W. W.

Prescott
SPASITELJ SVETA & POBEDA U HRISTU

www.najvaznijevesti.com
 W. W Prescott
SPASITELJ SVETA & POBEDA U HRISTU

Naslov originala:
THE SAVIOUR OF THE WORLD & VICTORY IN CHRIST
By William Warren Prescott

Izdava:
Branko uri

Prevod sa engleskog:
Spasitelj sveta Suzana Stojanovski
Pobeda u Hristu Boidar Lazi; lektura: Suzana Stojanovski

Pesme prepevao:
Zvonimir Kosti Palanski

tampa:
Apollo Graphic Production Beograd

Tira 50 primeraka

Prvo izdanje, Beograd, 2017.

Elektronska verzija knjige Spasitelj sveta & Pobeda u Hristu

besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite
da kupite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:

dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
 William W. Prescott

SPASITELJ SVETA
&
POBEDA U HRISTU

Beograd, 2017
 SADRAJ

I DEO SPASITELJ SVETA

Posveenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1. Stvarnost hrianstva . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. Veni Boji Sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3. Bogoovek Hristos Isus . . . . . . . . . . . . . . . . 24
4. Linost jevanelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
5. Greh i Spasitelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
6. Mesto koje se zove Golgota . . . . . . . . . . . . . . 43
7. Pomireni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
8. Dobijanje kljueva smrti . . . . . . . . . . . . . . . . 59
9. Prisutni Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
10. Savez blagodati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
11. Milostivi i verni Prvosvetenik . . . . . . . . . . . 77
12. Na Svetenik na prestolu . . . . . . . . . . . . . . 83
13. Jevanelje o danu od odmora . . . . . . . . . . . . 89
14. elja zadovoljnog Isusa . . . . . . . . . . . . . . . . 95
15. Dovretak jevanelja . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

II DEO POBEDA U HRISTU

Pobeda u Hristu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

 William W. Prescott

SPASITELJ
SVETA

I DEO
 POSVEENJE
Slava krsta

Jedno si s Ocem od venih vremena,

Ti, to si bez premca, Boji Sine,
Ja bih da Te poznam kao sebe samog,
Neka Tvoja ljubav i kroz mene sine.

Predajem sada sve svoje Tebi,

Neka me nita u tome ne sprei,
Nek moja predaja potpuna bude,
Odmori mi duu u svojoj Rei.

Ti si se zakleo samim sobom,

I krv je peat zaveta tvoga,
A tvoja zakletva uzdanje moje,
Veiti Sine ivoga Boga.
C. P. Bollman
 1. STVARNOST HRIANSTVA
Kada je moja dua uznemirena i sklon sam tome da budem poti-
ten oseajem krivice zbog greha, tada se, sa velikom enjom za ute-
hom, okreem se Onome koji je rekao da je doao da potrai i spase
ono to je izgubljeno (Luka 19,10 kombinacija prevoda SSP1-Ka-
radi). I pod takvim okolnostima pronalazim obnovljenu hrabrost i
sigurnost u razmiljanju o uzvienom karakteru i veliini moi Onoga
koji mi nudi sebe kao mog Spasitelja. Sa nadom da ono to je meni od
pomoi moe i drugima doneti novu nadu, prelazim na neke od ude-
snih stvari koje su otkrivene, a tiu se Spasitelja sveta.
Isus iz Nazareta je stvarnost hrianstva; ali kada ovo kaem, mi-
slim na pravog Isusa, Bojeg Sina, koji je vodea figura (glavna, vodea
linost prim. izdavaa) celog Svetog Pisma. U nemonom Isusu, kako
nam Ga prikazuju mnogi uitelji ovog savremenog doba, ne nalazim
Spasitelja koji zahteva moju posveenost celim srcem. Jedno je diviti se
savrenom karakteru, a sasvim drugo pronai linost koju emo rado
prihvatiti kao apsolutnog Gospodara naih ivota, sa punim povere-
njem u Njegovu sposobnost i spremnost da zadovolji najdublju enju
nae due za nebeskim iskustvom. Taj Isus sa kojim su se udruila oda-
brana dvanaestorica; taj Isus koga je Petar, na dan Pedesetnice, objavio
i kao Gospoda i kao Hrista (Dela 2,36); taj Isus koji se otkrio iz slave
i u slavi na putu za Damask i koga je Pavle posle propovedao kao ra-
zapetog i vaskrslog Spasitelja (1. Korinanima 1,23); i taj Isus koji je
ivom silom bio i temelj (1. Korinanima 3,11) i graditelj (Matej 16,18)
hrianske crkve kroz sve vekove, jeste isti Isus dananjice. Moderni
filozofi mogu pokuavati da objasne sadanji poredak stvari bez Njega;
moderni psiholozi mogu traiti objanjenje za sva naa duhovna isku-
stva nezavisno od Njega; a moderni racionalisti mogu dati sve od sebe
da Ga svedu na obinu bezlinu silu; ali za one koji ele da Ga prime,
On se i dalje otkriva kao udesni (Isaija 9,6), pobedonosni Izbavitelj
(Rimljanima 11,26) i Gospod slave (1. Korinanima 2,8). On je blago-
sloveni Spasitelj, dostojan oboavanja, kojeg elim da uzdignem kao

1 SSP Savremeni srpski prevod

11
Spasitelj sveta

jedinu nadu sveta u grehu. On je moj Spasitelj i moje srce se raduje u

Njemu.
Svedoanstvo etvorice jevanelista utvruje, van svake razumne
sumnje, da je Isus iz Nazareta bio prava istorijska linost. Oni nisu pi-
sali uobiajenu biografiju i nisu idealizovali Onoga kojim se bave, ve
su, na jednostavan i direktan nain, koji zahteva poverenje, predstavili
izvetaj o takvim Isusovim reima i delima koji obezbeuju vrst te-
melj za veru u Njega i kao Bojeg Sina i kao Sina oveijeg, Spasitelja
sveta. Dok itamo njihove tekstove, mi posmatramo oveka iz Galileje
bez vidljivog oreola na glavi, ali ipak kao svetlost sveta (Jovan 8,12),
kako hoda pred nama u svoj sili blagodati i slave pravi ovek i pravi
objavitelj Boga (Matej 11,27).
Od sutinskog je znaaja za istinsko hriansko iskustvo da ostva-
rimo linu veru u istorijskog Isusa. Dok ivimo sa Njim, od jaslica u
Vitlejemu do krsta na Golgoti, ne ponaajui se kao samodovoljni kri-
tiari, ve kao iskreni posmatrai otvorenog srca, u naim umovima
e se svakako stvoriti neodoljivo uverenje da On nije samo na brat, sa
svim osobinama prave ljudske prirode (Jevrejima 2,11), ve da je On
i vie od oveka, sam veni Boji Sin (Jovan 9,35-37), koji je doao na
ovaj svet, iveo, umro i ustao iz mrtvih, prema venom cilju, da bi bio
Spasitelj sveta (1. Jovanova 4,14). On sam je udo vekova ovek koji
je imao isto telo i krv kao to imamo i mi, a ipak je iveo iznad vlasti
greha (Jovan 8,46).
On je uao u svet na natprirodni nain (Matej 1,18-23), kroz Njega
su injena natprirodna dela (Jovan 5,36) i svoj ivot je predao na nat-
prirodni nain (Matej 27,50); a ipak je dobrovoljno sebe uinio toliko
zavisnim od sile svog Oca, koliko smo mi zavisni od Njega. ujte Ga
kako kae: Ja ne mogu nita initi sam od sebe (Jovan 5,30 Karad-
i) i setite se noi molitve (Luka 6,12) kada je traio i dobio blagodat
podrke.
Pratite Ga kroz Jovanovo jevanelje: sada pretvara vodu u vino (Jo-
van 2:1-11); sada lei plemikog sina, a da nije posetio njegov dom (Jo-
van 4,46-52); sada ozdravlja oveka u banji Vitezdi (Jovan 5,1-9); sada
hrani mnotvo sa pet jemenih hlebova i dve ribe koje je blagoslovio

12
 Stvarnost hrianstva

(Jovan 6,5-13); sada hoda po moru2, da bi doneo olakanje svojim za-

brinutim uenicima (Jovan 6,16-21); sada daje vid oveku koji je bio
roen slep (Jovan 9,1-7); i konano, oivljava Lazara, koji je bio mrtav
etiri dana (Jovan 11,38-44). A ovi znaci su zabeleeni da bismo mi mo-
gli da verujemo da je Isus Hristos, Boji Sin i da bismo, tako verujui,
mogli da imamo ivot u Njegovo ime (Jovan 20,30.31). Meutim, dok
se prikazuju ovi uverljivi dokazi o Njegovom boanstvu, iz istog izveta-
ja je jednako jasno da je On bio ovek meu ljudima, u svemu uinjen
poput svoje brae (Jevrejima 2,17 engleski prevod ASV3).
Ovaj Isus iz Pisma je stvarnost hrianstva. On, koji je Boanstvo,
preuzeo je na sebe nau ljudsku prirodu, da bismo mi, koji smo greni,
mogli da uestvujemo u boanskoj prirodi. Ovo je sama sutina hrian-
stva i ukljuuje lino jedinstvo sa Hristom, kroz prebivajueg Duha. Ali
vaskrsli, uzvieni i proslavljeni Hristos, koji nas sada zastupa u nebeskim
dvorovima i otkriva nam se kao prisutni Spasitelj, jeste istorijski Isus koji
je hodao meu ljudima, pokrivajui svoju boansku prirodu ljudskom i
upravo taj istorijski Isus mora da postane Hristos naeg iskustva.
Naravno da Isusova istorija nije poela onda kada je Re postala
telo i uselila se meu nas (Jovan 1,14), ve u Njegovom zemaljskom
ivotu imamo najjasnije otkrivenje Njegove vene ljubavi, Njegove
spasonosne blagodati4 i Njegove pobedonosne sile. On je otkrio ljubav
2 U Svetom pismu se Galilejsko jezero nekad naziva morem; Videti Matej 15,29
prim. izdavaa
3 ASV American Standard Version
4 Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im.
Nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost
da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi
se mogla izraziti u sledeem: milost predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj
meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne Boije blago-
slove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od
osude u odreenoj meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje
dodatne naklonosti prema nedostojnima pored milosti. Oigledno je da je blagodat
iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima
prevodioci nisu pravili razliku u znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re bla-
godat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa

13
Spasitelj sveta

koja ne uzima sebe u obzir (ne gleda sebe prim. prev.) (1. Korinani-
ma 13,5), blagodat koja donosi spasenje (Titu 2,11) i silu koja spasava
od najeih napada neprijatelja (Matej 4,10.11). I sve to je bilo uinje-
no, ne zbog Njega samog, ve zbog nae koristi. Bog je bio u Hristu i
svet je pomirio sa sobom... Onoga koji nije znao za greh On je uinio
grehom, u nae ime; da bismo mi mogli da postanemo Boja praved-
nost u Njemu (2. Korinanima 5,18-21 ASV).
Ono to elim da naglasim je da nema hrianstva nezavisno od
(bez prim. prev.) istorijskog Isusa i da je stvarnost hrianstva pozna-
ta i postaje iskustvo onda kada istorijski Isus prebiva u naim srcima i
ivi svoj sopstveni ivot sile i pobede u nama (Galatima 2,20). Iz takvog
tumaenja hrianstva, kao to je ovo, proizilazi da je za nae spasenje
od greha potrebno neto vie nego to je ak i najiskreniji pristanak na
pravoverno ispovedanje; neto vie nego to je najstroe pridravanje
forme i obreda, ak i ako su forma i obred propisani od Boga; i neto
vie nego to je najvei napor oveka da oponaa Isusov ivot.

Najvea obmana ljudskog uma u Hristovim danima

bila je da samo pristajanje uz istinu predstavlja pravednost....
Ista opasnost postoji i dalje. Mnogi uzimaju za gotovo da su
hriani, jednostavno zato to se slau sa odreenim teolo-
kim naelima. Meutim, oni nisu sproveli istinu u praktian
ivot.... Ljudi mogu tvrditi da veruju u istinu; ali ako ih to
ne ini iskrenima, ljubaznima, strpljivima, trpeljivima, nebe-
skog uma, onda je to prokletstvo za one koji je imaju, a preko
njihovog uticaja to je prokletstvo i za svet.

Meutim, to nije apstraktna5 istina, istina izraena teolokim

pretpostavkama, ve kao da je istina u Isusu (Efescima 4,21 ASV),

5 Apstraktan (pridev) Zamiljen, koji postoji ili je zamiljen da postoji odvojen

od materijalnih predmeta, misaoni, mislen, koji postoji samo kao pojam (suprotno:
konkretan); teorijski, ist; teak za razumevanje, vii, dubok, dubokomislen; rasejan;
apstraktan broj, mat. neimenovani broj; apstraktna nauka, ista nauka (za razliku od
primenjene); in apstrakto, u optem, samo u mislima, misleno (suprotno: in konkre-
to) prim. izdavaa

14
 Stvarnost hrianstva

istina koja je personalizovana, koja je na taj nain sila u ivotu i poka-

zuje se u hrianskom ponaanju. Onaj koji je objavio Ja sam... istina
(Jovan 14,6) mora biti istina i u nama. I to je stvarnost hrianstva.
Istorijski Isus je postao Isus iskustva kada je izaao iz groba, nakon
to je jednom umro grehu, uzneo se na visinu u pravom, a ipak du-
hovnom telu i onda se vratio u linosti Svetog Duha, Uteitelja, da bi u
vernicima uinio delotvornim ono to je uinio za njih. Tako je Isus iz
Nazareta postao Hristos u vama, nada slave (Koloanima 1,27 Ka-
radi). I apsolutno je tano da ako ko nema Duha Hristova, taj nije
njegov (Rimljanima 8,9 Dimitrije Stefanovi). Bez mene, objavio
je, ne moete initi nita (Jovan 15,5 Karadi).
Iz toga, onda, sledi da je tajna svih uspeha u hrianskom iskustvu
odravanje ivotnog jedinstva sa Hristom, Spasiteljem sveta, stvarnog
jedinstva Duha sa duhom i ivota sa ivotom, koje ukljuuje takvo
poistoveivanje nae volje sa Njegovom, da moe initi u nama da
hoete i inite.

Kada je Hristos uzeo ovekovu prirodu na sebe, po-

vezao je ljudski rod sa sobom vezom ljubavi koju nikakva
sila, osim izbora samog oveka, ne moe da raskine. Sotona
e nam stalno podmetati svoje mamce, da bi nas naveo da
raskinemo tu vezu, da izaberemo da se odvojimo od Hrista.
Upravo tu treba da straarimo, da se trudimo, da se molimo
da nas nita ne navede da izaberemo drugog gospodara; jer
smo uvek slobodni da to uinimo. Ali neka nae oi budu
usmerene na Hrista i On e nas sauvati. Gledajui Isusa, mi
smo sigurni.

Cilj ove knjige je da, to je jednostavnije i jasnije mogue, razvije

neke karakteristike hrianstva Svetog pisma u ovde navedenim redo-
vima, da sauva svakog itaoca da ne bude obmanut nekom filozofijom
koja nas liava pravog Hrista, zamenjujui Ga Hristom evolucije, i da
uspostavi trajno poverenje u veru koja je jednom zauvek predana sve-
tima (Juda 3 arni). Ja nisam ni modernista ni fundamentalista, u

15
Spasitelj sveta

smislu u kom se ovi termini uobiajeno koriste, jer postoje neka uenja
koja svako od njih zastupa, a koja ja ne mogu da prihvatim kao biblij-
ska, ve sam ponizni vernik u Boga Oca, Boga Sina i Boga Svetog Duha
i u veliko spasenje koje su ova tri lica/osobe boanstva obezbedile za
sve koji e ga primiti. Ukoliko e itanje ove knjige i drugima donositi
sve vei oseaj stvarnosti hrianstva, kao to je njeno pisanje donelo
meni, imau oseaj da moj posao nije bio uzaludan. Neka naa srca
gore u nama, kako Duh istine bude otvarao nae umove do punijeg i
linijeg razumevanja Pisma.

16
 2. VENI BOJI SIN
Najpre moram da naglasim osnovnu injenicu da osoba koja se
zove Isus iz Nazareta nije zapoela svoje postojanje (ivot prim. prev.)
onda kada je roena u Vitlejemu, kao to nije zavrila svoje postojanje
onda kada je prikovana na krst, na Golgoti. Kada bi On bio samo o-
vek koji je poeo i zavrio svoj ivot upravo onako kako ja to inim, ja
ne bih mogao da imam bezuslovno poverenje da On ima ikakvu veu
mo nego to imam ja i stoga bih se ustruavao da Mu se bezrezervno
predam. Moda u biti voljan da prihvatim takvu pomo poto sam,
putem iskustva, naao da je On u stanju da je prui, ali kako bih mogao
da verujem da bi On mogao potpuno da me spase od neprijatelja moje
due koji je dokazao da je jai od mene? Siguran sam da bih esto bio
preplavljen sumnjom i strahom da li je Isus iz Nazareta samo ljudsko
bie, iako bi [onda] bio vrhunsko ostvarenje onog najvieg i najboljeg
u ljudskom rodu. Potreban mi je Spasitelj koji moe da ostvari vie od
ljudske moi.
Meutim, ne moram da ispitujem nita u vezi sa ovim pitanjem.
Prihvatam Njegovu sopstvenu izjavu o Njegovom venom postojanju,
izreenu ovim jednostavnim, ali udesnim reima: Pre nego to se
Avraam rodio, Ja jesam! (Jovan 8,58 SSP). Svako ko nije upoznat,
kao to su Jevreji bili, sa Spisima tog vremena, koje sada oznaavamo
kao Stari zavet, moda nee odmah shvatiti puno znaenje ove Isusove
tvrdnje o prapostojanju i moda e biti zauen kada sazna da je Onaj
koji je priao sa Jevrejima bio ista ona osoba koja je priala i sa Mojsi-
jem u grmu. Moe da bude od koristi ako ponovo pregledamo zapis o
ovom iskustvu Bojeg oveka, kako je dat u 2. Mojsijevoj:

Pred njim se pojavio aneo Jahvin1 u plamenu vatre

usred grma; i pogledao je i, gle, grm je goreo u vatri, a nije iz-
goreo. I Mojsije je rekao: Sada u se okrenuti i pogledati ovaj
veliki prizor, zato grm ne sagoreva. A kada je Jahve (Gos-

1 Jahve (ili Jehova) je vlastito ime Boga koje se u Bibliji spominje najvie puta oko
7000 puta u Starom zavetu prim. prev.

17
Spasitelj sveta

pod Daniiev prevod) video da se on okrenuo da pogleda,

Bog ga je pozvao iz grma i rekao.... Ja sam Bog tvoga oca,
Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev... Zato doi sada i
poslau te faraonu, da bi mogao da izvede moj narod, decu
Izraela, iz Egipta (2. Mojsijeva 3,2-10 eng. prevod ASV).

Mojsije je oklevao da preduzme takav poduhvat i rekao je: Kada

doem sinovima Izraela i kaem im: Bog vaih otaca me je poslao
vama; a oni mi kau: kako se On zove, ta da im kaem? (2. Mojsijeva
3,13). Odgovor na to pitanje bi trebalo da bude direktno povezan sa
reima koje je Isus uputio Jevrejima: Tako e rei sinovima Izraela:
JA SAM me je poslao vama. I jo je Bog rekao Mojsiju: Tako e rei
sinovima Izraela: Jahve, Bog vaih otaca, Bog Avramov, Bog Isakov i
Bog Jakovljev, poslao me je vama; to je moje ime doveka i to je moj
spomen za sve generacije (2. Mojsijeva 3,14.15 ASV). Razmiljajui
o tome to je ovde izdvojeno iz izvetaja, najpre uzmimo u obzir to
da se na poetku izvetaja naizmenino koriste rei Aneo Jahvin,
Jahve i Bog. Sva tri izraza se primenjuju na istu osobu za koju se
izjavljuje da je Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. Onda zapa-
zite dalje da izjava JA SAM me je poslao vama znai Jahve... poslao
me je vama. U zakljuku nam je jasno potvreno da je JA SAM Jahve,
Bog Avramov. Dakle, kada je Isus Jevrejima objavio da je On JA SAM,
On je otkrio sebe kao Jahvu iz Starog zaveta, Boga Avramovog, koji se
pokazao u ljudskom telu. Ovo je sasvim u skladu sa imenom za koje je
prorok Isaija najavio da e biti dato sinu roenom od device, a koje je,
posredstvom Nadahnua, primenjeno na Isusa iz Nazareta; Nazvae
Ga Emanuilo; a to u prevodu znai Bog s nama (Matej 1,23 ASV).
Meutim, injenica da je Isus iz Novog zaveta zapravo Jahve iz
Starog zaveta, ne sme da se shvati kao iskljuivanje Oca niti kao po-
ricanje Boanstva Otac, Sin i Sveti Duh. Poto konano ne moe da
shvati beskonano, bilo bi uzaludno pokuavati analizirati Boanstvo
ili porediti savreno jedinstvo Oca, Sina i Svetog Duha sa trijumvira-
tom2 ljudi ili, ak, anela. Takoe, ne smemo da razmiljamo o tri razli-

2 Trijumvirat latinski izraz za vladavinu tri osobe prim. prev.

18
 Veni Boji Sin

ita lica Boanstva kao o predmetu bilo kakvih ograniavanja kojima

su ljudi podloni. Spasitelj je rekao Nikodimu: Niko se nije popeo na
nebo osim Onaj koji sie s neba, Sin ovjeiji koji je na nebu (Jovan
3,13 Sinod SPC).
Boanska Re je postala telo, bila je podlona ogranienjima ljud-
ske prirode i kao ovek je bila upravo tako zavisna od Oca, kao to smo
mi zavisni od Nje; pa ipak, kao boansko Bie, jo uvek je bila jedno
sa Ocem na Nebu, kao to je objavljeno u Jovanu 17,23. Da verujemo
u to moramo, ali da objasnimo ili, ak, da potpuno shvatimo ne
moemo; i sve dok to ne budemo mogli, trebalo bi da stupamo sa puno
potovanja, dok prilazimo toj temi bia i prirode trojedinog Boga.
Ovo poistoveivanje Isusa iz Nazareta sa Jahvom iz Starog zaveta
otvara plodno polje za prouavanje i ohrabrenje. Bilo bi nemogue po-
kriti tu oblast u granicama ovog poglavlja. Mogu samo da nagovestim,
na jedan uopten nain i sa nekoliko ilustracija, ta to znai za nas i da
skrenem panju na vrsto tlo koje to obezbeuje za potpuno poverenje
u Isusa, venog Sina, kao Spasitelja.
Kada smo u iskuenju da sumnjamo u Isusovu mo da nas spase
od greha i od greenja, moemo da se prisetimo da je On, kao Jahve,
oslobodio svoj narod iz egipatskog ropstva i uveo ih u Obeanu zemlju.
Evo Njegovih rei Mojsiju:

Zato reci sinovima Izraela: Ja sam Jahve i ja u vas izve-

sti ispod egipatskog bremena i oslobodiu vas iz njihovog
ropstva i izbaviu vas ispruenom rukom i velikim sudovima;
i uzeu vas da mi budete narod i ja u vam biti Bog; i znaete
da sam ja Jahve , va Bog, koji vas izvodi ispod egipatskog
bremena. I uveu vas u zemlju za koju sam se zakleo da u
je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i dau vam je u nasledstvo; Ja
sam Jahve (2. Mojsijeva 6,6-8 ASV).

Nemojte prevideti ono to se nagovetava ovim tekstom, da sila

koja je obeana za osloboenje sinova Izraela iz egipatskog ropstva,
jeste sila krsta, jer kada je Jahve svom narodu poslao uverenje da e ih

19
Spasitelj sveta

osloboditi ispruenom rukom, On je jasno nagovestio svoj spasitelj-

ski in kada je Njegova ruka, kao ruka Sina oveijeg, bila ispruena na
krstu radi osloboenja ljudske porodice. Da je Njegova smrt na krstu
nama donela osloboenje, jasno je izraeno ovim reima:

Poto su deca zajedniari u telu i krvi, tako je i On sam,

na isti nain, uestvovao u tome; da bi kroz smrt mogao da
obesnai onoga koji ima vlast nad smru, odnosno, avola; i
da bi mogao da oslobodi sve one koji su, kroz strah od smrti,
itavog svog ivota potinjeni ropstvu (Jevrejima 2,14.15
ASV).

Ova veza izmeu ispruene ruke i smrti na krstu je jasno otkrive-

na u izjavi koju je Isus uputio Petru, nakon svog sopstvenog raspea:
Zaista, zaista, kaem ti, kad si bio mlai, opasivao si se sam i
iao si kuda si hteo; no kad ostari, rairie svoje ruke, pa ete drugi
opasati i odvesti kuda nee. A ovo je rekao, nagovetavajui kakvom
e smru proslaviti Boga (Jovan 21,18.19 arni). Istorija svedoi da
je Petar, kao i njegov Gospod, bio razapet, a ispruena ruka se tumai
kao da oznaava krst.
Meutim, moramo posebno da obratimo panju na udesnu silu
koja je pratila oslobaanje sinova Izraela iz Egipta. Tu su bile nesree,
svaka od njih je bila manifestacija Jahvine moi. Tu je bio prolaz kroz
Crveno more, kada su deca Izraela ila posred mora do suve zemlje;
a voda im je bila kao zid s desne strane i s leve strane (2. Mojsijeva
14,22 ASV), ali voda se vratila i pokrila koije i konjanike, ak svu
faraonovu vojsku koja je ula za njima u more (2. Mojsijeva 14,28). Tu
je bio spasonosni in, kao to je navedeno u pesmi koja je posle pevana:
Svojom ljubavlju i dobrotom vodi narod koji si iskupio (2. Mojsijeva
15,13). Tu je bila i mana, kojom je snabdevano veliko mnotvo, dok su
putovali kroz pustinju istinito proroanstvo o Onome koji je rekao:
Ja sam ivi hleb koji je siao sa Neba (Jovan 6,51 arni). Bila je
tu i voda iz stene, ije znaenje je ovako navedeno: Pili su iz duhovne
stene koja ih je pratila, a ta stena je bio Hristos (1. Korinanima 10,4

20
 Veni Boji Sin

SSP). Tu su bili sukobi sa njihovim neprijateljima, u vezi sa im je

Mojsije rekao narodu: Ne plaite se i ne bojte ih se. Jahve, va Bog, koji
ide pred vama, borie se za vas, u skladu sa svim onim to je uinio za
vas u Egiptu pred vaim oima (5. Mojsijeva 1,29.30 ASV).
U svim ovim sluajevima, i u mnogim drugim, Jahve je otkrivao
veliinu svoje moi da spase svoj narod, a ova iskustva su zapisana da
bi nas ohrabrila da se uzdamo u istu osobu, Jahvu-Isusa, koji se otkrio
u telu da bi nas oslobodio iz ropstva greha. Kad me je strah, jer se u
Tebe uzdam (Psalam 56,3 Danii). Ne, radije u rei: Gle, Bog je
moje spasenje; uzdau se i neu se bojati, jer je Jahve, upravo Jahve,
moja snaga i pesma; i On je postao moje spasenje (Isaija 12,2 ASV).
Kada se osvrnem na izvetaj o delima Isusa iz Nazareta, kako su
nam data u etiri jevanelja, nalazim da su dela, koja se pripisuju Nje-
mu, istog karaktera kao i ona koja je, prema svedoanstvu Starog zave-
ta, uinio Jahve. Na poetku svoje slube, On je u sinagogi u Nazaretu
itao iz Isaijinog proroanstva: Poslao me je da javim zarobljenima
da e se otpustiti i slepima da e progledati, da otpustim potlaene
(Luka 4,18 D. Stefanovi); a zatim je tvrdio da je ovo proroanstvo
predskazanje Njegove sopstvene misije. Danas se, rekao je, ispuni
ovo Pismo u uima vaim (Luka 4,21 Sinod SPC). Kasnije u svojoj
slubi, kada je Jovan Krstitelj poslao glasnike da pitaju: Jesi li ti onaj
koji treba da doe, ili da ekamo drugoga?, Isus je poslao odgovor:
Idite i javite Jovanu ta sluate i gledate: slepima se vraa vid i hromi
hodaju, gubavi se iste i gluvi uju, mrtvi ustaju (Matej 11,3-5 ar-
ni). Pozivajui se na udesna dela koja su videli da On izvodi, dvojica
uenika na putu za Emaus oznaili su Ga kao Isusa Nazareanina, koji
je bio prorok, silan u delu i rei pred Bogom i svim narodom (Luka
24,19 D. Stefanovi). Tako je, svojim delima moi, Isus iz Nazareta
otkrio da je, kao i u stara vremena, Gospod pohodio sinove Izrailjeve
(2. Mojsijeva 4,31 Danii) i da je Knez mira bio moni Bog (Bog
silni Danii) (Isaija 9,6 ASV). Zato Ga nazivam sloenicom, Ja-
hve-Isus.
U skladu sa ovim tumaenjem, nalazim da je u Starom zavetu
objavljeno da e Jahve biti Spasitelj i da nema nijednog drugog. Za-

21
Spasitelj sveta

pazite ove izjave: Ja sam Jahve, tvoj Bog, svetac Izraela, tvoj Spasitelj
(Isaija 43,3 ASV); Ja, upravo ja sam Jahve i osim mene nema spasi-
telja (Isaija 43,11 ASV); Ko je to objavio od davnina? Zar nisam ja,
Jahve? Nema osim mene drugog Boga, nema pravednog Boga i Spasi-
telja; nema nijednog osim mene. Pogledajte u mene i spasiete se, svi
krajevi Zemlje, jer sam ja Bog i nema nijednog drugog (Isaija 45,21.22
ASV).
S obzirom na ove jasne objave, prirodno bi trebalo da oekujemo
da u Novom zavetu Isus iz Nazareta bude prepoznat kao Bog Spasitelj,
kao to i jeste. Mogu da ukaem samo na nekoliko takvih sluajeva, ali
oni su dovoljni. Pod nadahnuem Svetog Duha, Marija, Isusova majka,
rekla je: I duh moj se raduje u Bogu, Spasitelju mome (Luka 1,47
Bakoti). Pod istim nadahnuem, apostol Pavle nas savetuje da bi
trebalo da u svemu ukraavamo(ju) nauku Spasitelja naega, Boga...
oekujui blaenu nadu i slavan dolazak velikoga Boga i Spasitelja na-
ega, Isusa Hrista (Titu 2,10-13 arni). U istoj reenici iste ove
poslanice, isti pisac upuuje na Spasitelja naega, Boga i Hrista Isu-
sa, Spasitelja naega (Titu 1,3.4 arni), kombinaciju pojmova koja
je svakako puna znaenja. Takoe, Juda, sluga Isusa Hrista pie o
Bogu, naem Spasitelju (Juda 25 SSP). S obzirom na tako udesnu
objavu koja se odnosi na linost Isusa iz Nazareta, mislim da potpuno
opravdano upuujem na Spasitelja sveta kao na venog Boga i nala-
zim ohrabrenje i sigurnost inei to. Ako je Bog za nas, ko e protiv
nas (Rimljanima 8,31 arni).
U Starom zavetu nam je JA SAM otkriven u svom apsolutnom
boanstvu, ali kada je vena Re, koja je bila sa Bogom i... bila Bog,
postala telo i uselila se meu nas (Jovan 1,1.14 ASV), stvarno ot-
krivenje tog JA SAM darovano nam je u linosti Isusa iz Nazareta koji
je sebe otkrio takvim izjavama kao to su ove: JA SAM hleb ivota
(Jovan 6,48); JA SAM svetlost sveta (Jovan 8,12); JA SAM vrata
(Jovan 10,9); JA SAM dobri pastir (Jovan 10,11); JA SAM vaskr-
senje i ivot (Jovan 11,25); JA SAM put, istina i ivot (Jovan 14,6);
JA SAM pravi okot (Jovan 15,1). Isus iz Nazareta, svojim ivotom,
svojom smru i svojim vaskrsenjem, kao i svojim uenjima, otkrivao

22
 Veni Boji Sin

nam je JA SAM iz Starog zaveta, kao naeg Spasitelja, naeg Otkupitelja

i naeg Prijatelja. A poto nema drugog Spasitelja, sam Isus je izjavio:
Ako ne poverujete da JA (JE)SAM, umreete u svojim gresima (Jo-
van 8,24 SSP). Svakako bi trebalo da, sa veom izvesnou nego ikada
ranije, moemo da kaemo: Bog je nama Bog spasenja (Ovaj je Bog
na Bog Spasitelj Danii) (Psalam 68,20 ASV). Veni Bog je tvoje
utoite, a ispod su vene ruke... Srean si, O, Izraele; ko je kao ti, narod
koji je spasio Jahve! (5. Mojsijeva 33,27-29 ASV)

Kruniimo Gospodara eona,

Venih vremena Vladara,
Pred kojim drhti vasiona,
Uzvienog nebeskog Cara!

Slavimoslono Spasa Hrista,

Onog to za nas ivot dade,
Njegova slava veno blista,
Jer Njega slave mirijade.

23
 3. BOGOOVEK HRISTOS ISUS
Iskreno priznajem da se prihvatam ove teme sa dubokim oseajem
sopstvene nesposobnosti da se na odgovarajui nain nosim s njom.
Kako mogu da rastumaim ovu tajnu o Bogu? Ne mogu da je objasnim
i ne smem pokuavati da to inim. Izjava je tako jednostavna: I Re je
postala telo i nastanila se meu nama (Jovan 1,14 SSP); tajna je tako
ubedljiva: Velika je tajna pobonosti; On koji se javio u telu (1. Timo-
tiju 3,16 ASV). Ali ne mogu da zanemarim tu injenicu. Ne mogu da
se sloim sa onima koji tvrde da je Isus bio ovek, i samo ovek; cvet
ljudskog roda, ali samo cvet, a ne Tvorac. Suoimo se sa nadahnutim
izvetajem i razumom se poklonimo otkrivenju.
Ne mogu da itam etiri jevanelja, direktan izvetaj oevidaca,
a da ne posmatram Isusa kao oveka. On je roen od ene (Galatima
4,4). Bio je obino dete. Kada je odrastao do zrelog doba, pokazao je
karakteristike uobiajene i za druge lanove ljudske porodice. Iskusio
je glad (Matej 4,2), bio mu je potreban san (Matej 8,24), postajao bi
umoran tokom putovanja (Jovan 4,6) i bio je dirnut do suza ljudskom
tugom (Jovan 11,35). Titula koju je primenio na sebe i ni na koga dru-
gog, i koju niko drugi nije primenio na Njega, bila je Sin oveiji
(Matej 8,20). Potpuno nezavisno od bilo kog otkrivenja u pogledu te
teme, izgleda oigledno da je On imao isto telo i krv kao to imam i ja,
a Njegov rodoslov pokazuje da Njegovi preci nisu bili bez mane. Sve
ovo je dovoljno lako da bi se razumelo, ali to nije sve.
Dok postoji jasan i ubedljiv dokaz da je Isus iz Nazareta bio ovek,
pravi lan ljudske porodice, postoji podjednako jasan i ubedljiv dokaz
da je bio i vie od oveka. On, koji je bio Sin oveiji, takoe je bio i
Boji Sin i te dve prirode su bile sjedinjene u jednoj nedeljivoj osobi.
Kakvu osnovu imam za ovakve tvrdnje? Pa ve smo otkrili da je Isus
iz Novog zaveta zapravo Jahve iz Starog zaveta, koji se pokazao u telu,
i ova jednostavna injenica ukazuje na ceo Stari zavet kao dokaz da je
Bog bio u Hristu (2. Korinanima 5,19).
Sin je bio iskljuivi objavitelj Oca, kao to je jasno reeno: I niko,
osim Oca, ne poznaje Sina. I niko ne poznaje Oca, samo Sin i oni ko-

24
 Bogoovek Hristos Isus

jima Sin hoe da ga otkrije (Matej 11,27 SSP). Deluje mi savreno

jasno da su postojala privremena otkrivenja drugog lica Boanstva u
ljudskom obliku, pre nego to je On uzeo telo kao Sin oveiji. Moram
samo da citiram neke od konkretnih sluajeva da bih ovo pokazao,
jednostavno skreui panju na injenicu da je Aneo Jahvin (2.
Mojsijeva 3,2; 4,16 ASV) esto korien da oznai osobu koja se tako
ispoljavala. Oni koji su u odreenoj meri upoznati sa Biblijom mogu
odmah da se sete Avramovog iskustva sa tri oveka, od kojih je jedan
kasnije imenovan kao Jahve (1. Mojsijeva 18,1.2.16.17 ASV). Zatim
postoji sluaj Isusa Navina pred Jerihonom, koji je pogledao i, gle, a
to je ovek stajao pred njim, sa isukanim maem u ruci. I onda itamo
A Jahve je rekao Isusu (Isus Navin 5,15 do 6,2). Kasnije se aneo
Gospodnji javio Manoji i njegovoj eni u ljudskom obliku i bio je pre-
poznat kao ovek, ali kada je upitan za ime, odgovorio je: Zato pita
za moje ime, s obzirom da je Divni? (Sudije 13,3.9.10.17-20 ASV),
prisvajajui isto ime koje je kasnije prorok Isaija primenio na Onog
koji e utvrditi Davidov presto zauvek (Isaija 9,6).
Ima i drugih primera, ali ovi su dovoljni. To su istinita proroan-
stva o trajnom utelovljenju Bojeg Sina i svedoe da je Isus iz Nazareta,
dok je bio pravi ovek, u stvarnosti bio manifestacija u telu Jahve iz
Starog zaveta.

