ARHITEKTURA-VII DEO

POSTMODERNA U SVETU
U SAD nastanak pojma odnosio se na pojave '50-ih godina a u Evropi na pojave '70-ih godina-
pritom se svesno brisu granice kia i umetnosti, masovne i visoke kulture pocetak
postmoderne ruenje stambenog naselja u Sent Luisu WTC i Minoru Yamasakija.
Moderna arhitektura jezik graevina od stakla i elika, hermetickih staklenih tvorevina, koje
govore apstraktnim univerzalnim jezikom.
Postmoderna arhitektura u pravcu komercijale, argona, komedije i spektakla - tei
vidljivom i zabavnom, a nikako dosadnom. Ona uzbudjuje oblikom Venturi
Denks smatra da se postmoderna arhitektura odlikuje svesnocu obraanja korisnicima i
izgraenocu i jezike i arhitektonske forme. Zato se i njegova knjiga zove ,,Jezik postmoderne
arhitekture,,. Arhitektura komunicira sa razliitim slojevima korisnika i posmatraa forme
kombinujuci tako razliite arhitektonske jezike, elitni i popularni, tradicionalni i moderni,
internacionalni i regionalni kod. To je ta formula o dvostrukom kodiranju kao bazicni
kriterijum postmoderne arhitekture.
Kao jedan globalni fenomen, postmoderna arhitektura nije imala jedinstveni vizuelni iskaz
kakav bi se mogao pripisati Internacionalnom stilu zacetom u prvoj polovini XX vijeka.
Konceptualne razlike i kulturni backgorund iz kojeg su djelovali postmoderni arhitekti stvarali su
jedan pluralitet ideja koji nije uvijek bio komplementaran.
Italijanski arhitekt Paolo Portoghesi videvi postavku americkih postmodernista na
Venecijanskom bijenalu 1980., posveenom temi "Prisustva prolosti" , rekao - "Ne, to
jednostavno nije to". Recimo, antiki stub koji je prepoznatljiv element klasine umjetnosti, za
americke arhitekte je bio simbol, znak u kompleksnom jezickom sistemu arhitekture dok je za
evropske graditelje taj isti stub predstavljao istorijski citat, vremensku, a ponekad i duhovnu,
vertikalu.
Fragmenti koji svedoce o raznorodnosti postmoderne:
CHESTNUT HILL HOUSE ROBERT VENTURI/ Venturijeva kua iz 1965. predstavlja jedno od
prvih postmodernih djela ija se poetika zasniva na pomeranju sa modernistikog stava "kue
kao maine za stanovanje,, na kue kao prostor igre. Noseci likovni element je eona fasada koja
predstavlja arhetipsku formu kuce, pravougaonik kombinovan sa trougaonim zabatom ovdje
podjeljen na dve simetricne celine izmedu kojih se nalazi luk, simbolino naglaavajuci ulaznu
partiju.

