KPP

(skraeno, opti i posebni deo)

1
7. NAELO AKUZATORNOSTI
Bez ovlaenog tuioca nema krivinog postupka.

Princip akuzatornosti znai da se postupak moe pokrenuti samo na osnovu postojanja odgovarajueg zahteva:
optunog akta
podnesenog pod zakonom predvienim uslovima
od strane subjekta koji ima svojstvo ovlaenog tuioca

te da taj tuilac potom ostaje pri svom zahtevu,

uz eventualnu mogunost njegovog modifikovanja u skladu sa zakonom (npr. izmena ili proirenje optunice)

do okonanja krivinog postupka (odravajue dejstvo)

uz postojanje u odreenim sluajevima procesne mogunosti da doe i do zakonom regulisane sukcesije ovlaenih tuilaca (supsidijarna
tuba ) .

Postojanje ovlaenog tuioca i njegovog optunog akta iji je sadraj regulisan zakonom:

- predstavlja i neophodnu PROCESNU PRETPOSTAVKU kako za pokretanje postupka

- tako i za njegovo trajanje

Ovlaeni tuilac moe u svim fazama krivinog postupka odustati od svoje optube, a posledice su da se njime spreava dalji tok postupka.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Postoje TRI VRSTE OVLAENIH TUILACA u naem krivinom postupku, koji se dele na dve osnovne kategorije:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovlaeni tuioci za krivino gonjenje krivinih dela koja se inae GONE PO SLUBENOJ DUNOSTI:

JAVNI TUILAC koji je primarno ovlaen za krivino gonjenje u pogledu dela koja se GONE PO SLUBENOJ DUNOSTI, tako da je on u
pogledu tih krivinih dela uvek mogui prvenstveni tuilac,
(s tim da je za krivino gonjenje u pogledu krivinih dela koja se gone samo po predlogu oteenog, kao poseban uslov neophodno
postojanje takvog predloga)

OTEENI KAO TUILAC, koji se u teoriji oznaava i kao supsidijarni tuilac jer je on samo SUPSIDIJARNO sekundarno ovlaen za
krivino gonjenje krivinih dela koja se inae gone po slubenoj dunosti,

ali u pogledu kojih je javni tuilac naao da nema osnova za pokretanje krivinog gonjenja, kada oteeni takvim delom moe pod
zakonikom odreenim uslovima, stupiti na njegovo mesto, te tako stei svojstvo ovlaenog tuioca

OVLAENI TUILAC U POGLEDU DELA koja se GONE PO PRIVATNOJ TUBI privatni tuilac koji je ovlaen koji je ovlaen za krivino
gonjenje krivinih dela koja se gone po privatnoj tubi.

Za princip akuzatornosti se istie da je iskljuiv

tako da se nijedan krivini postupak ne moe ni pokretnuti ni sprovoditi bez inicijative i uea ovlaenog tuioca.

U stvari i u savremenom krivinom postupku postoje neka retka odstupanja od principa akuzatornosti.

Izuzeci od principa akuzatornosti su prisutni :

2
- SKRAENOM KRIVINOM POSTUPKU,
- te u POSTUPKU PREMA MALOLETNICIMA.

VRSTE OPTUNIH AKATA U KRIVINOM POSTUPKU

Postojanje OPTUNOG AKTA ovlaenog tuioca je osnovni formalni uslov za pokretanje i voenje opteg krivinog postupka, kao i
posebnih krivinih postupaka (ali samo ukoliko postoji i odgovarajua ODLUKA SUDA!).

1. Optuni akt u OPTEM KRIVINOM POSTUPKU je optunica

2. Optuni akt u SKRAENOM POSTUPKU je OPTUNI PREDLOG.

Posebni optuni akti osim u skraenom postpuku postoje i u nekim posebnim krivinim postupcima.
U postupku prema maloletnicima to su:
Zahtev za pokretanje pripremnog postupka
Predlog veu za maloletnike za izricanje krivine sankcije maloletniku.

8. NAELO LEGALITETA OFICIJELNOG KRIVINOG GONJENJA

Obaveza tuioca da pokrene krivini postupak uvek kada postoji dovoljno dokaza koja se gone po slubenoj dunosti, odnosno samo

Naelo legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja se sastoji u ustanovljavanju zakonske obaveze za javnog tuioca da
1. ukoliko je re o krivinom delu koje se goni po slubenoj dunosti,
2. pokrene krivini postupak podnoenjem odgovarajueg optunog akta
3. (ako su za to ispunjeni svi neophodni stvarni i pravni uslovi. )

Naelo legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja - javni tuilac duan da preduzme krivino gonjenje, ukoliko su kumulativno ispunjeni
sledei uslovi:
1. Da nije drugaije propisano samim Zakonikom o krivinom postupku (kada postoji mogunost za postupanje po suprotnom principu
naelu oportuniteta krivinog gonjenja)
2. Da postoje dokazi na kojima se temelje osnovi sumnje da je odreeno lice uinilo krivino delo
3. Da se radi o krivinom delu koje se goni po slubenoj dunosti.

Kada su u pitanju krivina dela koja se gone samo po predlogu oteenog neophodni procesni uslov za krivino gonjenje je postojanje
takvog predloga oteenog krivinim delom,
isto kao to je opstajanje tog predloga, neophodan uslov za voenje postupka.

Takav oteeni nema svojstvo ovlaenog tuioca a i ta krivina dela spadaju u dela koja se krivino gone ex officio
ali je postupanje javnog tuioca prema naelu legaliteta oficijelnog krivinog gonjenja,
dodatno uslovljeno postojanjem predloga oteenog
- kako za zapoinjanje krivinog gonjenja (INICIJALNO DEJSTVO predloga)
- tako i za njegovo dalje odvijanje (ODRAVAJUE DEJSTVO predloga).

9. NAELO OPORTUNITETA KRIVINOG GONJENJA

Naelo oportuniteta ogleda se u postupanju po oportunitetu, tako da se krivino gonjenje ne mora obavezno preduzeti iako su ispunjeni svi
traeni uslovi koji proizlaze iz naela legaliteta,
ve se shodno proceni svrsishodnosti krivinog gonjenja u odreenom sluaju , gonjenje moe ili ne mora preduzeti,
pri emu je kriterijum za negonjenje u nekim nacionalnim (uporednim) krivinim postupcima povezan sa na primer visokim trokovima postupka,
ili se zasniva na nekim svojstvima optuenog.

Naelo oportuniteta u naem krivinom procesnom pravu vai bez ikakvih ogranienja kada su u pitanju krivina dela koja se gone po privatnoj
tubi
jer tada oteeni odnosno lice koje moe da postane privatni tuilac,
potpuno slobodno optira da li e krivino goniti u zakonikom odreenom roku (3 meseca od saznanja za delo i uinioca) ili e se od toga uzdrati

Slino tome i oteeni krivinim delom koje se goni po slubenoj dunosti (to vai i za njegove sukcesore nakon njegove smrti) sam odluuje da li
e u zakonskom roku i pod zakonskim uslovima da pokrene odnosno nastavi krivino gonjenje
(u sluaju kada to ne uini primarni ovlaeni tuilac javni tuilac, odnosno kada javni tuilac odustane od zapoetog krivinog gonjenja i samo od
volje oteenog zavisi da li e on postati supsidijarni tuilac.)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u odnosu na javnog tuioca postoji u dve situacije:

1. U postupku prema maloletnicima kada se ono svodi na mogunost javnog tuioca da u dva sluaja iz razloga celishodnosti tj. svrsishodnosti ne
pokrene postupak prema maloletniku, iako su za to inae ispunjeni svi drugi potrebni zakonski uslovi

2. Mogunost postupanja po oportunitetu krivinog gonjenja U PREDISTRANOM POSTPUKU (koji prethodi SKRAENOM POSTUPKU) kada se radi
o nekim relativno lakim krivinim delima, to je mogue u dva oblika:
Sluaj USLOVLJENOG OPORTUNITETA krivinog gonjenja
Sluaj POSTUPANJA PO OPORTUNITETU krivinog gonjenja usled stvarnog kajanja osumnjienog.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U dva sluaja javni tuilac koji je i jedini ovlaeni tuilac u postupku prema maloletnicima ( ekskluzivno pravo krivinog gonjenja maloletnika)
moe da bez obzira to postoje dokazi da je maloletnik uinio krivino delo ipak ne pokrene postupak prema njemu:

U odnosu na krivino delo odreene teine kada se radi o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana kazna ako
javni tuilac smatra ne bi bilo celishodno da se prema maloletniku vodi postupak, s obzirom na sledee kumulativno propisane okolnosti:
Okolnosti koje se odnose na delo:
Priroda krivinog dela
Okolnosti pod kojima je delo uinjeno

Okolnosti koje se odnose na maloletnika:

Njegov raniji ivot

3
Odluke treba da se ispitaju lina svojstva maloletnika, javnih tuilac za maloletnike moe u sporazumu sa organom starateljstva uputiti maloletnika
u prihvatilite za decu i omladinu ili u vaspitnu ustanovu ali najdue do 30 dana

Kada se prema maloletniku ve izvrava sankcija - kad je izvrenje kazne ili vaspitne mere prema maloletniku u toku,
javni tuilac moe odluiti da ne zahteva pokretanje krivinog postupka za drugo krivno delo maloletnika,
ako s obzirom na teinu tog krivinog dela kao i na kaznu tj. vaspitnu meru koja se izvrava, ne bi imalo svrhe voenje postupka i izricanje krivine
sankcije.

Uslovljeni oportunitet krivinog gonjenja predstavlja jednu vrstu meovite krivinoprocesne ustanove,
koja ima elemente kako klasinog NEPOKRETANJA KRIVINOG POSTUPKA zbog necelishodnosti,
tako i elemente OPROTAJA UINIOCU krivinog dela,
ukoliko on ispunjenjem odreenih obaveza tu aboliciju zaslui

10. NAELO NE BIS IN IDEM

Naelo ne bis in idem oznaava da se istom licu ne moe dva puta suditi za isto krivino delo.

Drugim reima ukoliko je krivini postupak u odnosu na konkretno krivino delo ve pravnosnano okonan, ne moe se ponovo voditi postupak
protiv istog lica u odnosu na isti osnovni predmet krivinog postupka, tj. isto krivino delo.

Naelna zabrana ponovnog suenja proizlazi iz vitalnih interesa pravne sigurnosti i pravinosti koji odnose prevagu u odnosu na princip istine,
onda kada se u odreenim situacijama ta naela sukobe

Naelo ne bis in idem je utvreno u Zakoniku o krivinom postupku, tako to je propisano da niko ne moe da bude gonjen i kanjen za krivino
delo za koje je pravnosnanom presudom:
1. osloboen
2. ili osuen
2. ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnano obustavljen
4. ili je optuba pravnosnano odbijena.

Naelo NE BIS IN IDEM vai APSOLUTNO u korist okrivljenog odn. njime se potpuno onemoguava napadanje vanrednim pravnim lekovima odluke
suda koja je povoljna za okrivljenog,
s tim to ono istovremeno ne ograniava mogunost pobijanja i neke pravnosnane sudske odluke - ali samo u korist okrivljenog, i u takvom
sluaju ovo naelo ima RELATIVNO DEJSTVO.

U postupku povodom VANREDNOG PRAVNOG LEKA, pravnosnana sudska odluka se ne moe izmeniti na tetu okrivljenog

11. NAELO NEPOSREDNOSTI U IZVOENJU DOKAZA

Naelo neposrednosti oznaava da izmeu izvora saznanja i krivinog suda nema posrednika
i da sud odluuje prvenstveno na osnovu onoga to u pogledu injenica sam utvrdi.

Jedan vid naela neposrednosti se ogleda i u obaveznom prisustvu okrivljenog tokom suenja, odnosno nemogunosti da se suenje odvija u
odsustvu okrivljenog,
uz izuzetak po kome je pod odreenim zakonskim uslovima mogue suenje u odsustvu.

Naime optuenom se moe suditi u odsustvu, samo izuzetno, ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:
1. Da je optueni u bekstvu ili da inae nije dostian dravnim organima
2. A postoje naroito vani razlozi da mu se sudi iako je odsutan
3. Da vee na predlog tuioca donese reenje o suenju u odsustvu

Postoje dve vrste neposrednosti:

Subjektivna neposrednost - u pogledu sastava suda
Objektivna neposrednost u odnosu na izvoenje dokaza.

1. SUBJEKTIVNA NEPOSREDNOST znai da glavni pretres koji je odloen mora poeti iznova ako se izmenio sastav vea,
ali to pravilo nije apsolutno, jer po uzimanju izjava od stranaka vee moe odluiti da se u ovakvom sluaju
svedoci i vetaci ne ispituju ponovo i da se ne sprovodi novi uviaj nego da se proitaju iskazi svedoka i vetaka dati na ranije glavnom
pretresu.

U sluaju itanja ovakvih zapisnika oni predstavljaju jednu vrstu DOKAZNE TRANSMISIJE, tako da se vee upoznaje neposredno sa samim tim
zapisnicima, a samo posredno sa ranije izvedenim dokaznim sadrajem, koji je u zapisnicima fiksiran.

2. OBJEKTIVNA NEPOSREDNOST - j sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.
A u odnosu na to pravilo postoje brojni izuzeci (upoznavanje sa sadrinom zapisnika o iskazima datim pre glavnog
pretresa ili na drugom suenju.
Neposrednost se ostvaruje i u pogledu materijalnih dokaza jer sud po pravilu ostvaruje mogunost direktnog uvida u
njih.

Do izuzetaka od naela nepostrednosti u OBJEKTIVNOM SMISLU dolazi i u nekim situacijama koje nastaju nakon PREKIDA ili ODLAGANJA glavnog
pretresa kao i kada doe do izmena u SASTAVU PRETRESNOG VEA

12. NAELO SLOBODNE OCENE DOKAZA

Sud moe pre svega izvoditi dokaze putem zakonom predvienih dokaznih sredstava (a da je pri tom slobodan u njihovoj oceni).
sam sud procenjuje se koji su dokazi vrsti odnosno koliki je stepen njihovog dokaznog kredibiliteta.

S druge strane sud ogranien na primenu samo onih krivinoprocesnih radnji koje su predviene u samoj krivinoj proceduri,
te samo tako moe doi do dokaza,

a pri tom jepotpuno slobodan u izboru:

1. koje e dokazne radnje preduzimati u konkretnom sluaju,
2. te koji e stepen dokaznog kredibiliteta pokloniti dokazima do kojih doe na takav nain.
4
sudija u savremenom krivinom postupku osloboen stega formalne, tj. zakonske ocene dokaza,

postoji i obaveza suda da obrazloi svoju odluku te mogunost napada odluke ulaganjem albe, odnosno vanrednog pravnog leka,
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
sudska odluka tj. presuda ne moe zasnivati iskljuivo na odreenim dokazima, kao to je to na primer, sluaj sa iskazom zatienog svedoka ili
prikrivenog islednika ispitanog kao svedoka

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na PRAVNO NEVALJANIM DOKAZIMA gde spadaju oni dokazi koji su sami po sebi ili prema nainu pribavljanja,
u suprotnosti sa:
1. Ustavom
2. ovim zakonikom
2. potvrenim meunarodnim ugovorom
3. ili su drugim zakonom izriito zabranjeni
(osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza).

13. NAELO IN DUBIO PRO REO

Pravilo u sumnji za optuenog spada danas meu najvanije principe krivinog procesnog prava
i odnosi se na pravilo o nainu odluivanja suda u situaciji kada on nije stekao uverenje da stanje stvari omoguava osudu okrivljenog.

odnosno mogue je da sud i nakon izvoenja svih dokaza ostane samo u sumnji - odnosno ne uspe da stekne ubeenje u postojanje ili
nepostojanje odreenih injenica.

Tada je pravilo da te injenice u pogledu kojih je sud ostao u sumnji treba tumaiti u korist okrivljenog to se zasniva pre svega na elementarnoj
pravinosti

Sud e u presudi ili reenju koje odgovara presudi, odluiti u korist okrivljenog,
uvek kada postoji sumnja u pogledu odlunih injenica koje alternativno:

ine obeleja krivinog dela ili

Od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivinog zakonika

14. NAELO RASPRAVNOSTI

Kroz mogunost da se u svim fazama postupka svaka stranka ima mogunost da u odgovarajuim procesnim formama iznosi svoje stavove kako
- u odnosu na krivini predmet,
- tako i u odnosu na sva druga pitanja u krivinom postupku,
- te posebno u pogledu formalno izraenih stavova suprotne stranke,

ostvaruje se i sutinska svrha krivine procedure da se kroz svestrano raspravljanje o krivinom predmetu, utvrde sve relevantne injenice na
osnovu kojih bi se krivini predmet reio.

Naelo raspravnosti - predstavlja mogunost i pravo stranaka i obavezu suda da svakoj stranci obezbedi da:

1. se izjasni o svakom dokazu, injenici i svakom predlogu suprotne stranke

2. te da izloi svoj stav i ponudi zakljuak
iako konaan zakljuak daje sud.

15. NAELO USMENOSTI

Naelo usmenosti znai da se krivinoprocesne radnje preduzimaju po pravilu usmeno, putem rei ili pokreta,
a ak i u sluajevima kada je preduzimanje izvesnih radnji ostvareno pismeno (optunica, pismeni nalaz vetaka)
ta se pismena itaju na glavnom pretresu to znai da se iznose usmeno.

Sve to se desi u procesu a posebno sasluanje optuenog, izvoenje dokaza, pledoajei (rei stranaka) sve se to mora zbit usmeno takoe veanje i
glasanje, kao i objavljivanje presude;

Princip usmenosti dominira u svim fazama postupka.

Mogui su i odreeni izuzeci.

Tako je npr. propisano da se okrivljeni sasluava usmeno a to vai i za sasluanje optuenog na glavnom pretresu.
Takoe svedok ima dunost da odgovore daje usmeno.

Odstupanja u ovom pogledu su mogua kada se radi o odrenim fizikim nedostacima okrivljenog ili svedoka.

Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno,

i ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara,
a ako se sasluanje ne moe obaviti na ovaj nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti
(a ta se pravila po analogiji primenjuju i kada se radi o ispitivanju gluvog ili nemog svedoka. )
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
S obzirom da naelo usmenosti u Zakoniku o krivinom postupku ne postoji u izriitom smislu ni njegova povreda nije striktno sankcionisana,
ali bi ogreivanje suda o to naelo bilo bitna povreda odredaba krivinog postupka

1. i to povezano sa povredom naela raspravnosti ili prava na odbranu okrivljenog,

kao ako bi sud optuenom na glavnom pretresu neosnovano uskratio pravo da postavi pitanja svedoku ili vetaku,
ili mu oduzeo pravo na zavrnu re.

16. NAELO JAVNOSTI

Javnost krivinog postupka se ogleda u pravu svakog graanina
ne samo stranaka, ve i drugih lica koja inae nisu direktno zainteresovana za ishod postupka,
da prisustvuju suenju, te da o postupku budu obavetena i putem sredstava javnog informisanja.

Javnost moe da bude:

1. NEPOSREDNA (fizika) kada lica prisustvuju procesnim radnjama
2. POSREDNA (tehnika) do koje dolazi posredstvom sredstava javnog informisanja.
5
Smatra se da neposredna javnost moe da bude:
1. STRANAKA (ograniena na procesne stranke)
2. OPTA (kada ona obuhvata i publiku),
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Veliki znaaj ima i mogunost izuzetnog odstupanja od toga naela

Naelo javnosti u naem krivinom postupku vai pre svega za:

1. glavni pretres u optem i skraenom krivinom postupku,
2. odnosno za krivine postupke koji se vode protiv punoletnih lica,

dok u postupku prema maloletnicima naelno nema javnosti,

a samo se po izuzetku odreenim kategorijama lica moe dopustiti da prisustvuju toku postupka.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
a. Obrnuto, kada se postupak vodi protiv punoletnog lica, on je po pravilu javan, a po izuzetku se javnost moe iskljuiti.

b. U prethodnom postupku nema opte javnosti, ve postoji samo tzv. stranaka javnost
c. Glavni pretres je javan
d. sednica vea drugostepenog suda u postupku po albi, po pravilu odrava javno, a javnost se moe iskljuiti samo pod optim uslovima koji se
odnose na iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa.

Odstupanje od naela javnosti tokom glavnog pretresa to je mogue iz sledeih alternativno propisanih razloga:
Interesi zatite morala
Zatita javnog poretka
Zatita nacionalne bezbednosti
Zatita maloletnika
Zatita privatnog ivota uesnika u postupku ili

17. NAELO VEINSKOG ODLUIVANJA SUDA U ZBORNOM SASTAVU

Krivini sud po pravilu sudi u kolektivnom sastavu, odnosno u veu,
a po izuzetku, krivini postupak za odreena krivina dela vodi sudija pojedinac.

postupak za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do 5 godina (skraeni postupak)
koji se odvija pred sudijom pojedincom, te tada naravno nema ni veinskog odluivanja.

Pravila Zakonika o krivinom postupku koja se odnose na suenje u veu se striktno odnose i na kvantitativni sastav sudskog vea (broj sudija u
veu)

Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika, ureivalo i pitanje kvalitativnog sastava sudskog vea za
maloletnike u prvostepenom i drugostepenom sudu.

Takoe u ZKP se kada je re o postpuku za dela organizovanog kriminala odstupa od uobiajenih pravila o sastavu sudskog vea
U ovim krivinim postupcima nema sudija porotnika.

nepravilan sastav suda u kvantitativnom smislu predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivinog postupk, zbog koje se kada se ona
konstatuje u drugostepenom postupku, pobijana presuda mora ukinuti.

Meutim ovo vai samo ako se nepravilnost sastava vea ogleda u manjem broju sudija,odnosno sudija porotnika.
od onog broja koji je Zakonikom propisan za krivini postupak koji se vodi u pogledu krivinog dela odreene teine.

To znai da
ako je vii sud tj. vee u irem sastavu , presudilo krivinu stvar,
za koju je inae nadlean nii sud, odnosno koje je trebalo da presudi vee u uem sastavu
ili ako je sudsko vee vodilo postupak za krivino delo,
koje inae, spada u nadlenost sudije pojeidnca,

to nee biti bitna povreda odredaba krivinog postupka, te se zbog takve nepravilnosti pobijana presuda ne e ukidati.

18. NAELO SLOBODNOG UVERENJA ORGANA POSTUPKA

Sud slobodno rasudjuje o tome ta je dokaz u konkretnom krivinom postupku,
koje e dokaze izvoditi u krivinom postupku
koji stepen dokaznog kredibiliteta e dati odreenim injenicama.

naelo slobodnog sudijskog uverenja bi se moglo svrstati u dokazna naela,

jer se to slobodno uverenje pre svega odnosi na dokaznu snagu dokaza
ali je ono ipak karakteristino za proces donoenja sudskih odluka,

Slobodno sudijsko uverenje ima znaaja za donoenje bilo koje odluke suda u postupku
i to kako MERITORNIH ODLUKA kojima se sutinski reava predmet krivinog postupka,
tako i tzv. FORMALNIH ODLUKA kojima se predmet postupka reava na temelju utvrivanja nekog isto formalnog osnova za donoenje
odreene odluke

ali se i reenja koja se odnose na upravljanje postupkom takoe zasnivaju na slobodnom sudijskom uverenju.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
naelo slobodnog sudijskog uverenja pre svega vezuje donoenje presude, kao najvanije odluke u krivinom postupku.

Naelo SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJA je direktno povezano sa principom SLOBODNE OCENE DOKAZA.

Prema optem pravilu sud izvedene dokaze koji su od znaaja za donoenje sudske odluke ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju
a presudu ili reenje koje odgovara presudi, sud moe zasnovati samo na injenicamau iju je izvesnost potpuno uveren.

6
19. NAELO PRAVNOG LEKA
Naelo pravnog leka oznaava da se protiv sudske odluke kojom se reava predmet krivinog postupka, a pre svega protiv presude, uvek moe
uloiti redovan pravni lek, odnosno alba, koja je istovremeno i sredstvo za sticanje aktivne pravnosnanosti sudske odluke,

a da se pod odreenim uslovima sudska odluka, a pre svega presuda, moe pobijati i odreenim vanrednim pravnim lekom, odnosno vanrednim
pravnim sredstvima uopte.

Pravo na albu je inae i vane pravo ustavnog ranga

Pravo na albu postoji bez izuzetka u odnosu na sudske odluke kojima se reava osnovni predmet krivinog postupka, pre svega presude, ali i
reenja kojima se odluuje o krivinom delu kao predmetu postupka kao to je to sluaj npr.:
1. sa reenjem o izricanju vaspitne mere maloletniku,
2. ili reenjem kojim se izrie mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi .

Titulari prava na albu tog svog prava mogu i odrei.

titular takvog prava se njega ne moe odrei,

kada je u pitanju presude kojom je izreena kazna od 30 do 40 godina zatvora,
isto kao to se ni maloletnik ne moe odrei svog prava na albu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada su u pitanju vanredni pravni lekovi njihovo podnoenje nikada nije formalno obavezno
ali bi javni tuilac svakako morao podii zahtev za zatitu zakonitosti ukoliko se za to steknu uslovi,

i zahtev za ponavljanje krivinog postupka (to je i inae mogue samo u korist osuenog) a posle smrti osuenog, ukoliko za to postoje zakonski
razlozi, a:
1. lica koja bi takoe imala takvo pravo (lica koja mogu izjaviti albu u korist optuenog) to ne uini,
2. ili takva lica ne postoje.

Povreda prava na albu (bilo protiv presude, bilo protiv reenja) nije procesno sankcionisana,
jer prema konstrukciji krivinog postupka objektivno nije mogue povrediti pravo albe,
a odreena povreda ovog prava u vidu uskraenja prava na albu je mogua samo zloupotrebom slubenog poloaja nekog slubenog lica, a sam
takav postupak predstavlja krivino delo.

20. NAELO ISTINE

Ovo je vrhunsko naelo krivine procedure.
Do istine je potrebno doi, ali samo uz potovanje DOKAZNIH PRAVILA i DOKAZNIH ZABRANA.

Naelo istine se u KONTINENTALNO-EVROPSKIM zakonodavstvima svodi na DUNOST SUDA da u krivinom postpuku utvruje istinu kroz
izvoenje dokaza po slubenoj dunosti (a na temelju svih injenica i dokaza koji su od znaaja za donoenje takve odluke).

ANGLOSAKSONSKI krivini postupci sudsku dunost utvrivanja istine svode na nuni minimum.

Naelo istine sada formalno ne postoji u vaeem ZKP-u (njime se vie ne utvruje dunost suda i drugih dravnih organa da istinito i potpuno
utvruju injenice od vanosti za donoenje zakonite odluke).

Teret dokazivanja optube je na TUIOCU, a sud izvodi dokaze NA PREDLOG STRANAKA

(pri emu sud moe dati nalog stranci da predloi dopunske dokaze ili sam odrediti da se takvi dokazi izvedu ako oseni da su izvedeni dokazi
protivreni ili nejasni itd.)

Sud ima mogunost da aktivno uestvuje u ispitivanju svedoka na glavnom pretersu, te svojim pitanjima moe da se umeo u bilo OSNOVNO, bilo
UNAKRSNO ili DOPUNSKO ispitivanje svedoka (bez obzira sto te vidove ispitivanja primarno sprovode STRANKE, odn. BRANILAC, PUNOMONIK
oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca.)

U praksi e krivini sud ipak teiti da se koliko god je to mogue priblii istini, jer se omoguava PODNOENJE ALBE zbog POGRENO ili
NEPOTPUNO utvrenog injeninog stanja.

21. NAELO PRAVINOG VOENJA KRIVINOG POSTUPKA

Ovo je sutinsko naelo krivine procedure.
Ovo naelo oznaava da optuba i odbrana u osnovi treba da imaju jednak krivinoprocesni poloaj.

Ponekad se istie da je ovaj princip artikulisan kroz tri osnovna standarda:

Jednakost sredstava (oruja) kojima stranke raspolau
Javnost postupka i
Brzina procedure.

svako tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega,
ima pravo na:
1. pravino i javno suenje u razumnom roku,
2. pred nezavisnim i nepristrasnim sudom (obrazovanim na osnovu zakona)

3. a potom se posebno utvruje dejstvo naela javnosti

4. uz ostavljanje mogunosti za odstupanje od njega iz opravdanih razloga

5. , te pretpostavka nevinosti
6. i odreeni minimum prava koje mora posedovati svako lice protiv koga se vodi krivini postupak,

Naelo pravinog voenja krivinog postupka se ogleda u dunosti DRAVNIH ORGANA da budu NEPRISTRASNI, da ne prejudiciraju krivicu
okrivljenog, kao i da STRANKE u krivinom postupku raspolau JEDNAKIM PROCESNIM SREDSTVIMA.

Javni tuilac i policija su duni da postupaju nepristrasno, te da obrate jednaku panju kako na dokaze koji terete odreeno lice tako i
na dokaze koji tom licu idu u prilog.

22. STVARNA NADLENOST KRIVINOG SUDA

7
Stvarna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog krivinog suda da vodi krivini postupak u odnosu na odreenu krivinu stvar i donese
odluku u odnosu na nju.Stvarna nadlenost se pre svega Zakonom o ureenju sudova.

Stvarna nadlenost se moe podeliti na:

1. Stvarnu nadlenost prvostepenih sudova
2. Stvarnu nadlenost krivinih sudova u drugom stepenu
3. Stvarnu nadlenost Vrhovnog kasacionog suda.

U prvom stepenu krivini postupak vode osnovni ili vii sudovi.

Osnovni sud ima iskljuivo prvostepenu nadlenost.

On je nadlean za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do 10 godina,
Pored toga osnovni sud vri poslove meunarodne krivinopravne pomoi i obavlja druge poslove kada mu je to povereno zakonom,

Vii sud uglavnom ima prvostepenu nadlenost,

a samo u odnosu na odreena pitanja on postupa i kao drugostepeni sud,
kada reava o albama na odluke osnovnih sudova kojima se odreuju mere za obezbeenje prisustva okrivljenog.

Vii sud je u prvom stepenu nadlean da sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana kazna zatvora preko 10 godina ili tea kazna,
kao i da vodi postupak za krivna dela za koja je zakonom predviena blaa kazna, ali su ona svrstana u nadlenost viih sudova.

Tu prema Zakonu o ureenju sudova spadaju:

- krivina dela protiv Vojske Srbije,

- odavanje dravne tajne,
- izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti;
- pranje novca;

Vii sud je nadlean i za voenje u prvom stepenu postupka prema maloletnicima.

Krivini postupak u drugom i u treem stepenu (kada izuzetno postoji mogunost ulaganja albe protiv presude drugostepenog suda) vode
APELACIONI SUDOVI

Apelacioni sud odluuje i o:

1. sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ako za odluivanje nije nadlean vii sud,
2. o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kad su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene
zakonom.

Vrhovni kasacioni sud reava o zahtevu za zatitu, zakonitosti.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud odluuje o:

1. sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud,
2. kao i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud:

1. utvruje NAELNE STAVOVE u cilju jedinstvene primene zakona i drugih propisa koji su od znaaja za sudsku vlast,
2. razmatra primenu zakona i drugih propisa, kao i rad sudova, to je od ogromne vanosti za sudsku praksu.

23. MESNA NADLENOST KRIVINOG SUDA

Mesna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog stvarno nadlenog suda da rei odreenu krivinu stvar s obzirom na teritoriju svog
delovanja.
Kriterijumi za odreivanje mesne nadlenosti se mogu podeliti na dve osnovne vrste:
Redovni kriterijum
Vanredni kriterijumi.

Prema REDOVNOM KRITERIJUMU mesna nadlenost se odreuje prema MESTU IZVRENJA KRIVINOG DELA.
Mesno je nadlean sud na ijem je podruju krivino delo izvreno ili pokuano.

VANREDNI KRITERIJUMI odreivanja mesne nadlenosti se dele na dve vrste:

1. Kriterijumi koji su DOPUNSKI u odnosu na redovni kriterijum,

Kada se odreeno mesto ne moe bez takvih kriterijuma apsolutno odrediti kao mesto izvrenja krivinog dela

2. POSEBNI KRITERIJUMI odreivanja mesne nadlenosti.

Kriterijuma koji se zasnivaju na nekim drugim obelejima (a ne odnose se uopte na mesto izvrenja krivinog dela).

DOPUNSKI KRITERIJUMI odreivanja mesne nadlenosti se odnose na:

Sluaj STICAJA MESTA IZVRENJA KRIVINOG DELA ili NEIZVESNOSTI U ODNOSU NA TANO MESTO IZVRENJA kada je krivino delo izvreno
ili pokuano na podrujima raznih sudova ili na granici tih podruja,
ili je neizvesno na kom je podruju izvreno ili pokuano delo, primenjuje se pravilo PRIORITETA,

ako da je nadlean onaj od tih sudova koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak,
a ako postpuak nije zapoet sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka.

Sluaj IZVRENJA KRIVINOG DELA NA DOMAEM BRODU ILI VAZDUHOPLOVU kada je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem
vazduhoplovu
dok se nalazi u domaem pristanitu
tada je nadlean sud na ijem se podruju nalazi to pristanite

a u ostalim sluajevima izvrenja krivinog dela na domaem brodu ili vazduhoplovu,

nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno vazduhoplova
ili domae pristanite u kome se brod odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.

Sluaj izvrenja krivinog dela putem SREDSTAVA JAVNOG OBAVETAVANJA

8
ako je delo izvreno putem tampe, tada je nadlean sud na ijem je podruju spis tampan,
a ako to mesto nije poznato ili je spis tampan u inostranstvu, nadlean je sud na ijem se podruju rastura tampani spis.

SLUAJ NEPOZNATOG MESTA IZVRENJA ILI MESTA IZVRENJA U INOSTRANSTVU ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ili ako je to
mesto van teritorije Srbije, nadlean je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite.

POSEBNI KRITERIJUMI za odreivanje mesne nadlenosti se odnose na:

Sluaj primenjivanja pravila PRIORITETA kada je postupak ve zapoet pred sudom na ijem podruju OKRIVLJENI IMA PREBIVALITE ili
BORAVITE, zato to se prvobitno nije znalo za mesto izvrenja krivinog dela
tada sud koji je ve zapoeo postupak ostaje nadlean (i ako se kasnije saznalo za mesto izvrenja krivinog dela. )

Sluaj kada nije poznato ni mesto izvrenja krivinog dela niti prebivalite ili boravite okrivljenog, ili su OBA VAN TERITORIJE Srbije tada je
nadlean sud na ijem se podruju okrivljeni lii slobode ili se sam prijavi.

Sluaj NEMOGUNOSTI PRIMENE BILO KOJEG OD REDOVNIH ILI VANREDNIH DOPUNSKIH KRITERIJUMA za odreivanje mesne nadlenosti,
Kada se prema odredbama Zakonika o krivinom postupku ne moe ustanoviti koji je sud mesno nadlean
tada Vrhovni kasacioni sud odreuje jedan od stvarno nadlenih sudova pred kojim e se sprovesti postupak odreena nadlenost

Sluaj PRENOENJA MESNE NADLENOSTI odnosi se na odreivanje mesno nadlenim drugog suda, a ne onoga koji bi inae bio mesno nadlean
to je mogue u dva sluaja:

i. Iz razloga nemogunosti postpuanja nadlenog suda pa tako ako je nadlean sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa duan je da o
tome obavesti neposredno vii sud, koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju a protiv takvog reenja alba nije dozvoljena

ii. Iz razloga celishodnosti kada Vrhovni kasacioni moe za voenje postupka odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju (na teritoriji
RS) ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak

24. OCENA I SUKOB NADLENOSTI

Sud je duan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti reenja
uputie predmet nadlenom sudu.

Ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za suenje nadlean nii sud, nee uputiti predmet tom sudu nego e sam sprovesti postupak i
doneti odluku.

Sud koji se oglasio nenadlenim duan je da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Do sukoba nadlenosti e doi ukoliko sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki
drugi sud i tada taj sud pokree postupak za reavanje sukoba nadlenosti.

Sukob nadlenosti moe biti:

Pozitivan kada dva ili vie sudova smatraju da su oni nadleni za odreenu krivinu stvar
Negativan kada dva ili vie sudova smatraju da oni nisu nadleni u odnosu na odreenu krivinu stvar.

Sukob nadleenosti izmeu sudova reava zajedniki NEPOSREDNO VII SUD:

1. neposredno vii zajedniki sud za sudove izmeu kojih sukob nadlenosti postoji
2. apelacioni sud za sukob nadlenosti izmeu posebnih odeljenja vieg suda (sa svoje teritorije) ili posebnog i drugog odeljenaj tog vieg suda
3. vrhovni kasacioni sud za sukob nadlenosti izmeu posebnih odeljenja istog apelacionog suda ili posebnog odeljenja i drugog odeljenja tog
apelacionog suda
Protiv reenja donetog povodom sukoba nadlenosti alba nije dozvoljena.

Prilikom odluivanja o sukobu nadlenosti, sud moe istovremeno i po slubenoj dunosti doneti odluku o delegaciji mesne nadlenosti ako za to
postoje potrebni zakonski uslovi.

Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih je duan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od
odlaganja.