Bog Starog zaveta, Jahve zakona, Psalama i Proroka,

ponovo se pojavljuje i pribliava nam se u Gospodu Hristu:
isti u svakoj svetosti, bez obzira da li je svetost strogosti ili
ljubavi, bez obzira da li je svetost koja objavljuje Njega samog
ili koja uva Njegova prava. Meutim, onda se u Njemu ova
dobrota stavlja pred nas u strogo ljudskom prikazivanju.

Jahve-Isus je takoe Bogoovek.

Ali postavljam pitanje: zato je bilo neophodno da Boji Sin pre-
uzme ljudsku prirodu i ivi meu ljudima? Ima nekoliko razloga: prvo,
umovima pomraenim grehom bilo je nemogue jezikom preneti od-
govarajue otkrivenje Bojeg karaktera i tako je Re postala telo i na-

25
Spasitelj sveta

stanila se meu nas (i videli smo Njegovu slavu, slavu kao jedinorod-
nog od Oca), puna blagodati i istine (Jovan 1,14 ASV). Boga niko
nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naruju Oevom, On Ga
javi (objavi arni) (Jovan 1,18 Karadi). Isus iz Nazareta je tako
potpuno otkrio Oca, da je mogao da kae Filipu: Ko je video mene,
video je Oca (Jovan 14,9 arni). Kako su zavese drevnog svetilita
pokrile slavu Boga koji je prebivao u njemu i tako omoguile grenim
ljudima da priu blie, a da ne budu uniteni, tako je i u Hristu boan-
ska priroda bila zaogrnuta (pokrivena) ljudskom i u Njemu su ljudi
mogli da dou u zajednicu sa Bogom, mogli su da posmatraju Njegov
karakter i mogli su da nau blagoslov.
Osim toga, u Isusu iz Nazareta koji je preuzeo nau prirodu i sau-
estvovao (uzeo udela prim. izdavaa) u naem telu i krvi, data nam je
Boja definicija oveka. On je s pravom nazvan drugi ovek (1. Korin-
anima 15,47 arni). Od Adamovog do Hristovog vremena, ovek je
bio otkriven, ne kao prvobitno stvoren po Bojem obliju, ve kao roen
po Adamovom obliju i po Adamovoj slici (1. Mojsijeva 5,3), nosei obe-
leja greha, i fiziki i duhovno. Kada je Boji Sin postao telo, On je ivim
slovima objavio svetu, tako jednostavno i jasno izraeno, da bi i dete mo-
glo da ita i razume, Boanstvo Boga i ljudskost oveka (boansku priro-
du Boga i ljudsku prirodu oveka prim. prev.). U svom ivotu saoseanja
za druge i posveenosti drugima, On je na jezik ljudskog iskustva preveo
udesnu istinu da je Bog ljubav (1. Jovanova 4,8). Uzvienou svog sa-
vrenstva, a ipak jednostavnou svog odnosa sa obinim narodom koji
Ga je rado sluao, On je stalno otkrivao veliinu istinske poniznosti i po-
niznost istinske veliine. On je proslavio i Boanstvo i ljudskost.
Ne moemo ponoviti previe esto i ne moemo naglasiti previ-
e snano, veliku izjavu koja nam je data preko apostola Pavla, lino
svedoanstvo koje proizilazi iz njegovog sopstvenog iskustva: Istinita
je re i dostojna da je svi prime: Hristos Isus doe na svet da spase
grenike (1. Timotiju 1,15 arni). Kljuna misao tog spasonosnog
dela je zakucana ovim reima: Hristos [je] umro za nae grehe (1.
Korinanima 15,3 arni). Meutim, Bog kao Bog, u svom apso-
lutnom boanstvu, nije mogao da umre i stoga je moralna potreba da

26
 Bogoovek Hristos Isus

bi On, koji je bio sa Bogom (u Boga arni) i..... bio je Bog (Jovan
1,1 ASV), trebalo da uzme telo kako bi mogao da poloi svoj ivot.
Tako je jednostavno uenje nadahnua, kao to itamo: Poto su
deca zajedniari u telu i krvi, tako je i On sam, na isti nain, uzeo ue-
a u tome; da bi kroz smrt mogao da obesnai onoga koji ima vlast
nad smru, odnosno, avola; i da bi mogao da oslobodi sve one koji
su, kroz strah od smrti, itavog svog ivota potinjeni ropstvu... Zato
je bilo potrebno da On u svemu bude uinjen kao Njegova braa. (Je-
vrejima 2,14-17 ASV). Boji Sin je uzeo uee u istom telu i istoj
krvi u kojima i mi imamo udela, da bi kao ovek, Bogoovek, mogao
da poloi svoj ivot i kroz svoju smrt donese osloboenje onima koji se
plae smrti. Kako je Hristova smrt zbog naih greha centralna odlika
dobre vesti, tako je i Njegovo preuzimanje ljudske prirode neminovno
sutinska odlika jevanelja Boje blagodati.
Ovaj isti glavni cilj utelovljenja, kada se pogleda iz drugog ugla,
ovako je izraen: Zato se (po)javio Sin Boiji - da razori (uniti Ba-
koti) dela avolova (1. Jovanova 3,8 arni). A vi znate da se on
pojavio da ukloni (uzme Karadi) grehe (1. Jovanova 3,5 SSP).
Boji Sin koji se, u svom apsolutnom boanstvu, nije mogao videti go-
lim okom, pojavio se u ljudskom telu, da bi kroz svoju smrt mogao da
uniti i avola i njegova dela. Ali moramo zapamtiti da je On bio Boji
Sin pre nego to se pojavio u telu (Galatima 4,4) i da nije prestao da
bude Boji Sin kada je preuzeo ljudsku prirodu (Jovan 9,35-37). Isus
Hristos je isti i jue i danas i doveka (Jevrejima 13,8 arni). Nje-
govo sopstveno svedoanstvo apostolu Jovanu vie od ezdeset godina
nakon svoje smrti i vaskrsenja, ima isti smisao: Ja sam Prvi i Poslednji
i ivi, i bejah mrtav, i vidi iv sam u sve vekove, i imam kljueve od
smrti i od ada (podzemlja SSP) (Otkrivenje 1,17.18 arni).
Tokom svog ivota na Zemlji, Isus iz Nazareta se poistovetio sa Ja-
hvom iz Starog zaveta, potvrujui za sebe da je JA SAM (Jovan 8,58); i
ponovo, nakon svog povratka na nebo, objavljujui da je prvi i posled-
nji, On je usvojio i primenio na sebe Jahvine rei, kako su nam date
kroz proroka Isaiju: Tako govori Jahve, car Izraela, njegov Otkupitelj,
Jahve nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji (Isaija 44,6 ASV).

27
Spasitelj sveta

Novi zavet predstavlja naeg Gospoda kao svesnog i inteligentnog za-

stupnika koji od venih vremena i dalje, kroz celu venost, uva svoj
neokrnjen identitet. Svesno jedinstvo sa takvim Spasiteljem je ono to
nam donosi neospornu sigurnost u veni ivot.
Preuzimanje ljudske prirode od strane boanskog Bojeg Sina je
osnovno udo hrianstva; ili, da kaem to drugim reima, Isus iz Na-
zareta, svojom dvostrukom prirodom, jeste sam sveobuhvatno udo.
Na ovo se jasno ukazuje u prorokoj objavi da e Njegovo ime biti
udesni1 (Divni Danii) (Isaija 9,6 ASV) ili udo. Kroz udo
utelovljenja, On je uzdigao ljudski rod do boanske ravni, a kroz svoje
jedinstvo sa Njim, mi postajemo uesnici boanske prirode (2. Petrova
1,4). On sam je tajna Boija (Koloanima 2,2 arni) i svojim po-
javljivanjem u telu, postao je reenje tajne otkupljenja.
Koliko je ohrabrujua pomisao da na Posrednik na Nebu, koji
uvek ivi, da bi se zalagao (posredovao SSP) za nas (Jevrejima 7,25
ASV), jeste sam ovek, Hristos Isus, koji je dao sebe kao otkup za
sve (1. Timotiju 2,5.6 ASV). Jer, mi nemamo prvosvetenika koji
ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji je u svemu
bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio (ali bez greha Sinod SPC).
Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost
i naemo blagodat da nam pomogne u vreme kad to bude potrebno
(Jevrejima 4,15.16 kombinacija prevoda SSP-arni-ASV).
Poto je Isus doao da prebiva sa nama, znamo da Bog poznaje
naa iskuenja i saosea sa naim alostima. Svaki Adamov sin i erka
moe razumeti da je na Tvorac prijatelj grenicima. Jer, u svakoj nauci
o blagodati, u svakom obeanju radosti, u svakoj boanskoj privlanoj
sili koja se ispoljila u Spasiteljevom ivotu na Zemlji, mi vidimo da je
S nama Bog... Svojom ljudskom prirodom, Hristos je dodirnuo ljudski
rod; svojom boanskom prirodom, On se vrsto dri2 za Boji presto.
Kao Sin oveiji, dao nam je primer poslunosti; kao Sin Boji, daje
nam silu da posluamo... S nama Bog je jemstvo naeg osloboenja od
greha, sigurnost nae sile da posluamo zakon Neba.

1 Wonderful (eng.) udesan, predivan prim. izdavaa

2 Lay hold (eng.) epati, zgrabiti prim. izdavaa

28
 Bogoovek Hristos Isus

Evo oveka (Jovan 19,5 arni). Evo vaeg Boga (Isaija 40,9
Danii).

29
 4. LINOST JEVANELJA
Iz svog sopstvenog iskustva nauio sam razliku izmeu jevanelja
kao dobrog saveta i jevanelja kao dobre vesti. Posmatrano jednostav-
no kao dobar savet, jevanelje nam govori kakvi bi trebalo da budemo
i preputa nas naim sopstvenim snagama; ali, posmatrano kao dobra
vest, ono nam donosi nadohvat ruke mogunost da ostvarimo najbolje
ideale (da ostvarimo najvee savrenstvo prim. prev.) ivota i karak-
tera.
Ova dobra vest odnosi se na linost i delo Isusa iz Nazareta. Iz nje
uimo ko je On, ta je uinio za nas, ta ini i ta e initi. Velika cen-
tralna injenica je da ono to On ui, to je On; da je Njegova poruka
neodvojiva od Njega samog i da u jevanelju spasenja, kako nam je
prikazano u Pismu, nema razvijanja neke apstraktne teologije, ve da
spasonosna istina postaje linost u Isusu Hristu. Ovo je ono to bih
eleo da prikaem na tako jednostavan nain, da svako ko ita ovo po-
glavlje moe da primi linu pomo koja dolazi iz potpunijeg razume-
vanja i potpunijeg prisvajanja (prihvatanja) naeg predivnog Spasitelja.
Najpre se, onda, setimo da je ista grka re u naoj verziji Novog
zaveta ponekad prevedena kao propovedati, ponekad kao propove-
dati jevanelje, a ponekad kao doneti dobre glasove. U svakom od
tih sluajeva prikazana je dobra vest. A sada zapazite razliite izraze
upotrebljene u Novom zavetu kako bi ukazali na sadraj ovog jevane-
lja, ovih dobrih glasova. To je jevanelje Boije (1. Solunjanima 2,2
itd Karadi); evanelje slave blagoslovljenog (blaenoga arni)
Boga (1. Timotiju 1,11 ari); jevanelje Hristovo (1. Solunjanima
3,2 itd Karadi); jevanelje Isusa Hrista (Marko 1,1 Karadi);
jevanelje slave Hristove (2. Korinanima 4,4 Karadi); jevane-
lje blagodati Boje (Dela 20,24 Karadi); evanelje vaeg spase-
nja (Efescima 1,13 SSP); evanelje mira (Efescima 6,15 arni);
evanelje o carstvu (Matej 24,14 arni); evanelje Njegovog
Sina (Rimljanima 1,9 SSP); a ipak, postoji samo jedno, veno jevan-
elje. Meutim, moda je najpotpunija pojedinana izjava u vezi sa
jevaneljem sadrana u sledeim reima:

30
 Linost jevanelja

Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvan za apostola, odreen

za Boije evanelje, koje je Bog unapred obeao preko svojih
proroka u Svetim pismima, a koje govori o njegovom Sinu,
po telu roenom iz Davidovog potomstva, po Duhu svetosti
postavljenom za Sina Boijeg u sili - od uskrsa iz mrtvih, Isu-
su Hristu Gospodu naem (Rimljanima 1,1-4 kombinacija
prevoda SSP-arni).

Ovde je jevanelje jasno definisano kao jevanelje Boje.... koje

govori o Njegovom Sinu i pokazae se da je to sveobuhvatan izraz. Ali
iz ovog potpunog izvetaja saznajemo da je Boji Sin bio i od Davido-
vog semena (potomstva), da Ga je vaskrsenje iz mrtvih takoe odre-
dilo kao Bojeg Sina i da postoje tri rei u Njegovom imenu Isus,
Njegovo zemaljsko ime kao oveka; Hristos, Njegova zvanina titula
kao Pomazanika; i Gospod, Njegova titula kao vladara. Poto je, onda,
jevanelje dobra vest koja govori o Bojem Sinu, jasno je da jevane-
lje svoje sredite nalazi u osobi. Ja sada treba da pokaem da je dobra
vest o spasenju tako jasno utelovljena u Isusu Hristu, Sinu Bojem i
Sinu oveijem, Isusu Hristu naem Gospodu, da je On sam jevanelje;
da je jevanelje linost u Njemu i da hrianstvo nije nita manje niti
moe biti nita vie, nego svesno lino jedinstvo sa Isusom Hristom
Izbegavau bilo kakve izjave verosipovedne1 prirode i bilo kakve
tradicionalne forme izraavanja i ograniiu se na jasne rei Pisma, sa
nadom da e nam Sveti Duh, koji je jedini delotvoran uitelj boanski
otkrivene istine, svoju sopstvenu doktrinu uiniti veoma jasnom.
U nastojanju da pronaem znaaj jevanelja kao pitanja linog
iskustva, zapazio sam ono to ponekad nazivam 5 Isusovih zapove-
sti: Doite k meni (Matej 11,28 arni); Nauite od mene (Ma-
tej 11,29 arni); I u mene verujte (Jovan 14,1 SSP); Hajde za
mnom (sledi me ASV) (Jovan 1,43 arni); Prebivajte (budite
Karadi; ostanite arni) u meni (Jovan 15,4 ASV). Isus nam ne

1 Credal (eng.) veroispovedni od rei credo kredo tj. vjeruju. Kredo kratka formu-
la glavnih istina odreene religije prim. izdavaa

31
Spasitelj sveta

nudi da doemo do neke bezline sile niti da uimo od doktora teolo-

gije niti da verujemo u neku evolucionistiku filozofiju niti da sledimo
put nekog ljudskog voe niti da se zadovoljno pridravamo obavljanja
pukih obreda. On nam se predstavlja kao na uitelj istine, kao pred-
met nae vere i kao na uzor i podstie nas da naemo neprekidivu (od
rei neprekidan prim. prev.) zajednicu sa Njim. Drugim reima, on
proglaava samog sebe jevaneljem. Ako je Isus iz Nazareta bio samo
ovek, takav jezik koji je On koristio mogao je da se tumai jedino kao
sama sr egoizma i mogao je da izazove prezrivo odbacivanje Njegovog
samodokazivanja; ali istorija hrianske crkve i iskustvo miliona ljudi
koji su obratili panju na Njegov poziv, pokazali su da je jevanelje oli-
eno u ovom Nazareaninu. On sam je svoje sopstveno jevanelje. Bez
Njega nema jevanelja spasenja. Ovo je spasonosno jevanelje koje
sam i ja sam prisvojio.
Mislim da e nam kratko prouavanje nekih izjava u Pismu ovo
uiniti jasnijim. Evo oiglednog proroanstva koje se tie Tvog svetog
sluge Isusa (Dela 4,27 arni): Premalo je da mi bude sluga, da
se podignu Jakovljeva plemena i da se obnovi ostatak Izraela; nego u
te dati za svetlo neznabocima, da bi mogao da bude moje spasenje
do kraja Zemlje (Isaija 49,6 ASV). Isus nije dao svetlo odvojeno od
sebe, ve je On sam bio to svetlo, kao to je rekao: Ja sam svetlost
svetu (Jovan 8,12 D. Stefanovi). Veliki cilj Hristovog dela bio je da
obezbedi spasenje za sve koji e ga primiti i to je bilo postignuto, ne
nuenjem spasenja kao neeg odvojenog od Njega samog, ve bivaju-
i sam to spasenje. I tako, kada je poboni Simeun uzeo dete Isusa u
svoje ruke, on je shvatio da se ispunilo proroanstvo koje je najavilo: I
svako e telo videti spasenje Boije (Luka 3,6 Karadi) Sad otpu-
ta s mirom slugu svog, Gospode, po rei svojoj; jer videe oi moje
spasenje Tvoje (Luka 2,29.30 Karadi). Sam Isus je nae spasenje i
nema spasenja ni u kom drugom (Dela 4,12 SSP).
Jevanelje je u sutini dobra vest koja se tie venog saveza bla-
godati. Meutim, ovaj savez nije obian ugovor ili saet, apstraktan
dokument sa odreenim odredbama, ve je to linost, kao to je otkri-
veno u izjavama poput ovih: Ja, Jahve, pozvao sam Te u pravednosti

32
 Linost jevanelja

i drau Te za ruku i (sa)uvau Te i dau Te za savez narodima, za

svetlo neznabocima (Isaija 42,6 ASV). Ovako kae Jahve: U pri-
hvatljivo (prijatno, dobrodolo) vreme (vreme milosti Bakoti) sam
Te usliio i u dan spasenja sam Ti pomogao; i sauvau Te i dau Te za
savez narodima (Isaija 49,8 ASV). Nee samo definicija rei savez
iz renika biti dovoljna za ovu veliku re jevanelja. Tek kada se savez
blagodati utelovi u linosti, tada on postaje spasenje za nas.
Kada se suoim sa svakodnevnim iskustvima i susretnem sa isku-
enjima uobiajenim za sve nas, znam da mi je potrebna sila iznad
moje sopstvene, da u mom ivotu pokae pobedu koju je Isus Hristos
ostvario za mene. Mogu da vidim otkrivenje sile svuda oko sebe u pri-
rodi, ali nalazim nemoguim da se uhvatim za tu silu bilo kakvim li-
nim naporom. Onda mi dolazi dobra vest da je jevanelje Boija sila
na spasenje (Rimljanima 1,16 arni); da je re o krstu... nama
koji se spasavamo... sila Boija (1. Korinanima 1,18 arni) i da je
Hristos razapeti Hristos Boja sila (1. Korinanima 1,24 ASV). Sila
koja me spasava nije neka bezlina sila, vezana prirodnim zakonima i
liena saoseanja, ve je to linost koja voli i radi za moje spasenje.
Primiete silu kad na vas sie Sveti Duh (Dela 1,8 SSP). U
sili Duha Svetoga (Rimljanima 15,19 ari) je objanjenje pobede u
hrianskom ivotu. Sve mogu u onome koji me snai (ukrepljuje
Bakoti; koji mi daje mo D. Stefanovi; snagu SSP) (Filibljanima
4,13 arni). U Hristu je obeleje hrianstva.
Hrianstvo je religija nade. A sve to je u prolosti zapisano, za-
pisano je za nau pouku da strpljivou i utehom Pisama imamo nadu
(Rimljanima 15,4 SSP). Ali, hrianska nada u spasenje nije jedno-
stavno arko oekivanje zasnovano na odreenim optim uslovima,
nije jednostavno duboko ukorenjena udnja za ostvarenjem iskrene e-
nje i nije jednostavno uverenje da e odreena obeanja biti ispunjena
u dogledno vreme. U Pismu, nada u spasenje je osoba. U Starom zavetu
nalazimo O, Jahve, nado (Jeremija 17,13); u Novom zavetu je Hristos
Isus naa nada (1. Timotiju 1,1). Celina i sutina hrianstva je Hri-
stos u vama, nada slave (Koloanima 1,27 Karadi). Takva iva nada
je sidro due, nada koja je pouzdana i vrsta (Jevrejima 6,19 ASV).

33
Spasitelj sveta

Veliki cilj jevanelja je da obezbedi pravednost za nas koji smo

zgreili u prvom Adamu i ostali bez (lieni arni) Boje slave (Ri-
mljanima 3,23 ASV). Prirodna sklonost je smatrati pravednost ne-
kim apstraktnim pojmom koji se odnosi na odreeno stanje ili uslov,
standard karaktera; ali prema uenju Pisma, pravednost koja se daruje
kroz jevanelje, pravednost koja menja nau prirodu, utelovljena je u
jednoj linosti i ne moe da se primi nezavisno od te linosti. I tako
itamo: Gle, dolaze dani, govori Jahve, kada u podignuti Davidu
pravedni Izdanak... u Njegovim danima Juda e biti spasen i Izrael e
iveti spokojno; a ovo je Njegovo ime kojim e se zvati: Jahve, naa
pravednost (Jeremija 23,5.6 ASV). Ovaj pravedni Izdanak jasno se
pokazao u linosti Isusa iz Nazareta, koji je za nas postao (uinjen
ASV) mudrost od Boga i pravednost (1. Korinanima 1,30 SSP).
Stoga smo mi opravdani u Hristu (Galatima 2,17 arni) i praved-
nost za nas postaje linost.
Postoje razliite rei koje sumiraju itavo jevanelje. Jedna od
ovih rei je otkupljenje. Jahve iz Starog zaveta koji je za sebe izjavio
da je tvoj Spasitelj i tvoj Otkupitelj (Isaija 49,26 ASV), uzeo je telo,
da bi mogao da nas otkupi od svakog bezakonja; ali takoe je tano da
je On sam postao nae otkupljenje, kako je u objavi otkriveno da je za
nas On uinjen... otkupljenjem (1. Korinanima 1,30 ASV). Dakle,
On je taj u kome imamo svoje otkupljenje (Efescima 1,7 ASV), a
ovo otkupljenje je utelovljeno u Njegovoj linosti.
Ranije sam opravdanje i posveenje smatrao apstraktnim pojmo-
vima koji oznaavaju odreena iskustva u hrianskom ivotu, ali sada
na njih gledam drugaije. Naglasio sam uenje da smo mi opravda-
ni besplatno Njegovom blagodau (Rimljanima 3,24 ASV), da smo
opravdani krvlju Njegovom (Rimljanima 5,9 Sinod SPC) i da smo
opravdani verom (Rimljanima 5,1 arni); ali sam prevideo te-
meljnu injenicu da smo opravdani u Hristu (Galatima 2,17) i da
je za nas On uinjen posveenjem (1. Korinanima 1,30). Iskustvo
opravdanja i posveenja znai primanje Isusa Hrista kao onoga koji
opravdava i posveuje, onoga koji je sam nae opravdanje i posveenje.
Naa je i prednost i dunost da traimo potpunije znanje o beskona-

34
 Linost jevanelja

nom blagu koje imamo u Hristu. To podrazumeva rast u hrianskom

ivotu posveenje. to je prisnija naa zajednica sa Hristom, to je
oiglednija njegova preobraavajua sila u naim ivotima.
Nadam se da sam svojim itaocima razjasnio da je jevanelje u
stvarnosti iva linost i da ono postaje linost u onima koji ga prihva-
taju kao takvo; da spasenje nije neka vrsta polise ivotnog osiguranja,
koja se izdaje onima koji se plae smrti, ve je to zajednica sa osobom;
da nam Hristos ne daje darove odvojeno od sebe samog - sveobuhvat-
nog dara, neizrecivog (neiskazivog Bakoti) dara (2. Korinanima
9,15 arni); i da se svaki blagoslov nalazi olien u Njemu, upravo
kao to itamo: Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa
Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom
na nebesima (Efescima 1,3 arni).
Takva je dobra vest koju rado otkrivam. A Bog moj ispunie sva-
ku vau potrebu po svom bogatstvu u slavi - u Hristu Isusu (Filiblja-
nima 4,19 arni). Bogatstvo Njegove blagodati se nalazi u Hristu.
Bogatstvo Njegove ljubavi je izraeno u Hristu. Bogatstvo Njegove mi-
losti se otkriva u Hristu. Nego je sve i u svemu Hristos (Koloanima
3,11 D. Stefanovi). Hristos je hrianstvo. O, kada bi svako od nas
mogao da se nae u Njemu (Filibljanima 3,9 Karadi)!

Uobiajeno znaenje rei savez (ili zavet u prevodu Vuka Karadia), kada se
primenjuje na svakidanje poslove u ivotu, ini ga sporazumom ili ugovorom (do-
govorom prim. izdavaa) izmeu dve strane, ukljuujui odreene obaveze koje su
uglavnom obostrane. Ako bilo koja strana ne ispuni preuzete obaveze, savez se pre-
kida i postaje nevaei. Meutim, takva nije osnova saveza blagodati, ije znaenje u
jevanelju najbolje moemo nauiti iz njegove upotrebe u Svetom pismu.
U pozivanju Avrama nalazimo ovo obeanje: U tebi e biti blagoslovena sva pleme-
na (svi ljudi, celo potomstvo ASV) na zemlji (1. Mojsijeva 12,3 Danii). Posle
njegovog velikog testa vere, obeanje se ponavlja, uz malu promenu u formulisanju i
potvruje se zakletvom: Sobom sam se zakleo... u tvom semenu e svi narodi na Ze-
mlji biti blagosloveni (1. Mojsijeva 22,16-18 ASV). Pod osvetljavajuim vostvom
Svetog Duha, u Petrovom propovedanju, ovo obeanje Avramu se tumai kao savez
koji je Bog nainio sa oevima: Vi ste sinovi proroka i saveza koji je Bog sklopio s
vaim praocima rekavi Avraamu: U tvom potomstvu bie blagosloveni svi narodi na
zemlji (Dela 3,25 kombinacija prevoda SSP-arni). Ovde nema nikakve nazna-

35
Spasitelj sveta

ke o bilo kakvom meusobnom sporazumu, ve jednostavno obavezivanje od strane

Boga da blagoslovi svet kroz Avramovo seme.
Ali ovo nije izolovani primer tumaenja Bojeg obeanja o blagodati kao o savezu.
Kroz proroka Natana, Jahve je obeao Davidu veno carstvo: Tvoj dom i tvoje car-
stvo bie zauvek vrsti pred tobom; tvoj presto bie utvren zauvek (2. Samuilova
7,16 ASV). U Davidovim poslednjim reima ovo obeanje se predstavlja ovako:
Zaista moj dom nije takav pred Bogom; pa ipak, On je sa mnom nainio veni savez,
u svemu ureen i osiguran (2. Samuilova 23,5 ASV).
S obzirom na ovaj nagovetaj osnovne zamisli o savezu kako ga tumai nadahnue,
ne treba da nas iznenadi kada otkrijemo da se savez i obeanje koriste naizme-
nino, otkrivajui nam Boji plan spasenja u sledeem pasusu: Ovo hou da kaem:
Zakon, koji je nastao etiri stotine trideset godina kasnije, ne ponitava savez koji je
Bog ranije potvrdio i ne ukida obeanje (ne ponitava savez koji je Bog ranije potvrdio
kako bi obeanje uinio nitavnim ASV) (Galatima 3,17 SSP).
Osim toga, obeanja Avramu i Davidu su ti sveobuhvatni izrazi Bojih milostivih
namera za spasenje koji u sebi sadre sve to se kasnije razvilo iz njih i mi, stoga, ima-
mo garanciju u potvrdi da sva obeanja koja se nalaze u Pismu, a koja se odnose na
nae spasenje i koja prikazuju (izraavaju) obavezivanje Boga da nas spase i obnovi,
sainjavaju savez blagodati.

36
 5. GREH I SPASITELJ
Greh je strana injenica. Nema izgovora za greh. Greh je pobuna
protiv svetosti Boga, protiv svetog Boga. Greh ukljuuje degradaciju
itavog bia, uniavanje (srozavanje) unutranjeg ivota, zloupotrebu
moralnih snaga. Greh je izraz izopaene prirode, u kakvom god obliku
se otkrio. Grenik je onaj koji ne uspeva da pokae Hristov karakter,
jer ta god nije po veri greh je (Rimljanima 14,23 Karadi). Dru-
gim reima, ta god u naem ivotu nije rezultat aktivnog ostvarenja
vere u Hrista, vere koja Ga prihvata kao Gospoda naih ivota, jeste
greh. JA je personifikovani greh (olienje greha prim. izdavaa). Tra-
enje svoga JA je sveobuhvatan greh. Sebinost je sama sutina greha.
Idolopoklonstvo prema sebi lei u osnovi svakog greha. Ja moram
da budem osloboen od sebe, jer znam, naime, da u meni, to jest u
mom telu, ne prebiva (nita ASV) dobro (Rimljanima 7,18 SSP).
Srce je obmanjivo (pevarno Danii) iznad svih stvari i izuzetno
pokvareno (Jeremija 17,9 ASV). Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze
zle misli, blud, krae, ubijstva, preljube, lakomstva, zloe, prevare, ras-
pojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra
i ine oveka neistim (pogane (skrnave ASV) oveka Karadi)
(Marko 7,21-23 arni). Kakva slika telesnog1 srca! Kako je velika
potreba za Spasiteljem!
Za greh ne moe da se optui (tereti) Bog. On nije tvorac greha.
On nije stvorio grenika. Naprotiv, Bog je stvorio oveka ispravnog
(dobrog Danii) (Knjiga propovednikova 7,29 ASV). Meutim,
greh nije iznenadio Boga niti Ga je naao nespremnog da se izbori s
njim. Tvrditi suprotno znailo bi porei Boju venost i dovesti u pita-
nje Njegov karakter. Bog nije naredio da greh postoji, ali je predvideo
njegovo postojanje i postarao se da se suoi sa tom stranom opasno-
u.
Bog nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naih
dela, nego po svojoj odluci (nameri ASV; volji Sinod SPC) i blago-
dati koja nam je u Hristu Isusu dana pre venih vremena (2. Timotiju

1 Natural (pridev) prirodan, uroen, telesan, nepreporoen

37
Spasitelj sveta

1,9 arni). Tajna Bojeg spasonosnog jevanelja, koje je otkriveno

u linosti i delu Isusa Hrista, bila je u venom umu, kroz vena vre-
mena i nipoto nije bila neka naknadna misao. Bog je ljubav (1.
Jovanova 4,8 arni) i Njegov sopstveni karakter je bio garancija
da e Boje oblije, po kojem je ovek prvobitno bio stvoren, biti ob-
novljeno, u sluaju da bude pokvareno odbacivanjem te ljubavi koja je
Njegov ivot. Koreni jevanelja su ugraeni u samu Boju prirodu, a
potreba za jevaneljem se nalazi u Bojoj svetosti.
Ali, dok moram da priznam injenicu greha i ne smem da po-
kuavam da prikrijem njegov gnusni karakter, poto je to neoprostiva
pobuna protiv svetog Boga, elim da stavim glavni naglasak na meru
koja je doneta za reenje problema greha. Greh nije neki apstraktni po-
jam, samo neki teoloki izraz sa kojim se adekvatno izlazi na kraj kada
se prepozna i osudi kao mrski uljez u Bojem svetu. Greh se ispoljava
u osobama ija se priroda promeni zbog te proklete stvari. Vi i ja no-
simo njegova obeleja i oseamo njegove posledice. Mnogo puta smo
dovedeni do toga da zavapimo: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti
od tela smrti ove? (Rimljanima 7,24 Karadi). Koji je odgovor na
ovaj oajniki vapaj? Jedna re, Isus.
Najjednostavniji, a u isto vreme i najpotpuniji pregled jevanelja
nalazi se u ovim reima: Isus je poneo nae grehe. Ali On bi ra-
njen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kazna bee na Njemu
naeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce
zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti (stavi
ASV) na Njega bezakonje svih nas (Isaija 53,5.6 Danii).
Zapazite jednostavne injenice koje su ovde prikazane: Njegovim
ranjavanjem reeni su nai prestupi. Njegovim modricama otkupljena
su naa bezakonja. Kanjavanje koje je nama donelo mir, On je pre-
trpeo. Rane koje su Njemu nanele bol, dovele su do naeg isceljenja.
Bezakonje svih nas je stavljeno na Isusa i prema Njemu se postupalo
onako kako smo mi zasluili da se postupa prema nama, da bi prema
nama moglo da se postupa onako kako je On zasluio da se postupa
prema Njemu. Ovo je sutina dobre vesti. On me je voleo i samog
sebe dao za mene (Galatima 2,20 SSP).

