Klasini nemaki idealizam

Imanuel Kant (1724-1804)

Kant se rodio i itav ivot proveo u Kenigzbergu. To je dananji Kalinjingrad i nalazi se
na krajnjem zapadu Rusije. Radio je kao univerzitetski profesor.

KRITCIZAM
Kantova filozofija naziva se kriticizam. Kriticizam predstavlja nastavak i radikalizaciju
prosvetiteljske i novovekovne filozofije.

Prosvetiteljstvo je htelo sve da izvede pred sud uma. Meutim, ono to u prosvetiteljstvu
nije bilo izvedeno pred sud, bio je sam um. Kant je eleo da sam um izvede pred sud, ali
ne pred sud neega drugog, ve pred sud samog uma. Kriticizam je takvo filozofsko
uenje u kojem um sudi (o) samom sebi, o svojim vlastitim mogunostima i
granicama.

Kant je svoje kritiko uenje izloio u tri dela: Kritika istog uma, Kritika praktikog
uma, Kritika moi suenja. U njima je Kant postavio i neka osnovna filozofska pitanja.
Kantova filozofija se uobiajeno shvata kao odgovor na tri takva pitanja:
ta mogu da znam? (Kritika istog uma)
ta treba da radim? (Kritika praktikog uma)
emu mogu da se nadam? (Kritika moi suenja)
Ova tri pitanja, prema Kantu, mogu da se samu u jedno jedino pitanje:
ta je ovek?

TA MOGU DA ZNAM? KRITIKA ISTOG UMA

U svojoj mladosti, Kant je bio veliki pobornik Lajbnicove metafizike. Meutim, sam
Kant priznaje kako ga je Hjum trgnuo iz dogmatskog dremea
Hjum tvrdi da postoje dva predmeta ljudskog saznanja. Koja?
Ukratko obrazloi Hjumovo uenje o kategoriji kauzaliteta!
Kakve je Hjum izveo zakljuke s obzirom na mogunost nauke?

Kant je, u Kritici istog uma, pokuao da ispita mogunosti i granice ljudskog saznanja.
On je te granice i mogunosti ispitivao i u vezi sa metafizikom i u vezi sa naukom.

Metafizika
ta je metafizika?
Da li su sudovi metafizike apriorni ili aposteriorni?
Da li su sudovi metafizike analitiki ili sintetiki?

Metafizika je filozofska disciplina koja se bavi onim to je s one strane prirode, kosmosa,
jednom rei, onim to je preko ili s one strane ulnog opaanja, pa prema tome i
celokupnog iskustva. Metafiziki sudovi, prema tome, moraju biti apriorni. Po tome to
proiruju nae znanje, oni moraju biti sintetiki.

1
Kant je u kritici istog uma postavio pitanje da li su mogui metafiziki sudovi. Kako
bismo odgovorili na to pitanje moramo da razmotrimo u emu se sastoji Kantova
filozofska revolucija. Ta revolucija obino se naziva kopernikanskim obrtom.

Kopernikanski obrt
I

ta je kopernikanski obrt u fizici?

Obino se smatra da objekti postoje sami po sebi, potpuno nezavisno od toga da li ih

subjekti saznaju ili ne. Tabla postoji, verujemo, ak i kada je niko ne opaa, ili ne misli na
nju. Osim toga, tradicionalno se pretpostavljalo da je subjekt koji saznaje pasivan, da
subjekt pasivno prima utiske od objekta, i da ih eventualno kombinuje. Na posletku,
smatralo se da se istina sastoji u slaganju naih tvrenja sa injenicama. Naa
tvrenja su istinita ako odgovaraju injenicama. Recimo, tvrenje tabla je zelena je
istinito samo ako je tabla zelena. Pri tome, dok saznajemo, na sud moe da varira ja
mogu tvrditi i "da je tabla plava" ili uta itd. dok predmet koji se saznaje ostaje
konstantan, tj. ne menja se. Tabla je zelena, bez obzira na to kako mi sudimo o njenoj
boji. Prema tome, predmeti ne samo da postoje sami po sebi, ve i predstavljaju ono
prema emu nae znanje treba da se upravlja. Nae saznajne moi bi trebalo, nekako,
da krue oko objekta (sudovi variraju) sve dotle dok ga ne saznaju, odnosno dok se nae
suenje ne poklopi sa injenicama o objektu.

Vidi udbenik, Transcendentno transcendentalno , slike pored teksta.

Kant je, nasuprot tome, smatrao da objekti treba da se upravljaju prema naoj moi
saznanja. Nae moi saznanja su ono to je, prema Kantu centralno. Objekti se vrte oko
nas. Dalje, subjekt ne prima samo pasivno utiske, ve i sam aktivno doprinosi saznanju.
Dok stvari aficiraju (deluju na) naa ula, i ine da pasivno primamo utiske, osete, dotle
sam subjekt sreuje, organizuje, aktivno oblikuje te utiske. Prema tome, objekt nam
preko ulnosti daje samo materijal, grau za saznanje. Subjekt sam od sebe, i sam iz sebe
daje formu, ili formira, obrazuje, oblikuje, ureuje taj materijal.

II
Kant smatra da mi imamo mo receptiviteta i mo sponatineta. Preko moi
receptiviteta mi primamo utiske, osete. Preko moi receptiviteta stvarnost deluje na na
um, na na duh. Preko moi spontaniteta, mi sami od sebe, i sami iz sebe, formiramo te
utiske, pri emu se forme kojima formiramo utiske nalaze u nama pre i nezavisno od
iskustva.

2
transcendentalno

granica mogueg iskustva

transcendentno
fenomenalno (noumenalno)

Transcendentalno
Forme koje se nalaze u subjektu, a koje se ne nalaze u objektima koje subjekt saznaje,
kao to smo rekli, prethodne svakom iskustvu.

