Alen Boske:

S pesnikom

Piem (ili mislim da piem), dakle ne znam.

Moram (loe napisan) pre pisanja sebe da piem.

Moram sebi da postanem jedini Bog (sebe panjkajui).

Ne moram (mada uen) da emancipujem ruu.

Moram (blefer) u ekstazi sumnje da uzdrhtim.

Ne prepoznajem se, toliko sam ve sebe objasnio.

Budi samo napisano bie

na nekom jeziku mrtvom

koga kormoran lepetom krila izbrie

kao neku pravopisnu greku.

Poi u veeras, vlastima da se prijavim:

Nema pesnik pravo da samo u sebi ivi.

Sad sam samo tvoj uljez mislilac, inkarnacija sebe;

lani tvoj svedok, i svoje lakoverno seanje.

Odrekao sam se sopstvene krvi (ali, napolju, ja to znam,

neki ovek kasapskim noem kolje

knjige moje ake)

a onda sam sveano otvorio

(a sve je tako oporo, ak i svitanje)

doba zaborava.

Na dnu svake rei prisustvujem svom roenju.

Objasni mi:

gde je ambasador lala?

gde je izaslanik ivotinja

koga su ostrigli u slavu kometa?

itavu jednu palanku treba da prosvetim!

itavu zemlju da razonodim!

Rodoskvrnue ne drema:

svaki pesnik ivi

sa svojom vanbranom majkom.

Mrzim ono to mislim,

ubijam ono to napiem

Jednoga dana obeao sam to

okeanu iji se skelet razbio -

udaviu se da moji stihovi

vie ne zavide ubogom polutaru

i planinama bez krova.

Koje zaboravljeno kraljevstvo?

Rekoh: "Ustani, ranjena reko."

Rekoh: "Sagni glavu, ognjeno drvo."

Rekoh: "Ulepana istorija predaka

ui nas i da ukrotimo nepostojanu no."

Rekoh: "Dovoljno je da liznemo grad

da on kao vaka nestane."

Rekoh: "Ako hoe da se oeni svitanjem,

prinesi mu svoju desnu ruku da je pojede."

Rekoh, rekoh, ali ja sam niko.

Ja sam onaj koji govori a nee da kae,

u sopstvenoj bajci, i telo i kalup.

***

Kupite moje uzdahe.

Uzmite moje sumnje.

Poklonih li vam kornet grimasa?

Kad budem sve prodao,

poi u da se rodim daleko od sebe,

izmeu sveeg manga,

maijeg poljupca,

nekoliko bezimenih stvari.

Kupite moja nadanja.

Uzmite moja verovanja.

Poklonih li vam kornet osmeha?

Ja sam piljar.

iz zbirke pesama "Ja nisam pesnik slatkih voda"

Zapisano na margini

***

Kad ovaj oglas

na svom elu istakoh:

"Beskraju zabranjen ulaz",

u meni poe

monsunska kia

neutenih rei.
Pesme bez ofera

I putovao si

da bi se bolje izgubio:

bela stabla, zlovoljna jezera,

naherena lica.

Putovao si kao to se plaimo ivota:

od tajne do tajne,

potom od due do due, po volji vetrova.

I esto si

putovao u mestu

pred svojim rukama, ispred svog ela.

I sebe si video

s mrtvom pticom na usnama:

nisi mogao da zavoli sebe.

Sa pesmama u depu,

vozom odlazi do neke palanke.

Ide od groblja do groblja

i na svaki nadgrobni kamen

poloi

preista i zlobna tvoja pevanja.

Ne zna da li e ih itati mrtvi,

ali si siguran da e nou

bogovi i boginje

o njima biti obaveteni.

*
Kasnije,

obeene knjige, mrtve rei,

ti zida nekakve dvorove od belog mermera.

Kasnije,

udavljeni razum, izbrisano seanje,

rei e kometama

da ostave na tvom pragu

svoje gajde.

Kasnije,

prijatelji e ti pokloniti vrt

da uzgaja jednoroge.

Alen Boske (1919-1998)

sa francuskog preveo Slobodan Jovaleki

ZA LJUBU

Ti slika bekstvo

a kae da si tu.

Slika kraljevstvo spuve.

Govori o cvetu u kome stanuje hiljadu cvetova,

Pria o glavi sa tri zelena sna

I dvanaest matarija plavih.

Slika to je zabranjeno slikati.

Kae da jo ima rei tamo gde se vie nita ne moe rei.

Slika to puca i to nestaje.

Kae da je praina kao neko jaje:

tu se zainje pria, tu se zainje svet potpuno nevin.

Slika samu grimasu sveta.

O poljupcu pria.
Slika ruku koja odlazi u izgnanstvo.

Spominje nogu koja se vraa pokunjena kao buldog.

I onda gnev slika.

Govori o radosti onih koji se usuuju da napuste telo.

Ti meso slika kao blato.

Govori o telu, duhu i memoriji

Kao da su to neke puzee gladiole.

Slika kou kako postaje cigla.

Pria o cigli to sanja da postane nena i meka koa

na sisi jedne vestalke.

Groblje oiju slika.

Govori o kolevci usana.

Slika pakao.

Slika raj.

Slika pakao raja.

Slika raj to doekuje pakao ko slepog muzikanta.

Kae da treba rei sasvim crveno, sasvim plavo, sasvim zeleno.

I grdi materiju.

Govori o tiini to urla.

Govori da je bitan postanak svega dosta sumanut.

(sa francuskog preveo Miroslav Karaulac)

Alen Boske

Muenje u vezi sa Bogom

***

''Hou da me vratite meni samom,''

ree bog,

'' ne pominji mi ime.''

Niti sam zaet, ni zaetljiv:

tijelo bez tijela

dua neprijatelj svakoj dui.

Ostavite me samog

s mojoj mukom: obdan i obno se menjam

samoosuen na preobraaje.

Takva je moja priroda,

nepoznat odve, sebi poznat,

da se nikad ne zadovoljim

svojom predstavom o Bogu. ''

***

''Dao sam ti rije'',

ree Bog, da bi zano

da mi protivrijei:

da bi se potvrdio, potreban mi je dvoboj.

Urlaj, grdi, raspravljaj.

Pii moje ime

jer se tako skrnavi:

moe da promijeni boga,

ja preuzimam rizik.

Bavo se radije svojim samoglasnicima,

suglasnicima

dvoglasima

koje e pele odnijti

u nepoznat svijet: ni tvoj ni moj.

***

Boi, Boi!

Pjevaemo roenje svijeta

ne onog u kome ivimo nego onog

u kome su biaista i due lake,

kao jorgovan koji se nadnosi na rijeku,

kad se tuan sprema da izlijee zvijezdu.

Boi,Boi!

U meuvremenu vjeaemo svoju djecu,

Ne izvinjavajui se

i bez grie savjesti

jer su ona ve nama slina.

***

Novine navode

Dravnike, ministre, samoubice

Abaur nista ne kae:

kao da sua bubavabu.

Grizem jastuk

i palim nekoliko kniga.

Telefoniram Bogu

da mi pozajmi malo vjere.

Bolujem od raka rijei.