ASTROLOGIJA

VIS--VIS
OFICIJELNA NAUKA
Jedan od primarnih razloga zato se prilo obradi ove teme u naem Godi-
njaku je njeno odsustvo iz javnog predstavljanja, kao i esto dovoenje u
sumnju znanja astrologa o raskoraku izmeu naziva astrolokih znakova i
poloaja planeta. Poto se na taj nain pravi pokuaj ruenja loginosti i za-
snovanosti astrologije u iroj javnosti i dovodi u pitanje njena svrsishodnost u
savremenom svetu, barem u naem okruenju, ovaj tekst je pokuaj povratka
na izvorne vrednosti i drevna saznanja kao osnovu za razvoj astrologije.

Istorijska hronologija nalna doktrina reciprone kore-

Vraanjem u srednji vek dolazimo
do veze koja je tada postojala iz-
meu astrologije i drugih nauka,
pre svega filozofije i o njihovom
meusobnom proimanju. Jedno
od najznaajnih imena tog doba
je Muhjudin Ibn Arabi (1165-
1240) koji se smatra najveim
Majstorom islamskog mistici-
zma (ash-shaikh al-akbar). Arapski
pesnik i sufista, inae poreklom
iz panije, u svojim mistiko-filo-
zofskim delima daje sinkretisti-
ku panteistiku doktrinu (jedin-
stvenost neraslanjivost boga i
prirode) koja stie veliki broj sled-
benika i u znaajnoj meri ostvaru-
je uticaj na zapadnoevropsku
srednjevekovnu filozofiju. U nje-
govim pisanim radovima nalaze
se i izvesna razmatranja o astrolo-
giji koju on dovodi u vezu sa me-
tafizikim principima. Tradicio-
2
spodencije makrokosmosa i mi-
krokosmosa nalazi se i u ideji ko-
respodencije jedinstvenog i tran-
scendentnog Intelekta i samog ra-
zuma koji se obino naziva inte-
lekt. Njihov odnos je isti kao od-
nos izvora svetlosti i njegove re-
fleksije u ogranienom medijumu
(oko, soivo). Ova ideja je u osno-
vi veza izmeu kosmologije - nau-
ke o kosmosu - i iste metafizike
ovde uzete kao nauke o onome
to je s one strane fizikog, tj. kao
doktrine o nestvorenom.
Astrologija kakva je bila u
srednjem veku potie od aleksan-
drijskog hermetizma. Kao herme-
tika nauka ona je vezana za
aspekte simbolizma koji proizilazi
iz primordijalne - prvobitne tradi-
cije. To to je astrologija na mo-
derni zapad stigla u fragmentisa-
nom obliku i to je svedena samo
na neke od svojih funkcija nije iz-
nenaujue, poto je osnovna ka-
rakteristika svete umetnosti da je
prenoena usmeno.
Hermetika tradicija koja se
rairila u itavoj Evropi i na Bli-
skom istoku za svog osnivaa ima
Hermesa Trismegistosa tri puta
najveeg Hermesa koga poistove-
uju sa grkim bogom Hermesom
- isceliteljem, krilatim glasnikom
bogova (lat. Mercurius) i egipat-
skim Totom, bogom pisanja i ma-
gije, ocem svih svetih nauka i
umetnosti koji je, kao i Hermes,
potovan kao psihopompezni
vodi dua kroz podzemni svet.
Corpus Hermeticum pred-
stavlja zbirku svih tekstova pripi-
sanih Hermes-Totu, a koji je sau-
van na grkom jeziku preko gno-
stikih i neoplatoniarskih teksto-
va, dok originalan zapis nije pro-
naen. Smaragdna tabla pred-
stavlja otkrovenje Hermesa Tri-
smegistosa, a hermetiki filozofi
oduvek su je potovali kao tablu
zakona svoje umetnosti. Ova Ta-
bula Smaragdina je do nas stigla
preko prevoda sa arapskog i latin-
skog jezika. Muhjudin Ibn Arabi
spada u one koji su na najjasniji
nain predstavljali hermetike
principe.
Hermetika kola
i vladajui model slike sveta
Sutina hermetikog uenja
itavo hermetiko uenje zasno-
vano je na gleditu da univerzum i
ljudsko bie odgovaraju jedan
drugom kao refleksije, ili kao to
je reeno u Smaragdnoj tabli:
Ono to je gore, jednako je ono-
me to je dole. Ono to je spolja
jednako je onome to je unutra.
