AKTERI DRUTVENIH PROMENA

U sociologiji postoje dva suprotstavljena stanovita po pitanju ko moe da bude delatnik:

Pojedinac - to je nominalistiko stanovite, koje je formulisao jo Veber. Postoji samo jedna

vrsta aktera, a to je pojedinac. Oni su uvek imali aktivnu ulogu, oni donose odluku kako e
reagovati. Ovo stanovite je veoma raireno. Dakle, svako drutveno delanje se odnosi na
pojedinca.

Kolektiviteti pored pojedinca deluju i akteri npr. drutvene grupe.

Najea zabluda se javlja jer se previa da postoje razliiti nivoi analize, obzirom na nivo
apstrakcije, npr. Brodelova podela vremena. Na prvom nivou je kratko vreme, neposredna
stvarnost u empirijskom svetu. Tu kao aktere posmatramo pojedince (npr. delatno posmatranje
protesta, posmatramo delovanje pojedinca koji nose zastave, bacaju kamenje, uzvikuju, okupljaju
raju) Na drugom nivou vreme srednjeg trajanja (sistemski nivo analize). posmatra se i
pojedinac i drutvena grupa (npr analiza drutvenih promena 90ih, analizira se uloga Miloevia
ali se uzimaju i pokreti nastali sredinom 90ih). Dakle, i pojedinci i kolektivni akteri. Na treem
nivou apstrakcije vreme dugog trajanja, posmatramo nain proizvodnje drutvenog ivota u
kapitalizmu ili socijalizmu. Tu su nam glavno orue u analizi drutven klase.

Pojedinci se javljaju ali primarnu ulogu u reprodukciji drutva imaju akteri, ree Lazi.
Smenjivala su se stanovita ko je akter drutvenih promena velike linosti, drutvene klase ili
drutveni pokreti. Kod prvog imamo striktno individualistiki pristup delanju, a ostala dva
kombinuju individualno i kolektivno.

Tomas Karlajl on pripada stanovitu koja govore o ulozi velikih linosti. U svom radu iz 19.
veka O Herojima istie da u istoriji deluju samo velike linosti. Istorija je biografija velikih
linosti, pri emu oni imaju 2 sposobnosti: 1. Da razumeju sutinu svoje epohe, ovo je preduslov
o da 2. Deluju u skladu sa zakonima realnosti, tj. imaju mo da pokrenu druge, to je delatna
funkcija. Stvarnost je polazna taka, kako bi delovao u toj realnosti, on mora da mobilie druge,
da ima osobine koje izazivaju potovanje, obaavanje i oseaj lojalnosti jer samo drutvo poiva
na oboavanju heroja. Bez njihove sposobnosti da privuku druge, drutvo ne bi funkcionisalo.
Razlikuje 3 vrste genija, heroja:

1
1. vladari

2. proroci (Muhamed, Isus)

3.Intelektualci (pisci i pesnici, ekspira, Dante)

Georgij Plehanov O istorijskoj ulozi velikih linosti on polazi od Marxa i Hegela. Velika
linost je ona koja je najbolje spoznala zakone vremena u kome ivi i koja deluje u skladu sa
saznajnim delatnostima. Polazi od Hegelovog stanovita o slobodi kao nunosti., veliini. Smatra
da e uskoro ovek moi da kreira drutvo prema svojim potrebama. Ipak ostaje nejasan
mehanizam kojim e se kreirati takvo drutvo.

Kako se formira poslednja nunost u kojoj ovek biva potpuno slobodan? Kod Hegela je to
apsolutna drava sa ureenim zakonima.

Po tompki, pri svakoj drutvenoj okolnosti postoje pojedinci koji su obdareni posebnim
sposobnostima, pri emu su u odreenim drutvima neke od tih sposobnosti i potrebne, nune. Za
razliku od miljenja koje istoriju vide kao groblje heroja, tompka smatra da je istorija groblje
potencijalnih heroja koji nikada nisu postali slavni heroji (postoje ljudi koji bi bili sjajni pijanisti,
ali nikada nisu imali priliku da se upoznaju sa klavirom). Drutvo treba da prepozna pojedinca
koji ima potrebne osobine genija.

Drutveni pokreti su tipovi kolektivnog delanja koji su orijentisani ka drutvenoj promeni i za

razliku od organizacija imaju visok stepen spontanosti i nizak stepen organizovanosti i
neinstitucionalizovane norme. tompka daje tipologiju drutvenih pokreta. U novije doba pokreti
se istiu kao bitni kolektivni akteri, i mnogi teoretiari uviaju njihov znaaj, neki ih smatraju
primarnim agentima promene, naroito masovne. (Adamson) tompka smatra da ih moemo
ozbiljno posmatrati tek sa nastanokom modernih drutava u 19. i 20. veku, jer su tada postali
masovni i toliko moni da izmene takvo stanje. Oni znaajni u modernom vremenu zbog:

Dirkemova teza: on govori o moralnoj gustini, koncentraciji velikog broja ljudi u ogranienom
prostoru, ime se postie vea interakcija i anse za mobilizaciju su vee

Tenisova teza: zbog otuenosti, iskorenjenosti i usamljenosti, ljudi u njima nalaze oseaj
solidarnosti, udruivanja.