38
 Greh i Spasitelj

Znam veoma dobro da sablazan krsta nije ukinuta2. U moderniz-

mu (u savremenom dobu prim. izdavaa) nema mesta za iskupitelj-
ski krst. Savremeni um nije spreman da prihvati Hristovu smrt kao r-
tvenu smrt i u njoj vidi samo neverovatan primer herojskog zalaganja
za jednu izgubljenu stvar, inspiraciju za nas, da damo sve od sebe za
promenu drutva, ak i ako bi to moglo da nas kota ivota. Jednostav-
no jevanelje spasenja od greha, kroz nau veru u efikasnost dela Hri-
sta, koji je umro i oiveo, zamenjena je evolucionistikom filozofijom,
po kojoj naa nada poiva na postepenom uzdizanju ljudske porodice,
kroz delovanje sopstvenih snaga.
Definicija greha, kako je data u Pismu, danas se smatra banalnom
koncepcijom, prilagoenom ogranienoj viziji poetaka ljudske rase;
ona je sada ponitena otkriima nauke i filozofije i treba da bude od-
baena kao prevaziena teorija koja nije privlana visoko razvijenom
intelektu dananjeg vremena (intelektu oveka dananjice prim. iz-
davaa). Sada se ukazuje na potrebu za novom i modernijom koncep-
cijom Boga.
Sve ovo je laskanje ljudskom ponosu, ali postoji jedan straan pro-
blem u vezi sa tim: to nije istina! Svako od nas to moe da proveri sam
za sebe. Znam da je greh uasna stvarnost i da me nikakva optimisti-
ka filozofija ne oslobaa od njegove sile. Kada Sunce jako sija, niko
ne moe, jednostavnim zatvaranjem svojih oiju pred svetlou, da mi
dokae da je mrano. Mi ne moemo da popustimo uad koja nas ve-
zuju, tvrdei da tu nema uadi. Nae sopstveno iskustvo ne moe biti
tako lako obmanuto. Moda postoje oni koji tamu smatraju svetlou,
a svetlost tamom, ali ja ne mogu da prihvatim takvu vrstu filozofije
koja tei da zadovolji nau potrebu tvrdei da nemamo potrebu. Naj-
uverljiviji odgovor na sva takva uenja nalazi se u nepobitnoj tvrdnji
oveka kojeg je Isus iscelio od slepila: Jedno znam, da sam bio slep, a
sada vidim (Jovan 9,25 arni).
Postoji sigurnost u vezi sa iskustvom Hristovog jevanelja koje ne
moe tako lako da se zameni pukim tvrdnjama neke pretenciozne filo-
zofije. injenica o Hristu i istorija iji je On sam saetak i nadahnue,

2 Aludiranje na Galatima 5,11 prim. prev.

39
Spasitelj sveta

ne mogu da se odbace pukim odmahivanjem ruke nekog modernog

teologa. Greh sveta i spasonosna Hristova blagodat gvozdenim perom
su uklesani u stenu univerzalne svesti i uzaludni su pokuaji da se iz-
brie neizbrisiv zapis. Greh je ovde i Bog se bavi njime. Greh je ovde
i moramo da ga priznamo kao uasnu stvarnost, kojom se Bog bavi; i
moramo nauiti da prihvatimo, svako za sebe, Boje delo u Hristu, kao
jedino reenje problema koje je snano privuklo boansku mudrost i
boansku ljubav. A sada u posvetiti panju ovom reenju.
Kada je Jovan Krstitelj ukazao na Isusa ovim reima: Gle, jagnje
Boije koje uze na sebe (koje nosi ASV) grehe sveta (Jovan 1,29
Karadi), on je izgovorio kljunu misao jevanelja. Od vremena kada
je Avelj doneo od prvina svog stada i Jahve uvaio Avelja i njegov
prinos (1. Mojsijeva 4,4 ASV), panja je, kroz sve vekove, bila usme-
rena na prolivanje krvi drugog za oprotenje greha. Otkupljenje je tre-
balo da bude uinjeno prolivanjem ivotne krvi neke zamene, prema
Jahvinom uputstvu: ivot tela je u krvi; i dao sam vam da na oltaru
inite oienje svojih dua, jer je krv ono to ini oienje radi ivota
(3. Mojsijeva 17,11 ASV). Brojnim ivotinjskim rtvama u slubama
u svetinji i u hramu bila je naglaavana istina da bez prolivanja krvi
nema oprotenja (Jevrejima 9,22 SSP) a ipak, ponavljanjem ovih r-
tvovanja, objavljivalo se da nije mogue da krv junaca i jaraca spere
(uzme Karadi) grehe (Jevrejima 10,4 Sinod SPC). I tako su oni
prinosili i ekali, ekali i prinosili neprekidno iste rtve, dok je inteli-
gentna vera gledala na pravu rtvu, Jagnje, zaklano od nastanka sveta
(Otkrivenje 13,8 ASV).
Umom, koji je bio prosvetljen Svetim Duhom, Jovan Krstitelj je
u Isusu iz Nazareta gledao onog koji je bio najavljen svim tipolokim
rtvama, koji je bio istinski nosilac greha, za kojeg je prorok objavio:
Jahve je stavio na Njega bezakonja svih nas (Isaija 53,6 ASV). On je
bio onaj koji je grehe nae sam izneo na telu svome na drvo (1. Petro-
va 2,24 D. Stefanovi). Kada se ispunilo vreme, sve to je bilo senka
u jevanelju otkupljenja kroz krv, trebalo je da se zameni stvarnou i
da se proroanstvo zapravo ostvari. Gle, Jagnje Boje, koje nosi grehe
sveta (Jovan 1,29 ASV).

40
 Greh i Spasitelj

Svako ko paljivo ita Novi zavet mora zapaziti da Hristova smrt

i vaskrsenje zauzimaju vodee mesto. Oni su zaista centralne i sutin-
ske injenice jevanelja. To se jasno vidi po vanosti koja se pripisuje
ovim injenicama, kao to nam se razjanjava spisima apostola Pavla,
koji je sreo razapetog i vaskrslog Isusa na putu za Damask: Pre svega,
predao sam vam [meu glavnim stvarima] ono to sam i primio: da je
Hristos umro za nae grehe u skladu sa Pismima; da je sahranjen, da
je vaskrsao treeg dana u skladu sa Pismima (1. Korinanima 15,3.4
SSP). Ono to je istina za apostola Pavla, takoe je istina i za druge
pisce Novog zaveta. Hristova smrt, sa kojom je neminovno povezano
vaskrsenje, jeste tema od ivotnog znaaja.

Oni se prema tome odnose kao prema predmetu od

centralnog i trajnog znaaja za hriansku veru i neverovatno
je da je u Novom zavetu to trebalo da zauzme mesto koje i
zauzima, iako se uvek smatralo da ima zanemarljiv znaaj za
razumevanje, prihvatanje ili propovedanje jevanelja.

Osim toga, iz zapisa je jasno da za Isusa Njegova smrt nije bila

neki nesrean zavretak Njegovog posla, nepredvien i tragino ko-
ban incident u Njegovom programu reforme, ve ju je On, naprotiv,
od poetka prepoznao kao moralno neophodan deo svog iskustva u
poslu, koji je, sa Neba, doao da obavi. Put, koji je odreen za Njega
na boanskom veu i prikazan od strane proroka, vodio je direktno na
Golgotu. U dvanaestoj godini, On je prisustvovao svojoj prvoj Pashi.

Gledao je rtvu koja je krvarila na rtvenom oltaru. Sa-

gnuo se u molitvi sa drugim poklonicima, dok se oblak ta-
mjana dizao pred Bogom. Bio je svedok upeatljivog obreda
pashalne slube. Iz dana u dan sve jasnije je sagledavao njiho-
vo znaenje. inilo se da je svaki in bio povezan sa Njego-
vim sopstvenim ivotom. U Njemu su se budile nove tenje.
Tih i utonuo u misli, izgledao je kao da prouava neki veliki
problem. Tajna Njegove misije otkrivala se Spasitelju.

41
Spasitelj sveta

Prikazana Mu je vizija krsta i On je ugledao sebe kao Jagnje Boje.

U svetlu ovih prizora, Njegov ivot je postao iva rtva, a Njegova smrt
neminovan zavretak.
Na jednoj kasnijoj Pashi, a na poetku Njegove slube, kada su
Jevreji od Njega traili znak, Isus im je odgovorio: Sruite ovaj hram, i
ja u ga za tri dana podii! (Jovan 2,19 D. Stefanovi). Jevreji su mi-
slili da On pria o njihovom prelepom hramu, za koji je bilo potrebno
46 godina da se izgradi, ali, hram o kome je on govorio bilo je njego-
vo telo (Jovan 2,21 SSP). Jasno je da je Isus od poetka znao da je
On Pomazanik, Mesija, koji e biti pogubljen (Danilo 9,26). U stvari,
Njegove sopstvene rei neto kasnije, objanjavaju nam Njegov stav da
je Njegova smrt bila glavno obeleje Njegovog poziva, jer je izjavio:
Sin oveji nije doao da mu slue, nego da slui i da da ivot svoj u
otkup za mnoge (Matej 20,28 D. Stefanovi). Pred kraj svoje slube,
nakon to su Njegovi sopstveni uenici priznali Njegovo mesijanstvo,
On im je u vie navrata jasno rekao da e biti pogubljen od strane ver-
skih voa u Jerusalimu i da e ustati trei dan. I tako je i bilo.
Meutim, zato je Njegova smrt bila neophodna? Zato je bilo tra-
eno da za nae spasenje bude plaena tako beskonana cena? Zato
Veliki Lekar mora da umre, da bi bolestan mogao da bude isceljen?
Zato to je greh tako uasna injenica. Zato to je to bilo jedino ree-
nje problema greha koje e pred svemirom opravdati i Boga i oveka.
Krst je veliko sredite univerzalne istorije, u ijem svetlu e se tumaiti
veni cilj Boga i sudbina oveka. inimo dobro kada se zadravamo u
podnoju krsta.

42
 6. MESTO KOJE SE ZOVE GOLGOTA
Kakve se samo nene ideje okupljaju oko te rei Golgota! Tamo su
se susrele pravda i milost. Tamo je stradanje odnelo pobedu i osigura-
na je slava. Tamo su dubine boanskog saoseanja nale svoj izraz i ot-
krivena je centralna tajna jevanelja. Pozivam vas da krenete sa mnom
na mesto koje se zove Golgota. Doimo otvorenih umova i pokornih
srca, jer se tamo odigrala najdirljivija tragedija itave ljudske istorije. I
dok ekamo u podnoju krsta, molimo se da Sveti Duh, koji je odreen
da bude uitelj spasonosne istine, ne samo prosvetli nae umove, ve i
da naim srcima, ubedljivom silom, prenese lekcije kojima bi Golgota
trebalo da nas naui.
Nema jevanelja spasenja bez krsta. Ovo navodim kao izraz svog
sopstvenog najdubljeg uverenja, kao rezultat svog sopstvenog proua-
vanja Boje rei i svog sopstvenog, linog iskustva. I tako apostol Pavle
pie: Re krsta je ludost onima koji ginu; ali nama, koji smo spaseni,
ona je Boja sila (1. Korinanima 1,18 ASV). Poruka krsta je dobra
vest, blagoslovena istina, da se Bog u Hristu tako obraunao sa gre-
hom, da on vie ne treba da bude prepreka izmeu nas i Boga, da je
smetnja ka najprisnijoj zajednici sa Bogom uklonjena i da nam je dar
venog ivota stavljen nadohvat ruke. Razapeti i vaskrsli Hristos je za
svaku verujuu duu ostvario osloboenje i od krivice i od sile greha, a
iz agonije Getsimanije dolazi radost spasenja. Kako predivno jevane-
lje! Kakav saoseajni Spasitelj!
Ali upravo ovde sam se prisetio zaslepljujueg uticaja greha na
ljudsko srce, poto sam svestan injenice, toliko mnogo naglaavane
ovih poslednjih godina, da je re krsta nepoeljna poruka modernom
umu. A zato je to tako? ta je ono to krst ini zloinom, sramotom?
Ah, to to je Hristos razapet, pravedni i sveti koji je stradao za ne-
pravednog i koji je uinio za nas ono to je nama bilo nemogue da
uinimo za sebe, sa ubedljivom silom nam svedoi o uasnoj prirodi
greha i o naoj sopstvenoj stranoj krivici. Krst obara ovekov ponos u
prainu, poziva na iskreno priznanje greha i na pokoravanje sebe Bogu
sa oseajem potpune bespomonosti i zavisnosti i objavljuje apsolutnu

43
Spasitelj sveta

potrebu za Spasiteljem. Meutim, sve to vrea oseaj samodovoljnosti

i raste otpor prirodnog (grenog) srca, naroito poto to zahteva pri-
znanje krivice. Zbog svoje pobune protiv svetog zakona, itav svet je
postao kriv u Bojim oima i mora biti uinjeno otkupljenje za greh
kao krivicu i ovde je sramota krsta.

Ovaj moderan um lako moe da prizna svoje neznanje

zar on ne tei uvek da ukine neznanje? On moe da prizna
svoju greku zar nije zauvek posveen traganju za istinom?
Moe ak da prizna svoju bolest zar hrianstvo nije dolo
na svet da stvori doktore, medicinske sestre i uteitelje? On
moe da prizna svoju glupost zar nam nije uvek drago da
saznamo kada od sebe napravimo budale? On moe da pri-
zna svoju slabost zar se nismo posvetili oboavanju snage?
Ali svoju krivicu? Nikada!

Da prizna greh kao krivicu, da se osloni na drugog radi otkuplje-

nja, da se odrekne sebe i da prihvati pravednost kao nezasluivi1 dar
sve ovo je mrsko modernom umu, koji se zalae za princip evolucije
u religiji i oslanja se na sopstvene snage zbog progresivne prome-
ne ka viim idealima. Ja se ne predajem pesimizmu i vie volim da
izreknem misao hrabrosti i nade, ali moram da ponovim i primenim
u svom sopstvenom iskustvu Isusove rei: Bez mene ne moete initi
nita (Jovan 15,5 Karadi).

Tisi krv svoju prolio za me,

Na meni nema krivica vie,
Ti me sad zove da doem Tebi,
O, Jagnje Boje, evo me, stiem!

Sada se nalazimo na mestu koje se zove Golgota. Ovde vidimo

krst, a Isus iz Nazareta je prikovan na njega. Neki Mu se rugaju, a neki
1 Nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogu-
nost da se neto zaslui, to nije mogue u sluaju upotrebe rei nezasluiva prim.
izdavaa

44
 Mesto koje se zove Golgota

plau nad Njim. ta je On uinio da bi Ga zadesila ova sramna smrt?

Zar Pilat, upravitelj, pred kojim je On optuen, nije triput rekao: Ni-
kakve krivice ne nalazim na Njemu (Jovan 18,38; 19,4.6 Karadi).
Zar On nije iao od grada do grada leei bolesne (Matej 9,35), i-
stei gubave (Luka 17,11-14), isterujui demone (Marko 1,34) i, ak,
oivljavajui mrtve (Marko 5,41.42; Luka 7,14.15; Jovan 11,43.44)? Zar
On nije propovedao dobre vesti siromanima (Matej 11,5) i donosio
obnovljenu nadu mnogima koji su bili oajnog srca? Kakva okrutna
sudbina Ga je dovela na krst, izmeu dva lopova?
Deluje da je paradoksalno rei da Ga je Njegov sopstveni, svesni
izbor doveo na Golgotu, ali tako je bilo. Prema odredbama saveza,
sklopljenog izmeu Oca i Sina pre venih vremena, bilo je meu-
sobno dogovoreno da e, u sluaju da ovek popusti pred iskuenjem
greha, Otac dati Sina, a Sin e (pre)dati sebe i tako e Bog u Hristu dati
sebe za otkupljenje ljudskog roda. I tako, kad se navrie vremena,
posla Bog Sina svoga, koji je roen od ene, i roen pod zakonom, da
otkupi one koji su bili pod zakonom, da bismo mi primili posinjenje
(Galatima 4,4.5 Bakoti); a Hristos je dao samoga sebe za nae gre-
he (Galatima 1,4 arni); i Hristos je jednom zbog naih greha po-
stradao, pravednik za nepravednike, da bi mogao da nas dovede Bogu
(1. Petrova 3,18 ASV). Gle, Jagnje Boje, koje nosi grehe sveta (Jo-
van 1,29 eng. prevod2).
Upravo ovde neki moderni filozofi uzimaju sebi za pravo da sed-
nu na sudijsku stolicu i odlue kako je nemoralan in predati jednog
na smrt, zbog greha koje je poinio neko drugi. Ovo zvui uverljivo i
izgleda da neki misle da je znak superiornosti izjaviti da oni nee pri-
hvatiti nikakav takav dogovor, nego e se sami suoiti sa posledicama
svojih sopstvenih greha. Meutim, svako takvo praktino rasuivanje
je rezultat veoma povrnog gledanja na linost Hrista i Njegovo delo
otkupljenja. Mislim da e ovo postati jasnije, ako budemo dalje prou-
avali injenice kako su nam otkrivene. Otkrivenje je dovoljan odgo-
vor svakom lanom rasuivanju.

2 James Murdock Translation of the Peshitta (Peita je prevod Biblije na sirijskom

jeziku prim. izdavaa)

45
Spasitelj sveta

Najpre tvrdim da je Hristova smrt bila apsolutno dobrovoljna i da,

stoga, nije bilo nieg nemoralnog u tom sporazumu. On je dao sebe
(Galatima 1,4). On me je voleo i samoga sebe dao za mene (Galatima
2,20 SSP). On je svojevoljno pristao na smrt kada je u vrtu rekao svom
Ocu: Ali neka ne bude moja volja nego tvoja (Luka 22,42 arni).
Izvetaj o Njegovim poslednjim trenucima na krstu jasno pokazuje da je
On predao svoj ivot, ne pod prisilom, ve svojim sopstvenim, slobod-
nim izborom, jer itamo: A Isus opet iz sveg glasa povika i izdahnu
(Matej 27,50 SSP). Pod obinim okolnostima, esto se deavalo da su
smrti na krstu prethodili dani patnje, ali ne i u ovom sluaju; jer, dok je
Isus jo bio u stanju da uzvikne iz sveg glasa, On je izdahnuo (Marko
15,37). Ispunivi poslednji detalj proroanstva, On je rekao svom Ocu:
Svreno je, i prikloni glavu, te predade (svoj ASV) duh (Jovan 19,30
arni). Osim toga, dok je istina da su oni koji su zahtevali i osigurali
Njegovu smrt s pravom odgovorni za to, ipak ostaje injenica da rimski
vojnici zapravo nisu oduzeli Njegov ivot. Njegove sopstvene rei rea-
vaju ovo pitanje: Zato me Otac voli to svoj ivot polaem - da bih ga
opet uzeo. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polaem.
Imam vlast da ga poloim i vlast da ga opet uzmem. Tu zapovest sam
primio od svoga Oca (Jovan 10,17.18 SSP).
Ne smemo da razmiljamo o Ocu kao o nekome ko je zahtevao
smrt svog Sina, kao sredstvo da ublai svoj sopstveni gnev i da se pri-
kae kao neko ko je naklonjen nama. Takva koncepcija otkupljenja
proizilazi iz izopaenog gledanja na Boji karakter i na odnos izmeu
Oca i Sina. Jer Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom (2. Korina-
nima 5,19 Karadi). Bog je patio sa svojim Sinom. U agoniji Getsi-
manije, smrti na Golgoti, srce Beskrajne Ljubavi platilo je cenu naeg
otkupljenja. Bog je toliko voleo svet da je dao (Jovan 3,16 SSP).
Takoe, odluno se tvrdi da je u suprotnosti sa pravdom da neko
snosi kaznu zbog nekog drugog. Meutim, zar nije mogue da se ovaj
oblik prigovora jevanelju Boje blagodati zasniva na pogrenom
shvatanju injenica u tom sluaju? Ne bih koristio re kanjavanje u
bilo kojoj vezi sa tim. Bog nije kaznio Hrista zbog naih greha. Kazna
podrazumeva moralnu odgovornost i linu krivicu, ali Hristos nije bio

46
 Mesto koje se zove Golgota

odgovoran za nae grehe i nije navukao na sebe linu krivicu. ta je

onda u pitanju? Hristos je dobrovoljno preuzeo na sebe kaznu za greh
i suoio se sa njom, ali ne kao sa kaznom. On je spremno uzeo na sebe
dugove sveta upropaenog grehom i obezbedio zadovoljenje tih du-
gova; meutim, On nije napravio te dugove, i nije kanjen kao dunik.
Naslednici imovine J. Odgen Armour-a nedavno su isplatili oko osa-
mnaest miliona3 dolara linih dugova zavetaoca, rtvujui svoje sop-
stveno bogatstvo da to uine iako nije bilo zakonskog potraivanja
od njih samo da bi zatitili dobro porodino ime. Niko nije mogao
da podnese albu da je u ovom inu bilo nepravde, poto je to uinje-
no dobrovoljno, ne pod prisilom, a ukljuene strane su svuda hvaljene
zbog svoje spremnosti da ponesu porodini teret. Dozvoljavam da je
ovo samo slaba ilustracija, ali moe da nagovesti veliku razliku izmeu
podnoenja kazne zbog drugoga i dobrovoljnog plaanja kazne uklju-
ene u ponaanje drugog. Bog nije nepravedan. Naprotiv, pravednost
i pravda su podnoje Njegovog prestola (Psalam 97,2 ASV).
Meutim, postoji jo jedna taka ovog pitanja koju treba uzeti u
obzir. Isus iz Nazareta nije bio neka spoljna strana koja se umeala iz-
meu druge dve strane, sa kojima nije imao prisnu vezu. On je bio i
Boji Sin i Sin oveiji. Kada je preuzeo na sebe ljudsku prirodu, Re
je postala telo (Jovan 1,14 SSP), ne prosto neki ovek, ve generiki
ovek, porodica, rod4. Prvi Adam je bio glava (rodonaelnik), pred-
stavnik itave ljudske porodice i stoga, ono to je on uinio, raunalo se
kao da je to uinila cela porodica i ukljuivalo je itavu porodicu, zbog
solidarnosti5 (kolektivnog jedinstva prim. izdavaa) oveanstva.
3 Danas bi suma ekvivalentna navedenoj u vreme pisanja ove knjige, bila mnogostru-
ko vea prim. izdavaa
4 Generian koji pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni. Generiki ovek Mar-
ksov izraz i uenje, da je ovek po svojoj sutini generiko bie bie svoje vrste, svog
roda. Pisac ove knjige je izraz najverovatnije upotrebio sa namerom da bude razu-
mljiviji i toj grupi italaca, kako bi im slikovitije doarao jevaneoske istine koristei
njima poznatu terminologiju prim izdavaa
5 Solidarnost ili kolektivno jedinstvo uenje Svetog pisma, koncept stran zapadnom
umu ali jo uvek poznat u drugim delovima sveta. Biblija jasno ui da je celo ove-
anstvo povezano zajednikim ivotom i prema tome ini jednu celinu kolektivno
jedinstvo prim. izdavaa

47
Spasitelj sveta

Ovaj princip je prepoznat i potvren u biblijskom objanjenju univer-

zalnosti greha: Kroz jednog oveka je greh uao u svet, a kroz greh
smrt; i tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili (Rimljanima
5,12 ASV). Svi su zgreili u tom jednom oveku, Adamu, zato to
su svi bili u njemu, ba kao to je Levije platio desetak kada je Avram
platio desetak, zato to je bio u Avramu kada je Avram platio desetak
(Jevrejima 7,9.10). Ali prvi Adam je prilika [ili tip] (slika arni)
Onoga koji je imao doi (Rimljanima 5,14 Bakoti); i kao to greh
prvog Adama nije bio samo greh pojedinca, ve i greh ljudskog roda,
i samim tim je doneo smrtnu kaznu na itavu porodicu, tako se smrt
poslednjeg Adama, predstavnika oveka, glave (rodonaelnika) novog
oveanstva, pravedno raunala kao smrt itave porodice i zadovoljila
je kaznu ukljuenu u predstavniki greh prvog Adama.
Ova ideja o predstavniku, ovaj princip solidarnosti, od sutinskog
je znaaja u jevanelju spasenja, kao to se jasno ui: Jer nas obuzi-
ma ljubav Hristova kad ovako sudimo: Jedan je umro za sve [u korist,
umesto svih], dakle su svi umrli (2. Korinanima 5,14 D. Stefano-
vi). Zakon nas osvedoava o grehu i odreuje smrtnu kaznu; ali dok
ovo priznajem, ja mogu da zadovoljim taj zahtev tvrdei da sam ve
platio kaznu. Kako? U Hristu, svom predstavniku. Iako moda po-
stoji odgovarajui smisao u kome re zamenik moe da se iskoristi
kao primenjena na Hrista u Njegovoj smrti za nas, ipak mi se vie svia
re predstavnik, poto se ini da se jasnije usklauje sa idejom ljud-
skog odnosa izmeu Hrista i porodice za koju je On umro. U odree-
nom smislu, On je bio mi, i tako, kada je On umro, umrli smo i mi.
Ne pokuavam da objasnim ovu injenicu koja je otkrivena, ali zaista
elim da naglasim veliku korist koja proizilazi iz toga.
Meutim, gotovo da ujem kako neko kae: Ne mislim da je ita
pravedno u tome to sam ja kanjen zbog Adamovog greha. Od mene
nije traen savet i ja nisam imao izbora u toj stvari. Moj odgovor je:
Niko nije bio niti e ikada biti kanjen zbog Adamovog greha. To je do-
bra vest, koju se radujem da objavim. Poto se Adamov greh desio bez
bilo kakvog izbora s moje strane, tako je i kazna za taj greh plaena bez
bilo kakvog izbora sa moje strane. Prvi Adam je zgreio; poslednji Adam

48
 Mesto koje se zove Golgota

je umro; svetost je zadovoljena; ja sam osloboen kazne koju je taj greh

navukao. Nema nikakve osnove za bilo kakvu optubu za nepravdu.
Govorei ovo, ne zanemarujem injenicu da ja trpim neke posle-
dice Adamovog greha. Ali pravim razliku izmeu posledica i kanjava-
nja, a elim da dodam neto u vezi sa posledicama. Svojim obrauna-
vanjem sa problemom greha, Bog nije samo osujetio cilj sotone, tvorca
greha, ve je osigurao spasenje koje uzdie oveka na daleko viu ravan
od one koju je Adam zauzimao u poetku i ini ga uesnikom u bla-
goslovima i privilegijama koje su nasledno pravo samo jedinorodnog
Bojeg Sina, kao to itamo: Onome koji pobedi (nadvlada ASV)
dau da sedi sa mnom na prestolu mome, kao i ja to pobedih i sedoh
sa Ocem mojim na prestolu njegovom (Otkrivenje 3,21 Sinod SPC).
Apostol Pavle je, poto su mu ove stvari otkrivene, s pravom mogao
da uzvikne: Smatram, naime, da naa sadanja stradanja nisu nita u
poreenju sa slavom koja e se u nama otkriti (koja e nam se otkriti
Sinod SPC) (Rimljanima 8,18 SSP). I takoe: Jer, naa neznatna,
trenutna nevolja donosi nam venu slavu koja je neizmerno nadmau-
je (2. Korinanima 4,17 SSP). Neke od posledica Adamovog greha
mogu se shvatiti samo u slavi venog sveta, nakon to se ukloni kletva.
Mi smo na mestu koje se zove Golgota. Tu je krst. ta vidimo da je
napisano na tom krstu? Ako gledamo samo ljudskim oima, proita-
emo natpis: Ovo je Isus car judejski (jevrejski ASV) (Matej 27,37
Karadi). Ali moemo li da proitamo vie od toga? Ako su nae oi
pomazane nebeskim melemom za oi, moemo razaznati rei: Bog je
ljubav (1. Jovanova 4,8). Krst gde Bog nije potedeo svog sopstvenog
Sina, nego ga je predao za sve nas (Rimljanima 8,32 arni), otkri-
va i uasno znaenje greha i najdublju prirodu Boga, a to je Bog je
ljubav. Ali koji natpis dalje itamo na krstu? Zar nije krvavim slovima
napisano: Plata za greh je smrt (Rimljanima 6,23 SSP)? Na krstu
je Boja osuda greha izraena takvim pojmovima, da uzdrhti svako
stvoreno bie u svemiru. Sam Boji Sin, nalazei se dobrovoljno pod
osudom greha, nije mogao da bude poteen i tako je Hristos umro
za nae grehe (1. Korinanima 15,3 SSP). Bog nije mogao da uki-
ne svoj sopstveni zakon pravednosti, ali je mogao da obezbedi i jeste

49
Spasitelj sveta

obezbedio otkupljenje za njega po beskonanoj ceni. Prikladne su rei

pokojnog dr James-a Denney-a iz kotske:

Krst je mesto na kojem Bezgreni umire smru gre-

nika; mesto na kojem Boju osudu snosi onaj koji je nevin,
kako za one koji su se predali Njemu vie ne bi bilo osude.
Ne mogu da itam Novi zavet u bilo kom drugom smislu. U
njegovoj sri ne mogu videti nita osim ovoga blagodat koja
utvruje zakon, ne u pravnom (sudskom), ve u duhovnom
smislu; milost je otkrivena, ne nad presudom, ve kroz nju;
opravdanje koje otkriva ne samo Boju dobrotu, ve i Boju
strogost; na krstu pie Bog je ljubav, samo zato to pie i Pla-
ta za greh je smrt.

Takvo je jevanelje krsta.

Jo uvek smo na mestu koje se zove Golgota. Gle, tu su tri krsta.
Na jednom, u sredini, vidimo Isusa iz Nazareta, a sa obe strane je ra-
zapet po jedan lopov. Onde raspee njega i zloince, jednog s desne
a drugog s leve strane (Luka 23,33 arni). Da li postoji neki spo-
ljanji znak razlikovanja izmeu Isusa u sredini i druge dvojice? Da,
primeujemo da On nosi krunu od trnja. Kako emo protumaiti ovo
prezrivo podsmevanje Njegovoj tvrdnji da je On car? Rimski vojnici
nisu razmiljali, kada su Ga podrugljivo krunisali trnovim vencem, da
su igrali svoju ulogu u objavljivanju jevanelja otkupljenja; ali seamo
se da je trnje bilo dokaz prokletstva, svedoanstvo prirode o grehu, a
kruna od trnja govorila je da je Onaj, koji je sada Car nad carevima
i Gospodar nad gospodarima (Otkrivenje 19,16 Karadi), poneo
tu kletvu za nas i stoga: Hristos nas je otkupio od prokletstva (kletve
arni) Zakona tako to je radi (za ASV) nas postao prokletstvo
(Galatima 3,13 SSP). Ovo je jo jedna poruka sa krsta. O, kako ude-
sna ljubav! O, kako udesna dostojnost!

O, krste, ti to mi podie glavu,

Kako se mogu od tebe kriti.

50
 Mesto koje se zove Golgota

Bacam u prainu ivota slavu,

I ve iz zemlje crveno cveta,
ivot koji e beskrajan biti.

Hristova misija nije se zavrila samo muenikom smru, razoa-

ranjem, neuspehom. O, ne! Krst nije simbol poraza, ve trijumfa. Tu je
ukinuta smrt, a ivot i besmrtnost su izneti na videlo. O, kako slavna
pobeda!
Bili smo na mestu koje se zove Golgota. ta smo tamo videli? Ot-
krivenu tajnu otkupljenja; prikazanu Boju ljubav; potvrenu Boju
pravdu; osigurano nae spasenje od greha. Slava krsta probija tamne
senke sveta u grehu i osvetljava put ka nebu. Krst je naa sveobuhvatna6
odbrana.

U svojoj ruci ne nosim nita,

Drim se samo Krsta i Hrista.

Ovde bismo samo napomenuli da biblijska ideja koju je apostol Pavle izneo u 5.
poglavlju Poslanice Rimljanima ide jo dalje i radikalnije ne radi se o daru venog
ivota koji je stavljen na dohvat ruke, ve o daru koji je ve u ruci. Ne radi se o njego-
vom prihvatanju, nego o prestajanju sa njegovim odbijanjem i odbacivanjem! Naime,
poruka koju je on u tom poglavlju izneo glasi da su nam Hristos i svi Boji darovi kroz
Njega (Njegov ivot, opravdanje, pomirenje, spasenje... ) dati kao nasledni dar dar
koji dobijamo roenjem (pravnom terminologijom roenjem steeno pravo), ali Ga
kasnije zbog raznih razloga, kao to su prevara greha i ljubav prema njemu, oholost,
bezbonost, neverstvo... odbacujemo i zbog tog odbacivanja nam je potrebno pokaja-
nje, obraenje, novo (tj. duhovno) roenje, posveenje... koji su takoe Boji darovi.
Uostalom, velika je razlika u znaenju izmeu prihvatanja i neodbacivanja. Prihvata-
nje se odnosi na neto to trenutno nije ve tek treba da bude u naem posedu, neto
na ta jo uvek nemamo pravo i tek treba da ga dobijemo, a neodbacivanje se odnosi
na neto to ve jeste nae, na ta ve imamo pravo.
Iako na prvi pogled deluje nebitno i samo kao igra rei, to u koje od ova dva shva-
tanja verujemo odredie i na odnos prema Bogu i spasenju, a time i nain na koji
smatramo da dolazimo do njega da li naom ili Bojom inicijativom.

6 All-sufficient (eng.) svedovoljna; potpuna; apsolutna prim. izdavaa

51
Spasitelj sveta

Od toga e dalje zavisiti i veliina nae zahvalnosti Bogu, pobuda zbog koje Mu slu-
imo, priroda naih dela da li e to biti dela vere (dela zahvalnosti zato to smo ve
spaseni) ili e to biti dela zakona (pokuaj da se sami opravdamo).
U prvom sluaju, naglasak je na nama, naoj inicijativi, mi smo u centru panje i
imamo znaajnog udela u svom spasenju. U drugom sluaju naglasak je na Bogu, Nje-
govoj inicijativi, On je u centru panje i na udeo je da prestanemo sa odbacivanjem.
U prvom sluaju radi se o arminijanizmu opravdanju verom i delima, pokuaju da
se zaradi spasenje, u drugom sluaju radi se o biblijskom opravdanju opravdanju
samo verom i zahvalnosti za dar spasenja obezbeen nasleem.
Shvatanje o prihvatanju Bojih darova vodi stavu: Hvala Ti, Hriste, za Tvoju dobru
ponudu (ne dar!), ali Ti nisi postigao bilo ta za nas sve dok mi najpre nismo uinili
pravu stvar prihvatajui je da bi ta ponuda postala delotvorna. Uradili smo svoj deo i
zato smo spaseni. Ako se ta misao izvede do njenog konanog zakljuka, ona se pre-
tvara u spasenje verom i delima, a to znai odbacivanje i gubitak spasenja.
Shvatanje o neodbacivanju Bojih darova vodi sasvim suprotnom stavu: Hvala Ti,
Hriste, za Tvoj nezasluivi dar, Ti si sve postigao, nae je bilo samo da prestanemo da
odbacujemo taj dar, a poto je i to plod Tvojih podsticaja, ubeivanja, delovanja i i-
njenja kroz nas, sva zasluga, hvala i slava za nae spasenje pripada samo Tebi.
Ova ideja, koja jedino moe sauvati vernike od podmuklog falsifikata opravdanja
verom Arminijanizma, koji u praksi predstavlja opravdanje i verom i delima iako
je deklarisan kao opravdanje samo verom, detaljnije je obraena u delima E. J. Wa-
ggoner-a Galatima poslanica Komentari (The Glad Tidings) i Rimljanima poslanica
Komentari (Articles on Romans). Iz njih u nastavku izdvajamo nekoliko najbitnijih
odlomaka. Jedno jo detaljnije razmiljanje na ovu temu izneto je u 13. poglavlju knji-
ge U potrazi za krstom (In Search of the Cross) od Roberta Wieland-a, koje glasi: ta je
Hristos postigao na krstu.

