --
zde mu5karaca.
Izmedu povr5ne fascije m.:"::
SynplEsis pubica
(fasciaperinei superrtcialis) idor: ; -.
Urethra, scije urogenitalne predage nll:I s:
puborecralis
Fascla ,,M, I M..truoro, ori povrSni perinealni prostor (spar:'.,n.. : -:-
obituratoritn
.\ y M. iliococcygeas )
rinei superficiale). U povrSnom p.:.:-: -
Arcus
tendlneus nt-.- '--* Rectum alnom prostoru fialaze se erektiir--a : : -
levatoris la spoljnih spolnih organa i tri r.='
mi5iia, m. bulbospongiosus, m, is. i:: .' .' :-
vernosusim. transverxts perirtet r.r--: --
M. coccygeus cialis, kojisu ranije bili ubralanr u F:-
sebnu predagu, diaphragma puie -.,: :,.
(sl. 198). Kod Zene u ovom prosI.:-
pored mi5iia i erektilnih tela naiazc s.
Art. sacroiliaca i velike tremne Zlezde ( gll. t,esrib t, :. : -
I
I
I
majores - Bartholini) (sl. 192).
I
I M. transversus perinei profundus. - . -
Sabrum
boki popreCni milii,pruZa se od sedaln: i...:.=
Sl. 197. Karliina preiaga (diaphragma pelvis), gornja strana medijalno ka sredi5noj liniji, gde se spa:. ."
svojim parnjakom i obrazuje tetivno srei-!:=
medice ( centrum tendineum). Ispod nj ega r.. - =
se miSidnavlakna povrlnog poprednog miSiia (m. tansversus perinei superficialzs), koja su nestalna u pogledu broja i ponekac .-= -
dostaju potpuno.

M. sphincter urethrae, zan,a raC mokrainecevi, u swari je deo prethodnog mi5iia, od koga se odvajaju lulna vlakna. .: -
napred i okruZuju mokraCnu cev (sl. 189). Kod mu5karca miSiCna vlakna se pruZaju naviSe i obuhvataju vrh prostate, a koC ie:.:
ona obuhvataju vaginu i grade joj slabi sfinkter.

M. ischiocavernosus polazi od donje ivice karlidne kosti (sl. 188). Iduii napred, on okruZuje najpre s donje i bodne s::.-
nekavernozno telo,zatimprelazi nagornju stranu spolnog uda odnosno draZice i sjedinjujese sasvojim parnjakom. Ovaj r.:ir:
svojom kontrakcijom potiskuje napred krv u kavernoznom telu i kod erekcije poveiava dvrstinu spolnog uda odnosno draZc:

M. bulbospongiosus kod muSkaraca polazi od tetivnog sredi5ta medice i, iduii napred i nadole, okruZuje koren spon{..-
znog tela penisa i spaja se sa svojim parnjakom duZ sredi5ne fibrozne trake. Svojom kontrakcijom on potiskuje u spongiozr:::
telu krv napred - ka glaviCu uda i poveCava njegovu dvrstinu kod erekcije. Pored toga, on pomaZe pri ejakulaciji semene tecrc -
sti,ubrzavanjenoizbacivanje.M.bulbospongiosuskodZene,poznatjolikaorn. sphinctercuni,okruZujepredvorjevagineurr;- b
ovalnog sfinktera (sl. 198). On pokriva tremnu glavicu (bulbus vestibuli). Njegova tetanidka kontrakcija, koja se izuzetno deSav a
prilikom sno5aja, dovodi do ukleitenja spolnog uda (penis captivus).
MiSiCi urogenitalne predage nastali su od zatvarada kloake (m. sphincter cloacae). Oni su oZivdeni od n. putlendus-e.

200
I:
l_ Labium majus pudendi

I- Nn. labiales
posterlores
N. dorsalis..
j.
Ostium voginae

-A. profunda cllloridls

bulbospongiosus

l_
clitoridis -M.
Nn reclalest
-- M. ischlocaverrrosus
inferiores
M. transversus .

superlicialis

l_ perinealis

Tuber ischiadicum

l_ Lig, sacrotuberale

pudenda lnterna

l_ ,t

Nn clunium
A. rectalk inferior

l_ inferiores
N. pudindus
', M. sphinct* ani exlernus
'M. gluleus macintus

l_ St. 198. Molcraino-spolna preiaga (diaphragma urogenitale), donia strana

(P r ema B e nning hoff-G o erttler-u)

I- M. sphincter ani externus

Spoljni zatvata1dmara predstavljen je dvema luEnim polovinama koje okruZuju dm{ni otvor (sl.
1gg, 1g9,i9i,!g3,19g). Njegova luEna viakna polaze od tetivnog sredi5ta metlice, idu nazad i zavr5avaju

L se na 6marno-trtidnoj r"ii.*Oo je oZivden od bodne grane n" pudendusa. Njegova kontrakcija zatvara
Emar, suZavajuii njegov lumen u sagitalnom smeru'
Spoljni zatvar a(,(maia,izuzetno od ostalih poprednoprugastih miSiia, nalazi se normalno u stalnojkontrakciji, mada

L mu je tonus varijabilan. Prilikom defekacij" on r" oprritu i 5iri. Njegovo lirenje pomaZu vlakna uzduZnog mi5iinog sloja rektuma
i podizaE Ernara, koja se provlade izmedu njegovih kruZnih snopova.

L Fossa ischiorectalis
Ishiorektalna jama 11alazise izmedu mi5iia podizada dmara i unutra3njeg zapornog miSiCa,Jcoji
nale2e uz bodni zid male karlice (sl. 196). Fascija zapornog mi5iia kod donje ivice karlidne kosti spaja
se

L sa srpolikim produZetkom duge krsno-trtidn eyeze (lig. sacrotuberale) i obrazuje A lcock-ov_ku"."l

pudindalis),krozkoji prolazei.pudendus,a.etv.pudend,ainterna.Ishiorektalnajamaispunjenajeryatt$
(canalis

ikirom, kroz koje prol^r"sudovi i Zivci zatrnar-.Njen prednji deo zavladi se izmedu obe preEage karlid-

L' nog dna, a zadnji deo je Siroko otvoren prema koZi meelice.