25. IZUZEE SUDIJE

Izuzee sudije predstavlja ustanovu krivinog procesnog prava kojom se utvruje odreeni krug sudija koji je iskljuen u odnosu na mogunost da
obavlja sudijsku funkciju u konkretnom sluaju
1. zbog postojanja odreenih zakonskih razloga koji ih ine nepodobnim za vrenje sudijske funkcije u odreenom krivinom postpuku
2. ili se radi o razlozima koji su takvog karaktera da bi iz njih mogla proizii izvesna sumnja u nepristrasnost konkretnog sudije.

Razlozi za izuzee sudije se dele na dve grupe:

Razlozi za obavezno izuzee
Razlozi za fakultativno izuzee

Razlozi za OBAVEZNO IZUZEE sudije ili sudije porotnika

To su sledei razlozi:

Istovremeno posedovanje svojstva drugog subjekta krivinog postupka,

tj. ako postoji aktuelni ili mogui sticaj procesnih funkcija kada je sudija:
- oteen krivinim delom
- ili je uestvovao u postupku kao:
i. tuilac, branilac,
ii. zakonski zastupnik ili punomonik oteenog odnosno tuioca
iii. ili je ispitan kao svedok tj. kao vetak

Odreeni SRODNIKI ODNOS sa drugim subjektima krivinog postupka ako je sudiji:

- okrivljeni, njegov branilac,
- tuilac,oteeni, njihov zakonski zastupnik ili punomonik,
- brani drug
- ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena,
9
 - u pobonoj do 4. ttepena, a po tazbini do 2. stepena

Odreeni srodniki ili sa srodnikim izjednaen tj. BLIZAK ODNOS sa drugim subjektima krivinog postupka ako je sudija sa:
- okrivljenim, njegovim braniocem,
- tuiocem
- ili oteenim u odnosu :
- staraoca, staranika,
- usvojioca, usvojenika,
- hranioca ili hranjenika

Uestvovanje sudije u nekom PRETHODNOM STADIJUMU KRIVINOG POSTUPKA ako je sudija u istom krivinom predmetu vrio istrane radnje
ili je istom predmetu uestvovao u donoenju odluke koja se pobija albom.

Razlozi za FAKULTATIVNO IZUZEE sudije tj. sudije porotnika se definiu na uopten nain kao postojanje okolnosti koje izazivaju SUMNJU U
NJIHOVU NEPRISTRASNOST.

Faktiko je pitanje koje su to okolnosti

a to moe biti primera radi neki posebno blizak odnos sa okrivljenim tj. njegovim braniocem ili oteenim,
ako je sudija u odnosu prijateljstva ili kumstva sa nekim od tih lica, ili je suprotno, sa nekim od tih subjekatta u odreenom neprijateljskom odnosu
itd.

Izuzee sudije je mogue :

- NA INICIJATIVU SAMOG SUDIJE
- ili PO ZAHTEVU STRANKE i BRANIOCA.

Sudija ili sudija porotnik je duan da im sazna za postojanje nekog od razloga za OBAVEZNO IZUZEE prekine svaki rad na tom krivinom
predmetu i da o tome odmah obavesti predsednika suda koji e mu odrediti zamenu.

Ako sudija ili sudija porotnik smatra da postoje FAKULTATIVNE OKOLNOSTI za njegovo izuzee obavestie o tome predsednika suda.
Izuzee mogu traiti stranke i branilac.

PROCESNI TRENUTAK do koga se najkasnije moe podneti zahtev za izuzee se odreuje na dva naina:
- primarno se zahtev moe podneti DO POETKA GLAVNOG PRETRESA,
- a ako se za razlog izuzea sazna docnije, zahtv se moe podneti ODMAH PO SAZNANJU za RAZLOG.

Zahtev za izuzee se moe USVOJITI, ODBITI ili ODBACITI.

Zahtev za izuzee se REENJEM ODBACUJE u celini ili delimino kada postoji neki od alternativno popisanih razloga:

Ako zahtev nije usmeren na pojedinano odreenog sudiju ili sudiju porotnika
Ako u zahtevu nisu navedeni dokazi i okolnosti na kojima se zahtev temelji odn. ako se radi o ponovljenom azhtevu za izuzee zasnovanom na istim
dokazima i okolnostima ve navedenim u perthodnom odbijenom zahtevu ili na novim dokazima ali za koje je podnosilac zahteva i ranije znao.

26. FUNKCIJA OPTUBE I SLUAJEVI NJENOG USLOVLJENOG REENJA

Funkciju optube vri ovlaena tuilac koji u krivinom postupku ostvaruje krivino gonjenje

druge kategorije ovlaenih tuilaca

tj oteeni kao tuilac (supsidijarni tuilac)
i privatni tuilac
imaju samo pravo ali ne i dunost krivinog gonjenja.

Za odreena krivina dela je kao poseban uslov za krivino gonjenje potreban PREDLOG OTEENOG
tako da bez postojanja tog predloga javni tuilac koji je inae primarno ovlaeni tuilac i za takva krivina dela,
ne moe ni da pokrene, niti da vodi krivini postupak.

U nekim situacijama je za krivino gonjenje potrebno ispunjenje i odreenog dodatnog uslova u vidu ODOBRENJA NADLENOG ORGANA.
Odobrenje za krivino gonjenje je potrebno u tri situacije:

Povezano sa osnovnim principima vaenja krivinog zakonodavstva

U vezi krivinog gonjenja za odreeno krivino delo
U pogledu krivinog gonjenja odreene kategorije lica

U nekim situacijama je kao posebna procesna pretpostavka za krivino gonjenje potrebno prethodno odbrenje REPUBLIKOG JAVNOG TUIOCA.
To su sledee situacije:

U vezi vaenja TERITORIJALNOG PRINCIPA ukoliko je krivino delo uinjeno na:

- teritoriji RS
- na domaem brodu
- ili u domaem civilnom vazduhoplovu dok je u letu
- u domaem vojnom vazduhoplovu

Za krivino gonjenje je potrebno odobrenje republikog javnog tuioca, ukoliko je u stranoj dravi pokrenut ili dovren krivini postupak.
Ovim odobrenjem se omoguava odstupanje od naela NE BIS IN IDEM.

U vezi vaenja PERSONALNOG PRINCIPA ako je dravljanin Srbije u inostranstvu uinio krivino delo krivino gonjenje uinioca koji se zatekao
na teritoriji Srbije ili je naoj dravi ekstradiran, e po odobrenju Republikog javnog tuioca biti mogue i ukoliko se po zakonu zemlje u kojoj je
delo uinjeno za to krivino delo ne kanjava.

U vezi vaenja REALNOG PRINCIPA ako je stranac van teritorije Srbije uinio prema Srbiji ili njenom dravljaninu krivino delo
krivino gonjenje uinioca koji se zatekao na teritoriji Srbije ili je Srbiji ekstradiran, e po odobrenju republikog javnog tuioca biti mogue i
ukoliko se po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno za to krivino delo ne kanjava.

U vezi vaenja UNIVERZALNOG PRINCIPA - krivino gonjenje za delo koje je izvrio stranac prema stranoj dravi ili strancu u inostranstvu, za koje
se po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno moe izrei kazna zatvora od 5 godina ili tea kazna e biti mogue

ako se uinilac zatekao na teritoriji Srbije a ne bude ekstradiran stranoj dravi,

a sud u takvom sluaju ne moe izrei teu kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno.

10
27. JAVNI TUILAC POJAM, NADLENOST I POLOAJ U KRIVINOM
POSTUPKU
Javni tuilac je primarno ovlaen za krivino gonjenje u pogeldu krivinih dela za koja se po zakonu goni po slubenoj dunosti.
On nema monopol krivinog gonjenja (osim kada su u pitanju maloletnici u odnosu na koje je jedini ovlaeni tuilac)

ve je samo prvenstveni tuilac za takva krivina dela a samo pod odreenim uslovima krivino gonjenje umesto njega moe preduzeti oteeni
takvim krivinim delom, koji tada u zakonskom smislu postaje oteeni kao tuilac, a u teoriji se po pravilu oznaava kao supsidijarni tuilac.

Javni tuilac deluje u okviru javnotuilake organizacije koja podrazumeva postojanje javnog tuilatva kao posebnog dravnog organa.

Javno tuilatvo RS ine:

1. Republiko javno tuilattvo
2. apelaciona javna tuilatva
3. via javna tuilatva
4. osnovna javna tuilatva
5. javna tuilatva posebne nadlenosti

Javna tuilatva posebne nadlenosti su:

1. tuilatvo za organizovani kriminal
2. tuilatvo za ratne zloine

Osnovne funkcije javnog tuioca su:

Funkcija krivinog gonjenja lica u odnosu na koje postoji odreeni zakonski definisan stepen sumnje da su uinila krivino delo
Zatitna funkcija u odnosu na ustavnost i zakonitost

Javni tuilac i zamenik javnog tuioca je samostalan u vrenju svojih ovlaena

j i zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tuilatva od strane izvrne i zakonodavne vlasti

Javni tuilac i njegov zamenik ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije (osim ako se radi o krivinom
delu krenja zakona od srane javnog tuioca, ili njegovog zamenika)
Javni tuilac i njegov zamenik mogu biti lieni slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije, bez
odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine.

Za organizaciju javnog tuilatva su karakteristina odreena naela:

Naelo monokratskog ureenja (naelo jednovlasti)
Naelo hijerarhijskog odnosa izmeu tuilatva razliitog ranga
Naelo devolucije
Naelo supstitucije

Naelo monokratskog ureenja - javno tuilatvo predstavlja jedno lice tj. javni tuilac koji je odgovoran za rad javnog tuilatva.

Funkciju svakog osnovnog, tj. vieg, kao i apelacionog javnog tuilatva obavljaju odgovarajui osnovni, vii, odnosno apelacioni javni tuilac, a
funkciju Republikog tuilatva vri Republiki tuilac.

Izmeu tuilatva razliitog ranga postoji odgovarajui hijerarhijski odnos, koji se pre svega ogleda u mogunosti davanja obaveznih uputstava
vieg javnog tuioca niem javnogm tuiocu.
Neposredno vii javni tuilac moe izdati niem javnom tuiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u
efikasnost i zakonitost njegovog postupanja a Republiki javni tuilac svakom javnom tuiocu.

Do devolucije dolazi kada vii javni tuilac preuzme sprovoenje radnji za koje je inae nadlean nii javni tuilac,
dok supstitucija postoji kada vii javni tuilac ovlasti nekog nieg javnog tuioca da vri odreene radnje za koje je inae nadlean drugi nii javni
tuila

1. NADLENOST JAVNOG TUIOCA

STVARNA NADLENOST javnog tuioca se odreuje na adekvatan nain u odnosu na stvarnu nadlenost krivinog suda.

javni tuilac postupa pred odgovarajuim sudom saglasno zakonu

1. to znai da osnovni javni tuilac postupa pred osnovnim sudom,

2. vii javni tuilac pred viim sudom,
3. apelacioni javni tuilac pred apelacionim sudom
4. i Republiki javni tuilac pred Vrhovnim kasacionim sudom Srbije.

Republiki javni tuilac je nadlean da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Srbiji
i ima mogunost da preduzima sve radnje na koje je i inae ovlaen bilo koji nii javni tuilac.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
MESNA NADLENOST javnog tuioca
primenjuju pravila koja vae za odreivanje mesne nadlenosti krivinog suda.

Ukoliko odreeni javni tuilac ne moe sprovoditi svoju nadlenost,

Republiki javni tuilac moe preneti njegovu nadlenost na drugog javnog tuioca istog ili vieg ranga,

Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca reava zajedniki neposredno vii javni tuilac.

2. OSNOVNI ELEMENTI POLOAJA JAVNOG TUIOCA U PRETKRIVINOM I

KRIVINOM POSTUPKU
Osnovno pravo i osnovna dunost javnog tuioca je gonjenje uinilaca krivinih dela.

Javni tuilac rukovodi predistranim postupkom,

a policija predstavlja neku vrstu servisa javnog tuioca, koji mu je podreen i ima dve dunosti:

1. dunost oficijelnog informisanja o relevantnim aktivnostima

2. dunost realizacije zahteva tuioca oni su duni da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca.
11
Ako policija ne postupi po zahtevu javnog tuioca, javni tuilac e o tome obavestiti stareinu koji rukovodi organom,
a po potrebi moe obavestiti nadlenog ministra, odnosno vladu ili nadleno radno telo Narodne skuptine.

Ako u roku od 24 asa (od kada je primljeno takvo obavetenje) policija ne postupi po zahtevu javnog tuioca,
Javni tuilac moe zatraiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

28. OTEENI KAO MOGUI I KAO SUPSIDIJARNI TUILAC

Oteeni krivinim delom ZA KOJE SE GONI PO SLUBENOJ DUNOSTI ne moe imati svojstvo ovlaenog tuioca sve dok tu funkciju vri JAVNI
TUILAC,
a samo po odreenim procesnim uslovima moe da stekne i svojstvo ovlaenog tuioca odn. postane OTEENI KAO (SUPSIDIJARNI) TUILAC.
U postupku u kojem krivino goni javni tuilac, oteeni je po pravilu, mogui tuilac.

Ako je ve stekao svojstvo ovlaenog tuioca nakon odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja,
te postao oteeni kao (supsidijarni) tuilac,
oteeni tada stie priliku da aktuelno koriguje stav javnog tuioca da krivino ne goni u konkretnom sluaju,
a kao i ranije, javni tuilac i sada, tokom celog krivinog postupka ima mogunost da se ponovo ukljui u krivini postupak
i od oteenog kao tuioca preuzme krivino gonjene.

Tada se omoguava da oteeni izjavi albu iz svih albenih razloga

a ne samo zbog trokova krivinog postupka.

Oteeni kao tuilac ima jedinu pravu procesnu dunost da javnog tuioca ili sud pred kojim se vodi krivini postupak obavesti o svakoj promeni
adrese ili boravita (a tu dunost imaju i njegov zakonski zastupnik odn. punomonik).

Ako se oteeni kao tuilac, zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita nije mogao uredno pozvati na glavni pretres, smatrae se da je
ODUSTAO od krivinog gonjenja.

Ako do potvrivanja optunice javni tuilac na procesno relevantan nain ispolji svoj stav da okrivljenog ne treba krivino goniti,
bilo inicijalno (odbacivanje krivine prijave)
bilo nakon to je prethodno javni tuilac ve zapoeo krivino gonjenje u odnosu na konkretno lice
(kao kada se radi o obustavi istrage ili odustanku javnog tuioca od krivinog gonjenja do potvrivanja optunice)

oteeni jedino moe da koristi odreeno pravno sredstvo prigovor,

kojim bi pokuao da od neposredno vieg javnog tuioca izdejstvuje zapoinjanje ili nastavljanje krivinog gonjenja.

Ako javni tuilac za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti:

- odbaci krivinu prijavu,
- obustavi istragu
- ili odustane od krivinog gonjenja do potvrivanja optunice,
duan je da u roku od 8 dana o tome obavesti oteenog i da ga poui da moe da podnese prigovor neposredno viem javnom tuiocu.

Oteeni ima pravo da podnese prigovor u roku od 8 dana (subjektivni rok) od dana kada je primio takvo obavetenje
a ako oteeni nije obaveten, moe da podnese prigovor u roku od 3 meseca (objektivni rok) od dana kada je javni tuilac:
- odbacio prijavu,
- obustavio istragu
- ili odustao od krivinog gonjenja.

Neposredno vii javni tuilac u roku od 15 dana od dana prijema prigovora oteenog, moe reenjem protiv kojeg nije dozvoljena alba ni prigovor:
Odbiti prigovor ili
Usvojiti prigovor

Reenjem kojim usvaja prigovor neposredno vii javni tuilac e izdati obavezno uputstvo nadlenom javnogm tuiocu da preduzme odn. nastavi
krivino gonjenje.

3. PREUZIMANJE KRIVINOG GONJENJA OD STRANE OTEENOG

Oteeni moe da stekne svojstvo ovlaenog tuioca tj. postane OTEENI kao supsidijarni tuliac, tek nakon to je optunica potvrena.
Ako nakon potvrivanja optunice, javni tuilac izjavi da ODUSTAJE od optube, sud e pitati oteenog da li hoe da preuzme krivino gonjenje i
zastupa optubu.

Ako oteeni izjavi da preuzima krivino gonjenje, sud e nastaviti ve zapoeti glavni pretres odn. odrediti glavni pretres ako ta faza postupka jo
uvek nije zapoela.

U sluaju da se oteen
i ne izjasni u zakonskom roku da preuzima krivino gonjenje,
ili izjavi da NE ELI da preuzme krivino gonjenje,
sud donosi
REENJE O OBUSTAVI POSTUPKA,
odn. PRESUDU kojom se optuba ODBIJA.

Reenje o obustavi krivinog postupka se donosi ukoliko glavni pretres JO NIJE ZAPOEO,
a ukoliko je do odustanka javnog tuioca dolo tokom ve zapoetog glavnog pretresa, a oteeni nije preuzeo krivino gonjenje, sud donosi
ODBIJAJUU PRESUDU.

Ako oteeni nije prisutan na pripremnom roitu, ili glavnom pretresu (a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja
sudu promene adrese prebivalita ili boravita ) smatrae se da nee nastaviti gonjenje
i tada sud donosi REENJE O OBUSTAVI POSTUPKA, odnosno PRESUDU kojom se optuba ODBIJA.

29. OTEENI SA PREDLOGOM ZA KRIVINO GONJENJE

Predlog oteenog za krivino gonjenje je neophodan uslov
da bi javni tuilac mogao ne samo da pokrene krivini postupak podnoenjem optunog akta (optuna inicijativa)

ve je i u celom toku postupka postojanje takvog predlog oteenog, neophodan uslov za odvijanje krivinog postupka (odravanje tube)
te ako u bilo kojoj fazi postupka oteeni odustane od svog predloga, to predstavlja razlog za okonanje krivinog postupka,

12
to zavisno od faze postupka moe da bude realizovano kroz :
1. obustavu istrage,
2. obustavu krivinog postupka,
3. odnosno donoenje odbijajue presude.

Oteeni u pogledu ovih krivinih dela ne moe da bude ovlaeni tuilac

ve je tu primarni tuilac - javni tuilac
a oteni takvim krivinim delom moe samo da pod odreenim uslovima da stekne svojstvo supsidijarnog tuioca,
1. ako javni tuilac krivino gonjenje ne zapone,
2. ili ga zapone, pa u toku postupka od njega odustane.

krivino gonjenje za neka krivina dela mogue samo po predlogu oteenog.

Tu spadaju neka krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina, kao to su:
- neovlaeno otkrivanje tajne
- spreavanje objavljivanja odgovora i ispravke
- kao i neka krivina dela protiv polne slobode, kao npr. silovanje ili obljuba

za krivina dela za koja se goni po predlogu oteenog, predlog se podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oteeni saznao za krivino delo i
uinioca
predlog za krivino gonjenje se podnosi nadlenom javnom tuiocu

ako je oteeni podneo

krivinu prijavu
ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u krivinom postupku,
smatrae se da je time podneo i predlog za gonjenje

predloga za maloletnike i lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti predlog podnsoi njihov zakonski zastupnik

ako je krivinim delom oteeno vie lica, gonjenje e se preduzeti tj. nastaviti po predlogu bilo kog oteenog.

30. PRIVATNI TUILAC

u pogledu krivinih dela koja se gone po privatnoj tubi, jedino oteeni takvim delom (ili u sluaju njegove smrti njegovi sukcesori) moe da bude
ovlaeni tuilac.

Pravo ali nikada i dunost podnoenja privatne tube izvorno ima oteeni krivinim delom
dakle lice ije je neko pravo povreeno ili ugroeno izvrenjem takvog krivinog dela.

U sluaju da je oteeni umro u toku roka u kome je mogao da podnese privatnu tubu (postupak jo nije pokrenut)
ili da je privatni tuilac umro tokom ve zapoetog krivinog gonjenja (postupak je prethodno pokrenut)
odreena lica mogu u roku od 3 meseca od dana smrti oteenog tj. privatnog tuioca, da podnesu privatnu tubu. U ta lica spadaju:
- njegov brani drug
- lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici
- deca, roditelji
- usvojenici, usvojitelji
- braa i sestre.

Privatni tuilac ima sledea prava u krivinom postupku:

1. da podnese i zastupa privatnu tubu
2. da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloi privremene mere za njegovo obezbeenje
3. da angauje punomonika iz reda advokata

Privatni tuilac ima osnovnu i jedinu pravu procesnu dunost da sud obavesti o svakoj promeni adrese ili boravita,
a tu istu dunost imaju i njegov zakonski zastupnik . tj. punomonik.

Ako privatni tuilac ne doe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese
ili boravita smatrae se da je odustao od tube.

Privatna tuba se podnosi nadlenom sudu.

Za podnoenje privatne tube vai poseban SUBJEKTIVNI ROK.
Privatna tuba se moe podneti u roku od 3 meseca od dana kada je oteeni saznao za krivino delo i osumnjienog.

Kada je krivini postupai ve pokrenut podnoenjem privatne tube, mogue je da se podnese i protivtuba zahvaljujui emu u istom krivinom
postupku ista lica istovremeno mogu da imaju svojstvo kako ovlaenog tuica, tako i okrivljenog.

Kada doe do protivtube, vodi se spojeni krivini postupak, a o privatnoj tubi i protivtubi sud donosi jednu odluku.

Svojstvo privatnog tuioca se moe izgubiti na dva naina:

1. IZRIITIM ODUSTANKOM privatnog tuioca od krivinog gonjenja
2.. PREUTNIM ODUSTANKOM

Privatni tuilac moe svojom IZJAVOM SUDU (pred kojim se vodi postupak) odustati od privatne tube do zavretka glavnog pretresa, i tad on gubi
pravo da ponovo podigne privatnu tubu.

Do preutnog odustanka dolazi ako on NIJE DOAO NA GLAVNI PRETRES, iako je uredno pozvan ili zato to mu se poziv nije mogao dostaviti zbog
neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, i tada se krivi ni postupak okonava REENJEM O OBUSTAVI.

31. POJAM, PRAVA I DUNOSTI OKRIVLJENOG

Okrivljeni je lice protiv koga se vodi krivini postupak
zbog postojanja dokaza na kojima se temeljni osnovana sumnja da je to lice uinilo krivino delo koje je predmet postupka,
a pri tom okrivljeni u krivinom postupku ima pravo na odbranu i dunost prisustvovanja postupku,
a na njega se tokom celokupnog toka krivinog postupka, odnosi pretpostavka nevinosti
sve do njegovog eventualnog pravnosnanog okonanja sudskom odlukom kojom se utvruje krivica.

13
Okrivljeni je po pravilu FIZIKO LICE, ali to mogu biti i PRAVNA LICA.

Zakonodavac titi psihiki i fiziki integritet okrivljenog.

Zabranjena je i kanjiva svaka primena
- muenja
- neovenog i poniavajueg postupanja
- sile, pretnje, prinude
- obmane
- medicinskih zahvata
- i drugih sredstava kojima se
i. utie na slobodu volje
ii. iznuuje priznanje.

Okrivljeni nije samo procesni subjekt ve takoe i dokazno sredstvo.

njegovo sasluanje, kao vrsta dokazne radnje predstavlja dokazno sredstvo.

PRAVA OKRIVLJENOG
Okrivljeni ima sledea prava:

1. Pravo da se smatra nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda (dejstvo pretpostavke nevinosti)
2. Pravo na odbranu koje se sastoji iz niza posebnih procesnih prava okrivljenog
3. Pravo na pravino suenje koje e se odvijati u razumnom roku

Odreene kategorije aktuelnih ili potencijalnih okrivljenih imaju imunitetsko pravo u okviru pravne ustanove imuniteta
dok se poseban skup prava garantuje osumnjienom i koji je lien slobode.

PRAVO NA ODBRANU OKRIVLJENOG

Osnovno pravo okrivljenog u savremenom krivinom postuku je njegovo pravo na odbranu.
Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca, koga sam izabere iz reda advokata.

Svaki okrivljeni ima sledea prava:

1. PRAVA OPTEG KARAKTERA:
I. pravo na odreene POUKE I UPOZORENJA opteg karaktera o pravima koja mu pripadaju
POSLEDICE PROPUTANJA)
II. pravo na dobijanje odgovarajue DOKAZNE POMOI

2. PRAVA KOJA SE POSEBNO ODNOSE NA POLOAJ OKRIVLJENOG:

I. pravo da u najkraem roku bude obaveten o DELU koje mu se stavlja na teret, PRIRODI i RAZLOZIMA OPTUBE (kao i da sve
to izjavi moe da bude korieno kao dokaz u postupku)
II. pravo da
- nita ne izjavi,
- uskrati odgovor na pitanje,
- slobodno iznese svoju odbranu,
- prizna ili ne prizna krivicu
III. pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca

VI. pravo da neposredno pre prvog sasluanja proita:

- krivinu prijavu
VIII. pravo da razmatra spise i razgleda predmete
.
XI. pravo da koristi pravna sredstva i pravne lekove itd.

Postoji i posebna kategorija okrivljenih , a to je OKRIVLJENI KOJI JE LIEN SLOBODE.

On ima jo neka posebna prava.

Uhapeni ima pravo da:

1. odmah na jeziku koji razume bude obaveten o razlogu hapenja
2. pre nego to bude saslua, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanje, a ne i sluanjem
3. zahteva da bez odlaganja o hapenju bude obaveten:
- neko od lanova njegove porodice
- neko drugo blisko lice
- diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je dravljanin
- ili predstavnik meunarodne organizacije javnopravnog karaktera (ako je u pitanju izbeglica i lice bez dravljanstva)

4. da zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tuilac odn. sud.

32. IMUNITETSKO PRAVO

Imunitet predstavlja pravo odreenih lica da ne budu krivino gonjena za uinjeno bilo koje krivino delo (potpuni krivinopravni imunitet)

ili da ne budu krivino gonjena za krivino delo uinjeno time to su izrazila svoje miljenje u odnosu na odreeno pitanje (delimini
graanskopravni imunitet),

tj. da se u pogledu tih lica ne smeju preduzimati odreene krivinoprocesne radnje, a da prethodno nije pribavljeno odborenje nadlenog organa
(krivinoprocesni imunitet).

Lice koje poseduje potpuni krivinopravni imunitet automatski raspolae i krivinoprocesnim imunitetom
a lice koje ima delimini krivinopravni imunitet poseduje krivinoprocesni imunitet samo u odnosu na odreene radnje koje bi se mogle vriti u
vezi krivinog dela za koje ono poseduje krivinopravni imunitet

svako lice koje poseduje krivinopravni imunitet istovremeno rasppolae i krivinoprocesnim imunitetom
pa se u odnosu na to lice za krivino deo u pogledu kojeg se na njega odnosi krivinopravni imunitet, ne mogu preduzimati bilo kakve
krivinoprocesne radnje,
to predstavlja dejstvo krivinoprocesnog imuniteta.

14
Krivinoprocesni imunitet moe postojati i kao samostalna kategorija i on tada predstavlja smetnju za vrenje odreenih procesnih radnji,
ali je ta smetnja otklonjiva, tako da se odreena radnja moe sprovesti po dobijanju odgovarajueg odobrena nadlenog organa.

To se odnosi na krivino gonjenje narodnog poslanika za ta je potrebno odobrenje Narodne skuptine.

Lice koje uiva pravo imuniteta moe se na imunitet pozvati do poetka glavnog pretresa, a ako optueni stekne pravo imuniteta posle
poetka glavnog pretresa, na imunitet se moe pozvati odmah, a najkasnije do zavretka glavnog pretresa.

33. POZIV OKRIVLJENOM I POZIVANJE UESNIKA KRIVINOG

POSTUPKA
Poziv je rutinska mera kojom se obezbeuje prisustvo u krivinom postupku okrivljenog koji se nalazi na slobodi.
Poziv okrivljenom upuuje javni tuilac ili sud
zavisno od stadijuma krivinog postupka.

Kad se okrivljeni prvi put poziva pouie se u pozivu o:

1. pravo da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju

2. O dunosti da obavesti organ postupka o promeni adrese prebivalita ili boravita, odnosno o nameri da promeni adresu prebivalita ili
boravita kao i

3. O odreenim posebnim pravilima o moguim nainima dostavljanja pismena za okrivljenog a to su:

- Isticanje na oglasnoj tabli i po mogustvu na internet stranici organa postupka ako se dostavljanje pismena
okrivljenom ne moe izvriti na adresu o kojoj je okrivljeni obaestio organ postupka, po isteku roka od 8 dana od dana
isticanja pismena, smatra se da je dostavljanje izvreno

- Dostavljanje samo advokatskoj kancelariji ako je okrivljeni punomojem branioca ovlastio za prijem pismena od ijeg
dostavljanja tee rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca samtra
se da je dostavljanje izvreno.

Ako okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive smetnje, postupie se na neki od alternativno propisanih
naina:
- Okrivljeni e se sasluati u mestu gde se nalazi

- Obezbedie se prevoz okrivljenog do zgrade organa postupka ili drugog mesta gde se radnja preduzima

4. POZIVANJE UESNIKA U POSTUPKU

Pre podizanja optunice javni tuilac poziva SVEDOKA, VETAKA ili drugog uesnika u postpuku
A ako javni tuilac to ne uini na zahtev OKRIVLJENOG i njegovog BRANIOCA, pozivanje vri SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK.

Posle podizanja optunice, uesnika u postupku mogu da pozivaju sledei subjekti:

1. SUD (ako je on odredio ispitivanje uesnika u postupku)
2. STRANKE I BRANILAC (ako preuzmu obavezu da to uine).

Kada se maloletno lice koje nije navrilo 16 godina poziva u svojstvu svedoka, pozivanje se vri PREKO NJEGOVIH RODITELJA, odn. ZAKONSKIH
ZASTUPNIKA, osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupa .

Uesnik u postupku koji IZBEGAVA da primi poziv, moe se kazniti novano do 150.000 dinara.
Reenje o novanom kanjavanju donosi SUD, a o albi protiv tog reenja odluuje VEE.

alba ne zadrava izvrenje reenja.

Maloletno lice se ne moe novano kanjavati.

5. POZIVANJE JAVNIM OGLASOM

Pozivanje na ovaj nain postoji kada se radi o najniem stepenu sumnje u odnosu na krivino delo.

Ako raspolae osnovima sumnje o krivinom delu organ postupka moe putem javnog oglasa objavljenim u sredstvima javnog informisanja
pozvati lica koja imaju saznanja o uiniocu i okolnostima dogaaja da se jave.

34. DOVOENJE
Dovoenje predstavlja vid procesne prinude.
ON moe biti:
1. mogu tj. potencijalan
2. efektivan

On je uvek mogu jer ako se okrivljeni koji shodno naredbi nadlenog organa treba da bude doveden, tome aktivno ne protivi, nee doi ni do kakve
realne tj. efektivne prinude, ve ona ostaje samo mogua.

Prinuda moe kod dovoenja da bude i efektivna, jer ako okrivljeni odbije da sam poe sa slubenim licima koja treba da ga dovedu on e biti na to
prinuen.

Za dovoenje se moraju ispuniti odreeni materijalni i formalni uslovi.

1. Materijalni uslov se sastoji u neophodnosti postojanja odreenog zakonikom utvrenog razloga za dovoenje

2. , a formalni uslov je sadran u zahtevu shodno kojem je dovoenje mogue samo kada postoji odluka nadlenog dravnog organa,
to zavisno od faze postupka mogu biti javni tuilac ili sud.

Ta odluka se donosi u formi naredbe, koja je momentom donoenja i pravnosnana i izvrna.

Javni tuilac ili sud moe izdati naredbu da se okrivljeni dovede, kada postoji neki od sledeih alternativno propisanih razloga:

15
1. ako uredno pozvani okrivljeni ne doe a svoj izostanak ne opravda
2. ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva a iz okolnosti oiglendo proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva
3. te ako je doneto reenje o pritvoru.

Naredbu za dovoenje okrivljenog izvrava policija.

35. ZABRANA PRILAENJA, SASTAJANJA ILI KOMUNICIRANJA SA

ODREENIM LICIMA I ZABRANA POSEIVANJA ODREENIH MESTA
Mere zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem ima supstitutivni karakter u odnosu na pritvor

Dva su alternativno propisana razloga za odreivanje okrivljenom mere zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem:
1. postojanje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oteenog, svedoke sauesnike i prikrivae
2. postojanje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ponoviti krivino delo kojim preti.

nju moe odrediti jedino sud u odgovarajuem funkcionalnom obliku

to zavisi od stadijuma krivinog postupka u koejm se takva mera odreuje.

Formalni uslov za odreivanje mere zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem sastoji u sledeim kumulativnim
pretpostavkama:

1. Potrebno je da takvu meru predloi javni tuilac

2. Neophodno je da sud u odgovarajuem funkcionalnom obliku prihvati takav predlog javnog tuicoa
3. Te potrebno je da sud donese odluku u formi reenja kojom se okrivljenom zabranjuje prilaenje, sastajanje ili komuniciranje sa odreenim
licem.

Nakon to je optunica potvrena vie nije potreban predlog javnog tuioca, ve sud o ovoj meri odluuje po sopstvenoj inicijativi odn. po slubenoj
dunosti.

Funkcionalni oblik suda koji donosi obrazloeno reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju mere zabrane prilaenja, sastajanja ili
komuniciranja sa odreenim licem, zavisi od stadijuma postupka u kojem se ta mera odreuje, to znai da takvo reenje donosi:

1. U toku istrage sudija za prethodni postupak

2. Posle podignute optunice - predsednik vea
3. Na glavnom pretresu - pretresno vee

Okrivljeni se u reenju o izricanju mere zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem, upozorava da se prema njemu moe
odrediti tea mera a to je pritvor

Mera zabrane prilaenja sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem, moe trajati dok za to postoji potreba,
a najdue traje do pravnosnanosti presude, odn. do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode.
Sud je duan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.

Protiv reenja kojim se odreuje, produava ili ukida mera zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem,
stranke i branilac mogu izjaviti albu,
a javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje mere .

alba nema suspenzivno dejstvo, tj. ne zadrava izvrenje reenja kojim je odreena mera zabrane prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa
odreenim licem.
Kontrolu primene vri policija.

36. ZABRANA NAPUTANJA BORAVITA

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao
1. pobei,
2. sakriti se,
3. otii u nepoznato mesto
4. ili u inostranstvo
sud mu moe obrazloenim reenjem zabraniti da bez odobrenja napusti MESTO BORAVITA ili TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE.

O odreivanju ove mere odluuje SUD na predlog JAVNOG TUIOCA, a posle potvrivanja optunice i PO SLUBENOJ DUNOSTI.
Ova mera se odreuje obrazloenim REENJEM suda.

Funkcionalni oblik suda koji takve mere odreuje zavisi od stadijuma krivinog postupka:
1. u toku istrage reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju ove mere donosi SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK
2. posle podignute optunice PREDSEDNIK VEA
3. na glavnom pretresu PRETRESNO VEE.

Okrivljeni e se u reenju o odreivanju ove mere upozoriti da se protiv njega moe odrediti tea mera (pritvor) ako prekri izreenu zabranu.

Ako okrivljeni ima neodlonu potrebu da putuje u inostranstvo sud moe naloiti da mu se vrati putna isprava, i to samo ako:
1. postavi punomonika za prijem pote u RS
2. bea da e se na svaki poziv suda odazvati
3. poloi jemstvo.

Ova mera moe trajati dok za to postoji potreba

a najdue do pravnosnanosti presude.
Tj. do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije (koja se sastoji u lienju slobode)
Sud je duan da svaka 3 meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.

Protiv reenja kojim se odreuju, produavaju ili ukidaju navedene zabrane, odnosno ogranienja,
stranke mogu izjaviti albu,
a javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je njegov predlog odbijen.
Javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje mere, a alba ne zadrava izvrenje reenja.

16
37. JEMSTVO
Jemstvo naelno ima supstitutivni karakter u odnosu na pritvor, i moe se odrediti iz sledeih razloga:

1. zbog opasnosti od bekstva okrivljenog kada se on krije, ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili u svojstvu optuenog oigledno izbegava
da doe na glavni pretres

2. zbog teine krivinog dela ako je za krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret:
- propisana kazna zatvora preko 10 godina,

- odn. kazna zatvora preko 5 godina, ali za krivino delo sa elementima nasilja,

- Ili je okrivljnom presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od 5 godina ili tea kazna
a nain izvrenja ili teina posledice krivinog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje moe ugroziti nesmetano i
pravino voenje krivinog postupka.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Dve osnovne vrste jemstva su:

A. Stvarno jemstvo
B. I lino jemstvo

Novina u ZKP- u jeste i zahtev postojanja FORMALNE INICIJATIVE ZA DAVANJE JEMSTVA!

Predlog za odreivanje jemstva mogu podneti:
1. STRANKE (okrivljeni i ovlaeni tuilac)
2. BRANILAC
3. LICE koje za okrivljenog daje jemstvo (tj. koje bi dalo jemstvo).

Jemstvo uvek glasi na novani iznos, koji se odreuje s obzirom na sledee parametre:
- Teina krivinog dela
- Line i porodine prilike okrivljenog
- Imovno stanje lica koje daje jemstvo

Odluku o jemstvu u formi obrazloenog REENJA donosi SUD u funkcionalnom obliku koji zavisi od stadijuma krivinog postupka:
1. u toku istrage SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK
2. posle podignute optunice PREDSEDNIK VEA
3. na glavnom pretresu PRETRESNO VEE.