Tako ono to je u makrokososu
mora biti prisutno i u mikrosko-
smosu. S obzirom na njegovo bo-
ansko poreklo, ovek je najsavr-
eniji odraz univerzalnog Intelek-
ta i stoga se on moe smatrati
ogledalom celokupne slike ko-
smosa.
Evolucija modela slike sveta
Najstarija slika sveta - zemlja kao
disk prekriven zvezdanim svo-
dom neba predstavlja prirodno i
neposredno iskustvo itavog o-
veanstva. Ona u sebi odraava
sveprisutnu dvojnost - nebo svo-
jim kretanjem manifestuje akti-
van i muki pol postojanja, dok
zemlja odgovara pasivnom en-
skom polu. Njihov uzajamni od-
nos, ili odnos aktivnog i pasivnog
principa predstavlja prototip
mnogobrojnih analognih dvojno-
sti, konceptualni par duha (inte-
lekta) i due.
Ptolomejev sistem sveta je
slika sveta u kojoj zemlja kao glo-
bus predstavlja centar. Oko ovog
centra se sedam planeta: Mesec,
Merkur, Venera, Sunce, Mars, Ju-
piter i Saturn okree po razliitim
orbitama i sferama. One su u pr-
vom krugu opasane nebom fik-
snih zvezda, a u sledeem nebom
bez zvezda ili krugom Zodijaka.
Ovo se, prvo, zasniva na neposred-
nom iskustvu oveka, a dalja gra-
dacija nebeskih sfera je odraz on-
tolokog metoda posmatranja po-
retka sveta, prema kome se na sva-
3
 ki nivo postojanja nastavlja jedan
vii, tako da vii nivo u sebi sadr-
i nii. Svaka ira nebeska sfera u
kojoj se zvezda kree je manje
uslovljena, istija i blia boan-
skom izvoru, tako da tome odgo-
vara stepen postojanja ili nivo sve-
snosti. Nebo bez zvezda ili sfera
Slika#1 Ptolomejev sistem
Zodijaka, koje okruuje zvezdano
nebo daje nebeskom svodu fik-
snih zvezda kretanje, predstavlja
prvi pokreta (primium mobile) i
takoe sveobuhvatni Boanski In-
telekt.
4
Ibn Arabi u svojoj kosmolo-
giji predstavlja injenice hermeti-
ke astrologije pomou dijagrama
koncentrinih sfera uzimajui kao
polazite geocentrini sistem pla-
netarnog sveta onako kako ga je
zamiljao srednjevekovni svet. Ov-
de je fiksna taka, kojoj su srodna
sva kretanja zvezda, zemaljska po-
zicija ljudskog bia i ova perspek-
tiva simbolie centralnu ulogu o-
veka u kosmosu u kojoj je on
predstavljen kao cilj i centralno te-
ite. Tu lei i odgovor na pitanje
koje se esto upuuje astrolozima:
Da li astrolozi znaju da se astro-
logija zasniva na geocentrinom
sistemu i zato se taj sistem kori-
sti, kada se zna da je gledite po
kome se mi nalazimo u centru
univerzuma Kopernik oduvao?
Slika#2 Nebeske sfere
Heliocentrini model odgo-
vara isto materijalnom konceptu
poimanja stvarnosti, dok se geo-
centrini sistem ovde koristi u sa-
glasnosti sa stvarnou onakvom
kakva se ona oveku neposredno
predstavlja. injenica je da ljud-
ska bia generalno vide kako se
Sunce okree oko Zemlje. Sunce je
izvor svetlosti za planete. Ono je
takoe i pol koji vlada njihovim
kretanjima. To sadri, kao i sve
postojee stvari, oigledan simbo-
lizam i predstavlja u stvarnosti,
uvek sa simboline i spiritualne
take gledita, komplementaran
pogled okom geocentrine astro-
nomije. Heliocentrini pogled na
svet odgovara empirijskom znanju
razumnog sveta, ali je korien od
strane racionalizma kao dokaz da
je tardicionalni geocentrini po-
gled na svet puka prevara, kao i
sve spiritualne interpretacije pove-
zane sa tim.
5
 Hijerarhija sfera
Ibn Arabi, kao i Ptolomej, dode-
ljuje Suncu centralnu poziciju u
hijerarhiji nebeskih sfera. On ga
poredi sa Polom i sa srcem sve-
ta. Sferi Sunca on simetrino do-
deljuje jedan broj superiornih i in-
feriornih neba pojanjavajui Pto-
lomejev sistem. Prema ovom ko-
smolokom sistemu Sunce se na-
lazi u centru est poznatih plane-
ta. U vertikalno sloenom poret-
ku planeta, iznad Sunca nalaze se
sfere Marsa, Jupitera i Saturna ko-
ji su dalje od Zemlje. Simetrino
su na unutra, ispod Sunca, posta-
vljene tri sfere koje su blie Zemlji
to su sfere Venere, Merkura i Me-
seca.
