UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

DR LAZAR VRKATI
Studijski program-Bezbednost i kriminalistika

Seminarski rad

ALKOHOL KAO UZROK SAOBRAAJNIH NEZGODA

Mentor: Student:

Novi Sad, decembar 2016

 Sadraj

UVOD .............................................................................................................................. 1

1. ALKOHOL............................................................................................................ 2

1.1. Kratak istorijat ............................................................................................... 2

1.2. Delovanje alkohola ........................................................................................ 4

1.3. Stepeni alkoholisanosti .................................................................................. 6

2. SAOBRAAJNE NEZGODE .............................................................................. 7

2.1. Pojam saobraane nezgode ............................................................................ 7

2.2. Saobraajne nezgode izazvane alkoholom ................................................... 10

3. SAOBRAAJNE NEZGODE U SRBIJI ............................................................ 11

ZAKLJUAK ................................................................................................................ 13

LITERATURA ............................................................................................................... 14
 UVOD

Ako se uzmu u obzir brojna istraivanja i statistike moe se zakljuiti da alkohol ima
znaajnu ulogu u nastanku saobraajnih nezgoda. Stoga bi se prevenciji ove pojave
trebao pridati velik znaaj. Kod vozaa koji su u alkoholisanom stanju oteene su sve
funkcije bitne za vonju, psihike, ulne i motorne a stepen oteenja srazmeran je
koncentraciji alkohola u krvi.

Razliiti su motivi koji navode ljude na konzumiranje alkoholnih pia, od toga da neki
piju zato to to ine drugi a neki da bi se privremeno oraspoloili. Meutim zajedniko
je da svi oni potiskuju iz svesti posledice koje alkohol ima. Danas su alkoholna pia
postala sastavni deo svih vaih ceremonija, svadbi, slava, krtenja, roenja, raznih
privatnih i slubenih skupova te sluenja gostiju bilo kod kue ili na radnom mestu kao
stari obiaj koji se na alost pravda ouvanjem tradicije.

ovek koji je u alkoholisanom stanju je ovek koji se upotrebom alkohola doveo u

posebno psihiko i fiziko stanje a koje je pak vremenom ogranieno i prolazno. U
takvo stanje se mogu dovesti kako alkoholiari tako i oni koji to nisu. Nivo alkohola u
krvi naziva se alkoholemija i na osnovu toga kako ovek reaguje na alkohol postoji
obino i abnormalno pijanstvo.

Reagovanje na alkohol je individualno: neko plae, neko je pospan, neko usporen, neko
agresivan, neko svadljiv i sl. Odreena situacija utie da osoba u datim okolnostima
bude vie ili manje pijana, u zavisnosti da li pije sama ili u drutvu, da li je raspoloen
aili tuna, da li pije razblaena ili nerazblaena pia, da li ih pije naglo ili sporo, na
prazan ili na pun eludac, da li je umorna ili neispavana i sl. Na alkohol su posebno
osetljiva deca, psihiki bolesnici, epileptiari i osobe sa traumom glave.

Kada se sve ovo dovede u vezu sa prirodom upravljanja motornim vozilima i

kompleksnim uslovima u saobraaju moe se zakljuiti da je alkohol jedan od faktora
koji u velikoj meri utie na stanje bezbednosti oveka u saobraaju.

1
 1. ALKOHOL

1.1. Kratak istorijat1

Alkohol je bio prisutan na Zemlji mnogo pre nego to su se pojavili prvi ljudi. Razvio
se pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajui elije biljaka proizvele
alkohol.

Ljudi su poeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina. Pronaeni su ostaci
grnarije iz ovog vremena, u ijim porama su arheolozi pronali ostatke piva i vina.
Kod nekih stoarskih plemena u Aziji su se alkoholna pia pravilaod kobiljeg mleka
koje je ostavljano da prevri. Poynato je da su Grci i Rimljani pravili medovinu.. U
Indiji i Africi jo u davna vremena vino se pravilo od palme. Vinova loza je iz svoje
postojbine, juno od Kaspijskog Jezera preko Male Azije prenesena u Grku, a odatle
po itavom svetu. Neki narodi, meu kojima Rimljani i Grci imali su i svoga Boga
Vina. Stari narodi su verovali da su alkoholna pia proizvodi bogova ili od boga data, te
da im mogu pomoi u borbi s nepoznatim silama, nedaama i bolestima.