Prostor i vreme kao forme ulnosti

Kada apstrahujemo od (zanemarimo) sve to opaamo, jo uvek opaamo prostor i
vreme. Prema tome, prostor i vreme se ne nalaze u stvarima, niti se stvari nalaze u
prostoru i vremenu, ve samo u subjektu, i prethode svakom iskustvu. Prostor i vreme
nemaju objektivnu realnost. Prostor i vreme se nalaze samo u subjektu, i oni predstavljaju
forme opaanja ili naine na koje subjekt opaa. Sve to opaamo, opaamo kao da je u
prostoru i vremenu. Zato su prostor i vreme forme opaanja svakog fizikog objekta.
Prostor i vreme su neempirijski (isti) apriorni opaaji. Oni predstavljaju iste
apriorne forme ulnosti.

Sa druge strane, tek na osnovu prostora i vremena mogue je bilo kakvo iskustvo ne
mogu opaziti fiziki objekt, a da ga ne opazim u prostoru i vremenu. Kant ih upravo zato
naziva transcendentalnim. Transcendentalno je ono to je subjektivno, apriorno i to
je nuan uslov mogunosti iskustva.

Kada na osete koje primam preko ulnosti primenim forme prostora i vremena, ja
stvaram opaaje. Ti opaaji jo uvek nisu predmeti, ve samo oseti rasporeeni u
prostoru i vremenu, i prema tome jo uvek ne sainjavaju potpuno iskustvo. Kant zato
kae, opaaji bez pojmova su slepi, a pojmovi bez opaaja su prazni.

Kategorije kao forme razuma

Mi ulima opaamo da sunce sija. ulima opaamo da je kamen vru. Mi, takoe, na
osnovu ulnog opaanja i pamenja znamo da je kamen bio vru i ranije kada je sunce

3
sijalo, ta vie, da je kamen uvek bio vru kada je sunce sijalo. Meutim, mi ne moemo
da opazimo da je sijanje sunca uzrok toplote kamena. Mi, drugim reima, ne moemo,
samo na osnovu ulnog opaanja da tvrdimo da sunce zagreva kamen (Za detaljnije
objanjenje ove nemogunosti vidi predavanje o Hjumu).

Mora postojati neto tree, neto to ne moemo otkriti u samim stvarima, neto to ne
moemo ulima opaziti, to omoguuje sud sunce zagreva kamen. To je, prema Kantu
kategorija kauzaliteta. Kategorija kauzaliteta ne nalazi se u stvarima, objektima koje
saznajemo, ve se, poput prostora i vremena, nalazi u saznajnom subjektu. Saznajni
subjekt sam od sebe, sam iz sebe, dva opaaja dovodi u kauzalnu vezu. Meutim, dok
prostor i vreme predstavljaju forme u kojima opaamo, kategorije (etiri vrste: kvantiteta,
kvaliteta, relacije (tu spada i kauzalitet) i modaliteta) predstavljaju forme u kojima
razumevamo, odnosno mislimo objekte. Zato Kant naziva kategorije istim , apriornim
pojmovima razuma.

Kategorije razuma su, kao i forme ulnosti transcendentalne. To znai da su a)

subjektivne, tj. da su u subjektu, odnosno da nisu objektivne, tj. da nisu u stvarima, b) da
ne zavise od iskustva, tj. da su apriorne, i c) da predstavljaju uslov mogunosti iskustva
iskustvo kauzaliteta ne bismo mogli da imamo (bez formi prostora i vremena i) bez
pojmova stvari i kauzaliteta.

Transcendentno
Kategorije vae samo u granicama mogueg iskustva. To znai da se forme prostora i
vremena mogu primeniti samo na osete i utiske, koji time postaju opaaji, odnosno da se
pojmovi razuma mogu primeniti samo na opaaje, koji se, na taj nain, sintetiu u
iskustvo. Celokupno nae saznanje, prema tome, zavisi od onoga to nam je putem moi
receptiviteta dato, tj. od utisaka, oseta. Mi ne moemo suditi o onome to nam nije dato
putem moi receptiviteta. Opaaji bez pojmova su slepi, a pojmovi bez opaaja su
prazni, ponovimo. Pojmovi se mogu, dakle, smisleno, primeniti jedino na opaaje.

Nasuprot pojmu transcendentalnog, tako, stoji transcendnetno. Transcendntno oznaava

stvarnost samu po sebi, potpuno nezavisno od naina na koji je mi saznajemo. Mi
saznajemo samo pojavu stvarnosti, a ta pojava zavisi naina na koji nam se stvarnost
pojavljuje, tj. od formi ulnosti i pojmova razuma. Meutim, stvar po sebi ne moemo
da saznamo, pa ak ni to da li postoji ili ne. Zato Kant pravi razliku izmeu onoga to je
pojavno, fenomenalno, unutar granica mogueg iskustva, i onoga to je noumenalno,
izvan granica mogueg iskustva. Stvanost sama po sebi, ili kako to Kant kae stvar
po sebi, ono noumenalno, lei izvan granica iskustva.

Meutim, na duh tei da sazna stvar po sebi. U tom nastojanju on primenjuje

kategorije preko granica mogueg iskustva. Na taj nain on proizvodi tri klase ideje
o dui svetu i bogu. Meutim, poto kategorije, tj. pojmovi razuma mogu smisleno da se
primene samo na opaaje, on zapada u antinomije nereive probleme. Antinomije su
kontradiktorne teze koje se mogu podjednako dobro argumentovati, tj. koje su
podjednako uverljive. Obe, meutim, ne mogu biti istinite.