Protiv reenja kojim je:

- odbijen predlog za odreivanje jemstva
- ili reenja o oduzimanju jemstva,

albu mogu izjaviti sva lica koja imaju pravo da predloe odreivanje jemstva
a takva alba ne zadrava izvrenje reenja.

Ako okrivljeni prekri obeanje koje je dao prilikom predlaganja, tj. odreivanja jemstva, dve su posledice:
sud donosi reenje o ODUZIMANJU JEMSTVA i odreuje PRITVOR.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jemstvo se tokom postupka moe i UKINUTI, ili SUPSTITUISATI PRITVOROM (kao teom merom).
Do ovoga dolazi u dve alternativno predviene situacije:
1. ako okrivljeni koji je uredno pozvan NE DOE, a svoj izostanak NE OPRAVDA, ili
2. ako se pojavi DRUGI RAZLOG za odreivanje pritvora.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Do ukidanja jemstva doolazi i kada se krivini postupak pravnosnano okona
REENJEM O OBUSTAVI POSTUPKA,
ili REENJEM O ODBIJANJU OPTUBE
ili PRESUDOM.
I tada se vraa vrednost koja je data kao jemstvo.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Samo se u jednom sluaju JEMSTVO NE UKIDA onda kada odluka kojom se krivini postupak okonava postane pravnosnana a to je situacija kada
jemstvo dobija dodatnu svrhu te od mere kojom se obezbeuje prisustvo okrivljenog tokom kr. Postupka, postaje mera kojom se obezbeuje
izvrenje krivine sankcije.

38. ZABRANA NAPUTANJA STANA

Zabrana naputanja stana predstavlja specifina oblik ogranienja line slobode, poznat pod argonskim nazivom kuni pritvor.

Zabrana naputanja stana se moe odrediti kada postoji neki od alternativno propisanih razloga, iz kojih se inae moe odrediti i pritvor.
Tu pored:
1. opasnosti od bekstva okrivljenog,
2. spadaju i svi ostali razlozi zbog kojih je mogue odreivanje pritvora ( osim razloga koji se odnosi na dokaznu opstrukciju).

Kada postoji odgovarajui zakonski razlog, a sud oceni da nije potrebno da se okrivljenom odredi pritovr odnosno da se ista svrha moe postii
zabranom naputanja stana kao blaom merom on moe:
1. zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi
2. i odrediti uslove pod kojima e boraviti u stanu (kao to su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan).

Izuzetno u odnosu na ovu zabranu okrivljeni moe i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi:
- hitne medicinske intervencjie (u odnosu na njega ili lice sa kojim ivi u stanu)
- odn. radi izbegavanja ili spreavanja ozbiljne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu veeg obima.

O odreivanju mere zabrane naputanja stana odluuje sud na predlog javnog tuioca,
a posle potvrivanja optunice i po slubenoj dunosti.

U TOKU ISTRAGE obrazloeno reenje o odreivanju , produenju ili ukidanju zabrane naputanja stana donosi SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK,
17
a POSLE PODIGNUTE OPTUNICE VEE.

mera zabrane naputanja stana moe trajati dok za to postoji potreba,

- a najdue do pravnosnanosti presude,
- odn. do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode,
a sud je duan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.

Protiv reenja kojim se odreuje, produava ili ukida mera zabrane naputanja stana, stranke i branilac mogu izjaviti albu.
Javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje mere.
alba ne zadrava izvrenje reenja.

39. PRITVOR
Pritvor - Radi se o najteoj meri kojim se obezbeuje prisustvo okrivljenog tokom krivinog postupkaPritvor se moe odrediti samo pod sledeim
kumulativno propisanim uslovima:
pritvor se moe odrediti:
- samo pod uslovima predvienim ZKP-om
- samo ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom

2. HITNI KARAKTER PRITVORA dunost je sivh organa koji uestvuju u kr. postupku da trajanje pritvora svedu na najkrae neophodno vreme i da
postupaju sa naroitom hitnou ako se okrivljeni nalazi u pritvoru.

u toku celog postupka pritvor e biti ukinut im prestanu razloziz na osnovu kojih je bio odreen.

RAZLOZI ODREIVANJA PRITVORA (PRITVORSKI OSNOVI)

Osnovni uslov za odreivanje pritvora potrebno je postojanje osnovane sumnje da je odreeno lice uinilo krivino delo,

Ako se pritvor odreuje U ISTRAZI za koju je inae dovoljno da postoje OSNOVI SUMNJE, mora istovremno postojati VII STEPEN SUMNJE, tj.
OSNOVANA SUMNJA da je okrivljeni uinio krivino delo.

Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje postoji OSNOVANA SUMNJA da je uinilo krivino delo, ako uz to, postoji i neki od sledeih alternativno
propisanih razloga:

1. OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG kada se okrivljeni krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuenog oigledno
izbegava da doe na glavni pretres

2. SPREAVANJE DOKAZNE OPSTRUKCIJE , koja postoji u dva oblika:

- u odnosu na MATERIJALNE DOKAZE kada postoji opasnost da e okrivljeni unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati
dokaze ili tragove krivinog dela;
- u odnosu na tzv. LINE IZVORE DOKAZA (koluziona opasnost) ako okolnosti ukazuju da bi okrivljeni mogao da
ometa postupak uticanjem na svedoke, sauesnike ili prikrivae.

3. PREVENTIVNI RAZLOZI ukoliko okolnosti ukazuju na to da e u okrivljeni ponoviti krivino delo, dovriti pokuano ili uiniti krivino delo
kojim preti

4. SPREAVANJE OMETANJA KRIVINOG POSTUPKA ZBOG TEINE KRIVINOG DELA - ako je za:
- kr. delo za koje je propisana kazna preko 10 godina,
- odn. kazna zatvora preko 5 godina za krivino delo sa elementima nasilja,
- ili mu je presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od 5 godina ili tea kazna, a nain izvrenja ili teina
posledice krivinog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje moe ugroziti nesmetano i pravino voenje
krivinog postupka.

O odreivanju pritvora odluuje sud na predlog javnog tuioca a posle potvrivanja optunice i po slubenoj dunosti.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pritvor u istrazi moe se ODREDITI, PRODUITI ili UKINUTI reenjem suda u odgovarajuem funkcionalnom obliku:
1. SUDIJE ZA PRETHODNI POSTUPAK
2. VANPRETRESNOG VEA
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Trajanje pritvora u kr. postupku se odreuje u OPTEM SMISLU, preko pravila o ukidanju pritvora, tokom celog postupka im prestanu razlozi
zbog kojih je bio odreen

POSEBNO I KONKRETNO TRAJANJE PRITVORA se ograniava u vezi sa ostvarenjem njegove svrhe, odreene FAKTIKE ROKOVE u odnosu na
pojedine zatvorske osnove;
I kroz utvrivanje odreenih MAKSIMALNIH ROKOVA trajanja pritvora.

FAKTIKI ROK trajanja pritvora postoji u sledeim situacijama:

1. kada je pritvor odreen zbog nemogunosti utvrivanja istovetnosti okrivljenog on traje dok se ta istovetno ne utvrdi
2. kada je pritvor odreen zbog opasnosti dokazne opstrukcije okrivljenog on e trajati samo dok se ne obezbede dokazi zbog kojih je pritvor
odreen
3. te ukoliko je pritvor odreen optuenom koji je jednom ve uredno pozvan na glavni pretres, a oigledno izbegava da doe na glavni pretres, i
kada tako odreen pritvor traje do objavljivanja presude.

Pritvor ije je trajanje utvreno ovim faktikim rokovima nikada ne sme trajati due od maksimalne duine trajanja pritvora u odreenim
procesnim stadijumima.

40. IZDAVANJE POTERNICE I OBJAVE

Poternicom se obezbeuje izvrenje drugih mera , tj. krivinoprocesnih radnji koje su usmerene na obezbeenje prisustva okrivljenog I to:
1. naredbe o dovoenju okrivljenog
2. reenja o pritvoru
3. obezbeenja nastavka izvrenja neke zavodske krivine sankcije u sluaju odbeglog osuenika.

IZdavanje poternice moe biti:

1. fakultativno
2. obavezno.

18
Poternica se fakultativno izdaje naredbom suda pred kojim se void krivini postupak ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:
1. protiv okrivljenog je pokrenut krivini postupak
2. predmet pokrenutog krivinog postupka je krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti
3. okrivljeni se nalazi u bekstvu
4. postoji naredba za dovoenje okrivljenog ili je doneto reenje o odreivanju pritvora okrivljenom.

Poternica se obavezno izdaje naredbom upravnika

ustanove za izvrenje kazne zatvora
ili ustanove za izvrenje zavodske mere
iz koje je okrivljeni pobegao

Naredba suda ili upravnika zavoda za izdavanej poternice dostavlja se organima policjie radi izvrenja.

Objava se raspisuje na identian nain kao I poternica, ali se njome ne trae lica, odn. okrivljeni ve odreeni predmeti, koji mogu imati dokazni
znaaj.

Raspisivanje poternice I objave moe biti I u funkciji odreenog oblika MEUNARODNE KRIVINOPRAVNE POMOI.

41. POJAM, PRAVA I DUNOSTI BRANIOCA

Odbrana uz pomo branioca predstavlja jedan element prava okrivljenog u okviru njegovog prava na odbranu.
okrivljeni moe imati branioca u toku celog krivinog postupka.

Branioca osim samog okrivljenog moe angaovati i odreeni krug okrivljenom bliskih lica,
odnosno lica koja se sa okrivljenim nalaze u odreenom pravnom ili srodnikom odnosu

Procesno pravni osnov pojavljivanja branioca u krivinom postupku moe biti dvojak:

1. Punomoje za izabranog branioca

2. Sudsko reenje u odnosu na postavljenog branioca.

Reenje o postavljanju branioca donosi predsednik suda pred kojim se vodi krivini postupak,
ukoliko za to postoji odreeni zakonski osnov:

1. bilo da se radi o sluaju obavezne odbrane, kada okrivljeni odnosno lica koja imaju pravo angaovanja branioca, nisu uzeli branioca
2. bilo da je u pitanju postavljanje branioca na zahtev okrivljenog koji prema svom imovnom stanju ne moe da snosi trokove strune odbrane.

6. PRAVA BRANIOCA
dva posebna prava branioca:
1. Pravo na nagradu za odbranu u krivinom postupku u skladu sa advokatskom tarifom
2. Pravo na naknadu trokova koje je branilac imao tokom ostvarivanja svoje branilake funkcije u konkretnom sluaju.

izabrani branilac ima pravo da otkae punomoje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoja stranci naneo nenadoknadivu tetu.

Branilac ima sledea prava koja subjekt krivinog postupka:

1. da sa uhapenim pre njegovog prvog sasluanja obavi poverljiv razgovor

2. proita krivinu prijavu,
3., razmatra spise i razgleda predmete koji slue kao dokaz
4. da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni

7. DUNOSTI BRANIOCA
Osnovna procesna dunost branioca je njegova obaveza da organu pred kojim se vodi postupak bez odlaganaj podnese punomoje

Dunost predaje punomoja ima jedino izabrani branilac jer jedino on i poseduje punomoje,
dok je za postavljenog branioca pravni osnov njegove pojave kao branioca u krivinom postupku reenje suda.

On ima i dunost odazivanja pozivu organa koji vodi postupak.

Branilac je duan da:

1. prui okrivljenog pomo u odbrani STRUNO, SAVESNO i BLAGOVREMENO
2. NE ZLOUPOTREBI prava u cilju odugovlaenja postupka
3. UPOZORI OKRIVLJENOG na posledice odricanja ili odustajanja od prava
4. PRUA PRAVNU POMO okrivljenom u roku od 30 dana od dana kada je otkazao punomoje (ako pre isteka roka ne bude izabran branilac).

42. IZUZEE BRANIOCA

Razlozi za izuzee branioca su formulisani na dva naina:
1. Kao apsolutni kada se radi o obaveznom iskljuenju konkretnog lica od mogunosti da bude branilac u odreenom krivinom postupku
2. Kao relativni kada izuzetno postoji mogunost da lice koje inae ne moe da bude branilac, obavlja tu funkciju, ako se ispuni odreeni uslov.

Apsolutni razlozi za izuzee branioca odnosno njegovo iskljuenje se svode na nemogunost da odreene kategorije lica obavljaju funkciju
branioca:
1. Lice koje se i samo tereti za isto krivino delo saokrivljeni
2. Oteeni
brani drug oteenog ili tuioca,
ni njihov srodnik:
- po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena,
- u pobonoj liniji do etvrtog stepena
- ili po tazbini do drugog stepena

3. Lice koje je u istom predmetu postupalo kao:

- sudija
- javni tuilac
- zastupnik oteenog

19
 - slubenik policije itd.
Relativni razlozi za izuzee branioca su okolnosti koje spreavaju odreeno lice da bude branilac (osim ako se za to ispune odreeni posebni uslovi)
to se odnosi na:
1. lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres (osim ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
- ako po zakonu ne moe biti ispitano kao svedok , ili je osloboeno dunosti svedoenja
- ukoliko je to lice izjavilo da nee svedoiti
2. kao i branioca saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivino delo (osim ako organ postupka zakljui da to ne bi tetilo interesima
odbrane).

43. OBAVEZNA STRUNA ODBRANA U KRIVINOM POSTUPKU

Okrivljenom koji do odreenog momenta nije sam izabrao svog branioca,
odn. kada to nisu uinili lica koja su okrivljenom bliska (brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat i sestra itd.)
a koja branioca mogu angaovati za samog okrivljenog,
branioca svojom odlukom postaviti sud.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. Ako je
- okrivljeni nem, gluv, ili slep,
- ili se postupak vodi za k.d. za koje je propisana kazna zatvora 8 godina ili tea kazna
- kada se postupak vodi prema maloletniku

Moraju imati branioca od PRVOG SASLUANJA do OKONANJA krivinog postupka!

-----------------------------------------------------------------------------------------
2. Ako je okrivljeni:
- zadran
- ili mu je zabranjeno da naputa stan
- ili mu je odreen pritvor

Mora imati branioca od LIENJA SLOBODE pa do PRAVNOSNANOSTI reenja o UKIDANJU MERE!

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3. Ako se okrivljenom sudi u odsustvu mora imati branioca od DONOENJA REENJA o suenju u odsustvu pa DOK SUENJE U ODSUSTVU TRAJE!!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4. ako se glavni pretres odrava u odsustvu okrivljenog (zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao) okrivljeni mora imati branioca od
DONOENJA REENJA o suenju u odsustvu, pa do PRAVNOSNANOSTI REENJA kojim sud utvruje prestanak nesposobnosti za uestvovanje na
glavnom pretresu!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

5. Ako je zbog naruavanja reda okrivljeni udaljen iz sudnice mora imati branioca od donoenja NAREDBE O UDALJENJU pa do POVRATKA U
SUDNICU ili do SAOPTAVANJA PRESUDE!!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
6. Ako se protiv okrivljenog vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja okrivljeni mora imati branioca od
PODNOENJA PREDLOGA za izricanje takve mere pa do
- DONOENJA ODLUKE O OBUSTAVLJANJU POSTUPKA,
- OSLOBAAJUE ILI ODBIJAJUE PRESUDE ,
- ili PRAVNOSNANOSTI REENJA o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
7. Od poetka pregovora sa javnim tuiocem o zakljuenju stranakog sporazuma pa do DONOENJA ODLUKE o sporazumu.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8. Od donoenja REENJA da se pretres pred drugostepenim sudom odri u ODSUTNOSTI OKRIVLJENOG,
Pa do donoenja ODLUKE SUDA O ALBI (na presudu koja je donesena na takvom suenju).

44. ODBRANA SIROMANIH I BRANILAC PO SLUBENOJ DUNOSTI

Okrivljenom koiji prema svom imovinskom stanju ne moe da plati nagradu i trokove branioca bie na njegov zahtev postavljen branilac iako ne
postoje razlozi za obaveznu odbranu,

Ako se krivini postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko 3 godine ili ako to nalau razlozi pravinosti,
A u tom sluaju trokovi odbrane padaju na teret budetskih sredstava suda.

Radi se o tzv. SIROMAKOM PRAVU.

O zahtevu okrivljeno da mu se postavi branilac odluuje sud, u odgovarajuem funkcionalnom obliku, zavisno od faze krivinog postupka:
1. SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK
2. PREDSEDNIK VEA
3. SUDIJA POJEDINAC

A branioca reenjem postavlja PREDSEDNIK SUDA

Postavljeni branilac okrivljenom koji je slabog imovnog stanja ima svojstvo BRANIOCA PO SLUBENOJ DUNOSTI.

Organ krivinog postupka (to moe biti JAVNI TUILAC ili PREDSEDNIK SUDA (pred kojim se vodi postupak)) OKRIVLJENOM e REENJEM
postaviti BRANIOCA PO SLUBENOJ DUNOSTI,ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova:

1. da se radi o nekom od sluajeva OBAVEZNE STRUNE ODBRANE

2. da postoji neka od sledeih opciono propisanih situacija:
a. ako branilac ne bude izabran
b. ukoliko se u toku krivinog postupka okrivljeni ostane bez branioca, a okrivljeni se ne sporazume sa saokrivljenima o
braniocu ili
ne izabere drugog branioca.

Branioca postavlja JAVNI TUILAC, kada je re o ISTRAZI koju on vodi, a nakon toga, branioca postavlja PREDSEDNIK SUDA.

45. PRESTANAK STATUSA BRANIOCA U KRIVINOM POSTUPKU

20
Status branioca prestaje usled:
1. OPOZIVA ili OTKAZA punomoja
2. RAZREENJEM branioca

Razlikuje se razreenje:
1. IZABRANOG branioca
2. branioca koji je POSTAVLJEN PO SLUBENOJ DUNOSTI.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Izabrani branilac bie razreen kada postoji neki od opciono propisanih razloga:

1. ako postoji neki od razloga ZA IZUZEE branioca

2. ukoliko branilac posle opomene I izreene novane kazne NASTAVI DA NARUAVA RED

3. ako protiv branioca bude pokrenut krivini postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom uinio krivino delo SPREAVANJE I
OMETANJE DOKAZIVANJA ili BEKSTVO I OMOGUAVANJE BEKSTVA lica lienog slobode.

4. ako je braniocu punomoje ponovo dato NAKON OPOZIVA ili OTKAZA radi odugovlaenja postupka

5. ukoliko se radi o zajednikom braniocu, a okrivljeni ne postupe u skladu sa pravilima Zakona kojima se reava sluaj kada (sa)okrivljeni n e mogu
da imaju zajednikog branioca

6. ako se okrivljeni koji ima vie od 5 branilaca NE OPREDELI koje e branioce zadrati.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Branilac postavljen po slubenoj dunosti razreava se kada postoji neki od sledeih razloga:

1. ako postoji neki od razloga za izuzee branioca

2. ukoliko branilac posle opomene I izreene novane kazne nastavi da naruava red

3. ako protiv branioca bude pokrenut krivini postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom uinio krivino delo spreavanje I
ometanje dokazivanja I bekstvo ili omoguavanje bekstva lica lienog slobode

4. ukoliko okrivljeni ili lice koje za okrivljeno moe da uzme branioca angauje drugog branioca
5. ako branilac pomo okrivljenom u odbrani ne prua struno, savesno I blagovremeno.

6. ukoliko su usled promene imovinskog stanja okrivljenog, kome je prethodno na njegov zahtev postavljen branilac, prestali da postoje razlozi za
odbranu siromanih.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na predlog javnog tuioca ili po slubenoj dunosti, o razreenju branioca odluuje sud, u odgovarajuem obliku zavisno od faze postupka:
1. SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK
2. PREDSEDNIK VEA
3. PRETRESNO VEE, odn. SUDIJA POJEDINAC

alba protiv reenja o razreenju branioca NE ZADRAVA NJEGOVO IZVRENJE,

a protiv reenja o razreenju branioca zbog postojanja razloga za izuzee branioca alba nije dozvoljena.

I predsednik suda moe zameniti postavljenog branioca odn. moe razreiti prvobitno postavljenog branioca koji je neuredno vrio dunost, I
umesto njega postaviti drugog branioca.
Advokat u funkciji branioca u konkretnom krivinom postupku prestaje OKONANJEM KRIVINOG POSTUPKA, zbog koga je angaovan.

IZabranom braniocu branilaka funkcija moe prestati I OPOZIVOM PUNOMOJA to je mogue u svim fazama krivinog postupka.

46. PREDMET KRIVINOG POSTUPKA GLAVNI I SPOREDNI

8. GLAVNI PREDMET KRIVINOG POSTUPKA CAUSA CRIMINALIS
Glavni predmet krivinog postupka predstavlja osnovnu svrhu voenja same procedure i njegov karakter primarnosti u odnosu na druga pitanja
koja se postavljaju, - ta pitanja direktno zavisna od glavnog predmeta krivinog postupka, zbog ega ona i spadaju u sporedne predmete krivinog
postupka.

osnovna svrha krivinog postupka je reavanje CAUSE CRIMINALIS,

odnosno krivinog dela koje se stavlja na teret okrivljenom,
tj. u odnosu na koje postoje dokazi iz kojih izvire osnovana sumnja da ga je okrivljeni uinio.

Osnovni cilj krivinog postupka je utvrivanje postojanja ili nepostojanja krivinog dela koje je predmet optube
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U osnovne elemente opteg pojma krivinog dela spadaju:

1. predvienost krivinog dela zakonikom (naelo legaliteta u krivinom pravu)

2. protivpravnost odreenog dela
3. krivica u odnosu na uinjeno krivino delo.

SPOREDNI PREDMETI KRIVINOG POSTUPKA

Sporedni predmeti krivinog postupka su pitanja koja se odnose na materiju koja je povezana je na odreeni nain sa glavnim predmetom krivinog
postupka, ali ipak ne spada neposredno u problematiku krivinog dela o kome se donosi odluka u krivinom postupku.

Ovi predmeti su manjeg znaaja u odnosu na glavni predmet krivinog postupka.

u sporedne predmete krivinog postupka spadaju:

1. prejudicijalna pitanja
2. pitanja koja se odnose na imovinskopravni zahtev
3. pitanja koja se tiu trokova nastalih u krivinom postupku odnosno povodom njega

1. Prejudicijalna pitanja i imovinskopravni zahtev su FAKULTATIVNI SPOREDNI PREDMETI krivinog postupka

jer se o njima ne mora obavezno reavati u svakom krivinom postupku,

2. Trokovi krivinog postupka predstavljaju OBAVEZNI SPOREDNI PREDMET krivinog postupka, jer je sud duan da u svakom sluaju donese
odgovarajuu odluku o trokovima u krivinom postupku.

PREJUDICIJALNA PITANJA
21
Prejudicijalna pitanja moraju po svom karakteru da budu pravna a ona nikada nisu injenine prirode.

Npr. kod krivinog dela krae ali i kod drugih imovinskih delikata kao prethodno pitanje se moe postaviti pitanje prava svojine na odreenoj stvari,
odnosno potreba odreivanja titulara tog prava.

Sud koji vodi krivini postupak moe reiti odreeno pravno pitanje, ako su ispunjeni sledei uslovi:

1. primena krivinog zakona zavisi od nekog pravnog pitanja

2. za reavanje tog pitanja je inae nadlean odreeni subjekt dravne vlasti i to:
- sud u nekom drugom postupku ili
- neki drugi dravni organ

Reenje tog pravnog pitanja od strane krivinog suda ima dejstvo samo za krivini predmet koji taj sud raspravlja odnosno o kome donosi odluku

47. IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV

Imovinskopravni zahtev je kako sporedni, tako i fakultativni predmet krivinog postupka, jer predlog za njegovo ostvarivanje ne mora obavezno biti
podnet to zavisi iskljuivo od volje ovlaenog lica.

Osnovni uslov za reavanje podnesenog imovnskopravnog zahteva je da se time ne bi znatno odugovlaio krivini postupak.

LICA OVLAENA NA PODNOENJE IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA I PREDMET IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA

Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u
parninom postupku.
Po pravilu je to lice identino oteenom u krivinom postupku, ali to ne mora uvek da bude sluaj.

Ako su usred krivinog dela oteena dravna ili drutvena sredstva, organ koji je zakonom ovlaen da se stara o zatiti tih sredstava, moe u
krivinom postupku uestvovati u skladu sa ovlaenjima koja ima na osnovu tog zakona.
U pitanju je nadleni javni pravobranilac.

Predmet imovinskopravnog zahteva moe biti trojak:

1. naknada tete
2. povraaj stvari
3. ponitaj pravnog posla

9. POSTUPAK OSTVARIVANJA IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA I ODLUKE SUDA O NJEMU

Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahtva semoe podneti u bilo kojoj fazi krivinog postupka
Imovinskopravnizahtev se podnosi organu postupka to se moe uiniti najkasnije do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom.

Lice koja su ovlaena da podnesu imovinskopravni zahtev, imaju pravo raspolaganja tim zahtevom u krivinom postupku.
Tako da mogu do zavretka glavnog pretresa odustati od imovinskogpravnog zahteva u krivinom postupku i ostvarivati ga u parninom
postuppku.
Odustanak je NEOPOZIV, tj. on se posle toga vie ne moe ponovo podneti.

Ako je pravo na imovinskopravni zahtev posle njegovog podnoenja a pre zavretka glavnog pretresa prelo na drugo lice pozvae se to lice da se
izjasnid a li ostaje pri zahtevu a ako se to lice ,koje je uredno pozvano, ne odazove, smatra se da je odustao od podnetog imovinskopravnog zahteva.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odluku o imovinskopravnom zahetvu donosi SUD.

Mogue su sledee sudske odluke o tom zahtevu:

1. Kada sud donese OSLOBAAJUU ili ODBIJAJUU PRESUDU, ili kada donese REENJE O OBUSTAVI KRIVINOG POSTUPKA, on e uputiti
ovlaeno lice da svoj imovinskopravni zahtev moe ostvarivati u parninom postupku.

2. Ako je sud doneo OSUUJUU PRESUDU ii REENJE O SUDSKOJ OPOMENI on moe doneti potupnu ili parcijalnu pozitivnu odluku o
imovinskopravnom zahtevu, ukoliko podaci krivinog postupka pruaju pouzdan osnov za takvo odluivanje tako da sud moe:
- dosuditi imovinskopravni zahtev u celini
- dosuditi imovinskopravni zahetv delimino, a za viak uputiti ovlaeno lice na voenje parninog postupka

3. Sud moe doneti i ISTO PROCESNU ODLUKU u odnosu na podneseni predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, a i takva odluka je
povezana sa pitanjem glavnog predmeta krivinog postupka, ali ne sutinski, ve samo u vezi sudske (ne)nadlenosti.

48. TROKOVI KRIVINOG POSTUPKA

Trokovi krivinog postupka predstavljaju :
1. sporedni
2. i obavezni predmet krivinog postupka,
jer je krivini sud duan da u svakom sluaju donese odluku o trokovima postupka.

POJAM TROKOVA KRIVINOG POSTUPKA I NJIHOVA STRUKTURA

Trokovi krivinog postupka su izdaci nastali povodom krivinog postupka od njegovog pokretanja do njegovog zavretka,
Trokovi krivinog postupka obuhvataju:

1. TROKOVE KOJI SE ISPLAUJU UNAPRED IZ SREDSTAVA ORGANA KOJI VODI KRIVINI POSTUPAK (PREDUJMLJENI TROKOVI)
a naplauju se docnije od lica koja su shodno odredbama Zakonika duni da ih naknade, u koje spadaju:

- trokovi za svedoke, vetake, tumae i struna lica i trokovi uviaja

- Trokovi prevoza i dovoenja okrivljenog

Svi navedeni predujmljeni trokovi se naplauju kasnije od lica koja su po zakonu duna da ih konano snose, tj naknade.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. TROKOVE KOJE SNOSE STRANKE ILI OTEENI TOKOM KRIVINOG POSTUPKA A
koji kasnije ili padaju na teret lica koje ih je snosilo i tokom postupka,
ili se takoe naplauju i kasnije od lica koja su shodno odredbama Zakonika duni da ih naknade, a u koje spadaju:
- Nagrada i nuni izdaci branioca,
-nuni izdaci privatnog tuioca i oteenog kao tuioca i njihovih zakonskih zastupnia
22
 - kao i n agrada i nuni izdaci njihovih punomonika

3. Paualni iznos za trokove koji nisu obuhvaeni prethodnik nabrajanjem

To su neki trokovi koji se ne mogu u redovnim situacijama unapred oekviati
poput npr. trokova stenografskog beleenja tokom glavnog pretresa.

ODLUKE O TROKOVIMA KRIVINOG POSTUPKA I ODREIVANJE SUBJEKTA KOJI E IH DEFINITIVNO SNOSITI

Ono lice koje je bilo duno da odreene trokove snosi tokom postupka, ne mora da ih i definitivno snosi.

Pitanje definitivnog snoenja trokova krivinog postupka zavisi od vrste odluke suda, ali i drugih faktora, poput eventualnog postojanja krivice
odreenog lica za nastanak konkretnih trokova.

POSEBNA PRAVILA DEFINITIVNOG SNOENJA ODREENIH TROKOVA nisu vezana za konaan ishod krivinog postupka i odnose se na:

1. Sluaj obavezne odbrane u pretkrivinom postupku u vezi sasluanja osumnjienog od strane policije trokove pretkrivinog postupka koji se
odnose na nagradu i nune izdatke branioca koga je odredio organ unutranjih poslova, isplauje taj organ

2. Trokove koji se odnose na prevoenje i tumaenje

3. Trokove do kojih je dolo krivicom odreenih lica

4. Trokove siromanih subjekata krivinog postupka isplatie se iz budetskih sredstava

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odluka o trokovima moe biti sadrana u odluci kojom je okonan krivini postupak
- presudi
- reenju koje odgovara presudi
- i po izuzetku u posebnom reenju.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posebno reenje o trokovima se donosi se u sledeim sluajevima:

1. Ako nedostaju podaci o visini trokova

2. Kada se odluuje o trokovima do kojih je dolo krivicom odreenih

3. Ukoliko se posle donoenja odluke o trokovima utvrdi potreba da se okrivljeni u celini ili delimino oslobodi dunosti snoenja trokova
krivinog postupka

4. Lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo lanog prijavljivanja

obavezae se posebnim reenjem da snosi trokove krivinog postupka koje je prouzrokovalo lanom prijavom,
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Opte pravilo o definitivnom snoenju trokova krivinog postupka se u osnovi zasniva na pitanju uspenosti optube,
tako da e u veini situacija okrivljeni snositi trokove postupka, ako je oglaen krivim,
tj. ako je odreenom sudskom odlukom utvreno da je on uinio krivino delo (uspeh optube)

Obrnuto kada se radi o neuspehu optube, trokovi u pogledu:

- oficijelnih krivinih dela e u sluaju donoenja odluka koje su povoljne za okrivljenog pasti na teret budeta
- odnosno njih e kada su u pitanju postupci za dela koja se gone po privatnoj tubi snositi privatni tuilac.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Posebna pravila u vezi trokova postoje u postupku prema maloletnicima.

1. Prema optem pravilu sud moe maloletnika obavezati na plaanje trokova krivinog postupka samo ako je maloletniku izrekao kaznu
maloletnikog zatvora,
2. a ako je prema maloletniku izreena
- vaspitna mera
- ili je postupak obustavljen,
trokovi postupka padaju na teret budetskih sredstava.

po izuzetku ako maloletnik ima prihode ili imovinu, sud moe odrediti da sam maloletnik plati trokove postupka

49. POJAM I PODELE DOKAZA U KRIVINOM POSTUPKU

POJAM DOKAZA, DOKAZIVANJE I OSNOVNI DOKAZNI POJMOVI

Dokazi predstavljaju:
1. podatke injenine prirode
2. koji proizlaze iz krivinoprocesnih radnji
3. koje su preduzeli subjekti krivinog postupka, a pre svega sud,
4. na osnovu kojih se utvruje injenino stanje
5. u pogledu:
- bitnih elemenata krivinog dela
- i krivine odgovornosti,
- te izbora, odnosno mere konkretne krivine sankcije,

6. ili se na temelju tih podataka izvlae odreeni krivino procesni zakljuci

Potrebno je da se dokazi koji se odnose na injenice (koje se dokazuju) :

- IZVEDU na odgovarajui nain, u krivinom postupku,
- te je neophodno da sud OCENI izvedene dokaze
- i formulie DOKAZNI ZAKLJUAK,
- koji se zatim obrazlae u ODLUCI SUDA.

10. POSREDNI I NEPOSREDNI DOKAZI INDICIJE I DOKAZI

Dokazi se mogu podeliti na:

23
1. POSREDNE
2. NEPOSREDNE

I na:
1. DOKAZE OPTUBE
2. DOKAZE ODBRANE

11. POSREDNI I NEPOSREDNI DOKAZI

Ukoliko je veza izmeu izvora saznanja i relevantne injenice direktna radi se o neposrednim dokazima,
dok su u sluaju indirektne veze u pitanju posredni dokazi.

esto se samo neposredni dokazi tretiraju kao pravi ili relevantni dokazi,
dok se posredni dokazi smatraju samo indicijama.

Sud dokaza ima osnovnu obavezu da sve svoje dokazne

zakljuke valjano obrazloi

1. ne samo strankama i drugim licima kojima se presude dostavljaju,

2. ve i u odnosu na vii tj. drugostepeni sud, koji ih moe preispitivati i eventualno vrednovati u postupku po albi,

12. DOKAZI OPTUBE I DOKAZ ODBRANE,

13. TE INDIFERENTNI DOKAZI U ODNOSU NA OSNOVNE STRANAKE FUNKCIJE
Jedna od estih teorijskih podela dokaza je njihova podela na:
1. Dokaze optube
2. Dokaze odbrane

Kriterijum za ovakvu podelu dokaza moe da bude isto procesne prirode,

prema tome koji je subjekt predloio izvoenje odreenih dokaza,
odnosno da li odreeni dokazni predlog potie od:
1. ovlaenog tuioca,
2. odnosno punomonika oteenog kao tuioca
3. ili privatnog tuioca,
4. ili je potekao od okrivljenog, tj. nejgovog branioca.

U teoriji se razlikuju i:

1. OKRIVLJUJUI DOKAZI koji podravaju tezu TUIOCA

2. OPRAVDAVAJUI (oslobaajui) DOKAZI koji potvruju tezu ODBRANE (odn. oni dokazi koji u celini ili delimino negiraju optubu, te
olakavaju poloaj okrivljenog).

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odreeni dokazi su potpuno nezavisni od ostvarivanja OPTUNE ili ODBRAMBENE funkcije.
Takav je sluaj na primer, sa dokazima koji se odnose na okolnosti potrebne za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove
linosti i prilika u kojima ivi,
to sud u postupku prema maloletnicima utvruje po slubenoj dunosti,
a niko ne moe biti osloboen od obaveze svedoenja o tim okolnostima
koje pri tom nisu direktno povezane ni sa pitanjem optube ni funkcijom odbrane u tom postupku.

50. PREDMET DOKAZIVANJA I INJENICE KOJE SE NE DOKAZUJU U

KRIVINOM POSTUPKU
Predmet dokazivanja su injenice koje su relevantne za donoenje sudske odluke o predmetu krivinog postupka
1.jer se njima reavaju pitanja:
- krivinog dela
- i krivine odgovornosti
- te krivine sankcije,

- krivinog gonjenja
- ili druga krivinoprocesna pitanja.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odreene injenice su ISKLJUENE kao predmet dokazivanja,a tu spada nekoliko vrsta injenica:

1. injenice koje se odnose na neto to je APSOLUTNO NEMOGUE

2. NOTORNE ili OPTEPOZNATE injenice

3. dokazivanje odreenih injenica je ZAKONOM ISKLJUENO, npr. injenice koje spadaju u domen dravne, vojne ili slubene tajne.

4. neke injenice mogu biti predmet dokazivanja ali se PRETPOSTAVLJAJU kao ISTINITE (ali kada se pojave osnovi za njihovo protivno tumaenje
uvek mogu postati predmet dokazivanja) npr. poetni stav da su svi ljudi duevno zdravi u uraunljivi itd.

Sve navedene injenice su ipak samo RELATIVNO ISKLJUENE kao predmet dokazivanja jer sam sud, procenjuje:
Sve OBORIVE pretpostavke mogu biti dovedene u sumnju pa se onda i injenice na koje se one odnose dokazuju
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Predmet dokazivanja su sledee injenice:

1. injenice koje ine OBELEJE krivinog dela
2. injenice od kojih zavisi PRIMENA NEKE DRUGE ODREDBE krivinog zakona
3. injenice od kojih zavisi PRIMENA ODREDABA KRIVINOG POSTUPKA.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zakonodavac odreene injenice i FORMALNO ISKLJUUJE od dokazivanja, iz razloga CELISHODNOSTI.
Cilj je da se dokazivanje ne usmerava na ono to se praktino ve moe smatrati dokazanim.

1. Samo se kada su u pitanju OPTEPOZNATE INJENICE, uopte ne zahteva bilo kakvo dokazivanje (npr. nee se dokazivati da je u Beogradu ue
Save u Dunav).

24
2. u pogledu injenica koje su ISKLJUENE OD DOKAZIVANJA te injenice se u isto PROCESNOM SMISLU smatraju NESPORNIM i to sa stanovita
ocene suda.