U starim pisanim dokumentima vide se zapisi o upotrebi vina, piva, i drugih alkoholnih
pia. Pored proizvodnje vina i piva, bila je rairena i fermentacija mleka, kao i
fermentacija meda. Meali su razne vrste pia. Zato su vino i pivo bili slatki, tamne
boje i sa puno taloga. Jedini delovi sveta u kojima se alkohol nije intenzivno
upotrebljavao su Severna-Amerika i Okeanija. Oni nisu imali alkoholna pia sve dok
nisu doli u kontakt sa evropskim kolonizatorima.

Rimska drava je svojim zakonima posebno zabranjivala pijenje ljudima mlaim od 30

godina, jer se smatralo da su te godine najvanije za stvaranje porodice i potpuno
fiziko i intelektualno sazrevanje. U Grkoj i Rimu alkohol je odigrao vanu ulogu u
medicinske i religijske svrhe. Hipokrat, jedan od najznaajnijih lenika starih Grka,
zagovarao je lekovito delovanje vina. U Grkoj i Rimu jae opijanje je bio deo
religijskih orgija posveenih Dionisu i Bahusu. Interesantno je da su Rimljani
alkoholiare smatrali bolesnim ljudima.

1
http://www.alkoholizam.com/pojmovi12.htm , pristupljeno 4.12.2016.

2
Alkohol je odigrao vanu ulogu meu Jevrejima i Hrianima. Mojsije zabranjuje
upotrebu alkohola. Isus je izabrao vino da simbolizuje Njegovu krv. Muhamed
zabranjuje upotrebu alkohola.

Juni Sloveni su znali za pivo jo u svojoj prapostojbini, dok su vinovu lozu, a sa njom
i vino, upoznali tek dolaskom na Balkan. Najstariji pisani trag o alkoholnim piima kod
Srba nalazi se u jednom pismu kralja Vladislava (vladao od 1233 do 1242 godine) i
odnosi se na pravno regulisanje obaveznog predavanja hmelja potrebnog za
proizvodnju piva. Osim piva i vina bila je rairena i proizvodnja medovine. Upotreba
rujnog vina zabeleena je u mnogim narodnim pesmama. Recimo poraz srpske
vojske u Marikoj bici 1371. godine je pripisan opijanju srpskih vojnika no uoi bitke.

Proizvodnja rakije kod Srba poinje tek sa dolaskom Turaka. Rakija se brzo rairila u
narodu i potpuno potisnula proizvodnju piva. U narednih nekoliko vekova Srbija je
postala zemlja sa najveim brojem stabala ljiva, a proizvodnja ljivovice neprestano je
rasla. U Duanovom zakoniku je jedan lan posveen kanjavanju alkoholiara.

Problem prekomernog pijenja alkohola poznat je jo u srednjem veku, pa da bi se on

suzbio i tada su morali postojati zakoni za dela uinjena u stanju pijanstva.

Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do

ogromnih razmera. Zbog toga su drave uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj
polovini 19. veka u mnogim zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se
razvila ilegalna proizvodnja alkohola loeg kvaliteta, i razgranao se organizovani
kriminal.

Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naroito proirio u rudarskim sredinama i

buduim industrijskim centrima, zbog ega se krajem 19.-og i poetkom 20.-og stolea
poinju formirati trezvenjaka drutva.

U savremenom dobu veina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudei se da
minimiziraju uinak alkohola limitirajui konzumaciju sa pravilima, taksama,
tretmanom i prevencijom.