Mehanika medice

L MiSiCi metlice svojim tonusom drZe karlidne organe in situ,a svojom kontrakcijom suProtstavljaju
.se intraabdominalnom piitirko. Kod njihove insuficijencije javlja se spuStanj e (descensus) i ispadanje

L Qtrolapsus)karlidnih organa kroz prirodne otvore medice. Pored toga, mi5iii medice
praZnjen.ie rektuma i mokraCne be5ike.
regulisu nonnaltro

MiSiCimediceZene,narodito m. levatorani,m.transversusperineiim.bulbospongiosns,prilikomporodajaokreduseoko
sagitale i postavljaju se jedan iznad drugog u vidu kulisa. Njihove gornje strane postiju unutralnje, okrenute k porodajnom ka-
n"'iu, t oii." na taj naein produZuje u disial-nom smeru. Zahvaljujui ovome, pritisak pri porodaju isteZe sva misidna vlakna skoro
l-_i podjednako, i .n"ail"tnu^ rt"kna izbegavaju najveii pritisak i opasnost rupture. t<od naglog porotlaja ovaj mehanizamlijeaot'
puni desavaju se ruputre zadnjeg zid-a vagine,ioje obiano zahvataju i mi5iie medice, a ponekad i prednji zid rektuma' VraCan;e

L misiia medice u nor'malan po ILZZj zavrlivase vrio brzo posle porottaja, jo5 u toku 1. dana. Ono se manifestuje podizanjem dna
materice iznad visine ravni, koju je imalo neposredno posle porodaja.

L 201

I-a
H
G

TRBUS\A MARAMICA (PERIToNEUM)

Trbusna dupljaje razvitkom predage izdvojena od pratelesne duplje zajedno sa svojom
seroznom
opnom,peritoneumom. Peritoneum, kao svaka serozna opna, sastoji se iz
ava hita,zidnog (piritoneum pari-
etale)iutrobnog(peritoneumviscerale),izmedukojihsenalazipotpunozaworena,virtuelna
dupljalc)r,u^
peritonei) (sl. 199). On se sastoji od jednoslojnog, endotelnog epitela i od
supsero znog,vezivnoelastidnos
sloja, kojim je pridvr5ien uz zidove trbuSne duplje i uz povisine intraperiionealnih-organa.
Njego'a je
glavna uloga da omoguii trbusnim organima poicrete u peritoneahoj duplji
bez ikakiog t..n1ul
Endotelne celije peritoneuma odlikuju se sposobnoliu da se, usled nadraZaja, pretvaraju
u vezivne celije. u trbrccj:;,
Povrede, zapaljenja i desti izlivi krvi dovode dosrvaranja sra5ienja u peritonealnoj duplji, jer
se endotelne ielije pren.araju ; ,. e -
zivne' Usled sralienja i stvaranja fibroznih traka u peri.tonealnoj ouptli, ainamitu
iotrupl.lton"uloih orguna je ote2an:. : pra.,s:.
bolovima' Da bi se izbegla sralienja, prilikom opeiacija ou irrtrup.ritonealnim organima
me briZljivo pokrivaju rane. e r-----'---"' mora da se s r e ji i :. s e :.,:-
------ p.ri
"r"r*
Et9otelnefelije-vrlobrzoresorbujugasove,tednostiisitnekorpuskularneelemente,kojisuprodrli
..... upen::r="1.-.-:--
piju,bilospoljakroztrbusnizidiliiztrbulnihikarlidnihorgana.Kodpeiitonealnihzapaljenjaaotazivrlobrzodorn::.:.....:;
celogorganizma,iersetoksinibakterijaresorbujuuvelikojkolidini,iobziromnuutlpnupovrsinup.il,"r.,-,..,.1..1 .
oko2m2'Korpuskularnielementipriliiomresorpcijeprolazlkroztelaendoteinihcelijailikrozsitnemedufelijske
mata,koji se po potrebi proliruju ili suZavaju i nLsiaju. F::,:.::... -

1. Peritoneum viscerale
Visceralni peritoneum pokriva potpuno ili delimiir. c:_i:-
-
ne koji se nalaze u peritonealnom delu trbu5ne duplje crorp::::-
-14
-
Zni deo pribora za varenje i slezinu. U pogledu svog izgleau. or
- -t3 prilidno komplikuje u toku razvoja potpredaZnog deli pri,co:a z. '.
-12 varenje i usled sekundarnih srasienja pojedinih nlegovih oelor.a ,-:
-lt prvobitni parij etalni peritoneum. Njegove peritoneilne dup Lr k a r,, -
re,veze i opornjaci, sadrze krvne sudove iiivceza intraperltone..-
ne organe. One povezuju medusobno intraperitonealne organe.
fiksiraju ih uz zidove trbusne duplje i usmeiavaju i ogranidar a; u
njihove pokrete u peritonealnoj duplji.
. Razvoj potpredainog dela pribora za varenje i peritoneuma. _ !,isceral::
peritoneum ie prvobitno u vidu.sagitalne duplikaturdkoia potpredazni deo prac:e-
va obavija i povezuje za prednji i Zadnji trbusni ld. Niegova zadnja periron."._.
ouplil(aLura lmesenterium dor.sa_le. commune) postoji celom duZinom pracrc\ i z:
razliku od prednje, ko1'a ispod visine pupcanog owora nedostaje. Na piacreru ub:-
zo poiinju da se uoblidavaju zaieci pojedinih delova gastro-intestinalnog rrai:,.
zadetak Zeluca u vidu vretenastog prosirenja i dve creine viiuge, duodenain t : -
cana,koje su konveksitetom upravljene napred, ka prednjem iruusnon .a, i,--- ^:
dana vijug.a (a nsa umbiricaris) zna_tnb je veii od duod.nuih". Nj"n go.nlirrut ,.-
.il o9 kojih,se. razviia plkretni deo tankog creva - jejunum i ilium'- nui,u, .1 . ,. .
u donji, zadebljali krak. Donjitrak pupcanE vijuge i-zavrini, venikalni deo pr.::=. =