Iza neba Saturna nalazi se
svod neba fiksnih zvezda, zatim
nebo bez zvezda i dve najvie sfere
Boanskog Pijedestala i Boan- enje u odnosu na formalnu ma-
skog Prestola. Njima opet sime-
trino odgovaraju etiri sublunar-
ne sfere vatre, vazduha, vode i ze-
mlje. Ovako je podeljeno sedam
stupnjeva sa obe strane sfere Sun-
ca. U ovoj podeli sfera Boanskog
Pijedestala sadri nebo i zemlju, a
najvia sfera Boanskog Prestola
simbolie sintezu itavog kosmo-
sa, dok centar zemlje predstavlja
inferiorni zavretak i centar fiksa-
cije.
U odnosu na ovakav pore-
dak, samo planetrane sfere i sfera
fiksnih zvezda odgovaraju razum-
nom iskustvu.
Ibn Arabi dalje nabraja i sfe-
re vie od sfere Prestola - govori
o itavoj hijerarhiji razliitih pre-
6
stola koji ine stupnjeve nefor-
malnog postojanja. Ali hijerarhija
koja je nabrojana je dovoljna i
predstavlja celinu zato to Bo-
anski Prestol obuhvata itavu
manifestaciju.
Nebo bez zvezda predstavlja
prekid izmeu formalnog i nefor-
malnog. Razlika izmeu vidljivog
i nevidljivog neba je stvarna ak i
ako je njena upotreba samo sim-
bolina. Ovde nevidljivo zapravo
predstavlja transcendentno. Ne-
bo bez zvezda oznaava kraj
prostora zato to se sa take gledi-
ta manifestacionog pojavljuje
kao praznina ili nita. Ove dve
sfere neformalne manifestacije
Prestol i Pijedestal se izriito
nazivaju nevidljivi svet i one su
van dometa naih ula.
Pijedestal predstavlja prvu
polarizaciju ili svojstveno odre-
nifestaciju koja obuhvata afirma-
ciju i negaciju.
Nebo bez zvezda
i nebo fiksnih zvezda
Ovde emo se vie pozabaviti Ne-
bom bez zvezda i precesijom ekvi-
nocijuma. Najvei broj prigovora
na astrologiju danas upravo proiz-
ilazi iz pogrenog shvatanja da su
ove dve sfere nebo fiksnih zve-
zda i nebo bez zvezda poistove-
ene. Zbog ove zabune opet uje-
mo esto pitanja poput: Zato
astrolozi ne razmotre injenicu da
kada je Sunce u znaku Ovna, ono
nije zaista u konstelaciji Ovna?
Nebo bez zvezda je nebo dvanaest
znakova Zodijaka. Oni nisu isto
to i dvanaest Zodijakih konste-
lacija sadranih u nebu fiksnih
zvezda. Zodijaki znaci predsta-
vljaju virtuelne determinacije
nebeskog prostora i razlikuju se
2327'
Slika#3 Elementi nebeske sfere: ekliptika, nebeski ekvator, ekvinocijumske
i solsticijumske take
po svom odnosu prema planetar-
nim stanicama ili kuama
projektovanim na nebo fiksnih
zvezda. Znaci Zodijaka su podela
ovog neba na dvanaest jednakih
delova i ovaj nain podele sastoji
se od brojanja dvanaest jednakih
delova poinjui sa takom pro-
lenog ekvinocijuma - nultim ste-
penom Ovna. Usled precesije ekvi-
nocijuma, nastala je razlika od go-
tovo celog jednog znaka izmeu
poloaja konstelacija i delova Zo-
dijaka koji nose isto ime. Analogi-
ja izmeu naziva Zodijakih zna-
kova i ovih skupina zvezda na
ekliptici (Blizanci, Lav, korpion)
zasigurno postoji, ali nije odraz
trenutnog zapaanja, ve see u
duboku prolost.
