Hemijsko-medicinska kola

Vrac

MATURSKI RAD

Predmet: Organska hemijska tehnologija

Tema: Hemijska priprema vode za farmaceutsku

industriju

Mentor: Uenik:
Olui Nikola Leki Slobodanka
Sneana eji

2
 SADRAJ

UVOD.......................................................................................................................................................3
INTERNI STANDARDI KVALITETA PW, WFI I ISTE PARE...........................................................3
OMEKAVANJE VODE..........................................................................................................................3
NAIN DELOVANJA JONSKIH IZMENIVAA...................................................................................3
INDUSTRIJSKA UPOTREBA JONSKE IZMENE.................................................................................3
ANALIZA VODE.....................................................................................................................................3
DEJONIZOVANA VODA I PROIZVODNJA DEJONIZOVANE VODE...............................................3
EKSPERIMENTALNI DEO.....................................................................................................................3
ZAKLJUAK...........................................................................................................................................3
LITERTURA.............................................................................................................................................3

3
 UVOD

Voda je materija bez koje ovek, ivotinje i biljke ne mogu da opstanu jer je ona sastavni deo
svakog organizma.
Kao i u ivotu, voda igra veoma vanu ulogu u industriji jer se upotrebljava za veinu
tehnolokih procesa. Gotovo da ne postoji industrija u ijem se procesu proizvodnje ne koristi voda,
bilo kao sirovina, sredstvo za hlaenje, rastvara, sredstvo za ispiranje, kao prenosilac toplote, kao
sredina u kojoj se izvode mnoge fiziko-mehanike operacije. Sa higijenskog gledita voda je znaajna
ne samo kao osnovna ivotna namirnica i sredina u kojoj se odigravaju sloeni biohemijski procesi,
ve i stoga to se njom mogu prenositi uzronici mnogih zaraznih bolesti i hemijski otrovne materije.
U prirodi se nalaze ogromne koliine vode koja se prema osobinama i nalazitu mogu podeliti
u tri grupe:
1. Atmosfersku
2. Povrinsku
3. Podzemnu
Ove vode vre neprestano kruenje, to znai da se voda na odreenom mestu zadrava samo
privremeno. Zbog svojih fiziko-hemijskih osobina ona je do danas ostala jedan od najprimenjivijih
rastvaraa. Molekul vode sainjen je iz dva molekula vodonika i jednog molekula kiseonika, i vrlo je
stabilan dipol, to mu daje svojstvo odlinog rastvaraa. Dobija se po formuli:

2H2 + O2 2H 2O

Hemijski ista voda u prirodi ne postoji, ve svaka povrinska ili podzemna voda sadri vie ili
manje otopljenih soli ( preteno su to kalcijumove i magnezijumove soli, koje ine tvrdou
vode ), mineralne i organske kiseline, nerastvorene soli, organske materije, te mehanike neistoe.
Standardi za istou vode za pie razlikuju se od standarda vode za industrijske svrhe. Da bi se
voda mogla koristiti u farmaceutskoj industriji ona mora biti hemijski, mikrobioloki ista i da nema
pirogenih materija, odnosno da ima odgovarajuu elektrinu provodljivost koja ne sme biti vea od 1,5
S (mikrosimensa).
Kako gradska voda nema te prednosti mora se prethodno izvriti njena hemijska priprema, da
bi dobili omekanu vodu, a prvenstveno da bi otklonili sve soli, odnosno odstranili iz vode sve katjone
odnosno anjone. Tako visok kvalitet vode koji zahteva farmaceutska industrija moe se postii uz
pomo jonoizmenjivaa. Najznaajniji korak u razvoju jonskih izmenjivaa nainjen je sintezom
mikroporozne strukture jonskog izmenjivaa 1959. godine.
Danas su sintetski jonski izmenjivai punjeni smolom koja se dobija postupkom polimerizacije
i sadri hemijski aktivne grupe, preko kojih se obavlja izmena jona.
Otkriem i primenom jonskih izmenjivaa na bazi vetakih smola ostvarena je mogunost da
se i bez destilacije mogu ukloniti iz vode svi prisutni joni, tako da moemo dobiti potpuno
dejonizovanu vodu, koja se upotrebljava u farmaceutskoj industriji.

