Lamed Mjtu!{b!sbep{obmf!!

J{bcsbp!j!qsjsfejp!Jwbo!Ojoj~!
````````````````````````````````````````````````````````````````````````!
Godina 3 !!Broj 9 Septembar 2010

!!!!!!!!!!Tqbt!pe!{bcpsbwb ! Arthur Koestler

"Nikada se nisam bavio onim {to je ve} bilo
poznato, otkriveno, {to su svi znali. To me nije
inspirisalo i nije mi bilo ni najmanje zanimljivo.
Nastojao sam da otkrijem ne{to novo u onome {to je
poznato ili ne{to potpuno nepoznato. Trudio sam se
da se ne ponavljam, jer sam uvek oseao da na sve-
tu ima daleko vi{e onoga o ~emu jo{ nisam pisao,
nego {to sam stigao da napi{em. Moju panju kao
istori~ara knji`evnosti privla~ili su zaboravljeni ili
poluzaboravljeni autori i oni ~iju je knji`evnu sud-
binu poremetila represija ili tragedija, koja je uticala
na njihov put u knji`evnosti, kao i oni koji nisu do-
`iveli priznanje za `ivota", obja{njava svoj rad
knji`evni istori~ar Vladinir Glocer.
"Sedamdesetih godina zvezde svake knji`are bile
su pozama{ne istorijske knjige koje su istra`ivale
iskonske uzroke siroma{tva i 'nazadnja{tva' Turske.
U o{troj suprotnosti sa starim osmanskim istorijama,
ove nove istorije za pretrpljene katastrofe nisu
optu`ivale same Turke, ve su krivicu za na{e
siroma{tvo, nedostatak obrazovanja i 'nazadnja{tvo'
prebacivale na strane sile ili na nekolicinu na{ih zlih
i korumpiranih ljudi", ka`e nobelovac Orhan Pamuk
Nekadasnji Novosa|anin, Franja Francis Ofner,
poznati izraelski novinar, dopisnik mnogih ameri~kih,
engleskih i nema~kih listova, u jednom tekstu pomi-
nje kako su se Jevreji u Var{avskom getu 1943.
godine pobunili protiv nema~kog okupatora, jer nisu
hteli bez otpora da budu pobijeni u koncentracionim
logorima u srcu Evrope. Smrt u borbi ~asnija je od
one u gasnoj komori. Taj borbeni duh, probu|en u
jeku Drugog svetskog rata, jedan je od zelotskih
stubova izraelskog dru{tva. Od Ofnera su ~esto, iako
u odmaklim godinama, svetski mediji tra`ili da ob-
jasni situaciju oko izraelsko-palestinskog konflikta.
Iskusni novinar, pored svog mi{ljenja, uvek dodaje,
kao refren, da Evropa vrlo ~esto pogre{no interpretira
bliskoisto~ne doga|aje, kao {to je za vreme Drugog
svetskog rata isti taj svet vodio pogre{nu politiku u
pogledu prava na useljavanje Jevreja u Palestinu i
druge zemlje slobodnog dru{tva.
Na 24. strani mo`ete da ~ujete radiofonski zapis
Franje Ofnera iz 1989. godine.
Ivan Nini}
!TUSFMB!V!QMBWFUJ!
Roen sam u Budimpeti, pete godine ovog veka,
kao sin jedinac u oca Maara i majke Belijke. Otac
mi je bio imuan industrijalac, ali je bankrotirao za
vreme inaflacije koju je doneo Prvi svetski rat. Sve
negde do 1914. iveli smo u Budimpeti; ratne
godine proveli smo najveim delom u Beu, gde smo
se nakon rata i stalno nastanili.
Poznato je da je Don Stjuart Mil svoje prve
stihove na latinskom sroio ve sa tri godine. Ja
lino ne mogu se pohvaliti slinim primerom. Pa
ipak, moje prve rei na francuskom, izgovorene
takoe u treoj godini, ostale su sauvane do danas.
Bile su upuene naoj novoj guvernanti i sastojale
se u lakonskoj tvrdnji: "Mademoiselle, pantalons
mouills".
Arthur Koestler
Uio sam marljivo, itao sa arom, razvijajui
tako kod sebe ve zarana ljubav prema matematici,
fizici i sklapanju pokretnih igraaka. Kada sam oko
svoje desete godine postao pravi majstor za zamenu
osiguraa i popravku elektrinih lampi, a ubrzo zatim
montirao ak i jednu podmornicu to je uspeno
krstarila naom kadom, doneta je, sasvim u skladu
sa mojim sopstvenim eljama, odluka da jednog
dana podjem na Politehniki univerzitet. Dakle,
dosledno tome, po svretku osnovne kole upisao
sam se u Real-schule koju sam pohaao sledeih
sedam godina, isprva u Maarskoj a zatim u Austriji.

1
 kolski sistem Austrougarske monarhije pruao je
mogunost trojakog kolovanja za polaznike izmeu
desete i osamnaeste godine: Gymnasium, gde se
sticalo filoloko obrazovanje, sa naroitim naglas-
kom na latinskom i grkom jeziku; Real-schule,
specijalizovanu za naune discipline i moderne
jezike, te Real-gymnasium, koja je bila neto na
sredini izmeu ovih dveju prethodnih. Pohaao sam
Real-schule, s obzirom na to da mi je najvie
odgovarala.
Od detinjstva pa do studentskih dana, sem aha
kojim sam se bavio iz hobija, panju mi je najvie
zaokupljala matematika kao i pojedine nauke.
Naroito sam bio fasciniran geometrijom, algebrom i
fizikom, uveren pri tom - vie nego negdanji
pitagorejanci i alhemiari - da je u ovim oblastima
znanja sadrano reenje i odgovor na tajnu sve-
kolikog postojanja. Verovao sam da su svi kljuevi
univerzuma skriveni u nekakvoj briljivo uvanoj
formuli, nalik na kombinaciju sefa, nalik na kamen
mudrosti. Posvetiti se reavanju ove tajne izgledalo
mi je kao jedini cilj dostojan ivljenja.
Teko je preneti zanos i uzbuenje deteta koje
uagreno nastoji da raini tajne Pitagorinog trougla,
Keplerovih zakona o kretanju planeta ili Plankove
teorije kvanta. To se uzbuenje u osnovi ne razlikuje
mnogo od uzbuenja nekog istraivaa koji, iako
svestan injenice da njegov cilj lei u jednoj usko
omeenoj i odreenoj oblasti, iz asa u as biva
noen nekom nesvesnom, detinjastom nadom kako
e nabasati na reenje te vrhunaravne tajne.
Fenianske galije plovile su nepoznatim morima u
potrazi za Herkulovim stubovima, a moguno je ak
da je i kapetan Skot putovao linijom nekakve nama
nepoznate nade da na Junom polu zbilja postoji
otvor u kome se, u leitu od leda, obre osovina
Zemlje. Od vavilonskih zvezdoitaa pa sve do
slavnih renesansnih naunika i umetnika, u udnji za
istraivanjem lei jedna od glavnih pokretakih sila
ljudskog delovanja, pa je stoga sasvim razumljivo
to bi jo u Geteovo doba teko bilo zamisliti nekoga
ko bi pomislio da kae kako ga nauka ne zanima ili
da mu je umetnost dosadna. Zahvaljujui sve veoj
koliini injenica i specijalizaciji u istraivanju, ovo i
ovakvo opte interesovanje u najveoj je meri
oslabilo i potpalo pod monopol tehniara i spe-
cijalista. Od sredine XVIII veka naovamo, fizika,
hemija, biologija i astrofizika poinju da blede i da
nestaju kao sastavni element jednog celovitog
obrazovanja. No, u danima pre relativizma, pojedinci
koji nisu usko specijalizovani imali su jo uvek
mogunosti da dre korak sa optim razvojem
nauke. Moje sazrevanje pada pod zavrne godine
ove ere, kada nauka jo nije zadobila do te mere
formalni i apstraktni karakter da je za obinog
oveka postala praktino nedostupna.
Heroji moje mladosti bejahu olieni u Darvinu,
Spenseru, Kepleru, Njutnu, Mahu, Edisonu, Hercu i
Markoniju - tim Bufalo Bilovima to su jezdili du
granica neotkrivenog. Kao svoju Bibliju uzimao sam
Hekelovu knjigu Tajne sveta. U ovoj klasinoj i
popularnoj knjizi, objavljenoj na prelomu dvaju sto-
lea, pominje se nekih sedam "zagonetaka svemira",
od kojih je est navodno ve "definitivno reeno"
(raunajui tu i prirodu materije kao i poreklo
ivota), dok se za sedmu, pitanje slobodne volje,
deklarativno tvrdi kako predstavlja "istu dogmu,
zasnovanu na iluziji i stoga nepostojeu".
Nema nieg utenijeg za jednog etrnaesto-
godinjaka nego saznanje da su sve tajne
univerzuma ve rasvetljene. No ipak, uprkos svemu,
negde u dnu moje svesti tinjala je i dalje sumnja da
u tu listu, zahvaljujui nekakvom previdu, nije bio
uvrten parakos beskonanosti i venosti.
Beskonano i veno - da li u tom grmu lei zec?
Jednog dana u Budimu, za vreme letnjeg raspusta
godine 1919, leao sam nauznak na padini nekog
breuljka zagledan u plavetnilo neba nad sobom.