Ovde nije zgoreg podsetiti
na definiciju odreenih pojava i
vezu sa Zodijakom. Ekvinocijum
je trenutak kada Sunce u privid-
nom kretanju oko zemlje stigne
na ekvator. Tada je dnevni luk
Sunca jednak nonom, odnosno
dan i no su jednaki (traju po 12
7
 sati). Sunce dolazi na ekliptiku
dva puta godinje i te dve take u
kojima Sunce preseca ekvator zo-
vu se ekvinocijumske take: 21.
03. je proleni ekvinocijum i 23.
09. - jesenji ekvinocijum. U prole-
noj ekvinocijumskoj taki Sunce
ulazi u znak Ovna, a u jesenjoj u
znak Vage. Ekvinocijumske take
nemaju stalan poloaj na ekliptici,
ve se pomeraju od istoka prema
zapadu suprotno prividnom
kretanju Sunca po ekliptici, to je
precesija ekvinocijuma. Dva solsti-
cijuma su trenuci kada Sunce u
kretanju oko zemlje dostigne naj-
veu pozitivnu deklinaciju
(2327) i to je letnja solsticijum-
ska taka, odnosno najveu junu
deklinaciju to je zimska solstici-
jumska taka. U letnjoj solstici-
jumskoj taki Sunce se nalazi 22.
juna, kada je na severnoj hemisfe-
ri zemlje dan najdui i poinje le-
to, a na junoj najkrai i poinje
zima. U zimskoj solsticijumskoj
taki Sunce se nalazi 22. decem-
bra i tada je obrnuto. Za vreme
letnjeg solsticijuma Sunce ulazi u
znak Raka, a za vreme zimskog u
znak Jarca. Kada bi se ova dva veli-
ka kruga nebeskog ekvatora i so-
larnog ciklusa poklapali ne bi bilo
manifestacije godinjih doba.
Precesija je kretanje koje iz-
vodi rotaciono telo zbog delova-
nja spoljanje sile koja nastoji da
promeni smer rotacionoj osi tela
u prostoru. Ono se odvija tako da
rotaciona osa nastoji da se postavi
u smeru momenta spoljanje sile.
Takvo kretanje izvodi npr. igra ili
novi kada se zavrti. Zemljina
8
precesija nastaje delovanjem Sun-
ca i Meseca na Zemlju koja nije
pravilna lopta, ve je elipsoid tj.
spljotena je na polovima, a na
ekvatoru ispupena. Taj prsten
oko ekvatora nagnut je prema rav-
ni ekliptike pod uglom od 23,5.
Gravitaciona sila Sunca (odnosno
Meseca) uzrokuje momenat sile
koja nastoji da zaokrene prsten u
ravan ekliptike i tako izaziva pre-
cesiju. S tim u vezi pomeraju se
ekvinocijumske take po ekliptici
u suprotnom smeru prividnom
godinjem kretanju Sunca, to
uzrokuje nastanak tropske godi-
ne. Ovo pomeranje prolene ta-
ke, a s njom i jesenje, po ekliptici
naziva se precesija ekvinocijuma.
Presene take solarnog kru-
ga sa nebeskim ekvatorom spro-
vodi, u odnosu na nebo fiksnih
zvezda, jednu kompletnu revolu-
ciju - okret u periodu od oko
26000 godina odakle proistie ak-
tuelna dislokacija izmeu znaka
ili podele Zodijaka i dvanaest kon-
stalacija koje nose ista imena.
Konstalaciju Ovan, na primer, da-
nas nalazimo u znaku Bika itd.,
ali nije ispravno rei da se proleni
ekvinocijum pomera iz znaka Ov-
na do znaka Vodolije poto se zna-
ci broje poinjui od prolene ta-
ke. Ali je potpuno ispravno rei da
se konstalacija Ovna pomera ka
znaku Bika ili da se prolena ta-
ka proleni ekvinocijum, pome-
rila od konstalacije Ovna do kon-
stelacije Riba. Poslednje preklapa-
nje Zodijackih znakova sa konsta-
lacijama istih znakova odigralo se
u prvom veku nae ere, ali je vero-
vatno da nazivi dvanaest znakova
datiraju iz perioda prethodnog
poklapanja.
Znaci Zodijaka su simboli-
ne slike pripisane svakom od dva-
naest delova solarnog kruga. Oni
Slika#4 Precesija
predstavljaju sintezu izmeu nji-
hovog spiritualnog znaenja koje
igra esencijalnu ulogu i moguih
interpretacija grupa zvezda dva-
naest konstalacija koje igraju po-
tencijalnu ulogu.