3
 1.2. Delovanje alkohola

Konzumiranje alkoholnih pia vie godina, posebno ako je to vie od neke uobiajene
doze, obavezno dovodi do oteenja pojedinih organa kod konzumenta. Neki put
spoljni izgled osobe moe da otkrije da se radi o alkoholiaru. To su obino neuredne,
higijenski zaputene osobe sa izraenim kapilarima na obrazima i nosu, sa mutnim,
suznim, esto zakrvavljenim oima. Organi koji su najee oteeni su: eludac, creva,
jetra, guteraa, mozak, nervi.

eludac je organ u kome se zapoinje varenje hrane. Alkohol stimulie preterano

luenje hlorovodonine (HCl) eludane kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam
alkohol, oteuje, nagriza eludanu sluzokou. To izaziva nastanak upale sluzokoe
eluca (gastritisa i ira na elucu (ulkusa).

Creva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. I ovde alkohol izaziva
upalu sluzokoe creva, to onemoguava normalno funkcionisanje. Posledica toga je
nemogunost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, to dovodi do gubitka
u teini i opteg propadanja.

Jetra je jedan od najvanijih organa u ovekovom organizmu. Veina materija koje iz

creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Da bi se zadovoljile
potrebe organizma, zdrava jetra funkcionie sa 1/3 svojih mogunosti. To praktino
znai da kada je oteeno 2/3 tkiva jetre, ona jo uvek moe da zadovolji potrebe
organizma, a laboratorijski nalazi krvi jo uvek pokazuju relativno normalne vrednosti.
Kada je oteena i poslednja treina jetre, tek e tada laboratorijske analize pokazati
loe rezultate.

Guteraa (pankreas) kao vaan organ za varenje slui za odravanje normalne

koncentracije eera u krvi. Kod ljudi koji mnogo piju ovaj organ esto biva oteen, a
kao posledica moe da se javi eerna bolest, pa ak i smrtni ishod.

Mozak - predstavlja centralni sistem organizma. ovek se raa sa 7 do 10 milijardi

nervnih elija koje grade mozak i kimenu modinu. To je zaliha za ceo ivot. Nervne
elije za razliku od elija svih ostalih organa ovekovog organizma su jedine koje se ne
mogu obnavljati. Utvreno je da alkohol oteuje i unitava elije mozga, a poto se

4
one ne dele njihov broj se godinama smanjuje. Gubitak nervnih elija mozga dovodi do
teke bolesti, izlapelosti (demencije) koja kod ljudi koji mnogo piju moe da nastupi
ve posle tridesete godine ivota.

Nervi - skoro 90 % alkoholiara ispoljava znake upale ivaca (polineuritis). Prvi znaci
se ispoljavaju na rukama i nogama. Javlja se trnjenje, bol, bri zamor, gubitak snage,
grevi u miiima nogu. Kasnije se javlja podrhtavanje prstiju ruku zbog ega neki put
alkoholiar vei deo prve jutarnje aice prospe. U uznapredovanom stadijumu moe da
nastupi delimina ili potpuna oduzetost pojedinih miia. Ako su zahvaeni miii nogu
alkoholiar veoma teko hoda. Manja koliina alkohola i krai sta u konzumiranju kod
mladog organizma moe da izazove veoma teke upale ivaca. Pored telesnih
oteenja, zbog velike koliine korienih alkohola javljaju se psihiki poremeaji.
tetno dejstvo alkohola na mozak dovodi do tekih psihikih poremeaja za ije
saniranje je potrebno bolniko leenje u psihijatrijskim ustanovama.

Kod alkoholiara se najee javljaju ove bolesti:

a) Delirijum tremens - alkoholno ludilo. Javlja se kod osoba koje vie godina piju,
preteno estoka pia. Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodreeni simptomi koji
strunjacima ukazuju da moe doi do ludila. Osoba se osea malaksalo, ima pojaano
znojenje, povieni pritisak, psihiki je napeta, neraspoloena i sve ove pojave prati
nesanica. Kad nastupi delirijum, to za okolinu deluje zastraujue, pogotovo nou kada
su simptomi najizraeniji. Pacijent osea strah i ne moe da zaspi. Ne zna koji je dan,
mesec, godina, gde se nalazi, ali zna ko je on. Najee deluje uplaeno i zbunjeno, ali
je mogue i agresivno ponaanje prema okolini. Uz bolniko leenje i adekvatne lekove
ovo stanje traje do deset dana. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do
trajnijih i ozbiljnijih oteenja mozga.

