Agresivnost kod dece

U praksi psihologa u predkolskoj ustanovi, zakljuili smo da je najdominantniji razlog

agresivnog ponaanja na ovom uzrastu snano podsticanje agresije kao prihvatljivog i
poeljnog ponaanja od strane roditelja. Nedostatak ljubavi, kao i elja za privlaenjem
panje i dalje je jedan od estih razloga agresije.

Pre nego krenemo sa objanjenjem faktora, naina ispoljavanja i metoda suzbijanja

agresivnog ponaanja kod dece, neophodno je rasvetliti sam pojam agresivnosti. Naime
postoji oblast psihologije, tanije socijalna psihologija, koja izuava drutveno ponaanje i
koja bogato opisuje i objanjava mnogobrojne motive koji pokreu na interakciju. Za ovu
oblast psihologije prvenstveno su od interesa socijalni motivi. To su motivi koji se mogu
zadovoljiti samo direktnom interakcijom sa drugim osobama, pokreu na socijalno ponaanje,
zatim to su motivi koji poivaju na psiholokim potrebama i zajedniki su veem broju ljudi.
Vano je istai sledee: da ne doprinose svi socijalni motivi razvijanju skladnog odnosa meu
lanovima drutva. S tim u vezi postoje i oni socijalni motivi koji dovode do sukoba i
sporova i samim tim oteavaju skladno funkcionisanje drutva. Neki autori razlikuju
pozitivne socijalne motive koji utiu na drutveni razvitak i one socijalne motive koji taj
razvitak oteavaju (npr. motiv borbenosti i agresivnosti). Bitno je istai sledee: da
razlikujemo dve grupe socijalnih motiva motiv za vezanou sa drugim ljudima i motivi
usmereni na obezbeenje line egzistencije. Postoje odreeni oblici socijalnog ponaanja koji
nisu pokrenuti smo jednim motivom. Jedan od takvih oblika socijalnog ponaanja jeste i
agresivno ponaanje.

Poreklo agresivnosti moemo posmatrati kroz odreene psiholoke teorije. Instinktivistika

shvatanja vide izvor agresivnog ponaanja u odreenim osnovama instinktima. Naime Frojd
celokupne aktivnosti oveka vidi u instinktima. Prema S. Frojdu iz instinkta smrti izvire
agresivni nagon. Ana Frojd i Hartma opisuju agresivnu energiju koja se stalno stvara u
organizmu i ako se ista ne neutralie, ili ne oslobodi kroz neku socijalno prihvatljivu akciju,
doi e do agresivnog ponaanja. Agresivnost se esto objanjava putem frustracione teorije
agresivnosti. Prema ovoj teoriji do same agresivnosti dolazi usled spreavanja zadovoljenja
potreba i motiva. S tim u vezi dosta je dokaza da upravo spreavanje zadovoljenja motiva i
postizanje postavljenih ciljeva kod oveka izaziva agresivna oseanja (ne moraju uvek
otvoreno da se ispoljavaju), ali izaziva i agresivne postupke. Postoje teorije koje agresivnost
posmatraju kroz ulogu uenja. From u svojoj knjizi Anatomija ljudske agresivnosti zastupa
shvatanje da su izvori agresivnosti naslee i uenje. Prema Fromu postoje dve vrste
agresivnosti. Prva je uroena tzv. odbrambena ili benigna, zajednika je ljudima i ivotinjama
i javlja se u vidu agresivnih impulsa prema onima koji ugroavaju nae vitalne interese. Za
ovu agresivnost se moe rei da je benigna, jer je bioloki korisna i prestaje im prestane
pomenuto ugroavanje. Druga vrsta agresivnosti tzv. destruktivna ili maligna je steena i
zajednika je samo ljudima.

Karakteristino za ovu vrstu agresivnosti jeste postojanje zadovoljstva u povreivanju drugih,

u nanoenju zla drugima i u unitavanju. Dva ekstremna oblika destruktivne agresivnosti jesu
sadizam i nekrofilija. Uenje kao osnovni izvor agresivnog ponaanja naglaavaju i pojedine
bihejvioristike teorije. Ovo shvatanje naroito razrauje svojim istraivanjima i
eksperimentima Bandura koji govori o efektu imitacije koji podrava agresivno ponaanje.
Tanije Bandura istie znaaj opservacionog (uenje na osnovu posmatranja tueg ponaanja)
ili vikarijskog (pomono ili posrdno) uenja. Posmatrano ponaanje postae sopstveno
ponaanje tek ako ono bude potkrepljeno, a to upravo dolazi u onim stuacijama kada subjekt
koji posmatra tue ponaanje i uoava da je ono nagraeno, zamilja i ocenjuje da, kada bi se
on na taj nain ponaao, moe postii odreenu nagradu.