Kod svake vrste ovih injenica nepotrebnost njihovog dokazivanja zasniva se na stavu suda to znai da se konkretne injenice NEE DOKAZIVATI
samo onda kada SUD OCENI da e se one ISKLJUITI od dokazivanja.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada se radi o drugim vrstama injenica koje se nee dokazivat tu je sud znatno slobodniji u oceni
(to je naroito upadljivo kada se radi o oceni suda da su konkretne injenice U DOVOLJNOJ MERI RASPRAVLJENE)

U zakoniku je utvreno da se NE DOKAZUJU INJENICE za koje sud oceni:

1. da su OPTEPOZNATE
2.u dovoljnoj meri raspravljene
3. da ih okrivljeni priznaje na nain koji ne zahteva dalje dokazivanje
4. u pogledu kojih postoji saglasnost stranaka (a da to ne bude u suprotnosti sa drugim dokazima).

51. DOKAZNA SREDSTVA I IZVORI DOKAZA

Dokazna sredstava su naini ili metodi - ijom primenom sud u krivinom postupku izvodi dokaze,
tj. stie dokazne zakljuke u pogledu postojanja ili nepostojanja odreenih krivinopravno ili krivinoprocesno relevantnih injenica,
a to se u osnovi svodi na preduzimanje odreenih dokaznih radnji

Same dokazne radnje se dele na:

1. OPTE dokazne radnje koje su mogue u svakom krivinom postupku nezavisno od vrste krivinog dela
2. POSEBNE dokazne radnje - koje se preduzimaju samo u predistranom postupku a mogue su samo u pogledu odreenih krivinih dela.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Izvor dokaza je konkretno lice ili predmet

iz koga su proizali dokazni podaci odnosno dokazi u najoptijem smislu.

Svako dokazno sredstvo ima i svoj za njega karakteristian izvor dokaz, a to su:
1. Okrivljeni kod sasluanja okrivljenog
2. Svedok kod ispitivanja svedoka
3. Vetak kod vetaenja
-----------------------------------------------------------------------------------------
Nekim dokaznim radnjama se dokazi SAMO PRIBAVLJAJJU, ali ne i neposredno izvode to znai da same te radnje po sebi NEMAJU DOKAZNI
ZNAAJ ali njihovi rezultati mogu imati dokazni znaaj.
TO je npr. sluaj sa pretresanjem stana i lica.
Kada je predmet materijalni dokaz, izvoenje dokaza se vri UVIDOM u njega.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
S obzirom NA KARAKTER IZVORA DOKAZA oni se dele na dve vrste:
1. Line kada dokazni zakljuci proizlaze iz odreenog lica, odnosno iz nejgovog iskaza,

2. Materijalne kada dokazni zakljuci proistiu iz odreenih predmeta

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sami zapisnici i njihovi pratei materijali predstavljaju odreenu dokaznu transmisiju odnosno njima se omoguava sudu i drugim subjektima
postupka koji imaju pravo da se upoznaju sa dokazima, da tim putem indirektno uoe predmet i rezultat uviaja i rekonstrukcije odnosno ostvare
uvid u te dokazne radnje.

52. TERET DOKAZIVANJA

Teret dokazivanja - odreivanje subjekta krivinog postupka koji je duan da:
1. podnese dokaze radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja odreenih injenica,
2. ili da konkretne dokaze izvede u postupku.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Teret dokazivanja za dela za koja se goni po slubenoj dunosti pada na JAVNOG TUIOCA (koji u optubi navodi dokaze na kojima se optuba
zasniva
dok on s druge strane, je duan da vodi rauna i o interesima okrivljenog

Javni tuilac spada u titulare albe ne samo na tetu optuenog , ve i u njegovu korist,
slino kao to javni tuilac moe zahtevati:
- ponavljanje krivinog postupka
- ili uloiti zahtev za zatitu zakonitosti u korist osuenog,
- odnosno zahtevati da se osuenom vanredno ublai kazna.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
U pogledu nekih krivinih dela teret dokazivanja se u odreenoj meri prebacuje na okrivljenog.

Npr. u krivinom postupku koji se vodi po privatnoj tubi za krivino delo klevete okrivljeni bi morao da dokae istinitost svojih tvrdnji odnosno da
dokae da je imao osnovan razlog da poveruje u istinitost onoga to je iznosio ili pronosio,
pa ako uspe u tom dokazivanju on ne moe biti biti osuen za klevetu,
mada moe krivino odgovarati za krivino delo uvrede, ako je svojom radnjom ispunio njena obeleja.

Privatni tuilac ne mora da dokazuje neistinitost onoga to se iznosi ili pronosi,

jer se to ovde na neki nain pretpostavlja
te je obrnuto okrivljeni duan da dokae istinitost onoga to je iznosio ili pronosio, pa ako to nije u stanju, odgovarae za klevetu,
a ako u tom uspe moe krivino odgovarati za uvredu, ako su njegovom radnjom ispunjena njena bitna obeleja.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ZKP-om, a TERET DOKAZIVANJA optube je na TUIOCU.
Sud moe izvoditi dokaze, ali samo ukoliko postoji odgovarajua STRANAKA INICIJATIVA.

U Zakonu je propisano da sud izvodi dokaze na PREDLOG STRANAKA.

Nije propisana nikakva procesna konsekvenca u sluaju odbijanja takvog predloga, niti postoji procesni mehanizam koji bi sud prinudio da postupi
u skladu sa stranakom dokaznom inicijativom.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sud moe dati NALOG STRANCI da predloi DOPUNSKE DOKAZE,
Ili sud moe SAM ODREDITI da se takvi dokazi izvedu, kada su kumulativno ispunjena dva uslova:
1. ako sud oceni da su izvedeni dokazi protivreni ili nejasni
2. ukoliko je to neophodno da bi se predmet dokazivanaj svestrano raspravio.
25
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

53. OSNOVNE DOKAZNE ZABRANE

Dokazne zabrane predstavljaju pravila po kojima se s jedne strane
1. odreena dokazna sredstva naelno iskljuuju od upotrebe u krivinom postupku,
2. te se neki izvori dokaza ne mogu koristiti za utvrivanje injenica u krivinom postupku
niti se na njima moe zasnivati odluka suda kojiom se reava predmet krivinog postupka.

Dokazne zabrane se odnose na:

1. NAINE izvoenja dokaza
2. odgovarajue VREDNOVANJE dokaza u krivinom postupku.

I Prva grupa dokaznih zabrana su istovremeno zabrane apsolutnog karaktera

jer nikada odreene metode ne mogu biti legalna dokazna sredstva

pa se tako npr. ni pod kojim uslovima iskaz dobijen muenjem ne moe dokazno koristiti,

II Druga grupa dokaznih zabrana su relativnog karaktera,

jer se tu radi o inae doputenim i zakonskim dokaznim sredstvima,
ali se dokazi njima ostvareni ne smatraju podobnim za korienje u krivinom postupku,
, jer su prilikom njihovog izvoenja odn. pribavljanja napravljene odreene teke greke,

npr. bilo kada bi se okrivljeni u nekom od sluajeva obavezne strune odbrane sasluao bez prisustva branioca i u takvom sluaju, njegov iskaz ne
bi imao nikakv dokazni kredibilitet u krivinom postupku.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Dokazne zabrane se dele na dve osnovne grupe:
1. zabrana korienja odreenih dokaza i dokaznih sredstava
2. zabrana vrednovanja odreenih dokaza,

Npr. muenje spada u zabranjena dokazna sredstva, te su i dokazi pribavljeni na ovaj nain zabranjeni, ali ako bi se takav dokaz nekom omakom
ipak zadrao u spisima zabranjeno je njegovo vrednovanje.

Kod ove grupe postoji KUMULATIVNA ZABRANA korienja i vrednovanja!

---------------------------------------------------------------------
Za drugu grupu dokaza vai da se oni mogu naelo upotrebljavati, ali u odreenim sluajevima se NE MOGU VREDNOVATI.
Iskaz okrivljenog koji je sasluan bez prisustva branioca, ne moe se dokazno vrednovati i na njemu se ne moe zasnivati sudska odluka.
--------------------------------------------------------------------
Poseban sluaj zabrane vrednovanja odreenih dokaza predstavlja postupanje prema pravilima DOKAZNE KONCEPCIJE o plodovima otrovnog
drveta.

Zakonikom je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na pravno nevaljanim dokazima, gde spadaju dokazi koji su (sami po sebi ili po
nainu pribavljanja) u suprotnosti sa:
1. ustavom
2. zakonikom o krivinom postupku
3. drugim zakonom
4. opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava
5. potvrenim meunarodnim ugovorima

54. SASLUANJE OKRIVLJENOG

Sasluanje okrivljenog se sastoji u:
1. izjavi okrivljenog u odnosu na krivino delo za koje se tereti (aktivna odbrana okrivljenog)
2. ili u njegovom uzdravanju od davanja izjave (pasivna odbrana okrivljenog),
ukoliko se on brani utanjem

Funkcija sasluanja okrivljenog je dvostruka:

1. Dokazna funkcija, jer iskaz okrivljenog slui kao dokaz u krivinom postupku
2. Funkcija odbrane jer se okrivljeni svojim iskazivanjem:

ista pravila u osnovi se odnose i na:

- sasluanje osumnjienog u predistranom postupku,
- kao i na sasluanje lica lienog slobode.

Okrivljenom se saoptava da ima sledea prava:

1. da odmah (na jeziku koji razume) bude obaveten o razlogu hapenja

2. da pre nego to bude sasluan ima pravo na poverljiv razgovor sa braniocem (koji se nadzire samo gledanje, a ne i sluanjem)
3. da zahteva da bez odlaganja o hapenju bude obaveten:
- neko od lanova njegove porodice
- drugo blisko lice
- diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je dravljanin
- odn. predstavnik ovlaene meunarodne organizacije javnopravnog karaktera (ako je u pitanju izbeglica ili lice bez
dravljanstva)

4. da zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar:

- koga slobodno odabere
- a ako on nije dostupan,lekar koga odredi javni tuilac tj. sud.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Okrivljeni se upozorava na DUNOSTI koje ima u postupku, i na procesne posledice neispunjavanja tih dunosti.
Te dunosti su:
1. duan da se odazove pozivu
2. i da obavesti organ postupka o promenu prebivalita ili boravita, odn. o nameri da promeni adresu prebivalita ili boravita.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Okrivljeni se poziva da se izriito izjasni da li e uzeti branioca po svom izboru (uz upozorenje da e mu ako ga ne izabere u sluaju obavezne
odbrane biti postavljen branilac po slubenoj dunosti)

26
 PRIZNANJE OKRIVLJENOG
Ukoliko je okrivljeni priznao krivino ORGAN POSTUPKA duan je da i dalje prikuplja dokaze o uiniocu i krivinom delu SAMO AKO postoji neka od
sledeih alternativno propisanih okolnosti:
1. osnovana sumnja u istinitost priznanja
2. ili je priznanje nepotpuno
3. protivreno
4. nejasno
5. ako je priznanje u suprotnosti sa drugim dokazima

Na iskazu okrivljenog se ne moe zasnivati sudska odluka kada postoji neki od sledeih opciono propisanih sluajeva:

1. ako okrivljeni nije upozoren o pravima koja ima u krivinom postupku ili mu nije omogueno da ta prava koristi;
2. ukoliko izjava okrivljenog o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik

3. ako je okrivljeni protivno zakonu sasluan bez prisustva branioca

4. ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno zakonskoj zabrani muenja, neovenog postupanja i iznude.

55. ISPITIVANJE SVEDOKA

Svedoenje je iskaz odreenih lica o KRIVINOM DELU I njegovom UINIOCU, a da bi SUD pozvao neko lice za svedoka, potrebno je da budu
ispunjeni MATERIJALNI i FORMALNI uslovi.
Svedoci se esto nazivaju LINIM DOKAZNIM SREDSTVOM.

Za svedoenje je potrebno da se ispune odreeni MATERIJALNI I FORMALNI uslovi.

Materijalni uslov moe biti u POZITIVNOM I NEGATIVNOM obliku.

U POZITIVNOM OBLIKU svedok je svako lice koje moe da prenese svoja saznanja ili opaanja u vezi sa predmetom svedoenja
U NEGATIVNOM OBLIKU odreena lica su ISKLJUENA od dunosti svedoenja.

O dunosti svedoenja iskljuena su odreena lica, koja ne mogu biti ispitana kao svedoci dok se eventualno NE ISPUNE POSEBNI USLOVI!
Tu spadaju:
1. lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost UVANJA TAJNOG PODATKA
2. lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost UVANJA PROFESIONALNE TAJNE,
3. lice koje je branilac o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio
4. maloletno lice koje nije sposobno da shvati znaaj prava da je osloboeno od dunosti svedoenja

FORMALNI USLOV za ispitivanje svedoka je PREDLOG za ispitivanje nekog lica kao svedoka,
a potrebno je i da organ krivinog postupka PRIHVATI taj predlog,
a sud moe (po slubenoj dunosti) kada takvog predloga nema, da odreeno lice pozove I ispita u svojstvu svedoka.

Kada svedoka ispituje JAVNI TUILAC u istrazi, onda on to ini I BEZ FORMALNOG PREDLOGA (po sopstvenoj inicijativi).

14. DUNOSTI SVEDOKA

U procesne dunosti svedoka spadaju:
1. dunost odazivanja pozivu suda
2. dunost svedoenja
3. dunost obavetavanja suda o promeni adrese
4. dunost polaganja zakletve
5. dunost davanja istinitog iskaza

Odreena lica su OSLOBOENA od dunosti svedoenja, to znai da ta lica mogu da svedoe ako to ele, ali ne moraju.
Od dunosti svedoenja su osloboena sledea lica:
1. lice sa kojim okrivljeni ivi u braku, vanbranoj zajednici, ili drugoj trajnoj zajednici ivota
2. srodnik okrivljenog:
- po krvi u pravoj liniji
- u pobonoj liniji do 3. Stepena zakljuno
- srodnik po tazbini do 2. Stepena zakljuno
3. usvojenik I usvojitelj okrivljenog.

Organ postupka je duan da lice koje je OSLOBOENO dunosti svedoenja pre ispitivanja, upozori da NE MORA DA SVEDOI

Svedok se upozorava I da nije duan da odgovori na odreeno pitanje ako bi time izloio sebe ili blisko lice :
1. tekoj sramoti
2. znatnoj materijalnoj teti
3. krivinom gonjenju

ISKLJUENJE ODREENIH ISKAZA SVEDOKA KAO DOKAZA

Odreene greke ili zloupotrebe uinjene prilikom ispitivanaja svedoka dokazno devalviraju dati iskaz svedoka.

Na iskazu svedoka se ne moe zasnivati sudska odluka u nekom od sledeih sluajeva:

1. ako je kao svedok ispitano lice koje je ISKLJUENO od dunosti svedoenja

2. ako je kao svedok ispitano lice koje je OSLOBOENO dunosti svedoenja, a koje:
- nije upozoreno da ima pravo nesvedoenja
- nije se izriito odreklo svog prava da ne svedoi
- ako upozorenje ili odricanje nije ubeleeno u zapisnik
3. ako je iskaz svedoka dobijen protivno zabrani muenja I iznuivanja iskaza

56. ZATITA SVEDOKA

27
Pravila kojima se obezbeuje zatita svedoka postoje u tri oblika:
1. osnovna zatita svih svedoka
2. zatita posebno osetljivih svedoka
3. davanje statusa zatienog svedoka

OSNOVNA ZATITA SVEDOKA __________________________________________________________________________

Osnovnu zatitu uivaju svi svedoci.
Svodi se na dunost organa postupka da OTEENOG ili SVEDOKA zatiti od:
1. uvrede
2. pretnje
3. svakog drugog napada

Uesnika u postupku koji pred organom postupka vrea OTEENOG ili SVEDOKA, preti mu, ili ugroava njegovu bezbednost,
JAVNI TUILAC ili SUD e opomenuti, a SUD ga moe i novano kazniti do 150.000 dinara.

O albi protiv reenja (kojim je izreena novana kazna) odluuje VEE.

alba ne zadrava izvrenje reenja.

Javni tuilac
preduzima KRIVINO GONJENJE
Javni tuilac ili sud moe zahtevati da policija preduzme MERE ZATITE oteenog ili svedoka.

15. POSEBNO OSETLJIVI SVEDOCI

Status posebno osetljivog svedoka ORGAN POSTUPKA moe po:
- slubenoj dunosti
- na zahtev stranaka (tj. samog svedoka)

odrediti svedoku koji je posebno osetljiv s obzirom na:

1. uzrast, ivotno iskustvo, nain ivota
2. pol, zdravstveno stanje
3. prirodu, nain ili posledice izvrenog krivinog dela

Reenje (o odreivanju statusa posebno osetljivog svedoka) donosi:

1. javni tuilac
2. predsednik vea
3. sudija pojedinac
Protiv reenja kojim je ovaj zahtev usvojen ili odbijen NIJE DOZVOLJENA posebna alba.

Zatita posebno osetljivog svedoka se postie:

- postavljanjem punomonika
- ili posebnim nainom ispitivanja (kojim se izbegava sekundarna viktimizacija)

Organ postupka donosi REENJE o postavljanju PUNOMONIKA svedoku,

a JAVNI TUILAC ili PREDSEDNIK SUDA postavlja punomonika (po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska
komora).

ZATIENI SVEDOCI
SUD moe REENJEM (o odreivanju statusa zatienog svedoka) odobriti MERE POSEBNE ZATITE ako:
- bi svedok (davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja)
Sebe ili sebi bliska lica izloio opasnosti po ivot, zdravlje, slobodu ili imovinu veeg obima.

Mere zaitite obuhvataju ispitivanje zatienog svedoka tako da se NJEGOVA ISTOVETNOST ne otkrije javnosti (a izuzetno ni OKRIVLJENOM i
njegovom BRANIOCU i to u sledeim sluajevima:
1. da su ivot, zdravlje ili sloboda svedoka ili njemu bliskog lica ugroeni u toj meri da to
opravdava ovakva ogranienja)
2. potrebno je da se radi o svedoku koji je verodostojan.

POSTUPAK DAVANJA STATUSA ZATIENOG SVEDOKA_____________________________

SUD moe odrediti statu ZATIENOG SVEDOKA:
1. na sopstvenu inicijativu (tj. po slubenoj dunosti)
2. ili na zahtev javnog tuioca ili samog svedoka.

O odreivanju statusa zatienog svedoka REENJEM odluuje SUD u odgovarajuem funkcionalnom obliku, zavisno od faze krivinog postupka:
1. u toku istrage SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK
2. a nakon potvrivanja optunice VEE.

Protiv ovog reenja, STRANKE i SVEDOK mogu izjaviti ALBU, o kojoj odluuje SUD (iji funkcionalni oblik azvisi od FAZE krivinog postupka, i od
FUNKCIONALNOG oblika suda koji je doneo takvo reenje).

O albi na reenje SUDIJE ZA PRETHODNI POSTUPAK odluuje VANPRETRESNO VEE prvostepenog suda, a u ostalim sluajevima VANPRETRESNO
VEE neposredno vieg suda

57. VETAENJE
Vetaenje predstavlja utvrivanje injenica koje su:
1. relevantne u krivinom postupku
2. nisu pravnog karaktera

kao i davanje NALAZA I MILJENJA od strane lica koje:

1. raspolae STRUNIM ZNANJEM i VETINAMA
2. a koje je PROCESNO NEZAINTERESOVANO.

Do vetaenja dolazi na osnovu PISANE NAREDBE organa koji vodi postupak.

Njome se konkretnom PRAVNOM ili FIZIKOM licu poverava sprovoenje ekspertize i u kojoj se odreuju PRAVAC I OBIM VETAENJA (

28
MATERIJALNI USLOV za vetaenje je da se za utvrivanje ili ocenu neke injenice treba pribaviti NALAZ i MILJENJE lica koje raspolae potrebnim
STRUNIM ZNANJEM.

Vetaenje se NE MOE ODREDITI radi utvrivanja ili ocene PRAVNIH PITANJA o kojima se odluuje u postupku!

FORMALNI USLOV za vetaenje je:

1. neophodnost postojanja odreene ODLUKE ORGANA koji vodi postupak, a koja se donosi u formi PISANE NAREDBE
2. potovanje PRIORITETNOG REDOSLEDA prilikom odreivanja subjekta koji e obaviti ekspertizu, pri emu prednost imaju odreena PRAVNA
LICA, odn. STALNI VETACI.

Vetak je lice koje raspolae potrebnim strunim znanjem za utvrivanje ili ocenu neke injenice u postupku.

16. ODREIVANJE VETAENJA I RAZLOZI ZA IZUZEE VETAKA

Organ postupka:
1. po slubenoj dunosti
2. ili na predlog stranke i branioca
Odreuje vetaenje PISANOM NAREDBOM

Ako vetaenje predloi STRANKA ili BRANILAC, organ postupka ga moe pozvati da predloi LICE, odn. STRUNU USTANOVU ili DRAVNI ORGAN,
kome treba poveriti vetaenje, i da postavi PITANJA na koja vetak treba da odgovori.

Protiv REENJA kojim je u toku istrage JAVNI TUILAC odbio predlog OKRIVLJENOG ili njegovog BRANIOCA, za odreivanje VETAENJA, moe se
izjaviti ALBA (o kojoj odluuje SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK) U ROKU OD 48 SATI).

Neka lica ne mogu da budu odreena kao vetaci, kada postoje razlozi za njihovo izuzee.
Tri su grupe takvih razloga:
1. razlozi koji se odnose na IZUZEE SUDIJA
2. razlozi koji se odnose na LICA ISKLJUENA ili OSLOBOENA od dunosti svedoenja
3. poseban razlog za izuzee vetaka - lice koje je zaposleno kod OTEENOG ili OKRIVLJENOG, ili je, zajedno sa njim zaposleno kod drugog
poslodavca.

58. STRUNI SAVETNIK

Struni savetnik formalno nema svojstvo vetaka, on predstavlja neku vrstu PARALELNOG VETAKA, koga je angaovala STRANKA u funkciji
ODBRANE, odn. OKRIVLJENI protiv koga se postupak vodi.
U praksi bi do angaovanja strunog savetnika moglo doi od strane:
- optube koja nije oficijelna
- oteenog kao tuioca
- privatnog tuioca

Osnovna funkcija strunog savetnika je KONTROLNOG KARAKTERA, u odnosu na vetaenje.

Struni savetnik bi mogao da se oznai kao PARALELNI VETAK.

On raspolae odreenim PRAVIMA i DUNOSTIMA u postupku koja omoguavaju da na odgovarajui nain ISPOLJAVA PROCESNU INICIJATIVU (u
odnosu na aktuelno vetaenje ili pitanja koja se u postupku eventualno pojave, a koja zahtevaju struna znanja i vetine).

Stranka moe izabrati (i punomojem ovlastiti) STRUNOG SAVETNIKA kada ORGAN POSTUPKA odredi VETAENJE.
To znai da se struni savetnik NE MOE SAMOSTALNO i neuslovljeno pojaviti u krivinom postupku!

OKRIVLJENI i OTEENI KAO TUILAC imaju pravo da organu postupka podnesu zahtev za POSTAVLJANJE STRUNOG SAVETNIKA,

Protiv REENJA kojim je ODBIJEN zahtev OKRIVLJENOG ili OTEENOG kao tuioca da se postavi struni savetnik, PODNOSIOCI ZAHTEVA mogu
izjaviti ALBU o kojoj odluuje:

1. SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ako je zahtev odbio JAVNI TUILAC

2. VANPRETRESNO VEE ako je zahtev odbio SUDIJA POJEDINAC ili PREDSEDNIK PRETRESNOG VEA.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Struni savetnik ima odreena PRAVA I DUNOSTI u krivinom postupku.

Ima i PRAVO NA NAKNADU TROKOVA (nastalih njegovim angamanom)

i NAGRADU ZA STRUNE AKTIVNOSTI (koje obavlja u krivinom postupku).

59. UVIAJ I REKONSTRUKCIJA DOGAAJA

Uviaj je sistem kriminalistikih radnji kojima se, na MESTU dogaaja, opaaju sve BITNE OKOLNOSTI nastupelog dogaaja;
Pronalaze i struno obrauju TRAGOVI I PREDMETI krivinog dela;

Uz MISAONU REKONSTRUKCIJU krivinog dogaaja,

A u cilju PRIKUPLJANJA svih relevantnih informacija radi razjanjenja krivinog dela i PRIKUPLJANJA dokaza.

Predmet uviaja moe biti:

1. LICE
2. STVAR
3. MESTO
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada je re o UVIAJU LICA, postoje dve vrste:
1. uviaj OKRIVLJENOG
2. uviaj DRUGIH LICA.

Uviaj okrivljenog preduzima se i bez njegovog pristanka, ako je potrebno da se utvrde injenice vane za postupak.
Uviaj drugih lica moe se bez njihovog pristanka preduzeti samo ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odreeni TRAG ili POSLEDICA
krivinog dela.

Uviaj spada u tzv. HITNE RADNJE, a najvei broj uviaja se obavi u PREDISTRANOM POSTUPKU.

17. REKONSTRUKCIJA DOGAAJA

29
Rekonstrukcija se obavlja tako to se odreene RADNJE ili SITUACIJE ponavljaju pod uslovima pod kojima se (prema izvedenim dokazima) dogaaj
odigrao, a ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliito prikazane, rekonstrukcija dogaaja e se POSEBNO
IZVRITI sa svakim od njih.

Rekonstrukcija se ne sme obaviti:

1. na nain kojim se vrea javni red i moral
2. dovodi u opasnost ivot ili zdravlje ljudi

Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi, ponovo izvesti pojedini dokazi.

60. DOKAZIVANJE ISPRAVOM

Dokazivanje ispravom vri se:
1. itanjem
2. gledanjem
3. sluanjem
4. uvidom u sadraj isprave na drugi nain.

U pogledu odreenih isprava postoji PRETPOSTAVKA VERODOSTOJNOSTI odn. ISTINITOSTI njihovog sadraja
, iz ega proizlazi da TERET DOKAZIVANJA NEVERODOSTOJNOSTI takvih isprava snosi SUBJEKT POSTUPKA koji ima pravo na dokazno angaovanje
(pre svega STRANKE) ali i druga lica koja to tvrde.

Dve su takve vrste isprava:

1. isprava koju je izdao DRAVNI ORGAN (u granicama svoje nadlenosti)
2. isprava koju je u takvom obliku izdalo LICE U VRENJU JAVNOG OVLAENJA koje mu je povereno zakonom (npr. notar).

Dozvoljeno je dokazivati da
1. sadraj takve isprave nije verodostojan
2. ili da isprava nije pravilno sastavljena (a to ini lice koje to tvrdi).

Verodostnojst sadraja ostalih isprava utvruje se IZVOENJEM DRUGIH DOKAZA

Ispravu (po SLUBENOJ DUNOSTI ili na PREDLOG STRANAKA) pribavlja ORGAN POSTUPKA ili podnose STRANKE.

Ako lice ili dravni organ ODBIJE da (na zahtev organa postupka) dobrovoljno preda ispravu, postupie se prema pravilima koja se odnose na
PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA.
Ako je original isprave
- uniten
- nestao
- ili ga nije mogue obezbediti, moe se pribaviti KOPIJA isprave.
Organ postupka u ZAPISNIK unosi SADRAJ ISPRAVE, pravi njenu kopiju, a u sluaju potrebe, original se vraa podnosiocu.

61. UZIMANJE UZORAKA

Ureuje se zakonom uzimanje tri vrste uzoraka:
1. biometrijskih uzoraka
2. uzoraka biolokog porekla
3. uzoraka za forenziko-genetiku analizu.

BIOMETRIJSKI UZORCI
Ovde se radi o fiksiranju odreenih podataka koji se odnose na neke nepromenljive tj. konstantne fizike osobine konkretnog lica
Tu se radi o BIOMETRIJSKOJ IDENTIFIKACIJI

Radi utvrivanja injenica u postupku, od osumnjienog se mogu i BEZ PRISTANKA uzeti:

- OTISCI PAPILARNIH LINIJA
- bukalni bris
- lini podaci
- sastaviti lini opis
- i napraviti fotografije.

Radnju uzimanja biometrijskih uzoraka po NAREDBI JAVNOG TUIOCA ili SUDA preduzima struno lice.

BIOLOKI UZORCI
1. Uzimanju ovih uzoraka moe se pristupiti i BEZ PRISTANKA okrivljenog, osim ako bi zbog toga nastupila teta po njegovo zdravlje.

2. Ako je potrebno utvrditi POSTOJANJE TRAGA ili POSLEDICE krivinog dela na drugom licu, uzimanju ovih uzoraka moe se pristupiti i bez
pristanka lica, osim ako bi nastupila teta po njegovo zdravlje.

Od OKRIVLJENOG, OTEENOG, SVEDOKA ili drugog lica, moe se radi utvrivanja injenica u postupku uzeti UZORAK GLASA ili RUKOPISA (radi
uporeivanja).

O ALBI protiv REENJA kojim je izreena NOVANA KAZNA odluuje VEE (a alba ne zadrava izvrenje reenja).

Lice koje (bez zakonskog razloga) ODBIJE da da UZORAK GLASA ili RUKOPISA, sud moe novano kazniti do 150. 000 dinara.
Meutim u nekim sluajevima je OMOGUENO ODBIJANJE davanja ovih uzoraka:
1. pravo okrivljenog na nesamoinkriminisanje
2. spadanje u kategoriju lica koja su ISKLJUENA od svedoenja
3. relevantna bliskost sa okrivljenim lice koje sa okrivljenim ivi u braku, vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota.
4. mogunost svedoka da uskrati odgovor na pitanje kojim bi sebe ili sebi blisko lice izloio
- tekoj sramoti,
- znatnoj materijalnoj teti
- ili krivinom gonjenju.

UZORCI KOJI SE KORISTE ZA FORENZIKO-GENETIKU ANALIZU

30
Pod forenziko genetikom analizom se podrazumeva DNK analiza, tj. utvrivanje specifine genetske ifre, ili koda, karakteristinog za sva iva
bia.

Ako je potrebno radi otkrivanja UINIOCA KRIVINOG DELA ili DRUGIH INJENICA u postupku (MATERIJALNI USLOV), JAVNI TUILAC ili SUD
moe narediti (a ovo je FORMALNI USLOV naredba organa postupka) uzimanje uzorka za forenziko genetiku analizu:

1. sa mesta krivinog dela (ili drugog mesta na kome se nalaze tragovi krivinog dela)
2. okrivljenog i oteenog i bez pristanka lica (osim ako bi nastupila teta po njegovo zdravlje)
3. od drugog lica ako postoji jedna ili vie karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivinim delom.

U odluci o izricanju krivine sankcije (koja se sastoji u lienju slobode) PRVOSTEPENI SUD moe (po slubenoj dunosti) odrediti da se uzorak (za
forenziko genetku analizu) uzme od sledeih lica:

1. OKRIVLJENOG kome je za krivino delo uinjeno sa UMILJAJEM izreena kazna zatvora preko 1 GODINE
2. OKRIVLJENOG koji je oglaen krivim za UMILJAJNO krivino delo protiv POLNE SLOBODE
3. kao i lica kome je izreena MERA BEZBEDNOSTI obaveznog psihijatrijskog leenja.

VOENJE EVIDNECIJE o uzetim uzorcima kao i uslovi njihovog uvanja i unitavanja, ureuju se podzakonskim aktom koji donosi Vlada.

62. PROVERA RAUNA I SUMNJIVIH TRANSAKCIJA

Ako postoje OSNOVI SUMNJE da osumnjieni za krivino delo ( za koje je propisana:
- kazna zatvora od 4 godine, ili tea kazna)
- odnosno za jo neka krivina dela (poput pranja novca, primanja mita) ovo sve je MATERIJALNI USLOV!!
ORGAN POSTUPKA moe odrediti da se izvri provera RAUNA ili SUMNJIVIH TRANSAKCIJA, to se svodi na:
- pribavljanje podataka
- nadzor nad sumnjivim transakcijama
- privremeno obustavljanje sumnjive transakcije

Kada je ispunjen ovaj MATERIJALNI USLOV , javni tuilac moe narediti bnci da mu u odreenom roku dostavi:
1. podatke o raunima osumnjienog i sredstvima

Javni tuilac donosi REENJE o unitenju prikupljenog materijala, u sledeim sluajevima:

1. ako ne pokrene krivini postupak u roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa prikupljenim podacima
2. ako izjavi da protiv osumnjienog NEE ZAHTEVATI voenje postupka tj. ukoliko smatra da prikupljeni poadci NISU POTREBNI za voenje
postupka!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
kada je ispunjen MATERIJALNI USLOV , JAVNI TUILAC moe zahtevati da SUD odredi NADZOR nad sumnjivim transakcijama.
Takav nadzor odreuje obrazloenom naredbom SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK.

Nadzor moe trajati najdue 3 MESECA, a iz vanih razlog moe biti produen za najvie jo 3 MESECA, a OBUSTAVLJA se im prestanu razlozi za
njegovu primenu. .

Sudija za prethodni postupak donosi REENJE O UNITENJU PRIKUPLJENOG MATERIJALA, kada se radi o nekom od sledeih sluajeva
:
1. ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od 6 MESECI od dana kada se UPOZNAO SA PODACIMA dobijenim nadzorom
2. ukoliko javni tuilac izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka ili
3. ako javni tuilac smatra da prikupljeni podaci nisu potrebni za voenje postupka.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kada je ispunjen MATERIJALNI USLOV za proveru rauna i sumnjivih transakcija (ako postoje OSNOVI SUMNJE da osumnjieni obavlja sumnjivu
transakciju) na PISANI i OBRAZLOENI zahtev JAVNOG TUIOCA, sudija za prethodni postupak moe narediti banci da privremeno obustavi
izvrenje sumnjive transakcije.

Mera privremenog obustavljanja moe trajati najdue 72 ASA

63. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA

Materijalni uslov za ovu meru je utvren ALTERNATIVNO i odnosi se na:
1. predmete koji se po krivinom zakonu imaju oduzeti
2. predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku.

Prema pravilima krivinog zakona oduzimaju se sledei predmeti:

1. AKTUELNO SREDSTVO IZVRENJA predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje krivinog dela

2. PLANIRANO SREDSTVO IZVRENJA predmeti koji su bili namenjeni izvrenju krivinog dela
3. PRODUKTI KRIVINOG DELA predmeti koji su nastali izvrenjem krivinog dela.

FORMALNI USLOV za privremeno oduzimanje predmeta je postojanje ZAHTEVA organa postupka.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odreena lica su OSLOBOENA OD DUNOSTI PREDAJE PREDMETA.
Tu spadaju:
1. okrivljeni (koji je takve dunosti APSOLUTNO OSLOBOEN)
2. lica koja spadaju u odreene kategorije osoba koje su osloboene od svedoenja:
- lice koje ima dunost uvanja tajnog podatka
- lice koje je duno da uva profesionalnu tajnu (verski ispovednik, lekar itd.)

A koja su dunosti predaje predmeta samo RELATIVNO OSLOBOENI, jer sud moe (na predlog OKRIVLJENOG ili njegovog BRANIOCA) odluiti da i
ta lica moraju predati predmete.

Predmeti koji su u toku postupka PRIVREMENO ODUZETI bie vraeni draocu ako PRESTANU RAZLOZI zbog kojih su predmeti privremeno
oduzeti (a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje)

64. PRETRESANJE STANA I DRUGIH PROSTORIJA

2. POSEBNA PRAVILA KOJA SE ODNOSE NA PRETRESANJE STANA I DRUGIH PROSTORIJA SU:

31
 a. prisustvo pretresanju odreenih lica (to se odnosi na tri varijante):
- dralac stana pozvae se da prisustvuje pretresanju a ako je on odsutan, povzae se da u njegovo ime
pretresanju
Prisustvuje neko od punoletnih lanova njegovog domainstva;

- kada se pretresaju VOJNI OBJEKTI, PROSTORIJE DRAVNIH ORGANA, PREDUZEA I DRUGIH

PRAVNIH LICA, pozvae se njihov RUKOVODILAC ili lice koje on odredi, odn. ODGOVORNO LICE da
prisustvuje pretresanju, a ako pozvano lice ne doe u Roku od 3 asa od asa prijema poziva, a
pretresanje se moe obaviti i bez njegovog prisustva te

- kada se pretresa ADVOKATSKA KANCELARIJA ili STAN U KOJEM IVI ADVOKAT pozvae se
advokat koga odredi predsednik nadlene advokatske komore, a ako on ne doe u roku od 3 asa,
pretresanje se moe obaviti i bez njegovog prisustva.

b. postupanje sa zakljuanim stvarima zakljuane prostorije, nametaj itd. Otvorie se silom samo ako njihov dralac nije
prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori ili to odbije da uini lice koje je prisutno pretresanju,

Posebno pravilo koej se odnosi na PRETRESANJE LICA tie se RODNE IDENTINOSTI aktivnog i pasivnog aktera dokazne radnje kada se sprovodi
pretresanje lica, svedoci i lice koje sprovodi pretersanje moraju biti lica ISTOG POLA kao i lice KOJE SE PRETRESA.