b) Izlapelost (demencija) - nastaje zbog direktnog tetnog dejstva alkohola na elije

mozga i njihovog izumiranja. Ova pojava se normalno javlja tokom starenja, ali kod
alkoholiara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. Glavna karakteristika ove bolesti je
problem pamenja. Osoba se ne sea dogaaja od pre nekoliko dana, sadraja
razgovora, poslova koje je radila. Teko se prisea naziva predmeta koje svakodnevno
koristi. S obzirom da zaboravlja ta je nekome priao jednu istu stvar ponovo pria

5
jednoj istoj osobi 3-4 puta, ale ne shvata i sve prihvata bukvalno. U podmakloj fazi
ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode rauna o sebi, ne mogu da kontroliu svoje
fizioloke potrebe, ak ne priznaju ni svoje najblie. Nastala oteenja mozga su
konana. Uz apstiniranje od alkohola i odgovarajue leenje proces propadanja moe
da se uspori, ali ne i da se zaustavi.

c) Alkoholna padavica je jo jedna bolest koja nastaje zbog oteenja elija mozga.
Bolest se ispoljava u napadima koji su dramatini i za pacijente i za okolinu. Napad
poinje gubitkom svesti, zbog ega pacijent pada niice. Prilikom pada moe ozbiljnije
da se povredi. Zatim nastupa ukoenost celog organizma, koju smenjuje faza greva.
Pacijent se trza, moe da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza
jezika. Obino se pacijent umokri. Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je
zbunjen, pospan i ne zna ta se sa njim desilo. Niega se ne sea iz perioda napada.2

1.3. Stepeni alkoholisanosti

Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na putu niti da pone da upravlja

vozilom ako je pod dejstvom alkohola i /ili psihoaktivnih supstanci. Koliinu alkohola
u krvi je mogue utvrditi preko mokrae ili izdahnutog vazduha. Postoje brojni
hemijski testovi za odreivanje alkohola u krvi. Koliina alkohola u krvi se
najpreciznije izraava odnosom teine alkohola u datoj koliini krvi (mg/100 ml).
Najee poznate mere koncentracije alkohola su .05, .10 i .15%. Pri koncentraciji od
.05% uestalost pojave nezgoda je slina kao kod vozaa koji nisu pili, meutim , sa
poveanjem koncentracije na .06% verovatnoa nezgoda se poveava.3

Pod dejstvom alkohola je voza, odnosno lice za koje se analizom odgovarajueg

uzorka krvi utvrdi sadraj alkohola vei od 0,30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u
organizmu utvreno odgovarajuim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti
(alkometrom i dr.), to odgovara sadrini alkohola u krvi veoj od 0,30 mg/ml.

2
http://www.eden.rs/Clanci/Clanci-Zivot-i-Zdravlje/dejstvo-alkohola-na-zdravlje.html , pristupljeno
12.12.2016.
3
Jovanovi S., Vasiljevi J., Rebi V., Rezultati preduzetih mera i aktivnosti za bezbednost saobraaja u
Srbiji u periodu od 2002-2006.

6
Prema utvrenom sadraju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaa, instruktora
vonje i kandidata za vozaa su:4

1) do 0,30 mg/ml-blaga alkoholisanost,

2) vie od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml-umerena alkoholisanost,
3) vie od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml-srednja alkoholisanost,
4) vie od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml-teka alkoholisanost,
5) vie od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml-veoma teka alkoholisanost,
6) vie od 2,00 mg/ml-potpuna alkoholisanost.

2. SAOBRAAJNE NEZGODE

2.1. Pojam saobraane nezgode

Termin saobraajne nezgode predstavlja nezgodu na putu u kojoj je uestvovalo

najmanje jedno vozilo u pokretu gde je nastala manja ili vea materijalna teta i gde
ima povreenih i poginulih lica.

Definisati saobraajnu nezgodu vrlo esto je teko poev od samog termina (nezgode-
accident) koji je uslovljen brojnim konceptualnim potekoama. Nezgoda kao termin
nije ba najpovoljniji, ali je znatno prihvatljiviji od izraza nesrea ili udes.