Simbolizam nebesa
Simbol se u sutini identifikuje sa
stvari koju simbolie te stoga tra-
dicionalna kosmologija ne pravi
eksplicitnu razliku izmeu plane-
tarnih nebesa u njihovoj telesnoj i
vidljivoj realnosti i onoga to nji-
ma odgovara u suptilnom poret-
ku. Pravi simbolizam zavisi od i-
njenice da stvari koje mogu da se
razlikuju jedna od druge u vreme-
nu, prostoru, materijalnoj prirodi
i mnogim drugim ograniavaju-
im karakteristikama, mogu da
poseduju i prikau isti sutinski
kvalitet. Oni se tako pojavljuju
kao razliiti odrazi manifestacije,
ili proizvodi iste realnosti koja je
nezavisna od vremena i prostora.
Nebo bez zvezda je najvia
granica razumnog sveta i simbo-
lino pokriva sva ljudska stanja.
Ono je dakle, u odnosu na sveu-
kupno ljudsko stanje, mesto ar-
hetipova i dvanaest znakova Zodi-
jaka su pojednostavljene slike tih
arhetipova nepromenljivo sadra-
nih u Boanskom Intelektu.
Nebo fiksnih zvezda nazva-
no je nebo stanica, zato to se
kretanje planeta projektuje na nje-
ga. Sedam planeta predstavljaju
kosmike posrednike izmeu ne-
poromenljivog sveta arhetipova i
zemaljskog centra. Planete, ili zve-
zde uopte, predstavljaju telesnu
9
 manifestaciju Duha. One su ute-
lovlejna inteligencija a njihova in-
telektualna priroda je izraena u
pravilnosti i ritmikom kontinui-
tetu njihovog kretanja. To kreta-
nje odvija se kroz medijum vreme-
na.
Sfera superiornog neba - sve
ono to se nalazi izvan sfere fik-
snih zvezda - postoji u istom tra-
janju. Ona je poistoveena sa neu-
nitivim svetom. Ono to se nalazi
ispod ove sfere podlono je stvara-
nju i propadanju i to se odvija u
vremenu. Fundamentalna mera
vremena je sfera najvieg neba po
kojoj se meri svo ostalo kretanje i
stoga ona nije podlona vremen-
skom merenju. Vremensko stanje
se na neki nain kontrahuje na
mestu gde se mea sa prostornim
stanjem. Tako razliite sfere pla-
netarnih svetova gradiraju, poi-
njuci sa nedefinisanim granicama
ovog prostora do zemaljskog cen-
tra, i mogu da budu razmotrene
kao mnogi uzastopni stepeni vre-
menske kontrakcije. Nebeska
sfera fiksnih zvezda ini bazino
merenje vremena. Ona se kree u
odnosu na sferu Zodijaka i proiz-
vodi precesiju ekvinocijuma. Tako
sfera neba bez zvezda predstavlja
glavnu liniju izmeu vremena i
venosti.
Ovaj svod neba bez zvezda je
krajnja i neodreena ekspanzija
smerova prostora iji je centar sva-
ko ljudsko bie koje se nalazi na
zemlji bez perspektive smerova
koja se menja od jedne individue
do druge zato to se nae vizuelne
ose poklapaju kada fiksiramo jed-
10
ZODIJAKI ZNACI
SE DELE PO SLEDEOJ EMI:
1. Kardinalni znaci:
Ovan
topla i suva priroda (vatreni)
Rak
hladna i vlana priroda (vodeni)
Vaga
topla i vlana priroda (vazduni)
Jarac
hladna i suva priroda (zemljani)
2. Fiksni znaci:
Bik
hladna i suva priroda (zemljani)
Lav
topla i suva priroda (vatreni)
korpion
hladna i vlana priroda (vodeni)
Vodolija
topla i vlana priroda (vazduni)
3. Promenljivi ili sintetiki znaci:
Blizanci
topla i vlana priroda (vazduni)
Devica
hladna i suva priroda (zemljani)
Strelac
topla i suva priroda (vatreni)
Ribe
hladna i vlana priroda (vodeni)
nu taku na nebeskom svodu.