Pravdom jednoga besplatan dar je doao na sve ljude za opravdanje ivota (Ri-
mljanima 5,18 eng. prev). Ovde nema izuzetaka. Kao to je osuda dola na sve, tako
je i opravdanje dolo na sve. Hristos je okusio (doiveo, proao kroz) smrt za svakog
oveka. On je sebe dao za sve. tavie, On je dao sebe svakom oveku. Besplatan dar ja
dat svima. injenica da je to besplatan dar, dokaz je da nema izuzetaka. Da je pripao
samo onima koji su imali neke posebne kvalifikacije, onda to ne bi bio besplatan dar.
injenica je, dakle, i to je jasno izraeno u Bibliji, da je dar pravednosti i ivota u
Hristu doao na svakog oveka na Zemlji. Ne postoji ni najmanji razlog da svaki o-
vek koji je ikada iveo ne bude spasen za veni ivot, osim ako to ne eli. Toliko mno-
go njih prezrivo odbija dar koji je ponuen zabadava. (E. D. Vagoner, Rimljanima
poslanica Komentari, str. 101 originala)
Bog je svakom oveku dodelio meru vere, i to svima jednaku meru, jer mera blago-
dati je mera vere. Svakome se od nas dade blagodat u skladu s Hristom kao darom
(Efescima 4,7 eng. prevod). Hristos je dat bez rezerve svakom oveku, svi imaju
podjednake mogunosti da dobiju nasledstvo. (str. 89)

52
 Mesto koje se zove Golgota

Da li pitate ta onda moe da sprei da svaki ovek bude spasen? Odgovor je nita,
osim injenice da nee svi ljudi odrati veru. Kada bi svi sauvali sve to im Bog daje,
svi bi bili spaseni. (str. 69)
Bog... eli da svi ljudi budu spaseni, i da dou do spoznaje istine (1. Timotiju 2,4).
I On postie sve stvari prema savetu Njegove volje (Efescima 1,11). Da li nameravate
da uite univerzalno spasenje (pouavate o univerzalnom spasenju)? neko moe da
upita. Mi nameravamo da uimo (pouavamo) upravo ono to ui Re Boja da se
pokaza blagodat Boja koja spasava sve ljude (Titu 2,11). Bog je ostvario spasenje za
svakog oveka i dao ga svakome, ali veina ga je prezrivo odbila i odbacila. Suenje
e otkriti injenicu da je potpuno spasenje dato svakom oveku i da su izgubljeni
promiljeno odbacili svoje roenjem steeno pravo na naslee. (Vagoner, Galatima
poslanica Komentari, str. 13 i 14 originala).
Neko moe povrno da kae: Onda smo svi kako treba; ta god da uradimo to je
ispravno, to se tie zakona [Bojeg], jer smo otkupljeni. Istina je da su svi otkupljeni,
ali nisu svi prihvatili otkupljenje. Mnogi kau za Hrista: Mi neemo da ovaj ovek
vlada nad nama, niti da verujemo blagoslovima koje Bog ima za nas. Ali, otkupljenje
je za sve. Svi su kupljeni skupocenom krvlju ivotom Hristovim, i svi mogu, ako
ele, da budu slobodni od greha i smrti. (str. 61)

53
 7. POMIRENI SVET
Pokuao sam da pojasnim da je na mestu koje se zove Golgota,
uinjeno delo koje je ljudsku porodicu vas i mene oslobodilo kazne
koja je dola zbog Adamovog greha; da je Isus iz Nazareta preuzeo na
sebe sve obaveze koje su bile posledica tog greha i izmirio ih; i da niko
nikada nije niti e ikada biti kanjen zbog tog greha. elim sada da
razmotrim krst kao put pomirenja izmeu oveka i Boga.
Najpre zapazimo veliku razliku izmeu hrianstva i paganstva u
vezi sa ovim pitanjem pomirenja. U hrianstvu, ovek je taj koji se
miri sa Bogom, a pomirenje je Boji in; ali u paganstvu, bogovi su oni
koji se mire sa ovekom, a pokuaj pomirenja je ljudski in. Govorei
ovo, ne zaboravljam da neki koji izjavljuju da zastupaju hrianstvo,
Hristovu rtvu predstavljaju kao sredstvo ublaavanja Bojeg gneva,
ali ne ini mi se da je to uenje Pisma.
Ne elim jevanelje da proglasim blagim. Postoji tako neto kao
to je Boji bes. Gnev Boga je uasna stvarnost i mora se priznati. Na-
merni prestupnici zakona svetosti bie kanjeni venim unitenjem
od lica Gospodnjeg i od slave Njegove moi (2. Solunjanima 1,9
ASV). Ali ovaj gnev je zapravo ljubav koja se raspalila protiv greha, po-
sledica odbaene ljubavi i odbijenog pomirenja. I dalje ostaje istina da
je Bog ljubav i da je uinio sve to beskrajna ljubav moe da ponudi i
beskrajna mudrost moe da smisli za spasenje oveka.
Kada se, umesto Bojeg jevanelja, namerno izabere paganska fi-
lozofija, i kada grenik pokuava da sam ostvari delo pomirenja, ume-
sto da prihvati delo pomirenja koje je ve ostvareno, Bog se ne moe
smatrati odgovornim za neuspeh. Vena naela pravde i pravednosti
nisu podlona reviziji pukom ljudskom filozofijom, a Bog ne moe da
ugrozi stabilnost svoje vladavine prihvatanjem prividne svetosti kao
zadovoljavajueg otkupljenja za svesno krenje zakona svetosti. Kada
Bog opravdava, i On sam mora ostati pravedan.
Uobiajen tekst koji se bavi pomirenjem predstavlja stvar ovako:
A sve je od Boga, koji nas je kroz Hrista pomirio sa sobom i poverio
(dao) nam slubu pomirenja; naime, Bog bee u Hristu, mirei svet sa

54
 Pomireni svet

sobom, ne raunajui im njihove prestupe (2. Korinanima 5,18.19

kombinacija prevoda SSP-arni-Karadi-ASV). Kratka analiza ovog
uenja e pokazati:

1. Da je to pomirenje Boji in: bio je to Bog koji je pomirio.

2. Da smo mi Bojim inom pomireni sa Njim, a ne On sa
nama: Bog koji nas je pomirio sa sobom.
3. Da je ovaj in pomirenja izvren kroz Hrista.
4. Da nije Bog bez Hrista niti Hristos bez Boga izvrio ovaj in,
ve je Bog bio u Hristu mirei.
5. Da je in koji je bio delotvoran u mirenju nas koji smo
hriani, bio delotvoran i za svet: Bog je bio u Hristu mirei
svet sa sobom.
6. Da je, iako je svet jo uvek u grehu i moda odbija da prizna
tu injenicu, to je ipak pomireni svet. Bog ga je pomirio sa
sobom.
7. Da im, izvravanjem ovog dela pomirenja, prestupi sveta
nisu bili uraunati.

Navodei ovo u kratkim crtama, ali nadam se ispravno, mogu da

kaem da pomirenje nije neki proces, ve in koji se izvodi u odreeno
vreme; da se ovaj in ne izvodi da bi se izazvala promena oseanja od
strane Boga prema nama, ve kao izraz postojeeg oseanja; da bi, kao
rezultat ovog ina, Bog mogao da odri svoj pravedni karakter, a ipak
da ne urauna prestupe grenom rodu. Ovde sam naveo ono to mi se
ini da su neke od temeljnih injenica jevanelja injenice koje bi
trebalo da se objavljuju svuda i koje bi trebalo da se jasnije razumeju
nego to je to sluaj sada. Uprkos bogohulnim izjavama ateizma, evo-
lucionistikoj filozofiji modernog doba i nedostatku potovanja prema
Bojoj blagodati od strane mnogih nominalnih hriana, poruka da je
Bog svojim sopstvenim inom pomirio svet sa sobom, trebalo bi da se
objavljuje u svakoj zemlji, paganskoj i hrianskoj, u sili Duha. Hristos
je doao na svet koji zapravo nije bio pomiren; ostavio ga je pomire-
nog. Ovo je dobra vest.

55
Spasitelj sveta

Ali sada moram da postavim pitanje: Kako je izvreno ovo pomi-

renje? Odgovor je jednostavan i jasan: Pomirenje poiva na iskupitelj-
skoj rtvi koja je uinjena na Golgoti. Isus je poneo nae grehe.
Mi smo pomireni sa Bogom kroz smrt Njegovog Sina (Rimlja-
nima 5,10 ASV). Poto je greh bio uraunat Hristu, iako On nije znao
za greh, i izvrena je presuda na Njemu, greh se ne rauna onima koji
su zgreili, ve se oni smatraju pravednima, ako su spremni da budu
poistoveeni sa Hristom, svojim predstavnikom.
I ovde moram da napravim razliku izmeu pojmova biti pomi-
ren i biti spasen. Dok tvrdim da je svet pomiren, ne tvrdim da je
spasen. Univerzalno spasenje nije isto to i univerzalno pomirenje.
Nadahnuto uenje to jasno pokazuje: Ako smo, dok smo bili neprija-
telji, bili pomireni sa Bogom, kroz smrt Njegovog Sina, mnogo emo
se vie, kao pomireni, spasiti Njegovim ivotom; i ne samo to, nego se
radujemo u Bogu, kroz naeg Gospoda Isusa Hrista, kroz kojeg smo
sada primili pomirenje (Rimljanima 5,10.11 ASV). Hristova smrt
miri; Hristov ivot spasava; pomirenje uinjeno kroz Hristovu smrt
mora biti primljeno kroz veru u ivog Hrista, koji je umro i ponovo
ustao i uvek ivi. Pomirenje je univerzalno, neogranieno; ali spasenje
je ogranieno na one koji lino prisvoje (tanije, prestanu da odbacuju
taj nasledni dar prim. izdavaa) pomirenje.
Velika objava (vest prim. prev.) je da je Bog pomirio svet sa so-
bom; veliki podsticaj je: Budite pomireni (pomirite se arni) sa
Bogom (2. Korinanima 5,20 ASV). Svaki pomireni grenik se po-
ziva da prihvati obezbeeno pomirenje, priznajui da je grenik i da
mu je potrebno pomirenje, priznajui injenicu da je, kroz Hristovu
smrt, pomirenje ve uinjeno i prihvatajui vaskrslog i pobedonosnog
Hrista kao svoj ivot. Konaan rezultat celog tog sporazuma se ovako
formulie: Onoga koji nije znao za greh, uinio je da bude greh, radi
nas; da bismo mi mogli da postanemo Boja pravednost u Njemu (2.
Korinanima 5,21 ASV).

Krivica poiva na Bojoj osudi greha; pomirenje poiva

na Bojem nepripisivanju greha; Boje nepripisivanje greha

56
 Pomireni svet

poiva na tome to je Hristos uinjen grehom za nas... Bog je

Hrista uinio grehom u tom smislu da je Bog, takorei, stavio
Njega na mesto greha, a ne na mesto grenika, i osudio greh
na Njemu... Bog je uinio da On bude greh po ophoenju,
iako ne po oseanju, kako bi svetost mogla da se usavri u
presudi i kako bi mi mogli da postanemo Boja pravednost
u Njemu, tako da bismo u Bojim oima mogli da imamo
pravednost, svojim ivim jedinstvom sa Hristom, pravednost
koja ne pripada nama stvarno, prirodno i konano. Naa pra-
vednost je u tako maloj meri lino naa, koliko je i greh na
Hristu zaista Njegov.

Nadam se da stvarnost ove dobre vesti nije skrivena ispod previe

rei ili suvie velikih rei. Izuzetna mi je elja da se jasno pokae jedno-
stavnost jevanelja, da bi svi moji itaoci mogli da budu pokrenuti da
prihvate pomirenje uinjeno kroz Hristovu smrt. I ponovo naglaavam
iskupiteljsku vrednost krsta. I ponovo uzdiem razapetog i vaskrslog
Isusa, kao nau jedinu i svedovoljnu nadu. Verujte u Gospoda Isusa i
biete spaseni (Dela 16,31).

Nenadmanim darom svog Sina, Bog je ceo svet okru-

io atmosferom blagodati, isto tako stvarnom kao to je vaz-
duh koji krui oko Zemljine kugle. Svi koji odlue da udiu
tu ivotodavnu atmosferu ivee i uzrasti do visine rasta ljudi
i ena u Isusu Hristu... Na rast u blagodati, naa radost, naa
korisnost sve to zavisi od naeg jedinstva sa Hristom.

Svedoim o jevanelju pomirenja. Svedoim o jevanelju pomi-

renja koje je primljeno i spasenju koje je osigurano. Da li e ti primiti
moje svedoanstvo?

Videti endnotu na strani 51 prim. izdavaa

57
Spasitelj sveta

58
 8. DOBIJANJE KLJUEVA SMRTI
Ne nameravam da svoju nadu venog ivota polaem u svoju
sopstvenu filozofiju niti u filozofiju bilo koje druge osobe niti u sta-
ru tradiciju. Ja traim neki sigurniji temelj, nego to bilo ta od ovog
spomenutog prua. Pitam se, stoga, da li postoji zaista zadovoljavajua
osnova za uverenje da je smrt pobeena. Gledao sam lica svojih volje-
nih koji su umrli i video kako se njihove beivotne pojave (beivotna
tela prim. prev) prenose do njihovog mesta poinka u gradu mrtvih.
Otiao sam sa gorkom tugom u srcu, koja je odbila da bude ublaena
bilo kojom teolokom dogmom, bez obzira koliko je drevna ili koliko
je lepo sroena. Traio sam neto to vie zadovoljava, i naao sam. Ne
zavrava se sve smru. Hrianstvo je religija nade, a ta nada poiva
na injenicama. Isus iz Nazareta, koji je i Boji Sin i Sin oveiji, umro
je i ponovo vaskrsnuo. To su najvee istorijske injenice i ove injeni-
ce predstavljaju postojan (stabilan) temelj za inteligentnu veru u ivot
koji e doi. Tajna smrti je reena.
Neu pokuavati da sigurnost Isusovog vaskrsenja utvrdim ni-
zom tekih argumenata, poto mislim da to nije neophodno, ve u
nakratko skrenuti panju na temelj mog sopstvenog ubeenja da On
nije ostao u Josifovoj grobnici. Bili smo na mestu koje se zove Golgota.
Videli smo oveka iz Galileje koji je obeen na drvo. Tu je On dao svoj
ivot za nas i, kada se sve zavrilo, Njegovi tuni sledbenici poloili su
ranjeno telo u grobnicu bogataa.
Sada je trei dan posle toga i ja vas pozivam da poete sa mnom
do groba. ta nalazimo? Grob je prazan. Oni koji su ga posetili rano
ujutro nisu Ga nali, iako je posmrtna odora nemo svedoila da je bio
tu; ali jednostavnim reima im je kazano: Nije ovde; nego ustade
(Luka 24,6 Karadi). Znam da gazim po osetljivom terenu i da skep-
tici imaju spremnu primedbu na svaku takvu izjavu; ali shvatio sam da
je mogue suoiti se sa svim tim prigovorima na zadovoljavajui nain.
Teorije o krai tela, privremenom prekidu ivotnih funkcija, viziji i ilu-
ziji, nee se odrati nakon iskrenog preispitivanja. Objasniti injenice
u sluaju bilo koje od ovih teorija racionalista isto je toliko teko kao

59
Spasitelj sveta

i opovrgnuti zakon gravitacije, dok sedite ispod drveta, a jabuke vam

padaju na glavu.
Trebalo bi napomenuti neke od injenica. Isusovi nekadanji
prijatelji i saradnici nisu oekivali Njegovo vaskrsenje (Jovan 20,9) i
nisu verovali u prvu vest o tome (Marko 16,9-14), ali su kasnije bili
uvereni ubedljivim svedoanstvom i obradovae [se] to vide Gospo-
da (Jovan 20,20 SSP). Promena u stavu ovih Njegovih nekadanjih
sledbenika nije bila nita drugo nego udesna i ne moe se objasniti
na osnovu vizije ili iluzije. Kada je gomila dola na Isusa nou, tada
ga svi uenici ostavie i pobegoe (Matej 26,56 SSP). Na suenju,
Petar, voa Njegovih sledbenika, najodlunije Ga se odricao govorei:
Ne poznajem tog oveka (Matej 26,74). Svi su bili krajnje razoarani
kada Isus nije uinio neko udo da spase sebe od ubilakih namera
svojih neprijatelja; i sa Njim, oni su u Josifov grob sahranili i svoje
nade i svi su odluili da se vrate svom ranijem nainu ivota (Jovan
21,2.3), nesumnjivo se nadajui da e tako zaboraviti svoju tunu za-
bludu, to se tie ovog Galilejca i Njegove misije. Meutim, isti taj Isus
koji se, dok je bio sa njima na brodu, udesno umeao da bi spreio da
izgube svoje ivote u brodolomu (Matej 14,24-27), sada se umeao da
bi ih spreio da doive brodolom svoje vere; i, kao to se mrea odrala
pod pritiskom 153 ribe (Jovan 21,5.6), tako se i njihova vera odrala,
iako je prihvatila Njega koga su oni skinuli sa krsta i poloili u grob
(Jovan 21,7). Kada je ugledao ranjene ruke i slabinu, ak je i neverni
Toma bio naveden da uzvikne: Gospod moj i Bog moj (Jovan 20,28
arni).
Pod vostvom i silom vaskrslog Isusa, ovi ljudi su dali takvo sve-
doanstvo o vaskrsenju, da su hiljade bile uverene jednom besedom, a
prvosvetenik je bio prinuen da kae: Napuniste Jerusalim svojom
naukom, i hoete da bacite na nas krv ovog oveka (Dela 5,28 Ka-
radi). Plaljivi begunci postali su hrabri branioci razapetog i vaskr-
slog Isusa. ta je izazvalo takvu promenu? ivi Isus im je otkrio sebe
u deset razliitih prilika i oni su Ga prepoznali. Imam ove injenice i
mnogo vie, kao temelj svoje vere u Njegovo vaskrsenje i teorije never-
nih srca ne mogu ga uzdrmati.

60
 Dobijanje kljueva smrti

Neko je rekao da je hrianska crkva sagraena na praznom grobu

i u takvoj izjavi se nalazi nagovetaj istine, ali ja vie volim da izjavim
da je temelj te crkve Bogoovek koji je dobrovoljno dozvolio da bude
poloen u grob, oigledno savladan od strane smrti, kako bi mogao da
slomi mo poslednjeg neprijatelja i da bude slavljen kao pobednik nad
smru. A hrianska crkva je ivi spomenik Njegove pobede. ovek bi
morao da zanemari neke od najznaajnijih injenica istorije devetnaest
vekova, nastojei da porekne vaskrsenje.
Nijedno ljudsko bie koje je ikada kroilo na Zemlju nije ostavilo
jasniju i ivotniju sliku o sebi, pouzdaniju po svojoj istinitosti, nego to
je ona koju imamo o Onome koji je najpre bio poznat kao prorok iz
Nazareta u Galileji. I nijedno ljudsko bie nikada nije izvrilo takav
uticaj na ljudski rod i na ljudsku istoriju, i niko nikada nije otiao, a
da je iza njega, u analima istorije, ostao takav nepobitan dokaz o nje-
govom ivom prisustvu i nepobedivoj sili. Dogaaji devetnaest vekova
svedoe o istinitosti objave uznetog Gospoda apostolu Jovanu na ostr-
vu Patmos: Ja sam Prvi i Poslednji i ivi, i bejah mrtav, i vidi iv sam
u sve vekove, i imam kljueve od smrti i od ada (podzemlja SSP)
(Otkrivenje 1,17.18 arni). On je bio prikovan na krst, ali je i dalje
iv. Vaskrsenje povezuje ove dve izjave.
Nije bila u pitanju puka vizija kada je Stefan video Isusa gde stoji
s desne strane Bogu (Dela 7,55 arni). Isus je zaista bio tamo, po-
dignut iz mrtvih i uznet na nebo. Iskustvo apostola Pavla na putu za
Damask ne moe na zadovoljavajui nain da se odbaci tako to e se
oznaiti kao halucinacija, jer tamo se nije samo uo glas koji objavlju-
je: Ja sam Isus, koga ti progoni (Dela 9,5 SSP), ve su oslepljene oi
nosile uverljivo svedoanstvo o stvarnosti boanske slave (Dela 9,8).
Osim toga, novozavetni spisi, napisani od 20 do 60 godina nakon
raspea, bave se vaskrsenjem kao utvrenom injenicom i tumae nam
njegovo znaenje. Po njima, hrianstvo stoji ili pada sa vaskrsenjem,
kao to se jasno vidi iz njihovih sopstvenih izvetaja:

Ako Hristos nije vaskrsao (ustao D. Stefanovi, ASV),

uzaludno je nae propovedanje, uzaludna je i vaa vera. U to,

61
Spasitelj sveta

pokazujemo se i kao lani Boiji svedoci, zato to smo sve-

doili protiv Boga da je vaskrsao Hrista, koga on nije vaskr-
sao ako zaista mrtvi ne vaskrsavaju (ustaju). Jer, ako mrtvi
ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije
vaskrsao, vaa vera je uzaludna - jo ste u svojim gresima (1.
Korinanima 15,14-17 SSP).

Svaki grenik kome je oproteno i koji po svom iskustvu zna silu

beskonanog (venog Karadi; neunitivog arni) ivota (Je-
vrejima 7,16 ASV), jeste ivi svedok o stvarnosti vaskrsenja. Mrtvi
Hristos ne moe biti spasitelj iz okova greha. Mrtvi Hristos ne moe da
preplavi duu svojom sopstvenom slavom i prui blagodat za prihvat-
ljivu slubu. to se mene tie, veoma sam uveren da je taj isti Isus, koji
je uinio svoja boanska dela opratajue blagodati i spasonosne milo-
sti u Judeji, Galileji i Samariji, delovao silom vaskrsenja da me oslobodi
iz ropstva greha i prui novi ivot pobede. O tome rado svedoim.
Ne smemo prevideti injenicu da je Onaj koji je umro kao na
predstavnik, takoe vasrksnut kao na predstavnik i da je Njegovo va-
skrsenje sigurnost naeg vaskrsenja. Bog nas je oiveo s Hristom (bla-
godau ste spaseni) i vaskrsao nas je s Njim i stavio nas da sednemo sa
Njim na nebesima, u Hristu Isusu (Efescima 2,5.6 ASV). Ovo vai
za svakog hrianina i pokazae se u iskustvu u poslednji dan. A to
se tie ak naeg sadanjeg ivota, od uzviene injenice da je Hristos
vaskrsao iz mrtvih proistiu i svi uticaji preko kojih su hriani for-
mirani u svom ivotu i dostignuima, sada i ubudue, kao On. I tako
svako moe da se pridrui iskrenoj elji apostola Pavla: Da upoznam
Hrista i silu njegovog vaskrsenja (Filibljanima 3,10 SSP). U stvari,
ova sila vaskrsenja navodi se kao mera sile koja se otkriva u verujuem
hrianinu, da mu da pobedu (Efescima 1,19.20).
Ne smem zaboraviti da spomenem da su smrt i vaskrsenje Hrista,
poslednjeg Adama, promenili smrt u san za sve lanove ljudske poro-
dice, bez obzira da li veruju u Hrista ili ne. Naelo predstavnitva i dalje
preovladava: Kao to u Adamu svi umiru, tako e u Hristu svi oiveti
(1. Korinanima 15,22 SSP). Naznaena razlika izmeu pravednog i

62
 Dobijanje kljueva smrti

poronog ne pokazuje se u potpunosti do posle vaskrsenja. Svi spavaju,

ali ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Boijeg, i izi-
i e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskr-
senje suda (Jovan 5,28.29 Karadi). Smrt, koja je naa zajednika
sudbina ovde, nije kazna za Adamov greh, kao to je ve istaknuto, ve
je posledica, i to univerzalna posledica. Kazna koja se izrie u presudi
je zbog sveopteg greha odbacivanja Hrista, koji nudi sebe kao Spasi-
telja i tako kazna u potpunosti poiva na postupku svakog pojedinca, a
ne na jednom postupku generikog oveka, prvog Adama.
Hristos je bio vasksrnut iz mrtvih. Smrt je pobeena. Nada bu-
dueg ivota poiva na vrstoj osnovi. Jer, ako verujemo da je Isus
umro i vaskrsao (ustao), tako (onda verujemo i da SSP) e Bog i one
koji su zaspali u Isusu, dovesti s njim (1. Solunjanima 4,14 D. Stefa-
novi). Vaskrsenje stvara vezu izmeu naeg ivota u ovom smrtnom
telu, podlonom iskuenju i nevolji i naeg ivota vene radosti i savr-
enog blaenstva u neposrednom prisustvu Onoga koji nas je voleo i
dao sebe za nas, jer emo Ga videti kao to jeste (1. Jovanova 3,2 D.
Stefanovi).
Vaskrsli Hristos je nosilac kljueva smrti i Ada, koje je stekao kroz
svoju sopstvenu smrt i vaskrsenje. Ja sam sve predao Njemu i On je
Gospodar mog ivota. Ako je to Njegova volja, radovau se da budem
meu onima koji e Ga pozdraviti sa izobilnom radou kada doe sa
oblacima; ali, ako ne, onda u spavati s verom u vaskrsenje, jer znam
Onoga kome sam verovao i uveren sam da je On u stanju da sauva
za taj dan ono to sam mu poverio (2. Timotiju 1,12 ASV). Hvala
Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Ko-
rinanima 15,57 arni).

63
 9. PRISUTNI HRISTOS
Hristova smrt i vaskrsenje su velike centralne injenice Njegovog
zemaljskog iskustva, kao to se jasno vidi iz novozavetnog izvetaja i
moramo uvek da im pripiemo vrednost koja im s pravom pripada;
ali Njegovo delo kao Spasitelja nije zavreno onda kada je izaao iz
Josifovog groba i vratio se Ocu. On je bio primljen (uznet arni)
na nebo i seo je s desne strane Boga (Marko 16,19 ASV), ali Njego-
vo interesovanje za nas i Njegova aktivna sluba u nae ime nisu time
dovedeni do kraja. Dok je bio ovde na Zemlji, Isus iz Nazareta je bio
pobednik u svakom asu iskuenja (Jevrejima 4,15) i nadvladao je svet
(Jovan 16,33); ali ako je On doao samo da nam postavi primer koji
emo pokuavati da oponaamo, mi bismo uskoro postali razoarani,
obeshrabreni, poraeni. Jevanelje nije podsticaj da ivimo Isusov i-
vot, ve je dobra vest o onome to je obezbeeno, tako da Isus moe
da ivi svoj sopstveni ivot u nama. Razlika izmeu ova dva iskustva je
samo razlika izmeu neuspeha i uspeha u hrianskom ivotu.
U pouci koju obino oznaavamo kao propoved na gori, a koju je
Hristos dao na poetku svoje slube, On je istakao uslove za dravljan-
stvo u nebeskom carstvu i dunosti i obaveze koje su ukljuene u takvo
dravljanstvo. Dao je stroe tumaenje Bojeg zakona nego to se nala-
zi u Starom zavetu, pokazujui da Zakon trai ispravne misli, isto kao i
spolja ispravno ponaanje (spoljanju formu dobrog ponaanja prim.
prev.) (Matej 5,27.28) i insistirao je da nije mogue da formalno ispo-
vedanje bude zamena za potpun sklad sa Bojom voljom (Matej 7,21).
Onda je svojim svakodnevnim ivotom otkrio upravo ta znai preneti
svoje sopstvene rei u praktino iskustvo i tako nas nauio ta znai
biti hrianin. Meutim, On se tu nije zaustavio i zbog toga sam Mu
zaista zahvalan. Ne samo da nam je ostavio primer da treba da hodamo
Njegovim koracima (1. Petrova 2,21), ve nam je garantovao uspeh.
Ova garancija se nalazi u Njegovoj pouci u pogledu dolaska i delova-
nja Svetog Duha, koji je apsolutno neophodan za na uspeh u hrian-
skom ivotu. Ovo je ono to sada elim da pojasnim, sa nadom da e to
udahnuti obnovljenu hrabrost u srce svakoga kome ova poruka dolazi.

64
 Prisutni Hristos

Hristovim dolaskom u telu objavljeno je potpunije i jasnije otkri-

venje jevanelja Boje blagodati, kao to je i On sam prepoznao ovim
reima: blago vaim oima to gledaju, i blago vaim uima to slua-
ju. Istinu vam kaem: mnogi proroci i pravednici udeli su da vide ovo
to vi gledate - ali nisu videli; i da uju ono to vi sluate - ali nisu uli
(Matej 13,16.17 SSP). Boja slava koja se mogla raspoznati iza zave-
se atora u pustinji, otkrivena je kao spasonosna blagodat i iva istina
kada je Re postala telo i uselila se meu nas, a jevanelje svetinje je
postalo jasnija poruka poto je tipoloko zamenjeno (slika zamenjena
prim. prev.) stvarnou. Ali bilo je jo onoga to je trebalo da usle-
di. Punina blagoslova je tek trebalo da se postigne. Po Bojoj nameri,
predvien je prisniji odnos izmeu Isusa i vernika, nego to se ostvario
dok je On iveo meu svojim uenicima; a to se tie ove duhovnije
uloge, sam na Gospod je dao pouku te znaajne noi, neposredno pre
nego to je otiao na krst.
Obratimo panju na jednostavne rei koje su tom malom dru-
tvu Galilejaca saoptile najblagosloveniju poruku koju su ui smrtnika
ikada ule. Samo Uitelj boanske istine moe da nam prenese njihovo
puno znaenje. Onaj koji je, prema predvianju proroka, bio prezren i
odbaen od ljudi (Isaija 53,3), sada je doao do zavrnih dogaaja svoje
misije do vrhunca celog svog ivota posveenosti dobroboti drugih.
On se suoio sa agonijom Getsimanije i stranim teretom Golgote; pa
ipak, umesto da trai saoseanje i utehu od svojih saradnika, On se nji-
ma obratio reima podrke: Neka se ne uznemirava vae srce; verujte
u Boga, i verujte u mene (Jovan 14,1 arni). To su bile rei Onog
koji je, kao ovek, mogao u potpunosti da shvati tugu koja je ovlada-
la umovima Njegovih neposrednih prijatelja, a kao Onaj koji je bio
vie od oveka, mogao je da obezbedi lek za njihovu tugu. On do kraja
predstavlja sebe, ne kao primer vere, ve kao istinki predmet vere. Po-
verenje u Njega je jedini pravi lek za sve ljudske nevolje. Tako je bilo
tada; tako je i sada.
Uprkos tome to nisu uspeli da u potpunosti shvate ono to je
Isus mogao da bude za njih, ovi ljudi iz Galileje su u Njemu nali ve-
oma dragocenog druga, a Njegova najava da e ih napustiti ispunila

65
Spasitelj sveta

je njihova srca tamnim slutnjama. Zato mora da ih napusti? Zato

bi trebalo da budu lieni prisustva svog najboljeg Prijatelja? Zar se
ne bismo i mi oseali tako, da smo bili meu njima? To je trebalo da
odagna ta sumorna predvianja i da i njima, a i nama, otkrije konaan
cilj Njegove misije, da im je Isus tada govorio o dolasku i misiji Utei-
telja: I ja u moliti Oca, pa e vam dati drugog pomagaa - uteitelja
da bude sa vama doveka, (samog ASV) Duha istine (Jovan 14,16.17
arni).
Obratite panju na novu re, na koju ovde nailazimo po prvi put,
Uteitelj. Ovde se ne postavlja (ne odreuje) nikakav novi zastupnik.
itali smo o Duhu od prvog poglavlja 1. Mojsijeve, ali sada, istorijskim
razvojem jevanelja naeg spasenja, Duh ulazi u novu misiju, predstav-
ljajui novu ulogu i prikladno je primeniti novu titulu. Kada je Boji
Sin preuzeo nau ljudsku prirodu i poeo da boravi na Zemlji na jedan
novi nain, kako bi mogao da izvri posao koji Mu je dodeljen i obez-
bedi spasenje za nas, On nije prestao da bude Bog, ve je, u isto vreme,
na sebe primenio novo ime Sin oveiji. On je bio ista osoba, a ipak
drugaija. Stoga, kada je Boji Duh, nasleujui Bogooveka, poeo
da boravi na Zemlji na jedan novi nain, kako bi mogao da izvri delo
koje Mu je dodeljeno, da bi obezbedio spasenje za nas, bilo je priklad-
no da taj novi odnos bude prepoznatljiv po novoj tituli Uteitelj.
Svet se bavi onim materijalnim, opipljivim, ali uopte nije u stanju
da tretira kao stvarno ono to ne moe da vidi. Stoga svet ne moe da
primi Uteitelja, jer ga ne vidi i ne poznaje (Jovan 14,17 arni).
Odmah vidimo da Isus predstavlja Uteitelja kao stvarnu osobu, ali
nevidljivu, i ini se da su ovde mnogi baeni u nedoumicu. Tekoa
je u tome to oni pokuavaju da definiu i ogranie beskonana bia
konanim terminima, dajui ovim terminima isto znaenje kao kada
ih primenjuju na lanove ljudske porodice.
Da bi se izbegle greke u tumaenju istine koja nam se otkriva
kroz Bojeg Duha, moramo tom istom Duhu dozvoliti da nam prene-
se znaenje upotrebljenih termina. To znai da moramo da poredimo
tekst sa tekstom i tako dozvolimo Pismu da bude svoj sopstveni tuma.
Koliko mogu da naem, re osoba se u Bibliji ne koristi primenjena

66
 Prisutni Hristos

na bilo koga od Boanstva. Oigledan izuzetak u Jevrejima 1,3 nestaje

u Revidiranoj verziji.
Nemam nita protiv da se re osoba koristi kada se govori o Ocu,
Sinu i Svetom Duhu, ali instistiram da ne smemo zavisiti od engleskog
renika i upotrebe rei onako kako se ona primenjuje na konana bia,
zbog njenog znaenja kada se primenjuje na Boanstvo. Kada se raz-
milja o Svetom Duhu kao o osobi, nije neophodno razmiljati o Nje-
mu kao da ima opipljivo telo. Naa tela su stvorena da budu Njegov
hram. Ako ne nauimo da se bavimo nevidljivim osobama, koje ine
Boanstvo, sa istim oseajem stvarnosti kao to se bavimo svojom bra-
om i sestrama po telu, mi ne napredujemo dalje od sveta. Mi moramo
da nauimo da se drimo Onoga koji je nevidljiv, kao da se vidi (Je-
vrejima 11,27 ASV).
U nekoliko jednostavnih rei Isus sada ukazuje na prelaz od uloge
Sina na ulogu Duha: Vi ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama
e biti. Neu vas ostaviti sirotne (usamljene ASV): doi u k vama
(Jovan 14,17.18 Sinod SPC). Isus nije uao u filozofsku ili psiholoku
raspravu o linosti Uteitelja, niti u ja. Ono to je jasno jeste da je Isus
smatrao Uteitelja stvarnom, iako nevidljivom osobom, koja e biti
Njegov naslednik na Zemlji, a ipak tako prisno poistoveena sa Njim
samim, da e dolazak Uteitelja znaiti i Njegovo sopstveno prisustvo
u Duhu.
Kao to je pojava Sina predstavljala dolazak Oca na svet, tako e i
dolazak Uteitelja biti ispunjenje Isusovog obeanja: Dolazim k vama.
I ne samo to, ve e pojava Uteitelja biti vrst prikaz veze duhovnog
jedinstva izmeu Oca, Sina i verujueg uenika: U onaj dan ete sa-
znati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama (Jovan 14,20
arni). Ovde nalazimo samu sutinu hrianstva ne u teorijskoj
raspravi o prirodi i linosti svakog od tri lica Boanstva, ve u iskustvu
duhovnog jedinstva izmeu beskonanih i konanih bia, omogue-
nog delovanjem Svetog Bojeg Duha, koji se sada pokazuje kao Duh
Bogooveka, u kome se sjedinjuju boanska i ljudska priroda. Tajna
koja je bila sakrivena vekovima i generacijama, ali koja je otkrivena na
Pedesetnicu, jeste Hristos u vama, nada slave (Koloanima 1,26.27

67
Spasitelj sveta

ASV). Najdarovitiji teolog ne moe da objasni ovu tajnu, ali najpo-

kornije Boje dete moe da uiva u prednostima koje ona ukljuuje.
Isus je eleo da u svoje uenike utisne utenu injenicu da Njegov
odlazak od njih i povratak Ocu ne znai zaista odvajanje od njih, ve
je, nasuprot, povlaanje Njegovog telesnog prisustva samo priprema
za Njegovo prisustvo meu Njima u Duhu i da e Njegovo prisustvo
u Duhu biti sredstvo viestruko veih blagoslova nego to bi bili oni
u kojima bi eventualno uivali, da je On ostao sa njima u telu. Ovo je
oigledno znaenje Njegovog sopstvenog objanjenja Njegovog odla-
ska Ocu: Sada odlazim onome koji me je poslao, i niko od vas me ne
pita: kuda ide? Nego je alost ispunila vae srce, zato to sam vam to
kazao. Ali ja vam govorim istinu: dobro (od koristi ASV) je za vas
da ja odem. Jer ako ne odem, pomaga - uteitelj nee doi do vas;
ako pak odem, poslau vam ga (Jovan 16,5-7 arni). Objanjenja
i argumenti ovde nisu potrebni. Oigledna je jednostavna injenica.
Slanje Uteitelja je korak napred. Prisustvo Uteitelja, prisustvo Hrista
u Duhu, bilo bi bolje za Njegove uenike, i za nas, nego Njegovo pri-
sustvo u telu. Drugim reima, Hristos u vama je bolje nego Hristos
meu vama. Jedinstvo Duha sa duhom je najblia mogua zajednica,
budui da je to jedinstvo ivota sa ivotom, i to je iskustvo ka kojem
je itavo delo Isusa iz Nazareta stremilo. Dar Uteitelja je vrhunac svih
blagoslova.
Isus je nastavio: Ko voli mene, njega e voleti i moj Otac. A vo-
leu ga i ja i pokazau mu se (Jovan 14,21 SSP). Oigledan utisak
stvoren u umovima Njegovih slualaca bio je da e im se otkriti On
lino, a ne dejstvo koje proizilazi iz Njega, i nisu uspeli da razumeju
kako bi takva prednost mogla da im bude darovana, a da svet nema
udela u tome. To je vodilo do Judinog pitanja: Gospode, ta to znai
da e se pokazati nama, a ne svetu (Jovan 14,22 ASV)? Ovo ispi-
tivanje vodilo je do daljeg otkrivanja blagoslova ukljuenih u dolazak
Uteitelja: Ko me voli, drae se moje Rei i moj Otac e ga voleti, i mi
emo doi k njemu i kod njega se nastaniti (Jovan 14,23 SSP). Kroz
prebivajueg Duha daje nam se prisustvo i Oca i Sina, dolaskom Utei-
telja. Kakav vei blagoslov, kakva vea prednost bi mogla da se poeli?

