Djelovanje Evropske unije na podruju kulture dopunjuje kulturnu politiku drava lanica na

raznim podrujima kao to su, na primjer, ouvanje evropske kulturne batine i saradnja kulturnih
institucija raznih zemalja. Ugovorom iz Lisabona kultura je dobila vano mjesto. U preambuli
Ugovora o Evropskoj uniji (UEU) direktno se poziva na nadahnutost kulturnim, vjerskim i
humanistikim nasljeem Evrope. Jedan od glavnih ciljeva Evropske unije, utvrenih Ugovorom,
jeste da ona potuje svoju bogatu kulturnu i jeziku raznolikost i osigurava ouvanje i
unapreenje kulturnog nasljea Evrope.
Evropski program za kulturu je od 2007. godine strateki okvir za djelovanje Unije u kulturnom
sektoru. Temelji na podsticanju triju stratekih ciljeva: kulturne razliitosti i interkulturnog
dijaloga, kulture kao katalizatora kreativnosti i kulture kao kljune poveznice meunarodnih
odnosa. Osnovne metode u okviru programa su dijalog s dionicima u kulturi i otvorena metoda
koordinacije. U planu rada za kulturu za razdoblje od 2015. do 2018. godine program je dodatno
konkretizovan i utvrena su etiri prioriteta: dostupna i ukljuiva kultura, kulturna batina, kulturni
i kreativni sektori i podsticanje kulturne razliitosti. Prioriteti se praktino provode u okviru 20
konkretnih djelovanja.
Meukulturni dijalog trajni je prioritet EU-a. Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona taj je
aspekt postao jo i vaniji. U sreditu panje kulturne politike nalaze se inicijative poput one za
romsku kulturu, interkulturne gradove i dijalog s Platformom za interkulturnu Evropu. Neke od
ostalih politika EU-a koje podstiu meukulturni dijalog su, izmeu ostalog, one koje se odnose
na audio-vizuelni sektor, viejezinost, mlade, istraivanje, integraciju i spoljne odnose. Proraun
za program Kreativna Evropa (od 2014. do 2020. godine) iznosi 1,46 milijarde evra za cjelokupno
programsko razdoblje. Tim su krovnim programom obuhvaeni prethodni programi Unije:
MEDIA (1991 2013), MEDIA Mundus (2011 2013) i Kultura (2000 2013). Ali, postavlja se
pitanje: da li insistiranje na kulturnom povezivanju gui autonomiju jedne dravne/nacionalne
kulture?
- Nisam siguran da imam dovoljno ni teorijskog znanja ni ivotnog i praktinog iskustva koje bi
mi pomoglo da odgovorim na jedno ovakvo pitanje iz prostog razloga jer nisam siguran da znam
taan odgovor ta je kultura jednog naroda i kako kultura uopte moe da bude autonomna. Mislim
da odgovor prije svega zavisi od toga koliko iroko emo shvatiti uopte sam pojam kulture. Da li
kulturu jednog naroda vidimo samo u narodnim pjesmama, obiajima ili to moe da bude i, na
primjer, novotalasna scena osamdesetih godina pita knjievnik mlae generacije i autor putopisa
Hadiluk plemenitom snu Boris Maksimovi.
Da li, dodaje on, kulturu predstavljaju samo kulturno-umjetnika drutva ili to mogu biti i
alternativni bendovi? Ako proirimo definiciju kulture na ovo zadnje, onda pitanje i nema
pretjeranog smisla, jer takvi oblici kulture nastaju upravo na osnovu nekih stranih uzora, nekad
imitacijom, nekad sublimacijom, ali uglavnom veoma rijetko je to potpuno autohtono.
- I kada je rije o narodnim pjesmama nisam siguran da i tu ita moe da bude 100 odsto autohtono,
jer se uvijek sjetim reenice mog divnog profesora narodne knjievnosti sa fakulteta, pokojnog
Luke ekare, koji je govorio da su se u nas uvijek krale ene, konji i pjesme, pa si tako imao
praktino iste pjesme koje su u jednoj varijanti govorile o Marku Kraljeviu, a u drugoj o Aliji
erzelezu, zavisno od toga u kakvom drutvu se naao guslar istakao je Maksimovi.
On dodaje da nije siguran da jedan narod okruen razliitim uticajnim kulturama uopte moe da
bude autonoman i da zadri svoje osobenosti bez prihvatanja tuih. Maksimovi smatra da je
kultura fluidna i da izmie svakom definisanju. Ako pomislimo samo na to koliko imamo svojih
jela, onda ovjeku bude jasno kolike potekoe moemo imati u pokuaju da doemo do odgovora.
- S druge strane, ovo moemo gledati sa jednog krajnje jednostavnog, da ne kaem,
administrativnog aspekta. Evrointegracije olakavaju prelazak granice i zadravanje u zemljama
EU. To je bar savreno jasno. Sjeam se jednog pisma Save umanovia, mislim da je bilo upueno
Milanu Kaaninu, u kojem se on ali kako mu viza na 12 mjeseci nije dovoljna za normalan rad i
razvoj njega kao slikara u Parizu. Kad sa dananje perspektive razmiljamo o tome ta bismo mi
koji smo iskusili vize od 10 dana mogli da radimo 12 mjeseci u Parizu slika postaje malo jasnija
kazao je Maksimovi.
Reditelj Saa Karanovi smatra da svakodnevno pominjanje EU kao eshatolokog cilja, mjesta i
trenutka spasenja sigurno teti.
