Gimnazija Pirot

Laboratorijske vezbe iz fizike za

drugi razred

Mentor: Ucenik:
Nina Jovanovic Dusan Cvetkovic

Pirot, jun 2010.

Red.
br. Naziv vezbe
vezbe
Odredjivanje Avogardovog broja
1.
Rejlijevim ogledom

2. Upoznavanje Omovog zakona

Merenje otpora Vitstonovim mostom

3.
 Odredjivanje Avogardovog broja Rejlijevim
ogledom
Potreban pribor: posuda za vodu, dve menzure, lenjir,kapaljka, rastvor
oleinske kiseline, likopodijum.

Pomocu Rejlijevog ogleda moguce je proceniti linearne dimenzije

molekula. Ogled se zasniva na cinjenici da se neka ulja organskog porekla
razlivaju na povrsinu vode, tako da grade veoma tanke (monomolekulske)
slojeve. Debljina takvih slojeva je, drugim recima, jednaka precniku
molekula.Ako se kap ulja, poznate zapremine Vo , razlije po povrsini
vode,formirace se sloj povrsine S i debljine d. Posto su zapremine kapi i
sloja jednake, Sd=Vo, bice:

V0 0.0025 Vk
d= =
S S

Radi odredjivanja precnika jednog molekula ulja treba, dakle,

izmeriti zapreminu jedne kapi ulja i povrsinu ulja razlivenog na povrsini
vode.

Zapremina jedne kapi ulja moze se izmeriti, izmedju ostalog, tako

sto ce se kapaljkom (pipetom) ubaciti u n kapi u menzuru, koja ima
podelu od 0,1 do 0,2 ml, sve dok se u menzuri ne nakupi 1 ml (1cm3)ulja.
V
Zapremina jedne kapi tada je Vk = nk
n
Povrsina monomolekulskog sloja odredjuje se na sledeci
nacin:velika, cista posuda (npr. tacna za fotografiju) napuni se vodom cija
je dubina otprilike 1cm. Na celu povrsinu vode pospe se cvetni prah
(likopodijum) ili fino sprasena kreda odnosno pluta. Pri pazljivom
otkidanju jedne kapi iznad centra posude, obrazovani sloj na povrsini
vode potiskuje prah ka zidovima posude.

Na povrsini vode unutar formiranog sloja nema praha, vec je on

rasporerdjen po obodu (priblizno po krugu) povrsine monomolekulskog
sloja. Ova povrsina lako se meri na pogodan nacin; merenjem precnika
kruga, na primer. S = r 2p

Avogadrov broj odredjuje se pomocu poznatog precnika molekula,

ali je gustine (p=890kg/m3) i mase jednog mola (M=0,282kg/mol)
oleinske kiseline:
M
Na =
rd 3

Napomene u vezi s tehnikom rada:

Ukoliko bi se za izvodjenje ogleda koristila cista oleinska kiselina,
posuda za vodu trebalo bi da bude, za laboratorijske uslove, dzinovska.
Zato se pri izvodjenju ogleda koristi rastvor oleinse kiseline u alkoholu, u
kojem oleinska kiselina zauzima, na primer, 1/400 deo zapremine. Ovaj
rastvor dobija se tako sto se u menzuri izmeri 5cm3 oleinske kiseline i
95cm3 alkohola (rastvor1) . Zatim se rastvor iz menzure sipa u cisu bocu i
dobro promucka. Iz boce se, potom, odmeri menzurom 5cm3 rastvora i
razblazi se sa 95cm3 alkohola (rastvor2). Ovaj, zadnji rastvor se koristi za
izvodjenje Rejlijevog ogleda.
Prah od krede ili plute moze da se dobije struganjem krede (plute)
finim brusnim papirom.
 C18 H 34O2 - oleinska kiselina N = nNa
n - broj kapljica rastvora N =1
Vnk - zapremina
red. br. n
n kapljica
Vnk rastvora
Vk [cm3] Vo [cm3] Vo [m3] 2r [cm] r [cm] 1
merenja jedne[cm 3
] r [m] Na =
Vk - zapremina kapljice rastvora n
V0 - zapreminski75udeo0.8
oleinske kiseline u jednoj kapljici rastvora m
1 0.01067 2.6675E-05 2.6675E-11 21 10.5 0.105 n=
V 2 75 0.8 0.01067 2.6675E-05 2.6675E-11 20.5 10.25 0.1025 M
Vk = nk 3 75 0.8 0.01067 2.6675E-05 2.6675E-11 19.5 9.75 0.0975 m = rV0
n 4 75 0.8 0.01067 2.6675E-05 2.6675E-11 19.8 9.9 0.099
2r - precnik rV0
5 monomolekulskog
75 0.8 0.01067 sloja2.6675E-05 2.6675E-11 20.8 10.4 0.104 n=
r - poluprecnik monomolekulskog sloja M
M
S = r 2p Na =
rV0
w (C18 H 34O2 , rastvor1) = 5cm3 : ( 5 + 95 ) cm3
V0 d 3
w (C18 H 34O2 , rastvor1) = 1: 20
M
w ( rastvor1, rastvor 2 ) = 5cm3 : ( 5 + 95 ) cm3 Na =
rd 3
w ( rastvor1,drastvor
S [m2] [m]
2 ) = 1: 20
Na
Nasr = 5.74145E + 23mol -1
w (C18 H 34O2 , rastvor 2) = w (C18 H 34O2 , rastvor1)gw ( rastvor1, rastvor 2 )
DNa = Nasr - Namax = 5.741 - 4.472 10 23 mol -1
w (C H O , rastvor 2) = 1: 400
0.034619
18 7.70542E-10
34 2 6.92581E+23
1: 400 = x :100
0.03299 8.08588E-10 5.99346E+23 DNa = 1.269 g10 23 mol -1
0.02985 8.93646E-10 4.43979E+23 Na = Nasr DNa
x = 0.25
0.030775 8.66771E-10 4.86571E+23
U 100cm
0.033962 3
rastvora nalazi
7.85431E-10 se 0.25cm3
6.53935E+23 Na = (5.741 1.269)1023 mol -1
oleinske kiseline
V0 : Vk = 0.25 :100 DNa
d ( Na ) = 100%
V0 = 0.0025Vk Nasr
V0 0.0025 Vk d ( Na ) = 2.2%
d= =
S S
 Upoznavanje Omovog zakona
Potreban pribor: voltmeter, ampermetar ili miliampermetar, otpornik,
reostat, izvor struje, zica za povezivanje.

Princip vezbe i postupak. Omov zakon moze se proveriti pomocu

elektricnog kola koje je prikazno na sl. 14. Kao sto se vidi, pored
provodnika (R), kroz koji propustamo struju i na kome proveravamo
Omov zakon, potrebni su jos izvor struje, voltmeter (V), ampermetar (A) i
reostat (Re). Pomeranjem kliznog kontakta reostata menja se jacina struje
u kolu, kao i u provodniku R, a na taj nacin i napon U na tom provodniku.

Unapred se
odaberu
podesne
vrednosti
jacine struje,
na primer: 0,1
A, 0,2 A, 0,3
A, koje se
ocitavaju na
Grafik zavisnosti jacine
struje od napona
ampermetru
A. Istovremeno se na voltmetru V ocitavaju odgovarajuce vrednosti
napona na provodniku.dobijeni rezultati beleze se u prikazanu tabeli, na
osnovu koje se crta grafik (sl.15) Tabela rezultata merenja
zavisnosti jacune struje i od napona U. I U U/I
(A) (I) ()
Za metalne provodnike, kao sto je
1.
poznato,
odnos U/I je konstantan ako se 2.
temperatura 3.
ne menja, to jest treba da bude: 4.
5.
Konstantnost ovoga odnosa za
isti U1 U 2 U 3 provodnik znaci da je jacina
= = = const = R
struje i I1 I2 I3 srazmerna naponu, a to
predstavlja Omov zakon.Grafikon
zavisnosti struje od napona je tada prava linija.medjutim, zbog ogranicene
tecnosti merenja, tacke na grafikonu mogu, u vecoj ili manjoj meri, da
odstupaju od prave linije.Ta odstupanja mogu poticati od toga sto se
istovremeno mere napon i struja, kao sto pokazuje sledece razmatranje.