4
 INTERNI STANDARDI KVALITETA PW, WFI I ISTE PARE

Sa aspekta hemijskog specificiranja PW voda je prvenstveno demineralizovana ili

dejonizovana voda. Nova VSP monografija pod PW podrazumeva vodu ija je provodljivost manja od
1,3 S/cm na 25o C.
Ali postoje mikrobioloki zahtevi, tako FDA direktive zahtevaju da PW voda ima manje od 100
cfu/ml uzorka. U praksi mnogi proizvoai kao i Hemofarm idu ispod ovog mikrobiolokog limita koji
se kree izmeu 10-50 cfu/ml uzorka.
Kvalitet PW, WFI i iste pare je u skladu sa zahtevima PH.YU IV i usvojenim internim
standardima kvaliteta. Hemijski kavlitet PW i WFI koji se mora postii tokom proizvodnje i kasnije
odravati tokom lagerovanja i distribucije u Hemofarmu, mora odgovarati internim standardima
proizvoaa lekova koji su prikazani u tabeli 1.

Parametar Jedinica PW WFI

PH 1 5-7 5-7
Provodljivost S/cm 1,1 0,9
Ca +2
mg/dm 3
1,0 1,0
+2 3
Mg mg/dm Odsustvo Odsustvo
NH4+ mg/dm3 0,1 0,1
Fe+3 mg/dm3 0,05 0,05
- 3
NO2 mg/dm Odsustvo Odsustvo
3
NO3 mg/dm Odsustvo Odsustvo
Cl- mg/dm3 0,5 0,5
SO4 -2
mg/dm 3
1,0 1,0
+ 3
K mg/dm 0,05 0,05
Slobodni CO2 mg/dm3 0,5 0,5
o 3
Suvi ostatak na 105 C mg/dm Max. 6 Max. 2
Teki metali mg/dm 3
0,1 kao Cu 0,1 kao Cu
Pb mg/dm3 0,003 0,003
3
Cd mg/dm 0,004 0,004
3
Cr mg/dm 0,002 0,002
Cu mg/dm3 0,005 0,005
3
Zn mg/dm 0,01 0,01
SiO2 mg/dm3 Odsustvo Odsustvo
Tabela 1: Hemijski kvalitet PW i WFI prema internim standardima proizvoaa lekova

Ovi interni zahtevi hemijskog kavliteta fluida PW i WFI uvaavaju zahteve PH YU IV ali
imaju za cilj postizanje novoa kvaliteta definisanog u prethodnoj tabeli.
Bioloki kvalitet fluida PW u Hemofarmu mora da zadovolji sledee uslove:
1. za pirogenost nema zahteva
2. za koliformnost: cilj je postizanje nula verovatnih koliforma po 100cm3 uzoraka
3. za mikrobiologiju: cilj je manje od 1000 mikroorganizama po 100cm3 uzoraka
Bioloki kvalitet fluida WFI u Hemofarmu je definisan sledeim uslovima:
1. za pirogenost: manje od 0,25 EU/cm3
2. za koliformnost: cilj je postizanje nula verovatnih koliforma po 100ml uzoraka
3. za mikrobiologiju: cilj je manje od 10 mikroorganizama po 100cm3 uzoraka
Hemijski i biloki kvalitet iste pare u Hemofarmu je identian zahtevima koji se postavljaju za
WFI. Na osnovu poreenja zahteva koji se postavljaju pred fluide pW, WFI i iste pare koje postavlja
EP i USP sa jedne strane i Hemofarm sa druge strane, moe se zakljuiti da se u Hemofarmu u
potpunosti uvaavaju svetski standardi, a u nekim sluajevima zahtevi su znatno stroi (dozvoljni broj
mikroorganizama u PW i WFI u 100cm3 uzorka je 10 puta manja). Na taj nain se obezbeuju
pouzdani mehanizmi za upravljanje i kontrolu sistema vode pre nego to doe do prekoraenja
specificiranih vrednosti fluiida PW, WFI i iste pare.
5
 OMEKAVANJE VODE

U rekciji izmene:

2R-Na+ + Ca2+ (R-)2Ca2+ + 2Na+

zakon o dejstvu mase daje:

[Ca ]yCa [Ca ]yCa

2 2
K
[ Na ] y Na [Na]2 y 2 Na

Ako su koeficijenti aktivnosti konstantni, tada je

[Ca ] [Ca ]
2
K Ca
Na
[ Na ] [Na] 2

Ekvivalent frakcije Xi jona i u rastvoru sa ukupnom koncentracijom jona [C] je definisan sa:

Xi=[i]/[C]

Slino, ekvivalent frakcije jona i u smoli je

Xi=[i]/[C]

Ukupna koncentracija jona u smoli [C] (u ekvivalentima po dm3) je ista kao ukupni kapacitet.