vapredstavljaju zacetak debelog creva. Razviik5m zadetkaZeluca, tankogi d::.-

Sl. 1 99. Trbulna maramica (peritone- log creva na zadnjoj peritonealnoj peteljci uodavaju se odgovarajuii ti_1...,
opornjac_i: mesogastrium dorsale, mesoduodenum, *isenterium 't misocotoi. L::r
um). Sagitalni presek trbulne duptje
op_o.rnjake do zadetka zeluca, tankog i debelog creva dolaze od trbusne ao::e :-l
(shema) velike arterije , truncus celiacus, a. misentericaiuperior i a. mesenterico ii1"r,",,
I . Hepar - 2. Omentum minus - od endoderma duodenalne vijuge, vec u 2. nedelji, razvijaju se zadeci pan-
3 - verltriculus - 4. colon tansve$um
- kreasa, jetr" zudnih jutir-r.-iuiit"t
tre i zueniii puteva-zadetak pankreasa pru2a se iazaditiavise izmea,i:,-
t ?\i::y:*"!"s-6.leiunoiteum- u_::i::i,r^!:i!",yt1y,1i,\azarltruGrii",r";l;.t[;;;;derma]nihcerijau::-=.
7, Vesica urinaria - 8. Rectum
- 9.,**l!:*::d-lf p:l!"":4*p.t"tj["z"iil""d-",,8;;;-,tu",;;;;;i;:;C;:r:;,
liit"piia":l]"p"rli.";"hffi;1il;;,}!1|;-
9. Peritoneum parietale
- 10. Mese:nterium Zudnih puteva rastu napred, izmiau-<iva
-.l I . Duodenam - 12. Bursa ornentalis _ :?_\yr:ig?:triu.r,flv:ltrale),_granajtd se u sve veii bioj pupoljaka, oko lojih se "rr*
13. pancreas _ 14. Foramen epiptoicum
l:f;i;!;?!:ililf.Tffi?;"ffj'J[:::;,9;tri:i.,",?f,#,#:t],9_H.*]:trfr
ronarium hepatis),a od zadnje-donjeg dela
- ;w,x;,xwr::#tr;tr;i:;Tdn):^*
(tis'fitciforie hepitis) i i,,ilrniulc. i
Venadna veza jetre nastaje, u stvari, od zadnjeg kraja srpaste veze, 6ija su
predno, usled naglog rastenja jetre, naroEito'njenog a"inog ,"1r!r.
se dva peritonealna lista otvorila j raiirila p
deblialim rubom i do podetnogdela duodenurira, our"azu;uci rrg. i;;;,;-i;;i*le.Krozlig.
pred nje, a. hepatica propria i-ductus choledochus (sl. 17d). hepatoduodenale prolaze:v. pornei,i
U toku
daljeg razvoja gastro-intestinalnog tra-kta nastupa najpre okretanje zacetka ieluca
-
pupcane viiuge i njene peritonealne peteljke.T,ajediosielucem
oko vertikale, azatim uvrtanjc
okreiu'se udesno Inazad duodenalnavijugai pankreas, srastaju
uz parijetalni peritoneum zadnjeg truusnog zidl i postaju sekundarno
reiroperitonealni.

202 !
 L

i ::,i c i:r okretanja Zeluca njegova rnala krivina. -i c ia . : pn obitno bila upravljena napred, ka prednjem trbuSnom zidu,
,. -::!notnazad,anjegovavelikakrivinaulevoi:ao:ec.Pri tome,onpovladizasobomisvojeperitonealnepeteljke.
: :: -:-: peteljka, narodito njen deo izmedu veilke k;;r'rne 2eiuca i slezine, podinje naglo da raste, presavija se i, u vidu
. :.:.:onealne duplikature, spulta se postepeno naccie ispred vijuga tankog creva i obrazuj e veliki opornjak (omentum

:.-.::,pcrnjak(omentumrrajus)svojimizgledompodseianakecelju(sl. 199).Njegovzadnji list,kojiprvobitnopoiazi

. : -
: - r.;;: zadnjeg trbulnog zida, srasta naknadno s gornjom stlanom poprednog kolona i njegovog opornjaka, Ispod visi-
-
' - . - : x olona on srasta obidno s prednjim listom velikog opornjaka i zajedno obrazuju jednostavnu peritonealnu dupli-
-'- l.-=:riJeoprednjeglista,kojijezategnutizmeduvelikekrivjneZelucaiprednjestranepoprednogkoiona,predstavlja
- . ::,- ::itonealnu veru (lig. gastrocolicum).
--' '.:, jkom
opornjaku nalaze se mreZe krvnih i limfnih sLldova i iutajuie felije, limfociti i histociti, koje se grupi5u me-
-:- ::azu;ubelemrlje,vidljivegolimokom.Velikiopornjakimar,'aZnuulogupri lokatizacijizapaljenjauintraperitone-
- :: - ::b "(ne dupije. On se skuplja oko zapaljenog mesta, srasta oko njega i izdvaja ga od ostalog dela peritonealne du-
: r. ::. ilega potiskuju crevne vijuge svojim pokrelima ka zapaljenom mestu, gde su pokreti, usled zapaljenja i paralize
, : - - _i r,3;1'nog spleta potpuno prestali.
' ' . : enje crevne pupdane
ili vijug e (ansa umbilicalis) vrsi se udesno oko gornje crevne arterije, usled nejednakog raste-
- :.-.- r.:-(lla.Gornji krakrasteznatnobrZenegodonji.Onsenajprespuitaudesnooddonjegkraka,azatimgasvojim
. -::;:r vrj ugama potiskuje postepeno ulevo i navi5e. Donji krak se podiZe i dolazi ispod slezine, Zeluca i jetre. Njegova
-.. :..,-t;eteijka se postavlja popredno duZ donje ivice pankreasa i preko polovine nishodnog dela duodenuma, srasta se-
-
-:- -::zzuje opornjakpopreinogkolona(mesocolontransversum).Podetakzadebljanjadonjegkrakapup(anevijuge,cekal-
' :.,::-riesadadospeoispoddesnogreZnjajetre,spu5tasepostepenokadesnojbedrenojjamiinatajnadinsesekundar-
-: : . -s;r'-rdni
kolon i njegov opornj ak (mesocolon ascendens). Od zavrSnog dela pracreva, koji se pod uglom spulta od do-
:..-r'.r:r:ianevijuge,razvijajusenishodni isigmoidnikolon.Samugaoostajeispodslezineisvojimvrhomsrastasperito-
- -- - : :-3 sirane predage i obrazuje peritonealnu vezu, lig. plrenicocolicum.
'-
..:: cni i nishodni kolon zajedno sa svojim opornjacima priljubljuju se uz parijetalni peritoneum zadnjeg trbulnog zi-
-.' . - : :,rstaju, isto kao duodenum i pankreas, se,Lundarno retroperitonealni organi. Epitelna duplikatura serozne opne, iz-
. : - . , :' zinog i parijetalnog lista, ubrzo nestaje nakon priljubl jivanja,za razliku od supserozne, vezivnoelastilne duplikature,
' : -.::::r: ietroperitonealnafascija(/asciasubperitonealis).Retroperitonealnefascije omoguiujusekundarnorltroperitoneal-
'r:-. -:a eias:idne pokrete klizanja nagore i nadole.