Definicije uglavnom uslovljene na dva osnovna aspekta saobraajnih nezgoda su:

1) Na dogaaje koji prethode nezgodi

2) Splet dogaaja koji izazivaju nezgodu
3) Posledice nezgoda

Saobraajna nezgoda je negativna posledica odvijanja saobraaja koja sa obzirom na

teinu, za pojedinca i drutvo ima velike posledice.

Saobraajnu nezgodu prema posledicama delimo na:

4
Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, "Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011,
32/2013-odlukaUS, 55/2014, 96/2015-dr. zakon i 9/2016-odluka US

7
 1) Nezgodu sa materijalnom tetom
2) Nezgodu sa povreenim licima
3) Nezgodu sa poginulim licima

Osnovni uzroci saobraajne nezgode su:

1) ovek kao uzronik saobraajne nezgode

Analizirajui oveka kao uzronika saobraajne nezgode treba razlikovati njegove

karakteristike, nasledne, uroene, na koje on ne moe uticati a bitno utiu na
bezbednost saobraaja od osobina koje se steknu i koje su iskljuivo zavisne od oveka.
Nasledne osobine su temperament, karakter, uzrast, iskustvo, itd. Uzroke na koje
moemo uticati, a esti su razlozi nastanka nezgoda su: konzumiranje alkohola, droga i
drugih opojnih sredstava, zamor, itd.

1) Vozilo kao uzronik saobraajne nezgode

Vozilo moe da utie na povean broj i posledice saobraajnih nezgoda:

Svojom neodgovarajuom i nedovoljnom stabilnou i neprilagoenou

radnim osobinama i eksploatacionim svojstvima vozaa i puta
Iznenadnim neispravnostima ureaja i delova od naroitog znaaja za
bezbednost saobraaja (koioni ureaj, ureaj za upravljanje i drugi)
Konstrukcijom unutranjosti kabine sa mnogo isturenih i otrih delova
Oteanom mogunou za izlaz iz oteenog vozila u procesu sudara
Nedovoljnom preglednou iz vozila ogranienom malim zastakljenim
povrinama
Slabom svetlosnom signalizacijom
Loom konstrukcijom farova (mogunost zaslepljivanja vozaa nou)
Neefikasnim radom brisaa i preraa vetrobranskog stakla.

2) Put kao uzronik saobraajne nezgode

Put kao faktor bezbednosti utie na broj i posledice saobraajnih nezgoda u sledeim
svojim odlikama:

8
 Neusklaena veliina podunog i poprenog nagiba sa brzinom i
karakteristikama vozila u saobraajnom toku
Neusklaeni geometrijski elementi krivina sa raunskom brzinom i
gabaritnim dimenzijama vozila
Nedovoljna poduna i poprena preglednost puta u krivini i na pravcu
Nedovoljna irina kolovoza
Slab kvalitet kolovoznog zastora, pa se ne ostvaruje dovoljna sila prijanjanja
toka i podloge
Nedovoljne i netane informacije vozaima o putu, objektima na putu, pored
puta i drugo.
Nedovoljna irina i nepouzdan pokriva bankina
Postojanje elemenata na putu koji primoravaju vozaa na otre i brze
promene reima vonje ( nepravilno izgraene ograde, ispupenja i
udubljenja na kolovozu, iznenadna pojava bliskih provalija ili strmih kosina,
nasipa ili useka
Postojanje konfliktnih zona du puta na mestima ukr tanja puteva (
razvuene i neregulisane zone na mestima ukrtanja i ulivanja saobraajnih
tokova)
Nedovoljna osvetljenost opasnih raskrsnica, peakih prelaza, petlji,
objekata u zoni puta
Nepravilna i nedovoljna primena horizontalne i vertikalne signalizacije na
putu.