Moe se zakljuiti da danas postoje razliite teorije o ljudskoj agresivnosti. Iz navedenog

mnogi psiholozi agresiju definiu kao odgovor na frustraciju, neki pak da je ona deo
genetskog paketa, a neki autori smatraju da se stie posredstvom uenja. No ono u emu su
mnogi autori saglasni jeste da je agresivnost deo ljudske prirode i da je, u veoj ili manjoj
meri, svi posedujemo. Kad je re o agresivnosti kod dece ranog uzrasta, odnosno maliana od
jedne do tri godine brojni su razlozi agresivnosti kod dece, ali se mogu podeliti u dve velike
grupe. Sa tim u vezi postoje unutranji i spoljanji uzroci agresivnosti kod dece. Jedan od
najeih unutranjih uzroka je potreba deteta za skretanjem panje na sebe. Kada se dete
osea da nema dovoljnu kontrolu nad okolinom, da mu se ne poklanja dovoljno pljnje, tada
se kod deteta javlja oseaj nesigurnosti. Iz elje da privue panju na sebe, dete pribegava
agresivnom ponaanju. Takoe, kod dece ovog uzrasta nije jo potpuno razvijen govor,
samim tim i sposobnost verbalnog reavanja konflikta, ali u krajnjoj liniji nije razvijena ni
sposobnost izraavanja potreba. Iz predhodno pomenutog razloga deca poseu za
agresivnim ponaanjem (ugrizu drugoga bez nekog vidljivog povoda da izraze ljubav,
neslaganje...). Nekada su ti unutranji uzroci potpuno bezazleni npr. proizilaze iz oseaja
gladi, neispavanosti i bolesti. Egocentrizam i nesposobnost predvianja posledica, koji
karakteriu ovaj uzrast, takoe dovode do agresije. Moda e detetu biti ao kada se drugar
rasplae, ali ono jo ne moe da pretpostavi ovu neprijatnost i da moe da je izbegne tako to
e se uzdravati od udarca upuenom tom istom drugaru. Najjai spoljanji faktor, kako na
ovom, tako i na starijim uzrastima jeste nasilje i agresivni modeli kojim je dete okrueno u
porodici, zatim gledajui neprimerni sadraj za deji uzrast na televiziji ili igrajui
kompijuterske igrice koje obiluju agresivnim sadrajem. Ono to je veoma bitno to je vaspitni
stav. Vaspitni stav je jedan od moguih uzroka agresivnog ponaanja ako roditelj ne daje
detetu jasno do znanja da je agresivno ponaanje nedozvoljeno, dovodi do toga da agresija
ostaje u repertoaru ponaanja deteta kao legitiman nain izraavanja potreba.

Kada je re o napadima besa kod maliana, samo prvi put kada se desi napad besa on se desio
spontano, jer je dete jednostavno preplavilo oseanje sopstvenog besa, koji je kulminirao.
ak i samo dete moe da se uplai siline te emocije, pa e se rasplakati. U takvoj situaciji,
kada se bes javi prvi put, dete treba umiriti. Meutim ono to je kljuno u ovakvim
situacijama jeste rekcija roditelja ili staratelja u odnosu na dete pri tom prvom napadu besa.
Pozitivna panja (objanjenje, ubeivanje, maenje, smirivanje...), ili pak negativna panja
(grdnja, udaranje, pretnje, vreanje) roditelja u odnosu na dete predstavljaju potkrepljenje,
odnosno nagradu za ovakvo ponaanje deteta. Bilo da mu roditelj poklanja tu pozitivnu ili
negativnu panju, dete poinje da percipira da je uspelo da skrene panju i to mu je dovoljan
razlog da nastavi sa novim povremenim napadima besa. Bes poinje sve vie da dobija na
intenzitetu.