Za vodu sa ukupnim salinitetom od 5 meq/dm 3 tj. [C]=0,005N, slika 10. pokazuje da voda
sadri samo 5% Ca2+ (Xca=0,05 ili [C]=0,25meq/dm3) je u ravnotei sa smolam optereenom sa 95%
kalcijuma (Xca=0,95). Smola je sposobna skidati kalcijum, ak ako koncentracija obuhvata samo 5%
ukupnih katjona (Xca=0,05) dok smola sadri vie nego 5% Na (Xca95%). Kod visokih koncentracija,
afinitet smole za Ca pored Na opada, dok Na postaje favorizovan.
1,0
ab
c

d
Xca

0,05 0,5 1,0

Xca
Slika 10. Mono-dvovalentna ravnotena kriva za Na+-Ca2+ rastvor razliite ukupne koncentracije.
Ukupna koncentracija Na+ i Ca2+ eq/dm3 a) 0,005; b) 0,01; c) 0,1; d) 1,0; e) 5,0

6
 NAIN DELOVANJA JONSKIH IZMENIVAA

Izmena jona je meusobna zamena jona izmeu vrste faze (jonskog izmenjivaa) i tene faze
(rastvora elektrolita). Izmena jona je pojava hemijske adsorpcije. Jonski izmenjivai poseduju svojstva
da vre izmenu svojih pokretnih jona (katjona i anjona) u kontaktu sa vodom, sa jonima iz vode. Prema
karakteru funkcionalnih grupa, jonski izmenjivai se dele na katjonske i anjonske. Ne uzimajui u
obzir vrstu i stepen disocijacije aktivnih grupa iz izmenjivaa, nain delovanja jonskih izmenjivaa se
moe prikazati sledeim jednainama:

1. Katjonski izmenjivai

Kao katjonski izmenjivai koriste se materije koje kao aktivne grupe sadre radikale kiselog
karaktera: SO3H, -COOH, -OH (iz fenola) i druge koje su sposobne da natrijumove ili vodonikove jone
zamene drugim katjonima iz rastvora. Kod ovih izmenjivaa postoje dve vrste izmene:
a) neutralna izmea
b) kisela

Neutralna izmena

Svee regenerisani katjonski izmenjiva zasien Na+ jonima, zamenjuje te jone sa Ca+2 i Mg+2
jonima iz vode prema sledeoj jednaini:

Na2 zeolit + MgSO4 Mg zeolit + Na2SO4

Na2 zeolit + Ca(HCO3)2 Ca zeolit + 2NaHCO3

Da bi izmenjiva opet bio sposoban da vee Ca +2 i Mg+2 jone provodi se regeneracija jonske
mase pomou rastvora kuhinjske soli (NaCl) pri emu Ca +2 i Mg+2 bivaju istisnuti iz mase te se tako
uspostavlja ravnotea:

Ca zeolit + 2NaCl 2Na zeolit + CaCl2

Mg zeolit + 2NaCl 2Na zeolit + MgCl2

Kako se ovom izmenom dobija neutralna voda zove se jo i neutralna izmena.

Kisela izmena

U ovom sluaju je svee regenerisani katjonski izmenjiva umesto Na + jonima zasien H+

jonima koje zamenuje Ca+2 i Mg+2 jonima iz vode. Kod ove izmene u vodi rastvori Ca +2 i Mg+2 soli
bivaju podeljene u ekvivalentnu odgovarajuih mineralnih kiselina:

H2 zeolit + MgSO4 Mg zeolit + H2SO4

H2 zeolit + Ca(HCO3)2 Ca zeolit + 2H2CO3
Kako se ovom izmenom dobija voda kiselog karaktera ovaj postupak se jo naziva i kisela
izmena. Ugljovodonina kiselina se dalje raspada na H2O i CO2:

H2CO3 H2O +CO2

Nakon zasienja sa Ca+2 i Mg+2 jonima iz vode regeneracija jonske mase se vri H2SO4 i HCl:

Ca zeolit + 2HCl H2 zeolit + CaCl2

Mg zeolit + 2HCl H2 zeolit + MgCl2

7
 Prema stepenu disocijacije aktivnih grupa, katjonski izmenivai se dele na:
a) slabo kisele oni sadre karbonske i kisele fenolne grupe koje su sposobne da razgrauju
samo soli disosovane H2CO3
b) jako kisele one sadre jako disosovane sulfo grupe, koje su sposobne da razgrauju sve
soli tj. i soli mineralnih kiselina (npr. hloride, sulfate, nitrate). Ovi izmenjivai u H- obliku
primenjuju se za demineralizaciju vode, tj. kada iz vode treba ukloniti sve soli, tj. sve
katjone i anjone. Slabo kiseli katjonski izmenjivai se primenjuju kod deliminog
omekavanja vode, tj. kakda se iz vode ele ukloniti karbonatske tvrdoe. Zavisno od
sastava vode, dovoljno je esto vodu samo dekarbonizovati a dekarbonizacija moe biti
kao takva primenjena u svrhu kondicioniranja vode, regulacije pH i stabilizacije ili kao
prva faza u procesu demineralizacije vode. Druga faza je otklanjanje preostalih anjona
fiksiranjem za anjonski izmenijva.

2. Anjonski izmenjiva

Oni imaju sposobnost da anjone iz svoje strukture uamenjuju anjonima iz rastvora. Materije
koje se koriste kao izmeniva anjona su organska jedinjenja i sve su one razliiti tipovi organskih
sintetikih smola sa baznim funkcionalnim grupama. Anjonske smole su hemijski manje otporne od
katjonskih. Izmena jona se vri tako to se hidroksilna grupa smole zamenjuje anjonom iz rastvora:

ROH + MA RA + MOH

R makromolekul smole koji vezuje jedan jednovalentan jon

OH hidroksilna grupa
M katjon
A anjon

Posle izvesnog vremena, nakon uspostavljanja ravnotee i zasienja smole vri se regeneracija
rastvorom NaOH ili Na2CO3

R-A + NaOH ROH + Na-A

U zavisnosti od alkalnosti funkcionalnih grupa tj. njihove jonizacije, anjonski izmenjivai se

dele na slabo ili srednje alkalne i jako alkalne izmenjivae :
a) slabo alkalni izmenjivai sadre primarne, sekundarne, tercijarne amino grupe (N, =NH,
-NH2) koje pri sjedinjavanju sa vodom daju (NHOH, =NH2OH-NH3OH). Tako nastaju
novi tipovi funkcionalnih grupa koji su u stanju da svoje OH- jone zamenjuju anjonima iz
rastvora a slabo alkalni izmenjivai nisu u stanju da veu slabe kiseline ve mogu da veu
samo disosovane kiseline. Osetljivi su na hidrolizu, pa se istom vodom mogu istiskivati
joni koji su prethodno vezani za smolu:

RA + H2O ROH + HA

Zato se slabo alkalni izmenjivai mogu regenerisati i rastvorima NaCO3 i NH3.

Kako ovi izmenivai imaju funkcionalne grupe koje slabo jonizuju, izmena je mogua samo u
kiselim rastvorima (pH=0-7).
b) jako alkalni izmenjivai kao funkcionalnu grupu imaju kvaternernu amonijumovu grupu (-
N(CH3)3). Jako alkalne smole dobijene polimerizacijom mogu biti tip I i tip II. Tip I sadri
radikale alkilnog amonijuma. Alkalnost ove grupe je neto slabije izraena, ali zato imaju
vei kapacitet. Izmena jona jako alkalnih izmenjivaa mogua je u rastvorima sa pH=0-12
(14). Jako alkalni izmenjivai su u stanju da veu i slabe kiseline kao to su H 2CO3 ili
silicijumova pa se zato koriste u sluajevima kada je potreban visok kvalitet preiavanja
kao to je sluaj sa vodom u farmaceutskoj industriji.

8
 Jako bazni izmenjivai mogu da se oslobode baze i soli vezujui za sebe kiselinski ostatak soli.
Izmenjivai jona se najvie koriste u tehnologiji vode. Najiru primenu imaju organski sintetiki
izmenjivai. Anjonski izmenjivai koji se korste u trhnologiji vode za demineralizaciju ili dejonizaciju
moraju biti u hidroksilnom obliku.