Ravnomerna, beskrajna, providna, nena i blaga
plavet natapala mi je oi. Pao sam u stanje
mistinog ushienja - jedno od onih stanja spon-
tanog prosvetljenja koja su tako esta u detinjstvu,
no koja sa godinama postaju sve rea i rea. Utom,
na vrhuncu tog prizora neizmerne lepote, kroz glavu
mi silovito sinu sva paradoksalnost injenice da je
prostor beskonaan. Zamislimo strelu, nekakvu
super-strelu, odapetu u svemir super-snagom po-
mou koje e svladati uticaj Zemljine tee, proi
pored Meseca, odoleti privlanim silama Sunca - ali
zatim? Preletee meuzvezdane prostore, proi e
pored nekih drugih sunaca, nekih drugih galaksija i
spiralnih maglina, prevalie Mleni put, Medeni put,
Kiseli put - ali ta dalje? Letee i letee, prestizae
sazveza, nove galaksije i nova sazvea i niega
nee biti da je zaustavi, nikakvog kraja ni granice
kako u prostoru tako ni u vremenu - a to je najgore
od svega, nisam tu nita bio izmislio, radilo se o
nesumnjivoj istini. S kojim pravom nebo sme biti
tako plavo i oaravajue lepo ako u svom osmehu
krije najuzvieniju tajnu, tajnu nad tajnama koju
nije spremno nikad nikom da oda? Takav isti osmeh
to dovodi do besa i oaja moe se videti jedino na
licu odraslih kada su vrsto reeni da uskrate detetu
odgovor na neko pitanje, okrutno i mimo svakog
zakona odriui mu njegovo najsvetije pravo - pravo
da sazna. Pravo na saznanje ne moe se nikome
uskratiti ni porei inae bi ovo ljudsko stvorenje
ovde, sa oima kojima gleda i razumom kojim
prosuuje, bilo lieno svakog smisla.
Sama pomisao kako e beskonanost ostati
nereenom zagonetkom bila mi je nepodnoljiva.
Utoliko pre to bejah ve nauio da se konane
veliine kao to je Zemlja - ili kao to sam ja koji se
o nju naslanjam - saimaju do nule ukoliko se
podele sa beskonanom veliinom. Matematiki,
dakle, ako je svemir beskonaan, Zemlja se svodi na
nita i ja se svodim na nita i svaiji ivot je nita, i
godine i vek su nita. To je bila besmislica, u tom
raunu mora da mi se negde potkrala neka greka,
ali odgovor na ovu zagonetku moe se, zacelo, nai
itanjem novih knjiga o gravitaciji, elektricitetu i
vioj matematici. Nije li Hekel povodom poslednje
zagonetke obeao kako e se do njenog reenja
prodreti u roku od nekoliko godina? Moda sam
upravo ja za to bio izabran? Kako je izgledalo da se
niko drugi ne uzbuuje toliko oko svemira i strele
kao ja, tim pre sam verovao u tu mogunost.
e za apsolutom je stigma kojom su obeleeni
svi oni koji ne mogu nai zadovoljenja u relativnom
svetu sada i ovde. Moja opsesija strelom bila je
poetna faza traganja. Onog asa kad je izgubilo
svaku vrednost, beskonano kao cilj ustupilo je
2
mesto utopiji ove ili one vrste. U pitanju je bilo isto
ono traganje to e me odvesti u Obeanu zemlju
kao i u Komunistiku partiju.
Pred sobom sam imao jasnu predstavu strele koja
se cepa po duini na dva jednaka i simetrina dela.
Obe polovine nastavile su let u razliitim pravcima,
jedna simboliui akciju a druga kontemplaciju.
Seam se dobro kad se strela razdvojila. Dogodilo se
to jednog proletnjeg jutra 1924. godine. Sedeo sam
na klupi u Folksgartenu, bekom parku opevanom
od strane mnogih pesnika, a kraj mene na klupi
leala je hrpa knjiga. Na vrhu gomile nalazio se
pamflet o poslednjim arapskim zloinima u Palestini,
sa uasnim detaljima o deci koja su kao u doba
Iroda bila saseena sabljama, o jevrejskim nase-
ljenicima koje bi pre egzekucije prvo oslepili i
kastrirali, o pasivnom stavu britanske mandatske
vlade koja je Jevrejima uskraivala ak i to da se
naoruaju radi samoodbrane.
itajuci pamflet guio sam se od nemonog
gneva. Kao veina ljudi koje mui hronina
indignacija - dok ostale mui hronina konstipacija -
osetio sam i sam, u nekakvoj vrsti napada, kako
adrenalin poinje da mi struji venama a svaki mii
grevito poigrava od elje za akcijom. U ovakvim
prilikama na raspolaganju nemate veliki izbor mo-
guih reakcija, poeete da drhtite ili ete dobiti
tikove svojstvene kolericima, ili ete sesti i napisati
revolucionami traktat, ili ete prosto-naprosto dobiti
ir. Konano, prekinuvi sa itanjem i povrativi
nekako svoj unutranji mir, utonuo sam, po obiaju,
u sanjarenje kako bi najbolje bilo da svoj ivot
posvetim stvarima progonjenih, kao borac i pisac
knjiga to e probuditi uspavanu savest ove-
anstva.
Jo uvek u zagrljaju tog sna, dohvatio sam
sledeu knjigu sa gomile i otvorio je na ve
oznaenoj stranici. Pogled mi se zaustavio na
Herman Vejlovom uvodu u Ajntajnovu teoriju rela-
tivnosti. Fraza koju sam u taj mah proitao kosnula
me je takvom estinom da mi je njen sadraj ostao
u seanju do dana dananjeg. Opta teorija
relativnosti, kako je tu stajalo, prevodi ljudsku
uobrazilju "preko vrhova gleera koje ni jedno
ljudsko bie dotle nije istrailo". Video sam
Ajntajnovu formulu koja je tako snano potresla
temelje sveta - masa pomnoena sa kvadratom
brzine svetlosti jednaka je energiji - video sam je
slikovito kako lebdi u nekoj vrsti izmaglice povrh
gleera, a ta slika bila je ispunjena nekim
beskrajnim spokojom i tiinom. Patnje ljudi to su
krili pionirske puteve u Svetoj zemlji prestale su da
imaju ikakav znaaj. Sudbina ovih nesrenika
morala bi se posmatrati sa isto onakvim medi-
tativnim, uzvienim i bezlinim pogledom kakvim se
posmatraju zvezde kad prelaze u nove, kakvim se
posmatraju sunane erupcije ili ume kad erodiraju
u movare. Tu promenu perspektive pratila je i
psiholoka promena kod mene. Namesto oseaja
guenja gnevom, obuzeli su me potpuni mir i
svezamirue "okeansko uvstvo".
Moda sve ovo danas deluje pomalo kao isprazna
retorika, utoliko pre to iza svakog razgovora o
sopstvenoj podeljenoj linosti redovno stoji svo-
jevrsna tatina utoliko pre kad je re o pojedincu
iz Srednje Evrope ija je dua ve odmalena
zatrovana onim Geteovim: "Dve due ive, ah, u
mojim grudima". No, da bi se dosledno drali istine,
duan sam da istaknem to prisustvo "dveju dua" u
sebi, ne samo stoga to mi nikad nije polo za
rukom da se reim te podvojenosti, nego i stoga to
e taj unutarnji rascep pratiti ovaj izvetaj kao jedan
od njegovih stalnih lajtmotiva. To se ogleda i u
antitetinom naslovu pojedinih mojih knjiga: Jogi i
komesar, Pomraenje o podne, Beskonanost i
nitavilo, Dolazak i odlazak itd.
Jedne oktobarske noi godine 1925, vratio sam se
kasno kui nakon duge rasprave o slobodnoj volji i
determinizmu koju sam vodio sa izvesnim ruskim
studentom po imenu Orohov. Orohov je bio socijalist
i najverodostojnija inkarnacija nekog junaka Dosto-
jevskog koju sam ikada sreo; izgledao je kao da je
upravo siao sa stranica Zlih duhova: bio je ruan,
strastven, napaen i iskren. Godinu dana kasnije
izvrio je samoubistvo zbog izuzetno siromanih
prilika u kojima je iveo, skoivi jedne noi sa
mosta u zaleeni Dunav.
Tokom diskusije u Orohovljevoj oskudno name-
tenoj sobici on je uporno zastupao deterministiko
stanovie, dok sam ja tvrdio da je oveku, uz
izvesna ogranienja, data sloboda da po svojoj volji
odluuje i da u svojim rukama dri sopstvenu
sudbinu. Iako kod Orohova nije bilo ni kapi alkohola,
jedino neto malo tankog aja, iziao sam sasvim
opijen i kao van sebe. Napolju je pljutala kia,
nisam od kue poneo ni kiobran ni eir, ali mi je
ipak priinjavalo zadovoljstvo to to mi se hladna
kinica sliva iza okovratnika i u tankom mlazu curi
niz kimu. Ulice su bile puste. Stigao sam kui kao u
nekom bunilu, uzeo u ruke ibice i bez urbe spalio
svoju upisnicu... Ovaj dokument, u Austriji poznatiji
kao "indeks", predstavljao je sveti papir svakog
studenta: tu su unoeni poloeni ispiti, teajevi koje
je ovaj pohaao kao i najvaniji detalji u vezi s
njegovim studijama. Spaljivanje mog indeksa do-
slovno je znailo i to da sam spalio sve mostove za
sobom i da je sa mojom karijerom budueg
uspenog graanina i inenjera svreno.