68
 Prisutni Hristos

Iz svog sopstvenog iskustva sam sklon da mislim da je, ak i meu

onima koji se izjanjavaju da su hriani, vie onih koji smatraju Hrista
Spasiteljem gore na nebu, nego to razmiljaju o Njemu kao Spasitelju
koji prebiva u njima, u svoj sili Svetog Duha, Uteitelja. Ni u najmanju
ruku ne bih eleo da omalovaim Hristovo delo na nebu, jer svagda
(uvek ASV) ivi, da bi se mogao moliti za nas (Jevrejima 7,25 D.
Stefanovi), ali svako drugo Hristovo delo, ak i Njegova rtvena smrt
na Golgoti, ne bi bilo od koristi, da nije do slube Svetog Duha, Utei-
telja, koji ini delotvornim u nama ono to je Hristos uinio za nas.
Bojim se da je sotona bio uspean u tome to je od mnogih zaklo-
nio udesnu istinu o prebivajuem Hristu i u velikoj meri ih liio po-
bedonosne sile koja je u Njemu, koji je sam Boja sila. Moja je iskrena
elja da ovo kratko razmiljanje o tim Isusovim reima, izgovorenim u
samoj senci krsta, u iskustvo svakog od nas donese ivotnije ostvarenje
Njegovog blagotvornog prisustva i Njegove odravajue sile.

69
 10. SAVEZ BLAGODATI
Kada postanem zbunjen zbog oiglednog haosa u svetskim dea-
vanjima i kada sam nesiguran u pogledu nekih od mojih tekih isku-
stava, a u mom umu se javi nagovetaj sumnje to se tie Boje ljubavi,
protivotrov za takvo otrovno raspoloenje nalazim u razmiljanju o
Isusu i Golgoti. Bog nas zaista voli. Njegove misli prema nama su mi-
sli mira (misli dobre Danii) (Jeremija 29,11 ASV). Dao nam je
potpun dokaz svoje ljubavi. ta bi jo On mogao da uini za nas, a da
nije uinio? (Isaija 5,4). ta emo, dakle, na to rei? Ako je Bog za nas,
ko e protiv nas? Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, nego
ga je predao za sve nas, kako nam nee s njim i sve drugo darovati?
(Rimljanima 8,31.32 arni). Odbacite sumnju i strah! uvae u
savrenom miru onoga iji um ostaje u tebi; zato to se uzda (ima po-
verenje) u Tebe (Isaija 26,3 ASV). O, Jahve, Ti si moj Bog; uzvisiu
Te, slaviu Tvoje ime (Isaija 25,1 ASV).
Razmatrajui udesnu Boju ljubav, koja nam se otkriva tako to
nas otkupljuje od greha i njegovih stranih posledica, to moe da baci
svetlost na itav problem Njegove pokazane blagodati, ako razmislimo
malo o boanskoj svrsi naeg stvaranja. Ovo se jasno istie u Pismu.
Bog govori o svojim sinovima i kerima, kao o onima koje stvorih na
slavu sebi (Isaija 43,7 Danii). A kasnije kae o Izraelu: Ti si moj
sluga; Izrael, u kojem u se proslaviti (Isaija 49,3 ASV).
Stvaranje je bilo in ljubavi od strane svetog Boga, koji je doveo u
postojanje bia (dao ivot biima prim. prev.) koja mogu da otkriju
slavu Njegove sopstvene ljubavi. Ljubav nas je oblikovala po Njegovom
sopstvenom obliju, da bismo mogli da volimo (1. Mojsijeva 1,26).
Stoga je, kada su Ga pitali da napravi razliku izmeu zapovesti u zako-
nu, na Gospod otkrio temeljni zakon naeg bia i samu svrhu za koju
smo otkupljeni: Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom
svojom duom i svim svojim umom. To je prva i najvea zapovest. A
druga je slina ovoj: Voli svoga blinjega kao samoga sebe. Ceo Zakon
i Proroci zasnovani su na ovim dvema zapovestima (Matej 22,37-40
SSP). U naem odnosu prema Bogu nita ne moe da zameni ovu

70
 Savez blagodati

ljubav. I kad bih razdao sve imanje svoje da siromahe nahranim, i

predao telo svoje da se saee (spali D. Stefanovi), a ljubavi ne imao,
nita mi sve to ne bi pomoglo (koristilo ASV) (1. Korinanima 13,3
Bakoti). Telo koje gori ne moe da zameni goruu ljubav. A zato?
Zato to nas je Bog stvorio da otkrivamo Njegov karakter ljubavi ivei
sa Njim u okruenju Njegove ljubavi; bilo ta drugo, osim ovoga, nee
zadovoljiti Boje srce.
Greh proteruje ljubav i prouzrokuje mrnju. Greh tei da ukine
zakon ljubavi prema Bogu i oveku i da na njegovo mesto stavi zakon
sebinosti. Greh nema vremena niti u njemu ima mesta za oboavanje
Boga, ve uspostavlja idolopoklonstvo od naeg Ja. Sa grehom se mora
suoiti, da Boja svrha u naem stvaranju ne bi bila spreena, ve da bi
se Boje oblije obnovilo u nama. I Bog se obraunao s grehom (a ne
mi, naa borba je borba vere prim. izdavaa).
ovek je prvobitno bio krunisan slavom i au i data mu je vlast
nad svetom (Psalam 8,5; 1. Mojsijeva 1,26), sa ovlaenjem da vlada na
prestolu ljubavi; meutim, nepoverenje u Boga ga je svrgnulo s pre-
stola i on je postao rob greha. Boji cilj u jevanelju je da vrati oveka
na njegovo mesto na prestolu, obnavljajuom Bojom ljubavlju u nje-
govom srcu, i da ga tako osposobi da pobedi sebinost. Onome koji
pobedi (nadvlada ASV) dau da sedi sa mnom na prestolu mome,
kao i ja to pobedih i sedoh sa Ocem mojim na prestolu njegovom
(Otkrivenje 3,21 Sinod SPC). Ljubav je sila koja sve osvaja i ljubav
e pobediti.
Izvor i temelj naeg spasenja je Boja blagodat, a to je ljubav koja
se suoava sa grehom. Garancija ove ljubavi, koja se pokazala u spaso-
nosnoj blagodati, otkriva nam se u Bojim obeanjima, koja ine savez
blagodati. Osnovna obeanja, nazvana novi savez prikazuju se ovako:
Evo idu dani, govori Gospod, i sklopiu novi savez s domom Izrailje-
vim i s domom Judinim, ne onako kako sam sklopio savez s njihovim
oevima onoga dana kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje egi-
patske, jer oni ne ostae u mome savezu, te i ja njih zanemarih, govori
Gospod. Jer ovo je savez koji u sklopiti s domom Izrailjevim posle onih
dana, govori Gospod, dau (staviu ASV) svoje zakone u njihov um

71
Spasitelj sveta

(misli SSP) i napisau ih na njihovim srcima, i biu im Bog i oni e biti

moj narod. I niko vie nee pouavati svoga sugraanina i niko svoga
brata govorei: upoznaj Gospoda, jer e me poznavati svi od maloga do
velikoga meu njima, jer u biti milostiv prema njihovim nepravdama i
neu se vie seati njihovih grehova (Jevrejima 8,8-12 arni).
Ono to jasno razlikuje novi savez, savez blagodati, od saveza
sklopljenog sa oevima na Sinaju, jeste da se u potpunosti sastoji od
obeanja uinjenih od samog Boga, umesto da je to dogovor zasnovan
na meusobnim obeanjima. Oba saveza ukazuju na isti zakon i cilj
kojem se tei u oba sluaja je isti poslunost tom zakonu. U starom
savezu blagoslovi su uslovljeni obeanjem naroda (2. Mojsijeva 19,8),
koji se oslanjao na svoju sopstvenu silu da ispuni to obeanje, ne shva-
tajui svoju potrebu za posrednikom; u novom savezu sve zavisi od
Bojih obeanja i obezbeen je i posrednik. I tako itamo: A sad je
dobio bolju slubu, kao to je i posrednik boljega saveza, koji je na bo-
ljim obeanjima utvren (Jevrejima 8,6 D. Stefanovi). Novi savez
(zavet), savez blagodati, toliko je bolji od starog saveza (zaveta), saveza
dela, koliko su Boja obeanja bolja od ovekovih.
Ali moralni zakon, koji treba da bude napisan na srcu, jeste zakon
ljubavi. On je izraz same prirode Boje ljubavi, kao to nam je obja-
njeno Hristovim ivotom i uenjima. On kae: Odrao sam zapovesti
svog Oca (Jovan 15,10 ASV). Drati ovaj zakon znai voleti kao to
Bog voli. Prirodnom (grenom, nepreporoenom) srcu je to nemogu-
e, tako da je Bog obeao da nam da novo srce: I dau vam novo srce, i
nov u duh metnuti (staviti) u vas (Jezekilj 36,26 Danii). U skladu
sa ovom zakonskom odredbom je i Davidova molitva: Uini mi, Boe,
isto srce, i duh prav ponovi u meni (stvori u meni isto srce, O, Boe;
i obnovi u meni postojan duh ASV) (Psalam 51,10 Danii). Mo-
emo ovo zvati obraenjem ili obnovljenjem ili novoroenjem ili no-
vim stvaranjem; ali, u svakom sluaju, to je dodeljivanje novog ivota
od Boga, onog ivota koji je ljubav i koji se otkriva ljubavlju. Oni koji
imaju ovo iskustvo su uesnici u Boijoj (boanskoj SSP) prirodi
(2. Petrova 1,4 arni), a ta priroda se pokazuje poslunou prema
boanskom zakonu ljubavi.

72
 Savez blagodati

Kada je naelo ljubavi usaeno u srce, kada je ovek

obnovljen prema obliju Onoga koji ga je stvorio, onda se
ispunjava i obeanje novog saveza: Staviu svoje zakone u
njihova srca i napisau ih [takoe] u njihovim umovima (Je-
vrejima 8,10 ASV). A ako se zakon upie u srce, zar on nee
oblikovati ivot?... Evo prave potvrde. Ako prebivamo u Hri-
stu, ako Boja ljubav ivi u nama, naa oseanja, nae misli,
nae namere, nai postupci, bie u skladu sa Bojom voljom
koja je izraena u propisima Njegovog svetog zakona.

A ovo iskustvo nam je garantovano Bojim obeanjem i obezbe-

eno je za nas kroz prebivajueg Svetog Duha, Duha ljubavi; jer zna-
mo da se Boija ljubav ve izlila u naa srca Duhom Svetim koji nam
je dat (Rimljanima 5,5 arni). Spasenje je od Jahve (Jona 2,9
ASV).
Poslunost zakonu ljubavi nije neka tegoba niti opetereujua
obaveza koja nam je nametnuta kao cena za blagoslove od Boga, ve je
plod i potvrda nae zajednice sa Bogom kroz Duha. Ali, u isto vreme,
to je apsolutni uslov odravanja naeg stanja (poloaja) pred Bogom.

U samom korenu odnosa stvorenja prema svom Bogu

i Boga koji prima to stvorenje u svoju zajednicu, lei ideja o
poslunosti.... U obeanju o novom savezu to zauzima prvo
mesto. Bog se bavi obrezanjem srca svog naroda uklanja-
njem dela tela, obrezanjem u Hristu da voli Boga svim svo-
jim srcem i da bude posluan Njegovim zapovestima. Krunski
dar Hristovog proslavljenja je bio Sveti Duh, koji nam donosi
spasenje kao unutranju stvar. Prvi savez (zavet) zahtevao je
poslunost i propao je zato to nije mogao da je nae. Novi
savez (zavet) je bio izriito napravljen kako bi obezbedio po-
slunost. Za ivot punog uivanja u blagoslovu novog saveza,
poslunost je od sutinskog znaaja.

73
Spasitelj sveta

Sila koja omoguava takav ivot poslunosti nudi nam se u ovom

obeanju koje je od najvee koristi: Staviu svoj Duh u vas i uiniu
da hodate po mojim uredbama i draete moje propise i izvravati ih
(Jezekilj 36,27 ASV). To jednostavno znai da je Bog u Hristu lino
preuzeo odgovornost za na ivot ljubavi i poslunosti, prema obea-
nju saveza koje je dao ovim reima: Dau im jedno srce i jedan put, da
bi me se zauvek bojali, za njihovo dobro i za dobro njihove dece nakon
njih; i sklopiu s njima veni savez, da se neu odvratiti od njih inei
im dobro; i staviu u njihova srca svoj strah, da ne odstupe od mene
(Jeremija 32,39.40 ASV). Ovo je jevanelje Boje blagodati. Ovo je
savez blagodati. Evo prepoznatljive odlike hrianstva, kako nam to
tumai Nadahnue. Obeanjem i zakletvom Bog je sebe zaloio kao
Spasitelja onih koji veruju u Njega, da bismo krepku utehu (snano
ohrabrenje ASV) imali mi koji smo pribegli da dohvatimo nadu koja
je pred nama (Jevrejima 6,18 arni). Jahve, Ti e za nas odrediti
mir, jer si Ti uinio sva naa dela za nas (Isaija 26,12 ASV). Blago-
slovena sigurnost! Zaista snano ohrabrenje!
Jo jedna karakteristika novog saveza, saveza blagodati, koja ozna-
ava njegovu superiornost nad starim savezom, jeste u tome to ima
slavnog, delotvornog posrednika, samog Isusa, Bojeg Sina. Mi ne do-
lazimo na Sinajsku goru, ve na Sionsku goru i Isusu, posredniku no-
vog saveza (Jevrejima 12,24 SSP); Isusu, koji je sa nama podelio nae
iskustvo iskuenja (Jevrejima 4,15) i koji zna nae potrebe: Jer, Bog
je jedan i jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi - ovek Hristos Isus,
koji je samoga sebe dao kao otkupninu (u otkup Sinod SPC) za sve
(1. Timotiju 2,5.6 SSP). Kroz Njegovo posredovanje daju nam se svi
blagoslovi novog saveza. Njegovim ivotom poslunosti kroz patnju,
to je kulminiralo Njegovom smru na krstu, On je uinio otkupljenje
za nae grehe. Uzdignut s desne strane Boga i sedei na prestolu bla-
godati, On je postao jemac boljeg saveza (Jevrejima 7,22 arni) i,
kroz Njegovo posredovanje, daju nam se Boji darovi i sve to nam je
od Boga potrebno ini se u nama. Kroz Njegovo posredovanje, savez
blagodati, umesto da bude meusobni dogovor, sveden je na Njego-
va dragocena i najvea obeanja (2. Petrova 1,4 SSP), kojih je On

74
 Savez blagodati

sam da: Jer koliko je obeanja Boijih, u Njemu su da, i u Njemu su

amin, Bogu na slavu kroz nas (2. Korinanima 1,20 Sinod SPC). Bez
Njegovog posredovanja, bili bismo potpuno bespomoni, nemajui
nade, i bez Boga u svetu (Efescima 2,12 arni).
Meutim, neko e moda imati ovakav utisak: Previe olakava
prestupniku, stavljajui svu odgovornost za uspeh u hrianskom ivo-
tu na Boga. Nemojte me pogreno razumeti. Postoji neto to Bog ne
radi i to ne dozvoljava nijednoj drugoj osobi da radi. On nam je dao
slobodu volje i to nee zanemariti. Ja mogu da kaem Ne Bogu i On
e se upravljati u skladu s tim, ali ja moram da prihvatim neizbene
posledice. U tom smislu, ja sam onaj koji odluuje o svojoj sopstvenoj
sudbini. Ja mogu da napravim svoj sopstveni izbor. Ovu prednost i nje-
no znaenje je prepoznao Mojsije, Boji ovek, kada je objavio narodu:
Svedoim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas ivot
i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi ivot da bude iv ti i seme
tvoje (5. Mojsijeva 30,19 Danii). Nema sile koja e nas naterati da
izaberemo da poinimo greh. Nema sile koja e nas naterati da izabe-
remo da inimo pravdu. Mi smo sami odgovorni za izbor koji inimo.
Stoga, mi ne inimo greh, a da prvo ne pristanemo na njega, a za neki
in smo optueni kao za greh onda kada pristanemo da inimo ono to
znamo da je u suprotnosti sa Bojom voljom.
Juda je bio izdajica u srcu pre nego to je zaista izdao svog Gos-
poda. On je svesno izabrao da uini to sramotno delo, jer itamo da je
on pristao i traio je priliku da Ga preda u odsustvu mnotva (Luka
22,6 ASV). Mi se ponaamo kao Juda kada pristanemo da uinimo
ono to znamo da je greh. Volja odreuje na nain ivota.

Sve zavisi od pravilne upotrebe volje. Bog je ljudima

dao vlast da biraju; na njima je da je upotrebe. Ne moete da
promenite svoje srce, ne moete sami od sebe da date Bogu
privrenosti (naklonosti) svog srca; ali moete izabrati da Mu
sluite. Moete Mu predati svoju volju; On e tada delovati u
vama, da elite i inite ono to je Njemu ugodno. Tako e cela
vaa priroda biti stavljena pod upravu Hristovog Duha; vaa

75
Spasitelj sveta

privrenost e biti usredsreena na Njega, a vae misli e biti

u skladu sa Njim.

Takav je ishod pravljenja dobrog izbora.

Ne treba da mi se kae da e bog ovog sveta koristiti sva mogua
sredstva da nas sprei da izaberemo da sluimo Bogu. Znam to iz svog
sopstvenog iskustva. On slavu sveta slika bljetavim bojama i obeava
sve to nepreporoeno srce poeli, samo ako izaberemo da mu slu-
imo. Ali ne smemo da zaboravimo da nema istine u njemu i da je
on laov i otac lai (Jovan 8,44 ASV). Sluei njemu, sva radost se
zavrava gorinom due, svako sebino zadovoljstvo unitava sposob-
nost da se voli, a sva nada se gasi u venom oaju. Ne sluajte njegove
obmanjujue bajke.
Od prvog obeanja o pobedi nad zmijom, datog u Edemu (1. Moj-
sijeva 3,15), do poslednjeg obeanja o dolasku naeg Gospoda u slavi,
da nagradi one koji su otkupljeni milou Njegove ljubavi (Otkrivenje
22,12), mi se bavimo savezom blagodati. Poziv nama sada, kao i Nje-
govom narodu od davnina, jeste: Doite i sjedinite se sa Jahvom u
venom savezu koji nee biti zaboravljen (Jeremija 50,5 ASV).

Spasonosna vera je sporazum kojim se oni koji primaju

Hrista pridruuju savezninom (zavetnom) odnosu sa Bo-
gom.

Neka svako od nas kae potpuno iskreno: Svim svojim srcem

sada u ui u ovaj savez nepokolebljive ljubavi u Bogu i u meni. Vie-
struko je blagosloven onaj koji e tako prihvatiti neprocenjive blago-
slove saveza blagodati.

76
 11. MILOSTIVI
I VERNI PRVOSVETENIK
Imam utisak da relativno mali broj lanova crkve ozbiljno razmi-
lja o Hristu kao o stvarnoj osobi, koja obavlja stvaran posao za nas,
na stvarnom mestu. Pogaa me to to je naa religija sklona tome da
bude previe stvar oseanja, umesto zajednitva (1. Jovanova 1,3), sen-
timentalnosti, umesto duha (Galatima 5,25) i da je potrebno da gajimo
snaniji smisao za stvarnost u naem odnosu sa Bogom. Moda neko
prouavanje o slubi i delu Hrista, kao naeg prvosvetenika, moe da
doprinese takvom iskustvu.
Od vremena Mojsija do prvog dolaska naeg Gospoda, uz pre-
kid tokom perioda vavilonskog ropstva i skrnavljenja hrama od strane
Antioha Epifana, Boji narod je bio upoznat sa slubama u svetinji.
Stalna sluba svetenika po redovima, mnoge prinete rtve, i od strane
svetenika u svojstvu predstavnika i od strane ljudi pojedinano, ra-
znovrsnost donetih darova i tri velika godinja sabora zbog svetkova-
nja Pashe, praznika Senica i Dana pomirenja predstavljali su boansku
oiglednu pouku u pogledu greha, pravednosti i suda. Pored ovih slu-
bi, ije je stalno ponavljanje svedoilo da nisu konane, ve su senka
boljih stvari koje e doi (Jevrejima 10,1.2), bio je nagovetaj, kratak ali
znaajan, da e sam Jahve, obeani Mesija, kao Bogoovek sesti na pre-
sto blagodati, kao istinski svetenik po Melhisedekovom redu (Psalam
110,4). U Poslanici Jevrejima, jedinoj knjizi Novog zaveta u kojoj se
sedam temeljnih injenica jevanelja sjedinjuju u jedinstvenom prika-
zu Hristovog1 dela, nalazimo boansko tumaenje drevnih tipolokih
slubi, kada je stvarnost zauzela mesto senki, a milostivi (milosrdni) i
verni Prvosvetenik je otkriven u svom odnosu sa naim hrianskim
iskustvom. Ovo tumaenje zasluuje nau ozbiljnu panju.
U ovoj poslanici se pretpostavlja injenica greha. Nije bilo potrebe
dokazivati njegovo postojanje. Krst je pokazao njegovu uasnu stvar-

1 Njegovo boanstvo (Jevrejima 1,8); utelovljenje (2,14); smrt (2,14); vaskrsenje

(13,20); uznesenje (1,3); svetenstvo (2,17); drugi dolazak (9,28).

77
Spasitelj sveta

nost. Istorija ljudske porodice je otkrila njegovo razorno pustoenje i

posledice. Znaajno pitanje je: Koja je mera, ako postoji, uinjena za
nae spasenje od greha? Svrha nae poslanice je da prui jasan i zado-
voljavajui odgovor.
Znaajno je da, iako je Hristovo posredniko svetenstvo vodea
tema, re svetenik se ne pojavljuje sve do kraja drugog poglavlja, u
Poslanici Jevrejima 2,17. Prvo poglavlje naglaava boanstvo i uzvie-
nu slubu Bojeg Sina, dok drugo poglavlje nosi jednako jasno svedo-
anstvo o Njegovoj ljudskoj prirodi i Njegovoj rtvi zbog greha. Ovo je
uvod i priprema za otkrivanje Njegove svetenike uloge. Ovaj nain
bavljenja tom tematikom sugerie ono to je kasnije uinjeno veoma
jasnim, da Hristovo svetenstvo nije bilo stvar proizvoljnog imenova-
nja niti je to bila nasleena sluba nezavisna od linosti. Njegovo sve-
tenstvo je bilo ukorenjeno u Njegovo Sinovstvo (Jevrejima 5,5.6). To
je bilo zato to je On veni Boji Sin koji je preuzeo ljudsku prirodu,
kao Sin oveiji, da bi mogao da bude milostiv i veran prvosvetenik u
stvarima koje se odnose na Boga, da uini pomirenje za grehe naroda
(Jevrejima 2,17 ASV). Njegova linost je omoguila Njegovo uspeno
svetenstvo (sveteniku slubu). U samoj prirodi svog bia, kao Sina,
On je bio jedini i iskljuivi prenosilac Oevog uma i delovanja (Matej
11,27). Onda moramo prvo da razmotrimo te karakteristike Njegove
linosti, koje otkrivaju Njegovu sposobnost za poloaj svetenika i po-
srednika.
Imena primenjena na Njega u prvom poglavlju svedoe o Nje-
govom apsolutnom boanstvu; ne samo da se naziva Bojim Sinom
(Jevrejima 1,2), ve se oslovljava i kao Bog (Jevrejima 1,8) i Gospod
(Jevrejima 1,10), a venost bia Mu se pripisuje jednostavnom izjavom:
Ti ostaje (Jevrejima 1,11 arni), koja je kasnije razvijena jasnim
reima: Isus Hristos je isti jue i danas i doveka (zauvek ASV) (Je-
vrejima 13,8 arni). On nije samo odraz Boje slave, ve je On sam
nosilac te slave, utelovljenje same Boje sutine (Jevrejima 1,3).
Upuivanje na odnos Sina prema prvobitnom stvaranju nije neko
prazno retoriko preuveliavanje radi isticanja, ve je osmiljeno da
uspostavi poverenje u uspeno delovanje iste osobe kao svetenika i

78
 Milostivi i verni Prvosvetenik

posrednika za greh. Veni Sin je bio posrednik u stvaranju svemira,

jer itamo: U poetku si, Gospode, postavio temelje zemlje, i nebesa
su tvojih ruku delo (Jevrejima 1,10 SSP); Kroz kog i svet stvori
(Jevrejima 1,2 Karadi); i Sve je stvoreno kroz Njega (sve kroz nje-
ga postade Sinod SPC) (Jovan 1,3 ASV). Biblija nije udbenik iz
fizike i ove tvrdnje nisu izreene samo da bi bacile svetlost na metodu
prvobitnog stvaranja. Nauka nad svim naukama je nauka spasenja i
kada nam se Boje delo u materijalnom svemiru ispravno tumai, nai
zamraeni umovi su vie u stanju da razumeju nauku o spasenju. ak
i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se
od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima proma-
traju (Rimljanima 1,20 arni). Vidljivo objanjava nevidljivo.
Sada moram da pokaem odnos izmeu ovih injenica koje se
tiu prvobitnog stvaranja i prave teme nae poslanice, Hristovog po-
srednikog svetenstva. Ovaj odnos je vaan. U ovom prvom poglavlju
su oigledne tri faze posredovanja: posredovanje u stvaranju vidljivog
svemira (Jevrejima 1,2), posredovanje u upravljanju tog istog, vidljivog
svemira (Jevrejima 1,3) i posredovanje za grehe (Jevrejima 1,3). Velika
istina koja se ui jeste da je ista osoba, Boji Sin, jedini posrednik. Ono
to nae oi neprestano posmatraju oko nas, zapanjujua otkrivenja
koja su nam data uz pomo mikroskopa i teleskopa i mona sila koja
se pokazuje u odravanju poretka u svemiru, ubedljivo svedoi o us-
penom delovanju naeg Posrednika.

Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko

izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i ve-
like radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno? Zato
kae Jakove i govori o, Izraele, moj put je sakriven od Jahve
i pravda koja dopire do mene ne izlazi od mog Boga? Zar
ne zna? Zar nisi uo? Veni Bog, Jahve, Tvorac zemaljskih
krajeva, ne posustaje niti se umara; ne moe da se istrai Nje-
gov razum. On daje silu umornom i nejakom uveava snagu
(Isaija 40,26-29 kombinacija prevoda Danii-ASV).

79
Spasitelj sveta

Posrednik u stvaranju je Posrednik u otkupljenju, novom stvara-

nju. Silom kojom se posreduje u odravanju svega, posreduje se da bi
se odrali oni koji prihvataju Isusa kao svog Posrednika. Bezlina sila
ne moe sama da posreduje. Tu je slabost teorije evolucije. Sila kojom
posreduje bilo ko drugi, osim onoga koji nas voli i eli nam dobro,
stalna je opasnost. Jevanelje naeg spasenja je dobra vest da sila Boga
ljubavi kojom je Sin Njegove ljubavi posredovao u stvaranju svega i
odravanju svega, sila koja je otkrivena u Hristovim delima, kada je
umirio oluju, iscelio bolesne i podigao mrtve, dostupna je i njome se
posreduje u delima otkupljenja. Ovo je jevanelje Boje blagodati, je-
vanelje saveza blagodati.
Drugo poglavlje nae poslanice otvara nam neke od Bojih du-
bina. Ponienje i patnje venog Sina i svrha ovog ponienja i patnji,
navode se ovde. Ime Isus, koje Mu je dao aneo pre nego to je roen
od device Marije, jedino je koje se koristi u vezi s tim. Posmatramo Ga
uinjenog malo manjim od anela (Jevrejima 2,9 ASV) i okusivi
smrt za sve ljude (Jevrejima 2,9 SSP). Iako je On tvorac naeg spa-
senja, ipak je uinjen savrenim kroz patnje (stradanje SSP) (Jevre-
jima 2,10 ASV). On zauzima svoje mesto kao jedan od lanova ljud-
ske porodice, poistoveujui se tako potpuno sa njima da se ne stidi
da ih naziva svojom braom (Jevrejima 2,11 arni). On prihvata
ivot poverenja u drugoga (Jevrejima 2,13), ne samo da bi nam posta-
vio primer, ve da bi takav ivot uinio moguim i uspenim za nas.
Tajna o kojoj se utalo od venih vremena (Rimljanima 16,25
Sinod SPC) sada se prikazuje u svojoj vezi sa posrednikim sveten-
stvom. Oni koji e biti spaseni kroz patnju, bili su roeni u bezako-
nju (Psalam 51,5) i po prirodi deca gneva (Efescima 2,3 Bakoti).
Greh je mnogo vekova bio vladajua sila u telu i krvi i uspeno se opi-
rao svakom ljudskom naporu da ga zbaci. Greh je bio uroen u telu i
krvi. Telo i krv itave ljudske porodice postali su zaraeni, greni, dom
greha. Lek za greh mora da se primeni na one koji su zajedniari u
grenom telu i krvi, to im omoguava da ive ivot pravednosti ak i
u istom grenom telu i krvi. Taj uslov je u potpunosti ispunjen. Isus je
bio roen od ene (Galatima 4,4 Karadi).

80
 Milostivi i verni Prvosvetenik

Za Bojeg Sina bi bilo gotovo beskrajno ponienje da

je uzeo ljudsku prirodu, ak i onda kada je Adam u svojoj
nevinosti prebivao u Edemu. Meutim, Isus je prihvatio ljud-
sku prirodu kada je ljudski rod ve etiri hiljade godina bio
oslabljen grehom. Kao i svako Adamovo dete, On je primio
na sebe posledice delovanja velikog zakona naslea. Kakve su
bile ove posledice, pokazano je u istoriji Njegovih zemaljskih
predaka. On je doao sa takvim nasleem, da deli nae tuge i
iskuenja i da nam prui primer bezgrenog ivota.

On je uzeo uee u istom telu i krvi koje i mi imamo, dolazei k

nama, upravo tamo gde jesmo, da bi zadovoljio nau potrebu. Merde-
vine koje je Jakov video u Vetilju bile su postavljene na zemlji, a vrh
im je dopirao do neba (1. Mojsijeva 28,12 ASV). Da te merdevine
samo jednom preagom nisu uspele da dodirnu zemlju, bili bismo iz-
gubljeni. Meutim, Isus dopire do nas tamo gde se nalazimo. On je
uzeo nau prirodu i pobedio, da bismo mi, uzimajui Njegovu prirodu,
mogli da pobedimo. Stvoren u obliju grenog tela (Rimljanima 8,3
SSP), iveo je bezgrenim ivotom. Poto je doao da prui pomo
Avramovom semenu, priliilo Mu je da u svemu bude uinjen kao
braa, da bi bio milostiv i veran prvosvetenik u stvarima koje se od-
nose na Boga, da uini pomirenje za grehe naroda (Jevrejima 2,17
ASV). Kako predivno otkrivenje boanske mudrosti i boanske lju-
bavi! Takav neverovatan nain naeg spasenja svakako je osmiljen na
nebeskom veu.
Ne smemo da zanemarimo vano otkrivenje koje je ovde uinje-
no, da je Isusova smrt bila upeatljiva odlika Njegovog poziva, da je On
uzeo uee u istom telu i krvi koje mi imamo, da bi kroz smrt mogao
da obesnai (satre Karadi; uniti SSP) onoga koji ima vlast nad
smru, odnosno, avola; i da bi mogao da oslobodi sve one koji su,
kroz strah od smrti, celog svog ivota potinjeni ropstvu (bili u ropstvu
arni) (Jevrejima 2,14.15 ASV). Sotona je precenio sebe kada je
izazvao odmetnutu gomilu da trai Isusovo raspee. Kroz krst, Isus je

81
Spasitelj sveta

bio pobednik, a knez ovog sveta je izbaen (Jovan 12,31). Na krstu je

krvlju potpisan proglas o osloboenju ljudskog roda od ropstva greha.
Svojom pobedom nad smru Isus je ukinuo smrt i obasjao ivot i be-
smrtnost kroz jevanelje (2. Timotiju 1,10 ASV). Ovo je dobra vest
koja je objavljena sa Golgote. Krst je bio nezaobilazan korak do po-
srednikog svetenstva. Pravi (istinski) Svetenik mora da bude i rtva.
Boanski Posrednik mora da posreduje svojim sopstvenim ivotom.
Ovo je potvrda istinskog jevanelja.
Vredi istai kvalifikacije naeg milostivog i vernog Prvosveteni-
ka. On je veni Boji Sin i On je Bog (Jovan 1,1). On je delovao kao
posrednik u stvaranju svega i nastavlja da deluje u odravanju svega.
On je uzeo isto telo i krv koje i mi imamo. Svojom smru On je pobe-
dio avola i doneo osloboenje onima koji su bili njegovi zarobljenici.
On je i rtva i svetenik. Jedino onaj koji nije samo ljudsko bie moe
tvrditi da poseduje ove kvalifikacije i, stoga, jedino onaj koji nije samo
ljudsko bie moe zaista biti na milostivi i verni prvosvetenik. Isus
je takoe iskljuivi posrednik. Jer, Bog je jedan i jedan je posrednik
izmeu Boga i ljudi - ovek Hristos Isus (1. Timotiju 2,5 SSP). Isus
se tako potpuno poistovetio sa naom zajednikom ljudskom priro-
dom, da nema mesta za ljudskog posrednika koji e nas dovesti Nje-
mu; i toliko je poistoveen sa Bogom, da nema potrebe za navodno
poluboanskom osobom koja e naglasiti i uiniti uspenom Njegovu
molbu u nae ime. Isus, Bogoovek, jeste jedini i svedovoljni svetenik
i posrednik. Mi smo sigurni predajui svoje sluajeve Njemu. Mi bi
trebalo da budemo spremni da sve verujemo ruci koja je bila prikovana
na krst za nas. Jer u emu postrada i iskuan bi u onome moe pomo-
i i onima koji se iskuavaju (Jevrejima 2,18 Karadi).