9
 INDUSTRIJSKA UPOTREBA JONSKE IZMENE

Rastvor koji se obrauje uvodi se u kolonu kroz raspraiva, prolazi kroz smolu i izlazi kroz
kolektor ili koletktorski sistem. U uobiajenom postrojenju, smola se puni samo do polovine
raspoloivog prostora tako da sloj moe biti razbijen protokom vode nagore. Ovako ekspandiranoj
smoli se ukljanjaju suspendovane materije i estice akumulirane na smoli tokom prethodnog ciklusa.
Rastvor koij ide na obradu

b
c

Obraeni rastvor

Slika: Industrijska izmenjivaka kolona

a raspraiva
b smola
c kolektor

Jonoizmenjivaki ciklus je podeljen u etiri stepena:

1. Iscrpljivanje (ili upotreba)
2. Rastresanje (ili povratno pranje)
3. Regeneracija
4. Ispiranje

Iscrpljivanje (ili upotreba):

Rastvor koji obraujemo prolazi kroz sloj smole i iscrpljuje je. im koliina preuzetih jona
dostigne operativni kapacitet (tj. taku proboja) i proboj dostigne predodreenu limitiranu vrednost
iscrpljivanje se zaustavlja.

Povratno pranje:

Posle iscrpljivanja smola se rastvara povratnom strujom vode tokom 15 minuta. Ovaj tretman
uklanja neke estice deponovane na povrini sloja zajedno sa izlomljenim esticama smole. Zatim se
sloj smole staloi.

Regeneracija:

Rastvor regeneranta se uvodi pri koncentraciji od nekoiko procenata i proputa se kroz sloj. Za
ovo je potrebno 15 do 60 minuta.

Ispiranje:

Regenerant se tako istiskuje vodom sa malom brzinom protoka, sve dok sloj smole ne sadri
vie tragove regeneranta. Ovo istiskivanje ili etapa sporog pranja prati brza etapa pranja sa velikom
brzinom protoka, do uklanjanja poslednjih tragova regeneranta. Koncentracija zaostalog regeneranta se
meri na kraju operacije i im ovaj padne na odreenu graninu vrednost, poinje sledei ciklus. Kada
se voda demineralizira, meri se provodljivost elektrolita.
10
 ANALIZA VODE

Proraun za projektovanje postrojenja za obradu vode koje koriste jonoizmenjivaku smolu

obuhvata nekoliko obinih srodnih pojmova o sastavu (kompoziciji) sirove vode.
Jedinice: Koncentracija jona se obino meri u ekvivalentima po dm3.
Sledee jedinice se takoe koriste za izraavanje koncentracije jona u vodi.
-
Francuski stepen: 1oF = 0,2 meq/dm3
-
Nemaki stepen: 1oN = 0,357 meq/dm3
(koji odgovara 10mg CaO/dm3)
Tako su kapaciteti smola internacionalno izraeni u ekvivalentima po dm3, a u Sjedinjenim
dravama vrednosti kapaciteta su ire date u kilogramima, gde je 1kg CaCO3/kubnoj stopi odgovara
0,0458eq/dm3.

Sastav vode

Za jonoizmenjivaki proraun mora biti poznat taan sastav rastvora koji se obrauje.
Ukupna koncentracija svih anjona i katjona u rastvoru je poznata kao ukupno rastvorene vrste
materije. Joni koji se normalno susreu u obradi vode su katjoni Na+, Ca2+, Mg2+ i anjoni OH-, CO32-,
HCO3-, Cl-, NO3-, SO42-. I drugi joni mogu biti ovde kao na primer K+, NH4+, MN2+, Fe2+ ali njihova
koncentracija u prirodnoj vodi je obino vrlo mala. Za jonsku ravnoteu, ukupne koncentracije katjona
i anjona, izmerene kao ekvivalenti po dm 3, moraju biti jednaki. Oba jona Ca 2+ i Mg2+ (i eventualno
MN2+ i Fe2+) su klasifikovani kao joni koji prouzrokuju tvrdou vode i njihove koncentracije daju
ukupnu tvrdou (UT) merenu u mili ekvivalentima po dm3. U omekanoj vodi Ca2+ i Mg2+ su
zamenjeni sa Na+.
Joni hlorida, nitrata, sulfata su grupisani zajedno i njohova ukupna koncentracija je nazvana
EKVIVALENT MINERLANE KISELOSTI (EMA) ili slobodne mineralne kiselosti (FMA) posle
katjonske izmene. Ukupna koncentracija OH-, CO32- i HCO3- jona izmerena u ekvivalentima po dm 3
daje ukupni alkalitet. Ovo se esto odnosi na m-alkalitet ili m-vrednost (alkalitet uz metiloran):