Razlozi koji su me naveli na ovaj naizgled
bezuman gest poivali su u nekom oseanju
iznenadne bliskosti i srodnosti sa samim ludilom.
Diskusija sa Orohovom dovela me je u stanje koje
mogu opisati jedino kao snaan talas "okeanskog
uvstva", a u tom stanju sve vrednosti bejahu se
preokrenule naglavce. Izgledalo mi je sasvim
oigledno da je zdrav razum apsurdan. Jo je Kant
bio dokazao kako razum mora da abdicira pred
problemima od istinske vanosti, kao recimo pred
problemom venosti i beskonanosti. Ajntajn je
zadao coup de grace zdravom razumu. Inflacija sa
svojim cenama od stotinu kruna po vekni hleba
srozala je ekonomske standarde na goli apsurd.
ivot je predstavljao haos, a razumna karijera u
sreditu haosa ludilo.
Danas moda ovo zvui poput neosnovane
intelektualne spekulacije, no onih dana verovao sam
u to bezrezervno - do te mere da sam smatrao da
ljudi koji svoj ivot vode po diktatu zdravog razuma
ne zasluuju nita drugo do prezir i saaljenje.
Nisam imao ba nikakvog plana osim da "vodim
svoj sopstveni ivot". Da bih to i ostvario, morao
sam da "iskoim iz koloseka". Ovaj metaforiki
3
kolosek predstavljao sam samom sebi kao par
beskrajnih, na trulim pragovima uvrenih ina.
Ljudi se raaju samo zato da bi se otisnuli jednim
sigurnim kolosekom, kao vozovi po voznom redu;
onog trenutka kad se naete na inama vaa volja
vie nije slobodna. ivot vam je uslovljen spoljnim
iniocima, kao to je tvrdio Orohov: elinom pru-
gom, stanicama, skretnicama. Ukoliko pristanete na
ove uslove, vonja po inama postaje navika od koje
se nikad vie neete osloboditi. Stvar je u tome da
iskoite iz ina pre nego to se ta navika ustali, pre
nego to postanete zatoenik u klaparajuoj eliji
sopstvenog zatvora.
IVOT U KIBUCU DVADESETIH GODINA
Moji roditelji bili su jevrejskog porekla ali potpuno
otueni od jevrejske religije i tradicije, tako da sam
vaspitan u tada vaeem duhu liberalizma. Uprkos
tome, ve u toku studija pridruujem se borbenoj
cionistickoj organizaciji na univerzitetu i postajem
jedan od osnivaa austrijskog krila "Lige cionistickih
aktivista" abotinskog. Tako sam, moglo bi se rei,
doao do judaizma spolja, pre kao dobrovoljac
negoli kao rtva proganjanja.
Nekoliko meseci po naputanju studija, krenuo
sam za Svetu zemlju sa namerom da se pridruim
jednom od prvih kibuca, Hefcibi (Beit Alfa) - koji se
nalazio na planini Gilboa ne bih li tu zaorao tle
utopije.
Cionski naseljenici polazili su od uverenja da je za
preporod jevrejske nacije nuna izgradnja drutva
kakvo imaju i ostali narodi, dakle drutva sa vrstom
bazom seljaka i manuelnih radnika. Da bi konano
poeli da ive normalnim ivotom, morali su prvo
preokrenuti socijalnu piramidu getoa u ijim su
okvirima vekovima bili osueni na parazitski ivot
zelenaa, trgovaca i preprodavaca. Obeana zemlja
postae zaista njihova samo ukoliko je budu
obraivali sopstvenim rukama. Ili, po reima jevrej-
skog pesnika Bjalika: "Dok ne utroim snagu, neu
ponjeti plod".
Po liniji tog novog shvatanja oblikovao se
karakter i cionistikog pokreta. U pokliu "Obra-
ujmo ponovo zemlju!", nije bio sadran nikakav
romantiarski hir; taj pokli izraavao je istorijsku
nunost.
Jednom kada su tu nunost uvideli, prihvatili su je
slepo, sa onim karakteristinim jevrejskim zanosom
to e vremenom prerasti u neko skoro mistino
oboavanje fizikog rada, "rada koji oplemenjuje".
Kult rada ideoloki je upotpunjen marksistikom
klasnom borbom, tolstojevskom etikom i jevrejskim
mesijanizmom. Ova udnovata meavina nacionalne
renesanse i socijalistike utopije bie sprovedena u
ivot ponajvie zahvaljujui osnivanju malih zajed-
nica ili komuna, to e Izrael obeleiti peatom
jedinstvenog drutvenog eksperimenta.
Dolina Izreel prostire se u irokom luku od
Sredozemlja do Jordana. Kao nekad u biblijska
vremena, to je i danas opet najplodnija ravnica u
Palestini. Godine 1926. bila je to uglavnom pustinja
gde su harali malarija, tifus i pljakake horde
beduina. Po brdima na obodu doline leala su ra-
trkana, blatnjava arapska sela, stapajui se u nekoj
vrsti prirodne mimikrije sa ljubiastom izmaglicom
to lebdi nisko iznad zemlje i stenja. Dolinom su se
pruala prva pionirska naselja Jevreja, bodui svima
oi svojim belim, etvrtastim zgradama. Bio je to
izazov i okolini i stanovnicima koji tu od davnina
ive.
Hefciba je u to vreme zauzimala najistureniji
poloaj prema istoku, to e rei da je bila najdublja
taka u isto arapskoj teritoriji. Kako je leala nekih
tri stotine stopa iznad nivoa mora, u naselju je
vladala izuzetno teka klima. (Dolina Izreel sputa
se na istok sve dok ne dodirne dolinu Jordana, inae
najveu depresiju na zemlji.) Leti su vladale
nesnosne vruine, a da stvari budu gore, duvao je i
hamsin, vreli pustinjski vetar to deluje izuzetno
razdraujue na ljude - drevni turski zakoni uzimali
su kao olakavajuu okolnost ukoliko bi neko ubistvo
bilo poinjeno za vreme hamsina. U izobilju je ovde
bilo komaraca, muica, bubavaba i stenica svake
vrste - jedino izobilje koje je priroda bila kadra da
ponudi u ovim krajevima sa suvim i kamenitim tlom,
gde plug nije zaorao povrinu itav milenijum i do
pre dolaska prvih doseljenika u Hefcebu. Doseljenici
su veinom bili advokati, arhitekti i doktori filozofije
iz Bea i Praga. Niko od njih nije dotle imao iskustva
u zemljoradnji i tekim fizikim poslovima. Naselje
je podignuto u podnoju Gilboa, brda na kome je
Joua porazio Amerite i postavio Sunce na nebo.
U Hefcibu sam stigao jedne aprilske veeri 1926.
godine. Prvi pogled na naselje me je prenerazio. Pre
nekoliko dana iskrcao sam se u Haifi i jo uvek sam
bio pod utiskom veselog orijentalnog arenila
tamonjih luka i arapskih bazara. Sada sam se obreo
u nekakvoj bednoj, oskudnoj oazi u srcu divljine,
sainjenoj od drvenih baraka okruenih nekakvim
krljavim povrtnjacima. Barake nisu bile nimalo nalik
na one brvnare iz pionirskog razdoblja Amerike,
kakve poznajemo sa ilustracija iz novina - pre su
liile na neke dotrajale straare u kojima bi, ako ve
moraju da biraju izmeu njih i rashodovanih
eleznikih vagona, pristali da ive samo beskunici
iz Evrope. Jedine betonske zgrade bile su staja za
stoku i jedna etvrtasta, belo okreena kua gde su
ivela deca iz naselja, odvojeno od svojih roditelja.
Ne znam ni sam kako sam zamiljao da e naselje
izgledati, ali jedno je izvesno - ovome se nisam
nadao.
Bilo je vreme za veeru kad sam stigao; mukarci
i ene okupljali su se u jednoj drvenoj baraci koja
im je oito sluzila kao zajednika trpezarija. Posedali
su na klupe, za stolove sklepane od grubo tesanih
borovih dasaka, poloenih preko drvenih nogara.
Veina prisutnih imala je izmeu dvadeset i trideset
godina, ali su zbog iznurenosti i fizike iscrpljenosti
delovali mnogo starije. Sedeli su, nalakeni o sto, i
oborenih glava nad tanjirima, jeli supu u potpunoj
tiini, isuvie umorni za bilo kakav razgovor. Iako su
im lica bila opaljena suncem, niko od njih nije
izgledao dobrog zdravlja. Veina bejae posuta
bledim malarinim mrljama; na ogrubelom tenu
ena bio je vidan uinak napornog rada i ovdanjeg
tekog podneblja. Niko na mene nije obratio panju
niti me je ko ta pitao kad sam se pojavio.
"Konano", pomislio sam; tek kasnije postau
svestan neme, neprekidne panje s kojom cela
zajednica nadzire svaki, pa i najmanji korak
pridolice.