82
 12. NA SVETENIK NA PRESTOLU
U poetku je Boji Sin, poto je bio Boji Sin, sedeo na prestolu
svemira, vladajui zajedno sa Ocem. Na veu venosti On je pristao da
napusti taj presto, doe na Zemlju, preuzme ljudsku prirodu, prihvati
obaveze koje je greh stvorio i, ispunjavajui te obaveze, spase ljudsku
porodicu od vene propasti. Svojim ivotom poslunosti kroz patnju,
to je kulminiralo Njegovom smru na krstu, On je otkupio nae grehe
pred Bojom pravdom i svetou (Rimljanima 5,19). Njegovo vaskr-
senje bilo je potvrda Njegove tvrdnje da je On Boji Sin (Rimljanima
1,4). On je primljen u nebo (Marko 16,19), Njegova rtva za nas je bila
prihvaena i On je seo s desne strane Velianstva na visinama (Je-
vrejima 1,3 arni). Zaharijevo proroanstvo je sada bilo ispunjeno:
Gle, ovek ije ime je Klica... i On e nositi slavu i sedee i vladae
na svom prestolu; i bie svetenik na svom prestolu; i savet mira bie
meu obojicom (Zaharija 6,12.13 ASV). Car se vraa na svoj presto,
ali sada On postaje milostiv i veran prvosvetenik (Jevrejima 2,17
D. Stefanovi), a Njegov presto je presto blagodati. Kao svetenik-car,
On sada deli blagoslove koje je stekao kao svoje, kroz svoje ponienje.
Sada je otkriven pun znaaj tipoloke slube u svetinji. Prineta
je prava rtva. Uinjeno je prihvatljivo otkupljenje za greh. Svetenik
koji je uinjen, ne po zakonu telesne zapovesti, ve po sili beskona-
nog ivota (Jevrejima 7,16 ASV), koji je svetenik doveka (zauvek
ASV), po redu Melhisedekovom (Jevrejima 5,6 SSP) zauzeo je svoje
mesto na prestolu blagodati i Ovaj, poto ostaje vavek, ima neprolazno
svetenstvo. Zato i moe potpuno i za uvek spasti one koji kroz njega
dolaze Bogu, poto svagda ivi da moe posredovati za njih (Jevrejima
7,24.25 kombinacija prevoda Sinod SPC-Bakoti).
A ko je ovaj svetenik? On je Isus iz Nazareta, Boji Sin, Sin o-
veiji, Bogoovek. Jer zakon postavlja ljude za svetenike koji imaju
slabost, a re zakletve... Sina koji je doveka savren (Jevrejima 7,28
kombinacija prevoda Karadi-Bakoti).
A sada dolazi garancija koja daje praktian zaokret itavoj ovoj
raspravi o svetenstvu i ini da to bude veoma lina stvar: A u ovome

83
Spasitelj sveta

to govorimo glavno je to da imamo takvog prvosvetenika koji sede

s desne strane prestola velianstva na nebesima, koji je sluga u Sveti-
nji i istinitom atoru koji podie Gospod, a ne ovek (Jevrejima 8,1.2
kombinacija prevoda Bakoti-ASV). Hajde da to pribliimo. Mi, vi i ja,
imamo takvog prvosvetenika, ije svetenstvo je toliko superiorno u
odnosu na svetenstvo po Aronovom redu. Mi imamo prvosvetenika
koji moe potpuno da spase. Mi imamo prvosvetenika koji moe da
saosea sa naim slabostima. Mi imamo prvosvetenika koji uvek
ivi, da moe posredovati za nas. Mi imamo prvosvetenika koji vri
slubu u istinskom atoru koji je podigao Bog, u svetinji na nebu, koje
je zemaljska svetinja bila kopija. Mi imamo prvosvetenika koji je uao
u samo nebo, da se sada pokae pred Bojim licem za nas (Jevrejima
9,12), koji je i jednom zauvek uao u Svetinju nad svetinjama... posti-
gavi (zadobivi ASV) veno otkupljenje (Jevrejima 9,12 SSP).
Greh je svakom lanu ljudske porodice onemoguio da se pojavi
pred Bogom u svoje ime. ovek ne bi mogao da izdri Boju slavu.
Mora postojati posrednik, predstavnik, da zastupa njegov sluaj. Bo-
goovek je takav posrednik, takav predstavnik. On je postao milostiv
i veran prvosvetenik u stvarima koje se odnose na Boga, da uini po-
mirenje za grehe naroda (Jevrejima 2,17). Ovo pomirenje je uinio
nudei sebe kao otkupiteljsku rtvu za greh (Jevrejima 9,26), ne da bi
umirio gnev ljutitog Boga, ve da bi omoguio oprotaj od strane Boga
ljubavi. Bog ne bi mogao da oprosti greh i da ostane pravedan Bog. On
mora da se obrauna sa grehom na nain koji je u skladu sa Njego-
vim sopstvenim karakterom, kao svetog Boga, a da ne ugrozi stabilnost
svoje vladavine. On je ovo uinio dajui svog sopstvenog Sina, i sebe
u svom Sinu, kao pomirenje, kao otkupiteljsku rtvu (1. Jovanova 2,2),
za nae grehe, da bi On mogao slobodno da oprosti, a da ipak ostane
pravedan. Ovo je jasno iskazano sledeim reima:

Opravdavni su besplatno [raunaju se pravednima], Nje-

govom blagodau, kroz otkupljenje koje je u Hristu Isusu; kojeg
je Bog postavio da bude pomirenje, kroz veru, Njegovom krvlju,
da pokae svoju pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opra-

84
 Na Svetenik na prestolu

tao prethodne grehe; da bi svoju pravednost, kaem, pokazao

u sadanje vreme: da bi On sam bio pravedan i da bi opravdao
onoga koji ima veru u Isusa (Rimljanima 3,24-26 ASV).

Taj veliki in pomirenja, otkupljenja, kroz krst, bio je glavni cilj

Njegove misije na ovoj Zemlji. Izvrivi ovo rtveno delo, On se vratio
na nebo, seo na presto blagodati, sa desne strane Velianstva, kao sluga
istinskog atora, kao svetenik-car i posvetio se posredovanju za nas.
Sada bih eleo da, to je vie mogue, pojasnim ta se misli pod
tim da On posreduje za nas, poto mislim da postoji malo nedoumica u
vezi sa ovim pitanjem. Iz uobiajenog znaenja rei, kako je definisana
u reniku, bilo bi prirodno tumaiti ovo posredovanje kao ukazivanje
na to da je sluba naeg Posrednika ono to molbu Bojem srcu ini to
je mogue snanijom, da bi Ga podstakao da nam bude naklonjen i da
pree preko naih prestupa Njegovog svetog zakona; ali takvo gledite
ini najveu nepravdu Bojem karakteru. To nije pitanje povreenih
oseanja, ve pravde i pravednosti. Greh nije samo greka, nenamer-
no odstupanje od prihvaene norme ponaanja, ve namerna pobuna
protiv svetog Boga, koja ukljuuje krivicu i zahteva naplatu pravedne
kazne. Bezbednost svemira traila je da bude uinjeno odgovarajue
otkupljenje za tako duboko ukorenjenu krivicu. Ovo je bilo obezbee-
no venim savezom blagodati nainjenim izmeu Oca i Sina i postalo
je istorijska injenica u linosti i delu Hrista, koji je dao samoga sebe
za nas, da nas izbavi (otkupi ASV) od svakoga bezakonja (Titu 2,14
arni). A ovo otkupljenje je uinjeno, ne samo u ime onih koji ga
rado prihvataju, ve u ime svih, ak i onih koji istrajavaju u aktivnoj
pobuni, jer itamo: Deice moja, piem vam ovo da ne greite. Ali,
ako neko i zgrei, imamo Zastupnika kod Oca - Isusa Hrista, pravedni-
ka; a On je izmirenje za nae grehe; i ne samo za nae, ve i celog sveta
(1. Jovanova 2,1.2 kombinacija prevoda SSP-ASV).
Iskupiti grehe jedne osobe zahtevalo je takvu rtvu kakva bi bila
dovoljna da se iskupe gresi svih. Karakter greha je tako gnusan. Nisu
samo individualni gresi oni za koje mora da se uini otkupljenje, ve je
ukljuen greh kao greh.

85
Spasitelj sveta

Ali moramo zapamtiti da su dve volje ukljuene u ovaj sporazum,

Boja volja i volja oveka, i da obe volje moraju da budu apsolutno
slobodne u svom delovanju. Bog hoe da se svi ljudi spasu (1. Timo-
tiju 2,4 ASV) i On ih moli da izaberu ivot, da bi iveli (5. Mojsijeva
30,19); ali stvorivi oveka kao slobodno moralno bie, On sada ne
moe da namee volju. Stoga je neophodno da svaki pojedinac, odre-
enim inom sopstvene volje, prihvati izmirenje uinjeno za sve, kako
bi bilo uspeno u njegovom konkretnom sluaju. Drugim reima, vi
i ja moramo dobrovoljno prihvatiti (prestati da odbacujemo prim.
izdavaa) otkupiteljsku rtvu uinjenu u nae ime, i moramo prihvatiti
Isusa Hrista kao svog posrednika i zastupnika, predajui svoje slua-
jeve u Njegove ruke, s priznanjem svog greha, svoje bespomonosti i
svoje potrebe i pokoravajui svoje grene ivote Njemu, da bismo pri-
mili Njegov sveti ivot. Krst je zalog da e se On zauzeti za nas i da e
Njegovo posredovanje imati uspean ishod.
Meu tim blagoslovima koje na Posrednik obezbeuje za nas,
glavni je oprotaj greha. On iznosi svoju pravednost, svoju sopstvenu
poslunost kao naeg predstavnika kao glavnu odbranu u nae ime.

Mi nemamo neku svoju pravdu kojom bismo mogli za-

dovoljiti zahteve Bojeg zakona. Meutim, Hristos je naao
izlaz (reenje prim. prev.) za nas. On je iveo na Zemlji su-
oen sa istim nevoljama i iskuenjima, sa kojima se i mi suo-
avamo. iveo je bezgrenim ivotom. Umro je za nas i sada
nudi da uzme nae grehe, a nama da svoju pravednost. Ako
se Njemu predate i prihvatite Ga kao svog Spasitelja, onda
ete, bez obzira na svu grenost svog preanjeg ivota, Nje-
ga radi, biti proglaeni pravednim. Hristov karakter stoji na
mestu vaeg karaktera i vi ste prihvaeni pred Bogom kao da
nikada niste ni greili.

S pravom psalmista klie: Blago onima iji su prestupi (bezako-

nja Karadi) oproteni i gresi pokriveni. Blago oveku kome Gos-
pod ne rauna greh (Rimljanima 4,7.8 SSP). Bog je ve uraunao

86
 Na Svetenik na prestolu

greh svom Sinu i osudio ga na Njemu i to je osnova na kojoj je oprav-

dano za Boga da ga ne urauna nama. Oprotaj poiva na izmirenju,
a izmirenje je ve uinjeno. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i
pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde
(nepravednosti ASV; arni) (1. Jovanova 1,9 Karadi). Hristovo
posredovanje donosi nam ovaj blagoslov.
Oigledno dopunjavajui blagoslov oprotenja, a ipak u stvarnosti
ukljueno u njega, jeste davanje1 Svetog Duha. Dok je upravo u senci
krsta otkupljenja Isus objavio svojim uenicima: I ja u moliti Oca,
pa e vam dati drugog pomagaa - uteitelja da bude sa vama doveka
(Jovan 14,16 arni). Ovaj dar je omoguen kroz proslavljenje Bo-
jeg Sina, Njegovom smru, vaskrsenjem i uznesenjem (Jovan 7,38.39).

Hristovo uznesenje na nebo je bilo znak da e Njegovi

sledbenici primiti obeani blagoslov.... Kada je Hristos pro-
ao kroz nebeske kapije, bio je ustolien, uz divljenje anela.
im je ova ceremonija bila zavrena, Sveti Duh se spustio na
uenike kao snaan vetar, a Hristos je zaista bio proslavljen
slavom koju je imao sa Ocem od venosti. Izlivanje Duha na
Pedesetnicu je predstavljalo nebesku objavu da je sveano
imenovanje Otkupitelja izvreno. Po svom obeanju, On je
svojim sledbenicima poslao Svetog Duha sa neba, kao znak
da je On, kao svetenik i car, primio svu vlast na nebu i zemlji
i bio Pomazanik nad svojim narodom.

Ono za ta je Hristos, u svom stanju ponienja, rekao da e se

moliti, bilo je preneto Njegovim uenicima i nama, kao rezultat Njego-
vog posredovanja u stanju uzvienosti. U delu Isusa Hrista, kao naeg
prvosvetenika, nalazimo pravo objanjenje tog neverovatnog iskustva
na dan Pedesetnice, kao to je izneo apostol Petar: Uzdignut Bogu
zdesna, od Oca je primio obeanog (obeanje Sinod SPC) Svetog
Duha, i izlio je ovo to sada gledate i sluate (Dela 2,33 SSP). Do-
lazak Svetog Duha, tree linosti Boanstva, da zapone svoju misiju

1 Impartation (eng.) prenoenje, davanje prim. izdavaa

87
Spasitelj sveta

kao Hristov namesnik, oznailo je proslavljenje Bojeg Sina kao Sve-

tenika-Cara na prestolu blagodati i predstavljalo je dovretak Njegove
rtvene misije na ovom svetu.
Upravo ovde elim da naglasim dve faze Hristovog delovanja u
nae ime, u reavanju problema greha. U svojoj samoportvovanoj po-
slunosti, ak do smrti, da, smrti na krstu (Filibljanima 2,8 ASV),
On je otkupio krivicu greha i oslobodio nas njegove kazne. Ovo je sva-
kako dobra vest, ali ima tu i mnogo vie od toga. Oprotaj greha je
samo poetak iskustva jednog hrianina; isti Svetenik-Car koji nas je
oslobodio krivice za greh, postarao se da nas spase i od sile greha. Mi
smo opravdani krvlju na krstu, ali smo opravdani da bismo mogli da
ivimo iznad sile greha. Silom prebivajueg ivota kojom nam se slui
sa prestola blagodati, imamo pobedu u svakom asu iskuenja i moe-
mo svedoiti o uspenom delovanju naeg Pouzdanja. Poboan ivot je
neosporan dokaz da je nae opravdanje istinsko. Po plodovima (rodo-
vima Karadi) njihovim (pre)poznaete ih (Matej 7,20 arni).
U smrti i vaskrsenju Hrista, Bojeg Sina i Sina oveijeg, nalazimo
temelj delovanja Svetenika-Cara na prestolu.

Na krstu vidimo Svetenika i sveteniku slubu; u va-

skrsenju, Cara i carsku vlast. Sveteniku pripada oprotenje,
ienje i opravdanje; Caru prenoenje blagoslova onome
kome je oproteno, koji je oien i opravdan.

Srean je onaj koji, bez ikakvih rezervi, moe da kae: Isus je moj
svetenik-car; On uvek ivi, da bi posredovao za mene.

88
 13. JEVANELJE O DANU OD
ODMORA
ivimo u svetu nemira. Greh je sve okrenuo naopako. Veliki broj
ljudi ivi nezadovoljan svojim ivotom, iako stalno tragaju za zado-
voljstvom. Mnogi nose teret teskobe koji istiskuje radost iz ivota i
zagorava im slubu tekim ropstvom. Borba za opstanak, oigledan
trijumf nepravde i nesree koje izgleda nikada ne dolaze same, dovode
do toga da gorina due i tvrdoa srca postanu iskustvo veeg broja
ljudi nego to elimo da mislimo. Takvima najoptimistinija filozofija
postaje predmet ismevanja, a pozivi na vrlinu i sreu su puka izraa-
vanja beznadenosti i oaja. Uznemirenih umova i istroenih ivaca,
oni nastoje da zaborave svoje nevolje u vrtlogu uzbuenja, to se esto
zavrava tragino. Aneli plau, a sotona se raduje kada se tako gasi
nada u bolje stvari i kada svetlost ivota nestaje zbog straha od velike
tame. Da li su takva iskustva neizbenost mnogih ljudskih porodica?
Zar ne postoji nada za izbavljenje od tako ive smrti?
Ako prihvatimo evolucionistiku filozofiju i oslonimo se na sop-
stvene snage kao jedinu pobedonosnu silu, moramo se pomiriti sa
naelom opstanka fiziki najsposobnijih, iako su oni moda moralno
najnesposobniji, i stradanja mnogih moramo smatrati neim to ne-
ophodno prati napredak nekolicine. Takav stav moe da hrani ponos
onih koji sebe smatraju srenom nekolicinom, ali za prosene ljude,
koji ine veliku veinu, to e znaiti vozilo koje rui sve pred sobom,
samo sa drugaijim obelejem (oznakom). Za oveka koji je na dnu
ponora, ne reava problem to to zna da je on jedan od preaga ljud-
skih merdevina kojima se drugi penju na bezbedno. On i dalje ostaje u
ponoru, nevoljna rtva za dobrobit nekolicine. Filozofija kontinuiteta,
koja iskljuuje svako meanje spolja, jeste hladna i bezduna i ostavlja
nas bez nade i bez Boga u svetu (Efescima 2,12 Bakoti). To je po-
put fatamorgane za putnika koji je edan i gubi svest, to privremeno
moe da podstakne nadu, ali zapravo samo produbljava njegov oaj. To
je niska prevara.

89
Spasitelj sveta

Postoji samo jedan lek za nemir i nalazi se kroz delo Onoga koji je
rekao: Doite k meni vi svi koji se trudite (koji ste umorni arni)
i koji ste optereeni (potiteni ASV), i ja u vam dati odmor (Matej
11,28 Bakoti). Greh je uzrok svih naih nevolja, a Isus Hristos daje
odmor od greha. Zbog toga naa srca viu:

O, gde nai odmor pravi,

Iscrpljenoj ljudskoj dui?
Zalud je da se okean javi,
Il jedan od polova da se izbui.

Odgovor se nalazi u jevanelju naeg Gospoda Isusa Hrista i tome

emo sada posvetiti nau panju, kako bismo mogli da uemo u ovaj mir.
Postoji mnogo stanovita sa kojih moemo da prouavamo je-
vanelje naeg spasenja, ali sada emo to uiniti sa stanovita dana od
odmora. A najpre se setite da je dan od odmora bio ustanovljen i dat
oveku pre ulaska greha u svet. Bog se odmorio sedmog dana od svih
svojih dela koja je uinio. I Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga;
zato to se tada odmorio od svih svojih dela koja je stvorio i nainio
(1. Mojsijeva 2,2.3 ASV). Ovde se navode etiri [sic]1 stvari:

1. Bog se odmorio sedmog dana.

2. Bog je blagoslovio sedmi dan.
3. Bog je posvetio sedmi dan.

Razlog za takav blagoslov i posveenje ovog posebnog dana je bio

taj to se Bog odmorio u taj dan.
Nijedan drugi dan nikada nije bio tretiran na ovaj nain i, poto
se tako tretira, on se razlikuje po dva izraza, sedmi dan i dan od

1 Sic je latinska re koja znai time, pa, poput, ili na takav nain. U pisanju se stavlja
izmeu uglastih zagrada i obino je u kurzivu [sic] kako bi ukazala na netaan ili
neobian pravopis, frazu, interpunkciju i/ili drugo naglaavajui da je citirani ma-
terijal dosledno reprodukovan iz originalnog citata i ne predstavlja transkripcionu
greku, ve je namerno tako napisan. U konkretnom sluaju, navode se tri a ne etiri
stvari prim. izdavaa

90
 Jevanelje o danu od odmora

odmora. Nemojte da previdite vanost injenice da je sedmi dan Boji

dan odmora i da ga je On blagoslovio i dao ga oveku pre nego to je
zajednica izmeu Boga i oveka bila naruena grehom. Bog je stvorio
oveka i blagoslovio ga estog dana (1. Mojsijeva 1,27.28.31) i oveku,
koje je ve bio blagosloven, dao je dan koji je On blagoslovio, sam se
odmorivi od svih svojih dela tog dana.
Ovo je poreklo dana od odmora. On je bio ustanovljen pre nego
to je poela vladavina greha i nastavie se nakon to se vladavina gre-
ha zavri (Isaija 66,22.23). On je veni spomen tog izlaska Boje sile,
ime se Boji ivot obukao u vidljivu formu. ak i njegove nevidljive
osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se od stvorenja sveta
jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju (Rimljanima
1,20 arni). Ono to je bilo uinjeno, bio je ivot u Njemu (Jovan
1,3.4 margina eng. prevoda ASV).
Zahvaljujui tome to je stvoren po Bojem obliju, sa moguno-
u da prizna i oboava Boga, oveku je dato pravo i darovana mu je
privilegija najprisnijeg razgovora sa njegovim Tvorcem, zajednica i-
vota sa ivotom, duha sa duhom i od toga ne moe biti blieg jedinstva.
Takva zajednica je mogla da se odri samo dotle dok je oveije srce
bilo u skladu sa Bojim srcem; a kada je ovek svesno izabrao nain
ivota bez sklada sa voljom svog Stvoritelja, on je izgubio sva prava
na privilegiju i blagoslov razgovora sa Bogom i sposobnost za to. Da
nije bilo odluke donete pre venih vremena (2. Timotiju 1,9 ar-
ni) jevaneljem Boje blagodati, ovek bi bio potpuno izgubljen kada
je, svojim sopstvenim inom, odstranio sebe iz Bojeg ivota. Dobro-
voljna poslunost Bojoj volji je jedina mogua osnova za zajednicu sa
Bogom.
Pre nego to je ovek isteran iz Edemskog vrta, objavljena mu je
dobra vest o pobedi koja e biti ostvarena nad neprijateljem, preko e-
ninog semena (1. Mojsijeva 3,15) pobedi kroz patnju sigurnosti od-
mora od greha. Dan od odmora je postao i podsetnik i obeanje ovog
odmora i tako je dan od odmora imao svoje mesto i u zakonu i u jevan-
elju. Kada je znaenje ljubavi prema Bogu i ljubavi prema blinjem na
nedvosmislen nain bilo razvijeno glasom samog Boga na Sinaju, danu

91
Spasitelj sveta

od odmora je bilo dato centralno mesto (2. Mojsijeva 20,8-11) i bio

je jasno iznet razlog za njegovo dranje. A kada je, kroz posredniko
delo, bilo ustanovljeno jevanelje spasenja, uspostavljanjem slubi u
svetinji, i kada je tako otkrivena mogunost zajednice sa Bogom, dan
od odmora je na odgovarajui nain uinjen znakom stvaralake moi
koja sama moe da posveti grenika. Zapazite ove rei: uvaete moje
subote, jer je to znak izmeu mene i vas, kroz generacije, da biste znali
da sam ja Jahve koji vas posveujem (2. Mojsijeva 31,13 ASV).
elim da naglasim vezu izmeu dana od odmora i jevanelja po-
sveenja, kao utvrenu od strane Gospodara subote (Marko 2,28). Dan
od odmora je stalno prisutni podsetnik na Boji odmor od svih Njego-
vih dela na kraju sedmice stvaranja; a u jevanelju Boje blagodati on
postaje znak i obeanje oveku o obnovi tog odmora od greha, to je
iskustvo posveenja i temelj obnovljene zajednice na koju je ovek izgu-
bio pravo kroz greh. Podesnost (prikladnost) dana od odmora da bude
takav znak i obeanje postaje oigledna kada uzmemo u obzir da ista
stvaralaka sila, koja se pokazala u prvobitnom delu dovoenja sveta
u postojanje (delu stvaranja sveta prim. prev.), i koja je delovala kroz
posredniku slubu venog Bojeg Sina (Jevrejima 1,2), jeste Boja sila
na spasenje kada posreduje kroz istog Bojeg Sina u novom stvaranju
(Rimljanima 1,16; 2. Korinanima 5,17), pri emu je Boje oblije ob-
novljeno u dui, a zajednica prekinuta grehom je obnovljena u Hristu.
Duhovni znaaj dana od odmora je jasno izloen u treem i e-
tvrtom poglavlju Poslanice Jevrejima. Kao osnova pouke uzima se
iskustvo dece Izraela. Njima je obean odmor u zemlji iz koje je Gos-
pod trebalo da istera njihove neprijatelje pred njima, ako budu sluali
Njegov glas; ali njihov propust da posluaju doveo je do gubitka tog
odmora. Tako se navodi: A kojima se zakleo da nee ui u njegov mir
(odmor ASV; poinak SSP; pokoj Bakoti), ako ne onima koji su
se pokazali neposluni? I vidimo da i ne mogoe ui zbog neverstva
(neverovanja ASV) svoga (Jevrejima 3,18.19 arni). Odmah sledi
upozorenje da iskustvo Izraela ne bi trebalo da se ponovi u hrianskoj
crkvi: Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno obeanje
da se ue u njegov mir (odmor), ne pokae da je zakasnio. Jer i mi smo

92
 Jevanelje o danu od odmora

uli radosnu vest kao i oni; ali im ne pomoe re koju su uli, zato to
nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli. Jer u mir (odmor)
ulazimo mi koji verujemo (Jevrejima 4,1-3 kombinacija prevoda
arni-D. Stefanovi).
Oigledno se ovde misli na odmor vere, odmor due do kojeg se
dolazi verovanjem u Hrista kao Spasitelja od greha, odmor koji je iz-
gubljen zbog neverovanja, koje podrazumeva neposlunost. Meutim,
jednako je jasno da je ovaj odmor due na neki nain direktno povezan
sa subotom kao sedmim danom, jer odmah slede ove izjave: Jer je
negde za sedmi dan ovako rekao: I poinu Bog u sedmi dan od svih
svojih dela. A na ovom mestu opet: Nee ui u moj mir (Jevrejima
4,4.5 arni). Ova veza je jednostavna i znaajna. Sedmi dan je Boja
subota, Njegov dan odmora, u koji se On odmorio od svog dela. Od-
morio se i okrepio (2. Mojsijeva 31,17 ASV). Nakon to je ovekov
odmor u Bogu bio naruen grehom, jevanelje je omoguilo obnovu
ovog odmora kroz delovanje Boje stvaralake sile u novom stvara-
nju, a fiziki odmor sedmog dana postao je znak duhovnog odmora,
odmora due, koji proizilazi iz Hristovog spasiteljskog dela. Odmor
koji je Isus Navin nastojao da da deci Izraela nije bio konaan odmor,
tako da itamo: Ostaje, dakle, jo subotni odmor narodu Bojem. Jer
onaj koji ue u Njegov odmor, takoe odmara od svojih dela, kao to
je Bog odmorio od svojih (Jevrejima 4,9.10 kombinacija prevoda
D. Stefanovi-ASV). Prvobitno Boje delo stvaranja je bilo apsolutno
savreno, jer Bog je video sve to je stvorio i, gle, bilo je veoma do-
bro (1. Mojsijeva 1,31 ASV). Ali, to se tie oveka, nema nikoga
ko ini dobro, nema nijednoga (Rimljanima 3,12 SSP). Odmoriti se
od svojih sopstvenih dela i ui u Boji odmor, stoga, znai prestati sa
svojim grenim delima i prihvatiti dovreno Hristovo delo u nae ime,
a dranje subote kao sedmog dana, jeste spoljni znak takvog iskustva.
Jevanelje o danu od odmora je, zato, dobra vest da je Jahve ui-
nio sva naa dela za nas (Isaija 26,12 ASV) na temelju novog stva-
ranja i da je dranje prvobitnog dana od odmora nae priznanje da
smo spaseni delima nekog drugog, a ne svojim sopstvenim. To je nae
stalno svedoanstvo o Hristovoj spasiteljskoj moi.

93
Spasitelj sveta

Oigledno je da ne moe postojati neto poput promene dana od

odmora sa jednog dana na drugi. Ovo je pokuano, upravo kao to je
predskazano u proroanstvu (Danilo 7,25), ali nije uspelo i po samoj
prirodi tog pitanja nikada i ne moe da uspe, jer je oveku dat Boji
dan od odmora i zauvek je istina da je Boja subota sedmi dan i da
se On nikada nije odmarao drugog dana niti blagoslovio i posvetio
neki drugi dan. Pokuaj promene dana odmora sa sedmog na prvi dan
sedmice oznaava otpadnitvo od pravog Boga i pravog jevanelja, ot-
padnitvo koje je jasno predskazano i opisano u Svetom pismu (2. So-
lunjanima 2,17) i koje bi svi potovaoci Hrista i Njegovog spasiteljskog
dela trebalo da odbace.

Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini ta je tebi

drago (zadovoljstvo ASV) na moj sveti dan, i ako prozove
subotu milinom, sveti dan Gospodnji (Jahvin ASV) slavnim,
i bude ga slavio ne idui svojim putevima i ne inei ta je tebi
drago, ni govorei rei, tada e se veseliti u Gospodu, i izveu
te na visine zemaljske, i dau ti da jede nasledstvo Jakova oca
svog; jer usta Gospodnja rekoe (Isaija 58,13.14 Danii).

Tokom svih vekova, od stvaranja pa do sada, uvek je bilo onih koji

su svedoili o pravom jevanelju, dranjem prvobitnog dana odmora
iz etvrte zapovesti, ak i tokom Mranog doba2, kada je otpadnitvo
bilo na svom vrhuncu i kada je izgledalo da se svetlost istine gotovo
ugasila; a danas postoji svetski pokret koji objavljuje veno jevanelje
svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu (Otkrivenje
14,6 arni); i dok odbacuje evolucionistiku filozofiju u svim nje-
nim oblicima, poziva na povratak prvobitnom jevanelju Boje spaso-
nosne sile u Hristu i dranju prvobitne subote Gospodnje, kao znaka
Njegove posveujue sile. Svedoio sam o ovom jevanelju u mnogim
zemljama i svojim oima sam video njegove plodove na svakom konti-
nentu u celom svetu. Pozivam sve svoje itaoce ovom jevanelju.
2 Mrano doba ili Mrana vremena je izraz kojim se u istoriografiji slikovito opisuje
istorija Evrope u srednjem veku, odnosno kolaps i nazadovanje zapadne civilizacije i
kulture prim. prev.

94
 14. ELJA ZADOVOLJNOG ISUSA
U elji koju je Isus u molitvi, neposredno pre raspea, izneo svom
Ocu, On je dao najubedljivije tumaenje boanskog cilja jevanelja:
Oe, elim da oni, koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da
gledaju moju slavu, koju si mi dao (Jovan 17,24 arni). Moda e
nekima delovati kao udna pomisao, ali moramo priznati da Boje srce
ezne za zajednicom sa srcem oveka. Ljubav ne moe da ivi sama.
Ljubav mora da ima neki objekat. Ljubav trai povratni odgovor od
objekta ljubavi. Bog ljubavi je stvorio oveka za svoju slavu, darujui
mu srce podeeno ljubavlju da odgovori na beskonanu ljubav, tako
gradei temelj za uzajamnu zajednicu izmeu svetog Boga i oveka
stvorenog po Njegovom obliju. Takva je bila zajednica u kojoj su obe
strane uivale, pre nego to je ovek, svojim sopstvenim neopravdanim
inom (inom za koji nema izgovora prim. izdavaa), presekao ue
ljubavi i otvorio kanal zavisti i mrnje. Tako je ovek postao saveznik
sotone u njegovom nastojanju da srui carstvo ljubavi.
Meutim, beskonana ljubav nije mogla biti ugaena ak ni otvo-
renim inom pobune protiv nje. Sam in je preko svake mere bio mr-
zak Bogu, ali je On i dalje voleo izvrioca tog ina. I tako je pogodba,
koja je prvobitno nastala u srcu ljubavi pre venih vremena (2. Ti-
motiju 1,9 arni), postala delotvorna u jevanelju Boje blagodati.
Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinoroenog Sina (Jovan
3,16 SSP). Otac je poslao Sina, a Sin je doao dobrovoljno, kako bi
ponovo uspostavio carstvo ljubavi i tako obnovio tu prisnu vezu koja
je bila prekinuta svesnim odvajanjem od Boga. Dobra vest je da Bog
bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom, ne raunajui ljudima njihove
prestupe (2. Korinanima 5,19 kombinacija prevoda Bakoti-SSP).
Ali koliko je mnogo toga bilo ukljueno u ovaj boanski in!
Poseban cilj saveza blagodati bio je da Bog dobije oveka u njego-
vom najdubljem biu, a da ovek dobije Boga u stvarnosti.

Veliki nedostatak nae vere je to to nama treba vie

Boga. Mi prihvatamo spasenje kao Njegov dar, a ne znamo

95
Spasitelj sveta

da jedini cilj spasenja, njegov glavni blagoslov, jeste da nas

osposobi i vrati tom bliskom odnosu sa Bogom, za koji smo
bili stvoreni i u kome e se nalaziti naa slava u venosti... A
jedini pravi i dobar religiozni ivot je onaj koji nas svakog
dana dovodi blie ovom Bogu, koji ini da se odreknemo sve-
ga, da bismo imali vie Njega.
Za duu koja ui da samog Boga smatra svojim glavnim
dobrom, svojom najveom radou, nikakva poslunost ne
moe biti previe stroga, nikakva zavisnost previe apsolut-
na, nikakvo pokoravanje previe potpuno, nikakvo poverenje
previe bezuslovno.

Ovo je zaista hrianstvo.

Jevandjelje oslobodjenja od sile greha i cilj saveza spasenja je
ubedljivo prikazan u malom obeanjima Bojim koja se odnose na
izbavljenje dece Izraela iz njihovog ivota ropstva u Egiptu. Paljivo
itajte ovu poruku Mojsiju:

Setio sam se svog saveza. Zato reci deci Izraela: Ja sam

Jahve i izveu vas ispod egipatskog tereta i oslobodiu vas od
njihovog ropstva i otkupiu vas ispruenom rukom i velikim
sudovima; i uzeu vas sebi za narod i ja u vam biti Bog; Ja
sam Jahve. (2. Mojsijeva 6,5-8 ASV).

Ovde nalazimo kljunu ideju koja odzvanja kroz Pismo, od 1.

Mojsijeve do Otkrivenja. Saetak celog hrianskog iskustva se nalazi
u ovim Mojsijevim reima deci Izraela:

Danas si se zarekao Jahvi da e ti biti Bog i da e ii

Njegovim putevima i drati Njegove uredbe, Njegove zapo-
vesti, Njegove propise i da e sluati Njegov glas; a Jahve se
tebi danas zarekao da e Mu biti poseban narod, kao to ti je
obeao, i da bi trebalo da dri sve Njegove zapovesti; i da e
te podignuti iznad svih naroda koje je stvorio, hvalom, ime-

96
 elja zadovoljnog Isusa

nom i slavom; da bude svet narod Jahvi, svom Bogu, kao to

je govorio (5. Mojsijeva 26,17-19 ASV).