Razlika u vonji izmeu treznog i alkoholisanog vozaa ogleda se u tome to i

trezan voza ini greke, koje su pojedinane ali ih je svestan pa ih ispravlja.
Alkoholisan voza ih nije svestan, greke se sabiraju jer ih ne ispravlja i ostaju
dok traje vonja u alkoholisanom stanju. Alkohol nije jedini uzronik saobraajne
nezgode ali svaka, pa i najmanja koliina alkohola u krvi ima uticaja na vozake
sposobnosti.

9
 2.2. Saobraajne nezgode izazvane alkoholom

Vonja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim

zemljama pa i kod nas. Alkohol pogorava funkcionisanje nekoliko procesa koji su
neophodni za uestvovanje u saobraaju. Oteenja nastala pod uticajem alkohola
poveavaju ansu da e svi uesnici biti ukljueni u saobraajnu nezgodu.

Prema istraivanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzronika

saobraajnih nesrea. Najtee nesree po broju rtava i po priinjenoj materijalnoj teti
prouzrokuju alkoholisani vozai. Smrtnost u tim nesreama je i do sedam puta vea
nego u drugim sluajevima.

Uzivaoci alkohola esto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za
vreme vonje, pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku
paznju. Dobro voziti ne znai samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i znati
ophoditi se u saobraaju. Svi vozai bi meusobno morali biti tolerantniji i pokazivati
veu solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. Za razliku od
treznih i zdravih vozaa, alkoholisani vozai svojim nainom vonje ometaju bezbedno
odvijanje saobraaja. Naroito je nona vonja uz alkohol znatno zamornija i
potencijalno opasnija, pa su udesi nou ei zbog slabe vidljivosti, zaslepljenosti i
vee pospanosti vozaa.

Trezan voza vidi saobraajni znak na 140 metara udaljenosti, dok alkoholisan na
svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produenja psihike sekunde, zaustavni
put vozila kojim upravlja pripit voza je znatno dui, a nesree su zato ee. Vozai
dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju, no manje su svesni da ni
suvoza ne sme biti pijan. Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine, treba da se
vozi na zadnjem seditu. I najmanje koliine alkohola ugroavaju bezbednost
saobraaja, jer alkohol degradira sve sposobnosti vozaa, bez obzira na iskustvo.
Najvanije je da svaki ovek promeni svoj stav prema svom ponaanju u saobraaju.
Ako je ovek pijan, onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju.

10
 3. SAOBRAAJNE NEZGODE U SRBIJI

Poslednjih trideset godina u Republici Srbiji stanje bezbednosti saobraaja se moe

podeliti, posmatrati i analizirati u etiri etape. Period trajanja svake etapa je:

etapa I od 1981. do 1990. godine,

etapa II od 1991. do 2000. godine,
etapa III od 2001. do 2009. godine,
etapa IV od 2010. godine.

Posmatrajui prvu etapu prosean broj poginulih lica u saobraajnim nezgodama bio je
1.745, a prosean broj povreenih je bio 21.388 lica. U prvoj etapi se o bezbednosti
saobraaja mislilo na nain da poveanje broja registrovanih vozila nuno prati
poveanje broja saobraajnih nezgoda i njihovih posledica. Ovu etapu karakterie
poetak uvoenja elemenata sistema bezbednosti saobraaja u Srbiji i procesa koji su
trebali da prethode uspostavljanju upravljanja bezbednou saobraaja na prostorima
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i Srbije

U drugoj etapi dolo je do smanjenja prosenog broja poginulih lica na 1.311, dok je
prosean broj povreenih u saobraajnim nezgodama bio 17.629 lica. Za ovaj period se
vezuju ratna deavanja na prostorima bive SFRJ i bombardovanje Republike Srbije
1999. godine, kada je dolo do smanjenja ivotnog standard stanovnitva, a samim tim i
broja registrovanih motornih vozila. Smanjenje obima saobraaja je uticalo i na
smanjenje broja saobraajnih nezgoda i njihovih posledica. Ovu etapu karakterie
razgradnja sistema bezbednosti saobraaja i prekid procesa uspostavljanja upravljanja u
ovoj oblasti.