Ovo su objektivni smerovi koji
su jednaki za sva ljudska bia koja
posmatraju nebo u istom vremen-
skom trenutku. Njih treba razli-
kovati od subjektivnih smerova
koji su odreeni individualnim
nadirom i zenitom. Upravo pore-
enje izmeu ova dva poretka
Slika#5 Podela zodijaka pomou kvadrata i trougla

smerova nebeskog prostora en poredak manifestacije, odno-

objektivnog i subjektivnog - ini
osnovu horoskopa. Smerovi pro-
stora u sebi virtuelno sadre sve
prostorne odnose a kvaliteti ovih
smerova nebeskih prostora meu-
sobno su zavisni. im definiemo
jedan smer ili taku granine sfere
nebeskog prostora koji mu odgo-
vara svi ostali smerovi postaju po-
larisani u odnosu na njega. Razila-
enje polova dnevne revolucije
neba, odnosno zemlje i godinjeg
ciklusa Sunca determinie na
ekliptici odreene take dva
ekvinocijuma i dva solsticijuma.
Razilaenje dva velika nebe-
ska kruga (nebeskog ekvatora i so-
larnog ciklusa) izraava kidanje
ravnotee, to prouzrokuje odre-
sno poredak kontrasta i komple-
mentarnosti. etiri kardinalne
take definisane ovim razilae-
njem su znaci ili obeleja ovog
kontrasta/komplementarnosti.
Kada su ove etiri take
ekliptike fiksirane, ostalih osam
podela Zodijaka rade se tako da
svaka taka kvadrata u krugu bu-
di dve druge take trigona koji po
svom redu ponavljaju relaciju u
kvadratu tako da se prema for-
muli 3 x 4 = 4 x 3 = 12 dobija 12
znakova Zodijaka.
Ovaj Zodijaki kvadrat dalje
se identifikuje sa onim kvalitetom
ili fundamentalnim tendencijama
totalne ili univerzalne prirode to
je koren svih diferencijacija. Uni-
11
 Slika#6 Rotacija elemenata
verzalna Priroda nije manifestova-
na u sebi. Ona se manifestuje pre-
ko etiri kvaliteta ili fundamental-
ne tendencije koje se pojavljuju u
razumnom poretku kao toplo i
hladno, suvo i vlano. Toplo i
hladno su aktivni kvaliteti. Oni se
manifestuju kao ekspanzivne i
kontraktivne sile. Oni takoe od-
reuju suprotni par pasivnih kva-
liteta, suvou i vlanost. Postavlje-
ni na etiri kardinalne take Zodi-
jaka, hladno odgovara solsticiju-
mima, dok toplo odgovara ekvi-
nocijumima. Dva solsticijuma od-
raavaju na neki nain polarnu
kontrakciju, dok dva ekvinociju-
ma postavljena na ekvatoru pred-
stavljaju najvie take ekspanzije
nebsekih kretanja. Iz ovog razloga
12
kardinalni znaci slede jedan za
drugim po kontrastima. Pasivni
kvaliteti suvoe i vlanosti vezuju
zajedno po dva para ovih drugih.
etiri tendencije ili kvaliteta Pri-
rode su sjedinjeni dva po dva. U
prirodi etiri elementa ili osnove
razumnog sveta zemlja je hladna i
suva, voda je hladna i vlana, va-
zduh je vlaan i topao, vatra je to-
pla i suva. Meutim, Zodijak sadr-
i samo nebeske modele etiri ele-
menta i ovi modeli ostaju sasta-
vljeni od etiri tendencije (kvalite-
ta) same Totalne Prirode.
etiri elementa
etiri elementa su primarni i ge-
neralni kvaliteti pomou kojih se
bezoblina i isto kvantitativna
supstanca svih tela prvo otkriva u
diferenciranom (razlikovanom)
obliku. Nepromenljiva sutina
svakog elementa nema nita sa bi-
lo kakvom telesnom nedeljivou.
Zemlja, voda, vazduh i vatra gene-
ralno su razliiti od supstanci ko-
je su nama poznate pod istim na-
zivom. Ovi elementi predstavljaju
sutine istih materijalnih formi.
I prema zapadnim i prema isto-
nim hermetiarima elementi nika-
da nisu predstavljeni u telima u
njihovom istom obliku. Svaka te-
lesna supstanca sadri sva etiri
elementa sa jednim preovlauju-
im koji tako daje svoj karakter te-
lesnom ispoljavanju. Tako, na pri-
mer, obina voda nije identina sa
elementom istog imena, iako je to
njena neposredna manifestacija, i
u isto vreme je jedno sa pasivnim
aspektom prvobitne ili univerzal-
ne supstance.