4
 Upitao sam za Getiga, jednog od voa komune (i
mog starog poznanika iz studentskog drutva), koji
je ve bio upoznat sa tim da treba da doem. Rekli
su mi da lei bolestan od malarije. Bez daljih
komentara, moj sabesednik se primae blie svom
susedu na klupi da bi mi napravio mesta. Sedoh
dakle na ponueno mesto, sa vrha stola ve je
poela da krui zdela sa supom i vekna hleba, od
ruke do ruke, a niko od mojih suseda nije se jo
raspitivao ni ko sam ni ta elim. Jedno od kljunih
pravila palestinskih komuna, danas kao i u ono
vreme, glasi da se svakom putniku-namerniku hrana
i postelja prue bez ikakve nadoknade i bez suvinih
pitanja.
Veera se sastojala od kozjeg sira, hleba, orbe
od crnog luka i maslina. Podnevni obrok idueg dana
bio je isti: za doruak smo imali aj, salatu od luka i
svee povre. Meso smo dobijali jednom nedeljno,
na abat.
Sluajno sam stupio u razgovor sa susedom na
mojoj desnoj strani. Bio je to crn i ispijen ovek, sa
naoarima debelih stakala na duboko izbrazdanom
licu koje je odavalo unutarnju snagu, inteligenciju i
blagost. Njegovo ime bilo je Lebl - tanije, dr Lebl.
Objasnio sam Leblu kako sam doao sa namerom
da se pridruim njihovoj komuni. "A zato?", upitao
me je ne diui pogled s tanjira. Rekoh da ne znam,
ali da sam spreman da radim kod njih godinu-dve, a
posle toga bih moda potraio posao u Tel Avivu ili
okuao sreu u politici. Lebl nije progovarao ni rei.
Srkao je supu i vakao hleb, usredsreen na ritual
uzimanja hrane, kao neko ko je obuzet stalnom
borbom da sauva golu fiziku snagu. Tako jedu
samo najtei bolesnici i zatvorenici u konc-logorima
koji dobro znaju da je svaka izgubljena kalorija,
istovremeno, i ansa manje da se preivi. Malo
zatim objasnio mi je da zbog ekonomske krize ima
previe onih koji bi hteli da ive u kolektivnim
naseljima, toliko da ih je jednostavno nemogue sve
primiti. Opazivi izraz poraenosti na mom licu,
dodade da e ipak porazgovarati sa sekretarom -
sekretar je bio voa i upravnik komune - i da e
pogledati ta se moe uiniti da ostanem nekoliko
nedelja na probnom radu.
Da bi neko bio prihvaen kao punopravni lan
komune, morao je prvo da proe kroz inicijalni
period - neka vrsta kaluerskog novicijata - gde su
njegovi fiziki kvaliteti i socijalna prilagodljivost bili
odmeravani i procenjivani od strane cele zajednice.
Meutim, kako u kasnije saznati, ve prilikom mog
prvog razgovora sa Leblom ostali su me kriom bili
podvrgli ispitivanju i jo tada doneli o meni povoljan
sud. Isto kao i u manastir ili u samostan, u komunu
se nije moglo ui na godinu-dve. Tek u poslednje
vreme postalo je uobiajeno da mladi ljudi dodju u
komunu i tu provedu od est meseci do godinu
dana, da bi kasnije preli u grad i tamo nastavili
karijeru. No u prvim danima Hefcebe, ulazak u
komunu znaio je i odluku za ceo zivot.
Dobio sam krevet u zaguljivoj i oskudno
nametenoj sobici koju sam delio sa jo dvojicom.
Soba je zauzimala jednu polovinu barake, a u
drugom delu je iveo jedan brani par. Kroz tanku
drvenu pregradu mogli smo da ujemo svaku njiho-
vu re i svaki zvuk, kao da ive u istoj prostoriji s
nama. Ovaj nedostatak privatnosti, koji se protezao
5
na kupaonicu i zajedniki nunik, iziskivao je od
naseljenika moda ak i vee napore od same borbe
protiv raznoraznih bolesti i fizike iscrpljenosti.
Glavni princip svake komune glasio je da na prvo
mesto dolazi briga o deci i ivotinjama, a tek potom
i briga o odraslima. Stoga bi u svakom naselju prvo
bila ozidana betonska staja, a tek zatim i zajednika
kua za decu; u meuvremenu, ljudi i ene iz
naselja i dalje bi iveli pod atorima ili u kolibama,
katkad ak i godinama. Tu silom nametnutu
tegobnost diktiralo je, s jedne strane, siromatvo, a
s druge njihova kolektivistika ideologija. Naseljenici
su komunu smatrali nekom vrstom mistike
zajednice gde ljudi dele ne samo linu svojinu nego i
misli, oseanja i najintimnije aspekte ivota sa
jedinim izuzetkom seksualnog ivota. Na promis-
kuitetne sklonosti gledalo se kao na simptom
individualne slabosti i socijalne neprilagoenosti.
Ponekad su se, naravno, deavali konflikti i tragedije
meu polovima, ali samo u izuzetnim sluajevima -
jer, kao to se moe pretpostaviti, seksualna glad je
umnogome bila oslabljena usled stalne premorenosti
i neke neutralne familijarnosti to je vladala u
komuni. Time se, pored ostalog, moze objasniti i
pojava onog neobinog fenomena da se izmeu
mukaraca i ena u okviru iste zajednice redovno
razvijala incestna barijera - usled ega se javljala
tenja ka egzogamiji, to jest brakovi su se najee
sklapali sa osobom iz neke druge komune.
Prvog jutra po dolasku dobio sam zaduenje da
radim na strmom obronku jednog breuljka, gde je
trebalo raskriti zemljite za budue povrtnjake.
Pred nama je, obeleen drvenim koiima, leao
komad neplodnog i dotle neobraivanog zemljita
to kao da se sastojalo od samog stenja. Kamenje
smo morali prvo da skupljamo na gomilu, a zatim
odnosimo u koarama od pletenog prua. Kada smo
uklonili najvee kamenje, nastali krug raienog
tla trebalo je prekopati motikama. Ve nakon sat ili
dva ovakvog rada ruke su mi bile pune uljeva, u
glavi, povezanoj vlanom maramicom, poinjalo je
da mi se vrti, dok u telu nije bilo kocice koja me
nije bolela. Lebl, sada u svojstvu nadzornika nae
grupe to je radila na krenju zemljita, posmatrao
me je krajikom oka i u vie navrata predloio da
stanem i predahnem; tek krajem prve nedelje poeo
sam da se navikavam na ritam takvog rada i da
stiem vetinu kako da uloim najmanji napor pri
svakom pokretu.
Probni period je u mom sluaju potrajao nekih
etiri-pet nedelja. Nastojao sam svim silama da
sakrijem svoju odvratnost prema aovu - tom
zaralom i blatnjavom aovu to se tako razlikovao
od svetlog simbola mojih snova o slobodi. U maloj
zajednici, gde svako svakog budno nadzire, nemo-
guno je sakriti i najmanju crtu karaktera; ak su i
neko prolazno oseanje, trenutna senka neza-
dovoljstva ili prvi nagovetaj prijateljstva i mrnje
bili odmah svima znani. To nije posledica
meusobnog ogovaranja ili uhoenja, ve pre neka
vrsta estog ula to se razvija u kompaktnoj masi
zajednice, registrujui unutranje potrese u poje-
dincu sa preciznou seizmografa. lanovi komune
usled toga ive sa stalnim oseanjem sopstvene
transparentnosti - kao da ih prati neka nevidljiva
rendgenska kamera od koje se niko nigde ne moze
sakriti. U najveem broju sluajeva to pre ili kasnije
nuno dovodi do psiholoke krize. Od dve osoba
jedna nije u stanju da izdri taj napor i posle dve ili
tri godine obino zauvek naputa komunu. Oni koji
ostanu, pak, vremenom se toliko uspeno prilagode
da u roku od nekoliko godina nisu vie sposobni ni
za kakav drugi oblik ivljenja.
Po isteku predvienog probnog perioda Lebl mi je
najutivije saoptio da je savet komune, uzevi u
obzir injenicu da nisam pokazao dovoljnu psiho-
loku i fiziku zrelost za ivot u zajednici, doneo
odluku da prednost ukae drugoj dvojici kandidata.
Tu vest sam primio sa pomeanim oseanjem razo-
aranja i polusvesnog olakanja. Tekoe koje sam
naveo bile su stvarne, ali da sam u sebi nosio
istinski poziv, zacelo bih uspeo da ih prevladam. U
isto vreme, nije ba lako pomiriti se sa injenicom
da nisam uspeo u svojim planovima i, mada je
sasvim jasno da nisam bio dorastao takvom ivotu,
neugodna mi je i dan-danas pomisao na pretrpljeni
neuspeh.
Moj je oseaj poraenosti, bez sumnje, bio
uslovljen povreenim ponosom, no isto tako i
injenicom da sam sa Leblom, Getigom i ostalima za
ovih nekoliko nedelja postao vrlo blizak - a i sam
ivot u Hefcibi, uz to, delovao je opinjavajue.