Kada je voltmeter prikljucen neposredno na

provodnik R, kao sto je to prikazano na sl.
14, ampermetar pokazuje jacinu struje
I=Iv+Ir, dakle, zbir jacine struje kroz
voltmeter (Iv) i kroz provodnik (IR).
Vrednost I, ocitana na ampermetru, veca je
od IR, te ce odgovarajuca tacka na grafiku
biti zbog toga iznad prave linije. Ako se,
pak, voltmeter prikljuci kao na sl. 16, napon koji on pokazuje bice veci od
napona otporniku R za IRa, gde je Ra unutrasnji otpor ampermetra, te
ce odgovarajuca tacka na grafiku biti ispod prave linije. U oba slucaja,
znaci, mora se izvrsiti korekcija rezultata, u koliko su greske koje poticu
od instrumenata suvise velike.

red.br. U
I [A] U [V] [ W]
merenja I
1 0.12 0.5 4.167
2 0.19 0.8 4.211
3 0.38 1.6 4.211
4 0.43 1.85 4.302
5 0.4 1.75 4.375

U U1 + U 2 + U 3 + U 4 + U 5
=
I 5
U
= 4.25W
I
U U U
D = - max
I I I
U
max - vrednost koja najvise odstupa od srednje vrednosti
I
U
max = 4.375W
I
U
D = 4.25W - 4.375W
I
U
D = 0.125W
I
U U U
= D
I I I
U
= ( 4.25 0.125 ) W
I
U
D
d = I 100%
U
I
0.125W
d= 100%
4.25W
d = 2.94%
GRAFIK
 MERENJE OTPORA VITSTONOVIM MOSTOM

Potreban pribor: letva sa zicom i kliznim kontaktom, dva otpornika,

izvor struje, mikroampermetar i zice za povezivanje.

Princip vezbe i postupak.- Otpor provodnika moze se odrediti iz merenja

jacine struje i napona. Na osnovu opisanog nacina proveravanja Omovog
zakona, moze se dobiti vrednost otpora, ali je takav rezultat cesto
nedovoljno tacan.

Nedostatci takvog nacina merenja otpora nepostoji kod takozvanih

nultih metoda, u koje spada i merenje otpora pomocu Vitstonovog mosta.
Pored toga, kod nultih metoda tacnost rezultata merenja ne zavisi od
tacnosti instrumenata, jer se njime ne vrsi merenje: instrument sluzi jedino
da se utvrdi ima li stuje u jednom delu kola.

Princip metode merenja otpora Vitstonovim mostom sastoji se u

sledecem.Dva provodnika (sl.17a) prikljucena su paralelno na izvor struje
cija je EMS, na primer, 2V, a unutrasnji otpor zanemarljiv.

Tada je tacka A na potencijalu 2V, a tacka B na potencijalu 0V,

tako da je UAB=2V, sto znaci das u naponi na oba provodnika jednaki. U
nekoj tacki C provodnika 1 potencijal je nizi nego u tacki A, ali je visi u
tacki B. Ako je napon UAC=0,6V, na primer, onda je C na potencijalu
+1,4V. U nekoj tacki D provodnika 2, potencijal je takodje nizi nego u A i
ako je, na primer, UAD=1,2V, on iznosi +0,8V. Znaci, potencijal tacke C
visi je od potencijala tacke D za 0,6V. Ako se ove dve tacke spoje
(,,premoste) mikroampermetrom, kroz njega ce teci struja od C ka D(sl.
17b).truje jacine i koja dolazi iz izvora grana se u tacki A na dva
dela:struju kroz provodnik 1, jacine I1, i stuju kroz provodnik 2, jacine I2.
U tacki C struja I1 se takodje grana:jedan deo ide kroz
mikroampermetar(IM), dok ostatak I3 ide u tacku B. Stuja I4 ocigledno je
jednaka I2 + IM.

