Aleksander Graham Bel

Aleksander Graham Bel je bio kotski naunik, pronalaza i inovator, najpoznatiji po svom
izumu, koji danas uglavnom svako domainstvo ima i koristi, a to je telefon. Roen je 3. marta
1847. godine, a umro 2. avgusta 1922. godine, od dijabetesa, u svojoj 75. godini ivota. Imao je
dva brata, i obojica su umrla od tuberkuloze. Iako je roen kao Alexander, u svojoj desetoj
godini, Bell je traio od svog oca da mu dozvoli da, kao i njegova dva brata ima srednje ime. Za
jedanaesti roendan, otac je odobrio njegovu molbu i dozvolio mu da, kao srednje ime, uzme ime
Graham, prema porodinom prijatelju kojem se mladi Bell divio. Meutim, blii roaci su ga i
dalje zvali Alek.

Muka strana porodice, njegov brat, otac i deda, bili su poznati po govornikim vetinama i
besedama, dok su njegova ena i majka bile gluve, to je u velikoj meri uticalo na Belov ivotni
rad. Njegova istraivanja o sluhu i govoru, navodila su ga na eksperimentisanje sa slunim
aparatima, a kao kruna tih brojnih eksperimenata je nagrada za prvi Ameriki patent, koju je Bell
dobio za pronalazak telefona 1876. godine.

Bell je smatrao da se pronalazak telefona nametnuo njegovom stvarnom naunom radu, pa je

stoga odbio da se on nalazi u njegovim studijama. Velik broj pronalazaka je oboleio Belov
kasniji ivot. Meu njima su i revolucionarni radovi na optikoj telekomunikaciji, brzim
hidrokrilcima (gliserima) i u vazduhoplovstvu. Godine 1888., Aleksander Graham Bel je postao
jedan od osnivaa National Geographic Society.

Jo kao dete, Alexander Graham Bell je pokazao svoj prirodni istraivaki duh, koji je rezultirao
sakupljanjem razliitih biljnih vrsta, kao i razliitim eksperimentima, ve u detinjstvu. Roditelji
njegovog najboljeg prijatelja iz detinjstva, imali su mlin i bavili su se mlevenjem penice za
brano. Mladi Aleksander je, zadovoljavajui svoju deaku znatielju, ispitivao ta se sve radi u
mlinu. Kada je uo da penica mora da proe kroz sloeni proces kako bi bila oiena od ljuske
i samlevena, dvanaestogodinji Bell se bacio na posao. U svojoj dvanaestoj godini, on je
napravio prvi ureaj za ienje penice, koji se sastojao od rotirajuih lopatica na ijim
krajevima su bile etkice za nokte, time izumevi jednostavnu mainu za ienje penice od
ljuske, a koja je koriena i mnogo godina kasnije.

Ve u detinjstvu, Bell je pokazao svoju osetljivu prirodu i talenat za slikanje, poeziju i muziku. I
bez privatnih i formalnih asova, Bell je savladao sviranje klavira i postao porodini pijanista.

Iako je obino bio tih, povuen i introspektivan, Bell je zabavljao goste glasovnim trikovima,
slinim govoru iz trbuha. Izuzetno pogoen majinim gubljenjem sluha, nauio je jezik
gluvonemih kako bi mogao da provodi vreme sa njom, tiho otkucavajui razgovore koji su se
irili porodinim salonom. Razvio je tehniku izgovaranja jasnim, izmenjenim glasom, direktno
na elo njegove majke, i na taj nain omoguio da ga majka uje relativno jasno. Njegova
zainteresovanost za majinu gluvou, odvela ga je u izuavanje akustike.

Otac ga je podravao u interesovanjima za govor. Godine 1863., otac je poveo svoje sinove da
vide jedinstveni automat, koji je razvio Sir Charles Wheatstone, a na osnovu radova Barona
Wolfganga von Kempelena. U osnovi, ovaj mehaniki ovek je proizvodio ljudski glas. Alek je
bio oduevljen, i odmah po dolasku kui je, uzevi kopiju Kempelenove knjige, zajedno sa
svojim bratom napravio linu automatsku glavu koja isputa glasove.

Dok je radio na harmonijskom telegrafu, eksperimentisao je sa fonautografom, mainom koja bi

mogla da crta oblike zvunih talasa na zamagljenom staklu, pratei njihove vibracije. On je
verovao da je mogue stvoriti talasaste elektrine tokove koji bi odgovarali zvunim talasima.
Meutim, jo uvek nije imao model koji bi potvrdio sve te pretpostavke.

Uz finansijsku pomo Sandersa i Hubbarda, Bell je bio u mogunosti da angauje Thomasa

Watsona kao asistenta i zajednikim snagama upustili su se u istraivanje akustike telegrafije.
Poetkom juna, 1875. godine, Watson je sluajno, od velikog broja cevica koje su se nalazile
pred njima, odabrao jednu, i Bell, koji se nalazio sa druge strane ice, uo je zvuk te cevi. Tada
je Belu palo na pamet da je moda ipak dovoljna samo jedna ica, da bi zvuk mogao da se
prenosi. Tako je otkrivena pretea telefona, koja je mogla da prenosi samo zvuke sline govoru,
ali ne i jasan govor. Uvaj uspeh ga je podstakao da vrlo brzo razvije patent po kojem je i dan
danas poznat.