TAlk. = m = HCO3- + CO32- + OH-

Kada UT prekorai ukupni alkalitet (TAlk.) razlika (UT TAlk.) se naziva stalna tvrdoa, a
ukupni alkalitet je poznat kao prolazna (ili bikarbonatna) tvrdoa. Kada je UT nia nego ukupni
alkalitet, egzistira samo prolazna tvrdoa (nema stalne tvrdoe). Za vodu sa alkalnom pH-vrednou,
kaustini alkalitet obino se opisuje kao p-alkalitet ili p-vrednost (alkalitet uz fenolftalein) i meri se
odvojeno.
Prolazna
Katjoni Anjoni
ukupna tvrdoa

tvrdoa
HCO3-
Ca2+ Mg2+ Mogue TAlk
OH- i CO32-
Stalna tvrdoa
Cl-

NO3- EMA
Na+
SO42-

SiO2 Mogue slob. CO2

Organske kis.

Slika: Sastav vode

11
Karbonatna ravnotea

p vrednost obuhvata sve anjone sa pK 8,3 praktino OH- jone i aritmetiku vrednost jednaku
polovini ikupnih karbonata, poto se CO32- najpre neutralizira do HCO3- koji sam ima pK samo 6,7:

p = [OH-] + [CO32-]/2

U sistemu demineralizacije gde je prvi korak obino katjonska izmena, joni p-alkaliteta ne
mogu da se uzmu u obzir u anjonskoj izmenjivakoj ravnotei, poto su oni neutralizovani sa H +
jonima koji su istisnuti u katjonskom izmenjivakom delu procesa:

OH- + H+ H2O
CO32- + 2H+ CO2 + H2O

gde se CO2 odvaja od jako bazne smole kao monovalntni bikarbonat ali moraju biti regenerisane kao
dvovalentne vrste:

RHCO3 + 2NaOH ROH + Na2CO3 + H2O

Poto u nizu OH-, CO32- i HCO3- i CO2 samo dve susedne vrste mogu koegzistirati u vodi sirova
voda ne sari slobodan CO2 kada je p pozitivan. Koliina organskih materija prisutnih u sirovoj vodi
treba biti uzeta u obzir na strani anjona poto su one kiselog karaktera.

12
 DEJONIZOVANA VODA I PROIZVODNJA DEJONIZOVANE VODE

Dejonizacija je proces u kome se smanjuje provodljivost (poveava otpornost) vode i to je

osnovni razlog zbog koga je dejonizacija reklativni nain proizvodnje PW vode.
Dejonizacija moe biti ostvarena na vie naina:
-
destilacijom
-
jonskom izmenom reversnom osmozom
ali ne moe biti ostvarena ultrafiltracijom.

Proizvodnja dejonizovane vode

Proizvodnja fluida PW u Hemofarmu obavlja se sa dve linije za dejonizaciju pitke (gradske)

vode (HPV1 i HPV2) na principu jonske izmene neophodnog kapaciteta i mogunou kontinualnog
rada. Linija HPV1 je prikazana na slici 1. Uobiajeni hemijski sastav gradske vode od koje se polazi u
proizvodnji dejonizovane vode je prikazan u tabeli 2. a cilj proizvodnje je dobijanje kvaliteta PW koji
je postavljen u prethodnom odeljku.