- Ne da su mediji i drugi odgovorni toliko moni da natjeraju ljude da slijepo vjeruju da je EU
zaista spas, ve je grijeh to proputaju i nije ih sram da proputaju da uspostave bilo kakvu
kulturnu politiku mimo te prie, ali ba takvo stanje im izgleda i odgovara jer drugi je, zaboga,
kriv. Bilo kakvu kuturnu politiku smatra Karanovi.
Pria o EU ili protiv EU je, dodaje on, postala zamjena za bilo kakav napor ka tematizovanju
problema kulturne politike, a da ne govorimo o naporu uspostavljanje iste.
- To je kao sa teorijama zavjere koje su zamjena za autentinu misao o istoriji, geografiji, kulturi,
pelarstvu, bilo emu. Moemo rei da je pria sa EU sluba koju moramo initi i kod koje
nemamo izbora, vjerovali u nju ili ne, ali to ne znai da trebamo odustati od svake druge prie. U
redu, pisaemo i tomove eshatolokog idolopoklonstva EU ako ba moramo, ali imajmo bar jednu
misao u depu, jednu sitnu a drugaiju, bar za tren kad postane dosadno i kada nam nedostaje tema
za razgovor. Bar da krenemo itati EU kao EV (pratei grke izvore kulture) i prisvojimo je makar
jeziki kao evropu, evharistiju, evkatastrofu ili evlogiju rekao je Karanovi.
Knjievnik Berislav Blagojevi smatra da evrointegracioni procesi nemaju iskljuivo pozitivne
efekte u svim aspektima ivota drave-kandidata, ali prilino je siguran da ne ugroavaju kulturnu
raznolikost. Globalizacija, smatra on, tei uniformnosti, ali se paralelno javljaju pokreti koji
pruaju otpor takvim tendencijama, inei sve da se sauvaju kulturne specifinosti.
- Malta je, na primjer, ne samo ouvala malteanski jezik, nego je uspjela u toku EU integracija i
kasnije da povea broj govornika, kao i da uvrsti svoj jezik u zvanine jezike EU. Imajui u vidu
da ne postoji EU kulturni identitet, ne vidim razlog zato bi neki nacionalni ili regionalni kulturni
identiteti bili ugroeni. ak i u zemljama koje su dugo lanice EU postoji svijest o kulturnoj
razliitosti. Uzmimo, recimo, Kataloniju kao primjer. Njegovanje sopstvene kulture je stvar drave
ili etno-regije i samo one mogu da budu krivci za njeno uniavanje i gaenje dodao je Blagojevi.
Pijanista i profesor Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci Arsen arki kae da je
stanje razliito od drave do drave, jer svaka od drava ima razliito iskustvo evrointegracija.
One odgovaraju ekonomski i kulturoloki snanim dravama poput Njemake, Francuske i
donekle Engleske, ali u sluaju manje vrstih i liberalnijih sistema poput zemalja Mediterana,
one su (oigledno) za mnoge imale poguban uticaj.
- Sama injenica da dvije nastabilnije drave Evrope nisu u EU - vajcarska i Norveka - ve
govori dovoljno sama za sebe. to se tie kulture i nekakve njene evropeizacije ili
globalizacije ti procesi su zapoeti ve tridesetih godina prolog vijeka, utvreni amerikom
okupacijom Zapadne Njemake, a dovreni ve osamdesetih godina, tako da je tu teko priati o
uticaju koji je EU izvrila na lokalne kulture kae arki.
Ako pogledamo iz socio-politike prespektive, vidjeemo da su ekstremno-desniarski i
nacionalistiki pokreti najjai upravo u onim dravama koje nisu sigurne u svoj identitet i ije se
stanovnitvo osjealo ugroeno, te da e taj identitet pod stranim uticajima izgubiti.
- To je sluaj sa Maarskom, koja je uvijek bila "slabiji partner" i u K und K monarhiji i pod
Njemakom i pod Sovjetskim reimom, a sada se zbog loih iskustava itekako dre vrsto naspram
liberalizacije trita (a time dijelom i kulture) od strane EU. Takav sluaj je sa Baltikim dravama,
a o Balkanu ne treba ni priati, jer nam je sve poznato iz prve ruke - svi su se osjeali toliko
ugroeno da su vrlo lako posegnuli za krvoproliem. Kao to to davno rekoe mudri ljudi - svaka
agresija svoj korijen ima u strahu od Drugog i Nepoznatog istakao je arki.
to se tie same kulture pojedinih evropski naroda i regiona, ta kultura je ve poodavno
amerikanizovana na najgori mogui nain, dok je u sluaju Amerike taj proces obrnut - oni su
zahvaljujui evropskim krizama i ratovima sebi bez imalo muke "uvozili" najbolje umjetnike, pa
su tako Pikaso, Dali, Horovic, Rahmanjinov, Prokofjev, ostakovi i jo mnogi drugi vrlo lako
naputali Stari Kontinent i odlazili da rad nastave preko Okeana.
- U pop kulturi se neto slino dogodilo pedesetih i ezdesetih godina kada je Amerika "uvezla"
Bitlse, Stonse, Cepeline, a onda ih kao svoj proizvod plasirala Evropi. Ono to je ponajvie
poblematino jeste injenica da su u poslednjih pola vijeka na sceni forsirani preteno anglo-
ameriki sadraji, to je na odreeni nain stvaralo kompleks nie vrijednosti stvaraocima iz
Francuske, Njemake i, pogotovo, Istone Evrope, a to je u krajnjem rezultatu imalo za posljedicu
usvajanje principa Ako ne moe da ih pobijedi, pridrui im se rekao je arki.