Bog koji pripada svom narodu i narod koji pripada Bogu, savr-
ena poslunost svim Bojim zapovestima, kao osnova za uzajaman
odnos izmeu Boga i Njegovog naroda, i ivot svetosti u Bogu, u pot-
punom odvajanju od sveta to je smisao jevanelja. Moj narod i va
Bog (Isaija 40,1 Danii) su stalni podsetnici saveza milosti i zalog
konanog spasenja. Bog nee zaboraviti svoj narod (Rimljanima 11,2
arni). Meutim, potpuno ostvarenje ove blagoslovene uzajamne
zajednice izmeu Boga i Njegovog naroda se neminovno odlae dok
se ne ukloni poslednja prepreka koja deli, a Bog i Njegov narod se ne
sretnu u Novom Jerusalimu. O tome itamo:
I videh novo nebo i novu zemlju, jer su prvo nebo i prva zemlja
proli, a ni mora vie nije bilo... Onda uh snaan glas sa prestola kako
govori: Evo Boiji ator je sa ljudima i Bog e prebivati meu njima.
Oni e biti njegov narod i sam Bog e biti s njima [i bie njihov Bog
ASV] (Otkrivenje 21,1-3 SSP). Ovo je cilj jevanelja.
Sada treba da pokaem da ta Isusova elja, da oni koji su mu dati
budu sa Njim i gledaju Njegovu slavu i dele je sa Njim, moe biti zado-
voljena samo kroz Njegovo dovreno delo blagodati. On je uzeo telo,
da bi, kao Bogoovek, okusio smrt za sve ljude (Jevrejima 2,9 SSP).
On je umro za nae grehe (1. Korinanima 15,3). On je vaskrsao zbog
naeg opravdanja (Rimljanima 4,25). On se uzneo na nebo i zauzeo
svoje mesto na prestolu blagodati, da bi, kao na svetenik, mogao da
predstavi svoju otkupiteljsku rtvu, kao pravednu osnovu za oprotaj
naih greha i dar Svetog Duha (Jevrejima 8,1.2). Ali sve to bi moglo da
se uini i bez postizanja pravog cilja jevanelja tog odnosa licem u
lice, koji e biti uzviena privilegija onih koji su sa Njim tamo gde je
On. Kako se to ostvaruje? Neka nam On kae.
No pre raspea, kada je stigao do poslednje faze svoje posluno-
sti kroz patnju, On je svojim uenicima dao obeanje koje garantuje
poslednji in u drami otkupljenja; Neka se vae srce ne uznemirava.
Verujte u Boga i u mene verujte. U kui moga Oca ima mnogo stanova.

97
Spasitelj sveta

Da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mesto.? A
kad odem i pripremim vam mesto, doi u opet i uzeti vas k sebi da i vi
budete onde gde sam ja (Jovan 14,1-3 SSP).
Mnogo je blagoslova, dragocenih blagoslova, koji nam se daruju
dok smo ovde, na svom putovanju ka nebu oprotaj naih greha, dar
pravednosti, mir koji prevazilazi svako razumevanje, zajednica sa Sve-
tim Duhom ali, ipak, ima tu mnogo vie toga za nas. Prikazan trijumf
nad smru tog dana, kada e svi koji su u grobovima uti njegov glas
i izai (Jovan 5,28.29 SSP), i uzimanje u susret Gospodu na nebu i
ostajanje zauvek sa Gospodom ipak su budunost; i sada stavljam
poseban naglasak na injenicu da ovi krunski blagoslovi mogu da se
ostvare samo linim povratkom naeg Gospoda na isti svet koji je po-
setio pre vie od 1900 godina1, kada je uzeo nae telo.
Ne zanemarujem tvrdnju mnogih da se smru dua vernika od-
mah odvodi u neposredno prisustvo Spasitelja, ve se oslanjam na rei
nadahnua:

Jer ovo vam kazujemo reju Gospodnjom - da mi koji

ivimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg neemo pretei
one koji su usnuli. Jer e sam Gospod na zapovest, na glas
arhanela i na trubu Boiju sii sa neba, te e mrtvi u Hristu
vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi ivi, mi koji preostajemo,
biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh - u susret
Gospodu; i tako emo svagda biti sa Gospodom. Stoga (tako
Karadi) teite jedan drugoga ovim reima (1. Solunjani-
ma 4,15-18 arni).

Ne bi trebalo zanemariti pun znaaj te male rei tako u pret-

poslednjoj reenici. Apostol Pavle govori o poslednjim dogaajima,
vaskrsenju pravednih mrtvih i preobraenju pravednih ivih i ulazi u
sasvim odreene pojedinosti. Oni vernici koji budu ivi u vreme dru-
gog [Hristovog] dolaska, nee imati prednosti nad onima koji su umrli
u veri, jer najpre e oni koji su zaspali biti podignuti, onda e ivi biti

1 Pisano poetkom 20. veka prim. izdavaa

98
 elja zadovoljnog Isusa

promenjeni i svi e zajedno krenuti da susretnu Gospoda i tako e, na

taj nain i ni na koji drugi, zauvek biti sa Gospodom. Ovde se nalazi
biblijska osnova za utehu alosnih, a ne nezapisana tvrdnja da su nai
pokojni prijatelji sada na nebu sa Isusom. Moramo se pridravati rei
Gospoda.
S obzirom na injenicu da Isusova elja da ima svoje sledbenike
sa sobom moe da se ispuni samo Njegovim povratkom po njih, i da
je to dovretak Njegovog dela u borbi sa grehom po cenu Njegovog
ivota, jedino je za oekivati da bi mnogo vanosti trebalo dati drugom
dolasku.

Bickerseth potvruje, nakon paljivog ispitivanja, da

se jedan od trideset stihova Novog zaveta odnosi na Hristov
drugi dolazak. Ako se tome dodaju brojne reference iz Starog
zaveta, u vezi sa istim znaajnim dogaajem, koje prevazila-
ze nagovetaje Njegovog prvog dolaska u odnosu od barem
20:1, moe se stvoriti neko miljenje o vanosti koja se u Bo-
joj rei daje toj doktrini koja se ovde zastupa.

Hrianstvo je, pre svega, religija nade, nade u dolazak Isusa koji
e uzeti svoj narod, da bude sa Njim. I tako itamo: A sve to je u
prolosti zapisano, zapisano je za nau pouku da strpljivou i utehom
Pisama imamo nadu (Rimljanima 15,4 SSP).

Ono to Sveti Pavle obino priznaje, kada su u pitanju

spisi Starog zaveta, jeste da su oni, na direktan ili indirek-
tan nain, svi proroki, svi su gledali unapred i pripremali za
Hrista. Isto tako, svi vernici sada gledaju unapred. Rei Sve-
tog Pavla su primenjive na hrianske spise isto tako potpuno
kao i na jevrejske; jer su i oni za nae uenje, da bismo, kroz
primenu tog strpljenja, nuno ukljuenog u injenicu da jo
nismo u potpunosti dobili to obeanje, kroz utehu koja nam
je data snanim uverenjem nae vere da e Hristos ponovo
doi, mogli da imamo nadu tu nadu da, kao to je Hristos

99
Spasitelj sveta

jednom doao, da otvori put spasenja za oveka, tako e doi

ponovo, da usavri svoje delo.

A ovo usavravanje Njegovog dela dovee do zadovoljavanja elje

koju je On izrazio, da bi oni koji veruju u Njega trebalo da budu sa
Njim.
Ako itav Stari zavet, kada se pravilno tumai, ini jedno nepre-
kidno mesijansko proroanstvo, ta emo rei o Novom zavetu, u ko-
jem jedan od svakih trideset stihova direktno upuuje na Isusov dola-
zak? Svakako se ne moemo odrei itavog ovog uenja zbog autoriteta
samo ljudske filozofije. Oni koji zaista prihvataju Isusa kao svog Gos-
poda, moraju dati odgovarajuu teinu Njegovim sopstvenim izjavama
koje se odnose na Njegov nain spasavanja podanika Njegove blagoda-
ti. Posluajmo neke od ovih uputstava sa osvrtom na Njegov ponovni
dolazak:

I vi budite spremni; jer u koji sat ne mislite, doi e Sin

oveiji (Matej 24,44 ASV). Kad Sin oveiji doe u svojoj
slavi, a s njim svi njegovi aneli, see na presto svoje slave
(Matej 25,31 SSP). Od sada ete videti Sina oveijeg gde
sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima (Matej
26,64 arni).
Bdite (straite Karadi) dakle; jer ne znate kad e
doi gospodar kue, da li uvee, ili u pono, ili kad petlo-
vi pevaju, ili ujutro; da vas, kad iznenada doe, ne nae gde
spavate. A to vama govorim, svima govorim, bdite (Marko,
13,35-37 arni). Ali se uvajte da vaa srca ne oteaju
od mamurluka, pijanstva i briga za ivot, i da vam taj dan ne
doe iznenada kao zamka; doi e naime na sve koji stanuju
po svoj zemlji. Nego bdite i molite se Bogu u svako doba, da
budete kadri da izbegnete sve ovo to e se zbiti (da biste se
udostojili utei od svega ovog to e se zbiti Karadi), i da
stanete pred Sina oveijeg (Luka 21,34-36 arni).

100
 elja zadovoljnog Isusa

Ovih nekoliko izjava pokazuju koliko je Njegov povratak, da bi

uzeo svoje sledbenike sebi, zaokupljao Isusove misli. Da li bismo mi,
koji smo objekat Njegove ljubavi i Njegove elje, trebalo o tome da mi-
slimo ita manje nego On? Naravno da ne.

U tami Re Boja svetlost daje,

Irasterujetminunoi,
Stazakaslaviblistavasvaje
enikeuskoro,uskorodoi.

Zato dignite glasove, sveci,

U slavu sionskog Cara i Boga
Ushien pokli nebom ve jei,
Sretnite spremno Gospoda svoga.

101
 15. DOVRETAK JEVANELJA
Jevanelje koje pokuavam da predstavim jeste jevanelje ohra-
brenja i nade. Ono nije puki optimizam. Ono nije proizvod samo ljud-
ske filozofije. Ono je direktna poruka od Gospoda slave, koja nam je
preneta dobro potvrenim i natprirodnim otkrivenjem. Njegov kamen
temeljac je Tako kae Gospod. Ono se u sutini sastoji od obeanja
ivog Boga, u pogledu Njegovog Sina, koji je Spasitelj sveta (Rimlja-
nima 1,1-4). U prvom objavljivanju ovog jevanelja postoji beleka o
pobedi, iako e do nje doi kroz patnju enino seme e gaziti glavu
zmije (1. Mojsijeva 3,15). Obeanja koja su vodila do ostvarenja ove
pobede nalaze se na mnogo mesta u Pismu.
Ipak, trebalo bi da imamo inteligentno razumevanje onoga to
je ukljueno u trijumf jevanelja Boje blagodati. Ne postoji biblijska
osnova za nadu da e se svet obratiti. Dobra vest o otkupljenju, po-
mirenju i potpunom osloboenju od krivice i sile greha objavie se
celom svetu, ali nemamo garanciju da e se svi pokajati i poverovati u
jevanelje. Naprotiv, itava istorija otkupljenja pokazuje da su u svim
vremenima Hristovi verni sledbenici bili u manjini, esto oznaeni kao
ostatak. Uprkos tome, odgovornost i privilegija oglaavanja jevane-
lja spasenja svakom stvorenju pod nebom poiva na vernoj nekolicini,
koji se odravaju i ohrabruju obeanjem Gospoda: Evo ja sam s vama
u sve dane do svretka sveta (Matej 28,20 arni). iva crkva je
misionarska crkva.
Ali ono to elim da naglasim upravo sada jeste da je dan konane
pobede zapravo dan Gospodnji, onaj dan na koji je usmeravana panja
vernika od strane proroka od Samuilovih dana pa sve do vizija apostola
Jovana na ostrvu Patmos. Lini, vidljivi povratak Isusa Hrista u slavi, da
izvri presudu nad nepopravljivo zlima i da preda carstvo narodu koji je
doneo njegove rodove (Matej 21,43) jeste zavrni in drame otkupljenja
bez kojeg bi mnoga proroanstva i obeanja ostala neispunjena, a veni
cilj Boga u Hristu se nikada ne bi ostvario. Takav rasplet je nezamisliv.
vrsto stoji temelj Boji (2. Timotiju 2,19 Bakoti). Isus Hristos je
svedoio, a On je verni i istiniti svedok (Otkrivenje 3,14 arni).

102
 Dovretak jevanelja

Nije udo da je uenje Svetog pisma u vezi sa drugim dolaskom

bilo, i jo uvek je, predmet napada, izvrtanja i poricanja. Ako poverenje
u ovu doktrinu moe da se oslabi ili uniti, veliki motiv za pobonost je
umrtvljen (2. Petrova 3,11), a ono to je bila enjiva nada crkve posta-
je izgubljena nada. Na Gospod je predstavio svoje veliko proroanstvo
u pogledu svog povratka sa oprezom: uvajte se da vas ko ne preva-
ri (Matej 24,4 Karadi) i ovo upozorenje je prikladno za dananje
vreme. Postoji glavni planer/um, ak bog ovoga sveta (2. Korina-
nima 4,4 arni), i sam laov i otac lai (Jovan 8,44 SSP), koji
nadahnjuje sva izvrtanja istine; i uasno je vano to da je on, u ovim
poslednjim danima, kada preostali pesak u peanom satu vremena
curi, tako uspeno pokrenuo nebiblijsku i nereligioznu hipotezu evo-
lucije na polju nauke i nebiblijska i nenauna tumaenja modernizma
na polju religije, jer ni u jednoj od ovih filozofija koje je stvorio ovek
nema mesta za Hristov povratak. Vano je napomenuti da predvodnici
obe ove oblasti, uopteno govorei, odbacuju natprirodni element u
hrianstvu i stoga poriu osnovne odlike jevanelja, od roenja od
device do drugog dolaska.
Ali, da se vratimo na nau glavnu temu. Dan Gospodnji, kao dan
suda i blagoslova, glavna je tema proroanstava od Joila do Malahija.
Dok je u svakom sluaju proroanstvo imalo odreenu primenu u vre-
me proroka koji je ukazivao na njega, ipak je uvek imalo i dalekoseno
upuivanje (upuivalo i na ispunjenje u budunosti prim. prev.). Mi
to nesumnjivo moemo da sagledamo jasnije nego to su to inili ljudi
tih vremena, poto mi imamo prednost svetlosti koju su Isus i pisci
Novog zaveta bacili na ovu temu. U svom prorokom pregledu doga-
aja od svog sopstvenog vremena pa do drugog dolaska, na Gospod
je objavio:

Odmah posle nevolje onih dana sunce e potamneti i

mesec nee davati svoje svetlosti, i zvezde e padati s neba, i
sile nebeske uzdrmae se (pokrenuti se Karadi). I tada e
se na nebu pojaviti znak Sina oveijeg, pa e tada zakukati
sva plemena na zemlji, i ugledae Sina oveijeg gde dola-

103
Spasitelj sveta

zi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom (Matej

24,29.30 arni).

Meutim, prorok Joilo, koji je prvi ukazao na znaenje dana Gos-

podnjeg, oznaio je ove iste prirodne fenomene kao znake koji e uka-
zati na pribliavanje konanosti (ispunjenja/ostvarenja prim. prev.)
tog dana: Sunce e se pretvoriti u tamu, a mesec u krv, pre nego to
doe veliki i straan Jahvin dan (Joilo 2,31 ASV). U svom predvi-
anju unitenja Vavilona, koji je bio slava carstava, lepota haldejskog
ponosa (Isaija 13,19 ASV), dogaaja koji e se u svojoj zavrnoj fazi
okonati unitenjem sveta, prorok Isaija isto tako povezuje dan gos-
podnji sa znacima koje je Isus spomenuo, kao obeleje blizine svog
povratka:

Gle, dolazi dan Jahve, okrutnog, sa gnevom i snanim

besom; da pretvori zemlju u pustinju i da uniti njene greni-
ke. Jer zvezde nebeske i planete nebeske nee davati svetlost;
Sunce e potamneti prilikom svog izlaska, a Mesec nee sve-
tleti. I kazniu svet zbog njegovog zla i zle zbog njihovog be-
zakonja; i uiniu da nestane nadmenost onih koji se ponose
i oboriu oholost silnih (Isaija 13,9-11 ASV).

S obzirom na uputstvo koje je Isus dao u vezi sa znacima koji

ukazuju na Njegov dolazak na nebeskim oblacima, imamo garanciju
u potvrdi da su ovi proroci konanu pobedu jevanelja povezali sa Isu-
sovim povratkom.
Meutim, ova istina je u Novom zavetu najjasnije razvijena. Tamo
dan Gospodnji ili dan Jahve postaje dan Hristov (Filibljanima 1,10
itd arni), dan Hrista Isusa (Filibljanima 1,6), Boji dan (2. Pe-
trova 3,12), dan Gospodnji (2. Petrova 3,10 itd), dan suda (2. Pe-
trova 2,9 itd) i taj dan (2. Timotiju 1,12 Bakoti); i dan koji se tako
esto pojavljuje jasno je prikazan kao dan kada e se Isus Hristos poja-
viti da da nagradu svojim sledbenicima. Tako je apostol Pavle napisao:
Dolazi vreme mog odlaska. Borio sam se u dobroj borbi, zavrio sam

104
 Dovretak jevanelja

trku, odrao sam veru; odsad mi je pripremljena kruna pravednosti

koju e mi Gospod, pravedni sudija dati u onaj dan; i ne samo meni,
nego i svima koji su se radovali Njegovom pojavljivanju (2. Timotiju
4,6-8 ASV). Kruna pravednosti, drugaije nazvana kruna (venac
SSP) slave (1. Petrova 5,4 ASV) bie darovana tog dana krunisanja,
kada Isus doe u svojoj slavi (Matej 25,31 SSP) i bez tog dana kru-
nisanja, nee biti krune, pobednikog trofeja.
Isti smisao imaju i rei apostola Petra: Ovo najpre znajte, da e u
poslednje dane doi rugai sa svojim ruganjem, koji e ii po svojim
sopstvenim poudama i govoriti: gde je obeanje o njegovom dolasku?
Jer otkako oevi pomree sve stoji tako kao od poetka stvorenja A
dan Gospodnji doi e kao lupe (lopov Sinod SPC); toga dana nebe-
sa e uz snanu huku proi, a zaarene stihije e se raspasti, i zemlja e
izgoreti sa svim delima koja su na njoj A mi na osnovu njegovog obe-
anja oekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obi-
tava (prebiva SSP, ASV; ivi Karadi) (2. Petrova 3,3-13 arni).
Nijedno uenje ne bi moglo da bude tako nedvosmisleno jasno.
Zbacivanje carstva zla, konano unitenje ovog sadanjeg zlog sveta
(Galatima 1,4 SSP) i uspostavljanje carstva pravednosti, direktno su
povezani sa dolaskom Sina oveijeg na nebeskim oblacima. Do Nje-
govog dolaska, carstvo zla e nastaviti da postoji, ovaj sadanji zli svet
e ostati, a novo nebo i nova Zemlja, u kojima stanuje pravednost (2.
Petrova 3,13 ari) i dalje e biti budunost.

Jedna od najpotpunijih tipolokih slika istorije otku-

pljenja moe se nai u obredima Dana oienja. To je bio
glavni deo posla prvosvetenika tog dana, kada je trebalo da
izae iza zavese, da blagoslovi skup koji je ekao. Na veliki
Prvosvetenik sada je iza zavese. On je prineo otkupljujuu
rtvu na oltaru Golgote i zaslugom te rtve otiao je da se
za nas pokae u Bojem prisustvu. Ali veliki dan oienja
jo uvek nije zavren. Kada se Njegov posao iza zavese zavri,
On e izai, ponovo obuen u svoju slavnu i lepu odoru, da
konano blagoslovi svoj narod koji eka. Jednom prinet da

105
Spasitelj sveta

ponese grehe mnogih, On e se pojaviti drugi put, bez greha,

na spasenje onima koji Ga ekaju (Jevrejima 9,28 ASV).

Kakvo bi to veno razoaranje bilo i za samog Isusa i za Njegov

narod koji Ga eka, ako se On ne bi vratio! Ovo je avolje ako. On e
se vratiti. Dovretak jevanelja je nadohvat ruke.
U vezi s tim, ini se da je prikladno napomenuti, barem ukratko,
neke od naznaka da je povratak naeg Gospoda blizu. To da e povra-
tak biti doslovan i vidljiv, a ne duhovan, u srce vernika, nedvosmisleno
je potvreno porukom uenicima, kada se uzneo: Ovaj Isus, koji je
od vas vaznet na nebo, doi e na isti nain kako ste ga videli da odlazi
na nebo (Dela 1,11 arni). On je otiao u telesnom obliku, vidljiv
golim okom i ponovo e doi u telesnom obliku, jednako vidljiv i u oi-
glednoj slavi. Jasno nam je reeno da moemo znati kada taj dolazak
bude blizu, iako ne znamo dan ili sat (Matej 24,36). Ali koji su znaci?
1. Vremenski periodi iz knjiga proroka Danila i Otkrivenja, koji
se odnose na zavretak Hristovog otkupiteljskog dela, svi dolaze do
svog kraja. Ovo se moe prikazati na zadovoljavajui nain, ali ovde
nemam prostora za to. Znam da neki gaje predrasude prema primeni
vremenskih proroanstava kao osnove za bilo koje verovanje, ali poto
je Isus Hristos izjavljivao da je Njegov prvi dolazak bio u potpunosti
ispunjenje upravo takvog proroanstva (Marko 1,14.15), koje se oito
odnosi na isticanje onih 69 nedelja iz Danila 9,25, oseam potpunu si-
gurnost u pogledu drugih vremenskih perioda, koji su otkriveni preko
istog proroka, kao dokaz to se tie drugog dolaska.
2. Obrisi svetskih carstava koji bi prethodili uspostavljanju ve-
nog Bojeg carstva, sada su postali istorija. Mi ivimo u danima kada
su se na nebu uli glasovi koji govore: Carstvo sveta postalo je carstvo
naeg Gospoda i njegovog Hrista, i on e vladati doveka (u vekove ve-
kova Sinod SPC)! (Otkrivenje 11,15 SSP).
3. Prilike u religioznom svetu su takve kakve su i predviene da
e odlikovati poslednje dane; A ovo znaj: u poslednje dane nastae
teka vremena. Jer, ljudi e biti samoljubivi prividno e se drati po-
bonosti, a poricae njenu silu (koji imaju oblije pobonosti, ali su se

106
 Dovretak jevanelja

odrekli njene sile arni) (2. Timotiju 3,1-5 SSP). Ima vie nego
ikada lanova crkve, ali avaj! U ivotima sve veeg broja, naalost, ne-
dostaje dokaz spasonosne sile jevanelja.
4. Prilike u politikom svetu poklapaju se sa odlikama poslednjih
dana. Jer vi sami dobro znate da e Dan Gospodnji doi kao lopov
u noi. Dok jo budu govorili: Mir i sigurnost, zadesit e ih iznenad-
na propast (1. Solunjanima 5,2.3 kombinacija prevoda Sinod SPC-
Stvarnost&Duda-Fuak). Mirovni ugovor1 koji je potpisan od strane
pedesetak vlada u svetu, pozdravljen je kao najznaajniji dogaaj mo-
dernog doba, inei da osvajaki ratovi budu stvar prolosti i utirui
put za univerzalni mir. U isto vreme, zvanini izvetaji pokazuju da
je u Evropi pod orujem vie ljudi nego u bilo koje doba od poetka
skoranjeg Svetskog rata2, a od genijalnosti najveih umova se trai da
pronau sve razornije metode ratovanja. Boansko tumaenje ove je-
dinstvene situacije je ispravno.
5. injenica da se kraj sveta i Hristov dolazak poriu iz razlo-
ga zasnovanih na evolucionistikoj filozofiji prirodnog poretka, sama
po sebi je jedan od znakova nagovetenih od strane Nadahnua, koji
ukazuju na poslednje dane: Ovo najpre znajte, da e u poslednje dane
doi rugai sa svojim ruganjem, koji e ii po svojim sopstvenim pou-
dama i govoriti: gde je obeanje o njegovom dolasku? Jer otkako oe-
vi pomree sve stoji tako kao od poetka stvorenja (2. Petrova 3,3.4
arni). Savremeni naunici nastoje da poveu samog Gospoda sa
zakonom kontinuiteta, zakonom koji su sami stvorili.
6. Proroanstva o velikom otpadu koja ukazuju na oveka greha,
ispunjavaju se u Rimokatolikoj crkvi i u otpalom protestantizmu, a
poslednji poziv jevanelja, neposredno pre nego to e nastupiti dan
Gospodnji, jeste: Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe
njene, i da vam ne naude zla njena. Jer gresi njeni dopree do neba,
i Bog se seti njenih grenih dela (bezakonja Bakoti) (Otkrivenje
18,4.5 kombinacija prevoda Karadi-D. Stefanovi). Ovaj poziv tru-
be sada odzvanja irom sveta u velikom pokretu drugog dolaska.
1 Autor misli na Versajski mirovni ugovor zakljuen 28. juna 1919. godine, izmeu
lanica Antante i Nemake, nakon Prvog svetskog rata prim. prev.
2 Prvi svetski rat prim. prev.

107
Spasitelj sveta

7. Pouke koje je Isus dao svojim uenicima, kao odgovor na nji-

hovo pitanje: Koji e biti znak Tvog dolaska i kraja sveta (Matej 24,3
SSP), a koje se nalaze u 24. i 25. poglavlju Jevanelja po Mateju, sa
mnogo jasnoe opisuju uslove koji bi trebalo da preovladavaju kada
On bude blizu, pred vratima (Matej 24,33 SSP). Paljivi proua-
valac aktuelne istorije bie gotovo prinuen da posvedoi da su to ba
one prilike sa kojima se sada suoavamo.
8. Prilike u industrijskom svetu, sa ozbiljnim sukobom izmeu
kapitala i radne snage (Jakov 5,1-5), sa bogatima koji u meuvremenu
postaju sve bogatiji, a siromani sve siromaniji, opisane su pre mnogo
vekova kao odlike poslednjih dana. Te prilike ukljuuju neverovatan
porast bogatstva na strani nekih od vodeih industrijalaca. Stara po-
slovica, Bogat kao Krez3 sada je potpuno zastarela.
9. Veliki misionarski pokreti iz poslednjeg veka su boanski pred-
skazan pokazatelj da je kraj blizu: Ovo evanelje o carstvu, objavio je
Isus svojim uenicima, propovedae se po celom svetu kao svedoan-
stvo svim narodima, i tada e doi kraj (Matej 24,14 SSP). udesna
dostignua velikih biblijskih udruenja, i amerikih i engleskih, vaan su
faktor u ovom poslu. Samoportvovana posveenost Morrison-a, Carey-
ja, Livingstone-a, John Williams-a, James G. Paton-a4, da ne spominje-
mo imena hiljada onih koji su podneli i podnose istu rtvu poslednjih
godina, nose ubedljivo svedoanstvo da je kraj greha upravo nadohvat
ruke i da e uskoro nastupiti carstvo pravednosti. Neka su blagosloveni
oni koji e odigrati svoju ulogu u ubrzavanju dolaska tog slavnog dana.
10. Prema proroanstvu, u poslednjim danima bi trebalo da se
pojavi pokret, koji bi za svoj otvoreni cilj imao objavu, irom sveta,
skorog dolaska naeg Gospoda i obnovljeni proglas jevanelja oprav-
danja verom u njegovoj punini, kao pripremu za preobraaj (Otkrive-
nje 14,6-16). Takav pokret sada prenose Adventisti sedmog dana, koji
deluju u 127 zemalja, na 279 jezika i ire svoju delatnost svake godine.
3 Krez (gr. ) bio je poslednji kralj antike Lidije, drave na zapadnom delu
Male Azije. iveo je od 595. do oko 547. god. pre Hrista i bio uven po svom bogat-
stvu. Postao je sinonim za veoma bogatog oveka, a izraz bogat kao Krez uao je u
renike skoro svih evropskih jezika i ostao u upotrebi od antike do danas.
4 Hrianski protestantski misionari iz 19. veka prim. prev.

108
 Dovretak jevanelja

Ovi opti pokazatelji blizine kraja mogli bi da se dopune mnogim

specifinim pojedinostima, ali ovo je dovoljno za moj cilj. Ako se neko
zainteresuje za ove navode, moe tu temu da potrai dalje, u drugim
knjigama, posveenim naroito tome.
Nadam se da sam pojasnio da dovretak jevanelja, puno ostva-
renje venog Bojeg cilja u Hristu Isusu, eka na drugi dolazak na-
eg Gospoda u slavi i da je taj slavni dogaaj blizu, nadohvat ruke.
Delo pripreme puta povereno je ljudskim slugama pod boanskim
vostvom i sa garancijom boanske sile. Apostol Jovan, u zavrnim
reima poslednje knjige Svetog pisma, u tri rei je izgovorio molitvu
prave Hristove crkve iz svih vekova: Doi, Gospode Isuse (Otkri-
venje 22,20 Karadi). Naa je privilegija, u ovim zavrnim danima,
da gledamo, radimo, ekamo eljnih srca, oekujui blaenu nadu i
pojavljivanje slave velikog Boga i Spasitelja naega Isusa Hrista (Titu
2,13 Bakoti), Spasitelja sveta.

109
 William W. Prescott

POBEDA
U HRISTU

II DEO
 POBEDA U HRISTU
1. On me je voleo
To je ono to dotie moje srce. Uvek mi je bilo lako da verujem
da Bog voli svet i da Isus voli svoju Crkvu, ali nisam mogao da vidim
bilo kakav razlog zbog zato bi On voleo mene. Shvatio sam, meutim,
da nema nikakvog razloga, to se mene tie. Objanjenje je dovoljno
jednostavno kada gledam u Njega, a ne u sebe. On je ljubav. Ljubav je
sama osnova Njegovog bia. Ljubav je Njegov ivot. Ljubav je okrue-
nje u kome ivi. On voli zato to ivi. Njegova ljubav ne trai dostojne,
ve upravo nedostojne. Stoga On voli mene.
Isus se bavi nama kao pojedincima. Njegovo je srce dovoljno i-
roko, Njegova ljubav dovoljno velika, Njegovo znanje iroko i sveobu-
hvatno da moe da doe u lini dodir sa svakim od nas. On me pozna-
je po imenu ba kao to poziva beskonaan broj zvezda po njihovim
imenima. On poznaje moja iskustva. On saosea sa mnom u mojim
iskuenjima i probama. On me voli kao da sam jedini objekat Njegove
ljubavi. On se brine za mene kao da nema nikog drugog za koga bi se
brinuo. Mogu da Mu priam o svojim problemima i On slua kao da
sam jedini koji sam Mu doao za pomo. On ispunjava sve moje potre-
be kao da sam jedini koji osea bilo kakvu potrebu. On je moj kao da
imam iskljuivo pravo na Njega.
A taj prisan, lini odnos ne utie ni na koji nain na moju savrenu
slobodu izbora i delovanja. Svakoga jutra biram da prihvatim Njegovu
ljubav, svakoga jutra biram da Ga volim i radim za Njega. Svakoga jutra
Mu kaem: Tvoja ljubav me je pronala i privukla i ja sam Tvoj. Imam
slobodu da Ga ostavim u bilo kom trenutku, ali sam vezan okovima
koji se ne urezuju svilenim uzicama ljubavi. Ne elim da idem tamo
gde On ne moe ii sa mnom. Ne elim da inim bilo ta u emu ne bih
mogao da saraujem sa Njim. On vlada nada mnom skiptrom ljubavi,
a ivotna radost i lepota se nalaze u najblioj zajednici sa Njim.
Da li zna da te On voli? Proputa najbolju stvar u ivotu ako
tvoje srce nije svetilite Njegove ljubavi. Imaj u vidu: On voli tebe kao
to voli i mene.

113
Pobeda u Hristu

Istine u Bibliji moju veru snae,

da me Isus voli od nje nema drae!

2. iveo je za mene
Isus je uzeo isto telo koje imam i ja. On se suoio sa istim isku-
enjima sa kojima se i ja suoavam. Svojevoljno je sebe uinio upravo
tako zavisnim od sile koja je van Njega, kao to sam i ja [zavistan], opi-
rui se iskuenju . Pokazao je da je nekome tako slabom, kao to sam
ja, mogue da bude posluan Bojoj svetoj volji kroz kroz obezbeenu
blagodat.
Bio je strano pogreno shvaen, a ipak je odbio da pristane i na
najmanje odstupanje od strogo ispravnog smera. Nasuprot tamne po-
zadine sebinosti i greha, licemerja i samopravednosti koji su bili obe-
leje Njegovog vremena, On je, svojim linim ponaanjem, uspostavio
zakon samoodricanja i samoportvovane ljubavi. On je bio upravo ono
to je pouavao.
iveo je istinskim ljudskim ivotom. Umarao se, isto kao i ja. Bio
je edan kad je hodao u toploti vrelog dana, kao to sam i ja. Bio mu je
potreban san, da bi osveio svoje telesne snage nakon zamornog dana,
isto koliko je potreban i meni. Bila mu je potrebna hrana za telo, kao
to je potrebna i meni. Ni na koji nain se nije razlikovao od mene u
svim ovim aspektima. Bio je moj brat u telu.
Pa ipak, On je bio Boji Sin, jedno sa Ocem od venosti, kroz koga
su stvoreni svetovi i u kome su sve stvari povezane. Pre nego to je
posetio ovaj svet kao Sin oveiji, heruvimi i serafimi su bili Njegove
voljne sluge, a aneli su bili poslanici Njegove volje. On je bio sa Bo-
gom i On je bio Bog. Bio je u svom domu u velianstvenoj slavi Neba.
ta je objanjenje za ove oigledne protivrenosti Njegovog bia?
Ono se nalazi u jednostavnoj injenici da je On iveo za mene. Onaj
koji je vie od oveka mogao je da postane ovekov predstavnik, otelo-
tvorenje ljudske rase; i ne samo da je mogao da preuzme ljudsku priro-
du, ve je mogao da objedini u sebi svakog pojedinanog lana ljudske
porodice i postane moj lini predstavnik i ivi ivotom koji bi mogao

114
 Pobeda u Hristu

da bude stavljen na moj raun (uraunat meni prim. izdavaa), kao

da sam ga ja sam iveo, ako prihvatim svoje mesto u Njemu.
To je pravo znaenje opravdanja verom, ili biti raunat (smatran)
pravednim prihvatanjem ivota koji je iveo neko drugi. To nije samo
neka jednostavna teoloka doktrina ili izraz hrianskog Veruju. To je
stvarna transakcija na osnovu koje ivot pravednosti zamenjuje ivot u
grehu, kao odgovor na veru. Ako se predate Njemu i prihvatite ga kao
svog Spasitelja, tada vam se, kako god da je va ivot grean, radi Njega,
rauna da ste pravedni. Hristov karakter stoji umesto vaeg karaktera i
vi ste prihvaeni pred Bogom kao da niste sagreili.
Neu pokuati da objasnim ovu predivnu razmenu koja obezbe-
uje takav temelj sigurnosti za moje lino spasenje, samo u rei da su
se milost i istina sreli, pravda i mir poljubili (Psalam 85,10 engleski
prevod).
Ja sam prihvatio ivot kojim je Isus iveo za mene. On zadovoljava
moju potrebu. Jesi li i ti prihvatio Njegov ivot?

3. Umro je za mene
Isus sam mi je to rekao. Stavio je u moje srce i um ovu sigurnost:
On me je voleo i dao sebe za mene (videti Galatima 2,20). Moje beza-
konje poloeno je na Njega. On je nosio moj greh. On je umro umesto
mene. On je poloio svoj ivot za mene kao da sam jedini koji treba da
bude otkupljen.

Da je On napustio mesto na visini,
I doo da umre za oveka zloga,
Ti to smatra udnim? Ali ja ne,
Jer ja dobro poznam Spasitelja svoga.

Ba nijedne druge due, osim mene,
Da na celom svetu nigde bilo nije,
I tada bi Hristos poloio ivot,
Da me spase smrti i uz sebe svije.