Prirodu te privlanosti teko je objasniti. Hefceba u
ranim danima nije predstavljala samo socijalni
samostan nego, istovremeno, i jednu plaho roman-
tinu, pionirsku avanturu. Straariti na meseini u
podnoju Gilboa, sa nekom starom pukom u ruci,
doivljaj je koji se nikad ne zaboravlja. Ne zabo-
ravlja se ni ono blaenstvo abatnih jutara kada su
fiziki odmor, ista koulja iz komunalne perionice i
meso za veeru donosili sobom ukus najreeg
luksuza. Ostaje u seanju zauvek i ono neizrecivo
oseanje da ovek poinje da puta svoje korenje u
jo neukroenoj zemlji, da se izmeu njega i ostalih
ljudi poinju da obrazuju jedinstvene veze -
organske veze vrste kao veze izmeu biljaka puza-
vica i praumskog drvea. Verujem da od ranih
hrianskih zajednica nije bilo udnijeg bratstva od
tih prvih komuna u Palestini.
ivot u Hefcibi je znaio (i jo znai u nekim
delovima zemlje, npr. u pustinji Negev) herojski
ivot u nematini i otru, tegobnu borbu na samoj
granici ljudske izdrljivosti. Ovde nije bilo institucija
ni pogodnosti kakve prua neka normalna drutvena
zajednica. U divljoj zemlji nije bilo uvara reda,
uniformisanih policajaca koji bi titili naseljenike.
Ljudi su stoga iveli sa jednom rukom na plugu a s
drugom na oruju, kao u doba povratka iz vavi-
lonskog izgnanstva. Svi oblici najamnog rada bili su
zabranjeni. Isto tako i privatno vlasnitvo, kao i
upotreba novca. lanovi komune radili su do krajnjih
granica svoje izdrljivosti da bi, zauzvrat, dobili
samo najnunije za ivot: sobu i krevet, redovno
sledovanje sapuna, etkicu za zube, radno odelo,
tampani materijal i markice za pismo - a pomenuti
artikli poticali su iz komunalne radnje osloboene
takse. Deca su podizana pod nadzorom uiteljica i
paziteljica u jednoj zajednickoj zgradi, napravljenoj
za svu decu. Novac iz cele komune uvao se kod
jednog blagajnika i sluio je za trgovinu sa spoljnim
svetom, no i to uglavnom samo na papiru. Komuna
je, naime, svu neophodnu robu kupovala na kredit u
kooperativnim radnjama Jevrejskog sindikata, a
svoje proizvode ustupala je drugim podrunicama
pomenute organizacije. Deca koja su roena i
odrasla u komuni nikad nisu imala prilike da vide
novanicu ili kovani novac; ona bukvalno nisu
poznavala vrednost novca niti su znala emu slui.
Kao rezultat svega toga dolo je do nekog
udnovatog otuenja od stvarnosti. ivot u Hefcibi
je bio teak, ali u isto vreme ljudi su bili poteeni
svake brige o novcu, poteeni uobiajenih pro-
blema normalne drutvene egzistencije. Komuna se
starala o svim potrebama oveka, od roenja pa do
smrti.
U vreme kada sam po prvi put posetio Hefcibu
postojalo je izmeu dvadeset i trideset kolektivnih
naselja u Palestini. Kada je proglaena nezavisnost
Izraela, njihov je broj narastao na stotinu i
dvadeset; u vreme kada piem ove redove (1951)
one se broje ve na preko dve stotine. Za razliku od
ostalih utopijskih eksperimenata, Spartakovog
"Grada Sunca" ili "Nove harmonije" Ovenovih sled-
benika, eksperimenata to su ve unapred bili
osueni na neuspeh, palestinske komune uspele su
da se odre kao neka vrsta stabilne ruralne zajed-
nice; u nekim od najstarijih naselja deca koja su tu
roena pripadaju ve treoj generaciji. Stvar koja
zasluuje najvie divljenja kada je re o Hefcebi, bez
sumnje, jeste injenica da je opstala.
Bilo bi, s druge strane, pogreno preuveliavati
socijalni znaaj ovih jedinstvenih zajednica ili ih hteti
upotrebiti kao model za neki iri oblik drutvenog
eksperimenta veih razmera. itelji ovih naseobina
predstavljaju elitu dobrovoljaca; rigoroznost sop-
stvenog ivljenja sami sebi su nametnuli. Bilo bi
nemogue silom zasnovati neku slinu zajednicu,
isto kao to bi bilo nemogue silom naterati neki iri
sloj stanovnitva da se zamonai. ak su i prvi
doseljenici morali da pristanu na izvesne ustupke
kako bi ublaili krutost izvorne kolektivistike ideo-
logije. Za proteklih etrdeset godina otkako su prva
naselja osnovana u Deganiji, struktura Hefcibe se u
velikoj meri izmenila. Doseljenicima je danas
dozvoljeno da raspolau izvesnom svojinom, od
odee i radija do nekih sitnica. U veini naselja
maloj deci je doputeno da ive zajedno sa svojim
roditeljima. Neka naselja koja su ranije bila
iskljuivo poljoprivredna sada poinju da se
industrijalizuju i da otvaraju sopstvene radionice.
Druga svojim lanovima stavljaju na raspolaganje
manje sume novca, kojim svako moe slobodno
raspolagati. Na svakom koraku poinju da niu
meovite farme na pola puta izmeu kolektivnog i
kooperativnog naina obraivanja zemlje. No ova
organska evolucija niukoliko ne umanjuje znaaj i
veliinu podviga negdanjih pionira, njihov moralni
podstrek za izraelsku naciju to se tek raala.
OTROV SVETOSTI
Da se i dalje drimo hronoloke niti: nakon to su
se izjalovile moje nade da u biti primljen u kibuc
Hefcibu, za mene otpoinje period od punih godinu
dana i vie tokom kojeg sam bio vie gladan nego
sit, usled ega u biti prinuen da se prihvatim
doslovno svakog posla. Bio sam zaposlen kao crta
kod nekog arapskog arhitekte u Haifi; izdavao
reklamni prostor u nekom hebrejskom nedeljniku;
6
prodavao limunadu na arapskom bazaru, kratko
vreme radio kao geodetski pomonik u Tel Avivu i u
nekoj putnikoj agenciji. No tokom celog tog perioda
pisao sam politike lanke i putopise i, pun nade,
slao ih na adresu raznoraznih evropskih novinskih
kua. Poneto od toga bilo je i objavljeno, to je u
meni samo uvrstilo onu davnanju ambiciju da
postanem pisac ili novinar.
Prava prilika mi se ukazala tek onda kada je
mesto dopisnika za Srednji istok u razgranatom
lancu Ultajnovih novina iznenada ostalo
upranjeno. Osoba koja je radila na tom za mene
toliko eljenom mestu, Volfgang fon Tajsl, bio je moj
prijatelj; dobivi neko drugo nametenje, on je i dao
predlog da ga ja zamenim. Na moje veliko izne-
naenje, bio sam primljen - u poetku privremeno, a
zatim kao akreditovani dopisnik sa punim ovla-
enjem, sa odlinom platom i sopstvenom kan-
celarijom.
Preao sam na novo mesto 1927, nepune dve
godine nakon onog nonog razgovora sa Orohovom i
simbolinog spaljivanja mostova za sobom.
Moja puteestvija obuhvatala su Palestinu, Egipat,
Transjordan (dananji Jordan), Irak, Siriju i Liban.
Pisao sam u proseku nekih tri lanka nedeljno za
raznorazne novine i magazine koje su drali
Ultajnovi. Jedan deo tih tekstova bio je posveen
politikim temama, dok su se drugi bavili svime i
svaim, od igle do lokomotive: o jevrejskim pozo-
ritima, o bejrutskim bordelima, vizantijskim moza-
icima i beduinskim obiajima, o kraljici od Sabe i
eksploataciji potae u Mrtvom moru... Jedna od
idilinih strana arapskih zemalja u to vreme bila je
to to ste, ukoliko ste kojim sluajem novinar iz
Evrope, za svaku informaciju mogli direktno da se
obratite dotinom kralju, emiru ili pai na vlasti, pri
emu biste neretko bili zadrani i na ruku. Tako
sam sa svojih dvadeset i etiri godine ve bio u
prilici da se pohvalim - to i jesam linim
poznanstvom sa irakim kraljem Fejzalom, trans-
jordanskim emirom Abdulom, egipatskim potpred-
sednikom Hahas-paom, predsednikom Libijske
republike itd.
No iz mog vie nego preobimnog knjievnog rada
iz tog perioda danas jedva da mogu da izdvojim ita
vredno seanja. Retki su pisci kojima ne pada teko
podseanje na sopstvene mladalake dane. ak mi
je i E. M. Forster jednom napisao kako nije u stanju
da se svojih prvih radova spomene drugaije do "sa
srdbom i stidom".
Oduvek sam se pitao kako je mogue da u jednoj
maloj zemlji poput Palestine budu izraeni takvi
kontrasti kao kod njena dva najvea grada:
suprotnost izmeu uzviene melanholije Jerusalima i
vulgarnog preobilja Tel Aviva. Jerusalim sa svojim
svetim mestima, manastirima, samostanima i uni-
verzitetima predstavljao je duhovni centar gde je
ivelo izmeano hriansko, jevrejsko i muslimansko
stanovnitvo. U Tel Avivu su iveli iskljuivo Jevreji
bio je to prvi jevrejski grad podignut nakon
Titovog ruenja svetog hrama. Tu je drevni san
konano bio pretoen u stvarnost; poput svih snova,
bio je i sam razuen, iracionalan, sa izraenom
tendencijom da povremeno pree u nonu moru.