l. Peritoneum parietale
?arrjetalni peritoneum oblaLe zidove trbu5ne duplje. On se nastavlja nadole u peritoneum male
: . :. . !,rkriva delimidno mokraine i spolne organe (sl. 188, 1.89,1.92,193,199). Parijetalni peritoneum
; i ',:1 supseroznim, vezivnoelastidnim slojem spojen labavo uz poprednu fasciju trbuinih zidova (fa-
- :--' .'. ersalis). S donjom fascijom predage on je spojen dvrsto. Izmedu njega i zadnjegtrbu5nog zida
: :--. :- :e troperitonealni prostor (spatium retroperitoneale),koji je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom
-. :r 'tr. rliveiom kolidinom masnog tkiva. Pored toga, u retroperitonealnom prostoru trbuine duplje
--:):nisu: bubrezi,nadbubreZneilezde,ureteri,limfnisudoviidvorovi,velikikrvnisudovi(aortaiv.
: , ''.-;,::r) i Zivci (plexus lumbalis, plexus celiocus, truncus slmpathicus).
\':zii ao tkivo retroperitonealnog prostora nastavlja se naviie preko velikih otvora predage u vezivno tkivo sredogru-
:1-'--:i'rr'ezivnotkivosubperitoneainogdelakarlidneduplje.Istotako,onosenastavljasvezivnimtkivomperitonealnih
, ., : '-r: '"';sceralnog peritoneuma, koje prenosi na retroperitonealni prostor trakcije intraperitonealnih organa.

-1. Cavum peritonei

Peritonealna duplja je virtuelna - potpuno zatvoreni bezvazdu5ni prostor. Nakon zavdetka raz-
- : r,IrreaaZnog dela pribora zavarenje, ona je podeljena sekundarno u dva sprata i dobija veCi broj
_:-
Spratovi peritonealne duplje, gornji i donji, odvojeni su poprednim kolonom i njegovim opornja-
' :'- ' ,.:ocolon transversum) (s1.199). U gornjem, nadmezokoliinom sprotu nalaze se:jetra, Zeludac, slezi-
- : : - :r'a polovina duodenuma i pankreas. U donjem, p odmezokoliinom spratu su vijuge pokretnog dela
':
r.:" I i .:eva, donja polovina duodenuma i kukasti nastavak pankreasa Qtrocessus uncinatus).

Cd ipaeova peritonealne duplje naiveii i najvaZnili su retrogastridna ili opornjaika kesa (bursa
' .':'j,ir!i,
dt'opotpreiainaipaga(recessussubphrenici)iSpagoviukarlidnojduplji.Ojamamaparijetalnog
r::.': -,reuma na prednjem trbu5nom zidu bilo je redi ranije.
Spagovi u karlidnoj duplji, o kojima je bilo redi ranije, mogu se lako opipati vaginalnim ili rektalnim pregledom. Oni
-
-::!.. . i'aju najniZi deo peritonealne duplje, u kome se najpre pojavljuje tednost ili krv kod oboljenja i povreda intraperitoneal-
- . .::na.
E:trsa otnentalls (s1. 199). - Opornjaika kesa izdvaja se od peritonealne duplje prilikom obrtanja Zeluca, koji se posta-
: :: :- . i.l prednji zid zajedno s malim opornjakom i s poielnirn. ijksiranjm delom velikog opornjaka, sa gastrokoLidnom vezom
:::.:':colicum).Nanjenomzadnjemzidunalazescpanl::eas.leribubreg, levanadbubreZnai)ezdaislezina.Njenodnosali-

243
njavaju popredni kolon i njegov opornjak, a klcvie:ra i predaga. Opornjadka kesaje u vezi s peritonealnom dupljom preko 11 :r-
s/ow-ljevog otvora (foramen epiploicum-\L'ins!ct;. koji se nalazi izmeelu lig. hepatoduodenale i donje Suplje vene. Ofvor vodr nar-
preusuZeni deobursaeomentalis,unjenopredvorje \vestibulum),kojesepruZaulevodosredi5nelinije,dop/icagasrropancrett:-
ca.Peritonealnigastropankreatidninabor,izakogasepenjea. gastricasinistra,oznadavaprvobitnomestopripojazadnjepen:c..
nealne peteljke Zeluca (mesogastrium dorsal e).
Preko opornjadke kese pristupa se zadnjoj strani Zeluca i organima koji se nalaze na njenom zadnjem zidu. Pns:up:
put preko njenog donjeg ada,kroz mesocolon trartsyersum,znatno je povoljniji nego ostala dvaputa,krozomentum minus t)ikr:'z
lig. gastrocolicum,koji su skopdani s opasnosiu povrede krvnih sudova i pruZaju slabu preg-lednost.
Recesstrs subphrenici. - PotpredaZni peritonealni Spagovi, desni i levi, odvojeni su srpastom vezom jel:e
(.lig. ialci,i':r'..e

hepatis). Oni se zavlade nazad izmeelu jetre i predage sve do gornjeg lista venadne veze (lig. coronarium hepatis';.
Mali peritonealni Spagovi su nestalni u pogledu svoje frekvencije i velidine. Oni se nalaze iza i ulevo od duodenojeju-
nalnog ugla (recessus duodenalis -superior et inferior),zatim iznadi ispod zavr5etkaileuma u cekum (recessus ileocecalis - supel'
oretinferior),izacekuma (recessusretrocecalis)duZlateratnihivicaushodnoginishodnogkolona(sulciparacolici) iukorenusie-
moidnog opornjaka (recess us intersigmoidels). Iza intersigmoidnog Spaga silazi levi ureter, diji pokreti su uzrok nePotpunog s:3-
Sfivanja izmedu mezokolona i pwobitnog parijetalnog peritoneuma. Mali Spagovi mogu da budu jade razvijeni, ili da se postePe-
no prolire usled uvlaEenja neke vijuge tankog creva, koja moZe ponekad i da se ukleSti (intraabdominalna ukleirena kila).

