I .?

) -=: 0 L8 2 1

ANl<ETA O Vl<VSV
1:z materljala ankete o ukusu,
,provet;lene za weme ovogodt
njec, Sterljinog pozor;a, koji nam
je ustupio Slobodan Fllimonovlc,
'flOvinar iz Beoara.da., donosimo
Pltanje:
odjednom da stavlte, naprlmer,
Da ll covek primaju<!i modernu
umetnost vasplt ava ,woj senzibll!
re t I ukus na odredjenu rezonan
jednom maA!ovitom, vilinskom
svetu iz prvih snova i u ovom rna
Ainizovanom, zadihanom svetu
pretstavlja c!esto oa2ru sve:line i
mladoti.
preobrafaje. I ako hocete sve n l!h
PETAR DZADZIC
pred platna Pikasa l da lh na o
snovu toga cenite, pogreili biste.
Pitanje:
Jer, Ja bih to mogao da kaiem za
onoj drugoj fazi u.kma kad on
evolulra od tmpreslje ka ekspre
sljl. U jedan stav prema delu.
Zna. ukm kao krlterljum. Kao
racwnalan stew. Kao ilvotno ge
slo.
Odgovor:
Ukus moie bit! ne samo ,,lcrlte
rijum", racionalan stav", vec i
11

odgovore Duana Matlca, Mio
drac,a B. Protica i Petra Dfa.diica.
DUBAN MATIC
Pitanje:
U nedavnim fflZQovorima o krl
tici (koji su objavljeni u ,.Delu
broj 6 za 1960 godinu), i kod vas
i kod Oskara Davlca i kod Alek
aandra Vuta, Petra Dzadiica a i
ostalih ucesnlka u razgovoru uvek
izbija k4o bltno, pitanje senzibili
teta knjluvnog krltlcara. Njegov
afinltet prema odredjenom stllu
umetnickog dela. Da on! koji u
nalaze u emoclonalnoj rezonanci
Desanke Ma ksimovic ne oscUuju
na emoclonalna ,kretanja recimo
Oskara Davica. 1 obrnuto. Ako je
to vec tako, ne ni II Vam se on
da da je pitanje ukusa Jedno dell
katno pltanje za naeg savreme
noa coveka i njegov odnos prema
umetnosti uopJt,,, a posebno pre
ma modernoj umetnosti? Odno,no,
da II je ukus na leg savremenoc,
coveka savremen?
ciju, tako da Qubl osetljivost i a
finiwt prema onoj tradlciona!i3tit
koj? 1 obmuto? Ne stvaraju II sa
da navvke u emocwna,lnim to
kovima koilh covek. nlie ni ,,,._
,t:in?
Odgovor:
Ne! Ja to ne shvatam tako. Po
sle Pikasa bolje r azumemo egipat
sku, l grc!ku umetnost I Leonar
da da Viinc!ija. Nije sluc!ajno da je
Frojd u naAim danima otkrlo ka
ko se u naborima haljine da Vin
fijeve sHke ,,Sveta Ana" nalazi
ptica sa raAire.nim krilima ... Po
ole Prokofjeva i Debisija, bolje
razuanemo Sopena?
Pitnje:
A 1ood na,s?
Odgovor:
Poole Rastka Petrovifa, Mije
Pavlovlca i Branka !t,iil)kovica, Pitanje:
joA dublje shvatamo Branka Ra
dic!evica.
Pltanje:
ukus naroda neke druge zemlje,
u oqnoou na Pikasa. Ali, ne moie
se donoolti ocena ukusa jednog
naroda na ovako-mehani&i i ap
straktni nac!in. Pi tanje prijemc!i
vosti l uticaja Jednog umetnlka
nije nikad tako Jednostavno I oci
gledno. Delovanje jednog umet
nifkog stvaraoca i njegovog iumet
nic!kog dela potseca vle na delo
radijacije nekog radioaktivnog
predmeta, c!iji je uticaj nevidlJ!v
al! je dublji i opasniji od svih
ociglednih sredstava ... Covek
prooto i nije svestan da je njegov
se.nzibilitet I ukus pod uticajem
nekog umetnika ili umctni&og
dela. To je Jedan spontan proces...
koji zahteva vreme i intenzitet
umetnic!kog zrac!enja.