PARC DE LA VILLETTE, BERNARD TCHUMI / "Arhitektura opstaje samo ako negira forme
ocekivane od drutva, tamo gde negira sebe, pomerajui granice koje joj je postavila istorija" , a
taj stav kombinuje sa licnim shvatanjem deridijanske filozofije: Derrida me je pitao zato bi
arhitekti bili zainteresovani za njegovo delo, kada, primetio je, dekonstrukcija predstavlja anti-
formu, anti-hijerarhiju, anti-strukturu, dakle, suprotnost svemu onome to arhitektura zastupa.'
" 'Upravo zato' glasio je moj odgovor.
DANCING HOUSE FRANK OGERIJA / materijal titan, organski oblici formi,
smetena u gradskom jezgru Praga, grada poznatog po istorinom i
akademskom arhitektonskom iskazu, dvojna forma, koja je uskoro nazvana po
cuvenom pleskom paru Fred i Dinder. Cini se kao da je "postmodernu
razigranost" Frenk Geri, ipak shvatio, moda, i suvie bukvalno
MUZEJ GUGGENHEIM F.O.GERI / u Bilbau iz 1991. godine jedna je od prvih, nakon ega je
sledio bum koji svoju loiju i preteraniju stranu doivljava danas, osobito u Dubaiju.
Raskid sa modernizmom je izgleda najoigledniji u novijoj americkoj arhitekturi u kulturi 70-ih
I 80-ih moe se uoiti sve vea nostalgija za raznim ivim oblicima iz prosloti.
Modernisticka utopija, otelovljena u programima izgradnje Bauhausa, Misa, Korbizjea, bila je
deo herojskog pokusaja da se posle velikog rata i ruske revolucije izgradi ratom opustosena
Evropa prema liku novog, da se graenje pretvori u bitan deo predviene obnove drustva.
Poricanje proslosti bio je isto toliko bitna komponenta modernog pokreta kao sto je to bio i
zahtev za modernizacijom posredstvom standardizacije i racionalizacije. Umesto da bude
vesnik i obeanje novog zivota, modernisticka stambena izgradnja postala je simbol otudjenja
i dehumanizacije.
arls Denks, jedan od najpoznatijih hroniara agonije modernog pokreta i zagovornik
postmoderne arhitekture, tvrdi da je moderna arhitektura simbolino pala 15. jula 1972. u
15.32 u tom ternutku je porueno nekoliko blokova zgrada St Luis koje je 50-ih izgradio
Minoru Yamasaki (mitska smrt moderne). Moderna maina za ivljenje kako ju je Korbizje
nazvao obuzet tehnoloskom euforijom, tako tipinom za 20-te godine, postala je nepodobna za
ivljenje, internacionalni stil opustoio je lice gradova, a modernisticki eksperiment ini se
propao. Svi se slazu da bezdusne sanduaste strukture, odsustvo veze sa sredinom i soliterske
arogancije jesu lose strane moderne. Jednolinost okoline jedan je od vidova moderne gde
sva mesta lice jedno na drugo i gube ono sto je u prolosti inilo genius loci. Jednolinost i
haos jesu na izgled kontradiktorne ali primeujemo da su to veoma isprepletani vidovi opte
krize koju moemo da nazovemo nestankom mesta kao posledica moderne arhitekture.
Protivdejstvo postmodernizma zahteva znaeu okolinu i odbacuje funkcionalistiku doktrinu
koja moze da bude svedena na formalno izraavanje uslova praktinog, drutvenog i
ekonomskog ivota. Zamorena od rektangulara i golozidnosti, moderna priterana uz zid
tehnoloskim inovacijama poela je da puca po avu slepog funkcionalizma pa se mestimino
pojavio brutalizam, neoromantizam i dekonstruktivizam, da bi se sva talasanja mondijalno
objedinila postmodernom. Tako su se u jednom trenutku poele pojavljivati stilski oblikovane
iste kuce. Bilo je to moguce iz dva vazna razloga. Prvi je reakcija na modernu, a drugi
uspostavljanje likovnosti putem ablona i bazara. Postmoderna je preuzela iz neprevazidjenih
klasicnih stilova elementarnu ikonografiju, a zatim editovala katalog simbola. Posle
postmoderne vakum u kom je aktuelan teror oblika i formi.
Meu ranim pokuajima dva su posebno predstavljaka: Pluralistika sloenost Roberta
Venturija i racionalistika tipologija Aldo Rosija. Polaziste Venturija jeste reakcija protiv
jednolinosti i on govori u prilog sloene arhitekture. Rosi se buni protiv slobodne raznolikosti
i hoe povratak na tipicne sutinske oblike koje mogu svi da razumeju. Venturi umesto da
uzme za polaziste idealnu sliku sveta kao modernisti, polazi od konkretnog svakodnevnog zivota
i pretpostavlja hibridne elemente, dvosmislenost artikulacije i odluuje se ustvari za jedinstvo