TRBUSNA DUPLJA (CAVUM ABDOMIMS)

Trbu5na duplja i njen donji nastavak, karlidna duplja (cavum pelvis), predstavljaju najveii deo
utrobnog kanala dovedijeg tela. Ona je ogranidena uglavnom Sirokim ptjosnatim mi5iiimai njihovim teti-
vama, aponevrozama.Nanjenom gornjem i donjem kraju nalazi se po jedan koStani prsten, rebarni i kar-
lidni, koji su pozadi povezani snaZnom elastidnom opnrgom - slabinskim delom kidmenog stuba. Rebarni
prcten je elastidan i pokretljiv ,zarazlTkrod karlidnog, koji je masivan i dvrst. On se Siri i skuplja i zajed-
no s prednjim trbu5nim zidom prilagoclava promenama oblika i velidine trbu5ne duplje. Prednji, rniiiilo-
aponevrotidni zid je, pored toga, od znaEajazaoperativni pristup sadrZaju trbu5ne duplje i za palpatorno
ispitivanje oblika, poloZaja i konzistencije njenih organa. Pri tome se koriste orijentacione linije i topo-
grafske tadke na prednjem trbu5nom zidu, o kojima je bilo redi u opstem delu anatomije i prilikom opisa
pojedinih trbu5nih organa. O podeli trbu5ne duplje na peritonealni i retroperitonealni Prostor, kao i o
njenoj podeli na spratove i predele, bilo je vei redi ranije.
Cavum pelvis. - Karlidna duplja nastavlja trbu5nu od granidne linije karlice do meclice. Ona je po-
deljena parijetalnim peritoneumom u dva prostora, peritonealni i subperitonealni. Njen peritonealni pro-
stor ispunjavaju vijuge tankog creva. U subperitonealnom prostoru nalazise rastresito vezivno tkivo, ko-
je sadrZi sudove, Zivce i organe male karlice. Organi male karlice izdiZu parijetalni peritoneum i stvaraju
Spagove peritonealne duplje (sl. 188, 189,792,193). .

Subperitonealni prostor karlidne duplje podeljen je levim i desnim visceralnim listom gornje fascije karlidne predage
(fascia pelvis iisceralis s. endopelvina) u tri dela, jedan sredi5ni i dva bodna (sl. 196). U boEnom delu nalaze se krvni sudovi i Zivci
male kirlice, a u srediSnom dilu organi. SrediSni, organski deo podeljen je frontalnim vezivnim pregradama u loZe. Kod mu5ka-
racapostojedveloZe,prednja-belidna (paracystium)izadnja-dmarta(paraproctium),izmedukojihsenalazivezivnapregrad4
septum rectovesicale.KodZene izmeelu be5idne i Emarne loZe nalazi sevaginaltaQtaracolpiun), koja je ograniEena napred sa sep-
tumvesicourethrovaginale, apozad;tsaseptum rectotaginale. Prostor ispred mokraCne be5ike (spariu m retropubicum-Rerzir) produ-
Lava se naviSe, iznad preponske simfize, sve do pupka. On sadrZi rastresito vezivno tkivo, koje olak5ava Sirenje mokraine be5ike
i njeno podizanje uz prednji trbuini zid kod skupljanja mokraCe.

Oblik i veliiina trbu5ne duplje

Prvobitni, cilindridni oblik trbu5ne duplje menja se s razvitkom kidmenog stuba i velikih bedrenih
mi5iCa na njenorn zadnjem zidu. Kidmeni stub i bedreni mi5iii ispupduju se sve viSe i suZavaju trbu5nu
duplju (sl. 109). NajuZi deo trbulne duplje kod odraslo gnalwise u visini pupka. Njen nastavak, karlidna
duplja, zadri.avacilindridni oblik, ali je, usled uspravnog stava doveka,zrratno suZen u odnosu na ostali
deo trbu5ne duplje, Sto je od znalaia za statiku unutra5njih organa.
Oblik trbu5ne duplje i trbuha u celini pokazuje uzrasne i spolne odlike. Kod novorodendeta trbuh ima kuglasti oblik,
prelazi Siroko preko kadidnog prstena, koji je slabo razvijen. Njegov gornji, natpupdani deo podvladi se ispod horizontalno po-
itavljenih rebara i usled krupne jetre znatno je veii nego njegov potpupdani deo. Kod odraslih trbuh je svugde podjednako raz-
vijen i kod mulkaraca je normalno jednako Sirok iznad i ispod pupka. Kod Zene, usled Siroke karlice, trbuh je u svom gorryef
dilu uli nego u donjem, potpupdaaom delu. U starosti trbusna duplja se skraiuje i u svom gornjem delu suZava, a u donjem delu
pro5iruje, j-r se sminjuje viiina slabinskog dela kiEmenog stuba i popuStaju tonus trbuSnih miSiia i elasticitet pluia, dva glavna
faktora koji drZe trbuSne organe " in situ" .
Velidina trbu5ne duplje, njeno prostranstvo, zavisi od volumena njenog sadrZaja, od slabinske lor-
doze i od nagiba karlice- Trbu5na duplja postaje prostranija ukoliko se smanjuje slabinska lordoza i nagib

244
t--

karlice, Sto se u stojeiern stavu postiZe lakim savijanjem trupa napred, a u leZedem stavusavijanjgrn"nogu
--- u zglobu kuka. Ovaj poloZaj zauzimaju bolesnici uvik kod oUotlenia trbu5nih organa i periloaeuma,.kao
i1Jneu poslednjim mesecirna trudnoCe, da bi dobili Sto vi5e prostora u trbu5noj duplji. Trbu5na duplja se
pro5iruje sve viSe u sludaju postepenog poveCanja, volumena njenog sadrZaja, a.u obratnom sludaju- ona
--- i" r*rn5oi". Kod poveianja njenog volumena - kao kod trudnoie, ugojenosti i razvitka tumora - njen
prednji zia se posiepeno rasteZe i trbuh postepeno dobija kuglast 9blik. Posle uzimanja obroka miSidi
prednjeg trbu5nog zidu se refleksno opu5taju i omoguiuju pro5irenje trbu5ne duplje, da se ne bi poveia-
t-- vao intraabdominalni pritisak.