etvorstvo fundamentalnih
tendencija Totalne Prirode
umnoava se trojstvom modalite-
ta stvaranja ije su kosmike kon-
genijalnosti (srodnosti po duhu)
tri pokreta ili tri principijelne ori-
jentacije Prvog Intelekta ili Uni-
verzalnog Duha. Ta tri pokreta
su: otvoren (silazei pokret) ko-
ji se povlai od Principa i koji me-
ri dubinu mogueg, nosi impuls
od izvora ka stvaranju; ekspan-
zivni pokret koji meri svoju iri-
nu, odrava i istrauje unutar
stvaranja i povratni pokret koji
impuls vraa ka izvoru, koji je
usmeren u smislu egzaltacije ili
visine. Ova trojstvo Duha je su-
periorno u odnosu na etvorstvo
Prirode. Oni zajedno daju (3x4)
12 kombinacija. Razliitosti Zo-
dijakog neba arhetipova idu od
manifestovanih suprotnosti do
svoje reintegracije u savrenoj
sintezi. Kao rezultat reintegracije
svog umnoavanja, sve take Zo-
dijaka koje su u odnosu trigona
imaju istu elementnu prirodu, ali
se razlikuju prema kvalitetu tro-
strukosti Duha. I obrnuto, sve
take koje su u odnosu kvadrata
imaju isti spiritualni kvalitet, ali
se razlikuju po elementnim kon-
trastima. Iz ovoga proizilaze raz-
liiti karakteri aspekata ili uza-
jamnih pozicija planeta na eklip-
tici. Kvadrat - odnos pod pravim
uglom - obavezno oznaava kon-
trast. Isto tako, opozicija ugao
od 180 - oznaava suprotnost;
trigon ugao od 120 - je izraz
savrene sinteze; sekstil - pozicija
pod uglom od 60 - izraava
srodnost. Zbog prirode kruga tri
principijelna pokreta Duha ne
mogu vie da se porede sa tri di-
menzije: dubinom, irinom i visi-
nom, ve se one prilagoavaju
dvodimenzionalnoj prirodi kru-
ga. Ekspanzija se jedina direkt-
no manifestuje. Shodno tome
kardinalni znaci, kritina pod-
ruja solarnog kruga, nazivaju se
i pokretni, takorei pokretake
su sile ili ekspanzivnost. Otvo-
ren ili silazei pokret Duha pre-
veden je u kruni poredak fiksa-
cijom i zbog ovog pokreta svet
opstaje kao takav. Na kraju, spiri-
tualni pokret ili pokret povrat-
ka ka izvoru je ref lektovan na
13
 Slika#7 Planetarne kue
ravan Zodijakog kruga sintezom
dve druge pomenute orijentacije i
znaci koordinirani sa njima su
nazvani dvostruki, sintetiki svako od njih vlada svojom polo-
ili promenljivi. U Zodijaku u
svakom od etiri elementa odgo-
vara jedan kardinalni znak, jedan
fiksni i jedan promenljivi.
Oko dve hiljade godina pre
Hrista osa solsticijuma prolazila
je izmeu Lava i Raka na gornjem
kraju, tako da su, kao rezultat to-
ga, takozvane planetarne kue
postale simetrino poreane.
Raspodela vladavina planeta po
kuama je raspodela koja u Zo-
dijaku postaje znaajna kada su
njihove uobiajene ose postavlje-
ne na ovaj nain. Svaka planeta
poseduje dve susedne kue, le-
14
vu i desnu, ili ensku i muku. Iz-
uzetak su Mesec i Sunce koji ima-
ju samo jednu kuu(Rak Lav) i
vinom Zodijaka. U najnioj pozi-
ciji ove slike neba, sa obe strane
zimskog solsticijuma, na mestu
mraka i smrti, stanuje Saturn.
To je najvia orbita, najudaljenija
od luminara, pripisani su mu
znakovi suprotni Raku i Lavu,
odnosno Jarac i Vodolija. Jupite-
ru su pripisana dva znaka koji
slede iza prethodnih, a koji su u
aspektu trigona sa luminarima,
to je harmonian aspekt. Od-
mah ispod horizontalne srednje
ose celog Zodijaka lee dve kue
Marsa u kvadratnom aspektu, a
iznad ose kue Venere u harmo-

niji aspekta sekstila. Nad ovim le-
e kue Merkura koje su najblie
kuama luminara. Sunce ne
vlada samo svojom sopstvenom
kuom; ono krstari celim Zo-
dijakom, uzdiui se kroz svoju
muku stranu i zalazei kroz
ensku. Solsticijum izmeu prvobitne tradicije, te se ona ka-
zalaenja i uzdizanja lei u dome-
nu Saturna. U haosu kojim on
vlada ivot Sunca i Meseca je
sakriven. Znaci kojima vlada
Mars nalaze se naspram onih ko-
jima vlada Venera, znaci kojima
vlada Jupiter naspram onih koji-
ma vlada Merkur i znak kojim
vlada Saturn naspram znaka ko-
jima vlada Mesec po
simetrinom raspore-
du sfera.