115
Pobeda u Hristu

Dokle god ja ivim, i trenu smrti,

Nek sva moja snaga, uteha i nada,
Izvire iz svesti da Isus, Car slave,
Radi mog spasenja na Golgoti strada.

Kada razmiljam o tome to je On ostavio zbog mene, kako je i-

veo za mene, kako se u sudnici postupalo prema Njemu zbog mene,
ta je pretrpeo zbog mene, kad je bio ismevan i pljuvan, i kad je na ko-
nano izlio svoju duu u smrti; onda, kada prua te ruke koje su zbog
mene bile probodene i moleivo mi kae: Hodi k meni, u alosti, pa
ipak s radou odgovaram: Da, Spasitelju moj, dolazim. ta manje
[od toga] mogu da uinim?
Zakon me proglaava krivim i ja moram da priznam da je presuda
pravedna. Moja kazna je smrt i pravda to zahteva. Svaki podanik koji u
vreme rata izda svog suverena a to je ono to sam ja uinio izdajnik
je i zasluuje smrt. Ali On je umro za mene i, i ja prihvatam Njegovu
smrt kao svoju, i kaem zakonu: Platio sam kaznu na Golgoti kad
je Isus umro umesto mene, i osloboen sam osude i osloboen sam
(opravdan sam). I tako pronalazim mir i odmor u Isusu.
Iskreno elim da svaka osoba na svetu sazna da je Isus umro za nju
i da Ga prihvati u svom ivotu i svojoj smrti. Kakva bi zbog toga radost
bila na nebu i kakav blagoslov na zemlji!
Isus je umro za mene i ja sam Ga prihvatio. Isus je umro za tebe.
Da li si Ga ti prihvatio?

4. Spasava me
Isus me je voleo i umro je za mene. Isus je vaskrsao iz mrtvih,
vazneo se na nebo i sada ivi kao moj lini Spasitelj. U Njemu imam ot-
kupljenje, ak i oprotaj svojih greha. Sa Njim imam zajednitvo dan za
danom, poto ivim sa Njim i hodam sa Njim. Prepoznajem Njegovu
prisutnost u sebi i oslanjam se na Njega da me sauva da ne uinim bilo
ta suprotno Njegovoj blagoslovenoj volji. Potinio sam se Njemu. Do
kraja sam prihvatio Njegovu volju u svemu i On ispunjava svoja obea-
nja meni. U radosti i utesi Njegove ljubavi idem napred iz dana u dan.

116
 Pobeda u Hristu

To je ono to mislim kada kaem da me On spasava. Jo nisam

dostigao nebo i od mojih svakodnevnih izbora zavisi da li u ikada ui
kroz vrata u grad, ili neu; ali znam da uivam u blagoslovu sadanjeg
spasenja kroz svoje prihvatanje Isusa kao Gospodara mog ivota, i uz-
dam se u Njega iz trenutka u trenutak.

Ovu slatku veru, Isuse, u Tebe,
Ni za ta na svetu ja menjao ne bih,
S onim to Ti meni u ivotu znai,
Zemaljska su blaga nita prema Tebi.

Shvatio sam da nije dovoljno verovati o Njemu, moramo verovati

u Njega. Razlika moe da izgleda sasvim mala samo mala promena
u rei ali je od ivotnog znaaja. Mogu da verujem o Hristu svojim
umom, ali da bih posredstvom Njega bio spasen moram celim svojim
srcem da verujem u Njega. Potpuno sam uveren da je ono to je obe-
ao, On u stanju i da ispuni i preputam se, da bi On mogao u meni
da dovri delo koje je obeao da e dovriti (videti Filibljanima 1,6). To
je osnov mog hrianskog iskustva.
Moj napor je usmeren ne prema tome da ja sam inim, ve pre-
ma tome da ne ometam Isusa da On ini. Moj jedini strah jeste da
na neki nain ne izgubim linu zajednicu sa Njim, jer znam da, dokle
god je ona u potpunosti odrana, On e se pobrinuti za sve ostalo. On
e delovati u meni i da hou i da uinim (videti Filibljanima 2,13)
ako Mu iz dubine svog srca kaem: Neka bude Tvoja volja. To nije
sentimentalna religija, to nije ivot sebinog oputanja i uivanja. To
znai potpunu posveenost i injenje dobra; ali ne ivim vie ja, nego
Hristos ivi u meni (Galatima 2,20 arni).
I tako me je Isus voleo i umro za mene i spasava me. On je voleo
i tebe i umro je za tebe. Da li i tebe spasava?

5. Njegova pravednost je moja

Isus Boji Sin, koji je postao Sin oveji, daje mi svoju pravednost
kao potpuno besplatan dar. Dok razmiljam o tome, ne znam kako da

117
Pobeda u Hristu

na dostojan nain izrazim misli koje se roje u mojoj glavi. Njegova je

pravednost savrena, bez mane, bez ikakvog nedostatka. On je jedini
ovek o kome se to moe rei i On je izatkao svoju predivnu haljinu
pravednosti da bi mogao njome da me odene. To je svadbena odea
koju car obezbeuje za svakog gosta. Odenut na taj nain, mogu da
uem sa Njim na svadbenu sveanost (parafraza Matej 25,10).
Moja sopstvena odea uprljana je grehom i moja sopstvena pra-
vednost je neista haljina (prljave rite eng. prevod) (Isaija 64,6
Danii). On mi obezbeuje belu odeu da se ne bi videla sramota
moje golotinje. Po beskrajno visokoj ceni za Njega, ali bez novca i bez
plate (Isaija 55,1), On mi daruje bogatstvo neba, najdragocenije blago
u svemiru, svoju sopstvenu pravednost. On to ini dajui mi sebe. On
sam postaje moja pravednost. Njegova pravednost, Njegov ivot i On
sam su nerazdvojivi. To poveava moje radosno divljenje. On ne liava
sebe onoga to mi daruje. On sam je Dar. On od mene trai da ja Nje-
mu dam sebe kako bi On mogao da sebe da meni .
Isusova pravednost nije neki teoloki kredo, ve ivo iskustvo.
Ono ne samo to menja moj poloaj pred Bogom, ve odreuje i moje
vladanje (ponaanje). Dar Njegove pravednosti nije upis na stranicu
prihoda u mom raunovodstvenom kontu u nebeskim knjigama, da bi
se uravnoteio moj problematian izvetaj transakcija potpuno liena
bilo kakvog linog dodira sa mnom. Ona se tie mog unutranjeg bia.
Ona proiava tok mog ivota i ublaava (umiruje) moje razmiljanje,
moj govor i moje aktivnosti. Od mene stvara novo stvorenje u Hristu
Isusu.
Kad mi je ponuen dar tako beskrajne vrednosti, ta ja treba da
uinim? Naravno, da ga prihvatim. Da, ali kako? Postoje etiri jedno-
stavna koraka.

Prvo, moram da priznam svoje izgubljeno i bespomono

stanje i svoju potrebu za neim uzvienijim od ljudske po-
moi.
Drugo, moram u potpunosti da potinim svoju volju
Bojoj volji.

118
 Pobeda u Hristu

Tree, moram da poverim ceo svoj ivot u Boje ruke.

etvrto, moram da Mu dozvolim da otkrije svoju pra-
vednost i to ne samo meni, ve i u meni.

Priznati, potiniti se, poveriti, dozvoliti to su koraci i njih treba

iznova preduzimati svakoga dana.
Pravo iskustvo biblijske vere pokriva ovo celokupno podruje. Tom
vrstom verovanja, koje Boga dri za re i deluje u skladu sa tim, u potpu-
nosti postajem vlasnik pravednost od Boga na osnovu vere (Filiblja-
nima 3,9 arni). Ja ne mogu da objasnim kako Bog ini svoj deo. Ali
znam kako ja mogu da inim svoj deo, a to zna i ti. Danas ako ujete
njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca (Jevrejima 4,7 arni).

Temelj moje nade jedini i prvi:

Isusova pravda stradanje u krvi.

6. Njegova pobeda je moja

Dugo sam pokuavao da zadobijem pobedu nad grehom, ali mi to
nije polazilo za rukom. Posle sam shvatio ta je razlog tome. Umesto da
inim deo koji Bog oekuje od mene i koji mogu da uinim, pokuavao
sam da uradim Boji deo, koji On od mene ne oekuje i koji ja ne mogu
da uinim. Prvenstveno, moj deo nije da ostvarim pobedu, ve da pri-
mim pobedu koju je za mene ostvario Isus Hristos.
Ali, upitaete, zar Biblija ne govori o vojnicima, ratu i borbi?
Da, ona svakako to ini. Zar nam nije reeno da moramo da se trudi-
mo da uemo? Da, upravo tako nam je reeno. Pa, dobro, ta emo
onda? Samo ovo: da budemo sigurni u to za ta se borimo i za ta
treba da se trudimo .
Hristos je kao ovek uestvovao u bici ivota i pobedio. Kao moj li-
ni predstavnik, On je ostvario tu pobedu za mene i zbog toga je Njegova
re za mene: Ne bojte se, jer ja nadvladah svet (Jovan 16,33 Karadi).
Zbog toga mogu sa dubokom zahvalnou da kaem: Hvala Bogu koji
nam daje pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Korinanima
15,57 arni). Moja potekoa je bila u ovome nisam obraao panju

119
Pobeda u Hristu

na to da je pobeda dar, da je ve ostvarena i spremna da bude data svima

koji ele da je prime. Preuzeo sam odgovornost za to to sam pokuavao
da ostvarim ono to je On ve ostvario za mene To me je odvelo u poraz.
Ova pobeda je neodvojiva od samog Hrista i, kad sam nauio kako
da primim Hrista kao svoju pobedu kroz zajednicu sa Njime, uao sam
u novo iskustvo. Ne mislim da kaem da nisam imao nikakvnih sukoba
i da nisam uinio nikakve greke. Daleko od toga. Ali moji sukobi su se
zbivali onda kad su pritisci na mene uticali da me nateraju da izgubim
svoje poverenje u Hrista kao svog linog Spasitelja i da me odvoje od
Njega. Moje greke su bile uinjene kad sam dozvolio da se neto postavi
izmeu Njega i mene na taj nain me spreavajui da gledam u Njegovo
blagosloveno lice pogledom vere. Kad usmerim svoje oi na neprijatelja,
ili na tekou, ili na sebe i svoje prole poraze, obeshrabrujem se i pro-
putam da primim pobedu. Zbog toga je gledanje na Isusa, moj moto.
Borba u kojoj treba da se borim je dobra borba vere, ali oruje
tog vojevanja nije od tela. Ja ne verujem u sebe i stoga nemam povere-
nja u svoju sopstvenu silu da nadvladam zlo. ujem Ga kako mi kae:
Jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim (pokazuje savrena Sinod
SPC; jer sila se usavrava slabou SSP) (2. Kor. 12,9 Karadi) i
zbog toga predajem celo svoje bie da bude pod Njegovom kontrolom,
potpuno Mu dozvoljavajui da deluje u meni i da hou i da uinim
(Filibljanima 2,13) i kada delujem na osnovu vere da e On to uiniti
na putu pobede, On me ne razoarava. ivei svojim ivotom pobede
u meni, On mi daje pobedu. To znai da ja nudim svoje telo kao ivu
rtvu; da ne smem namerno izabrati put neposlunosti; kao i da neu
pristati na bilo koji poznati greh. Takva putanja, koja predstavlja ivot
vere, omoguuje Njemu da mi da pobedu koju je ostvario za mene.
Njegova pobeda je moja pobeda. Da li si Ga ti prihvatio kao svoju
pobedu?
O, slavna pobedo, koja pobeuje svet! (videti 1. Jovanovu 5,4).

7. On je moj Zastupnik
Znam da sam sagreio, ali isto tako znam i da imam zastupnika
kod Oca, Isusa Hrista, pravednika (1. Jovanova 2,1 arni). Isus je

120
 Pobeda u Hristu

iveo za mene, On je umro za mene i bio vaskrsnut iz mrtvih i vazneo

se na nebo da bi bio moj lini predstavnik pred Ocem.
Poto se Isus ne stidi da me nazove svojim bratom, sa poverenjem
mogu da ga smatram svojim bratom. To me nadahnjuje nadom i ra-
dou da se setim da imam Brata na nebu koji je i u stanju i voljan da
uini neuporedivo mnogo vie nego to smo mi u stanju da zamolimo
ili da pomislimo (Efescima 3,20 SSP). Zato mu je dolikovalo da u
svemu bude uinjen kao Njegova braa i, stoga, bude uinjen kao i ja
da postane milosrdan i veran prvosvetenik pred Bogom, da bi izvrio
slubu oienja greha naroda (Jevrejima 2,17 eng. prevod) i, stoga, i
mojih greha. I kao Sin oveji i moj brat, Isus je uao u samo nebo, da
se pokae sad pred licem Bojim (Jevrejima 9,24 Bakoti) za mene.
Ja pronalazim utehu u nevoljama i sigurnost u nedoumici, gle-
dajui na Isusa, zaetnika i usavritelja (izvritelja Bakoti; svritelja
Karadi) vere, koji... sede s desne strane prestola Boijeg (Jevrejima
12,2 arni). Iako je bio uzvien iznad svakog poglavarstva, i vlasti,
i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se naziva ne samo na
ovom svetu, nego i u buduem (onom koji ide Karadi) (Efesci-
ma 1,21 arni), On ipak ne zaboravlja mene i moje potrebe. On
zna da nemam svoju sopstvenu pravednost koja bi mi davala pravo na
nebo. Zato, kao moj Zastupnik, On zalae svoju sopstvenu pravednost
u moje ime i tako pronalazim prihvaenost.
On zna moja ogranienja i sea se da sam prah i, tako, kao moj
Svetenik, slui mi svojim sopstvenim Duhom blagodati i sile, da bi
zadovoljio moje potrebe. Ohrabruje me da Mu doem sa poverenjem
do prestola blagodati; i kad doem, On je tu da uje moj poziv, da mi
podari oprotenje i da mi prui blagodat u vreme potrebe (Jevrejima
4,16 eng. prevod). Ne smatram da to ini bez Oca, ali ljubav, milost
i pratajua blagodat Oca pronalaze svoj izraz u Njegovom sinu, Isusu
Hristu, mom Sveteniku i Zastupniku, i ja dolazim Bogu kroz Njega.
Iz Pisma znam da moram da poverim svoj ivotni izvetaj Nje-
mu koji, ne gledajui ko je ko, svakome sudi po delima njegovim
(1. Petrova 1,17 D. Stefanovi) i da je doao as njegovog Suda!
(Otkrivenje 14,7 SSP). Stoga ne smem da se opustim u nekom la-

121
Pobeda u Hristu

nom oseaju sigurnosti, ve moram da se oslonim na tu nadu koja

je sigurna i ulazi iza najdalje zavese; gde Isus ue kao prethodnik za
nas (Jevrejima 6,19.20 eng. prevod). On je moj zastupnik. On, kao
moj lini predstavnik, zastupa moj sluaj. Ja sam Mu poverio da sauva
moju duu i potpuno se oslanjam na Njegovo delo za mene.
Srean sam da posvedoim drugima o Isusu, mom svedovoljnom
Zastupniku. eleo bih da On bude i tvoj Zastupnik. Da li e Ga pri-
hvatiti?

8. On e doi po mene
Isusova je elja da budem sa Njim tamo gde je On. On sam je to
rekao jasnim reima. Da bi ta elja mogla biti ispunjena, On je doao s
neba na ovaj svet; iveo je za mene, umro za mene, vaskrsao i sada je
za uvek iv, da moe posredovati (Jevrejima 7,25 Bakoti) za mene.
Sve to je bilo neophodno da bi me spasao od mog greha i posledinog
odvajanja od sebe i da bi mogao da mi otkrije svoj sopstveni ivot kako
bi me pripremio za svoj dolazak. On me je zavoleo i sebe predao (dao
SSP) za mene (Galatima 2,20 arni).
Jedinstvo sa Bogom, u Hristu, kroz Svetoga Duha, jeste hrian-
stvo, kao to mi je otkriveno kroz moje lino iskustvo. Nita drugo
nee zadovoljiti Boje srce i nita drugo nee zadovoljiti enju mog
sopstvenog srca. Ta zajednica poinje ovde i sada i bie u svojoj punoj
blagoslovenosti ostvarena kad Ga budem video licem k licu.
Koliko god eznuo da budem sa Njim, ja ne mogu da odem k Nje-
mu, ve On mora da doe po mene. Obeao je da e to uraditi i ja
znam da e ispuniti svoje obeanje. Stoga Ga oekujem sa pouzdanom
sigurnou.
On me nee razoarati.
Njegov dolazak po mene e biti ispunjenje celokupnog Njegovog
dela za mene i mog celokupnog nadanja u Njega. Proroci su predskaza-
li ovaj krunski dogaaj. Psalmisti su pevali o njemu. Sveti svih vekova
molili su se za njega. To je i cilj celokupne istorije. Tokom dugih veko-
va to je bilo oekivanje i uteha svih vernih. Sa njima i ja ekam na taj
dogaaj.

122
 Pobeda u Hristu

On sam mi je dao razliite znake da mogu da znam kada se moje

otkupljenje bude pribliilo i sada vidim da se ti znaci ispunjavaju. On
je te znake prikazao na nebu i zapisao ih u aktuelnim dogaajima na
Zemlji. Oni se ujedinjuju da mi posvedoe da je blizu dan Gospodnji i
blizu je i ne okleva (Joilo 1,15 eng. prevod). Meni On kae: Da, do-
lazim uskoro!; i moje srce odgovara: Amin! Doi, Gospode Isuse!
(Otkrivenje 22,20 SSP).
U tom srenom danu neu biti samo neka jedinka u mnotvu o-
veanstva, nepoznat po imenu i neprepoznat od strane Njega. Raduje
me to znam da On misli o meni kao o pojedincu, da voli mene lino,
da je moj sopstveni predstavnik pred Ocem i da e me pozdraviti do-
brodolicom i dati mi novo ime, kad doe po mene. Ne nameravam
da Ga razoaram time to neu biti spreman da Ga sretnem. Priprema
koju obavljam jeste da traim da svakoga dana bude Svetim Duhom
prisutan u meni.
Ali, dok On odlae svoj dolazak ja ga ne ekam besposlen. On je
zapovedio: Radite dok ne doem (Mat. 21,28 eng. prevod) i ja Ga
sa radou sluam. U dragovoljnoj slubi svedoim o svom poverenju
u Njega i sadanjem spasenju kroz veru u Njega, ali usred briga i tuge,
u trudu i bolu, u svetlim i srenim danima ispunjenim nebeskom ra-
dou, ili u mranim i tunim noima punim zemaljskih razoarenja,
ostaje mi nada da e On doi po mene.

Moj Spasitelj Isus doi e s visine.
Slatko obeanje to me uvek prene,
O, ja u Ga videti kad sa neba doe,
Kad doe po mene, kad doe po mene.

On dolazi po mene. On dolazi i po tebe. ta tvoje srce kae?

9. On e podeliti svoj presto sa mnom

Ta me misao skoro preplavljuje. Kako je to mogue! Ja sam samo
slabo, smrtno stvorenje, a On je uzvien, svemoni i veni, Bog iznad
svega. Pa ipak, On je to rekao i obavezao se da e to ispuniti. Koji po-

123
Pobeda u Hristu

bedi (nadvlada eng. prevod) dau mu da sedne sa mnom na prestolu

mom, kao i ja to pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njego-
vom (Otkrivenje 3,21 Karadi).
Postoji samo jedno objanjenje za ovu zadivljujuu i slavnu inje-
nicu On me voli. Ta ljubav Ga je navela da napusti svoj presto na
nebu i doe na ovaj svet kao Sin oveji, da zauzme moje mesto i, kao
moj predstavnik, povrati taj presto koji je obeao da e deliti sa mnom.
Tako je dao novo znaenje ljubavi.
Sotonin je cilj bio da celu ljudsku porodicu povue u dubine vene
propasti kroz greh i odvojenost od Boga kao posledicu toga. Bog se sa-
alio na nas, voleo nas i dao svoga Sina da nas spasi. Hristos se saalio
na nas, voleo nas i u beskrajnoj samoportvovanosti nainio za nas put
izbavljenja (put da izaemo iz iskuenja i time se istog spasemo). Bog
je u Hristu pomirio svet sa sobom.
Ali Hristos za mene ini vie od vraanja onoga to je bilo izgu-
bljeno grehom, iako bi ve samo to bilo dovoljno da dobije moju hvalu
i oboavanje kroz beskrajnu venost. Neka jednostavne injenice za-
okupe nae umove: U svom stanju pre utelovljenja, u tajni Boanstva,
Isus je bio jedno sa Ocem i delio je sa Njim vlast nad svemirom. Bio
je beskrajno iznad svih stvorenih bia. Kad je doao da me potrai i
spase, On je ponizio sebe do mog ponienog stanja i prihvatio za mene
posledice greha. Kao moni pobednik, ovek Hristos Isus se vratio na
svoj uzvieni poloaj u nebeskim dvorovima postajui Put moj Put
ka prestolu slave. Kad sam Ga prihvatio kao svog linog Predstavnika
i Spasitelja, kad sam postao jedno sa Njim u toj zajednici ivota, koja
mi je omoguena kroz dar Njegovog Duha datog meni, iako se i dalje
nalazim ovde, u ovom svetu greha i patnje, ja sam ipak naslednik Boji
i sunaslednik Hristov. Ja sam na Putu kome je kraj presto slave i kad
budem otiao da budem sa Njim tamo gde je On, pronai u Ga na
prestolu slave.
Blagoslovena sigurnost, Isus je moj! O, kakav predukus Boanske
slave!
To nije halucinacija. To nije plod mate grozniavog uma. To je
trezvena stvarnost. Nebo i zemlja mogu da prou, ali Njegove rei nee

124
 Pobeda u Hristu

proi. Njegova pravednost je moja. Njegova pobeda je moja. Njegov

presto je moj. On je moj i ja sam Njegov. Njegova ljubav je osvojila
moje srce i kroz Njegovu blagodat biu pobednik i sedeu s Njim na
Njegovom prestolu. Njemu neka bude slava zauvek.
Zar to ne pokree tvoje srce? Ne trai blago u movari greha i ne
proputaj da podigne oi kako bi video krunu koja ti je ponuena. Sa-
vetujem ti da prihvati haljinu pravednosti i da se pripremi za krunu
slave.

10. On mi je sve
Teko je reima izrei ta je Hristos za mene. Lako je ponoviti
tvrdnju: Hristos je sve i u svemu, ali kako da izrazim svoje iskustvo
prenosei te rei u svakodnevni ivot? Naao sam da je Hristos ade-
kvatno zadovoljenje svake moje potrebe kao hrianina. Svi moji stra-
hovi i moja strepnja od budunosti umiruju se kad svoj um zadrim
na Njemu i kad sigurnost postane istinita u mom sluaju: uvae u
savrenom miru onoga iji um se zadrava na Tebi; zato to se On uzda
u Tebe (Isaija 26,3 eng. prevod).

Ne znamo budunost, al nam jaka nada,
Jer Isusa znamo, na tronu to vlada!

Potrebna mi je mudrost da mogu da razlikujem ispravno od po-

grenog i budem u stanju da se oduprem zlu i izaberem dobro. Ta
mudrost odozgo mi je obeana, ali to nije samo sposobnost uma koju
moram da upotrebim. Hristos je za mene uinjen mudrou i ja Ga
uzimam kao svoju mudrost. To me ne ini nepogreivim, niti ini gre-
ke moguim, ve me ui putu kojim treba da idem. Ja uim od Njega.
Potrebna mi je sila da izdrim na putu koji mi je On pokazao
ispravnim, a kroz svoju linu prisutnost u meni, posredstvom Sve-
tog Duha, On postaje moja sila. To me ne ini svemonim i ta lina
sila nije pod mojom kontrolom, ve sam ja pod Njegovom kontro-
lom. Kada se suprotstavljam Njegovoj volji, ja Ga gubim kao svoju silu.
Predaja sebe je nain delovanja te sile. Onaj koji je moja mudrost i

125
Pobeda u Hristu

moja sila isto tako je i moja pravednost. On me oblai haljinom svo-

je pravednosti. On uklanja prljave krpe moje sopstvene pravednosti
moje grehe i pokriva moju golotinju istom i belom odeom. Tako
sam sakriven u Njemu i moj me Otac vidi u Njemu i prihvata me u
Njemu. ta bih drugo mogao da poelim?
Znam da sam mrzak i da po svojoj prirodi mrzim druge i da u
meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro (Rimljanima 7,18 SSP).
Ali Isus je utelovljena ljubav, ljubav u ivotu i, poto On prebiva u
meni, Njegova ljubav se razliva u mom srcu i ja volim zato to je On
prvi zavoleo mene. Slatko je zajednitvo Njegove ljubavi.
Znam da hrianin treba da ivi ivotom pobede nad grehom, ali
kad sam preputen sam sebi pronalazim da zlo to neu, ono inim
i dobro to hou, ne inim (Rimljanima 7,18.19 eng. prevod). Sre-
an sam to sam nauio da prihvatam Njegovu smrt kao svoju smrt za
greh i Njegov ivot kao svoj ivot i da Njega uzimam kao svoju pobedu.
Njegova pobeda je moja, poto On postaje moj. I ovo je pobeda koja
je pobedila svet: naa vera (1. Jovanova 5,4 arni), pri emu se
oslanjamo na Njegovu slavnu silu, tako da moemo hrabro da kaemo:
Bog je moj pomonik i neu se plaiti onoga to e mi ovek uini-
ti (Jevrejima 13,6 eng. prevod). Hvala Bogu koji nam daje pobedu
kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Korinanima 15,57 arni).
On je moj mir. On je moja mudrost. On je moja sila. On je moja pra-
vednost. On je moja ljubav. On je moja pobeda. On je moje sve. ta je
On za tebe?

126
 U PONUDI SU
I SLEDEE KNJIGE I BROURE

Pored knjige koju upravo itate u ponudi su i sledee knjige i broure

koje sadre samu sutinu ove jedinstvene poruke o opravdanju verom.

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,

Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poru-
ka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverova-
ti. Boja milost je...beskrajno bolja nego to ste mislili.
Prvi put odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva
panju.

ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da ra-
zume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.

MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostav-
ne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na spasenje
(Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbu-
njenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo sve-
tlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost
koji se ogledaju na duhovnom planu. Da li smo propustili
da sagledamo koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo
poverovali u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i pred-
stavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi irom
sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj
svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
 Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov
sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog lega-
lizma.

BLIZINA VAEG SPASITELJA

Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odba-
enim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI.
Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem ka srei
ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.

OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju mo-
litve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4, koja
je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristu-
panju Bojem prestolu?

RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi u
ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale milione
u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?

DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je u
svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovo-
riti na ovu enju.
 ENA KOJA JE REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog
hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapred-
stavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina
koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.

KAKO SPASITI BRAK

Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima leko-
vite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje u
svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one koji
su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne
u onom to inimo!

PREPORUUJEMO I SLEDEA IZDANJA:

MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu go-
tovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom
i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je
izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim svojim suzama.
Robert J. Wieland istrauje ivotnu priu ove udesne
ene koja zauzima visoko mesto meu linostima o koji-
ma govori Sveto pismo.

U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland

Autor istrauje putovanja onih osoba koje su se upu-
tile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog,
Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako
moemo stei svoje lino iskustvo na tom istom putova-
nju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera
svaki strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo
napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
 Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obrado-
vati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest koja
uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i Pronalae-
nje Bojeg mesta sigurnosti.

BEKSTVO KA BOGU, Jim Hohneberger

Bekstvo ka Bogu je knjiga koja govori o oajnikoj po-
trebi i traganju za Bojim prisustvom.
Autor Dim Honberger, u elji da pronae autentino
hrianstvo, seli se sa svojom porodicom u divljinu, nado-
mak Nacionalnog parka Glejer, na granici SAD i Kana-
de. Tu, u netaknutoj prirodi, oni dobijaju jasniju spoznaju
Boje ljubavi i navikavaju se da oslukuju Njegov glas u
svakodnevnim situacijama u kojima se svako od nas na-
lazi.

POBEDITI KROZ HRISTA, Bill Liversidge

Da li se borite sa iskuenjem i grehom? Pitate li se hoete li ikada doi-
veti pobedu? Da li se odajete obeshrabrenju, mislei da ste izgubljen slu-
aj? Da li vam je vera na niskom nivou? Da li ak pomiljate da ete biti
zadovoljniji ivotom ako se prepustite grehu? Oseate li da je Hristov ka-
rakter za vas previsok i nedostian standard? Ljubav, radost, mir, strplje-
nje, ljubaznost, dobrota, vernost, samokontrola ne otkrivaju se dosledno
u vaem ivotu.
Ako je bilo ta od ovog istina, ne oajavajte! Jevanelje
nudi reenje ono je zaista dobra vest za vas! Autor ove
knjige propoveda i pouava o Jevanelju s jasnoom i si-
lom, pojednostavljujui ono to nam izgleda sloeno. Kad
proitate ovaj praktini vodi do pobede, zakljuite sami
u kojoj meri je u tome uspeo.
 JEVANELJE U KNJIZI PROROKA DANILA,
Robert J. Wieland
U ovoj knjizi je objanjen lik iz Navuhodonosorovog
sna, sa svim zverima i simbolima, dani koji oznaa-
vaju godine, i tako dalje.
Ali to nije pravi cilj ove knjige. I drugi to lako mogu.
Ono to ovde elimo da shvatimo jeste ime to Dani-
lova knjiga danas osvaja ljudsko srce i podstie ljude da
se potpuno posvete Danilovom Spasitelju naem Gospodu Isusu Hristu
koji je preuzeo nau drugu smrt i umro umesto nas.

GALATIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Prouavanje Galatima poslanice, stih po stih. Vago-
nerova vizija udesne stvarnosti Hristovog krsta, zapra-
vo je istina za sadanje vreme. Prvobitno je objavljena
1900. a ovo je revidirana verzija koja se prvi put pojavila
1972. godine. Posle svih ovih godina njene poruke su jo
uvek svee i nita manje mone po svom uticaju.

RIMLJANIMA POSLANICA KOMENTARI,

E. J. Waggoner
Stih po stih kroz Rimljanima poslanicu. Komentari
koji su ovde izloeni nikad ranije nisu bili objedinjeni u
formi knjige. Ova detaljna studija Rimljanima poslanice
bila je u delovima objavljivana u asopisu Znaci vreme-
na (Signs of the Times), u periodu od oktobra 1895, do
septembra 1896.

DOBRA VEST SVAGDANJA 1. i 2. deo,

A. T. Jones & E. J. Waggoner
Autori A. T. Dons i E. D. Vagoner iznose osveava-
jue, podsticajne, motiviue ideje koje crpe iz Jevane-
lja. Ova knjiica je zamiljena kao tromesena duhovna
hrana po jedna stranica na dan, kao obrok koji siti
duu.
 HRISTOS I NJEGOVA PRAVEDNOST,
E. J. Waggoner
Elet D. Vagoner objanjava ta je sila koja nas spasava.
Jevanelje otkriva da je sila koja je svetove dovela u posto-
janje, ista ona sila koja deluje u spasavanju oveanstva. U
knjizi se jasnim reima objanjava ono to moramo znati o
Hristovoj prirodi.

OTVORENI PUT DO
HRIANSKOG SAVRENSTVA,
A. T. Jones
Dons predstavlja Hrista u sve tri Njegove slube kao
Proroka, Svetenika i Cara. Knjiga smelo izlazi u susret
mnogim izazovima koji se danas postavljaju pred hrian-
stvo.
Jedan od njih je: Da li je hriansko savrenstvo karak-
tera mogue, uprkos injenici da smo smrtnici, roeni u grehu?

INDIVIDUALNOST U RELIGIJI,
A. T. Jones
Iako nas od autorovog vremena deli vie od jednog sto-
lea, on je u delu ije korice italac upravo gleda, gotovo
proroki aktuelan u svom obraanju nama ovde i sada:
Dolazi dan, i nije daleko, kada e autokratija, nadmo-
nost i krutost zakona vlasti, ujedinjena crkva i drava, pa i
same crkve, stajati svi ujedinjeni i pokretani istom milju,
pa e zahtevati pokornost i uniformnost u religiji; i unititi
svaku naznaku individualnosti u religiji i svaku vrstu prava na nju.
I upravo zato, imajui u vidu ono to uskoro treba da doe, objavljene
su ove studije.

BESMRTNOST DUE,
A. T. Jones
Broura odgovara na pitanje da li je ovo biblijska doktri-
na. Uz to, daje i biblijski odgovor koji baca svetlo na ono to
se dogaa posle smrti.
 JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI,
E. J. Waggoner
- Kako Boja pravednost postaje moja?
- Na koji nain je Isus Hristos postao moja zamena?
- ta ja da inim da bi spasenje Boje donelo vidljive i
stvarne plodove u mom ivotu?
Na ova i mnoga druga pitanja, tako poznata svakom
hrianskom verniku, autor daje veoma neobine i goto-
vo sasvim neoekivane odgovore ak i za mnoge dugogodinje istraivae
Biblije.

JEVANELJE U POSLANICI RIMLJANIMA,

E. J. Waggoner
Nastojei da pronikne u logiku i sutinu Poslanice Ri-
mljanima, autor ove knjige pronalazi jednostavne i prak-
tine odgovore na teka i ivotno vana pitanja:
- Da li Bog vidi vrednost u nama uprkos naoj gre-
nosti?
- Da li Boja ljubav prema nama zavisi od onoga to
jesmo i to inimo?
- Da li na poloaj pred Bogom zavisi od nae poslunosti i dobrote?
- Da li je spasenje od greha pitanje vere ili naih dela?
- Da li se nae opravdanje, pomirenje, spasenje i posveenje zasnivaju
na onome to mi radimo ili na onome to je Hristos za nas uinio?
- Da li nam Boja blagodat (nezasluiva milost i naklonost) dolazi is-
kljuivo kao besplatan dar ili je moramo zaraditi, zasluiti, uiniti sebe
dovoljno dobrim za nju? Da li je primimo kao platu za svoju poslunost,
ispravno postupanje, dobrotu?
- Da li Bog ezne da sa nama ima najbliskiju vezu, zajednicu, odnos
ljubavi uprkos naem palom stanju?
 UPOZNAJMO BOGA II
95 TEZA O OPRAVDANJU VEROM,
Morris Venden
Nijedna druga poruka nije danas bitnija niti potreb-
nija i crkvi i svetu, nego to je to dobra vest o Hristovoj
pravednosti.
Pisac ove knjige takoe to zna. Uz izvinjenje Luteru, a
ipak sa strau da podstakne novu refomaciju blagodati,
Venden predstavlja svojih sopstvenih 95 teza o pravednosti verom, da bi
nam pomogao da ponovo otkrijemo osnove poznavanja Isusa i poverenja
u Njega.

Na sajtu www.najvaznijevesti.com, pored navedenih

knjiga i broura u elektronskom obliku, moete nai i mnoge
druge koje ovde nisu navedene a od kojih e neke biti tam-
pane u najskorije vreme.
CIP -
,

279.14-246-277

, ., 1855-1944
Spasitelj sveta ; & Pobeda u Hristu / William W. Prescott ; [prevod sa
engleskog Spasitelj sveta - Suzana Stojanovski, Pobeda u Hristu - Boidar
Lazi]. - 1. izd. - Beograd : B. uri, 2017 (Beograd : Apollo Graphic
Production). - 126 str., [8] str. s tablama ; 21 cm

Prevodi dela: 1. The Saviour of the World ; 2. Victory in Christ. - Tira

50. - Napomene uz tekst.

ISBN 978-86-920741-4-1
1. , .: & Pobeda u Hristu

COBISS.SR-ID 240491788