Pokuao sam da prenesem atmosferu ta dva rivalska
grada u Kradljivcima u noi:
"Svaki put kada bi Jozef doao u Tel Aviv, naao
bi se razapet izmeu oseanja neke ganutosti i
nelagodnosti. Ganutosti zbog injenice da je ovo prvi
i jedini isto jevrejski grad na svetu, kao i zbog
neobuzdane vitalnosti njegovih stanovnika. Nela-
godnosti zbog uasnog haosa koji je tu vladao. To je
bio uurbani, pomamno zahuktali grad koji bi za
rupicu od kaputa uhvatio svakog ko bi u njega
zaao, da bi ga zatim bacao tamo-amo i nosio sa
sobom poput nekog vrtloga, a onda, nakon nekoliko
dana, ostavio potpuno oamuenog i izlomljenog,
tako da ovek naposletku vie nije znao da li da se
smeje ili plae, da li da mrzi ili voli taj grad.
Avantura je zapoela poetkom stolea, kada je
desetak domaih jevrejskih porodica iz arapske
Haife odluilo da sami, udruenim snagama, izgrade
svoj gradi. Ostavili su za sobom arapsku luku sa
brojnim lavirintima bazara, egzotinim mirisima i
bodeima to znaju da blesnu iz potaje, i na u-
kastom pesku mediteranskih duna zapoeli da grade
svoj grad iz snova: verne kopije getoa iz Varave,
Krakova i Loa. Glavna ulica dobila je ime po dr
Herclu i du nje se uzdizao red neobino runih kua
to su podseale na zgrade kakvog sirotita ili na
policijske kasarne. Bilo je tu i dosta ubogih radnjica
gde se prodavala limunada, dugmad i papirne trake
za muve.
U ranim devetnaestim i dvadesetim godinama, u
vreme najveeg zamaha cionistike kolonizacije,
grad je naglo poeo da se iri du obale. Rastao je u
uurbanim skokovima, sa svakim novim talasom
doseljenika sve vie i vie - neka vrsta kopnene
plime sainjene od asfalta i betona to nadire
ubrzano peanim dunama. Niko tu nije imao
vremena ni volje za planiranjem; grad je rastao
grozniavo i anarhistiki; Proleno brdo (to u pre-
vodu s hebrejskog znai Tel Aviv) pretvorio se u
lavirint od gipsa to je, nakon prvih kia, izgledao
kao da je posut boginjama.
Samom ivotu u Tel Avivu, meutim, tokom tih
prvih dana poseban peat davali su ne vlasnici
sagraenih kua nego radnici koji su ih gradili. Prvi
hebrejski grad bio je preplavljen mladim graditeljima
oba pola, uglavnom od esnaest do dvadeset
godina. Ulice su bile njihove; kaki koulje, ortsevi i
naoari za sunce sretali su se svuda, pa i one
kravate zvane "haringa", no one ve ree. U podne,
kad bi hladni povetarac s mora doneo spas od
bletave beline dana, etkali bi se, ruku pod ruku,
vrelim asfaltom nedovrenih bulevara to su se
iznenadno zavravali dunama. Nou, zapalili bi vatre
i plesali horru na plai; najmanje jednom nedeljno
izvukli bi dostojanstvenog gradonaelnika Dizengofa
ili prvog rabina Herca iz kreveta i naterali ih da
igraju zajedno s njima pokraj morske obale. Bili su
vredni, sentimentalni i veseli. Nosio ih je onaj visoki
talas entuzijazma sa ijeg grebena kao da nikad nisu
silazili.
Bio je to grad to se pojavio na svetlosti dana
poput duha iz bezdana dvehiljadugodinje istorije
Jevreja. Bio je to grad iji stanovnici kao da ni sami
nisu mogli da poveruju u njegovo postojanje, dok su
sa divljenjem i potovanjem posmatrali kako pred
njihovim oima raste i iri se. Jednog dana grado-
naelnik Dizengof hitnuo je u more kamen, sim-
bolino oznaivi poetak gradnje budue luke.
7
Talasi se jo nisu ni sklopili nad tim simbolinim
kamenom, a gradonaelnik se ve okrenuo i sveano
obratio prisutnima: "Graani, jo uvek se seam
dana kad Tel Aviv nije imao luku..."
Kako je, meutim, moj posao zahtevao da ivim u
Jerusalimu, to nisam mogao da izbegnem periodine
napade depresije kojima su, kako izgleda, stanovnici
tog grada bili posebno skloni - nazvao sam to
"jerusalimskom tugom".
Jerusalimska tuga je lokalna bolest, poput bag-
dadsklh ireva, zahvaljujui u prvom redu meanom
uticaju tragine lepote i neljudske atmosfere tog
grada. Re je o uzvienoj, oajnikoj lepoti nekog
planinskog, zidinama opasanog utvrenja u pustinji.
Gnevno Jehovino lice zamiljeno se nadnosi nad
vrelim stenjem to je videlo vie svetih ubistava,
silovanja i pljaki nego ijedno drugo mesto na
zemlji. Njegovi stanovnici zatrovani su otrovom
svetosti. Kod Josifa Flavija, gradskog svetenika koji
je i sam patio od jerusalimske tuge, susreemo i
ovaj udan izraz: "Jedinstvo boanskog i smrtnog
besramno je". Gradsko stanovnitvo je veoma
aroliko; no svaki deo te populacije kao da je za
sebe podjednako besraman. Moda su u toj
besramnosti najdalje otili pripadnici svetenikog
reda, muslimanskog, hricanskog ili jevrejskog
svejedno. Muslimanski svetenici su u moje vreme
dvaput godinje pozivali na sveto krvoprolie. Neki
mirni arapski kuevlasnik na ramazan, petkom
ujutro, zbijao bi sa ukuanima ale na raun stanara
Jevrejina, otiao u damiju, sasluao imama, otrao
nazad kui i zaklao stanara, enu i decu kuhinjskim
noem. Grko, rimokatoliko, sirijsko, koptsko,
jermensko i ostalo hriansko svetenstvo bilo je
posvaano na krv i no oko pitanja kao to su:
"imaju li Grci prava da postave lestve na pod
jermenske crkve radi icenja gornjeg svoda crkve
iznad bazilike, gde je prikazano Hristovo roenje" ili
"treba li Grci da dre zavesu zategnutu ili da je
puste da slobodno pada do nokta br. 2, u podnoju
stuba koji lei jugoistono od leve strane stepenica
to vode do jaslica (oba primera su verodostojna, a
mogu ih dopuniti i sledeim propisom koje glasi:
"Rimokatolici valja da puste zavesu da se prirodno
sputa niz stub, ostavljajui razmak od esnaest
santimetara izmeu njega i one crte do koje to ine
grki pravoslavci).
Jevrejski svetenici sporili su se sa muslimanskim
oko trase puta kojim se ide do Zida plaa, a izmeu
sebe o pravilnom prinoenju ritualne rtve; takoe,
bodrili su svoje ortodoksne uenike da uvaju
svetost abatnjeg praznika time to e prebijati
bezbonike to pue na ulici, ili tako to e se bacati
ciglama na motoriste.
Politika atmosfera nije bila nita manje zatro-
vana. Huseinijev klan ubijao je pripadnike Naa-
abijevog klana; u doba pobune, zajednikim sna-
gama ubijali su Jevreje; jevrejske partije mrzele su
se meusobno, mrzele su Britance i Arape, upravo
tim i takvim redom; britanski sahibi, koje su ovde
zvali havadjas, ponaali su se upravo kao britanski
sahibi.
U celom Jerusalimu ovek nije mogao nai
nijedan kafe, nijedan noni klub, u samom gradu
nije bilo nikakve koktel-zabave ni nonog ivota
uopte. Ljudi su se drali iskljuivo sebe, svoje
crkve, klana ili partije. To je bio jedan surovi,
farisejski grad pun mrnje, nepoverenja i lanih
relikvija. iveo sam u ulici Proroka br. 29, pet
minuta hoda do Via Doloroze i jo pet do Omerove
damije, gde se za iling mogao videti otisak stopala
arhanela Gavrila u kamenu. Nikad dotle nisam
iveo u veoj blizini sa boanskim i nikad nisam
oseao veu udaljenost od onoga to je to imalo da
predstavlja. itava bezbonika istorija grada, od
Davida do Iroda, od Pilata do krstaa, od Tita do
Gleba svedoila je o destruktivnoj snazi vere, to je
za posledicu imalo i ono ve pomenuto skaredno
jedinstvo smrtnog i boanskog. Upravo u svesti o
tom porazu, iji tragovi su ostali sauvani u napetoj
tiini pustinje, u presuenim izvorima i besplodnoj
zemlji krije se i glavni uzrok jerusalimske tuge.
Tugovanje na stranu, ivot u Palestini mi je
postajao sve dosadniji. Cionizam je 1929. godine
stajao ve uveliko na mrtvoj taki. Broj doseljenika
sveo se na aicu. Nacizam, koji je tek trebalo da
preraste u poplavu, tada je jo uvek ekao na as u
kojem e biti odnjihan na krilu budunosti.
Otiao sam za Palestinu kao mladi pun
entuzijazma, voen nekim romantinim porivom.
Umesto utopije, zatekao sam stvarnost krajnje
sloenu to je na mene delovala istovremeno nekom
privlanom i odbojnom snagom, ali je vremenom ta
snaga odbojnosti u meni sasvim prevladala, i to iz
jednog sasvim prostog razloga. Taj razlog krio se u
hebrejskom jeziku. Bio je to okamenjeni jezik kojim
su Jevreji prestali da se slue jo davno pre
hriankog doba - u Hristovo vreme govorilo se
aramejskim - a sada su hteli ponovno da ga oive
svojevrsnim tour de force. Prihvatanjem hebrejskog
za zvanini jezik, mala jevrejska zajednica kao da je
htela namerno da okrene lea zapadnoj civilizaciji.