MIODRAO B. PROTIC
DeJava se da vaapita po Jko
l'ama govore o sterllnostl moderne
umetnostl. Ont ;/oJ uvek nose u
razred torzo Mlloske Venere a de
Est>etski 1/Jkus kod krltlcaro .i
njegova uloga u donoenju krlti
OOrevog suda. o vrednostima nekog
umetnickog deln?
Odgovor:
Bez tog suptilnog osefonja, ko
je ste nazvali ,.estetski ukus" kri
tic!ar ne moie biti kritic!ar. Moie
biti eventualno sociolog umetno
sti, iii nest<> tome slino. MoC kri
tic!arskog ,.sudjenja", to je pre
svega mOC osetanja i Tazlikova
nja vrednooti.
Pitanje:
Kad se gooori o 1/Jku,su obitno
se m!sll na onaj prvi dodir sub
jekta sa umetnlckim delom. O o
noj nesoesnoj (skoro) inkllnaciji
prema odredjenom delu. Ali ja
Vas mollm da kazete ndto vi.fe o
TRAJANJA
e ttk i s t a v. U vremenima
koja su odbacila deset boiJih za
povesti, koja nemaju u potpunootl
formulisane etic!ke principe. ukus
mofe postati, makar k.oliko to iz
giedalo paradoksaino, ; kategorija
morala.
Pitanje:
Nlje Ii navika na prlmanje :Je
dne odred;/ene vrste umetnlckih
dela iii tzvesnlh stilova op asnost
po ukus I njegov celovitlji N:woj?
Odgovor:
Ne vidim z-ato ,,navika prima
,:,ja umetnic!kih dela" ne bi ne
prekidno <' a z v I j a 1 a ukus, po
jedinaca ili kolektiva. Opasna su
zasicenja. Ali, mi nismo nac!Ja
koja Je stekla pravo d& govorl o
tome.

ODLOMCI MARGINAllJft
Odgovor: Zna. moderna umetnost sa oa. ipa,k crta;u ,,a,pstraiktn,e" il.i
svim postulatima (ukljutu;u<!i tu .,moderne" slike. Nl:/e II to simp
Da! Mislim da je o ulrusu i sen i ukm) ko;/e sobom donosi na!em tom jednog novae, UKUSA, kome
zibilltetu zaista vaino danas go modernom coveku, aamo :I logt se suprotstavlja jedan prevazi
voriti. Jer neki nauCnici u svetu can dalfi razvoj umetnosti i to d:/enl UKUS, poma lo mozda i re
tvrde da c!e 15 godina koje stoje oe ka sa sveukupno.!cu mlova u akcionaran, zadr.!avajucl i spre
pred nama, uslovljene brzim pro kojlma !lvi? cavajuci slobodnu manifestaciju
speritetom tehnike, pretstav!jat! modemijeg osecan;/a st>eta? .., U .svim.a. Vt'emenima, gZu moMa. d a ostvarlm. Sto viAe
vile n ego dva veka. ako se za tem pristajem na kompromise. tim su
po brzine uzme XVIII vek. Po ne Odgovor: post ;e na istt nactn dotekivala
Odgovor: poezt;/u t misao, i dok ove. u mi nevldljlviji pravac.1 cilj .te li
kima, petnaest buducih godina u nije...
tehnlc!kom l op&tedruAtvenom raz
Da! I danas se vec mote reel da
Raskorak izmedJu tkolske 111a svome toku koli ne prestaie ni
voju .bice ravne perlodu od hilja
je moderns umetnoot lzaila lz fa
stave i iivota pos!oji ne samo u kad,menjaju svoj ilk, svoj izraz Na .-ubu ho<'izonta gde se sa
du godlna. Ukus koji se inac!e u
ze borbe za svoju aflrmaciju. V!Ae
oblasti umetnic!kog vaspltanja vec svoj glas. doUe grlmasa glu staju juc!eriIBnjica I d&nafojica,
vek brzo menja, ako se uporedi sa
nije pitanje da Ii smo za novo ili
I u drugim ob!astima. UkoJi.ko su st! ootaJe uvek lsta, nepromenJe gde se vrii razmena, smena i
staro slikarstvo. Danas se postav na l nepoml na... razrac!unavanje lzmedju dveju
ostallm faktorima u tovekovom one pra;ktitnog karaktera I bltne
ilvotu, verovatno ce u buducih
lja pitanja da u umetnosti uop&te
za svakiddnji ilvot zajednice, taj Cudnovato je na kako rnalom generacija, pojmovi kao ,,veliki
15-20 godlna doziveti ogromne
otkriiemo ono Mo je c!oveku naJ
raskorak se brzo ukloni. Medju hroju predrasuda vecina ljudi, pisac'', 0 priznati autoritet" ltd.