Ako se vri PRETRESANJE

1. UREAJA ZA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA

2. i OPREME na kojoj se uvaju elektronski zapisi,
dralac tih predmeta ili lice prisutno njihovom pretresanju (osim okrivljenog) duno je da omogui pristup i da prui obavetenja potrebna za
njihovu upotrebu (osim ako ne postoji neki od sledeih razloga:
i. bilo koji razlog za ISKLJUENJE od dunosti SVEDOENJA (npr. uvanje tajnog podatka)
ii. neki od razloga za OSLOBOENJE od dunosti SVEDOENJA
iii. kada bi lice omoguavanjem pristupa ureaju sebe ili sebi blisko lice izloilo

- tekoj sramoti,
- materijalnoj teti
- ili krivinom gonjenju.

65. POSEBNE DOKAZNE RADNJE OPTA PRAVILA

Posebne dokazne radnje nisu dokazna sredstva (jer se njima samima dokazi ne izvode, ve se njima dokazi pribavljaju i to pre svega MATERIJALNI
DOKAZI npr. snimci dobijeni tokom tajnog audio-video nadzora).
Posebne dokazne radnje se preduzimaju po pravilu u predistranom postupku.

U izvesnoj meri karakter specifine POSEBNE DOKAZNE RADNJE ima i jedan sluaj ispitivanja tzv. KOOPERATIVNOG OKRIVLJENOG, a to je
ispitivanje okrivljenog saradnika.

OPTA PRAVILA ZAKONIKA KOJA SE ODNOSE NA POSEBNE DOKAZNE RADNJE

Novi zakonik o krivinom postupku usvaja podelu na OPTE i POSEBNE dokazne radnje.

MATERIJALNI USLOV ZA PREDUZIMANJE POSEBNIH DOKAZNIH RADNJI

Posebne dokazne radnje se mogu odrediti kada su KUMULATIVNO ispunjene DVE PRETPOSTAVKE:

1. postojanje OSNOVA SUMNJE da je lice na koje se takve radnje odnose, UINILO KRIVINO DELO (koje spada u kategoriju krivinih dela u
pogledu kojih su mogue posebne dokazne radnje posebno krivino delo)

2. neophodno je da se na drugi nain NE MOGU PRIKUPITI DOKAZI za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo ZNATNO OTEANO.

Posebne dokazne radnje se mogu odrediti u pogledu sledeih krivinih dela:

1. za krivina dela koja su posebnim zakonom svrstana u nadlenost javnog tuilatva posebne nadlenosti gde spadaju krivina dela organizovanog
kriminala i druga tzv. posebno teka krivina dela, te krivina dela protiv ovenosti, i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom.

2. za niz TAKSATIVNO NABROJANIH KRIVINIH DELA:

i. teko ubistvo, otmica, iznuda
ii. falsifikovanje novca, pranje novca
iii. neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga

iv. ugroavanje nezavisnosti,

v. ugroavanje teritorijalne celine

vi. napad na ustavno ureenje

vii. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja

viii. pijunaa
ix. zloupotreba slubenog poloaja.

U pogledu posebne dokazne radnje ANGAOVANJE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA, neto je suen MATERIJALNI USLOV u odnosu na ostale posebne
dokazne radnje, jer se ova radnja moe odrediti samo za:

- krivino delo ORGANIZOVANOG KRIMINALA

- ili lza krivino delo PROTIV OVENOSTI
- ili DRUGIH DOBARA utvrenih MEUNARODNIM PRAVOM.

66. TAJNI NADZOR KOMUNIKACIJE

Tajni nadzor komunikacije se moe odrediti ako je ispunjen OPTI MATERIJALNI USLOV za preduzimanje posebnih dokaznih radnji i uz ISPUNJENJE
POSEBNOG FORMALNOG USLOVA.

32
Formalni uslov se sastoji u ODLUCI SUDA (ije se donoenje formalno inicira PREDLOGOM JAVNOG TUIOCA)
Na obrazloeni predog sud moe odrediti

1. NADZOR I SNIMANJE KOMUNIKACIJE

- koja se obavlja putem telefona
- ili drugih tehnikih sredstava
- ili nadzor elektronske adrese osumnjienog
- I zaplenu pisama I drugih poiljki.

Odluku donosi SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK u formi obrazloene NAREDBE koja sadri

18. TRAJANJE NADZORA KOMUNIKACIJE

Zakonodavac trajanje ove mere odreuje na dva naina:

1. FAKTIKIM ROKOM koji se svodi na dunost PREKIDANJA sprovoenja nadzora IM PRESTANU RAZLOZI za njegovu primenu
2. formulisanjem POSEBNIH MAKSIMALNIH ROKOVA formalne prirode (odreenih u mesecima) u okviru njih se mogu ispoljiti I FAKTIKI rokovi!

Tajni nadzor komunikacije moe trajati 3 MESECA a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se moe produiti za najvie jo 3 MESECA.

Ako se tajni nadzor komunikacije odnosi na krivina dela svrstana u NADLENOST JAVNIH TUILATAVA POSEBNIH NADLENOSTI tajni nadzor se
moe izuzetno produiti za najvie dva puta u trajanju od po 3 MESECA, dakle 12 MESECI.

67. TAJNO PRAENJE I SNIMANJE

Tajno praenje I snimanje je poseban vid PRIKRIVENOG DELOVANJA u odnosu na osumnjienog, koje u nekim svojim aspektima tj. onda kada se
radi O SNIMANJU ima istovremeno i OBELEJA TAJNOG AUDIO VIDEO NADZORA.

Kada je ispunjen OPTI MATERIJALNI USLOV za preduzimanje posebnih dokaznih radnji (na obrazloeni PREDLOG javnog tuioca) SUD moe
odrediti tajno praenje I snimanje osumnjienog radi:

1. otkrivanja KONTAKATA ili KOMUNIKACIJA osumnjienog na JAVNIM MESTIMA I mestima na kojima je PRISTUP OGRANIEN ili u
PROSTORIJAMA (osim u stanu)
2. utvrivanja ISTOVETNOSTI lica ili LOCIRANJA lica ili stvari.

Ovim ciljevima se dodaje I posebni MATERIJALNI USLOV za odreivanje ove posebne dokazne radnje.

FORMALNI USLOV za tajno praenje I snimanje je postojanje OBRAZLOENE NAREDBE koju donosi SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK.

SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ovakvu naredbu donosi samo na predlog NADLENOG JAVNOG TUIOCA.

NAREDBA o tajnom praenju I snimanju osumnjiienog sadri sledee OBAVEZNE elemente:

Ova mera moe trajati TRI MESECA (a zbog neophodnosi daljeg prikupljanja dokaza moe se produiti za najvie jo 3 MESECA).

Ako se radi o krivinim delima koja spadaju u delokrug aktivnosti JAVNIH TUILATAVA POSEBNE NADLENOSTI, tajno praenje I snimanje se
moe izuzetno produiti jo najvie dva puta u trajanju od po 3 meseca.

Sprovoenje ove mere se prekida im prestanu razlozi za njegovu primenu.

Po zavretku tajnog praenja I snimanja se postupa prema pravilima Zakona koji se odnosi na oficijelno dostavljanje SUDIJI ZA PRETHODNI
POSTUPAK
1. snimaka I drugog materijala,
2. kao I rezultata sprovedene posebne dokazne radnje,
3. I dostavljanju tog materijala JAVNOM TUIOCU itd.

68. SIMULOVANI POSLOVI

Kada je ispunjen OPTI MATERIJALNI USLOV za preduzimanje posebnih dokaznih radnji, SUD moe na obrazloeni PREDLOG javnog tuioca
odrediti:
1. simulovanu kupovinu, prodaju ili pruanje poslovnih usluga
2. ili simulovano davanje ili primanje mita.

Simulovanje u ovom obliku se vri radnja koja bi inae bila krivino delo, ali je ovde zakonodavac formalno iskljuio protivpravnost.
Simulovanje drugih poslova se moe odnositi kako na:

1. LEGALNE POSLOVE, koji su u odreenoj vezi sa nekom kriminalnom aktivnou,

2. poslovi koji su sami po sebi nelegalni,
3. ili ak predstavljaju KRIVINO DELO (npr. Kupovina oruja iji je promet zabranjen)

FORMALNI uslov za ovu posebnu dokaznu radnju je OBRAZLOENA NAREDBA koju donosi SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK I koja sadri:

Sprovoenje simulovanih poslova moe trajati NAJDUE 3 MESECA a zbog neophodnosi daljeg prikupljanja dokaza moe se produiti za najvie jo
3 MESECA, to znai da maksimalan mogui rok trajanja ove posebne dokazne radnje, po pravilu iznosi 6 MESECI .

Pored toga postoji I poseban MAKSIMALNI ROK faktikog karaktera jer se zakljuenje simulovanih poslova obavezno prekida IM PRESTANU
RAZLOZI za njegovu PRIMENU.

69. RAUNARSKO PRETRAIVANJE PODATAKA

Materijalni uslov za ovu meru je isti kao I OPTI MATERIJALNI USLOV sprovoenja POSEBNIH DOKAZNIH RADNJI.
Formalni uslov je OBRAZLOENI PREDLOG javnog tuioca (koji treba SUD da prihvati, a zatim odredi ovu meru).

U sadrinskom smislu ova posebnu radnju karakteriu:

1. PRETHODNA aktivnost koja se svodi na pretraivanje podataka
2. NAKNADNA aktivnost koja predstavlja POREENJE prikupljenih podataka sa drugim relevantnim podacima

33
Ovu radnju odreuje SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK svojom obrazloenom NAREDBOM koja sadri:

Raunarsko pretraivanje podataka moe trajati najvie 3 MESECA, a moe se izuzetno PRODUITI jo najvie DVA PUTA u trajanju od po 3 MESECA
(to znai da maksimalno moe trajati 9 MESECI).

Naredbu za ovu meru izvravaju:

1. policija
2. bezbednosno-informativna agencija
3. vojno-bezbednosna agencija
4. carinske, poreske ili druge slube
5. pravno lice koje na osnovu zakona vri javna ovlaenja.

PO zavretku ove mere, subjekt koji ju je sprovodio dostavlja SUDIJI ZA PRETHODNI POSTUPAK izvetaj, koji sadri:

A SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK taj izvetaj prosleuje JAVNOM TUIOCU.

70. KONTROLISANA ISPORUKA

Ova posebna dokazna radnja je mogua uz ispunjenje:
1. OPTEG MATERIJALNOG USLOVA
2. POSEBNOG MATERIJALNOG USLOVA tj. cilj ove radnje.

FORMALNI USLOV je postojanje ODLUKE nadlenog organa.

Odluku donosi REPUBLIKI JAVNI TUILAC, odn. JAVNI TUILAC POSEBNE NADLENOSTI (radi prikupljanja dokaza za krivini postupak I
otkrivanje osumnjienih a ovo je CILJNO usmereni POSEBNI MATERIJALNI USLOV).

Odlukom kojom NADLENI JAVNI TUILAC odreuje ovu radnju dozvoljava se da NEZAKONITE ili SUMNJIVE POILJKE budu:
1. isporuene u okviru teritorije RS
2. uu, preu ili izau sa teritorije RS (uz znanje I pod nadzorom nadlenih organa).

Javni tuilac NAREDBOM odreuje nain sprovoenja kontrolisane isporuke.

Sprovodi je POLICIJA ili DRUGI DRAVNI ORGAN koji odredi JAVNI TUILAC koji je doneo naredbu o ovoj radnji.

71. PRIKRIVENI ISLEDNIK

Prikriveni islednik je:
- policijski slubenik,
- kome je promenjen identitet u odreenom vremensko periodu
- da bi, delujui tajno, u kontaktu sa kriminalistikim krugovima, prikupljali informacije koje bi koristile za
i. otkrivanje,
ii. razjanjavanje
iii. I spreavanje krivinih dela (koja se odnose na organizovani
kriminalitet).

Prikriveni islednik deluje u toku PREDISTRANOG POSTUPKA.

MATERIJALNI I FORMALNI USLOV ZA ANGAOVANJE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA

OPTI MATERIJALNI USLOV za ovu radnju je da korienjem drugih dokaznih radnji
1. NIJE MOGUE PRIKUPITI DOKAZE za krivino gonjenje
2. ili bi njihovo prikupljanje bilo ZNATNO OTEANO.

FORMALNI USLOV je obrazloena NAREDBA koju donosi SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK (a na obrazloeni predlog JAVNOG TUIOCA).

Naredba obavezno sadri:

1. podatke o licima I grupi prema kojima se primenjuje
2. opis moguih krivinih dela
3. nain, obim, mesto I trajanje posebne dokazne radnje

A njome je mogue odrediti da prikriveni islednik moe upotrebiti TEHNIKA SREDSTVA za fotografisanje ili tonsko, optiko, elektronsko snimanje
(to je FAKULTATIVNA OPCIJA).

ZABRANA PODSTREKAVANJA NA KRIVINO DELO OD STRANE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA I

INJENJE KRIVINOG DELA OD STRANE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA
Prikriveni islednik NE SME DELOVATI u svojstvu tzv. AGENTA PROVOKATORA.
U ZKP-u je propisano da je ZABRANJENO I KANJIVO islednika podstrekavati na izvrenje krivinog dela.

Ukoliko prikriveni islednik izvri, odn. uini krivino delo, nevezano sa svojim angamanom u svojstvu prikrivenog islednika, to pitanje se reava
prema OPTIM PRAVILIMA.

Meutim postavlja se pitanje ta ako je:

1. uinio krivino delo da bi time spreio otkrivanje svoje uloge I identiteta
2. ili ako ne uini nita da bi spreio odreeno krivino delo

Obe ove situacije se reavaju u skladu sa pravilima koja se odnose na KRAJNJU NUDU.

To znai da on nee uiniti krivino delo ako je radnju krivinog dela uinio da bi:
- od sebe ili drugog otklonio istovremenu neskrivljenu opasnost (koja se na drugi nain nije mogla otkloniti)
- I pritom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.

IZVETAJ PRIKRIVENOG ISLEDNIKA

Prikriveni islednik u toku angaovanja podnosi periodine izvetaje svom neposrednom stareini.

STAREINA podnosi I poseban IZVETAJ, koji sadri:

34
1. vreme poetka I zavretka angaovanja prikrivenog islednika
2. ifru ili pseudonim
3. opis primenjenih postupaka I tehnikih sredstava
4. podatke o licima (obuhvaenim posebnom dokaznom radnjom)
5. opis postignutih rezultata

Sudija za prethodni postupak e potom JAVNOM TUIOCU dostaviti materijal I izvetaj koji je dobio od neposrednog STAREINE prikrivenog
islednika.

ISPITIVANJE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA KAO SVEDOKA U KRIVINOM POSTUPKU

Prikriveni islednik se pod IFROM ili PSEUDONIMOM moe izuzetno ispitati u krivinom postupku kao svedok, I to predstavlja praktino jedini
sluaj da se u naem krivinom postupku ispituje POTPUNO ANONIMAN SVEDOK (tj. koji nije poznat ni STRANKAMA, ni BRANIOCU).

Ukoliko je on svoj zadatak uspeno obavio, I obezbeeni su materijalni dokazi, isprave, snimci itd. Onda uopte nije ni potrebno da se prikriveni
islednik potom jo ispituje I kao svedok.

Pored toga s obzirom da se on ispituje pod ifrom kao neidentifikovan svedok, dokazna vrednost njegovog iskaza je dosta ograniena.

Pozivanje njega kao svedoka e bito potrebno ako postoji OZBILJAN STEPEN SUMNJE u pravnu valjanost pribavljenih dokaza, pa je takvu sumnju
potrebno proveriti.

Sudska odluka se ne moe zasnivati iskljuivo ili u odluujuoj meri na iskazu prikrivenog islednika, a stvar je faktike procene kada e se odluka
suda zasnivati U ODLUUJUOJ MERI na ovakvom dokazu.

72. KRIVINOPROCESNE RADNJE

POJAM KRIVINOPROCESNIH RADNJI
Krivinoprocesne radnje su ZKP-om ureene delatnosti krivinoprocesnih subjekata koji su NADLENI i OVLAENI da ih vre.
Oni tako ostvaruju svoja prava i dunosti u krivinom postupku a radi uticanja na
- zapoinjanje
- odvijanje ili
- okonanje krivinog postupka, I radi
- ostvarivanja odreenih procesnih I pravnih efekata
radi donoenja odluka u krivinom postupku.

Krivinoprocesne radnje se ogledaju u injenjima ili neinjenjima krivinoprocesnih subjekata.

Samo neinjenje ipak ne predstavlja krivinoprocesnu radnju, ve njeno nevrenje, tj. izostanak, koji moe ali ne mora da ima odreene procesne,
odn. pravne ili ak faktike efekte.
Npr. Odbrana utanjem ne proizvodi nikakve procesne posledice, ali moe imati faktike posledice.

Obrnuto, ako svedok bez zakonskog razlog ODBIJE da iskazuje, on moe biti NOVANO KANJEN (pa se tu vidi I procesni, pravni I faktiki efekat),

Ako OTEENI KAO TUILAC ili PRIVATNI TUILAC (iako uredno pozvani) nisu doli na glavni pretresa, niti svoj izostanak opravdali, to proizvodi
procesni efekat, tj. smatrae se njihovim PREUTNIM ODUSTANKOM od optube.

73. ROKOVI U KRIVINOM POSTUPKU

Rok je vremenski razmak u okviru koga se odreena krivinoprocesna radnja MORA, MOE ili SME preduzeti.

Rokovi, s obzirom na DEJSTVO, mogu biti:

1. PEREMPTORNI
2. DILATORNI

1. PEREMPTORNI su oni rokovi u okviru kojih se odreena krivinoprocesna radnja MOE ili MORA vriti

Veina rokova su peremptorni (npr. Svi rokovi protiv albe

- (pa se alba protiv presude u optem postupku moe podneti u roku od 15 DANA od dana
dostavljanja prepisa presude,
- opti rok albe protiv reenja je 3 DANA, itd. )

2. DILATORNI su oni rokovi u okviru kojih se odreena radnja NE SME tj. NE MOE vriti, a radnja se moe preduzeti tek po proteku takvog roka.

S obzirom na PRAVNO-TEHNIKI nain utvrivanja vremenskog razmaka, rokovi se dele na:

1. FAKTIKE
2. odreene u FORMALNIM vremenskim jedinicama.

FAKTIKI ROKOVI se odreuju tako to se njihov poetak, tj. zavretak, ili njihovo ukupno trajanje, utvruju s obzirom na odreen PROCESNI
MOMENAT.
Npr. Protivtuba za krivino delo za koje se goni po privatnoj tubi, moe se podneti do zavretka glavnog pretresa.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
S obzirom na POSLEDICE koje nastupaju protekom odreenog roka, rokovi se dele na:
1. instruktivne
2. prekluzivne

INSTRUKTIVNI su oni rokovi kojima se odreuje odreeni potrebni vremenski razmak za vrenje odreene radnje, ali se ne propisuje neka stroga
procesna sankcija za proputanje roka I proputanjem roka se NE GUBI PRAVO na vrenje radnje!.

Npr. Veina rokova koji se odnose na postupanje javnog tuioca u krivinom postupku su INSTRUKTIVNOG KARAKTERA, a takvi su I neki rokovi
koji se odnose na SUD, poput roka za izradu presude itd.

PEREMPTORNI RORKOVI sup o pravilu PREKLUZIVNI, jer proputanjem odreenog vremenskog razmaka (u kome se odreena radnja mogla ili
morala preduzeti) dolazi do GUBITKA PRAVA na vrenje takve radnje.

Taj gubitak prava se oznaava kao PREKLUZIJA.

35
Prekluzija ne mora u svakom sluaju da bude APSOLUTNOG karaktera, jer se posledice proputanja odreenog roka mogu (kada je zakonom
dozvoljeno) sanirati MOLBOM za povraaj u preanje stanje.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

74. POVRAAJ U PREANJE STANJE

Povraaj u preanje stanje je pravno sredstvo kojim se pod zakonskim uslovima omoguava odreenom KRIVINOPROCESNOM SUBJEKTU da
procesno sanira, tj. otkloni posledice koje su nastupile zbog njegovog opravdanog proputanja nekog prekluzivnog roka.

Povraaj u preanje stanje moe traiti:

1. OKRIVLJENI u odnosu na sledea proputanja u kr. Postupku:
a. proputanje da prisustvuje odreenoj procesnoj fazi - kada okrivljeni iz opravdanog razloga nije mogao da doe na:
i. roite na kojem se odluuje:
- o sporazumu o priznanju krivinog dela
- ili sporazumu o svedoenju

b. proputanje da u roku izjavi redovan pravni lek protiv odreenih odluka:

- kada je okrivljeni propustio rok za:
i. izjavu albe protiv presude
ii. ili reenja koje odgovara presudi

2. OTEENI, OTEENI KAO TUILAC ili PRIVATNI TUILAC koji iz opravdanog razloga nije mogao blagovremeno da:
1. obavesti sud o promeni adrese prebivalita ili boravita
2. ili da doe na:
i. pripremno roite,
ii. glavni pretres,
iii. ili roite (zakazano pre odreivanja glavnog pretresa) za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi, a radi
upoznavanja sa mogunou upuivanja na postupak medijacije

3. PRIVATNI TUILAC koji iz opravdanog razloga propusti rok za ispravljanje nedostataka u privatnoj tubi ili za prikupljanje dokaza.

Molba za POVRAAJ U PREANJE STANJE podnosi se u roku od 8 dana od dana prestanka smetnje.

Molba za povraaj u preanje stanje po pravilu NEMA SUSPENZIVNO DEJSTVO, tj. ne zadrava izvrenje presude, ili reenja koje odgovara presudi,
ali

Posle proteka 3 MESECA od dana proputanja NE MOE se traiti povraaj u preanje stanje.
Ovaj rok od 3 MESECA za podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje predstavlja svojevrsni ROK ZASTARELOSTI.

Tako da rok od 8 dana od dana prestanka smetnje, u okviru kojeg se inae moe traiti povraaj u preanje stanje, ima znaaja jedino ako ve nije
prolo 3 MESECA od dana proputanja radnje.

75. PODNESCI I ZAPISNICI U KRIVINOM POSTUPKU

Podnesci (optuba, predlog, pravni lek, saoptenje ) podnose se na dva naina:
1. PISMENO
2. USMENO na zapisnik.
Ako ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, pozvati da podnesak ispravi, tj. dopuni, a ako on to ne uini u odreenom roku,
podnesak e ODBACITI, a u pozivu za ispravku, odn. dopunu podneska podnosilac e se upozoriti na posledice proputanja.

Podnesak koji se po zakonu dostavlja drugoj stranci predaje se organu postupka u dovoljnom broju primeraka za taj organ I drugu stranku a ako
takav podnesak n ije predate u dovoljnom broju primeraka, umnoie se o troku podnosioca.

Zakonik omoguava sastavljanje I podnoenje podnesaka I u ELEKTRONSKOM OBLIKU,

vee tuilaca.

19. ZAPISNICI
O svakoj preduzetoj radnji u toku krivinog postupka sastavie se ZAPISNIK, I to:
1. PRIMARNO istovremeno sa preduzimanjem radnje,
2. SEKUNDARNO ako prvi nain nije mogu, onda neposredno nakon toga.

Zapisnik pie ZAPISNIAR a zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju.
Kada zapisnik pie zapisniar, zaspisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik.

U Zakoniku se ureuje OBAVEZAN SADRAJ ZAPISNIKA:

1. naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja
2. mesto gde se preduzima radnja
3. dan I as kada je radnja preduzeta I zavrena
4. imena I prezimena prisutnih lica I u kom svojstvu prisustvuju
5. naznaenje krivinog predmeta po kom se preduzima radnja

76. POJAM I VRSTE ODLUKA U KRIVINOM POSTUPKU

Radnje odluivanja su PROCESNE AKTIVNOSTI iz kojih proizlaze ODLUKE koje se donose u kr. Postupku.

Odluka donesena u kr. postupku predstavlja PROCESNO UOBLIEN STAV nadlenog organa u odnosu na odreeno PROCESNO PITANJE, ili odreeni
ZAHTEV STRANKE.

36
U krivinom postupku se odluke donose u tri oblika:
1. presude
2. reenja
3. naredbe
Presudu moe doneti samo SUD, a reenja I naredbe donose I drugi organi koji uestvuju u krivinom postupku.

PRAVNOSNANOST I IZVRNOST SUDSKIH ODLUKA

Pravnosnanost je mogunost jedne sudske odluke da ostvaruje odreeno pravno dejstvo.
Pravno dejstvo koje proizvodi pravnosnana sudska odluka predstavlja delovanje pravnosnanosti u materijalnom smislu.

Postoje dva procesna naina na koji odreena odluka moe postati pravnosnana:
1. AKTIVNO ako je bio uloen redovni pravni lek, a odluka je procesno opstala u drugostepenom postupku
2. PASIVNO kada u zakonom propisanom roku nije uloena alba, pa je proputanjem tog roka odluka postala pravnosnana.

PRAVNOSNANOST I IZVRNOST REENJA ILI NAREDBE

Pravnosnanost reenja nastupa kada se ono ne moe pobijati albom ili kada alba nije dozvoljena, a reenje je IZVRNO kada je postane
PRAVNOSNANO.
Naredba je IZVRNA odmah po donoenju, osim ako organ koji je naredbu izdao ne odredi drugaije.

77. DOSTAVLJANJE PISMENA

Naziv PISMENO se odnosi kako na ODLUKE tako I na POZIVE, tj. OPTUNE AKTE, ili DRUGE DOKUMENTE u pisanom obliku.

Pismena se dostavljaju posredstvom SLUBENOG LICA organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pote ili druge
organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog dravnog organa,
telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije.

Pismeno se dostavlja NEPOSREDNOM PREDAJOM licu kome je upueno.

Kada se pismeno ne moe dostaviti neposrednom predajom licu kojem se ono upuuje, mogue je da se ono dostavi I drugom licu, a razlikuju se dve
kategorije ovih lica:

1. lica koja su DUNA da prime pismeno (lanovi domainstva lica kome je pismeno upueno)
2. lica koja MOGU da prime pismeno, ali NE MORAJU.

Ukoliko lice koje NIJE DUNO da primi pismeno (PORTIR, SUSED) odbije da to uini,
dostavlja e ostaviti obavetenje da e se pismeno istai na
- oglasnoj tabli suda
- I po mogustvu internet stranici organa postupka,

a po proteku roka od 8 DANA od dana isticanja pismena, smatra se da je dostavljanje izvreno.

Kada lice kome je pismeno upueno ili drugo lice koje je duno da primi pismeno odbije da to uini,
dostavlja e zabeleiti na dostavnici DAN, AS I RAZLOG odbijanja prijema,
a pismeno e se ostaviti u:
- stanu lica kome je pismo upueno,
- ili u prostoriji gde je ono zaposleno

I time je dostavljanje izvreno.

37
 II POSEBNI DEO
78. PREDISTRANI POSTUPAK POJAM I KARAKTERISTIKE
OSNOVNE OSOBENOSTI PREDISTRANOG POSTUPKA
Predistrani postupak prethodi formalnoj istrazi javnog tuioca, i predstavlja procesni supstitut nekadanjem pretkrivinom postupku.
Osnovne osobenosti predistranog postupka su:
1. vodi se samo u pogledu krivinih dela za koja se goni po SLUBENOJ DUNOSTI

2. on je preteno NEFORMALNOG KARAKTERA u ovoj fazi se sprovode tzv. OPERATIVNE RADNJE, koje nemaju neposredan dokazni znaaj,
ali se odreene radnje sprovode u FORMALNOM OBLIKU I one ve mogu imati dokazni znaaj I za eventualno kasnije pokrenut krivini postupak.

3. on predstavlja vrstu istrage, njegova svrha je da istrai potencijalno krivino delo, I ima dve istrane faze:
I. neformalnu istragu predistrani postupak
II. istragu koja se sprovodi na osnovu formalne odluke (NAREDBA javnog tuioca)

4. vodi se na osnovu postojanja OSNOVA SUMNJE to je isti stepen sumnje koji se trai I za voenje istrage, bilo u pogledu nepoznatog uinioca,
bilo protiv poznatog osumnjienog
5. veinu radnji u ovom postupku preduzima policija

6. policija je servis javnog tuioca, koji formalno rukovodi predistranim postupkom

Tuilac izdaje policiji obavezujue naloge

7. odreenu funkciju u ovoj fazi postupka ima I KRIVINI SUD u odg. Funkcionalnom obliku tj. SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK (npr. za
odreivanje pritvora, izdavanje anredbe za preduzimanje posebnih dokaznih radnji, naredbi za pretresanje stana itd.)

79. PODNOENJE KRIVINE PRIJAVE

Krivina prijava je manje ili vie formalan nain, ili ak preteno neformalan nain (kada se prijava vri usmeno) na koji se nadleni organ, pre
svega javni tuilac obavetava o uinjenom k.d. za koje se goni po slubenoj dunosti.

Dravni I drugi organ, pravna I fizika lica, prijavljuju k.d. za koja se goni po slubenoj dunosti o kojima su obavetena ili za njih saznaju na drugi
nain.

NAIN PODNOENJA KRIVINE PRIJAVE I POSTUPANJE PO NJENOM PRIJEMU

Krivina prijava se podnosi nadlenom javnom tuiocu PISMENO, USMENO ili drugim sredstvom (SMS-om, npr.).

POSTUPANJE JAVNOG TUIOCA PO PRIJEMU KRIVINE PRIJAVE

Kada putem kr. prijave javni tuilac sazna o k.d. za koje se goni po slubenoj dunosti, odn. odreenom stepenu verovatnoe da je takvo delo
uinjeno, on moe:

1. doneti NAREDBU O SPROVOENJU ISTRAGE ako iz dokaza uvidi da postoje osnovi sumnje da je uinjeno k.d. za koje se goni po slubenoj
dunosti, te da je poznat identitet osumnjienog, a da jo nema dovoljno dokaza iz kojih bi se stekao potreban stepen sumnje za optuenje

2. moe podneti OPTUNICU ukoliko iz dokaza koje ima na raspolaganju oceni da postoji potreban stepen sumnje za optuenje lica, ted a nije
potrebno sprovoenje istrage pre optuenja

3. moe podneti OPTUNI PREDLOG kada se radi o k.d. u pogledu kojih se vodi skraeni postupak, a za koje postoji dovoljno dokaza za optuenje u
skraenom postupku

4. ako iz same kr. prijave ne moe oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako nema dovoljno osnova da odlui hoe li sprovesti istragu ili ako je
na drugi nain saznao da je izvreno k. d., javni tuilac moe:
i. sam prikupiti potrebne podatke
ii. pozivati graane na informativni razgovor
iii. podneti zahtev dravnim da mu prue potrebna obavetenja

5. ako nije u mogunosti da sam preduzme radnje proveravanja navoda iz krivine prijave,
javni tuilac e angaovati policiju, I zahtevati od nje da prikupi potrebna obavetenja

6. kada se radi o k. d. u pogledu kojih je mogue postupiti po naelu oportuniteta krivinog gonjenja
(bilo uslovljeno (odlaganje kr. gonjenja) bilo bezuslovno (kada kr. prijavu odbacuje iz razloga pravinosti))
moe doneti REENJE O ODBACIVANJU kr. prijave kada:
- oceni da postoji neki od zakonskih razloga za ODBACIVANJE kr. prijave,
- tj. da nema uslova za gonjenje u konkretnom sluaju.

ODBACIVANJE KRIVINE PRIJAVE

Javni tuilac e reenjem odbaciti kr. prijavu kada iz same prijave proistie:

38
1. da prijavljeno delo nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti (ili kada uopte nije krivino delo)
2. ukoliko je nastupila zastarelost ili amnestija ili pomilovanje, ili druge okolnosti koje trajno iskljuuju gonjenje
3. ako ne postoje osnovi sumnje da je uinjeno k.d. delo za koje se goni po slubenoj dunosti.

O odbacivanju kr. prijave I razlozima za to, javni tuilac obavetava oteenog u roku od 8 dana, te ga pouava o njegovim pravima, tj. o mogunosti
da podnese PRIGOVOR neposredno viem javnom tuiocu.

POSTUPANJE PO NAELU OPORTUNITETA KRIVINOG GONJENJA U PREDISTRANOM POSTUPKU

Javni tuilac za laka krivina dela oko kojih se vodi skraeni postupak, moe odbaciti kr. prijavu postupajui po naelu oportuniteta kr. gonjenja,
to se ispoljava u dve procesne forme:

1. uslovljeni oportunitet kr. gonjenja odlaganje kr. gonjenja

2. bezuslovni oportunitet kr. gonjenja kada se kr. prijava odbacuje iz razloga pravinosti

Radi se o oceni javnog tuioca da kr. gonjenja osumnjienog za neko lake krivino delo NIJE CELISHODNO
(bilo da je ta odluka donesena nakon to je osumnjieni u period odlaganaj kr. gonjenja ispunio odreene obaveze (uslovljeni oportunitet kr.
gonjenja)
Bilo da je tako odlueno iz razloga pravinosti (bezuslovni oportunitet kr. gonjenja)

80. USLOVLJENI OPORTUNITET KRIVINOG GONJENJA ODLAGANJE

KRIVINOG GONJENJA
Javni tuilac moe odloiti kr. gonjenje za k.d. za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do 5 godina , ako osumnjieni prihvati jednu ili
vie od sledeih obaveza, koje se mogu podeliti u 4 grupe:

1. reparaciono-restorativne obaveze
2. humanitarne obaveze
3. medicinsko-psiholoke obaveze
4. obaveza koja je meovitog karaktera.

To su sledee obaveze:
1. REPARACIONO-RESTORATIVNE tu spadaju:
i. otklanjanje tetnih posledica nastalih izvrenjem k.d.
ii. naknada priinjene tete
iii. ispunjavanje dospelih obaveza izdravanja (k.d. nedavanja izdravanja)

2. OBAVEZE HUMANITARNOG KARAKTERA tu spadaju:

i. plaanje na raun javnih prihoda novanog iznosa koji se koristi za humanitarne svrhe
ii. obavljanje drutvenokorisnog ili humanitarnog rada

3. OBAVEZE MEDICINSKO-PSIHOLOKOG KARAKTERA tu spadaju:

i. podvrgavanje osumnjienog odvikavanju od alkohola ili opojnih droga
ii. i psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilnikog ponaanja

4. OBAVEZA MEOVITOG KARAKTERA a to je:

i. izvravanje obaveze ustanovljene pravnosnanom odlukom suda,
ii. ili potovanje ogranienja utvrenog pravnosnanom sudskom odlukom.

U naredbi o odlaganju kr. gonjenja javni tuilac e odrediti rok u kojem osumnjieni mora izvriti preuzete obaveze s tim da rok ne moe biti dui od
godinu dana.

Ako osumnjieni u roku odlaganja kr. gonjenja utvrenom u naredbi javnog tuioca izvri obavezu koja mu je odreena,
javni tuilac e reenjem odbaciti krivinu prijavu i o tome obavestiti oteenog,

koji nema vie pravo ni da stekne svojstvo SUPSIDIJARNOG TUIOCA,

ve ni pravo da se PRIGOVOROM obraa neposredno viem javnom tuiocu.

81. OVLAENJA JAVNOG TUIOCA I POLICIJE U PREDISTRANOM

POSTUPKU
Javni tuilac rukovodi predistranim postupkom,
Javni tuilac u odnosu na policiju ima NAREDBODAVNO OVLAENJE, moe izdavati obavezujue naloge,
a policija ima dunost postupanja po njima, i obavezu obavetavanja javnog tuioca o svim preduzetim aktivnostima u predistranom postupku.

U sluaju nepostupanja policije po nalogu javni tuilac e odmah obavestiti stareinu koji rukovodi organom,
a moe obavestiti i nadlenog ministra, Vladu ili nadleno radno telo Narodne skuptine.

Ako u roku od 24 asa od kada je stareina primio obavetenje, policija i drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca, javni tuilac
moe zatraiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zakonodavac sada javnom tuiocu prua mogunost da bude neposredno ukljuen u bilo koju policijsku radnju.
Npr. voenje informativnih razgovora, tj. prikupljanje obavetenja od graana,

Tuilac ima jo i posebna ovlaenja u predistranom postupku, tj. on moe:

1., pribavljati podatke putem prikupljanja obavetenja od graana, ili traenja informacija od pravnih lica
2. predloiti sudiji za prethodni postupak da naloi polciji pribavljanje evidencije ostvarene telefonske

3. obaviti sasluanje osumnjienog u predistranom postupku odn. prisustvovati sasluanju koje sprovodi policija ili sasluanje poveriti policiji
4. sasluati osumnjienog kojeg mu je policija privela, nakon to ga je liila slobode u predistranom postupku (policijsko hapenje)

5. doneti reenje o zadravanju osumnjienog u predistranom postupku

OVLAENJA I DUNOSTI POLICIJE U PREDISTRANOM POSTUPKU

39
Ako postoje osnovi sumnje da je izvreno k. d. za koje se goni po slubenoj dunosti policija ima niz sledeih dunosti:
1. mere da se pronae uinilac k.d.
3. mere za otkrivanje i obezbeivanje tragova k.d. i predmeta koji mogu posluiti kao dokaz
4. kao i za prikupljanje svih obavetenja koja bi mogla biti od koristi za voenje kr. postupka.