Statika i dinamika trbuine duPlje

t:-
Organi trbusne duplje, u pogledu svoje statike i dinamike, povezani su u jednu funkcionalnu celi-
nu pomoiu peritonealne duplje (ca,vum peritonei). Pokret bilo kog dela te celine povladi za sobom uvek
okolne delove, koji zauzimaju njegovo mesto, jer ih vude vakuum peritonealne duplje (horrorvacui'Ben-
t--
ninghffi,Isto tako, peritonealna duplja kao vakuum omoguiuje zajednidko dejstvo pludnog elasticiteta i
.

tonusa trbu$nih miSiia pri odrZavanju trbu5nih organa u normalnom poloZaju i pri regulisanju intraabdo-
minalnog pritiska na odredenom nivou
1__ U stojeiem stavu organi trbuSne duplje vrle pritisak, koji je prema principu-hidrostatike sve ved iduCi od preEaqe PIe-
ma dnu karlidne duplje. pajvJci pritisak deluje na bedrene jame, na donji deo prednjeg trbulnog zida i na dno karliEne duplje.
Ovom pritisku supioistauq"lu se aktivno miiidi metlice i prednjeg trbuinog zida i napon elasticiteta pluda. Napon elasticiteta
pluia stvara u potpredaZnom delu trbu5ne-duptje negativan pritisak, koji, zahvaljujuii vakuumu peritonealne {uplje, vuEe trbu-
a
i.r" orgun" nrrls" i smanjuje za oko}kg njihov priti.ut ,r^ tiUuSni zid i karlicu. Ako slabi bilo tonus miSiCa ili elasticitet pluca,
kao Eti je to sludaj kod bolesti i u staroJti, trbusni organi potiskuju sve vi5e prednji trbu5ni zid i metlic-u. Trbutr u celini dtrbija
oUlif toibe i njegovi spu5teni organi gube sve vise spoJobnost da svoje funi<cije obavljaju normalno. Medica postaje takocle insu-
ficijentna i kroz njene prirodne otvore sPu5taju se i ispadaju karlidni organi'
rl--
Kod leZeieg poloZaja prednji trbu5ni zid se opulta, trbulni organi idu bodno od kidmenog stuba i potiskuju prelagu ka
grudnoj duplji. Uslei'ovog Siienja trbu5ne duplje, pritisak organa na njen zadnji zid je minimalan i bez smetnje za normalno oti-

rL-- .i,
ENDOKRINET,LEZDE (GLANDULAE SINE DUCTIBUS) , .

.,
t-
i.lezdes unutra3njim ludenjem stvaraju sloZena hemijska jedinjenja, hormone,koje ubacujuu krv
ili limfu, po5to nemaju svoje izvodne kanale. One mogu biti predstavljene usamljenim ili udruZenim Celi-
jama, koje obrazujrriti po."Une parenhim atozne orgine ili ostrvca, ukle5tena izmeelu jedinica graele Zle-
L. zde saspoljnim luienjem. Izmedu njihovih ielija nalazi se uvek veliki broj sinusoidnih pro3irenih kapila-
ra, koji im omoguiuju bogatu ishranu i lako ubacivanje hormona u krv.
Hormoni endokrinih Zlezda, iako putem krvi i limfe prolaze kroz celo dovedje telo, deluju samo na odrettene-organe i
ielije, na svoje efektore. Oni reguli5u razvitat i tunt .il" svojih efektor a (morfokinetiCko deisno) ihkao biokatalizatori deluju re-
ra.-_
gulatorno u irocesima prometihranljivih materija. Njihovo poveianje ili smanjenje izaziva u dovedjem telu odredene morfolo-
-

5ke i funkcionalne poremeiaje i moZe da ugrozi opstanak fivota.

U pogledu svoga dejstva hormoni podseCaju na autonomni nervni sistem, s kojirn su u funkcionalnom pogledu tesno
povezani. Njitrovo dejstvo, zarazliku od nervnog sistema, nije.strogo Iokalizovano i traje znatno duZe.
Endokrine Llezde razvijaju se od sva tri embrionalna lista. U pogledu svoga dejstva, one zadrlavaiu vezu s organima
koji su nastali od istog embrionaintg [sta. Zlezde koje potidu od ektoderma,hipofiza, epifizai paraganglioni, u bliskoj su vezi_s
autonomnim nervnim sistemom. Or[ poveCavaju r"iktirn,, *oi autonomnog nervnog sistema i povezuju ga s ostalim endokri-
nim Zlezdama u jednu funkcionalnu ce[nu. Od endoderma, i to uglavnom od SkrZnog cre-va, nastaju.frirnTaCa,paratireoidne l\zle
i grudna ilezda, ioje svojim hormonima utieu, uglavnom, na promet hranljivih materija. Od mezoderma razvijaju se endokrini
delovi genitalnih Zlezda i kora nadbubreZre tlezde.

Stitnlada (gl. thyroidea)

Stitn5aea se nalazi u prednjem delu vrata, prislonjena uz bodne zidove grkljana i podetnog dela
du5nika 1sl. 1Ot, 200). Ona se zajedno s grkljanom podiZe i spu5ta prilikom gutanja. Njena dva bodna re-
Znja, desni ilevi (lobus - derter et sinister) spojeni su suZenim delom. SuZeni deo (isthmus gl. thyroideae)
pielaziispred po8etnog dela du5nika, o demu se mora voditi raduna prilikom traheotomije, da bi se izbe-
gla obilna krvivljenja.3titri"fu i" normalno teSka 25-60 g. Ona se octtava na prednjoj strani wata i plp.a
priti-
leOino u sludajevim"t"auii nenormalno poveiana, kod gu5avosti(struma). Njeni uveiani refujevi
skuju na du5nik i oteZavaju disanje.
Stitnjada je obavijena vezivnom opnom (capsulafibrosa) i fascijalnom dahurom, koju obrazuje pretrahealni list vratne
fascije. Njeni ieznjevi pruiaju se od sredine Stitaste'trstcivice gritiunu nadole do 5. hrskavidnog luka du5nika. Iza reZnjeva, u