Nakon to je dete napunilo dve godine smatra se dovoljno zrelim da odloi zadovoljenje
potreba i da dobije odgovor ne. Znai da roditelje dvogodinjaka ne bi trebalo preterano da
uznemirava injenica da njegov dvogodinjak besni, jer mu je upravo neto zabranjeno. Bitno
je da roditelji ostanu neuznemireni kada se desi napad besa. Ukoliko se dete baca na pod, ili
pokuava da udari nekog, svakako da roditelji treba da paze da dete ne povredi sebe ili druge,
ali u principu najbolji lek za napad besa je ignorisanje. Ukoliko roditelj poklekne pred
besom svog deteta, dete dobija jasnu poruku da je nagraeno za takvo ponaanje, da moe da
postigne ono to eli dramatinim napadima besa, te e od tada, pa nadalje, svoje ispoljavanje
besa koristiti potpuno svesno i namerno. Sve zavisi od odlunosti i doslednosti roditelja.
Od preventivnih mera koje pomau da ne doe do agresivnog ponaanja jeste i
preusmeravanje deije energije na fizike aktivnosti (igre na sveem vazduhu, etnja,
ukljuivanje u sport). Igre poput crtanja prstima po pesku, oblikovanje testa ili plastelina
poznate su po tome to omoguavaju detetu da se oslobodi agresije. Na kraju roditelji ne bi
trebalo da zaborave blagotvornost tzv. kvalitetnog vremena koje provedu sa svojim detetom
vreme kada su potpuno usmereni na svoje dete, kroz igru, razgovor. Takoe treba uiti decu
da je bes prihvatljivo oseanje, da je nezdravo potiskivati ga, ali je neprihvatljivo ispoljavati
ga kroz destruktivno ponaanje, nanosei bol drugima ili pak ispoljavati ga kroz
autodestruktivno ponaanje.

ta je pasivno agresivno ponaanje? Pasivno agresivno ponaanje karakterie odsustvo

otvorene agresije, ali rtva moe jasno da oseti atak na svoju linost putem svakodnevnog
ponaanja upravo pasivno agresivne osobe. Kod mladih je ovo ponaanje najprisutnije u
pubertetu. Neka od sledeih ponaanja su primeripasivno agresivnog ponaanja: pasivno
slua samo ono to on hoe, usporeno kretanje kada treba da izvri neki zadatak, namerno
zaboravljanje, sluajna destrukcija, ponaanje koje je ili neodgovarajue ili ga izvodi na
pogrean nain, este pritube.

Mogui uzroci ovog ponaanja mogu biti nisko samopouzdanje, bes ili je pak dete nauilo da
na taj nain privlai panju . Jedan od razloga moe biti i da je dete naueno da nije u redu da
ispoljava otvoreno bes ili frustraciju (roditeljska reakcija na bes je bila: Ne govori tako,
Prekini ili u te oamariti). Cilj pasivno agresivnog ponaanja kod dece je uglavnom
skretanje panje ili elja da se poljulja roditeljski autoritet. Kada ste sigurni da se vae dete
ponaa pasivno agresivno, izbegnite kanjavanja i grdnju. Skretanje panje na takvo
ponaanje na bilo koji nain pojaava ovo nepoeljno ponaanje. Ostanite mirni jer znate
zato se dete ponaa tako cilj je skretanje panje!

Moe se zakljuiti da je agresivno ponaanje definitivno nepoeljno i neprihvatljivo u

dananjem drutvu. Prvo bi odrasli trebali da prihvate ovu civilizacijsku injenicu kako bi i
deca odrastala okruena pozitivnim primerima i sadrajima. To ne znai da su emocije besa i
nezadovoljstva neprihvatljive, one su neizbeni deo svaijeg ivota. Meutim agresija ne
dovodi do konstruktivnog prevazilaenja problematinih ivotnih situacija i stanja (emocija
besa, gneva i nezadovoljstva...). Dakle agresija je zaista nepotrebna vetina koja treba da
krasi ponaanje dece. Ono to je mnogo vanije jeste podsticanje emocionalne inteligencije, a
obuhvata osobine kao to su: empatija, izraavanje i razumevanje oseanja...