Oseao sam da bi neki slian proces u mom
sluaju bio ravan duhovnom samoubistvu. Bio sam
neka vrsta romantine lude, zaljubljene u nera-
zumno; meutim, znao sam da bih u hebrejskom
govornom okruenju zauvek ostao stranac i da bih,
istovremeno, izgubio dodir sa evropskom kulturom.
Otiao sam iz Evrope sa nepunih dvadeset godina.
Sada sam napunio dvadeset i tri i bio sam ve do
gue sit arapske romantike i jevrejske mistike.
udeo sam za Evropom, sanjao o Evropi, ginuo za
Evropom.
Zatraio sam od Ultajnovih premetenje na neko
drugo mesto, i imao toliko sree da su mi dodelili
Pariz. Tokom sledeih godina moje interesovanje za
cionizam sve e vie slabiti; ponovo e se probuditi,
sa strahovitim arom, trinaest godina kasnije, kada
budu stavljene u pogon gasne komore
Odlomak iz knjige Arthura Koestlera: Arrow In
Blue, Autobiografija 1905-31, Collins/Hamish
Hamilton (1952).
Preveo Zoran Jani}
Ne zaboravite da otvorite
www.makabijada.com
8

O HARMSU I DRUGIMA
Razgovor vodio Zorislav Paunkovi
Vladimir Glocer (1931) jedan je od prvih pro-
uavalaca stvaralatva Danila Harmsa, kojim je poeo
da se bavi jo pedesetih godina prolog stolea, ali i
drugim svojevremeno nepoznatim i nepriznatim ruskim
piscima (pesnik Georgij Oboldujev, na primer), iji je
znaaj u savremenoj knjievnosti i istoriji knjievnosti
sve vei. Na poetku svog knjievnog delovanja bavio se
dejom knjievnou i radio kao knjievni sekretar
Samuila Maraka (1956-1959; 1960-1964) i Korneja
ukovskog. Glocer je uesnik i dragocen svedok mnogih
vanih deavanja u ruskoj knjievnoj istoriji druge
polovine XX veka. S Vladimirom Glocerom razgovaramo
o njegovom prouavanju dela Danila Harmsa i drugih
lanova grupe OBERIU, njegovim interesovanjima i
razliitim dogaajima u njegovom ivotu.
Kako je poelo Vae zanimanje za Harmsa? Kada
ste se i na koji nain upoznali s njegovim delima?
VLADIMIR GLOCER: O Harmsu mi je priao
Marak, koji ga je svojevremeno, 1927. godine, uveo u
deju knjievnost.
Marak je govorio o njemu s ljubavlju, rekao bih ak
sa oduevljenjem. Poznate su njegove izjave o Harmsu, a
ja bih naveo njegove rei iz pisma istoriaru knjievnosti
Adrianu Makedonovu, koje je izdiktirao meni: da je to
bio pesnik sa apsolutnim sluhom i nekakvom, moda
podsvesnom, klasinom osnovom.
Posle Harmsove smrti njegova ena Marina Mali
(kasnije Durnovo) je u pismu Maraku, iako nije bila
sigurna da e pismo dobiti, saoptila da je Danja umro u
zatvorskoj bolnici 2. februara 1942. godine. Iz tog pisma
smo mi znali od sredine sedamdesetih godina datum
njegove smrti.
Ali moje upoznavanje s Harmsom nije se desilo 1956.
godine kada sam doao da radim kod Maraka kao
knjievni sekretar, ve gotovo dve decenije ranije, u
mom detinjstvu. Mama mi je sauvala neke deje
knjiice i asopise koje sam itao kada sam bio mali, i
ve u zrelom dobu meu njima sam otkrio asopis
Cvrak koji je ureivao jedan od Harmsovih prijatelja,
pesnik i deji pisac Nikolaj Olejnikov, koji je uhapen i
streljan 1937. godine. I na tim stranicama Cvrka, koje
je potedelo vreme, nalazila se deja Harmsova pesma
Make: Jednom kada sam iao kui stazom, gledam i
vidim make sede okrenute leima... Zbog toga mi se
kasnije, kada sam itao tu pesmu, uinila poznatom.
Deje pamenje je vrsto!
Marak je cenio Harmsa samo kao pisca za decu.
Smatrao je da su Harmsove pesme iz sredine dvadesetih
godina neka vrsta knjievnog tosa.
I ja sam isprva poznavao Harmsa samo kao dejeg
pisca. Ono to je objavio u lenjingradskim dejim aso-
pisima Je i iak, i u dejim knjigama koje su
izale za njegovog ivota. Drugi legalni izvori, odakle
bih mogao da upoznam Harmsa u to vreme (kraj 50-tih
godina), nisu postojali.
Ali od sredine 60-tih u tampu su poela da se
probijaju Harmsova dela za odrasle, a u samizdatu da
cirkuliu njegove neobjavljene prie, dramske scene i
pesme.
Oigledan izvor svih tih, uglavnom jo nezvaninih
publikacija, bio je Harmsov prijatelj, koji je uvao
njegove rukopise, Jakov Semjonovi Druskin.
Druskina sam upoznao mnogo kasnije, i od njega sam
poeo da dobijam Harmsova dela za odrasle otkucana na
pisaoj maini. Kako sam upoznavao stvaralatvo
Harmsa za odrasle sve vie sam se uveravao koliko je za
njega samog bilo vano ono to je pisao za odrasle, a to
nije mogao da objavljuje. A poto sam bio navikao da
prouavam pisca u celosti, poeo sam da istraujem i
piem ne samo o Harmsu, dejem pesniku, ve da
objavljujem Harmsove prie, pesme, dramske scene,
zapise iz dnevnika, jer nije bilo mogue da se govori o
piscu ija dela nisu poznata u njegovoj domovini. Postao
sam posmrtni publikator Danila Harmsa.
Da li se Va odnos prema Harmsu menjao? Kako
danas vidite Harmsa i njegovo mesto u knjievnosti?
GLOCER: Naravno, menjao se. Ali kako? to sam ga
vie upoznavao, sve sam ga vie voleo. ta sam znao o
njemu na poetku, pre rada kod Maraka? Poznavao sam
njegove pesme i prie za decu objavljene u dejim
asopisima Je i iak ili u posebnim knjiicama za
njegovog ivota. Znao sam da je umro u zatvoru. I to je
bilo sve. Trebalo je da otkrijem prvo za sebe samog
Harmsa pesnika, prozaistu i dramaturga, Harmsa oveka,
Harmsovu linost. Da uem u njegov svet. U svet
njegovog okruenja, u svet vanih okolnosti njegovog
ivota. Nisam nameravao da samo pominjem njegovo
ime u svojim lancima za to, verovatno, nije bilo
potrebno posebno ulaenje u ivot i delo pesnika.
Nameravao sam da ga prouavam kako bih zatim
otkrivao njegov svet sve veem broju italaca. To je
drugaiji cilj nego to je upoznavanje pesnika zbog sebe
samog.
Dakle, u skladu s tim kako sam ga upoznavao, on mi
se dopadao, privlaio me je sve vie. Sada mi se ini da
znam o njegovom ivotu vie nego o vlastitom. I on je,
zamislite, sam tome doprineo. Dobro sam se izrazio.
Danas vidim Harmsa i njegovo mesto u knjievnosti,
razume se, ne onako kao dalekih pedesetih godina.
Naglaavam da je on tada bio skoro iskljuivo poznat
kao deji pesnik. Njegove drame Jelizaveta Bam, koja je
za njegovog ivota izvedena samo jedanput, i dve pesme,
objavljene u lenjingradskim zbornicima 1926. i 1927.
godine, gotovo se niko nije seao. A mnogobrojni
rukopisi jo nisu bili poznati i objavljeni. O njemu kod
nas nisu ni pisali jer je bio represiran i ak nije bio ni
rehabilitovan. Njegovo priznanje u domovini odvijalo se
polako, godinama, i ja mogu da budem ponosan, jer sam
bio meu malobrojnima (mogli bi se izbrojati na prste
jedne ruke!) koji su doprineli njegovom priznanju.
Postepeno, kako su izlazila mnoga izdanja njegovih
dela, uglavnom od poetka osamdestih godina, on je
9
postajao poznat i broj njegovih potovalaca se
poveavao svake godine. Ispostavilo se da je on u svom
prilino kratkom ivotu (36 godina!) uspeo dosta da
napie, i to je najvanije da je to sauvano, uprkos tri
pretresa prilikom hapenja, kada su oduzimali i rukopise,
i uprkos sluajnim nesrenim nestancima nekih izuzetnih
dela, recimo rukopisa pesme Trava, koja je napisana u
progonstvu.
S vremenom Harms je poeo da osvaja i itaoce van
granica nae zemlje. Poela su da se pojavljuju izdanja u
Nemakoj, Francuskoj, Holandiji, i mnoge publikacije
izlazile su pre nego u njegovoj domovini. Dodue, ak i
u izdanjima na ruskom jeziku u inostranstvu bilo je
mnogo greaka, koje su, razume se, kvarile delo i
oteavale recepciju.