promene I preobrafaje.
prisnije i Ato je najv!Ae umetnost
tim u apstraktmim oblaBtima na ozb!ljnih 1J.udi, u;v. ,.inte1ektu ne igraju nikakvu ulogu. Kao n.i
Rezultati ovih dubokih tran
i poezija. Da u tom ogromnom
nJega se .reaguje sporije Jer se on alnih radnika", osnlva svoju du sentimentalne simpatije. Istorija
svetu produkcije ljudskog duha hovnu ,ravnotefu, na .kalko mall kniiievnootl sa apotekarski po
sformacija u tehnitkom, druAtve otkrijemo umetnic!ke vrednosti, teie zapafa i jer je ponekad ne
nom I uote kulturnom razvoju jasno treba .Ji u takvoj nastavi broj konvencija takozvana inte redjanlm knjizevnlcima prvog,
pa 1bilo da su one nastale u doba Ugencija oslanja svoj sud. svoje drugog, treceg. .. reda, sa nu
svakako Ce finiti da fovekov sen pecinskog foveka iii danas u gra primenjivati kriterijume :!ivota ili
zibilltet, na kome ustvarl pocivaju kriterijume jedne postulirane, i u shvatanje sveta, svoje spavanje merisanim osobinama velikog,
djevinama koje zida L'Korblzje. nad svetom. Te predrasude nisu poluvelikog, cetv-rtvelikog, 00,..
svl pojmovl i element! o ukusu, Mis!im da umetnic!ki ukus mo zlvotu prevazidjene doktrine.
Jepom, rutnom I tako dalje, pre c!ak nl neke uoblic!ene dogme, minu velikog ,pesn!.ka, ta istorija
dernog foveka treba poomatrati Ne smatram da je loe to na vec navike u mlsljenju, nazori knjiievnosti, zajed:no sa svojom
trpl, po mom mliljenJu, nepred u !iretn smislu ri i ne svoditi
vidive promene. stavnik Joo uvek unooi u razred primljeni u ikolevci, u skolsklm devic!ans:kom posestrlmom teori
ga samo na primanje modeme u Milooku Veneru, premda bl bilo klupama, i neprovereni, ovde jom lmjiievnoot! . gde su isto ta
Mene, ikoji sam na neki nafin metnosti.
prlsustvovao .-adja.nju moderne dobro da pored nje uc!enicima po onde ebojeni jednlm tempera ko numerisani sastavni deloVi
umetnosti-slikarstva sa Plkasom, ka!e I Pikasovu ,,Gerniku". UoP mentom, doterani l u'kraenl psi ,.doh-o,r ukusa", - jedno je; a
poez!Je sa nadreaiizmom, radja PitanJe: te ne mlslim da bi dobar nastav hologiJom, I uvek dobro zaklo zlvot duh a sasvim je nesto dru
nju filma (uporedo sa radjanjem Moie !i u na ukm I na njegovo nLk smeo da se .,opredelj,uje" pro njeni, obezbedie.ni od oluja, go ...
nove tehnlke), lpak lznenadjuje sa brze .J<Tetanje uticatl vaspltanjem? tiv stare umetnosti za novu u maljsklh i madzemaljskih, koJe Covek kojl slobodno trail is
ko!ikom lakocom je danas ta mo metnost, kao Ato nlka'ko ne lbi bi ih raznele kao pepeo. otuda tinu, fovek koii lstinito trazl slo
dema umebnost postals naa sva smeo da c!inl 111! obrnuto. To bi vekovno ;z.gradjlvanje svih mo bodu, nailazeci na jednu od bez..