Radi ostvarenja ovih ciljeva, policija moe preduzeti sledee radnje OPERATIVNOG KARAKTERA:
1. da trai potrebna obavetenja od graana
3. da za neophodno potrebno vreme a najdue do 8 asova ogranii kretanje na odreenom prostoru
4. da preduzme mere u vezi sa utvrivanje istovetnosti lica ili predmeta
5. da raspie potragu za licem i predmetima za kojima se traga

Po nalogu sudije za prethodni postupak izdatom na predlog javnog tuioca, policija moe preduzeti sledee mere:
1. pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije
3. locirati mesto sa kojeg se obavlja komunikacija.

O preduzimanju ovih mera i radnji policija odmah a najkasnije u roku od 24 asa obavetava javnog tuioca, a lice prema kome je mera primenjena
ima pravo da podnese pritubu nadlenom sudiji za prethodni postupak.

Policija moe u predistranom postupku vriti i odreene DOKAZNE RADNJE:

- pretresanje stana, drugih prostorija i lica
(bilo bez naredbe kada je potreban zakonski uslov,
Bilo sa naredbom suda kada se policiji poveri da takvu radnju sprovede)
- uviaj
- privremeno oduzimanje predmeta itd.

82. PRIKUPLJANJE OBAVETENJA OD GRAANA

Policija moe pozivati graane radi prikupljanja obaevtenja.

Prinudno se moe dovesti samo lice u pogledu kojeg su kumulativno ispunjena dva uslova:
1. lice je uredno pozvano a nije se odazvalo
2. lice je u pozivu bilo upozoreno na mogunost prinudnog dovoenja.

Prikupljanje obavetenja od graana se uglavnom oznaava kao tzv. Informativni razgovor.

koji je uglavnom neformalan, i to operativnog karaktera nema dokazni znaaj

Obavetenja od graana se ne smeju prikupljati prinudno, a ta radnja je i vremenski posebno ograniena (i to sa dva maksimalna roka jedan je
FAKTIKI a drugi je FORMALNI)

FORMALNI maksimarlni rok je relativnog karaktera, jer se pod odreenim uslovom moe i prekoraiti.
Prikupljanje obavetenja od istog lica moe trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obavetenje (FAKTIKI ROK) a najdue 4
asa, a po pristanku lica koje daje obavetenje i due (FORMALNI ROK, koji se moe produiti)

Na osnovu prikupljenih obavetenja, policija sastavlja KRIVINU PRIJAVU u kojoj navodi DOKAZE za koje je saznala prilikom prikupljanja
obavetenja (osim iskaza osumnjienog koji je dat u predistranom postupku)

SASLUANJE OSUMNJIENOG
Kad policija prikuplja obavetenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilac k.d. moe ga pozivati samo u SVOJSTVU OSUMNJIENOG.

Ako policija u toku prikupljanja obavetenja od graanina oceni da se on moe smatrati osumnjienim, duna je da ga odmah poui:
1. o odreenim elementima prava na odbranu:
a. pravo da bude obaveten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube
b. o tome da sve to izjavi moe da bude korieno kao dokaz u postupku
c. da bude informisan da poseduje pravo da nita ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu,
prizna ili ne prizna krivicu;

2. o pravu da uzme branioca koji e prisustvovati njegovom sasluanju.

O tome da je graanin tokom prikupljanja obavetenja stekao procesni status osumnjienog obavetava se i NADLENI JAVNI TUILAC, koji:
1. moe obaviti sasluanje osumnjienog
2. moe prisustvovati sasluanju koje vri policija
3. moe sasluanje osumnjienog poveriti policiji

Ako javni tuilac nije prisutan sasluanju osumnjienog, policija e mu bez odlaganja dostaviti zapisnik o sasluanju.

83. LIENJE SLOBODE U PREDISTRANOM POSTUPKU

U predistranom postupku su mogui sledei oblici lienja slobode osumnjienog:
1. zadravanje na mestu izvrenja krivinog dela
2. policijsko hapenje
3. hapenje flagrantnog uinioica krivinog dela
4. zadravanje osumnjienog.

ZADRAVANJE NA MESTU IZVRENJA KRIVINOG DELA

Policija moe lica zateena na mestu izvrenja k.d. uputiti javnom tuiocu, ili ih zadrati do njegovog dolaska ako:
1. bi ta lica mogla da daju podatke vane za postupak
2. je verovatno da se ispitivanje tih lica kasnije ne bi moglo obaviti ili bi bilo znatno oteano ili odueno.

Zadravanje lica na mestu k.d. je u funkciji OBEZBEENJA DOKAZA, iako ta lica kasnije mogu i stei svojstvo osumnjienog.
Zadravanje ne moe trajti due od 6 asova.

POLICIJSKO HAPENJE
Policija moe neko lice uhapsiti ako postoji razlog za odreivanje pritvora, to znai postojanje VIEG STEPENA SUMNJE da je lice uinilo k.d.
(OSNOVANA SUMNJA) od onog stepena sumnje koji je inae potreban za voenje predistranog postupka (OSNOVI SUMNJE),
jer je osnovni uslov za odreivanje pritvora OSNOVANA SUMNJA, poput opasnosti od bekstva, itd.

40
Kada policjia uhapsi lice za koje oceni da postoji razlog za odreivanje pritvora, ona je duna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadlenom
javnom tuiocu,

HAPENJE PRI IZVRENJU KRIVINOG DELA

U pogledu tzv. flagrantnih uinilaca k. d. za koja se goni po slubenoj dunosti takav oblik lienja slobode se oznaava kao GRAANSKO HAPENJE
jer bilo koji graanin raspolae takvom mogunou.

Svako moe uhapsiti lice zateeno pri izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti.
Uhapeni e se odmah predati JAVNOM TUIOCU ili POLICIJI, a ako to nije mogue, odmah e se obavestiti neko od njih.

84. ZADRAVANJE OSUMNJIENOG U PREDISTRANOM POSTUPKU

Javni tuilac je duan da uhapenog koji mu je doveden:
1. poui o pravima koja pripadaju licu lienom slobode, odn. uhapenom licu,
2. te mu omogui da u njegovom prisustvu obavesti branioca neposredno ili preko lanova porodice ili treeg lica 3. a ako je potrebno i pomogne mu
da nae branioca.

Ako uhapeni ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 asa od kada mu je to omogueno, ili izjavi da ne eli da uzme branioca, javni tuilac je
duan da ga bez odlaganja saslua.

Ako u sluaju OBAVEZNE STRUNE ODBRANE, uhapeni ne uzme branioca u roku od 24 asa od asa kad je pouen o ovom pravu ili izjavi da nee
uzeti branioca, postavie mu se BRANILAC PO SLUBENOJ DUNOSTI.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odmah posle sasluanja javni tuilac e odluiti da li e uhapenog pustiti na slobodu ili e sudiji za prethodni postupak predloiti odreivanje
pritvora.

Javni tuilac moe u predstranom postupku IZUZETNO ZADRATI radi sasluanja najdue 48 asova od asa hapenja sledea lica:
1. lice koje je policija uhapsila kada je ocenila da postoji zakonski razlog za odreivanje pritvora (policijsko hapenje) i koje je sprovela javnom
tuiocu
2. lice koje je slobode lieno kao flagrantni uinilac k.d., to moe uiniti bilo koji graanin, a koje je potom sprovedeno javnom tuiocu
3. lice koje je policija pozvala kao osumnjienog,
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Javni tuilac ili policija (po njegovom odobrenju) odmah a najkasnije u roku od 2 asa (od kada je osumnjienom saopteno da je zadran) donosi i
uruuje REENJE O ZADRAVANJU.

Dakle, zadravanje (kao oblik lienja slobode) se vri jedino po odluci JAVNOG TUIOCA, kada postoji odgovarajui MATERIJALNI USLOV (to se
svodi na ocenu javnog tuioca u svakom konkretnom sluaju).

FORMALNI USLOV za zadravanje u predistranom postupku svodi se na donoenje REENJA O ZADRAVANJU, to spada u nadlenost JAVNOG
TUIOCA a on moe to poveriti i POLICIJI.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Protiv ovog reenja osumnjieni i njegov branilac imaju pravo ALBE u roku od 6 asova od dostavljanja reenja.

O albi odluuje sudija za prethodni postupak, u roku od 4 asa od prijema albe.

alba ne zadrava izvrenje reenja.

85. ISTRAGA POJAM I KARAKTERISTIKE

Istraga je faza kr. postupka koja prethodi suenju i ija osnovna svrha je prikupljanje dokaza potrebnih za optuenje, ili obrnuto, konstatovanje da
nema uslova za podizanje optunice.

U naem kr. postupku ISTRAGA je jedna od DVE ISTRANE faze (jer voenju ISTRAGE prethodi PREDISTRANI POSTUPAK
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Osnovne specifinosti istrage u kr. postupku Srbije su:

1. istraga je u nadlenosti javnog tuioca koji je formalno pokree naredbom

2. protiv odluke kojom se pokree istraga (a to je NAREDBA javnog tuioca) alba nije dozvoljena (to znai da je ta odluka momentom donoenja i
PRAVNOSNANA i IZVRNA)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3. istraga se vodi na nivou RELATIVNO NISKOG STEPENA SUMNJE (najnii stepen sumnje) tj. onda kada postoje osnovi sumnje da je konkretno lice
uinilo k.d. ili osnovi sumnje da je uinjeno k.d.

4. istraga se moe voditi kako protiv poznatog osumnjienog, tako u pogledu nepoznatog uinioca k. d.

5. istraga se vodi samo kada se radi o k.d. za koje se goni po slubenoj dunosti
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
6. Uloga suda u istrazi, tj. sudije za prethodni postupak je svedena samo na ogranien broj radnji npr. odluivanje o nekim merama procesne
prinude (npr. pritvor) odn. donoenje odluka koje spadaju u iskljuivu sudsku nadlenost (poput naredbe o pretresanju stana, drugih prostorija i
lica)

7 . u istrazi koju formalno vodi javni tuilac odreene radnje dokaznog karaktera u korist odbrane mogu sprovoditi i OKRIVLJENI kao i NJEGOV
BRANILAC, uz dunost da o tome obaveste javnog tuioca.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8. istraga nije obavezni procesni stadijum - sada javni tuilac moe uvek i bez posebnih formalnih uslova , umesto da vodi istragu, podii
neposredno optunicu ako da prikupljeni podaci o k.d. i uiniouc pruaju dovoljno osnova za optuenje.

86. SPROVOENJE ISTRAGE

Materijalni uslov za pokretanje i voenje istrage se svodi na ODGOVARAJUI STEPEN SUMNJE, koji mora proizlaziti iz odreenih dokaza.
Radi se o OSNOVIMA SUMNJE, kao najniem zakonski definisanom stepenu sumnje u kr. postupku.

Taj stepen sumnje mora postojati:

- bilo u odnosu na mogunost da je konkretno lice uinilo k.d.
- bilo u odnosu na verovatnou da se radi o delu nepoznatog uinioica.

41
Kada se radi o istrazi, koja se vodi na nivou OSNOVA SUMNJE mogue je da i u toj fazi kr. postupka u odnosu na konkretno lice tj. osumnjienog ipak
postoji VII STEPEN SUMNJE, a to je osnovana sumnja da je uinio k.d.

To je sluaj kada je osumnjienom u istrazi odreen pritvor,

Formalni uslov za sprovoenje istrage je neophodnost donoenja, NAREDBE javnog tuioca.

Istraga se pokree NAREDBOM javnog tuioca.

Ona se donosi PRE ili NEPOSREDNO posle PRVE DOKAZNE RADNJE,

koju su preduzeli JAVNI TUILAC ili POLICIJA u u PREDISTRANOM POSTUPKU (primarni rok faktikog karaktera)

a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tuilac obaveten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela (sekundarni i maksimalni
formalni rok).

Naredba o sprovoenju istrage dostavlja se OSUMNJIENOM i njegovom BRANIOCU, zajedno sa pozivom odn. obavetenjem o prvoj dokaznoj radnji
kojoj ta lica mogu prisustvovati

87. PRIKUPLJANJE DOKAZA I MATERIJALA U KORIST ODBRANE

Osumnjieni i njegov branilac mogu samostalno prikupljati dokaze i materijal u korist odbrane, a osumnjieni i njegov branilac imaju pravo da:

1. razgovaraju sa licem koje im moe pruiti korisne podatke za odbranu, da pribavljaju od tog lica pisane izjave i obavetenja (osim kada se radi o
oteenom licu ili licima koja su ve ispitana od strane policije ili javnog tuioca)

2. da ulaze u privatne prostorije ili prostore koji nisu otvoreni za javnost, u stan ili prostore povezane sa stanom (uz pristanak njihovog draoca)

3. da od fizikog ili pravnog lica preuzmu predmete i isprave i pribave obavetenja kojima ono raspolae (uz njegovu saglasnost) kao i uz obavezu
da tom licu izdaju potvrdu sa popisom preuzetih predmeta i isprava.

Pisana izjava i obavetenje koje je odreeno lice dalo osumnjienom ili braniocu NEMAJU SAMI PO SEBI NIKAKAV POSEBNI DOKAZNI ZNAAJ, tj.
odluka suda se ne moe zasnivati na takvoj izjavi, ond. Obavetenju.

Samo bi odreeni MATERIJALNI DOKAZI do kojih bi doli subjekti u funkciji ODBRANE, (tj. predmeti i isprave) mogli u krivinom postupku da
imaju NEPOSREDAN DOKAZNI ZNAAJ.

88. PREDUZIMANJE DOKAZNIH RADNJI U KORIST ODBRANE

Preduzimanje dokaznih radnji u korist vri JAVNI TUILAC. Na inicijativu subjekata u funkciji odbrane u istrazi,

a supsidijarno je potrebn i zahtev sudiji za prethodni postupak,

kao i njegov pozitivan stav u odnosu na takav zahtev

(do ega dolazi ako se javni tuilac oglui o primarnu dokaznu inicijativu subjekta u funkciji odbrane,
a sudija za prethodni postupak oceni da je takva inicijativa opravdana).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Radi se o dokaznim radnajma koje se sprovode prema ZKP-u i koje mogu imati DOKAZNI KREDIBILITET u krivinom postupku, te se na njima moe
zasnivati odluka suda.

Javni tuilac je duan da jednako ispituje injenice koje terete okrivljenog i one koje mu idu u prilog.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Do preduzimanja dokaznih radnji u korist odbrane u istrazi dolazi na dva nain, u dva mogua procesna oblika:
1. prema primarnom procesnom mehanizmu
2. prema supsidijarnom procesnom mehanizimu (koji podrazumeva i aktiviranje suda u odreenom funkcionalnom obliku).
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. u prvom sluaju, potrebno je da subjekti u funkciji odbrane upute KONKRETAN DOKAZNI PERDLOG javnom tuiocu, te da on usvoji takav predlog,
tj. postupi u skladu sa njim, te sprovede predloenu dokaznu radnju.

2. u drugom sluaju do preduzimanja dokaznih radnji dolazi na osnovu odluke sudije za prethodni postupak, kada on usvoji predlog subjekata u
funkciji odbrane, a u odnosu na koji se prethodno ogluio javni tuilac, to se ispoljava u dva oblika:
a. IZRIITO kada je javni tuilac ODBIO dokazni predlog odbrane ili
b. PREUTNO kada se javni tuilac u odreenom roku uopte nije izjasnio o predlogu odbrane.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako javni tuilac odbije predlog za preduzimanje odreene dokazne radnje ili o predlogu ne odlui u roku od 8 dana od dana podnoenja predloga,
osumnjieni i njegov branilac mogu podneti predlog sudiji za prethodni postupak, koji odluku o tome donosi u roku od 8 dana.

Ako sudija za prethodni postupak usvoji predlog osumnjienog i njegovog branioca, naloie javnom tuiocu da preduzme dokaznu radnju i odrediti
mu za to rok.

89. UPOZNAVANJE SA DOKAZIMA PRIKUPLJENIM U ISTRAZI

Obe stranke imaju dunost uzajamnog upoznavanja sa prikupljenim dokazima.
Ovo je oblik delovanja NAELA KONTRADIKTORNOSTI i u samoj istrazi.

Upredstavlja element prava na pravino suenje

Javni tuilac je duan da

osumnjieom koji je sasluan
i njegovom braniocu omogui da u roku dovoljnom za pripremanje odbrane
razmotre spise i razgledaju predmete koji slue kao dokaz.

Nakon razmatranja spisa i razgledanja predmeta javni tuilac e pozvati osumnjienog i njegovog branioca da u odreenom roku stave predlog za
preduzimanje odreenih dokaznih radnji.

Osumnjieni koji je sasluan i njegov branilac duni su da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane
obaveste javnog tuioca o tome i da mu pre zavretka istrage omogue razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji slue kao dokaz.

42
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Javni tuilac e odluiti o zavretku istrage onda kada sam vie ne smatra potrebnim da se preduzme bilo koja nova dokazna radnja u istrazi, a pri
tom su kumulativno ispunjeni jo i sledei uslovi:

1. subjekti koji su u funkciji odbrane tj. OSUMNJIENI I BRANILAC nisu uputili predlog da javni tuilac preduzme odreene dokazne radnje ili su to
predloili ali je takav predlog odbijen

2. OSUMNJIENI I NJEGOV BRANILAC nisu prikupljali dokaze i materijale tokom istrage, ili su to inili ali o tome nisu obavestili javnog tuioca.

90. PREKID I OKONANJE ISTRAGE

Postoje dva vida prekida istrage:
1. OBAVEZNI prekid
2. FAKULTATIVNI prekid

Istraga se OBAVEZNO PREKIDA ako postoji neki od sledeih razloga alternativno:

1. procesna nesposobnost lica protiv koga se istraga vodi kada se kod osumnjienog posle uinjenog k.d. nastupi duevno oboljenje ili
poremeenost ili druga teka bolest zbog koje ne moe uestvovati u postupku

2. privremene smetnje za krivino gonjenje ukoliko nema predloga oteenog ili odobrenja nadlenog dravnog organa za gonjenje, ili se pojave
druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Do fakultativnog prekida istrage dolazi iz odreenih razloga koji se tiu nedostupnosti osumnjienog
istraga moe prekinuti iz sledeih razloga:
1. ako se ne zna boravite osumnjienog
2. ukoliko je osumnjieni u bekstvu
3. ili inae nije dostian dravnim organima

Istraga se prekida NAREDBOM javnog tuioca koji e pre nego to takvu odluku donese, prikupiti dokaze o krivinom delu osumnjienog do kojih se
moe doi.

Prekid istrage ne predstavlja njeno okonanje, ve privremeni ZASTOJ u sprovoenju istrage, pa kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale
prekid, javni tuilac nastavlja istragu.

OKONANJE ISTRAGE
Istraga se okonava na dva naina:

1. OBUSTAVOM ISTRAGE to je vid okonanja krivinog postupka i svodi se na neuspeh optube, tj. odustanak javnog tuioca od krivinog gonjenja,
jer nisu stvoreni potrebni faktiki uslovi za optuenje.

2. ZAVRETKOM ISTRAGE kada je po oceni javnog tuioca u istrazi stanje stvari dovoljno razjanjeno bilo tako to su prikupljeni dokazi (iz kojih
proizlazi potreban stepen sumnje za optuenje) bilo time to je javni tuilac ocenio da su se stekli uslovi za odustanak od optube, to onda takoe
podrazumeva i okonanje krivinog postupka.

OBUSTAVA ISTRAGE

Javni tuilac moe u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjienog i obustavi istragu, kada postoji neki od sledeih alternativno propisanih
razloga:
1. razlog koji se odnosi na PREDMET ISTRAGE ako delo koje je predmet istrage nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti

2. razlozi koji se tiu TRAJNIH PROCESNIH SMETNJI ukoliko je krivino gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili
postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje

3. razlog DOKAZNE INSUFICIJENCIJE ako nema dovoljno dokaza za optuenje

Kada postoji neki od zakonom propisanih razloga za donoenje takve odluke, javni tuilac e NAREDBOM obustaviti istragu i o tome obavestiti
osumnjienog i oteenog.
Oteeni se o obustavi istrage obavetava u roku od 8 dana, a javni tuilac ga pri tom i pouava da moe podneti PRIGOVOR neposredno viem
javnom tuiocu.

ZAVRETAK ISTRAGE
Javni tuilac e, kada nae da je stanje stvari dovoljno razjanjeno, doneti NAREDBU o ZAVRETKU ISTRAGE, koju e dostaviti OSUMNJIENOM i
njegovom BRANIOCU, ako ga ima, a obavestie i oteenog o zavretku istrage.

91. SPORAZUMI JAVNOG TUIOCA I OKRIVLJENOG U KRIVINOM

POSTUPKU
Sporazumi javnog tuioca i okrivljenog o priznanju krivinog dela je pojednostavljena procesna forma, koja je u krivino procesno pravo Srbije
pod nazivom SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE prvi put uvedena 2009. Godine,

a u novom zakonu o krivinom postupku iz 2011. Godine je ona zadrana uz odreene modifikacije, i povezana sa mogunosu da se u okviru
stranakog sporazumevanja o priznanju krivice zadobijaju i tzv. kooperativni svedoci, poput nekadanjih svedoka saradnika i okrivljenih saradnika
(kako su oni regulisani u novom zakonu)

Radi se o procesnom institutu koji izvorno potie iz anglosaksonskih krivinih procedura, pre svega iz SAD, a danas su odreeni oblici takvog
procesnog mehanizma prisutni i u mnogim drugim, pa i brojnim kontinentalno-evropskim krivinim procedurama.

Zakonik o krivinom postupku poznaje tri vrste STRANAKIH SPORAZUMA:

1. sporazum o PRIZNANJU KRIVINOG DELA

2. sporazum o SVEDOENJU OKRIVLJENOG
3. sporazum O SVEDOENJU OSUENOG

43
92. SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVINOG DELA
Sporazum o priznanju krivinog dela je neka vrste ispregovaranog ishoda krivinog postupka od strane stranaka.
Sporazum o priznanju krivinog dela javni tuilac i okrivljeni mogu zakljuiti od donoenja NAREDBE O SPROVOENJU ISTRAGE pa do zavretka
glavnog pretresa.

Sporazum o priznanju krivinog dela sainjen u PISANOM OBLIKU javni tuilac podnosi odgovarajuem obliku sudske funkcionalne nadlenosti,
zavisno od stadijuma postupka:

1. do potvrivanja optunice sudiji za prethodni postupak

2. nakon potvrivanja optunice predsedniku vea.

SUDSKO ODLUIVANJE O SPORAZUMU STRANAKA

Sud sporazum o priznanju k.d. moe da:
1. odbaci
2. prihvati
3. odbije

Sud REENJEM ODBACUJE SPORAZUM o priznanju k.d. ako:

1. sporazum ne sadri podatke koji spadaju u obavezne elemente sporazuma o priznanju k.d.
2. ukoliko na roite nije doao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao izostanak.

Sud PRESUDOM PRIHVATA SPORAZUM o priznanju k.d. , i oglaava okrivljenog krivim ako utvrdi da su kumulavno:

1. okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao k.d.

2. da je okrivljeni svestan svih posledica zakljuenog sporazuma,

a posebno da se odrie prava na suenje
i da prihvata ogranienje prava na ulaganje albe protiv odluke suda donesene na osnovu ovog sporazuma

3. da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je uinio k.d.
4. da je kazna ili druga krivina sankcija ili mera predloena u skladu sa krivinim ili drugim zakonom.

Presuda kojom se prihvata sporazum o priznanju k.d. je uvek OSUUJUA PRESUDA

Sud REENJEM ODBIJA SPORAZUM o priznanju k.d. ako utvrdi da postoji neki od sledeih razloga alternativno:

1. postoje razlozi zbog kojih bi postupak i inae trebalo obustaviti:

a. ako delo koje je predmet optube nije krivino delo a nema uslova za primenu mere bezbednosti
b. ukoliko je krivino gonjenje zastarelo, ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, odn. postoje druge
okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje
c. nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni uinio delo koje je predmet optube

2. da nije ispunjen jedan ili vie uslova koji su potrebni da sud prihvati sporazum o priznanju k.d.

ALBA PROTIV ODLUKE O SPORAZUMU

Odluka suda o sporazumu o priznanju k. d. dostavlja se javnom tuiocu, okrivljenom i njegovom braniocu.
Protiv reenja kojim se sporazum o priznanju k.d. odbacuje ili odbija, alba nije dozvoljena.

Protiv presude kojom je prihvaen sporazum o priznanju k.d. , sva lica kojima se dostavlja odluka suda o sporazumu (stranke i branilac) mogu u
roku od 8 dana od dana dostavljanja presude izjaviti albu iz dva alternativno propisana albena osnova:

1. zbog postojanja razloga zbog kojih bi inae trebalo da se obustavi krivini postupak u postupku ispitivanja optunice (delo koje je predmet
optube nije k.d) ili
2. ako se presuda ne odnosi na predmet sporazuma.

93. SPORAZUM O SVEDOENJU OKRIVLJENOG

Sporazum o svedoenju moe se odnositi samo na k.d. koje spada u delokrug tuilatava posebne nadlenosti
ORGANIZOVANI KRIMINAL
i KRIVINA DELA PROTIV OVENOSTI
i drugih dobara ZATIENIH MEUNARODNIM PRAVOM.

Takav sporazum stranke, tj. javni tuilac i okrivljeni mogu zakljuiti od donoenja naredbe o sprovoenju istrage pa do zavretka glavnog pretresa.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sporazum o svedoenju okrivljenog moe se zakljuiti ukoliko su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:

1. uslov CELOVITOG PRIZNANJA potrebno je da okrivljeni u potpunosti prizna da je uinio k.d.

2. uslov CELISHODNOSTI neophodno je da je znaaj iskaza okrivljenog za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje k.d. organizovanog kriminala ili k.
d. protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, preteniji od posledica k.d. koje je uinio okrivljeni saradnik.

SUDSKO ODLUIVANJE O SPORAZUMU O SVEDOENJU OKRIVLJENOG

O sporazumu o svedoenju okrivljenog odluuje sud, a konkretna funkcionalna nadlenost suda zavisi od faze kr. Postupka, to znai da odluku
donosi:

1. sudija za prethodni postupak do potvrivanja optubnice

2. predsednik vea ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice
-----------------------------------------------------------------------------------
44
Reenjem suda sporazum o svedoenju okrivljenog saradnika moe se:
1. ODBACITI
2. PRIHVATITI
3. ODBITI

Sud reenjem ODBACUJE SPORAZUM o svedoenju okrivljenog ako sporazum ne sadri neki od obavezni elemenata. Ili na roite ne doe uredno
pozvani okrivljeni, koji svoj izostanak nije opravdao.

Sud reenjem PRIHVATA SPORAZUM o svedoenju okrivljenog ako utvrdi da su KUMULATIVNO ISPUNJENI sledei uslovi_

1. uslov koji se odnosi na budue svedoenje da je okrivljeni svesno i dobrovoljno pristao da svedoi pod uslovima koji su predvieni ZKP-om (da
govori istinu, da nita ne preuti itd.)

2. uslov RELEVANTNE SVESTI OKRIVLJENOG da je okrivljeni u potpunosti svestan svih posledica zakljuenog sporazuma, a posebno da se odrie
prava na ulaganje albe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma

3. uslov ZAKONITOSTI POGODNOSTI koje bi okrivljeni stekao u skladu sa sporazumom da su kazna ili druga sankcija ili mera, osloboenje od
kazne ili odustanak javnog tuioca od kr. Gonjenja predloeni u ovom sporazumu u skladu sa zkp-om

Sud reenjem ODBIJA sporazum o svedoenju okrivljenog ako utvrdi da postoji neki od alternativno propisanih razloga:

1. kada postoje razlozi koji bi i inae doveli do obustave krivinog postupka u fazi optuenja (ako delo koje je predmet optube nije krivino delo,
krivino gonjenje zastarelo itd.)
2. ako nije ispunjen jedan ili vie uslova potrebnih da bi sud prihvatio sporazum (ako okrivljeni nije svesno i dobrovoljno priznao krivino delo itd.)

Kada reenje o odbijanju sporazuma o svedoenju okrivljenog postane pravnosnano, sporazum o svedoenju i svi spisi u vezi sa njim unitavaju se
u prisustvu sudije koji je doneo takvo reenje i o tome se sastavlja zapisnik, a sudija koji je uestvovao u postupku sudskog odluivanja o
sporazumu ne moe uestvovati u daljem toku postupka.

94. SPORAZUM O SVEDOENJU OSUENOG

ZAKLJUENJE SPORAZUMA O SVEDOENJU OSUENOG I SADRAJ SPORAZUMA
Javni tuilac i osueni mogu zakljuiti sporazum o svedoenju ako je
znaaj iskaza osuenog za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje
krivinih dela koja spadaju u delokrug tuilatava POSEBNE NADLENOSTI (organizovani kriminal itd.)
preteniji od posledica k.d. za koje je konkretni osueni trebalo da stekne status OSUENOG SARADNIKA, oglaen krivim.

ODLUIVANJE SUDA O SPORAZUMU O SVEDOENJU OSUENOG I VEZANOST SUDA ZA ODLUKU O

PRIHVATANJU SPORAZUMA
O sporazumu o svedoenju osuenog odluuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice odluku
donosi predsednik vea.

Sud moe doneti reenje o odbacivanju, prihvatanju ili odbijanju sporazuma o svedoenju osuenog,

Prilikom donoenja reenja suda se primenjuju odredbe koje se odnose na odbacivanje, prihvatanje ili odbijanje SPORAZUMA O SVEDOENJU
OKRIVLJENOG.

Reenje o prihvatanju sporazuma o svedoenju osuenog obavezuje sud prilikom donoenja odluke o krivinoj sankciji u ponovljenom postupku,
pod uslovom da je osueni saradnik u potpunosti ispunio obaveze propisane sporazumom o svedoenju.

95. OPTUENJE POJAM I KARAKTERISTIKE

Nakon to je istraga zavrena, sledea faza krivinog postupka je OPTUENJE.
Ukoliko istraga nije voena onda kada prikupljeni podaci o k.d. i uiniocu pruaju dovoljno osnova za optuenje, optunica se podie NEPOSREDNO,
tj. i bez sprovoenja istrage.

(Do podizanja optunice dolazi samo u OPTEM, (redovnom krivinom postupku) dok se u skraenom postupku umesto optunice podnosi optuni
predlog, a posebni optuni akti postoje za pojedine posebne krivine postupke kao npr. za postupak prema maloletnicima).

OSNOVNE OSOBENOSTI STADIJUMA OPTUENJA

Osnovne specifinosti u fazi optuenja su:

1. kao materijalni uslov za optuenje potrebna je OPRAVDANA SUMNJA (to je navjii procesni stepen sumnje)

2. u stadijumu optuenja, OTEENI NE MOE STEI SVOJSTVO SUPSIDIJARNOG TUIOCA, ali ima mogunost da putem podnoenja posebnog
pravnog sredstva prigovora, izdejstvuje krivino gonjenje, pod uslovom da prigovor oteenog usvoji neposredno vii javni tuilac.

3. optunica mora da sadri odreene OBAVEZNE elemente, a moe imati i FAKULTATIVNE elemente.
4. naelo kontradiktornosti se u fazi optuenja ispoljava u mogunosti protivne stranke, tj. odbrane da sudu podnese svoj odgovor na optunicu

5. podnesena optunica je obavezno predmet sudske kontrole uvek se preispituje od strane suda u odgovarajuem obliku (vanpretresno vee)

6. istraga ne prethodi obavezno podnoenju optunice, jer ako prikupljeni podaci o k. d. i uiniocu pruaju dovoljno osnova za optuenje, optunica
se moe podii i bez prethodnog sprovoenja istrage.

7. odredbe o optunici i ispitivanju optunice primenjuju se shodno i na PRIVATNU TUBU, osim ako se ona podnosi za k.d. za koje se sprovodi
skraeni postupak, to je inae sluaj sa skoro svim k.d. za koja se ne goni po slubenoj dunosti.

45
 OPRAVDANA SUMNJA U POSTUPKU OPTUENJA I ROKOVI ZA PODNOENJE OPTUNICE
Novi ZKP uvodi i trei zakonski stepen sumnje (pored OSNOVA SUMNJE I OSNOVANE SUMNJE), a to je OPRAVDANA SUMNJA.

Javni tuilac podie optunicu kada postoji OPRAVDANA SUMNJA da je odreeno lice uinilo k.d.

Optunica se podie u roku od 15 dana od kada je zavrena istraga, a u naroito sloenim predmetima taj roke se moe (na osnovu odobrenja
neposredno vieg javnog tuioca) produiti za jo 30 dana.

PRIGOVOR ZBOG NEPODNOENJA OPTUNICE, ODN. ODUSTAJANJA JAVNOG TUIOCA OD

KRIVINOG GONJENJA
Ako javni tuilac ne podigne optunicu u zakonskom roku niti u tom roku izjavi da odustaje od krivinog gonjenja, okrivljeni, njegov branilac i
oteeni mogu u roku od 8 dana od dana isteka roka za podnoenje optunice da podnesu prigovor neposredno viem javnom tuiocu, a ako
oteeni nije obaveten o zavretku istrage, on moe da podnese prigovor u roku od 3 meseca od dana kada je javni tuilac doneo naredbu o
zavretku istrage.

Neposredno vii javni tuilac u roku od 15 dana od dana prijema prigovora donosi reenje o ODBIJANJU ili USVAJANJU prigovora.

Protiv reenja nisu dozvoljena pravna sredstva i ono se ne moe napadati niti albom, niti prigovorom.

Reenjem kojim usvaja prigovor javni tuilac izdaje obavezno uputstvo nadlenom javnom tuiocu da u odreenom roku, koji ne moe biti dui od
30 dana, podigne optunicu.

96. POJAM I ISPITIVANJE OPTUNICE

PODNOENJE OPTUNICE SUDU I ODGOVOR NA OPTUNICU
Optunica se podnosi vanpretresnom veu nadlenog,

Ispitiujui optunicu, vee sprovodi niz aktivnosti i donosi nekoliko vrsta odluka:

1. proverava formalni sastav optunice, te optunicu odbacuje ukoliko ona nema sve obavezne elemente, a javni tuilac je ne ispravi u roku koji mu
je za to bio odreen
2. odluuje o pritvoru u fazi optuenja

3. dostavlja optunicu okrivljenom i prima odgovor na optunicu ako on bude dat

4. sprovodi postupak ispitivanja optunice kada moe doneti razliite vrste odluka.

SUDSKO ISPITIVANJE OPTUNICE

Vanpretresno vee ispituje optunicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnoenje odgovora na optunicu.
Navedeni rok je INSTRUKTIVNOG karaktera.

U postupku ispitivanja optunice, vanpretresno vee moe doneti nekoliko vrsta odluka:
1. odluke koje nisu sutinske ne tiu se ocene vea o ispunjenosi uslova za krivino gonjenje
2. odluke koje su sutinske u odnosu na optuenje jer se njima utvruje da ima ili nema uslova za krivino gonjenje u konkretnom sluaju.

ODLUKE VANPRETRESNOG VEA KOJE NISU SUTINSKOG KARAKTERA

U ove odluke spadaju:
1. reenje kojim se sud oglaava nenadlenim
2. odluka kojom se ovlaenom tuiocu nalae bolje dokazno potkrepljenje optunice
3. reenje o izdvajanju pravno nevaljanih zapisnika i obavetenja.

ODLUKE VANPRETRESNOG VEA KOJE SU SUTINSKE U ODNOSU NA OPTUENJE

U ove odluke spadaju:
1. reenje o OBUSTAVI krivinog postupka
2. reenje o ODBIJANJU ili ODBACIVANJU optube
3. reenje o POTVRIVANJU optunice.

OBUSTAVA KRIVINOG POSTUPKA

Vanpretresno vee donosi reenje da nema mesta optubi kad:
1. delo koje je predmet optube nije krivino delo

2. je krivino gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili je okrivljeni za to isto delo ve pravnosnano osuen,
osloboen od optube ili je optuba protiv njega pravnosnano odibjena ili je postupak protiv njega pravnosnano obustavljen.

3. ako nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnu da je okrivljeni uinio delo koje je predmet optube (do ega dolazi ako je nakon ispitivanja
optunice podnesene bez sprovoenja istrage sprovedena istraga a vanpretresno vee nae da nema opravdane sumnje da je okrivljeno uinio
k.d. za koje se optuuje).

ODBIJANJE OPTUBE
Vanpretresno vee reenjem odbija optubu ako utvrdi da
delo koje je predmet optube nije krivino delo a da nema uslova za primenu mera bezbednosti
ili da postoje razlozi koji su trajna smetnja za krivino gonjenje,
i ukoliko nema dokaza iz kojih proizlazi opravdana sumnja da je okrivljeni uinio k.d. za koje se optuuje.

46
Ako vee ustanovi da nema zahteva ovlaenog tuioca, potrebnog predloga ili odobrenja, za krivino gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje
privremeno spreavaju gonjenje, reenjem e optunicu ili privatnu tubu odbaciti.

POTVRIVANJE OPTUNICE
Reenje o potvrivanju optunice je formalizovani stav suda po kome je optunica opstala u postupku sudske kontrole.

ALBA NA REENJA VANPRETRESNOG VEA DONESENIH U POSTUPKU SUDSKE KONTROLE

OPTUBE
Razlikuju se titulari prava na albu protiv reenja vanpretresnog vea u odnosu na optunicu:

Tuilac moe izjaviti albu protiv:

1. Reenja o oglaavanju suda nenadlenim
2. reenja o odbijanju optunice
3. reenja o odbacivanju optunice
4. reenja o obustavi krivinog postupka

Dok se okrivljeni moe aliti protiv REENJA O POTVRIVANJU OPTUNICE.