ukljucenja pre nego za lako jednostavno iskljucenje. U ,,Arhitekturi grada,, Aldo Rosi uzima grad
kao polazite koji ne odredjuje drutvenim i ekonomskim odnosima vec kao arhitektonsku
stvarnost koja ima stalnost i znaenje i posmatra ga kao umetniko delo i dolazi do arhitekture
krajnje jednostavnosti utemeljene na tipinim elementima koji razliitim kombinacijama raaju
odreenu tipologiju. Venturi prilagoava unutranje i spoljanje sile dok Rosi okuplja potpuno
nezavisne komade.
U postmodernistikim krugovima postalo je uobiajno zalaganje za ponovno uvoenje
multivalentnih simbolinih dimenzija u arhitekturi, meanje kodova, prihvatanje lokalnih nareja
i reginoalnih tradicija.
Jedan od najreitijih dokumenata o raskidu postmodernizma s modernistickom dogmom je
knjiga ,,Pouke Las Vegasa,, Roberta Venturija koji iznosi nekriticko prihvatanje komercijalne
prirode potroake kulture kao isnpiraciju za svoje delo iako u tome ima neeg to je oigledno
apsurdno, moramo priznati da je razvijena snaga pomou koje su bile razbijene dogme
modernizma i otvoren niz pitanja ornamenta i metafore u arhitekturi. Pojam postmodernog
(dozivljaj moderne kao koncepta , a postmoderne kao konteksta)
Stvaralastvo moderne inili su brojni pravci kubizam, ekspresionizam, nadrealizam,
minimalizam, koji su skladno proisticali jedan iz drugog. Umetnost rane postmoderne odredjuju
brojni neo i post trendovi kao npr neoekspresionizam, itd koji su gotovo paralelno i nezavisno
jedan od drugog nastajali u svim centrima moderne umetnosti dok je umetnost zrelog
postmodernizma samo zbir potpuno individualnih stvaralackih postupaka.
Postmodernu dakle kao metod ini citiranje razlicitih istorijskih stilova minulih epoha i uklapanje
tih citata u jednu novu formu npr neoklasicizam citira klasicizam. Postmoderna se kao pokret
vrlo brzo kristalizovala u arhitekturi jer ona vie nego bilo koja grana umetnosti podlee
otuujuim efektima modernizacije. Postmoderna je drutveni protest protiv modernizacije i
unitenja lokalne kulture udruenim snagama birokratije i internacionalnog stila. Postmoderna
pocinje da se formira 70ih Grejvs, Rosi, Krir, Stirling i pored bitnih razlika u njihovom
stvaralatvu svi su nastojali da prevaziu modernizam vraajai se bogatijem arhitektonskom
jeziku.
Do 1980. dogodile su se neke stvari koje su potvrdile opteprihvaenost novog pokreta
najznacajnije je bilo odeljenje arhitekture na Bijenalu u Veneciji 1980. koje su organizovali Paolo
Portogezi i komitet pod nazivom ,,Prisustvo prolosti,, i ova izlozba je u iu postmodernizma
postavila element istoricizma, njena vrednost je leala u pohvali arhitekturi kao
reprezentativnog u umetnosti i prihvatanju nego konsenzusa u okviru postmodernog stila.
Sledei znaajan dogaaj bio je konkurs za ,,Portlandsku zgradu javnih sluzbi,, na kome je
pobedio Majkl Grejvs sa eklektickom fasadom.
Prema Denksu postmoderna pokazuje dvostruko kodiranje jedan kod se sastoji u korienju
popularnih predstava u gradnji, a drugi pokazuje tradicionalno i on je pristalica radikalnog
eklekticizma i tvrdi da graevine postmoderne ele da iritiraju nase shvatanje prostora - svojom
neposrednom komunikativnou mogla da prevazie socio - antropoloke promaaje moderne
arhitekture i urbanizma.
Postmodernisticki projekti naizgled nemaju nista zajednicko meutim oni u svojoj slobodi
mogu biti bizarni, humoristicki, okantni, ali jedno im je zajednicko uvek su jedinstveni.
Simbol postmodernizma je Venturijev projekat za njegovu majku u Filadelfiji 1961. sa
primenom klasicne dekoracije na fasadi, lukom i nadvratnikom, kao i industrijskim prozorskim
okvirima. Portlandska zgrada Majkl Grejvsa, Donsonova prvi postmoderni oblakoder zgrada
telefonske i telegrafske kompanije u Americi, Dzejms Stirlingova galerija u Stutgartu, Ricard
Mejer
Meta Venturijevog napada je Misova formulacija less is more -> less is bore
U Evropi se najivlja rasprava o arhitekturi posle Drugog svetskog rata vodi u Italiji: Bruno Zevi,
Paolo Portogezi, Karlo Skarpa, Aldo Rosi u tom smislu, reafirmiu se odreeni populistiki
aspekti arhitekture (pre svega na polju semantike (znaenje) - uzimaju se ikoniki znaci iz pop -