2
Marxova teza: u kapiralizmu se ljudi oseaju ugroenim i javlja se pogodnost za nastanak pokreta

Veberova teza: usled transformacije politikog sistema, stvara se grupa koja se bori za interese

Sen simon i Kont: drutvena promena i progres zavise od ljudske akcije

Moderna drutva su doivela opti kulturni i obrazovni uspon. Usled vee participacije potrebna
je vea briga za javna pitanja, vei stepen svesti i moralne osetljivosti, pojava masovnih medija
omoguava laki proboj.

TIPOLOGIJA:

1. S obzirom na vrstu promena za koju se zalau: reformske ogranieni ciljevi, modifikacija

nekih aspekata, promene u drutvu a ne promene celokupnog drutva, npr. Pokreti protiv
abortusa. Radikalni izmene kljunih elemenata, utiu na strateke elemente, npr. pokreti protiv
diskriminacije ena. Revolucionarni ekstremni, menjaju cele drutvene strukture, totalna
transformacija drutva i stvaranje alternativnog. Orijentisani prema normama akcije u ime
opteg uverenja koja zahtevaju rekonstrukciju normi i vrednosti.

2. U odnosu na pravac kretanja: Progresivni trae inovacije, menjaju stanja, nove forme ivota
i uverenja, npr. Pokret za ensku emancipaciju. Konzervativni trae odranje starog stanja,
okreu se prolosti, tradiciji, obnovi, npr. religijski, etniki pokreti is l.

3. U odnosu na to ko je meta eljene promene: pokreti usmereni na promenu drutvenih

struktura drutveno politiki pokreti (cilj da utiu na politike, ekonomske, klasne i
stratifikacijske odnose) i sociokulturni (promene neopipljivih aspekata, vrednosti, norme,
uverenja, npr. hipi pokreti) Pokreti usmereni na promenu individua (religijski pokreti, npr
islamski fundamentalizam) i sekularni pokreti (lino, moralno i psihiko zdravlje svojih lanova).
Obe opcije oekuju da e izmenom jednog promeniti i drugo.

4. U zavisnosti od vektora eljene promene: pozitivni tee za neim novim, razliitim;

negativni spreavanje promena (antagonistiki)

5. U odnosu na strategije njihovih akcija: instrumentalna logika - oni koji tee kontrolisanju
politike moi, esto postaju partije, npr. Dveri. Ekspresivna logika potvrivanjem i
afirmacijom identiteta, emancipacija svojih lanovia, npr. enski pokreti

3
6. U odnosu na istorijsku epohu u kojoj dominiraju: stari pokreti u ranim fazama modernosti u
19. Veku, u centru panje su klasni pokreti za radnika prava, ekonomski ciljevi. Novi u 20.
veku imaju iri krug ciljeva, nastaju u razvijenim zemljama (ekoloki, mirovni, feministiki). To
su slabo centralizovani pokreti bez stroge organizacije, focus je na problemima, kvalitetu ivota,
nematerijalistiki, prevazilaze klasne podele, pitanja su vana za sve. Turen kae da to ipak nisu
sasvim novi pokreti, enski i ekoloki su bili i ranije, to nisu novi problem.

Postoji kontinuitet institucionalno politikih i drutvenih pokreta. Razlikujemo: 1) stanovite o

mobilizaciji resursa kljuno je da se mobiliu razliiti resursi ekonomski, organizacijski,
psiholoki. Dinamika pokreta se razvija sa usponom ili neuspehom. Tili se time bavio. 2)
struktura politikih okolnosti (prilika) pokreti se javljaju kada postoji relativno pogodno tlo za
njihov nastanak i delovanje. Cilj pokreta je da provo stvore dobre uslove a potom i da deluju, npr.
otpor .

Po unutranjoj dinamici drutvenih pokreta razlikujemo: 1. Nastanak dr pokreti nastaju u

specifinim istorijskim okolnostima i odgovarajuoj postojeoj strukturi. Oni koriste postojei
material i ureuju ga u koherentni sistem. Daju inovacije, ali nikada ne stvaraju ideoloki sistem
od nule. 2. Mobilizacija u prvom talasu vri se regrutacija onih koji su najvie pogoeni
uslovima protiv kojih se pokret bori. Najsvesniji i emocionalno, politiki i moralno vezani za
zadati problem. U drugom talasu se regrutuju svi oni kojima je potrebno pripadnitvo u nekoj
zajednici. Pored ovoga imamo i mobilizaciju za konkretne akcije koju najee izvode moderator
ili harizmatske voe, edukovani profesionalci. 3. Strukturna elaboracija to je proces stvaranja
potpuno organizovanih pokreta od poetnih agregata pojedinaca. To podrazumeva postepeno
pojavljivanje novih ideja, institucionalizaciju novih normi i vrednosti, pojava etosa, solidarnosti i
borbe, pojava unutranjih org struktura, interakcija odnosa i veza, hijerarhija moi i uticaja u
okviru org. 4. Gaenje, kraj pokreta optimistiki, pobeuju i zato se demobiliu, pesimistiki
poraen ili iscrpljuje potencijale.