97. POJAM I ZNAAJ GLAVNOG PRETRESA

Glavni pretres je centralni stadijum krivinog postupka i on predstavlja SUENJE U UEM SMISLU.
Tu se raspravlja o krivinoj stvari potpuno i svestrano.
Glavni pretres rezultira presudom, a samo po izuzetku reenjem.

Veina naela se odnosi na ovaj stadijum postupka (naelo raspravnosti, tj. kontradiktornosti, javnosti, usmenosti itd.)
Glavni pretres se vodi samo u postupku pred sudom prvog stepena,

Osnovna obeleja se razlikuju izmeu:

1. kontinentalno-evropskih
2. i adverzijalnih (angloamerikih) krivinih procedura.

Glavni pretres se u kontinentalno-evropskim krivinim postupcima odvija uz dominantnu ulogu suda, koji i sam primarno izvodi dokaze (bez obzira
da li to ini na osnovu sopstvene inicijative ili na predlog stranaka), koji za sud nisu obavezujui.

Obrnuto u adverzijalnim postupcima je uloga suda na glavnom pretresu relativno pasivna on retko sam izvodi dokaze

OSNOVNE OSOBENOSTI GLAVNOG PRETRESA

Osnovne specifinosti glavnog pretresa su:

1. glavi pretres je centralna procesna faza SUENJE U UEM SMISLU kada najvie dolaze do izraaja osnovna krivinoprocesna naela:
- naelo raspravnosti kontradiktornosti
- naelo usmenosti,
- naelo javnosti
- naelo neposrednosti
A u odreenim sluajevima su ipak mogua i odstupanja od njih.

2. odravanju glavnog pretresa obavezno prethodi PRIPREMNA FAZA, a po novom zakonu je uvedeno PRIPREMNO ROITE, koje je obaveznok, a u
Pogledu nekih krivinih dela sa manjom propisanom kaznom, pripremno roite je fakultativnog karaktera.

3. glavni pretresa je u Srbiji organizovan na ADVERZIJALNIM OSNOVAMA, tako da osnovne dokazne aktivnosti imaju stranke, a dokazna uloga suda
je svedena na minimum, ali ipak nije potpuno iskljuena

4. glavni pretres ima izrazito STADIJUMSKI KARAKTER, to znai da se od poetka pa do kraja smenjuju odreeni PROCESNI STADIJUMI

5. glavni pretres zapoinje na striktno formalan nain, tako to sud onda kada su ispunjene potrebne procesne pretpostavke, donosi REENJE da se
glavni pretres odri

6. glavni pretres bi naelno trebalo da TEE U KONTINUITETU, a da se samo izuzetno i to kada je neophodno ispolji diskontinuitet (kao to je
odlaganje i prekid glavnog pretresa)

7. presuda je osnovna odluka koja proizlazi iz odranog glavnog pretresa i njome se reava glavni predmet krivinog postupka, a samo se po
izuzetku, moe zavriti reenjem suda

8. obavezni sadraj presude

98. PRIPREMNO ROITE

Predstavlja stadijum kr. postupka koji spada u elemente pripremanja za odravanje glavnog pretresa.

OSNOVNA PRAVNILA ODRAVANJA PRIPREMNOG ROITA

Na pripremnom roitu se sprovodi niz aktivnosti, STRANAKIH i od strane SUDA.
Stranke se:

1. izjanjavaju o predmetu optube

2. obrazlau se dokazi koji e biti izvedeni na glavnom pretresu i predlau novi dokazi
3. utvruju se injenina i pravna pitanja koja e biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu
4. odluuje se o sporazumu o priznanju krivinog dela, o pritvoru i obustavi postupka

47
 ODREIVANJE PRIPREMNOG ROITA
Predsednik vea e odrediti pripremno roite najkasnije u roku od 30 dana ako je optueni u pritvoru, odn. u roku od 60 dana ako je optueni na
slobodi, od dana prijema potvrene optunice u sud.

kada je re o krivinim postupcima za tea kr. dela, onda se pripremno roite uvek mora odravati
a kada su u pitanju neto laka kr. dela, onda je pravilo da se i tada odrava pripremno roite, ali se ono po izuzetku ne mora odravati.

Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba

----------------------------------------------------------------------------------------------------
Odreena lica se obavezno pozivaju na pripremno roite, dok se druga lica pozivaju samo kada za tim postoji potreba u konkretnom sluaju.
Obavezno se pozivaju:
1. stranke i branilac
2. oteeni
3. zakonski zastupnik i punomonik tuioca i oteenog
4. prevodilac i tuma (po potrebi)

U pozivu za pripremno roite stranke e biti upozorene da na pripremnom roitu mogu predloiti nove dokaze ako su za njih saznale nakon
potvrivanja optunice.

TOK I SADRINA PRIPREMNOG ROITA

Predsednik vea proverava da li su prisutna sva pozvana lica,
predsednik vea moe odluiti da se pripremno roite odri i u odsustvu optuenog ukoliko su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:
1. optueni je uredno pozvan
2. optueni nije doao na pripremno roite niti je svoj izostanak opravdao
3. prisutan je branilac odsutnog optuenog.

Oteenog koji nije podneo imovinskopravni zahtev predsednik vea e pouiti o sledeim pravima:
1. pravu da podnese takav zahtev, kao i dokaze za njegovo ostvarivanje
2. pravu predlaganja privremenih mera za obezbeenje podnetog imovinskopravnog zahteva.

Ako su javni tuilac i optueni zakljuili sporazum o priznanju kr. dela obavestie o tome predsednika vea.

Pripremno roite zapoinje IZJANJAVANJEM STRANAKA.

Pripremno roite ima KONTRADIKTORAN procesni karakter, tj. ve na njemu se svaka stranka izjavnjava o predlozima suprotne strane i
oteenog

Pripremno roite NIJE JAVNOG KARAKTERA,

ODLUIVANJE O PRITVORU NA PRIPREMNOM ROITU

Takva mera se moe jedino ublaiti , tj. pritvor se moe samo UKINUTI ili ZAMENITI BLAOM MEROM.
A za obe ove odluke potrebna je saglasnost stranaka
Ne postoji pravo albe protiv reenja o ukidanju pritvora na ovaj nain

OBUSTAVA POSTUPKA U STADIJUMU ODRAVANJA PRIPREMNOG ROITA

Predsednik vea e reenjem obustaviti krivini postupak, ako ustanovi postojanje nekog od sledeih alternativno propisanih razloga:

1. delovanje naela AKUZATORNOSTI, odn. NEISPUNJENOST USLOVA za krivino gonjenje ako je tuilac odustao od optube ili je oteeni
odustao od predloga za krivino gonjenje

2. delovanje naela NE BIS IN IDEM ukoliko je optuni za krivino delo ve pravnosnano osuen, osloboen od optube, ili je optuba protiv
njega pravnosnano odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnano obustavljen

3. delovanje drugih PROCESNIH SMETNJI TRAJNOG KARAKTERA ako je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od gonjenja ili se
krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja ga trajno iskljuuje.

Protiv reenja o obustavi krivinog postupka u stadijumu odravanja pripremnog roita, tuilac moe izjaviti albu o kojoj odluuje vanpretresno
vee.

99. ISPITIVANJE SVEDOKA ILI VETAKA VAN GLAVNOG PRETRESA

Pravilo je da se dokazi neposredno izvode na samom glavnom pretresu, ali od toga postoje I odreeni izuzeci (npr. mogunost da se odreeni
svedoci ili vetaci ispitaju van glavnog pretresa oni zaista daju iskaz tokom trajanja glavnog pretresa, ali ne na samom pretresu, ve van njega tu
se ne radi o itanju zapisnika o ranije datim iskazima tih lica)

Kada se radi o ispitivanju svedoka ili vetaka tokom glavnog pretresa, ali van same sudnice, tako to se koriste ureaji za prenos slike I zvuka, tada
se uopte ni ne odstupa od naela neposrednosti, barem formalno, jer se na ovaj nain iskaz moe dati tokom samog suenja, iako se lice koje se
ispituje ne nalazi u sudnici.

Predsednik vea odluuje o ispitivanju svedoka ili vetaka ije ispitivanje su predloile stranke, a koji ne mogu doi na glavni pretres zbog bolesti ili
drugih opravdanih razloga.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Predsednik vea,
sudija lan vea
ili sudija za prethodni postupak (na ijem podruju se svedok ili vetak nalazi)
obavie ispitivanje
- neposredno
- ili putem tehnikih sredstava za prenos slike I zvuka
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako je optueni u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva ispitivanju svedoka ili vetaka odluuje predsednik vea.
48
Kada stranke, branilac I oteeni prisustvuju ispitivanju svedoka ili vetaka
imaju prava na odgovajuu dokaznu inicijativu, odn. uestvovanje u izvoenju konkretnih dokaza,

100. ISKLJUENJE JAVNOSTI SA GLAVNOG PRETRESA

Nekad postoje razlozi iz kojih se javnog moe u potpunosti ili delimino iskljuiti sa glavnog pretresa.
Od otvaranja zasedanja, pa do zavretka glavnog pretersa, vee moe, PO SLUBENOJ DUNOSTI ili NA PREDLOG STRANAKA ILI BRANIOCA, ali
uvek nakon njihovog izjanjenja, iskljuiti javnog za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zatite :

1. interesa nacionalne bezbednosti

2. javnog reda I morala
3. interesa maloletnika
4. privatnosti uesnika u postupku
5. drugih opravdanih interesa

Onda kada je javnost koja je pravilo, iskljuena sa glavnog pretresa (to predstavlja izuzetak),
mogue je da se tada, odlukom vea dodatno ustanovi I izuzetak u odnosu na takav izuzetak,
pa da se odreenim licima dopusti prisustvovanje glavnom pretresu na kojem je javnost inae iskljuena.

Vee moe dozovliti da glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena pristustvuju

pojedina slubena lica,
nauni I struni I javni radnici,

a na zahtev optuenog

I njegovom branom drugu,

bliskim srodnicima
I licu sa kojim ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Predsednik vea e upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena, da su duni da kao tajnu uvaju sve ono to sun a
pretresu saznala I da je odavanje tajne krivinno delo.

Reenje vea o iskljuenju javnosti - Ovo reenje se moe pobijati samo u albi protiv presude ili reenja koje odgovara presudi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Poseban sluaj iskljuenja javnosti postoji u vezi sa ispitivanjem jedne posebne kategorije davaoca iskaza tzv. Kooperativnih svedoka.

Javni tuilac moe predloiti sudu da se javnost iskljui sa glavnog pretresa prilikom ispitivanja
okrivljenog saradnika
ili osuenog saradnika.

101. PRETPOSTAVKE ZA ODRAVANJE GLAVNOG PRETRESA

20. PRISUSTVO NA GLAVNOM PRETRESU KAO OSNOVNA PRETPOSTAVKA ZA
ODRAVANJE GLAVNOG PRETRESA
Da bi se glavni pretres odrao, tj. da bi uopte zapoeo potrebno je da se ispune pretpostavke koje se svode na prisustvo odreenih lica:
1. lica koja obavljaju SUDSKU FUNKCIJU kao i POMONO TEHNIKU funkciju, U ODNOSU NA SUD, GDE SPADAJU:
- predsednik pretresnog vea
- lanovi vea
- zapisniar
A koja moraju biti neprekidno prisutni na glavnom pretresu (to vai i za DOPUNSKE SUDIJE)
2. lica koja su POZVANA NA GLAVNI PRETRES, a bez kojih glavni pretres ne moe da se odri, osim ukoliko je zakonom suprotno dozvoljeno.
Tu spadaju:
- stranke
- svedoci , vetaci itd
Njihovo prisustvo ne mora uvek da bude neophodno da bi se glavni pretres odrao.
Npr. kada ne dou pojedini svedoci, ako je mogue da se izvode neki drugi dokazi, ili ispituju drugi svedoci, ili kada nije prisutan branilac, a ne radi
se o sluaju obavezne strune odbrane, te postoje uslovi da se glavni pretres odri i bez branioca itd.

102. RUKOVOENJE GLAVNIM PRETRESOM

Osnovnu rukovodeu ulogu na glavnom pretresu ima PREDSEDNIK VEA,

a u odnosu na ne neke njegove odluke, kontrolnu funkciju ima PRETRESNO VEE,
koje odluuje i o nekim drugim pitanjima, zbog ije vanosti se o njima odluuje U ZBORNOM SASTAVU.

Kada se radi o skraenom postupku koji se odvija pred sudijom pojedincem, tada sve odluke pa i one koje u optem postupku donosi vee, spadaju u
nadlenost sudije pojedinca.

Aktivnosti rukovoenja glavnim pretresom se ispoljavaju u sledeim osnovnim procesnim oblicima:

1. radnje koje spadaju u ovlaenja predsednika vea

2. radnje koje vri pretresno vee
3. radnje kojima se odrava red na glavnom pretresu i sankcioniu odreeni delikti uinjeni na glavnom pretresu.

OVLAENJA PREDSEDNIKA VEA

Predsednik vea rukovodi glavnim pretresom.

49
Rukovodee aktivnosti se ispoljavaju kako u zasedanju, tako i neposredno na samom glavnom pretresu, i svode se na niz ovlaenja:

1. utvruje da li je vee sastavljeno u skladu sa zakonom i da li postoje razlozi zbog kojih se lanovi vea i zapisniar moraju izuzeti razlozi za
obavezno izuzee sudije

2. utvruje se da li su ispunjene pretpostavke za odravanje glavnog pretresa

3. stara se o odravanju reda i o primeni mera za spreavanje remeenja reda u sudnici

4. stara se o tome da postupak tee bez odugovlaenja i razmatranja pitanja koja ne doprinose svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja

10. preduzima potrebne mere za zatitu svedoka

OVLAENJA PRETRESNOG VEA

Pretresno vee u toku glavnog pretresa odluuje o:

1. predlogu o kome ne soptoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje ne prihvati predsednik vea
2. prigovoru protiv mere predsednika vea koja se odnosi na rukovoenje glavnim pretresom

4. udaljenju iz sudnice, o iskljuenju branioca ili punomonika, i o nastavljanju, prekidu ili odlaganju glavnog pretresa zbog odravanja reda i
upravljanja glavnim pretresom

5. izvoenju dopunskih dokaza.

Reenja pretresnog vea se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloenjem unose u zapisnik o glavnom pretresu.

ZATITA UGLEDA SUDA I UESNIKA U POSTUPKU I MERE ZA ODRAVANJE REDA NA GLAVNOM

PRETRESU
Sud je duan da svoj ugled, bezbednost, i sigurnost stranaka zatiti od:
1. uvrede
2. pretnje
3. svakog drugog napada.

Predsednik vea e upozoriti sva prisutna lica da se pristojno ponaaju i da ne ometaju rad suda.

Ako uesnik u postupku

naruava red tako to ne potuje nareenja predsednika vea ili vrea dostojanstvo suda, onda se:

1. preduzimaju opominjue ili kaznene mere - PRIMARNO

2. lice se iskljuuje iz postupka, tj. udaljava iz sudnice - SUPSIDIJARNO

To znai da predsednik suda prvo opominje lice a ako ono nastavi da naruava red moe ga kazniti novanom kaznom do 150.000 dinara.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Kada krenje procesne discipline vri oficijelni ovlaeni tuilac, tada se drugaije postupa, zbog njegovog svojstva dravnog organa.

Predsednik vea moe:

1. izvestiti nadlenog javnog tuioca i Dravno vee tuilaca
2. prekinuti glavni pretres i od nadlenog javnog tuioca zatraiti da odredi drugo lice da u nastavku glavnog pretresa zastupa optunicu.

U oba sluajka postoji obaveza nadlenih organa da obaveste sud o preduzetim merama.

Onda kada je zbog naruavanja reda kazna izreena advokatu, predsednik vea e obavestiti nadlenu advokatsku komoru, koja ima dunost da
obavesti sud o preduzetim merama.

UDALJENJE LICA IZ SUDNICE I ISKLJUENJE IZ KRIVINOG POSTUPKA

Zbog krenja procesne discipline mogue je da se
odreena lica udalje iz sudnice tokom dela glavnog pretresa
ili ak iskljue iz krivinog postupka.

103. PREKID I ODLAGANJE GLAVNOG PRETRESA

21. PREKID GLAVNOG PRETRESA
Predstavlja krai vremenski diskontinuitet u odravanju glavnog pretresa, do kojeg dolazi u odreenim sluajevima koji su posebno predvieni u
Zakoniku, kao u usled:
1. potreba za odmorom
2. istek radnog vremena
3. pribavljanje odreenih dokaza u kratkom roku
4. pripremanje optube ili odbrane
5. usled drugih opravdanih razloga.

Glavni pretres se prekida reenjem koje donosi predsednik vea.

Ako se glavni pretres ne moe nastaviti pred istim veem ili ako je prekid glavnog pretresa trajao due od 15 dana postupie se prema pravilima
zakona koja se odnose na novi poetak ili nastavljanje odloenog glavnog pretresa.

Iz ovoga proizlazi da je predsednik suda duan da o prekidu koji traje due od 15 dana obavesti predsednika suda.

22. ODLAGANJE GLAVNOG PRETRESA

Odlaganje glavnog pretresa je dui vremenski diskontinuitet u njegovom odravanju, do ega dolazi iz sledeih razloga:

1. ako treba izvesti nove dokaze koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku
2. ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuenog posle uinjenog krivinog dela nastupilo duevno oboljenje ili duevna poremenost ili
druga teka boelst zbog koje ne moe uestvovati u postupku
3. ukoliko postoje druge smetnje da se glavni pretres uspeno sprovede.
50
Glavni pretres se odlae REENJEM pretresnog vea u kojem se odreuju VREME i MESTO kada e se glavni pretres nastaviti.
Protiv reenja o odlaganju glavnog pretresa alba nije dozvoljena.

104. IZVOENJE DOKAZA NA GLAVNOM PRETRESU

23. DOKAZNI POSTUPAK NA GLAVNOM PRETRESU
Dokazni postupak je najznaajniji deo glavnog pretresa jer se u tom stadiumu izvode dokazi pomou kojih se utvruje injenino stanje iz koga
proizlazi odluka suda kojom se reava predmet krivinog postupka (uglavnom presuda, a izuzetno i reenje).

Dokazi se izvode na KONTRADIKTORAN NAIN tako to svaka stranka ima mogunost oponiranja dokazima druge stranke.

Dokazni postupak ima sledee osnovne stadijume:

1. poetak dokaznog postupka

2. predlaganje dokaza

3. utvrivanje redosleda izvoenja dokaza

4. izvoenje konkretnih dokaza pri emu se uvek prvo izvdoi dokaz koji se svodi na dobijanje iskaza optuenog, prvo kroz iznoenje odgbrane, a
potom sasluanje optuenog.

PRETRES DOKAZNOG POSTUPKA I PREDMET DOKAZIVANJA NA GLAVNOM PRETRESU

U dokaznom postupku se izvode dokazi o injenicama koje su predmet dokazivanja a tu spadaju:
1. injenice koje ine OBELEJE k.d.
2. injenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivinog zakona
3. injenice od kojih zavisi primena odredaba krivinog postupka.

Ako optueni na glavnom pretresu prizna da je uinioi k.d. izvode se samo dve vrste dokaza:
1. dakle dokazi se i dalje prikupljaju samo ako:
a. postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja
b. kada je ono
- nepotpuno
- protivreno
- nejasno
- u suprotnosti sa drugim dokazima
2. dokazi od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivine sankcije i meri kazne.

PREDLAGANJE DOKAZA
Stranke, branilac i oteen mogu do zavretka glavnog pretresa predlagati da se izvedu novi dokazi, a mogu ponoviti predloge koji su ranije odbijeni,
a o izvoenju dokaza koji su predloeni odluuje PREDSEDNIK VEA.

Predsednik vea ima zakonsku dunost da obrazloenim reenjem odbije dokazni predlog, ako je predloeno izvoenje dokaza koji je nezakonit, to
je sluaj kada se radi o dokaznom predlogu koji je usmeren na izvoenje dokaza koji je:

1. u suprotnosti sa Ustavom
2. zakonom o krivinom postupku
3. drugim zakonom
4. opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
5. potvrenim meunarodnim ugovorima.

Predsednik vea moe obrazloenim reenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da:
1. su za dokaz stranke, branilac i oteeni znali u toku pripremnog roita, ili nakon odreivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga
nisu predloili
2. Ukoliko je dokazni predlog usmeren na dokazivanje injenica koje nisu predmet dokazivanja (ne tie se injenica koje su OBELEJA kd. Npr.) ili
se odnosi na injenice koje se ne dokazuju, tj. koje su:
- optepoznate
- u dovoljnoj meri raspravljene
- da ih okrivljeni priznaje na nain koji ne zahteva dalje dokazivanje
- da saglasnost stranaka o tim injenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima
3. kada su u pitanju dokazi ije izvoenje je oigledno usmereno na odugovlaenje postupka.

Predsednik vea moe u toku postupka opozvati reenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga, a vee povodom prigovora podnosioca
dokaznog predloga moe preinaiti reenje predsednika vea te odluiti da se predloeni dokaz izvede.

1. najpre se izvode dokazi koje predloi tuilac

2. potom dokazi koje predloi odbrana
3. a zatim dokazi ije izvoenje je odredilo vee po slubenoj dunosti i po predlogu oteenog
4. na kraju dokazi o injenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri kriivne sankcije.

105. IZUZECI OD NEPOSREDNOG IZVOENJA DOKAZA NA GLAVNOM

PRETRESU
Iz dejstva naela neposrednosti u objektivnom smislu proizlazi pravilo da sud svoju presudu,odn. uopte, odluku kojom reava predmet krivinog
postupka, zasniva na injeninom stanju koje proizlazi iz dokaza koji su neposredno pred sudom (ili od strane samog suda) izvedeni na glavnom
pretresu.

Od ovoga postoje i izuzeci:

1. izvoenje odreenih dokaza van glavnog pretresa
2. upoznavanje sa sadrinom pismena i isprava
3. upoznavanje sa sadrinom zapisnika o iskazimia datim pre glavnog pretresa, odn. tokom drugog suenja.

Kod prva dva navedena sluaja se u manjoj meri odstupa od objektivnog aspekta naela neposrednosti.
I dokaze koji se izvode van glavnog pretresa takoe izvodi isti sud, pred kojim se odvija glavni pretres, a to se ini tokom trajanja aktuelnog glavnog
pretresa.
51
Kada je re o upoznavanju sa sadrinom pismena i isprava, upoznavanjem sa njima se omoguava da se neposredno stekne uvid u njihovu sadrinu.

Samo trei sluaj kada se sud tokom glavnog pretresa upoznaje sa zapisnicima o iskazima koji su dati u nekim ranijim fazama kr. postupka,
predstavlja tipian sluaj odstupanja od naela neposrednosti u objektivnom smislu,

jer se tada omoguava da sud utvruje injenino stanje na temelju injenica koje su utvrene
dokazima izvedenim ili na potpuno drugom suenju i pred drugim oblikom suda,

ili to je posebno veliko odstupanje, u drugim procesnim fazama koje su u nadlenosti nesudskih organa,
(npr. iskazi svedoka koje je u istrazi ispitao javni tuilac).

106. IZMENA I PROIRENJE OPTUNICE

Bez ovlaenog tuioca i njegove optube ne moe se voditi kr. postupak (naelo akuzatornosti).
Optuba, u subjektivnom i objektivnom smislu usmerava kr. postupak.

Da bi se presudom moglo obuhvatiti drugaije injenino stanje od onog navedenog u optunici, tuilac mora u toku glavnog pretresa, da modifikuje
svoju optubu, i to preko:
1. izmene optunice
2. podnoenja nove optunice
3. proirenja optunice

Tuilac moe u toku glavnog pretresa izmeniti optunicu ako dokazi ukazuju da je injenino stanje drugaije od onog iznetog u optunici,
A moe i predloiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optunice.

Protiv izmenjene optunice, odn. novopodnesene optunice, ne moe se podneti odgovor niti ona moe biti ispitivana prema zakonskim pravilima
koja se odnose na sudsku kontrolu optunice.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ako se u toku glavnog
pretresa otkrije RANIJE UINJENO KRIVINO DELO optuenog, vee moe po optunici ovlaenog tuioca, koja moe biti i usmeno iznesena,
postupiti na dva naina:
1. PROIRITI GLAVNI PRETRES i na to ranije uinjeno k.d.
2. odluiti da se za to k.d. POSEBNO SUDI.

Ako vee prihvati proirenje optunice, prekinue glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane.

107. FAZA DAVANJA ZAVRNIH REI NA GLAVNOM PRETRESU

Davanje zavrnih rei je finalna faza glavnog pretresa
svi subjekti daju zavrnu re tako to izlau svoj stav u odnosu na relevantne injenice

Zakonom se utvruje REDOSLED davanja zavrnih rei, i OSNOVNI SADRAJ izlaganja subjekata koji imaju pravo na davanje zavrne rei.

Pravo na zavrnu re imaju:

1. stranke tuilac i optueni
2. lica u funkciji strune pomoi strankama branilac i punomonik privatnog tuioca, odn. oteenog kao tuioca,
3. subjekt u funkciji mogueg tuioca oteeni, kao i zakonski zastupnik oteenog, ili punomonik oteenog.

to se tie redosleda, prvo govore subjekti optube, a zatim subjekti odbrane.

Nakon to objavi da je dokazni postupak zavren, predsednik vea daje zavrnu re

tuiocu,
potom oteenom i njegovom zakonskom zastupniku ili punomoniku,
posle njega braniocu,
a na kraju optuenom.

Tuilac i oteeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomonik imaju pravo da odgovore na zavrne rei branioca i optuenog,
a branilac i optueni imaju pravo da se osvrnu na te odgovore.
Poslednja re uvek pripada optuenom.

Predsednik vea moe nakon izjanjenja stranaka odrediti trajanje zavrnih rei.
Razlog je u efikasnosti i spreavanju odugovlaenja postupka.

Sadraj zavrnih rei je utvren zakonom.

Tuilac u zavrnoj rei:

1. iznosi ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu
2. izvodi zakljuke o injenicama vanim za odluku
3. ukazuje na odredbe krivinog i drugog zakona koje bi se imale primeniti
4. navodi olakavajue i oteavajue okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom donoenja odluke o krivinoj sankciji
5. predlae vrstu i meru krivine sankcije.

Oteeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomonik u zavrnoj rei moe:
1. obrazloiti imovinskopravni zahtev
2. izneti svoje ocene o pitanjima koja su bila predmet izlaganja tuioca u zavrnoj rei

Predsednik vea moe posle prethodne opomene prekinuti lice koje u svojoj zavrnoj rei prekorai odobreno vreme, ili vrea javni red i moral, ili
drugoga, ili se uputa u ponavljanje ili izlaganje koje oigledno nije u vezi sa predmetom.

108. ODBACIVANJE OPTUNICE

, vee reenjem odbacuje optunicu, kada utvrdi postojanje nekog od sledeih alternativno propisanih razloga:
1. ako sud nije stvarno nadlean

2. ukoliko se postupak vodi bez zahteva ovlaenog tuioca, bez predloga oteenog, ili odobrenja nadlenog dravnog organa, ili se pojave druge
okolnosti koje privremeno spreavaju voenje krivinog postupka

52
3. ako je kod optuenog nastupilo duevno oboljenje ili duevna poremeenost tj. druga teka bolest zbog koje okrivljeni trajno ne moe uestvovati
u postupku.

Reenje o odbacivanju optunice je FORMALNOG KARAKTERA

Nakon ovoga se krivini postupak pod odreenim uslovima moe nastaviti jer takvo reenje nema dejstvo u smislu naela NE BIS IN IDEM -.
U obrazloenju reenja o odbacivanju optunice, sud se ne uputa u ocenu glavne stvari, nego se ograniava samo na razloge za odbacivanje
optunice.

NASTAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA KOJI JE PRETHODNO OKONAN REENJEM O

ODBACIVANJU OPTUNICE
Ovo reenje se temelji na razlozima koji su po pravilu PRIVREMENOG KARAKTERA, te takva odluka ne deluje u smislu naela NE BIS IN IDEM, tj.
krivini postupak se nastavlja na zahtev ovlaenog tuioca, u nekoj od sledeih situacija:

1. kada je reenje o odbacivanju optunice doneto zbog stvarne nenadlenosti suda krivini postupak se nastavlja pred stvarno nadlenim sudom

2. ako je reenje doneto usled privremenih smetnji za krivino gonjenje, postupak se nastavlja kada smetnje prestanu (kad optueni ozdravi npr.)
osim ako je nadleni organ povukao odobrenje za krivino gonjenje

3. ako je reenje doneto zbog nastupanja procesne nesposobnosti kod optuenog, krivini postupak se nastavlja kad optueni ozdravi.

109. PRESUDA
Presuda je odluka kojom se reava predmet krivinog postupka o kome se raspravljalo na glavnom pretresu.
Takvom odlukom suda se optuba odbija ili se optueni oslobaa od optube ili se optueni oglaava krivim.

Sud zasniva svoju presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.

VRSTE PRESUDA
Postoje tri vrste presuda:
1. oslobaajua (sud ne prihvata optubu)
2. odbijajua (sud odbija optubu)
3. osuujua (sud prihvata optubu)
Ako optuba obuhvata vie k.d., u njoj e se izrei da li se i za koje delo optuba odbija ili se optueni oslobaa od optube ili se oglaava krivim.

U teorijskom smislu se presude dele na dve osnovne vrste:

1. MERITORNE PRESUDE, njima se reava sutinsko pitanje postojanja ili nepostojanja krivinog dela, kao i pitanje izbora krivine sankcije, odn.
odluke o oslobaanju kazne, ako je sud naao da je okrivljeni uinio k.d.

2. FORMALNA PRESUDA kada se sud uopte ne uputa u reavanje problematike (ne)postojanja k.d. jer je ustanovio postojanje odreenih procesnih
smetnji za sutinsko odluivanje o predmetu krivinog postupka.

MERITORNE su oslobaajua i osuujua presuda, a FORMALNA je odbijajua.

ODBIJAJUA PRESUDA (PRESUDA KOJOM SE OPTUBA ODBIJA)

Kada sud ustanovi da postoji:

1. delovanje NAELA AKUZATORNOSTI ako je tuilac odustao od optube (od zapoinjanja do zavretka glavnog pretresa) ili je oteeni odustao
od predloga za krivino gonjenje

2. delovanje naela NE BIS IN IDEM ukoliko je optueni za isto delo (k.d. koje je predmet optube) ve pravnosnano osuen, osloboen od
optube ili je optuba protiv njega pravnosnano odbijena, odnosno ako je postupak protiv njega reenjem pravnosnano obustavljen

3. postojanje TRAJNIH PROCESNIH SMETNJI ZA KRIVINO GONJENJE ako je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od krivinog
gonjenja ili se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja trajno iskljuuje krivino gonjenje.

Procesne smetnje koje su razlog za donoenje odbijajue rpesude moraju biti TRAJNOG KARAKTERA, tj. tako delovati da se krivini postupak za isto
k.d. vie ne moe ponovo voditi.

To je razlog da se ta krivina stvar reava donoenjem odbijajue presude,

a ne donoenjem reenja o odbacivanju optunice, koje se zasniva na okolnostima koje samo privremeno spreavaju krivino gonjenje.

To znai da se pod odreenim uslovima, krivini postupak u odnosu na istu stvar moe ponovo voditi, kada prestane privremeno delvoanje takvih
okolnosti koje su bile razlog za donoenje reenja o odbacivanju optunice.

OSLOBAAJUA PRESUDA (PRESUDA KOJOM SU OPTUENI OSLOBAA OPTUBE)

Oslobaajuom presudom se optueni oslobaa od optube kada:
1. ako delo koje je predmet optube po zakonu nije k.d. a nema uslova za primenu mere bezbednosti
2. ako nije dokazano da je optueni uinio delo za koje je optuen.

OSUUJUA PRESUDA (PRESUDA KOJOM SE OPTUENI OGLAAVA KRIVIM)

Osuujuom presudom se optueni oglaava krivim za k.d. koje je predmet optube,
Ova presuda je osuujua presuda, ili okrivljujua presuda.
----------------------------------------------------------------------------------------------

53
110. ODNOS PRESUDE I OPTUBE
Zakonom se odnos izmeu presude i optube ureuje kao odnos IDENTITETA.

To znai da izmeu presude i optube mora postojati odreeni oblik identiteta, koji se ispoljava u dva osnovna vida:
1. subjektivna tj. lina saobraznost, shodno kome se presuda moe odnositi samo na lice koje je optueno
2. objektivna, tj. predmetna saobraznost, to znai da se presuda moe odnositi samo na delo koje je predmet optube,

Presuda se uvek i bez izuzetka moe odnositi samo na optuenog.

Ako se na glavnom pretresu utvrdi da konkretni optueni nije uinio k.d. koje je predmet optube, on mora biti osloboen, a bez obzira to je
istovremeno utvreno da je drugo lice uinilo k.d. ono ne moe biti osueno, ukoliko nije u tom krivinom postupku bilo i optueno.

U pogledu objektivne saobraznosti,

Dominantni stavovi prakse se svode na odnos naela optube (akuzatornosti) i naela istine i svode se na sledee mogue solucije:

1. davanje prevage NAELU OPTUBE sud bi morao da bude vezan OPISOM DELA sadranim u optunici, a ako bi sud menjao opis dela, iako
tuilac nije modifikovao svoju optunicu onda bi time sud preuzeo ulogu tuioca, to bi bilo suprotno naelu AKUZATORNOSTI.

2. davanje prednosti limitiranom dejstvu NAELA ISTINE sud bi morao da bude vezan za DOGAAJ koji je predmet optube, tako da sud dogaaj
nezavisno od tuioca, moe utvrditi drugaije nego to je on opisan u optunici, delujui tako prema NAELU ISTINE

Sud svoju presudu moe zasnovati na injeninom stanju koje je utvreno na glavnom pretresu i onda kada se takvo injenino stanje razlikuje od
onog koje je opisano u optunici, ali samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:

1. uslov ISTOVETNOSTI DOGAAJA u pitanju je isti dogaaj kao i onaj koji je predmet optunice
2. uslov FAVORIZOVANJA OPTUENOG tako utvreno injenino stanje je povoljnije za optuenog.

111. OBJAVLJIVANJE, PISMENA IZRADA I DOSTAVLJANJE PRESUDE

Poto je sud izrekao presudu, predsednik vea e je odmah objaviti.

Predsednik vea e u prisustvu stranaka, njihov zakonskih zastupnika, punomonika i branioca javno proitati izreku presude i ukratko saoptiti
razloge za njeno donoenje.

Presuda e biti objavljena i kada stranka, zakonski zastupnik, punomonik ili branilac, nije prisutan.
Vee moe odrediti da optuenom, koji je odsutan, presudu usmeno saopti predsednik vea ili da mu se presuda samo dostavi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako je javnost na glavnom pretresu bila iskljuena, izreka presude e se uvek proitati u prisustvu javnosti.

po objavljivanju presude predsednik vea e pouiti stranke o pravu na albu, kao i o pravu na odgovor na albu.

PISMENA IZRADA I DOSTAVLJANJE PRESUDE

Presuda koja je objavljena e se pismeni izraditi i dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja, a u predmetima za koje je posebnim zakonom
odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti u roku od 30 dana od dana objavljivanja.

Oba navedena roka su instruktivnog karaktera, to se ogleda, kako u mogunosti da se ti rokovi naknadno produe, tako i zbog toga to nisu
propisane neke posebne procesne konsekvence za njihovo proputanje.

Overeni prepis presude dostavlja se uvek i bez posebnih uslova, sledeim licima:
1. strankama tuiocu i optuenom
2. braniocu optuenog

Overeni prepis presude sud e dostaviti i sledeim licima:

1. oteenom koji ima pravo na albu

2. licu iji je predmet oduzet
3. licu od koga je oduzeta imovniska korist pribavljena k.d. ili imovina proistekla iz k.d.
.

112. POJAM I VRSTE PRAVNIH LEKOVA

Pravni lek je posebno procesno sredstvo kojim ovlaeno lice, tj. titular prava na odreeni pravni lek pobija,
odnosno u odreenoj procesnoj formi pravno anpada odreenu odluku (presudu ili reenje), donesenu u krivinom postupku,
te zahteva donoenje druge vrste odluke ili drugaije reavanje odreenih pravnih ili injeninih pitanja u odluci koja se pobija
odnosno, uopte, zahteva donoenje odreene odluke suda koji reava o podnesenom pravnom leku.

U naem krivinom postupku postoje dve vrste pravnih lekova:

1. redovni pravni lekovi
2. vanredni pravni lekovi

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

54
Za redovne pravne lekove karakteristino je to da se njima pravno napada nepravnosnana sudska odluka.
To su albe koje se dele prema kriterijumu vrste odluke protiv kojih se ulau, tako da postoje:
1. alba protiv presude prvostepenog suda
2. alba protiv presude drugostepenog suda
3. alba na reenje.

113. ALBA POJAM I SADRAJ

Pravo na albu je ustavno pravo.
Protiv presude donesene u prvom stepenu, ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Ako usvoji zahtev, predsednik vea moe produiti rok za albu najvie za jo 15 dana.