TA RODITELjI DA RADE

Roditelji su model svojoj deci i posmatrajui ih, deca izgrauju svoje obrasce ponaanja. To
znai da sami roditelji treba da putem asertivne komunikacije reavaju konflikte, te e tako
predstavljati pozitivan primer svojoj deci. U sluaju da se dete udara, grize, neposredno posle
takvog ponaanja treba da sledi jasno i nedvosmisleno neodobravanje takvog ponaanja, treba
da sledi kazna. To ne znai da treba pribegavati fizikom kanjavanju deteta, jer tako uimo
dete da je zapravo agresija prihvatljiva. Kada se deca meusobno tuku, prekinite odmah i
pomozite deci da utvrde i verbalno izraze u emu je problem i pomozite im da verbalnim
putem izraze svoje potrebe i ree problem na konstruktivan nain. Na primer, esto se deca
potuku zbog igrake, a na je zadatak upravo da dete naui verbalno da reava svoj problem
tako to emo ga nauiti da pita, tanije upuujemo mu rei hteo si njegovu igraku? Pitaj ga
da li smem?, traite od deteta da ponovi reenicu koju ga uite kako biste bili sigiurni da je
sposobno da se verbalno izrazi. Nakon vie ovakvih uenja deteta socijalnim vetinama,
svakako dolazi do rezultata. Ne zaboravite da pohvalite dete za uspeh u tome! Kada je vae
dete besno uite ga da stane i izbroji do deset pre nego to bilo ta uradi na taj nain ga
uite samokontroli. Podsetite ga svaki put kada se razljuti da to uradi. Ne insistirajte da dete
treba odmah da ima pozitivna oseanja prema deci sa kojom se do malopre tuklo. Pustite ga
da se malo smiri. anse da postane prijatelj sa tom decom su vee nego to mislite. Koristite
bliskost za kontrolu agresivnog ponaanja i oseanja. Kada osetite da dete gubi kontrolu,
lagano i tiho mu se pribliite. esto vae smireno prisustvo moe biti dovoljno da smirite
dete. Naroito je vaan dodir - dodir i prepoznavanje oseanja koja nasluujete iz ponaanja.

MOTIV BORBENOSTI

esto se sa ovim motivom izjednaava agresivnost. Naime, o agresivnosti govorimo onda

kada je cilj aktivnosti da se nanese teta nekom drugom ili da se neko drugi povredi, a kod
motiva borbenosti je karakteristino to da se putem kompetencije sa drugim ljudima nastoji
ostvariti neto emu se tei. Jedan deo autora smatra da je motiv borbenosti uroeni motiv.

NEPRIMERENI SADRAJI

Bitno je spomenuti da u dananje vreme sve vaniji uzrok agresivnog ponaanja kod dece
postaje i neprimerna koliina gledanih filmova, neprimernih crtanih filmova, zatim igranje
kompjutrskih igara koji su prepuni agresivnog sadaja. esto roditelji, ne iz zle namere, ne
pridaju dovoljno znaaja sadraju koji se plasira putem medija i video igrica. A injenica je
da upravo destruktivni sadraji ulaze neobraeni u deiju podsvest, koja onda tei
rastereenju, a to najee, i naalost, izaziva kod dece destruktivno ponaanje. U razvoju
agresivnost se pojavljuje vrlo rano npr. ve na uzrastu od dvanaest meseci. Moemo rei da
se u razliitim fazama razvoja agresivnost razliito i manifestuje.

PRIVLAENjE PANjE

Kada se govori o agresivnosti maliana starijih od tri godine, svi ovi pomenuti razlozi
agresivnog ponaanja vae i za starije uzraste. Egocentrizam je i dalje prisutan kod dece, pa
samim tim i slabija sposobost empatije, odnosno uivljavanja u emotivno stanje deteta prema
kojem se ispoljava agresivno ponaanje. Nedostatak ljubavi kao i elja za privlaenjem
panje i dalje je jedan od estih razloga agresije. Takoe, roditelji, ne tako retko, porukama
koje alju mogu izgraditi kod deteta miljenje da je svet kao jedno nesigurno mesto, koji je
podenjen na agresore irtve i da je, naravno, bonje opredeliti se da budete ovo prvo. Tako
deca iako ih neko, recimo sluajno udari, odgovaraju agresivnou, ni ne pomisle da se to
desilo sluajno. I zaista, u praksi psihologa u predkolskoj ustanovi, nalazimo da je
najdominantniji razlog agresivnog ponaanja na ovom uzrastu (jer je uvek u pitanju vie
uzroka i genetskih i sredinskih) upravo snano podsticanje agresije kao prihvatljivog i
poeljnog ponaanja od strane roditelja.

(Tekst je preuzet iz asopisa "Prosvetni pregled")