Ako se tacka D izabere tako da je njen potencijal isti kao potencijal tacke
C, nece biti razlike potencijala izmedju tih tacaka i kroz mikroampermetar
nece teci struje. Tada je jacina struje I1 ista u celom provodniku 1;u celom
provodniku 2 struja je takodje iste jacine I2. Kaze se da je ,,most u
ravnotezi. Posto su C i D na istom potencijalu, ocigledno je da su
UAC=UAD i UCB=UDB.
Pri ovakvim uslovima moze da se odredi nepoznati otpor Rx jedne grane
(na primer, grane AC, sl. 18) ako su poznati otpori R2, R3, R4 ostalih grana.
Na osnovu Omovog zakona:
UAC=I1Rx, UCB =I1R2,
UAD=I2R3 i UDB=I2R4
pa je: I1RX=I2R3, I1R2=I2R4.
R3
Deljenjem ovih jednacina dobija se da je : RX = R2
R4

Umesto otpornika R3 i R4,

kod Vitstonovog mosta se cesto
upotrebljava jedna zica
konstantnog preseka, duzine 1m,
otpora reda 1. Ispod zice,
zategnute izmedju dva masivna
metalna stezaca, nalazi se
miliampermetarska skala (sl. 19).
Pomeranjem kliznog kontakta K,
koji je povezan sa
mikroampermetrom, pronalazi se
tacka (D), koja je na istom
potencijalu kao tacka C. tada je struja kroz mikroampermetar jednaka nuli
i njegova kazaljka je na nultom podeljku. Posto su

l1 l2
R3 = r i R4 = r , sledi:
S S

l1
RX = R2
l2

Prema tome, da bi se pomocu Vitstonovog mosta odredio

nepoznati otpor Rx, potrebno je poznavati vrednost otpora R2 i odrediti
duzine l1 i l2 kad je most u ravnotezi. Otpor R2 treba da ima takvu vrednost
da se pri postignutoj ravnotezi l1 ne razlikuje mnogo od l2, jer je tada
tacnost merenje pomocu ove metode veca.

DRX
Relativna greska rezultata merenja d izracunava se iz formule:
RX
DR Dl Dl
d= 2+ 1+ 2
R2 l1 l2
gde su DR2 , Dl1 i Dl2 aposolutne greske odgovarajucih velicina.
 merenjared. br.
R2 [] L1 [cm] L2 [cm] L1/L2 Rx []

1 33 77.7 22.3 3.48 114.98

2 47 71.3 28.7 2.49 116.76
3 68 63.5 36.5 1.74 118.3
4 100 53.7 46.3 1.16 115.98
5 150 43.8 56.2 0.78 116.9
6 220 34.6 65.4 0.53 116.39
7 330 25.4 74.6 0.34 112.36
8 470 19.4 80.6 0.24 113.13
9 680 14.5 85.5 0.17 115.32
10 1000 10.1 89.9 0.112 112.35

Rx1 + Rx2 + ... + Rx9 + Rx10

Rx =
10
Rx = 115.247W
DRx = Rx - Rxmax
Rxmax - vrednost koja najvise odstupa od srednje vrednosti
Rxmax = 118.3W
DRx = 115.247W - 118.3W
DRx = 3.053W
Rx = Rx DRx
Rx = 115.247W 3.053W
DRx
d= 100%
Rx
3.053W
d= 100%
115.247
d = 2.65%