Blagovremeno izjavljena alba ovlaenog lica ima suspenzivno dejstvo, to znai da odlae izvrenje presude.

TItulari prava na albu mogu se podeliti na:

1. lica koja presudu mogu albom pobijati iz svih zakonskih razloga iz kojih se presdua moe pravno napadati tj. koja poseduju potpuno pravo na
albu, gde spadaju:
i. stranke
ii. branilac
iii. zakonski zastupnik optuenog
iv. lica koja se nalaze u odreenom odnosu sa optuenim
v. oteeni od kojeg je javni tuilac preuzeo krivino gonjenje

2. lica koja presudu mogu pobijati samo u ogranienom obimu tj. koja imaju limitirano pravo na albu, gde spadaju:
i. oteeni koji nikada tokom postupka nije imao svojstvo supsidijarnog tuioca
I koji moe da se ali samo zbog odluke suda o trokovima krivinog postupka

ii. lice iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena k.d. odnosno oduzeta imovina proistekla iz k.d. a koje se
moe aliti samo u odnosu na takvu odluku suda.

Lica koja svoju albu mogu zasnovati na bilo kojem zakonskom razlogu, dele se na dve kategorije:

1. lica koja se mogu aliti kako na TETU OPTUENOG, tako I u NJEGOVU KORIST, a tu spadaju javni tuilac, kao i oteeni koji albu moe izjaviti iz
svih zakonskih osnova

2. ostali titulari prava na albu koji se mogu aliti SAMO U KORIST OPTUENOG, gde pored optuenog I njegovog branioca, kao I zakonskog
zastupnika, spadaju jo I sledea lica koja se sa optuenim nalaze u srodnikom ili drugom bliskom odnosu:
- brani drug optuenog
- srodnik po krvi u pravoj liniji
- usvojilac, usvojenik
- brat, sestra
- hranilac
- I lice sa kojim optueni ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici

Rok za albu ovih lica tee od dana kada je optuenom, odn. njegovom braniocu dostavljen prepis presude.

Branilac, kao I lica bliska optuenom, mogu albu izjaviti I BEZ NAROITOG OVLAENJA optuenog.

ODRICANJE OD PRAVA NA ALBU I ODUSTANAK OD VE IZJAVLJENE ALBE

Pravo albe se moe ili ne mora koristiti, lica se mogu tog prava I odrei, I imaju pravo odustanka od ve izjavljene albe.
Do donoenja odluke drugostepenog suda optueni moe odustati od izjavljene albe, I albe koju su izjavili njegov branilac ili lica koja to mogu.

Optueni se ne moe odrei prava na albu, niti odustati od izjavljene albe ako mu je izreena kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Odricanje, kao I odustanak od albe imaju trajni ireverzibilni karakter I ne mogu se opozvati.

SADRAJ ALBE
Obavezni elementi albe su:
1. oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba
2. osnov za izjavljivanje albe odn. konkretne albene razloge

3. obrazloenje albe
4. predlog da se pobijana presuda delimino ili potpuno ukine I preinai

5. potpis lica koje izjavljuje albu.

alba koja ne sadri ove elemente smatra se NEUREDNOM ALBOM

114. ALBENI OSNOVI

Su zakonom formulisani razlozi iz kojih se albom moe pobijati presuda, I na kojima se alba moe zasnivati.

Postoje dve vrste albenih osnova:

1. albeni osnovi PRAVNOG KARAKTERA koji predstavljaju odgovarajue pravne anomalije presude
2. albeni osnovi FAKTIKOG KARAKTERA koji se svode na odreene injenine greke sadrane u presudi.

Postoje dve osnovne vrste albenih osnova koji su PRAVNOG KARAKTERA:

1. povrede KRIVINOPROCESNOG KARAKTERA bitne povrede odredaba krivinog postupka
2. povrede KRIVINOPRAVNOG MATERIJALNO KARAKTERA gde spadaju:

55
 i. povrede krivinog zakona
ii. povrede koje se odnose na odluke donesene u krivinom postupku, odn. proizalim iz njega.

albeni osnov faktikog karaktera je pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje.

To znai da se alba moe izjaviti:

1. zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka
2. povrede krivinog zakona
3. pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja
4. odluke o krivinim sankcijama I o drugim odlukama

BITNE POVREDE ODREDABA KRIVINOG POSTUPKA

Prema dejstvu bitne povrede one se dele na:
1. APSOLUTNO BITNE povrede odredaba krivinog postupka
2. RELATIVNO BITNE povrede odredaba krivinog postupka.

APSOLUTNO BITNE POVREDE odr. Kr. postupka su:

1. povreda koja se odnosi na KRIVINO GONJENJE ako je nastupila:

- zastarelost kr. gonjenja
- ili je gonjenje iskljueno usled amnestije ili pomilovanja
- ili je stvar ve pravnosnano presuena
- ili postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju kr. gonjenje

2. povrede koje se odnose NA KRIVINI SUD ako je:

I . presudu doneo stvarno nenadleni sud (osim ako je presudu za k.d. iz nadlenosti nieg suda
doneo Neposredno vii sud)
II. ukoliko je sud bio nepropisno sastavljen
III. ukoliko je u izricanju presude uestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije uestvovao na
glavnom pretresu ili koji je pravnosnanom odlukom izuzet od suenja
IV. odn. ukoliko je na glavnom pretresu uestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

3. povrede koje se odnose na OPTUBU

i. ako je sud povredio propise kr. postupka u pogledu postojanja optube ovlaenog tuioca, odn. odobrenja
nadlenog organa
ii. ukoliko sud svojom presudom nije potpuno reio predmet optube
iii. ako je optuba prekoraena.

4. ostale apsolutno bitne povrede:

i. povreda koja se odnosi na neprisustvovanje suenju lica ije je prisustvo apsolutno bitna procesna pretpostavka:
- ako je glavni pretres odran bez lica ije je prisustvo na gl. Pretresu obavezno

ii. povreda koja posotji kada je optueno, braniocu, oteenom, ili privatnom tuiocu, protivno njegovom zahtevu,
uskraeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik I da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa

iii. povreda koja se odnosi na povredu naela javnosti ako je protivno zakonu javnost bila iskljuena na glavnom
pretresu
iv. povreda zabrane reformation in peius

v. ozbiljan nedostatak dispozitiva presude ukoliko je izreka presude nerazumljiva.

U Relativno bitne povrede spadaju:

1. dokazna nevaljanost ako se presuda zasniva na dokazu na kojem se po zakonu ne moe zasnivati, osim ako je oigledno da bi I bez tog dokaza
bila donesena ista presuda

2. odreeni nedostaci u izreci I obrazloenju presude ukoliko je

izreka presude protivrena sama sebi

3. relevantno neprimenjivanje ili nepravilno primenjivanje zakonskih odredaba ako sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno
primenio neku odredbu zakona, a to je bilo od odlunog uticaja na donoenje zakonite I pravilne presude.

POVREDE KRIVINOG ZAKONA

Pod njima treba podrazumevati ne samo greke u odnosu na MATERIJALNE KRIVINOPRAVNE ODREDBE sadrane u KZ, ve I druge podrede
krivinih zakona, koje imaju KRIVINOPRAVNI KARAKTER.

Povrede krivinog zakona su greke sadrane u presudi u odnosu na:

1. KRIVINO DELO kada je pitanje da li je delo za koje se optueni goni krivino delo

2. PRIMENU ZAKONA kada se postavlja pitanje da li je u pogledu k.d. koje je predmet optube primenjen zakon koji se ne moe primeniti

3. OVLAENJE SUDA U POGLEDU ODLUKA KOJE DONOSI kada je pitanje da li je odlukom o krivinoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi
ili o opozivanju uslovnog otpusta povreen zakon

4. MERU KAZNE U VEZI S OBAVEZNIM URAUNAVANJIMA KOJA NA NJU UTIU kada se postavlja pitanje da li su povreene odredbe o
uraunavanju zabrane naputanja stana, pritvora, ili izdrane kazne, kao I svakog drugog oblika lienja slobode u vezi sa k.d.

POGRENO ILI NEPOTPUNO UTRENO INJENINO STANJE

Presuda se moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvenog injeninog stanja, a to je FAKTIKI OSNOV za ulaganje albe, a svodi se na
odstupanje od istine u dva oblika:

NEPRAVILNA ODLUKA O KRIVINOJ SANKCIJI I O DRUGIM SUDSKIM ODLUKAMA

Presuda se moe pobijati zbog ODLUKE O KAZNI, USLOVNOJ OSUDI ili SUDSKOJ OPOMENI, kada tim odlukama nije uinjena povreda zakona ali su:

56
1. nije pravilno odmerio kaznu (s obzirom na olakavajue I oteavajue okolnosti)

2. zato to je sud pogreno izrekao (aktivna greka) ili nije izrekao (pasivna greka) neku od sledeih odluka:
- o ublaavanju ili pootravanju kazne
- o osloboenju od kazne ITD.

115. ALBENI POSTUPAK

Se odvija u dva osnovna procesna stadijuma:
1. postupak pred prvostepenim sudom
2. postupak pred drugostepenim sudom

POSTUPAK PO ALBI PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu

Odluivanje prvostepenog suda o albi je ogranieno na dva aspekta:

1. ispitivanje OSNOVNIH FORMALNIH USLOVA koji se odnose na:

- blagovremenost,
- dozvoljenost
- urednost albe

2. ocenjivanje MOGUNOSTI ZA REPRESUENJE ukoliko su u albi iznete nove injenice I novi dokazi.

Veliku novost u odnosu na ranija reenja predstavlja mogunost da se povodom tih novih argumenata ponovo otvori glavni pretres.
Radi se o resuenju, tj. represuenju u odnosu na predmet kr. postupka.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Predsednik vea donosi REENJE O ODBACIVANJU ALBE, kada je ona:
1. neblagovremna
2. nedozvoljena ako ju je podnelo lice koje ne spade u titular prava na ulaganje redovnog pravnog leka
3. neuredna ako alba ne sadri obavezne elemente.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prvostepeni sud moe na osnovu podnesene albe odluiti I da se vodi postupak REPRESUENJA pred prvostepenim sudom.

Pretresno vee e ponovo otvoriti glavni pretres I nastaviti dokazni postupak ako su kumulativno:
1. u albi iznete nove injenice I predloeni novi dokazi
2. ako te injenice I novopredloeni dokazi mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja.

24. POSTUPAK PO ALBI PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM

Postupak po albi pred drugostepenim sudom odvija se u dva osnovna procesna stadijuma:

1. postupak koji se odlikuje odreenim aktivnostima sudiju izvestioca, to je postupak pripremanja za odluivanje po albi

2. postupak pred albenim veem koje se moe sprovesti u dve procesne forme:
- u sednici vea, to je pravilo
- odravanjem pretresa pred drugostepenim sudom, to je relativno retko.

Sednica vea drugostepenog suda je obavezan stadijum albenog postupka, jer o tome da li e odrati pretres, odluku donosi vee drugostepenog
suda tokom svoje sednice.

116. SEDNICA VEA I PRETRES PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM

Sednicu vea na predlog sudije izvestioca, zakazuje predsednik vea.
Ve na samoj sednici, alba se moe odbaciti kao neblagovremena, nedozvoljena ili neuredna, ukoliko je prethodno to propustio da uini
prvostepeni sud,

o sednici vea se uvek I obavezno obavetava javni tuilac, kada se za k.d. goni po slubenoj dunosti.
O sednici vea se obavetavaju I druga lica, ako su ispunjeni odreeni uslovi.

Tu spadaju:
1. optueni ili branilac
2. oteeni kao tuilac, privatni tuilac ili njihov punomonik.

Uslov je da su ova lica prethodno u dve mogue procesne forme ispoljila potrebnu procesnu inicijativu, tako to su alternativno:
a. u roku predvienom za albu ili za odgovor na albu, zahtevali da budu obaveteni o sednici vea
b. ili predloili odravanje pretresa pred drugostepenim sudom.

PRETRES PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM

Odrava se kada su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:

1. ako je potrebno da se zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja izvedu ili ponove dokazi koji su izvedeni u prvostepenom
postupku ili ije je izvoenje odbijeno od strane prvostepenog suda

2. ukoliko pri tome postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
57
Pretres pred drugostepenim sudom se odvija prema zakonskim pravilima, a kada tih pravila nema primenjuju se odredbe o glavnom pretresu pred
prvostepenim sudom.
Dve su grupe aktivnosti tokom pretresa pred drugostepenim sudom:
1. one koje su obavezne
2. one koje su fakultativnog karaktera.

1. u obavezne spadaju:
i. podnoenje izvetaja predsednika drugostepenog vea
ii. itanje prvostepene presude ili dela presude
iii. raspravljanje stranaka u pogledu albe I odgovora na albu
2. fakultativno se:
i. ita zapisnik o glavnom pretresu I pisani dokazi
ii. ostvaruje uvid u druge dokaze na koje se alba odnos
iznose injenice I predlau dokazi
v. vri izmena ili odustanak od optube ovlaenog tuioca.

Ovlaeni tuilac moe izmeniti optunicu u korist optuenog ili u celini ili delimino odustati od optunice.
Ako je odustao od optunice, oteeni e imati pravo da stekne svojstvo oteenog kao tuioca, tj. da postane supsidijarni tuilac.

117. REFORMATIO IN PEIUS I PRIVILEGIJA ZDRUIVANJA

Odreena povreda zakona, bez obzira to je propisana kao mogui albeni razlog vezan za bitne povrede odredaba kr. postupka, ne moe da bude
sadrana u albenim navodima, ukoliko podnosilac albe prethodno nije u odnosu na tu povredu ispoljio potrebnu procesnu inicijativu, ili je to
uinio, ali se prvostepeni sud na takvu inicijativu ogluio.

Na povredu zakona koja se odnosi na uestvovanje na glavnom pretresu sudije ili sudije porotnika koji se morao izuzeti (postojanje razloga za
obavezno izuzee), alilac se moe pozivati u albi samo kada se radi o jednom od dva alternativno propisana sluaja:

1. ako alilac tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa

2. ili ako je podnosilac albe izneo tvrdnju na glavnom pretresu da postoji takva povreda zakona ali to prvostepeni sud nije uzeo u obzir.

u drugostepenom postupku deluje zabrana REFORMATIO IN PEIUS, tj. zabrana, NEMOGUNOST PREINAENJA PRESUDE NA GORE, onda kada to
nalae odreena procesna situacija.

To znai da ako je izjavljena alba samo u korist optuenog, presuda ne sme odukom drugostepenog suda biti izmenjena na tetu optuenog,

U drugostepenom postupku deluje i privilegija zdruivanja pa tako ako drugostepeni sud povodom ma ije albe utvrdi da su razlozi zbog kojih je
doneo odluku u korist optuenog od koristi i za nekog od saoptuenih koji albu nije izjavio ili je nije izjavio u tom pravcu, POSTUPIE PO
SLUBENOJ DUNOSTI KAO DA TAKVA ALBA POSTOJI.

118. ALBA PROTIV DRUGOSTEPENE PRESUDE

Protiv presude drugostepenog suda vie se ne moe uloiti alba, ve se uglavnom krivina stvar reava pravnosnanom presudom drugostepenog
suda, tako da protiv nje nije mogue ulaganje redovnog pravnog leka, ve samo vanrednih pravnih lekova.

Meutim postoje i izuzeci u nekim sluajevima je mogueulaganje albe i na presudu drugostepenog suda.
Ona je mogua JEDINO ako je drugostepeni sud PREINAIO PRESUDU prvostepenog suda kojom je optueni osloboen od optube i izrekao
presudu kojom se optueni oglaava krivim.

O albi reava apelacioni sud.

U postupku po albi primenjuje se PROIRENA PRIVILEGIJA ZDRUIVANJA sud treeg stepena e postupiti kao da alba saoptuenog postoji onda
kada povodom ma ije albe utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u prilog optuenom od koristi za nekog drugog saoptuenog i to u dve
varijante:

1. kako za onog saoptuenog koji je imao pravo na albu sudu treeg stepena ali albu nije izjavio ili je nije izjavio u tom pravcu (redovan sluaj
privilegija zdruivanja

2. tako i za onog saoptuenog koji uopte nije imao pravo izjavljivanja albe protiv presude drugostepenog suda (poseban sluaj privilegije
zdruivanja krajnje ekstenzivan)

Sada je ovakav redovni pravni lek (albu protiv drugostepene presude) mogue uloiti samo ako se radi o sluaju preinaenja na gore u
drugostepenom postupku i to iskljuivo, ukoliko je na gore za okrivljenog, promenjena vrsta presude, tako to je, umesto oslobaajue, doneta
osuujua.

119. ALBA PROTIV REENJA

Zavisno od kriterijuma (ne)dozvoljenosti prava na albu protiv reenja, postoje 4 vrste reenja:
1. u odnosu na koja je alba PO PRAVILU DOZVOLJENA a po IZUZETKU ISKLJUENA a to su:
i. reenja organa postupka donesenih u prvom stepenu, protiv kojih stranke, branilac i lica
ija su prava povreena mogu izjaviti albu uvek, osim kada izriito zakon ne odredi da alba nije
dozvoljena

2. u odnosu na koja je alba PO PRAVILU ISKLJUENA, a samo po IZUZETKU MOGUA - to su reenja protiv kojih alba nije dozvoljena, osim ako
zakonom nije drugaije odreeno a tu spadaju:
- reenja vea donesena u istrazi i u postupku optuenja
- reenja drugostepenog suda

3. u odnosu na koja se NE MOE ULOITI SAMOSTALNA ALBA, ve se ona mogu pobijati samo u okviru albe protiv presude, gde spadaju reenja
koja se donose radi pripremanja i odravanja glavnog pretresa

4. u odnosu na koja alba NIKAD NIJE DOZVOLJENA a to su reenja Vrhovnog kasacionog suda protiv kojih se ne moe podneti alba.

alba se izjavljuje organu postupka koji je doneo reenje u roku od 3 dana od dana dostavljanja reenja, to je OPTI ROK za ulaganje albe protiv
reenaj, a u odnosu na neka reenja postoje drugaiji posebni rokovi, kao to je npr. rok od 8 dana za ulaganje albe protiv reenja o izricanju
vaspitne mere maloletniku.

Blagovremeno podnesena alba protiv reenja, ima SUSPENZIVNO DEJSTVO, tj. odlae izvrenje reenja.

58
Slino sud ispituje i reenje u okviru:
1. osnova albe
2. dela reenja na koji je usmerena alba protiv nejga
3. pravca pobijanja istaknutog u albi.

Pravilo je da alba protiv reenja ima DEVOLUTIVNO DEJSTVO, To znai da o albi protiv reenja prvostepenog suda odluuje DRUGOSTEPENI SUD
u SEDNICI VEA,

O albi protiv reenja sudije za prethodni postupak odluuje vanpretresno vee istog suda,,a o sednici vanpretresnog vea sud moe obavestiti
stranke ako smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjanjenje stvari.

Reavajui o albi, sud moe reenjem:

1. odbaciti albu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu

2. odbiti albu kao neosnovanu
3. uvaiti albu te reenje:
- preinaiti
- ukinuti, kada se predmet moe uputiti na ponovno odluivanje.

120. VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Su pravna sredstava koja se mogu ulagati protiv pravnosnanih sudskih odluka.
U naem kr. postupku postoje dva vanredna pravna leka:

1. zahtev za pojnavljanje kr. postupka

2. zahtev za zatitu zakonitosti

Postoje dve varijante ponavljanja kr. postupka:

1. ponavljanje kr. postupka koji je zavren pravnosnanom presudom
2. ponavljanje kr. postupka osuenom u odsustvu.

U postupku povodom pravnog leka pravnosnana sudska odluka se ne moe izmeniti na tetu okrivljenog

Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je

- pravnosnanom presudom osloboen ili osuen

- ili za koje je optuba pravnosnano odbijena

- ili postupak pravnosnano obustavljen,

- niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku.

Naelo NE BIS IN IDEM vai apsolutno kada se radi o pravnosnanoj sudskoj odluci koja je povoljna za okrivljenog, to znai da se pravnosnana
sudska odluka u postupku po vanrednom pravnom leku moe menjati samo u KORIST OKRIVLJENOG.

121. PONAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA

Kr. postupak koji je zavren pravnosnanom presudom moe se ponoviti na zahtev ovlaenog lica.

Zahtev za ponavljanje kr. postupka mogu podneti stranke i branilac,

a posle smrti okrivljenog zahtev mogu podneti javni tuilac i lica koja mogu da podnesu albu u korist optuenog.

zahtev za ponavljanje kr. postupka moe se podneti i

poto je osueni izdrao kaznu,
ili je dolo do zastarelosti, amnestije ili pomilovanja,

a do donoenja sudske odluke o zahtevu za ponavljanje kr. postupka moe da odustane od njega.

Zahtev za ponavljanje kr. postupka mora da sadri sledee obavezne elemente:

1. razlog na osnovu kojeg se trai ponavljanje

2. navoenje dokaza kojima se potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva.

RAZLOZI ZA PONAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA I NADLEAN SUD

Krivini postupak zavren pravnosnanom presduom moe se ponoviti samo u korist okrivljenog, kada opstoji neki od sledeih razloga:

1. zasnovanost presude na krivinom delu , to je mogue u dva sluaja:

a. kada se radi o k.d. iz kojeg su proizili NEVALJANI DOKAZI
b. kada je u pitanju krivino delo odreenih slubenih aktera krivinog postupka

2. novi relevantni dokazi to je mogue u tri sluaja:

a. dokazi koji iskljuuju mogunost osude optuenog ili dovode do primene blaeg zakona
b. dokazi koji mogu dovesti do blaeg sankcionisanja osuenog

3. sudska zabluda povezana sa naelom NE BIS IN IDEM

ili zabluda u pogledu lica prema kojem se vodio krivini postupak ako je za isto k.d. osuenom vie puta sueno ili ako je sa vie lica osuen za isto
delo, koje je moglo uiniti samo jedno lice ili neka od njih

4. ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres pred drugostepenim sudom, koji je
odran u njegovom odsustvu pri emu se zahtev za ponavljanje kr. postupka koji je zasnovan na ovom razlogu moe podneti u roku od 6 meseci od
donoenja presude albenog suda.

Zahtev za ponavljanje kr. postupka nije devolutivan pravni lek,

to znai da se o njemu odluuje na nivou suda koji je doneo odluku u pogledu koje se zahteva ponavljanje krivinog postupka,
to je uglavnom sam prvostepeni sud,
a samo kada je re o zahtevu za ponavljanju postupka u jednom specifinom sluaju odluivae sud koji je u postupku po albi odrao pretres.

59
O zahtevu za ponavljanje kr. postupka odluuje vanpretresno vee suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu a o zahtevu podnetom
zbog toga to je pretres pred drugostepenimsudom neopravdano odran u prisustvu optuenog, odluku donosi vee suda koje j e donelo odluku.
zahtev.

POSTUPAK PO ZAHTEVU ZA PONAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA I PRAVILA NOVOG

KRIVINOG POSTUPKA
Ovaj postupak ima dva stadijuma:
1. PRELIMINARNO ispitivanje ispunjenosti osnovnih formalnih uslova za odluivanje o zahetvu i ocenjivanje da li postoje razlozi za odbacivanje
zahteva
2. MERITORNO odluivanje o opravdanosti zahteva za ponavljanje kr. postupka

Sud reenjem odbacuje zathev za ponavljanje kr. postupka kada utvrdi da:

1. je zahtev podnelo neovlaeno lice

2. podnosilac zahteva nije u roku ispravio formalne nedostatke svog zahteva

3. ako je podnosilac odustao od zahteva

4. ako nema zakonskih uslova za ponavlajnje postupka

5. ako su injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva ve bili izneseni u ranijem zahtevu za ponavljanje kr. postupka koji je pravnosnano odbijen
6. ako injenice i dokazi oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivinog postupka.

sud nakon provere opravdanosti zatheva (za ponavljanje k.p.) donosi odluku o njemu.
To ini REENJEm kojim se zahtev:
1. uvaava
2. odbija

POSTUPANJE U PONOVLJENOM KRIVINOM POSTUPKU .

Novi postupak se moe okonati:
1. reenjem o obustavljanju krivinog postupka
2. presudom
Pri izricanju nove presude sud je vezan zabranom REFORMATIO IN PEIUS.

122. SUENJE U ODSUSTVU I PONAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA

LICU OSUENOM U ODSUSTVU
Glavni pretres se po pravilu ne moe odravati bez prisustva optuenog, a samo je po izuzetku pod zakonom propisanim uslovima mogue suenje
u odsustvu.

Optuenom se moe suditi u odsustvu samo kada su kumulativno ispunejni sledei uslovi:

1. uslovi FAKTIKOG karaktera:

i. neophodno je da postoje naroito opravdani razlozi da se optuenom sudi iako je odsutan
ii. mora se raditi o optuenom koji je u bekstvu ili nije dostupan dravnim organima

2. uslov FORMALNOG karaktera potrebno je da pretresno vee usvoji predlog tuioca da se optuenom sudi u odsustvu, to se manifestuje time to
sud donosi reenje o suenju u odsustvu.

Protiv ovog reenja moe se uloiti alba koja nema suspenzivno dejstvo NE ZADRAVA IZVRENJE reenja o suenju u odsustvu, to znai da
uloeni pravni lek ove vrste ne odlae takvo suenje ako se sa njim zapoelo.

PONAVLJANJE KRIVINOG POSTUPKA OSUENOM U ODSUSTVU

Krivini postupak u kojem je okrivljeni osuen u odsustvu ponovie se I mimo uslova, odn. razloga za ponavljanje krivinog postupka okonanog
pravnosnanom presudom ako nastupi mogunost da se suenje sprovede u njegovom prisustvu.

Zahtev za ponavljanje krivinog postupka licu osuenom u odsustvu mogu p odneti okrivljeni I njegov branilac
u roku od 6 meseci od dana nastupanja mogunosti da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu,
a po isteku tog roka ponavljanje postupka je dozvoljeno samo kada postoji neki od razloga za ponavljanje krivinog postupka okonanog
pravnosnanom presudom.

123. ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI

Ovlaeno lice moe podneti zahtev za zaittu zakonitosti pod sledeim uslovima:
1. protiv pravnosnane odluke javnog tuioca ili suda
2. zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio donoenju odluke.

Zahtev za zatitu zakonitosti nije dozvoljen:

1. protiv odluke o zahtevu za zatitu zakonitosti

2. zbog povrede odredaba postupka koji je pred Vrhovnim kasacionim sudom prethodio donoenju odluke.

Zahtev za zatitu zakonitosti mogu podneti:

1. subjekt u funkciji optube Republiki javni tuilac,
2. subjekti u funkciji odbrane okrivljeni i njegov branilac.

Republiki javni tuilac ima POTPUNO PRAVO podnoenja zahteva za zatitu zakonitosti.

Moe ga podneti na tetu ili u korist okrivljenog, a ne postoji ni posebni uslov (poput roka) za podnoenje zahteva.

Kada branilac odn. okrivljeni podnosi zahtev koji se temelji na zakonskim razlozima, oni moraju ispuniti odreene dodatne posebne uslove koji se
svode na:
1. prethodno korienje albe
2. potovanje odreenog zakonskog roka.

60
zahtev za zatitu zakonitosti moe se podneti i:
- nakon to je okrivljeni obuhvaen aktom amnestije ili pomilovanja
- ili je nastupila zastarelost,
- ili je okrivljeni umro,
- ili je kazna u potpunosti izdrana.

Okrivljeni ne moe ovakav zahtev podneti samostalno, ve ISKLJUIVO PREKO BRANIOCA.

Lice koje je podneo ovakav zahtev moe odustati od njega do donoenja odluke suda.

SADRAJ ZAHTEVA ZA ZATITU ZAKONITOSTI I RAZLOZI ZA NJEGOVO PODNOENJE

U ovom zahtevu mora se navesti RAZLOG ZA PODNOENJE tog vanrednog pravnog leka,
a ukoliko se zahtev temelji na odluci Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava,
mora se dostaviti i ODLUKA tog suda kojom je utvrena povreda ili uskraivanje ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog uesnika u
postupku, zajemenih Ustavom ili Evropskom konvencijom o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Zahtev za zatitu zakonitosti moe se podneti ako je pravnosnanom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donoenju opciono:

1. POVREEN ZAKON

2. PRIMENJEN ZAKON za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da NIJE U SAGLASNOSTI SA:
1. Ustavom
2. opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava
3. potvrenim meunarodnim ugovorima

3. POVREENO ili USKRAENO LJUDSKO PRAVO I SLOBODA OKRIVLJENOG ili DRUGOG UESNIKA
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kada okrivljeni ovaj zahtev
podnosi zbog odreenih TAKSATIVNO NAVEDENIH odredaba ZKP-a, uinjenih u prvostepenom postupku ili u postupku pred APELACIONIM
SUDOM, neophodno je da se kumulativno ispune dva uslova:

1. POTOVANJE ROKA okrivljeni tada moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnana
odluka

2. NEOPHODNOST PRETHODNOG KORIENJA ALBE okrivljeni je u takvom sluaju prethodno ve morao da koristi redovni pravni lek protiv
odluke koju pobija zahtevom za zatitu zakonitosti.
------------------------------------------------------------------------------
U te taksativno navedene povreda ZKP-a spadaju:

1. krenje pravila o obaveznoj strunoj odbrani

2. donoenje odluke uprkos trajnoj procesnoj smetnji za kr. gonjenje ako je nastupila zastarelost kr. gonjenja ili je gonjenje iskljueno usled
amnestije ili pomilovanjak ili je stvar ve pravnosnano presuena, ili postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju gonjenje

3. krenje pravila o obaveznom izuzeu sudije

5. greke u pogledu identiteta izmeu optube i presude:

a. ako sud presudom nije potpuno reio predmet optube
b. ukoliko je presudom optuba prekoraena

124. ODLUIVANJE O ZAHTEVU ZA ZATITU ZAKONITOSTI

O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni kasacioni sud.
Materijalni uslov za ovo je propisan u vidu POSEBNOG RAZLOGA za njegovo podnoenje, a svodi se na RELEVANTNOST PITANJA koje je predmet
zahteva.

Ovde je u pitanju ocena znaaja povrede zakona, koja je razlog za podnoenje ovog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud odluuje o ovom zathtevu koji je podnet zbog povrede zakoan samo ako smatra da je re o pitanju od znaaja za:
1. PRAVILNU PRIMENU PRAVA
2. UJEDNAENU PRIMENU PRAVA

Postupak po ovom zahtevu ima dva osnovna stadijuma:

1. PRELIMINARNO ispitivanje ispunjenosti osnovnih formalnih uslova za odluivanje o zahtevu i ocenjivanje da li postoje razlozi za odbacivanje
zahteva
2. MERITORNO odluivanje o opravdanosti zahteva za ponavljanje krivinog postupka.

Vrhovni kasacioni sud e u sednici vea reenjem, koje ne mora da bude obrazloeno, ODBACITI ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI kada postoji
neki od sledeih razloga:

1. ako je zahtev NEBLAGOVREMEN,

2. ukoliko je zahtev NEDOZVOLJEN

3. zahtev nema propisan sadraj to znai da ne sadri sve elemente koje po zakonu mora da ima

4. zahtev podnesen zbog NERELEVANTNOG RAZLOGA ako Vrhovni kasacioni sud smatra da povreda zakona nije od znaaja za pravilnu i
ujednaenu primenu prava.

Ako Vrhovni kasacioni sud NE ODBACI ZAHTEV, sudija izvestilac preduzima odreene:
1. obavezne radnje
2. fakultativne radnje.

Kada VKS prethodno nije odbacio zahtev za zatitu zakonitosti, on o njemu odluuje MERITORNO u sednici vea, tako to donosi presudu, kojom
zahtev:
1. odbija
2. usvaja.

VKS moe povodom ovakvog zahteva koji je podneo javni tuiolac, odluku koja se pobija ukinuti ili preinaiti SAMO U KORIST OKRIVLJENOG, zbog
dejstva naela NE BIS IN IDEM.
61
VKS presudom USVAJA zahtev i prema prirodi povrede:

1. UKIDA u celini ili delimino prvostepenu odluku

2. PREINAUJE u celini ili delimino prvostepenu
3. OGRANIAVA se samo na to da UTVRDI POVREDU ZAKONA, to je sluaj donoenja DEKLARATIVNE PRESUDE, koja se donosi kada VKS
presudom utvruje da postoji povreda zakona ne dirajui pritom u pravnosnanost odluke (do ega dolazi kada se usvoji zahtev za zatitu
zakonitosti koji je podnet na tetu okrivljenog).

125. POSTUPAK ZA OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE

Ovaj postupak se pokree na zahtev OVLAENOG TUIOCA, pred sudom koji je sudio u prvom stepenu, kada postji neki od dva propisana sluaja:

1. ako je u uslovnoj osudi odreeno da e se kazna izvriti ako osueni ne vrati imovinsku korist pribavljenu k.d., ne naknadi tetu koju je
prouzrokovao k.d. ili ne ispuni druge obaveze predviene KZ u odreenom roku ili

2. ako osueni kome je odreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio.

O zahtevu ovlaenog tuioca da se opozove uslovna osuda reava nakon odravanja roita za opozivanje uslovne osude sudija pojedinac suda koji
je odluivao u prvom stepenu.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sudija naredbom odreuje dan i as i mesto odravanja roita za OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE, na koje se pozivaju STRANKE I BRANILAC, a kada
se radi o odreenim POSEBNIM SLUAJEVIMA, na ovo roite se pozivaju i druga lica:

1. ako se opozivanje uslovne osude zahteva zato to osueni nije vratio imovinsku korist pribavljenu k.d. na roite se poziva i OTEENI
2. ako se opozivanje trai jer osueni (kojem je odreen zatitni nadzor uz uslovnu osudu) ne ispunjava obaevze koje mu je sud odredio, na roite
se tada poziva i POVERENIK zaduen za IZVRENJE USLOVNE OSUDE sa zatitnim nadzorom.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sudija odmah po okonanju roita za opozivanje uslovne osude donosi presudu kojom se zahtev za opozivanje uslovne osude:
1. odbija
2. usvaja

Zahtev za presudom se ODBIJA kada sudija utvrdi na NEMA OSNOVA za opozivanje uslovne osude, a u toj presudi sudija po slubenoj dunosti moe
odluiti i da:

1. produi rok za ispunjenje

2. OPOMENE OSUENOG koji ne izvrava obaveze zatitnog nadzora

Sudija presudom usvaja zahtev za opozivanje uslovne osude i izrie kaznu koja je utvrena u uslovnoj osudi, kada se radi o jednom od dva
alternativno propisana sluaja:

1. ako osueni u odreenom roku onda kada je to odreeno uslovnom osudom, nije vratio imovinsku korist koju je prouzrokovao k.d. ili je propustio
da ispuni druge obaveze predviene KZ-om.

2. ukoliko osueni nije ispunio obaveze koje su mu odreene u okviru uslovne osude sa zatitnim nadzorom.

126. POSTUPAK ZA IZRICANJE JEDINSTVENE KAZNE

Ovaj postupak se svodi na preinaenje pravnosnane presude u odnosu na kaznu.

Svaka od tih situacija obuhvata dva osnovna aspekta:

1. razlog za takvo preinaenje pravnosnane presude
2. odreivanje nadlenog suda koji e preinaiti pravnosnanu presudu u konkretnom sluaju
-------------------------------------------------------------------------------------------
Postupak za izricanje jedinstvene kazne pokree se na ZAHTEV JAVNOG TUIOCA ili OSUENOG I njegovog BRANIOCA, kada se radi o sledeim
sluajevima:

1. ako je protiv istog osuenog u dve ili vie presuda izreeno vie kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u
sticaju, kada odluku donosi sud koji je u prvom stepenu sudio u stvari u kojoj je izreena najstroa vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni koji je
izrekao najveu kaznu, a ako su kazne jednake sud koji je poslednji izrekao kaznu

2. ukoliko je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrena I kazna koja je ve obuhvaena u kazni
izreenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi, kada o zahtevu odluuje sud koji je u prvom stepenu sudio I prilikom izricanja jedinstvene
kazne pogreno uzeo u obzir kaznu koja je ve obuhvaena u nekoj ranijoj presudi

3. ako se pravnosnana presuda kojom je za vie k.d. izreena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvriti zbog amnestije ili pomilovanja,
kada odluku o zahtevu da se izrekne jedinstvena kazna donosi sud koji je sudio u prvom stepenu.
---------------------------------------------------------------------------------------------
O zahtevu za izricanje jedinstevne kazne odluuje se u sednici vea nadlenog suda,
Sud presudom odbija ili usvaja zahtev za izricanje jedinstvene kazne.

Sud presudom odbija zahtev za izricanje jedinstvene kazne ako utvrdi da nema razloga za preinaenje pravnosnane presude tako to bi se izrekla
jedinstvena kazna.

Sud presudom usvaja zahtev za izricanje jedinstvene kazne koju preinauje na na neki od sledeih naina:
1. u pogledu odluka o kazni, kada sud izrie jedinstvenu kaznu
2. u odnosu na izreenu jedinstvenu kaznu u kojoj je pogreno uzeta u obzir kazna koja je ve obuhvaena u nekoj ranijoj presudi
3. u pogledu kazne kada se izrie nova kazna ili se preinaenom presudom utvruje koliko se jo od kazne izreene ranijom presudom ima izvriti.

62
63