kodnevna iako je bila pre oko Odgovor: bilo, i to jeste, izraz primitivizma gucih zaklona, pa bili to oblako brojnih c!injenica koje se Jspre
20-30 godina pravi skandal I pri Ne verujem da se .ukus moie di a ne izraz idejne fvrstine i odre derl filozofSkih sistema iil dok c!avaju pred tom trainjom, u
padala je samo nekolicini egzalti daktic!ki, nekako Akolskim nafi djenostl. Ne treba odbaciti staru sati poetic!nih tradicija, bl<lkhau obliku neumrle ljudske gluposti,
ranih I ekscentrlcri.ih pojedlnaca. nom razvijati, nego samo celo umetnost vec stara shvatanja o zi kazuistrke ill vile. diletantiz zasleplje.nostl. kulkavic!luka idej
kupnim razvojem licriosti savre. umetnosti; razlikovati predrasude ma, izbe ruske due" ill kule
11 nog i moralnog, nepravde sv&.ke
menog foveka, kojoj. iivot u sva od simpatije, I simpatiju od stvar od slonove kosti pesnic!kih dua. vnste. - tai c!ovek obic!no hlIB u
Pltanje: nog dubokog razumevanja (do ko renesansne palate estetll!:kih kon tim trenutcima ogorcenosti I
kom sluc!aju daje lzvesnu def,ni
Zna8 ispun;/en;/e druitvene tivnu sadI'Zinu va.rlG1kols.ltih
funkci./e moderne umetnosti? (s menskih prootora. Jer, kao to u
vire ga se, medjuUm, rbez simpatije ni
kada i ,ne stiieJ.
cepcija ill skromn; kucercl pe
dagookih skleroza, zemunlce bl
zuc!nooti Jasno vidi I pravedno
govori.( Ovde, razume se, nije
obzirom da su :le neki woretitarl metnik .grad! svoj svet I svoje u rokratskih revnosti ill eskurlali a psiholookim momentlma,
Posle iskustava iz mllenijum istoriskih svetlnja. Meta!oric!no
stavljali u podred;/en polozaj u mebnlc!ko delo celokupnom Uc!noo o ogortenju i iuc!nosti Jednoga
skog razvoja umetnostl moiemo govoreci... ,,subjekta", gde govor1 zaintere
odnosu na prethodne umetnosti). cu, tako I onaj ko urnetni&o delo sa vetom sigurnoCu .govoritl o su
prima, mora ga primati isto tako Mini J lbi6u slike I slrulpture. To Apstraktna i devic!anska c!islo sovana sebic!nost, uvredjen 8 su
Odgovor: aktivno svim svojim biCem. Vas- je veliko preimuCStvo moderne 'ta duhovna. odrlavanje jedne Jeta, poniiena lil!:nost u najuiem
. tai:1Je ma kakvo ono bilo. nije u nepomuce.ne, iintegralne neuka smislu rem). Dezlnteresovana
'le
Pa moida moie i tako da se a staniu - ..p1 umetni&e teorije. NastaVi!l!.k 'koji
stvoriti Jednu celoV1tu lic! poznaje ta islrustva i tu teoriju - ljanosti, nisu mi ni:kada izgleda duhovna pobuna ne zaslepljuje,
fe. Ali ako Je neko u podredie- noot. Zato fovek mora loziU svoj li ni kao dovoljan cilj jedne de vec, naprotiv, otvara oc!i. l oba
nom polofaju, to ne ,bi bila mo- sopstvem napor u tom smISlu ... prlznajem da je to k.rupan zahtev sjava vidik, i d!.ktira rec; nada
i da je u praksi uglavnom Joi fik latnosti, nJ c!ak kao zadovoljava
derna umetnost, veC ona akadem- juce opravdanje za neuc!ce u hnute ist!nom...
ska kola je nekad bila vladajuci Pa l umetnlk .le pofao od. toga tivni ideal - lako ce shvatiti vi
swkobima koj! se namecu (,.Sua
ukus I za sebe monopolisala car- ito je jednom bio gledalac i glu t&lnoot i vrednost moderne umet
ve ,mari magno ... "), kao dovo Marko RISTIC
stvo lepog ... Ne ielim da me ne - a lac. I on stvarajuci obavlja o nostl. Jer dok se ne shvatl ume\.