kulture, koristi se renik klasicizma ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i kontekstualizam u
urbanom pristupu, i tradicionalni elementi grada (ulica, blok i trg)
Postmodernistika arhitektura se u odreenom smislu tretira kao scenografija, razvijajui tako
unutranji sadraj i spoljanji oblik. Postmodernistike arhitekte esto koriste privatne kue da bi
se odali svojim matovitim opsesijama. Frampton karakterie postmodernizam kao svesno
unitavanje arhitektonskih oblika i unitavanje stila; arhitektu gleda kao ambalaera, tj.
arhitektura kao ambalaa velikih dimanzija u svetu monopolistike ekonomije.
Koliko se I kako menja arhitektura XXI veka uodnosu na XX? Najvea promena je to je
arhitektura postala kult slavnih. Arhitektura je danas ikona, trofej, brend to je, izgleda,
postalo univerzalno mesto kulture. Taj fenomen trofejna arhitektura vidljiv je na panskom
Gugenhajmu u Bilbaou. Ponekad se stie utisak da ima samo 30 arhitekata na svetu. Oni idu od
grada do grada i oznaavaju ih. Moda za nekog ovo nee biti zadovoljavajui stav, ali mislim da
je za arhitekturu od vee vanosti veza sa kulturom i korenima lokalne sredine.
Moderna arhitektura ima korene u socijalnim projektima. Arhitektura i dizajn odgovorni su za
utopije o novim, boljim svetovima. Pretpostavljam da se krajem 70-ih godina prolog veka
kada se shvatilo koliko su siromane te utopije desilo neto to bih nazvao "nervnim slomom
arhitekata". Njihove tenje da izgrade bolji svet su propale, zgrade iz 50-ih i 60-ih pretvorile su
se u favele u instant, nove favele, ljudi su svoje domove svesno unitavali. To je uticalo da se
odustane od ideje da je arhitektura u stanju da kreira socijalni kontekst. I ako svetu nije stalo do
onoga to mi radimo, onda emo postati umetnici. Odustaemo od socijalnih dimenzija
arhitekture. To je bio odgovor arhitekata. Ali jo uvek je aktuelno htenje da se arhitektura koristi
i kao socijalno sredstvo, pa se moe rei da se njome danas eksperimentie na siromanima.
Korbizijeova utopija o novim gradovima sa visokim zgradama u zelenilu kao to je to recimo
Novi Beograd propada. Te kue postaju favele. Novi Beograd je graen za radnike nove
socijalistike zemlje.
Mislim da ponekad velika bijenala mogu da identifikuju nove pokrete ili promene klime. Prvi
venecijanski bijenale arhitekture organizovao je Paolo Portogezi, poetkom osamdesetih godina
prolog veka. I uspeo je da kristalie tadanji trenutak. Taj bijenale je promovisalo postmodernu
u arhitekturi. Portogezi je okupio, moda artificijelno, grupu arhitekata koji su imali neto
zajedniko i to je pokazao projektima na kojima se videlo da su se stvari promenile.
Arhitekte idu tamo gde se dogaa neto zanimljivo. Kina postaje jedna od najjaih industrijskih
sila sveta i naravno da arhitekte jure tamo gde imaju ansu da rade. Pre 20 godina to je bio
Japan, a pre 25 arapske drave. Za globalizam se s jedne strane moe rei da je novi razvoj, ali s
druge strane to nije nita novo ako imate na umu srednjovekovnu Evropu. Gradile su se tad
gotike katedrale od jednog grada do drugog, od Francuske preko severne Italije do Engleske... I
sad je tako, samo malo bre. Mislim da je pria o globalizaciji naduvana. Arhitektura i dizajn
mogu biti upotrebljeni kao izraz nacionalnog identiteta. Jedan od fascinantnih primera je
Slovenija. Izabrali su Joea Plenika da predstavlja njihov nacionalni identitet lik tog arhitekte
iz XIX i s poetka XX veka je na slovenakim novanicama. I kue mogu posluiti za predstavljanje
drave, time se pokazuje kako jedna zemlja vidi samu sebe.
Arhitektura i mo uvek pleu skupa, ali je pitanje ko koga vodi. Da li se arhitektura koristi na
nain Sadama Huseina koji je sebe istetovirao po celom Iraku, ili na nain Ataturka koji je smislio
modernu Tursku uvozei austrijske arhitekte da sagrade novi glavni grad Ankaru. Barselona je
iskoristila arhitekte vrlo inteligentno, ne ulaui u trofejnu arhitekturu. Uloila je u infrastrukturu
i stvorio se novi grad. Te dve stvari idu ruku podruku: inteligencija i strategija. Beograd ima sve
uslove da postavi inteligentnu strategiju.