205
prostoru izmedu'dva ornotada ltitnjaCe, nalaze se paratiroidne Llezde i donji grkljanski Zivac, valni elementi koji se moraju !re-
deti prilikom odstranjenja strume .
' Na povr5.ini Stitnjade vide se granice izmeelu reZnjiia, koji su nepravilnog oblika. ReZnjiii se sa-
stoje od Llezdanihmehuriia (/olliculi gl. thyroideae) razlidite velidine i oblika. Svaki mehuriije ispunjen
hijalinom masorn, koloidom, koju okruZuje jedan sloj Zlezdanih Celija, tirocita. Koloid je belandevinasta
rnaterija, u kojoj se deponuje hormon Stitnjade, tiroksin.
Tiroksin je bogat jodom. On reguli5e proces sagorevanja hranljivih materija u telu , bazalni metabolizam. Svojim nenor-
malnirn povedanjem ili smanjenjem on prouzrokuje psihidke i morfololke promene ioveka. Njegovo smanjenje tzaziva mikse-
dem, koji se karakterile sluznom degeneracijom vezivnog tkiva, smanjenjem bazalnog metabolizma i smanjenjem reaktivne modi
nervnog sistema na unutra5nje i spoljne nadraZaje. U obrnutom sludaju kod Basedow-ljeve bolesti, procesi sagorevanja u telu su
jako ubrzani i nervni sistem preosetljiv.
Na ludenje Stitnjade utidu spoljni faktori. Svetlost i toplota smanjuju njenu sekreciju, a mrak i hladnoia ubrzavaju. Ovo
dejstvo spoljnih faktora, a narodito svetlost, svakako se vr5i indirektno, preko hipofize i njenog tirotropnog hormona.

Paratiroidne ilezde
(gll. parathyroideae)
ParatiroidneLlezde - obidno 4 na broju, dve gornje i dve
donje - nalaze se na zadnjoj strani reZnjeva Stitnjade izmedu
Os hyoldeum
njena dva omotada. One su rnale, velidine sodiva i te5ko se razli-
kuju od Stitnjade. Njihova najdelda lokalizacija je u blizini zarr-
Sne radve gornje i donje Stitnjade arterije.
Paratiroidne Zlezde sastoje se od epitelnih Celija grupisanih u gredi'
ce, izmectu kojih se nalaze sinusoidni kapilari. Cefije !'tde par athormon,koji rc-
.,Lobus gulile nivo kalcijuma u krvi. Kod nedostatka hormona nivo kalcijuma spada i
pyramldalls javlja se preosetljivost nervnog i mi5iCnog sistema na nadraZaje, oboljenje tre-
tania)koje se zavrlava smrCu. Kod poveCanja kolidine hormona, kalcijum se iz
--.Canilago kostiju mobilise i iduEuje iz tela. Nastupa razredenje koltanog tkiva i gubital
lhyroldea
mineralnih soh (osritis fibrosa).

Grudna Llezda (thymus)

Grudna Llezda leZi u gornjem delu prednjeg medijasti-
--- Lobus
'dcfrer numa, ispred du5nika, velikih krvnih sudova i gornjeg dela srda-
ne kese, s kojima je njena Eahura intimno srasla (sl. 161). Ona je
'.Lobus Iabavo spojena sa svojom dahurom i ima dva bodna reZnja ne-
sinisler jednake'velidine. Grudna Llezda je najveia kod dece od 2-3 go-
:Iathmus gL dine (oko 37 g) i,kao takva, ostaje do puberteta nepromenjena.
thyroideae a posle toga njen parenhim nestaje i biva zarnenjen masnim tki-
.*a
vom. Ona ima odbrambenu ulogu kod infekcije i trovanja. Nje-
'Trachea
ni nedovoljno ispitani hormoni, ubrzavaju rastenje i deluju na
spolne Zlezde, spreaavajudi njihov prerani razvitak.
spreda
51.200. Stitniata (gt: thyroidea)

oareznnc?il3:?:ii""'#ffi"iTJrlT?#J#i'*i"':i,1;:,T'::'JHr*:
diSne, uspravne vezivne trake, kroz koju prolaze krvni sudovi i livci retnja. Na
poprelnom preseku oni pokazuju dva sloja, koru i srZ. Njihova srZ je u vezi s vezivnom trakom relnja. Osnovu re2njiCa saEinja-
vajuepiteloidne Celtje,timoera, koje se spajaju metfusobno i obrazuju mreZu. U srediinom delu epiteloidne ielije sezbijaju kon-
centridno i obrazuju kuglice, flassal-ova telalca, u Eijim sredi5tima degeneriSu i propadaju. Kora reZnjiia je prepuna limfocita,
koji za vreme telkih bolesti propadaju u velikom broju, obrazujudi odbrambena tela u organizmu.

Nadbubre Lna l.lezda (gl. suprarenalis)

NadbubreZnellezde,desna i leva, ukupno su te5ke 1,C-12g. One podivaju na gornjim polovima
bubrega i spljoltene su od spreda prema nazad (sl. 183). Desna je trouglasta, a leva je u vidu polumeseca.
U sastav nadbubreZneLlezdeulaze dva dela, srZ (medulla) i kora (cortex), koji su razliditi u pogledu svog
izgledai porekla. SrZ i kora spajaju se u jedan organ uglavnom samo kod sisara, Sto svakako ima svoj od-
redeni funkcionaln i znaEaj.
Kora nadbubrelne llezde. - Kora nadbubreZne l)ezde,koja je Zuikaste boje usled velikog sadrZaja lipoida, saEinjava
"
najvedi deo organa, 80-90o/o od njegove ukupne teZine. Ona je nefrogenog porekla, postaje od istog dela mezoderma iz koga se
razvija bubreg. Njene mnogougaone Celije se grupiSu i obrazuju tri sloja, periferni, srednji i duboki. U perifernom sloju celije
obrazuju kuglaste formacije (zona glomcrtrlosa,), u srednjem sloju - gredice (zona fasciculafa), a u dubokom sloju - mreZu (zona

206
J,--
I ":
... --':-..Funkcionalnepromenekoreispoljavajus.F.,\::erre:n;il s;nanjenjemsrednjeg,fascicularnogsloja.Onenastajunaj-
,.,.:: -.cuticajem kortikotropnog hormona hipofizs :..\CTli ).

I. Koraludi steroide,hormone,dijisebroj dosadaperlena2E.Njeni hormonisemogupodeiitiutrigrupe,odkojihjedna

':. -.: i: p;tmetvode i soli u tkivima, druga deluje na pro;;iei ieiera i belandevina i treia utide na sekundarna seksualna obeleZ-
. ,-l ,':cni druge grupe utidu na limfoidno tkivo i imaju vaZnu uiosu kod prilagodavanja organizma promenama spoljalnje sre-
_ ?;r eianje hormona treCe grupe kod Zene dovodj do :azvrtka sekundarnjh seksualnih obeleZja mulkog spola.
=

.L, Kora nadbubreineZlezde je neophodna za Zivot. Priiikom njenog propadanja pojavljuju se mi5iCna slabost, mr3avljenje
--r. se zavriava smriu (,.Addisox-ova bolest).
:cia koZe, oboljenje, koje
SrZ nadbubreZne ilezde. - SrZ nadbubreZne Zlezde je simpatogenog porekla. Ona se sastoji od krupnih hromafinih Celi-
:

I-
: :: s;:i patiakih ganglijskih Celija. Hromafine Celije, koje se dobro boje hromnim solima, lude dv ahormona, adrenalin i artere-
- : ---i su siimulalori simpatidkog nervnog sistema. Simpatidke ganglijske felije povezuju nadbubreZnu Zlezdu s perifernim cen-
. -- :,Jionomnog nervnog sistema, s plexus celiacus-om.