Jjan motiv za ogradjiv,rnje 'Xi
ko pogresno shvatl. Sve ono Ato nj isti pooao koji bl inac!e njegov nost uote ne moie se shvatitl ni
1zvesnih relativnih numosti, kao
sam gore rekao nije 111ikakva gledalac, naprlmer, da je dmBG da moderns umetnost. F.oencija Je (Margl.na.lfje I-IV, mart-.no
alibi, kao razlog za ostanak u
doktrlnanna borbenost za tako- ra l vremena, da raspolaie !slim estetic!ki uvek lsta: umetnost. Ni e
kuli od slonove kosti. To ikulti vembar 1929; 0d fstog pt&c.p.,
zvano novo. Za mene je to prosta sredstvima, uradio. Tako umetnik ni modusi ispoljavanja mogu bit!
vlsanje c!istote (upravo jednog , Novi Sad, MS, 1957)
finjenica o prodoru m....oderne u- radi jedan izuzetan i nezamenljiv uvek razlic!lti: '\lmetnost pojedi
lainog c!istunstva) &ilo mi se
metnosti na tape! dana ... Umet- posao za sve !Jude. U tome je nje nih epoha. I utvrditi ita izaziva tu
uvek. l fin! mi se jos danas. .ikao
nic!ku istinu o liku strahota novo- gova univerzalnost. razlic!itost u okviru !slog - drugi
Je tefak problem pred 'kojim stoji stalclena basta gde cvetaju ka
ga tipa rata dao je Pil<aso, a ne melije Jndividuallsti&e psihol<>
neki akademski, bio on 'burZoasko Pitanje: , 111a nastavn!.k.
g!je. I to je jedno od onih dote
realisti<)k! IIJ! socijalistifko-reali Umetni&a 1eorija . Je ukratko rivanja, ukrasavanja p!asljivih
til!ld slikar. Oni vile ne raspola Sta mlsUw O nivou ukusa naJeQ
,avremenog toveka? Odnosno, mo- . vrlo sloiena l komphkovana. Za predrasuda. Integritet, medjutim,
fa sredstvlma da to lzraze. hteva ozbiljan rad I hc!nu obdare jedne nekonformistitke ideologi
ze Ii se on na nekl natin odredlti ncxst. T? ,nas c!esto prhoava .da
nekim vo!umenom? Moze H se iZ- Je. izvesna ma i preterana oset
Pitanje: merit! snaga senztblliteta naleQ "': od !Jh . s!oienih, sup!Jhuh p1ta lji-vost pred kompromisima, fi
n?a brammo jednostavmm, mrt stota moralnog stava, izgledaju
Zna8 Ii to da su nfihovl senzt savremenog oveka u odMsu na vim akademskim .shemama. Oci mi, naprotiv, kao neophodno
bilnl centri postal! neoset!jlvi za savremenoQ coveka evropske I .gJedno Je da bi nJih iz lkolske na- jemstvo za svaku duhovnu de
one unutrafoje valere naieg tlvo vanevropske kulture? stave trebalo !to pre uklonlti. labnost...
ta? Da im nedost aje lmput, ,a
vremenog zlvota i n;/egovog obll Odgovor: Izmedju .,modernih" dec!jih cr Ka krajnjem oslobodjenju wlh
kovanja u umetnostl? te!a i modeme umetnostl - onda moralnih realmosti, kfl krajnjem
Teiko je na sve to ovako brzo kada Je ona najneposrednija I naJ iskoriAtenju svth zapootavljenih
odgovoriti. Morao bi fovek malo u:obudljivlja - !ma doota zajednic! snags u c!oveku, ka omogucenju REDAKOIJA OVOG ,BROJA
Odgovor: da razmisll o tome . . . All Alo se 'kog.To je za savremenu ,umetnost realne slobode, vodJ ona linija ZAJKL;JUOElNo\ PIE 125 SEP
Da, ta'ko neito. Ja njima c!ak tire naAeg foveka, ja bih taj ter vel1,ki ikomplimenat ona c!uva in,ten dui koje blh !eleo da uputim,
pretposta1'1Jam jednu dobro snim min zamenio: ,.Na!! ljudl" koji su zivruu J,jubavika Zivotu, U51X>rnenu da upus'tim smisao svega onog TEJMBRA 1960 GODI'NE.
!jenu fotografiju ... do:!iveli burne, ,revolucioname na ljudsko detlnj&tvo, nostalgiju ka to mogu da pokuAam I donekle,

15