U treoj etapi prosean broj poginulih lica je bio 890, dok je broj povreenih 18.690
lica. Ovu etapu karakterie stabilizacija ekonomskog stanja u zemlji i poboljanje
ivotnog standarda stanovnitva. U 2002. godini je dolo do pootravanja kaznene
politike, novane kazne za prekraje u saobraaju su poveane za 7 do 10 puta. Takoe,
posle dueg vremena, pojedine institucije su poele zajedno da deluju, a bila je izraena
i medijska kampanja tokom 2002. i 2003. godine.

11
etvrta etapa jo uvek traje, a poela je od 2010. godine. Prosean broj poginulih lica u
periodu od 2010. do 2015. godine je 644 lica, dok je prosean broj povreenih u
saobraajnim nezgodama 18.817 lice. Poetak etape karakterie primena novog
Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, koji je usvojen krajem 2009. godine.
Usvajanje Zakona je uticalo na promenu stanja bezbednosti saobraaja, pre svega zbog
promena kaznene politike, kao i zbog jake medijske kampanje koja je uticala na
ponaanje uesnika u saobraaju.

Na grafikonu je prikazana je raspodela opredeljenih uzroka i greaka koje su dovele

do smrtnih posledica za period od 2011. do 2015. godine. U posmatranom periodu
dogodilo se 2.899 saobraajnih nezgoda sa poginulim licima, a opredeljen je 3.370
uzrok i greka koji su doveli do saobraajnih nezgoda sa smrtnim posledicama.5

Grafikon br. 1 Najei uzroci i greke koje dovode do smrtnih posledica u Srbiji za period 2011-
2015.

5
Agencija za bezbednost saobraaja, Statistiki izvetaj o stanju bezbednosti saobraaja u Republici
Srbji u 2015. godini

12
 ZAKLJUAK

Na kraju, kao zakljuak se namee uloga drave, institucija i pojedinaca u smanjivanju

rizika nastanka saobraajnih nezgoda izazvanih alkoholom. To se pre svega moe
postii boljom obukom vozaa, edukacijom dece od najranijeg doba, dugotrajnim i
dobro osmiljenim kampanjama, boljim zakonima, boljom primenom zakona,
otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima, strategijom stepenovanih vozakih
dozvola, praenjem novih vozaa, sistemom kazni, programima unapreivanja
ponaanja vozaa, kursevima defanzivne vonje itd.

Takoe, poto je logino da se nezgode ne mogu apslutno prevenirati, ukoliko do njih i

doe, treba smanjivati njihove posledice. To se moe postii poveanjem bezbednosti u
u samom vozilu (upotrebom sigurnosnih pojaseva, zatitnih kaciga, deijih sedita i
druge zatitne opreme, boljom konstrukcijom vozila, ugradnjom vazdunih jastuka i
dr.), ali i pri zbrinjavanju i leenju povreenih posle nezgode (dobra obuka za
ukazivanje prve pomoi, efikasno transportovanje povreenih, efikasno obezbeenje
mesta nezgode, obezbeoeenje kretanja spasilakih ekipa, efikasna i struna medicinska
nega povreenih itd.).

Meutim, uprkos injenici da svi ovi faktori mogu doprineti veoj bezbednosti prilikom
vonje ipak je pojedinac taj koji donosi odluku da li e u alkoholisanom stanju sesti za
volan i na taj nain ugroziti svoj i ivote ostalih uesnika.

13
 LITERATURA

1) Jovanovi S., Vasiljevi J., Rebi V., Rezultati preduzetih mera i aktivnosti za
bezbednost saobraaja u Srbiji u periodu od 2002-2006.
2) Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, "Sl. glasnik RS", br. 41/2009,
53/2010, 101/2011, 32/2013-odlukaUS, 55/2014, 96/2015-dr. zakon i 9/2016-
odluka US
3) Statistiki izvetaj o stanju bezbednosti saobraaja u Republici Srbji u 2015.
Godini, Agencija za bezbednost saobraaja
4) http://www.alkoholizam.com/pojmovi12.htm , pristupljeno 4.12.2016.
5) http://www.eden.rs/Clanci/Clanci-Zivot-i-Zdravlje/dejstvo-alkohola-na-
zdravlje.html , pristupljeno 12.12.2016.

14