Ashtanga yoga u oima poetnika

Ovog novembra, ba kada budem kretao put Indije, bie tano pet godina kako uim Ashtanga
Vinyasa Yogu. Da, zaista to jeste put uenja i zapravo to vie i dublje ulazim u ovu praksu ini se da je
zalogaj sve vei. Imam i jednu majicu na kojoj je Guruji-eva poruka koja sjajno opisuje ovaj sistem: One
lifetime is not enough. A ovako nekako je poelo...

Devojka mi je predloila da joj se pridruim na jogi na koju je upravo krenula. Kao i veina
mukaraca na prvu loptu sam je odbio glatko... ta e mi tako neto uz redovno plivanje i stotine
kilometara bicikla. Ipak, krenuo sam s njom da vidim kako to izgleda, makar da je ne bih odbio.

Na tom mom prvom asu, uitelj Ranko mi je pokazao pozdrave suncu, koje sam uvebavao
oko sat vremena. Koordinacija pokreta mi nije bila problem, ali viak kilograma jeste. Toga sam danas
svestan vie nego tada. Nakon prilino intenzivnih sat vremena pozdrava suncu probao sam da
"sednem u lotus". Kaem probao jer sam u tom trenutku bio ubeen da ne samo da tada neu uspeti
ve da moje noge nikad nee biti lagodno smetene u takvu poziciju. Iste veeri dobio sam najeu
upalu celog tela koju sam ikada imao. Ako ste ikada bili pod upalama miia da vam nije do pomeranja,
verujte - ovo je bilo gore od toga. Nije bilo dileme, ako hoe monu i teku stvar, eto je...

Prvi motiv za redovno vebanje, naravno, bila je vizija da u vremenom uspeti da svoje telo
dovedem u prihvatljivu formu. Sati i sati crtanja, te bespotedne ljubavi za arhitekturom, prvo uei a
onda i radei, ostavili su posledice. Te zime vaga je pokazivala 30kg vie nego ovog jutra. U stojeem
pretklonu (padangusthasana) tih prvih dana uspevao sam da dohvatim prste na nogama, jedva... o
nekim zahtevnijim asanama bilo je iluzorno i razmiljati Nakon nekoliko meseci Ranko mi je ve
pokazao veinu asana iz prve serije, od kojih sam veinu radio kao varijaciju, tj onoliko koliko sam u
tom trenutku mogao Bilo je i onih koje sam preskakao kako ne bih povredio kolena ili skone
zglobove. I to me je vuklo napred jer sam svaki put oseao neki mali, nekad jedva primetan ali meni
tako drag napredak.

Razumevanje i podrka nasmejanog Ranka nije ostavljala mnogo izbora na asove sam
poeo redovno da dolazim. Ono to me je zapravo "kupilo" nije samo Rankova neizmerna pozitivna
energija i evidentna posveenost poduavanju joge, ve oseaj da sam konano pronaao aktivnost
koja i jaa i istee telo, koja je na udan nain istovremeno i dinamina i statina, koja me iz asa u as
ispunjava nekom smirenou ali i izazovom. Tih prvih meseci sam se nasluao njegove uobiajene
reenice "samo vodi rauna o disanju, ono je vanije od toga koliko pravilno i duboko e ui u poziciju
asane" i rei Pattabhi Jois-a koje je Ranko uporno svima nama ponavljao "vebaj, vebaj i sve dolazi".

I ini mi se da je upravo ta neminovnost da se prihvati sama teina prakse i nemogunost da

se fiziki korektno uradi neka od asana zapravo inicirala promene koje su mnogo drastinije od fizikih,
a koje ljudima oko mene moda nisu tako evidentne koliko meni samom. Kockice su polako poele da
se slau Nakon prvih promena tela poela su ta suptilna pomeranja u pojmanju sveta, bez
preterivanja. Nekoliko meseci upornog vebanja, i gore pomenuta lotus pozicija (padmasana) postala
je meni dostina Kada se tako neto dogodi, kada prvi put uspete da uradite neto u ta ulaete puno
truda a za ta u startu mislite da je nemogue, onda rei Guruji-a "vebaj, vebaj i sve dolazi" dobiju
svoj puni smisao i dubinu. Klju je bio u strpljenju i upornosti, bez euforije i potencijalnog razoaranja
u startu.

Vremenom sam primetio prirodno strpljenje u svom ponaanju van asova, staloenost koju
nikad do tada nisam oseao, smirenost i oseaj ravnotee koji retko koja situacija moe da poremeti.
Taj mir i tiina za vreme asa, kada se dok vebamo uje samo disanje uz poneku uiteljevu instrukciju
oigledno su doneli promenu koja vie nije bila ona koju vodi misao ve svesnost i koncentracija na
ono to radimo, na sadanji trenutak. Kada opisujem radost nakon uloenog truda, ne mislim na onu
racionalnu komponentu koja se rukovodi ciljem, ve istinsku radost kretanja stazom, na kojoj se ukae
napredak kao neki putokaz i znak da ste na dobrom pravcu, znak za koji se ne vezujete ve kojem se
osmehnete i nastavite dalje

Mogu slobodno i sa sigurnou rei da je ashtanga postala moja ivotna praksa. U

meuvremenu dosta ljudi je dolo i poelo da veba jogu sa nama. Jo je vie onih koji su probali i
odustali. I manje ili vie svi su poeci slini iako svako kree sa razliite polazne take. Zapravo mi se ini
da se samo na fizikom nivou razlikuju promene, dok one dublje, sutinske koje dou nakon nekog
vremena zapravo vezuju sve nas, nevezano za to koliko su intenzivne i korenite, bez obzira na to da li
neko prvog asa moe samo da dotakne pod ili moe da bez napora stavi obe noge iza glave. Peta je
godina kako redovno vebam, od toga vie od tri godine 6 puta nedeljno. Danas mislim da sam
poetnik vie nego nakon par nedelja vebanja i radujem se tome jer volim da uim.

Dosta me ljudi pita ta je to to praktikujem. Nakon to im u par rei objasnim ta je astanga

yoga, predloim im da dou i probaju jer jedino tako mogu znati da li je to neto to vredi uiti. esto
ujem dve vrste odgovora, nekad ak oba od iste osobe: "meni treba neto dinaminije od joge " i
"nisam ja za to, ja imam snage ali su mi prirodno skraene tetive". Takoe nekolicina koji su imali sline
odgovore su doli i poeli da vebaju i sami su iznenaeni napretkom, dinaminou, izazovom koje
ova praksa nosi. A potreban je bio samo taj prvi korak, ba kao i meni.

Sutina je definitivno staza kojom idemo, a ne cilj kojem teimo, pa je tako enja za ciljem
zamenjena radou putovanja na kom smo.

Milo, jul 2013