ema: Tehnoloka ema linije sa degazatorom

13
 Tabela 2: Rezultati hemijske analize vode uzorkovane sa raznih taaka na HPV-u

Postavljeni sistem prerade vode jonskom izmenom zahteva odgovarajui kvalitet napjne vode
koja mora biti osloboena hlora i mora imati nizak sadraj organskih materija, pa je stoga neophodno
svesti gradsku vodu na zahtevani nivo odgovarajuim pretretmanom. U naem sistemu taj pretretman
vode za obe linije HPV1 i HPV2 se obavlja na istim ureajima:
1. Mehanikom filteru (0,45m) koji se upotrebljava za uklanjanje veih estica i
mikrobioloke kontaminacije.
2. Organskom skavenderu koji sadri makroporozne smole koje vezuju organske molekule i
na taj nain ih uklanja.
3. Kolona sa aktivnim ugljem koja ukljanja hlor i ugljovodonike male molekulske mase (kao
huminsku kiselinu), pa predstavljaju sredinu koja je bogata hranom za bakterije.
Mikroorganizmi koij su izolovani iz kolona sa aktivnim ugljem su prvenstveno gram
negativne bakterije: Artherobacter sp, Acinetobacter, Pseudomonas... Mere koje se mogu
sprovoditi u cilju prevencije mikrobioloke kontaminacije su uobiajena ispiranja sa
hlorisanom vodom, sanitizacija toplom vodom i kontinualna cirkulacija preko UV lampi.
4. Mehanikom filteru (0,45m) koji se upotrebljava za uklanjanje veih estica i
mikrobioloke kontaminacije.
Mora se istai da filteri iskljuivo zadravaju bakterije ne ubijajui ih. Kao takvi filteri se teko
mogu kvalitetno odravati i predstavljaju izvor bogat VIABLE bakterijama koje pod odgovarajuim
uslovima mogu da se razvijaju i rastu u filteru. Uginuli mikroorganizmi zaostaju na filterskom uloku i
poinju da oslobaaju endotoksin u vodu koja prolazi kroz filter. Zbog ovoga filteri koji se
upotrebljavaju za pretretman napojne vode se moraju redovno odravati da bi se spreilo eventualno
zapuavanje pora filtera. Razlika pritiska ispod i iza filtera mora se meriti kao indikator performansi
filtera i ukoliko ova razlika poraste i pone da postavlja otpor proticanju vode mora doi do promene
filterskog uloka. Filteri zahtevaju redovna ispiranja sa hlorisanom vodom ili sanitizaciju sa toplom
vodom (90oC). Ovo moe biti komplikovano sa kontinualnom cirkulacijom preko UV lampi za
odravanje niskog nivoa mikrobioloke kontaminacije.
Ipak treba istai da filtere u sistemima za dobijanje dejonizovane vode treba izbegavati gde god
je to mogue jer mogu predstavljati osnovu za neke vee probleme. U sistemima za WFI filtere nikad
ne bi trebalo upotrebljavati.
Gradska voda koja se koristi za proizvodnju PW na ulazu u sistem ima pritisak od 0,3 bara do
0,4 bara. Ponekad gradska voda je puna mulja zbog ega se moe opteretiti mehaniki filter u fazi
pretretmana gradske vode i dovesti do njihovog zapuavanja. tada je neophodno izvriti njihovu
zamenu.
Posle pretretmana vode voda dolazi u degazator na HPV1 gde se vri uklanjanje ugljend-
dioksida, a na liniji HPV2 voda direktno odlazi na jonsku izmenu.
14
 Jonska izmena je proces koji se obavlja u kolonama sa smolama kroz koje se voda filtrira i one
moraju biti paljivo koriene zbog njihove podobnosti da podre mikrobioloki rast. Smole su
podeljene u dve kategorije:
1. na one koje uklanjaju katjone (metalne jone) katjonski izmenjivai
2. na one koje uklanjaju anjone (hloride, nitrate, sulfate) anjonski izmenjivai
Povezivanje jonskih izmenjivaa je redno pri emu se uvek katjonski izmenjiva postvalja prvi.
Zbog toga se moe rei da je dejonizacija dvostepeni proces. Ovaj proces dejonizacije ima
provodljivost reda veliine 2-5 S na 25oC i ova vrednost ne zadovoljava standarde koji se postavljaju
pred PW, pa je neophodno izvriti dopunsku obradu poliranje vode u cilju smanjenja provodljivosti.
Poliranje se vri preko meanog jonskog izmenjivaa u koloni gde se nalaze katjonska i anjonska
smola. Meani izmenjivai se danas manje koriste jer nemaju mogunost da obave regeneraciju u toku
procesa. Uobiajena alternativa je regenerabilna katjonska kolona koja je prikazana na slici 2. Ova
regeneracija je znatno efikasnija u uklanjanju jona natrijuma iz dvostepenog izmenjivakog procesa da
bi se dobio eljeni nivo provodljivosti.
Ovakav nain poliranja zahteva dejonizovanu vodu za regeneraciju odgovarajui pretretman
vode za zatitu smole u koloni za uklanjanje TOC (ukupni organski ugljenik). Takoe ovakva jonska
izmena mora biti deo sistema koji e suzbiti mikrobioloki rast.
Ulaz vode