U spoljnoj dinamici imamo nameravane i nenameravane posledice u transformaciji drutva koje

mogu biti strukturne transformacije, posledice kratkog i dugog dometa, destructive i
konstruktivne. Ovaj strukturno transformiui potencijal ispoljava se na 4 nivoa. Tek kada
obuhvata sva 4 govorimo o dr pokretu kao dinamikom i revolucionarnom.

4
Ideoloki potencijal uticaj na ideoloke strukture, nove vizije i ideje

Reformatorski potencijal uticaj na normativnu strukturu, nove norme i vrednosti

Reorganizacijski potencijal obrasce dr interakcije, nove veze, grupe

Redistributivni strukturne mogunosti, privilegije i anse.

Drutvene klase

Najpoznatije je Marxovo stanovite po kome su klase temeljni akteri istorije. Svetska istorija se
odvoja preko klasne borbe, konstituie i menja svoj tip drutva. Istoriju ini smenjivanje faza
drutveno ekonomskih formacija. Postoje 2 temeljne klase (buroazija i proleterijat) a svaka se
reprodukuje i nastaje na osnovu sukoba. Obe poivaju na kolektivnim akterima.

Ipak i Marx govori o pojedincima sa sposobnostima da mobiliu mase (npr. Luj Bonaparta). Kada
analizira klasnu borbu u Francuskoj akcenat se ne stavlja samo na klase ve i na Luja Bonapartu.
Postoji relacija izmeu klasa i pojedinaca i ona je jako sloena. U Francuskoj imamo odnos
linosti i klasa, Odnos Luja i niih drutvenih slojeva koji se moe reprodukovati. Pojam klase
kao istorijskog aktera i pojedinca se razliito poima na razliitim nivoima apstrakcije. Po Marxu
vii nivo apstrakcije je kapitalizam, drugi nivo je francusko drutvo posle 1848 (akteri, postoji
klasa ali povezana sa pojedincem).

Pored klasa, imamo i stanovita koja vide elite kao kolektivne akter. Ipak u okviru njih postoje
bitne razlike:

1. Pripadnici elite su posebno obdareni. Klase su iluzija, u stvarnosti postoje samo elite i mase,
ovo stanovite se pribliava individualnom. Pareto i Moska misle da su lanovi elite posebno
obdareni, imaju posebne rezidue, one se smenjuju u ciklusima, istorija je groblje elita i to na 3
plana: ekonomija (rentijeri-pekulanti), politika (lavovi-lisice) i kultura (svetenici kritiki
intelektualci). Ovde se radi o suprotnosti datih osobina. Drutvo u jednom trenutku treba lavove u
drugom lisice. Ovde postoji slinost sa Tojnbijem koji govori o kreativnim manjinama (elitama)
koje privlae mase i daju odgovore na postavljene izazove. Sve dok ih ima drutvo traje i razvija
se.

5
2. Poloajno stanovite o elitama = ljudi zauzimaju razliite poloaje na hijerarhijskoj lestivici.
Rajt Mils elita vlasti elite su pojedinci koji zauzimaju poloaje u dravi. On razlikuje
ekonomsku elitu (korporacije) i vojnu elitu. Preko kontrole institucija one utiu na drutvene
promene. Ti pojedinci akumuliraju drutvenu mo (vlast) jer imaju poloaj.

U oba ova stanovita drutvo se deli na izuzetne aktere (elite) i mase (sledbenike). Problematika
ovog stanovita je to se drutvo deli n ate grupacije a ne govori se nita o dinamici njihovih
odnosa (elita i masa). Ne objanjava se kako se konstituiu ti poloaji na kojima se pojedinci
nalaze, kako se drutvo reprodukuje na taj nain kako oni slede elite, kako institucije funkcioniu
i kako se stvaraju i menjaju

3. Drutvene grupe koje su akumulisale odreene drutvene resurse, ti resursi mogu biti povezani
sa poloajima ali i ne moraju. Eva Ecioni Halevi kae dad a elitu ine ljudi koji kontroliu
resurse ne bitno koje. Institucije nisu bitne jer se i bez njih mogu kontrolisati resursi. To mogu
biti i resursi psiholokog tipa (ovde se Lazi razilazi sa Evinim miljenjem a prvi deo podrava
slae se).