Zakljuak
U ovom prikazu nije
dat potpuni kosmo-
loki prikaz na kome
se astrologija zasni-
va, a to i nije bila nje-
gova svrha. Ovo je,
naime, pokuaj da se
izvue, sumira i pred-
stavi jedan njegov
deo, kao i da se uka-
e na neke funda-
mentalne polaze koji
su, ini se, u dana-
nje vreme pali u za-
borav. To sa svoje
strane uzrokuje ne-
poznavanje i nerazu-
mevanje osnovnih
astrolokih principa
i postavki. Problem
nije samo u tome to astrologija
nailazi na nerazumevanje kod
neupuenih, ve i to to se u sa-
mom astrolokom svetu, iz nave-
denog razloga, razvijaju teorije
koje nisu u skladu sa fundamen-
talnim principima koji su deo
snije razvila u mnogo pravaca.
Kao to je u prikazu apo-
strofirano, sa protokom vremena
i optih okolnosti, pali su u za-
borav pojedini, ak i fundamen-
talni delovi prvobitne astrono-
mije. Zalaganje ovog teksta je da
se savremena astronomija vrati
izvornim naelima i sadrjima.
15
 To nikako ne znai zalaganje za
apologetski pristup tradiciji, niti
je elja da se odustane od njenog
daljeg razvoja.
Drugi aspekt se odnosi na
prihvatanje astrologije i u delu
javnosti koja nije struna. Naime,
kako od strane oficijelne nauke,
tako i u delu laike javnosti, astro-
logija se veinom osporava i kao
nauka i kao vetina; osporava se
njena zasnovanost i krajnji rezul-
tat.
U pristupu ovom pitanju
treba imati na umu sledee inje-
nice:
Kao prvo treba razluiti pri-
ljean astroloki rad od dnevno
pragmatinog, koji je inae prisu-
tan i u svim ostalim sferama rada.
Ovde treba podsetiti da i u onome
to se zove nauni pogled na svet,
pored isto naunih, ima i drugih
interesa. Jedan od njih je poznat
pod terminom velike naune pre-
vare.
Drugo, astrologija se u svo-
jim poecima razvijala u zajedni-
ci sa drugim naukama i vetina-
ma. Ona je istovremeno bila
osnova iz koje su se razvile neke
druge nauke, kao to je izvrila
uticaj i na druge pravce duhov-
nog razvoja. To je, ini se, dovo-
ljan razlog da se ne zapostave nje-
ne mogunosti.
I kao najbitnije treba istai
da svaka ljudska aktivnost na-
preduje razliitim tempom, kao i
da se razvija u razliitim pravci-
ma sa nejednakim uspehom. To
to se astrologija, po svojim me-
todama, u potpunosti ne uklapa
16
u savremeni pogled na svet i nau-
ku, ne znai da je treba otpisati.
Naprotiv, treba dati ansu i dru-
gaijem vienju stvarnosti. Naj-
bolji dokaz za to je prihvatanje
nekih doskoro nepriznatih, al-
ternativnih ili tradicionalnih
znanja, kao to je to danas sluaj
u medicini. Uz to treba skrenuti
panju i na injenicu da astrolo-
gija u pojedinim sredinama do-
bija pravo graanstva kroz otva-
ranje kola, univerziteta ili for-
miranje astrolokih saveta pri
pojedinim, ak i dravnim insti-
tucijama.
Ovo razmatranje moglo bi
se zakljuiti opaskom da u sva-
kom momentu stojimo na raskr-
snici. U zavisnosti od toga kojim
putem krenemo stiemo do tano
profilisanog cilja. Jedno od pri-
znanja ovakvom stavu odnosi se
na razvoj Euklidove matematike.
Pitanje je gde bismo danas bili da
se matematika razvijala u nekom
drugom pravcu i koliko bi nam
ivot u nekim aspektima bio jed-
nostavniji.
Tijana Marinkovi
LITERATURA:
1. Titus Burckhardt Mystical
Astrology According to Ibn Ara-
bi
2. Titus Burckhardt Alchemy
3. Klaudije Ptolomej Tetrabi-
blos
4. Alexander Roob Alchemy &
Mysticism
5. Opta enciklopedija JLZ-a