Katjonski Anjonski Katjonski

izmenjiva izmenjiva polier

Izlaz vode

Slika 2. Regenerabilna katjonska kolona

15
 EKSPERIMENTALNI DEO

Analiza vode

I Moja voda
II Gradska voda
III Povrinska bunarska voda sa pristave

1. Merenje pH
Postupak:
Uzeli smo 50ml vode za analizu u asi od 100cm 3. Ukljuili smo pH-metar multilab 540
(WTW) i izvrili smo pre merenja kalibraciju pH-metra uz pomo pufera ija je vrednost 4,00 i pufera
7,00. Kada je zavrena kalibracija pristupili smo pH-metru tako to smo elektrodu uronili direktno u
vodu uz stalno meanje pomou magnetne mealice.

Rezultati:
I Moja voda
pH=6,65
II Gradska voda
pH=7,40
III Povrinska bunarska voda sa pristave
pH=7,14

2. Odreivanje hlorida u vodi

Postupak:
Odpepitirali smo 100ml uzorka vode u titracionu posudu, dodali smo 1ml koncentrovane HNO 3
i titrovali sa AgNO3 do zavrne take.

Rezultati:
I Moja voda
EP1=1,226ml
0,01M AgNO3
l=8,85mg/l Cl-
II Gradska voda
EP2=2,050ml
0,01M AgNO3
l=14,81mg/l Cl-
III Povrinska bunarska voda sa pristave
l=22,48mg/l Cl-
uzorak nema zavrnu taku titracije

3. p i m alkalitet vode (karbonatska i bikarbonatska tvrdoa vode)

Postupak:
Izvrili smo kalibraciju pH elektrode, zatim smo u titracionu posudu odpepitirali 100ml uzorka
vode, uronili pH elektrodu, ukljuili magnetnu mealicu, izmerili pH uzorka i zapoeli titraciju.
Ukoliko je pH uzorka vode manji od 8,2 nemamo p alkalitet i vrimo samo m alkalitet.

16
Rezultati:

I Moja voda
p alkalitet=0
m alkalitet=2,21mmol/dm3
utroak HCl=2,211dm3
koncentracija HCl=1mol/dm3
II Gradska voda
p alkalitet=0
m alkalitet=5,91mmol/dm3
utroak HCl=5,909dm3
koncentracija HCl=1mol/dm3
III Povrinska bunarska voda sa pristave
p alkalitet=0
m alkalitet=7,20mmol/dm3
utroak HCl=7,190dm3
koncentracija HCl=1mol/dm3
4. P.T
Postupak:
Provodljivost se meri na aparatu za merenje provodljivosti LF 538 uz pomo elektrode WTW
tetra CON 325 koja u sebi ima ugraenu tetra sondu za oitavanje (T) vode. Izmerena vrednost
provodljivosti bie korigovana na temperaturi od 20oC.

Rezultati:

I Moja voda
280S/cm na 24,9 oC
II Gradska voda
369S/cm na 20,4 oC
III Povrinska bunarska voda sa pristave
918S/cm na 20,2 oC

I Moja voda
H1=280S/cm . 0,899
H1=251,72S/cm

II Gradska voda
H2=569S/cm . 0,991
H2=563,87S/cm

III Povrinska bunarska voda sa pristave

H3=918S/cm
H3=914,33S/cm

17
 ZAKLJUAK

Voda ima veoma vanu ulogu i u industriji, upotrebljava se za veinu tehnolokih procesa. U
prirodi se mogu nai: atmosferska, povrinska i podzemna voda.
Dejonizacija je proces u kome se smanjuje provodljivost vode. Jonska izmena je proces koji se
obavlja u kolonama sa smolama kroz koje se voda filtrira.

18
 LITERTURA

1. Jonska izmena (principi i primena), Radoslav S. Maksimovi

2. Primena jonskih izmenjivaa, V. Kora
3. Praktikum tehnologije neorganskih hemijskih proizvoda, prof. Slobodan Isakov
4. Osnovne tehnlogije vode i otpadnih voda, S. Gadjea

19