1990-te GODINE/kriza i trazenje izlaza

-Poslednja decenija XX veka nosila je sobom najstranije promene koje mogu da zadese jedno
drutvo. Bio je to period raskida sa prolou, strahovita ekonomska kriza praena nejveom
inflacijom u srpskoj i svetskoj istoriji i konano ratom koji je zahvatio veinu bivih
jugoslovenskih republika, sa zastraujuim posledicama. Srbija, kao preostali naslednik onoga
to se nekada nazivalo Jugoslavijom, nala se u katastrofalnoj medjunarodnoj izolaciji, sa
unitenom ekonomijom i ogromnim prilivom izbeglica iz podruja zahvaenih ratnim
razaranjima, na samom rubu egzistencije. Opte propadanje bilo je prisutno na svim nivoima,
ekonomskom i kulturnom, pa i na polju arhitekture. Srbija je duboko podeljena izmedju
vladajuih struktura i opozicije, a drava funkcionie na osnovu direktne kontrole koja se
sprovodi iz jednog centra moi.

-Na planu urbanizma, ovaj period je karakteristian po optem haosu i nepostojanju realne
kontrole izrade i sprovodjenja urbanistikih planova, to je dovelo do razbuktavanja bespravne,
odnosno nelegalne gradnje. Urbana struktura velikih gradova, pre svega Beograda, duboko je
razorena, a na sceni je urbanistiki haos, koji nije mogue obuzdati, niti otkloniti. Posledice ovog
perioda bie prisutne u urbanom tkivu Beograda u nekoliko narednih decenija, a ono to je u
tom periodu uniteno, vrlo teko je mogue ispraviti. Hiljade zgrada je devastirano bespravnom
dogradnjom i nadzidjivanjem, a hiljade hektara gradjevinskog zemljita je nepovratno izgubljeno
nekontrolisanom neplanskom izgradnjom. Bespravna gradnja nije mimoila ni najznaajnije
spomenike kulture kao to je, na primer, zgrada Univerzitetske deje klinike u Tirovoj ulici u
Beogradu, jednoj medju najznaajnijim ostvarenjima Milana Zlokovia, a na udaru graditelja
su ak i prirodne zatiene celine i nacionalni parkovi.
-Zakonom o legalizaciji, haos na polju arhitekture i urbanizma dobio je i svoju pravnu osnovu,
ime je postojee sramno stanje legalizovano, a bespravno podignuti objekti su preko noi
postali legalni.Medjutim, destrukcija koja je nastala u periodu drutvene i ekonomske razgradnje
tokom 90-tih, dodatno je eskalirala 1999. godine, bombardovanjem Srbije od strane NATO
snaga. U vihoru vazdunih napada, nepovratno su unitena mnoga kulturna i istorijska
arhitektonska dobra. Medju trajno unitenim primercima srpske arhitekture XX veka su zgrada
Dravnog sekretarijata narodne odbrane u Beogradu, remek-delo Nikole Dobrovia, zgrada
Saveznog ministarstva unutranjih poslova Ivana Antia, zgrada Drutveno-politikih organizacija
Mihajla Jankovia .

-Kraj XX veka u srpskoj umetnosti prate dve osnovne tendencije u kulturi, pa shodno tome, i na
polju arhitekture: sveopte prisustvo i gotovo vladavina kia i prisustvo nemog protesta kulturne
i strune javnosti. Njihova estetika tei izraavanju individualne finansijske i drutvene moi i kao
takva, oslanja se na pojedinane uzore koji su prisutni u arhitekturi drugih zemalja, odnosno,
sredina izvan Srbije. Medjutim, ovi uzori ne nose u sebi elemente estetske istote,
jednostavnosti i funkcionalnosti, elemente konstruktivne proienosti, poput uzora aktuelne
arhitekture u svetu, ve predstavljaju individualne domete i estetska merila iskljuivo naruioca
pojedinca. U ovako nastalom odnosu arhitektonskoh zahteva, nije bilo mogue ostvariti
individualnu estetiku arhitekte kao autora, niti uneti elemente estetike aktuelnih svetskih
arhitektonskih tokova.