I- Paraganglia
U paraganglione spadaju male Llezde simpatogenog i parasimpatogenog porekla. One svojim
:-,,-::loflifitapoveiavajureaktivnumoiautonomnognervnogsistema, simpatikusaiparasimpariiusa.Sim-

I-- :;iogenog porekla, isto kao i srZ nadbubreLne Llezde, su paraaortidna tela5ca (corpora paraortica),koja
::
:
iialaze u blizini podetka gornje crevne arterije. Parasimpatidkog porekl as:u: paraganglion supracardiale,
r',:ris caroticum i paraganglion nodosunz. Oni su pridodati senzitivnim parasimpatidkim granama 9. i 10.
_.-. ,-

rZdanog Zivca (n. glossopharyngeus i n. vagus). Njihove ielije lude hormon acetilholin, koji poveiava

-L_ : : rkcionaLnu moi parasimpatikusa.

..-
K arotidno tel a\ce ( glomus caroticum) nalazi se na zadnjoj strani radve zajednidke karotidne arterije (a. carotis commu-
OnojepridodatoZivcukarotidnogsinusa(r.sittuscarotici-Heringl),viscerosenzitivnojgrarun.glossopharingeusa.Ostalipa-

.L- -::anslionipridodatisuviscerosenzitivnim granarnan.vagusa.NjegovomaortidnomZivcu(n. aorticus)pridodatjeparaganglion

'-.: .;:irCiale , koji se nalazi na donjoj strani luka aorle. Paraganglion nodosum razbijen je u nekoliko grupica oko podetka jugu-
.. :e rene. Onje pridodat usnoj grani n. vagus-a.

r-_ Hipofiza (hypophysis)

Hipofiza je okruglo tela5ce, teZine oko 0,6 g, koje se nalazi u jamici turskog sedla, na gornjoj stra-

r_- -1 tela klinaste kosti. Ona

je povezana peteljkom (infundibulun ) s donjim delommedumozga, sa hipotaia-
:t'isom. u kome se nalaze najvi5i centri autonomnog nervnog sistema (sl. 220). Njena dva dela iii reZnja,
:ieCnji i zadnji (lobus anterior et posterior), razlikuju se u pogledu svojih ielija i hormona. Izmedu njih,

r*- iao spojnica u funkcionalnom pogledu, nalazi se srediSni deo hipofize Q:ars intermedia). Prednji reZanj
:ipofrze svojim hormonima reguli5e rad ostalih endokrinih Zlezdai s njihovim hormonima je u reciprod-
:oj zavisnosti. Zadnji rcZanj predstavlja u stvari, deo medumozga, koji se prikljuduje hipofizi i usposta-
llja direktnu vezu sa sistemom endokrinih Zlezda.
.L ;
Lobus anterior. - Prednji iliLlezdani relanj hipofize sastoji se od mreZe ielijskih putanja, izmedu kojih se nalaze sinuso-
Je; kapilari. Njegove glavne Celije se slabo boje, za raziiku od bazofilnih i eozinofilnih ielija, koje se dobro boje alkalnim i kise-
ir;r Lrojama. Bazofiine ielije IuIe hormone koji deluju na spolne ilezde (gonadotropni) i na koru nadbubreZne 2i ezde (kortikotrop-

.U r: r. kao i hormone koji deluju na promet masti. U eozinofilnim ielijama stvaraju se hormoni, koji utidu na promet Seiera i be-
I anievina, na rastenje i na rad tiroidneLlezde (tirotropni hormon)-Poredloga. u prednjem reZnju stvara sei prolaktin, hormon ko-

:i :zaziva ludenje mledne Zlezde posle poroelaja. Insuficijencija prednjeg reZnja, njegovo propadanje dovodi do,Sinronds-ove ka-

I-
leksije, koja se karakteri5e jakim mr5avljenjem, senilnoSiu i poremeiajima u genitalnoj sferi.
Poremeiaji u ludenju hormona rastenja dovode do patuljastog iii dZinovskog rasta. Akoje rastenje veC zavr5eno, pove-
iano ludenje hormona izaziva akromegaliju, koja se karakteri5e zadebijavanjem kostiju, narodito na krajevima ekstremiteta.
Poremeiaji u ludenju hormona, koji reguiiSu promet masti, izazivaju distrophia adiposogenitalis i Cushing-ovtt bolest.Pr-

,l--
ra bolest, koja se javlja kod mladih, karakteri5e se slabo razvijenim spolnim organima i gomilanjem masti na trupu i natkolenici.
Kod druge bolesti, koja se javlja kod odraslih, mast se gomila na trupu i licu, a ostavlja udove slobodne.
Pars intermedia" - SrediSnji deo hipofize sastoji se od bazofitnih i od retkih nediferenciranih Celija. Njegove Celije pove-

L-
zuju nervni i Zlezdani reZanj hipofize i, u funkcionalnom pog-ledu, predstavljaju centralnu spojnicu izmedu autonomnog nervnog
sistema i sistema endokrinih Llezda.
Lcbus posleric,1". -7adr\i ili nervni reZanj hipofize sastoji se od glijalnih ielija vretenastog oblika i od mreZe vezivnog
tkiva.Unjegovimielijamasedeponujuneurosekretornazrnca (Hering-ovatela5ca),kojasestvarajuunervnimCelijamamedu-
moZdanih centara. U zadnji reianj ulaze iz medumozga dva moZdana puta, tractus suprdopticoltypopltysialis i tractus tube-
rohypoplrysialis, koji ga povezuju sa centrima autonomnog newnog sistema hipotalamusa. Hormoni zadnjeg reZnja sul. oksitocini
[- ctdiurerin, od kojih pwiizaziva porodajne kontrakcije materice. a drugi koncentraciju prvobitne mokraie u bubregu.

[-

L- 20i