-Na ovakvoj arhitektonskoj sceni, veoma sloenoj i tekoj za rad, koju je karakterisala masovna
proizvodnja neukusa, ipak, javljaju se malobrojni autori koji su uspeli da line stavove neku
vrstu linog protesta - pretoe u realizovane arhitektonske objekte:

hramom sv. Vasilija Ostrokog-Mihajlo Mitrovi

Memorijalnog doma na Ravnoj Gori-Spasoje Kruni -1998.

,,Poslovne zgrade JAT,,-Mario Jobst-1992.

Benzinskom stanicom ,,Jugopetrol,,-Mario Jobst-1992.

Poslovnom zgradom Zepter-Vasilije Milunovi i Branislav Mitrovi-1996.

,,Beogradske arene,,-Vlada Slavica-2001.

zgradom TV Pink-Aleksandar Spaji-2000.

NOVA MODERNA
Nova moderna arhitektura je u Srbiji nastala pod neposrednim uticajem svojih zapadnih uzora.
Karakteristini objekti nove moderne arhitekture, medjutim, vezuju se za objekte luksuznih vila,
koje su projektovane po uzoru na elegantne bele gradjevine Riarda Majera. Miodrag Mirkovi
je projektovao svoju belu Vilu Latinovi u Beogradu 1999, a Ruica Boovi i Dragan
Stamenovi Dvojnu vilu Zari, takodje u Beogradu, 1998. godine. Mustafa Musi se,
projektujui svoje vile na Dedinju.

DEKONSTRUKTIVIZAM
-Nasuprot novom konstruktivizmu, u srpskoj arhitekturi prisutan je arhitektonski stil
dekonstruktivizma. Medjutim, dekonstruktivizam u Srbiji nije razvijen u onoj formi u kakvoj ga
pronalazimo u svetu. Dekonstruktivizam u srpskoj arhitekturi je nastao kao pokuaj
eksperimentisanja, koji je najee zavravao kompromisom izmedju arhitekte i investitora, na
taj nain da od ideje arhitekte dekonstruktiviste nije ostalo mnogo toga. Ipak, mogue je
pronai neke tragove dekonstruktivistike arhitekture u Srbiji. Medju znaajnim primerima su

-ALEKSANDAR SPAJI-*TV Pink -1999 -Beograd-meavinu konstruktivizma i

dekonstruktvizma u dosta sirovom, nerafiniranom obliku.
-ZORAN RADOJI- *Jugoslovenskog dramskog pozorita-2002-Beograd -koja prvenstveno
predstavlja konceptualnu arhitekturu, ali ima znaajne dekonstruktivistike elemente na fasadi.

HAJ THE
Haj teh (high tech) je stav u arhitekturi, po kojem jedan objekat predstavlja realizaciju
najsavremenijih dostignua na ovom polju. Ti arhitektonski objekti sadre visoka tehnoloka
reenja,kako na planu konstrukcije i arhitektonske forme, tako i na planu opreme i unutranjosti.
Za pokuaj kreiranja haj teh zgrade moe se smatrati projekat:

-ALEKSANDAR SPAJI-*TV Pink-1999.-meavina konstruktivizma i dekonstuktivizma

-MILAN DIMITRIJEVI-Comtrade-2004.
-MELANIJA I DARKO MARUI-*Metals banka/Novi Sad

MINIMALIZAM
-Minimalizam u svetskoj arhitekturi ne predstavlja samo stil ili tendenciju, ve je to i estetska
kategorija, kulturno opredeljenje jednog stvaraoca. Ovaj stil moe da bude doveden u vezu sa
mnogim drugim pogledima i stilovima, pre svega jer nije vezan za odredjeni vremenski period
razvoja, ve je prisutan svuda i u svakom trenutku u arhitekturi.U Srbiji, minimalizam nije
mogue pratiti u razvojnom obliku, ve ga je mogue pronai samo u tragovima, kod pojedinih
stvaralaca.Ovaj pravac nikada u Srbiji nije bio predmetom prouavanja niti ga je prihvatila neka
struktura ili grupa arhitekata. Ipak, moemo istai neke znaajne predstavnike, medju kojima su:
Jovan Mitrovi i Dejan Miljkovi, svojim stambenim blokom na Dedinju (2003) ili Svetislav
Martinovi i Bogdan Slavica, enterijerom hotela Samotlor u Ninjevartovsku (1993-94).