Postalo je oigledno da su do tada nepoznati Harms,
kao i njegov najblii prijatelj i istomiljenik Aleksandar
Vedenski, bili po svoj prilici zaetnici apsurdizma u
savremenoj knjievnosti. Svet je istovremeno kao
zaetnike priznao Beketa i Joneska. Ali oni su, pre
svega, spadali u kasnije vreme. A zatim, ni Harms i
Vedenski, ni Beket i Jonesko nisu mogli da znaju jedni
za druge zbog toga to dela Harmsa i Vedenskog nisu
objavljivana zbog izolovanosti SSSRa.
I tada su otkrivene iznenaujue slinosti i
podudarnosti. Kada sam u februaru 1990. godine bio
pozvan u Amsterdam, podneo sam referat na temu Ruski
apsurdizam zapadni apsurdizam. I mogao sam, izmeu
ostalog, da navedem izuzetan primer siejnih poklapanja
kod Danila Harmsa i Samjuela Beketa.
Danas je kaem to s radou Harms priznat kao
knjievni klasik ne samo u naoj zemlji, ve i u mnogim
zemljama sveta. Broj njegovih izdanja, koja, naalost,
nisu uvek savesno prireena, toliko je velik da to izaziva
kod mene, oveka koji se s pijetetom odnosi prema
njegovom knjievnom delu, odreenu nelagodnost.
Harms, bez sumnje, zasluuje drugaije vaskrsenje.
Takoe mislim da su, poput mene, i drugi itaoci
osetili privlanost te linosti i jedinstvenost njene knji-
evne sudbine. Pisati iz dana u dan, bez i najmanje nade
da to moe biti objavljeno za ivota... Ve samo to moe
da zainteresuje savremenog itaoca za Harmsa. Ali,
razume se, ne samo to.
Sakupili ste mnogo seanja savremenika o Harmsu,
koja se, meutim, veoma razlikuju; povremeno nastaje
utisak da memoaristi ne govore o jednom te istom
oveku, nego o razliitim ljudima. Kako to objanjavate?
Kakva predstava o Harmsu nastaje iz memoarskih
svedoanstava o njemu?
GLOCER: A ta biste vi hteli? To je gotovo pravilo
svake zbirke uspomena. Seaju se razliiti ljudi. U
razliitim vremenima na jednog te istog oveka. Ali i on
se mogao razlikovati u razliitiim dobima. Mogao je biti
drugaiji s dvadeset godina, s dvadeset pet, s trideset i
tako dalje. Pogotovo Harms. Potpuno neobian ovek,
koji se po svom ponaanju, postupcima, pogledima,
izjavama bukvalno u svakom pogledu nije uklapao u
uobiajene, prihvaene okvire.
Zar svaki ovek veruje u udo? Recimo da veruju
mnogi (mada to nije tako). Ali da li e mnogi pokazivati
da je udo mogue, da se ono moe primetiti, izazvati,
da ono postoji?! Sloiete se da takvih ljudi ne da je
malo nego ih je i vrlo teko nai. A Harms je demon-
strirao istinitost, ostvarivost uda. U mojoj knjizi Marina
Durnovo. Moj mu Danil Harms ima epizoda o tome
kako je Marina Vladimirovna (tada se prezivala Mali,
to je njeno devojako prezime, Durnovo je postala u
poslednjem braku) na poetku rata dobila poziv,
obavetenje o radnoj obavezi. Harms je, meutim,
shvatao da ona nije dovoljno jaka da kopa rovove. I
rekao joj je da e uiniti da je oslobode od te obaveze.
Kako e ti to uraditi? udila se Marina. Ja ne
mogu da ne odem jednostavno e me pokupiti iz
kue... Ali Harms je obeao da se to nee desiti. Iao je
nekoliko puta na oev grob, molio se tamo i traio od
oca podrku. Na kraju je rekao Marini da ona mora da
zapamti i stalno ponavlja, kada krene da se prijavi, dve
prilino obine rei, za koje se ispostavilo da su
magine: crvena marama. I mada tih dana nikoga nisu
tek tako oslobaali od tekih radova na radnom frontu,
Marina, koja je u sebi ponavljala udotvorne rei,
osloboena je od obaveze za koju nije bila sposobna.
Druga stvar je to ta poteda nije bila zauvek, te je
kasnije, kao i svi stanovnici Lenjingrada, obavljala neke
radne zadatke pre nego to je evakuisana.
Da, zaista, od zbirke uspomena koja vam je poznata iz
moje publikacije u Novom svetu1 moe nastati utisak
da su to portreti razliitih ljudi. Ali ipak su to samo
razliiti rakursi, razliite take gledita, razliiti aspekti
jednog te istog lika. To je utisak koji bez sumnje nastaje
od tog mozaika seanja.
Uzmite takoe u obzir koliko su razliiti ljudi koji se
priseaju Harmsa (gledam sada publikaciju u Novom
svetu): sestra Harmsovog prijatelja iz mladosti, koja je
tada bila uenica topografske srednje kole (Ema
Meljnikova), studentkinja prve godine u Institutu za
istoriju umetnosti (Irina Ris), slikar koji je uhapen
zajedno s Harmsom i koji je bio s njim u progonstvu u
Kursku (Solomon Gerov), glumica, specijalizovana za
muke uloge, kojoj se Harms udvarao i kojoj je napisao
moda najvanija pisma u svom ivotu (Klavdija
Pugaova), budui poznati strunjak za Pukina koji je,
po svoj prilici, proveo s njim samo jedan dan i zapamtio
razgovor s Harmsom o njegovom ocu (Ilja Fejnberg),
mlada i vrlo zgodna knjievnica, prijateljica Harmsovog
druga Leonida Lipavskog (Suzana Georgijevska), slikar
koji se viao s njim u Dejoj izdavakoj kui i pio s
njim, a kasnije bio kod istog islednika kao i Harms
(Vasilij Vlasov), prevoditeljka, supruga poznatog reci-
tatora lepe knjievnosti s njom i s njenim muem su se
druili Harms i Marina Mali (Natalija anjko), grafiki
urednik asopisa iak u kojem je Harms objavljivao
(Boris Semjonov)... Pa kako onda da se ne stvori
oseanje da se memoaristi, kao to vi kaete, ne seaju
jednog te istog oveka, ve razliitih ljudi! Meutim,
verujte da su sva seanja potpuno iskrena, verodostojna i
1
, 2006, 2
10
da memoaristi nisu imali ni najmanju nameru da ulepaju
Danila Ivanovia, ni da ga kleveu. Ja sam nastojao da
mnogo godina posle njihovog susreta s Harmsom
probudim njihova seanja na izuzetnog, vrlo talen-
tovanog oveka tragine sudbine, i oni su u svakom
pogledu izlazili u susret mom interesovanju, koje e,
tako sam mislio, jednom, makar i kroz vie decenija (a
tako se i dogodilo), postati zanimljivo i velikom broju
ljudi koji cene Harmsa. Zbog svega toga, ini mi se,
imao sam pravo da nazovem taj izbor svedoanstava Eto
kakav je Harms!
Da li su nam ta memoarska svedoanstva vana?
Zakljuite sami ta bi jo moglo da nam prui predstavu
o njegovom liku kada ne bi bilo tih seanja? Fotografija?
Ali to je, da tako kaemo, zaustavljeni oblik. Dodao bih i
da je sauvano vrlo malo Harmsovih fotografija.
Verovatno ih nema ni petnaest. A kako bismo saznali za
njegove reakcije koje su savremenici zapamtili da
nemamo ove uspomene? Kako bi uli njegov govor? A
mnogi su zapamtili njegove upeatljive fraze, izjave,
ale...
Imajte u vidu da su retko kod nekog pesnika spoljanji
izgled i unutranji svet bili tako tesno povezani kao kod
Harmsa. I sam Danil Ivanovi je pridavao veliki znaaj
tome kako ga drugi vide. On o tome ima i beleke koje
su sauvane.
ta mislite o uspomenama Nikolaja ukovskog o
Harmsu, u njima je Harms takoe predstavljen s
neoekivane strane. Da li ste poznavali Nikolaja
ukovskog? Kako ga se seate? Kakav je bio odnos
Korneja ukovskog prema Harmsu?
GLOCER: Uspomene Nikolaja ukovskog o Harmsu
zaista mogu da zbune itaoca. Za njih se saznalo 1989.
godine, kada je izala njegova posmrtna knjiga Knjievne
uspomene. Ali to nisu bile sve uspomene Nikolaja
ukovskog o Harmsu. Udovica, koja ih je prireivala za
tampu, ili neko drugi, napravili su skraenja koja su jo
vie naglaavala skeptian i negativan odnos Nikolaja
Kornejevia prema Danilu Ivanoviu kao oveku. Oni su
iveli u Lenjingradu bukvalno u susednim zgradama u
Nadedinskoj ulici. Harms u zgradi broj 11, a ukovski
u zgradi broj 9. Ali oni uopte nisu bili bliski. Harms
nikada nije bio kod Nikolaja ukovskog i mislim da ni
Nikolaj ukovski nikad nije bio kod Harmsa. Poznavali
su se i druili mali Harmsov sestri, koji je iveo s njim
u istom stanu, i sin Nikolaja ukovskog. I oni su se
devedesetih godina raspitivali kod mene jedan za
drugog. Iz uspomena Nikolaja Hardijeva se vidi da
Harms nije cenio Nikolaja ukovskog ni kao pesnika, ni
kao proznog pisca. ak ga nije smatrao ni dobrim
prevodiocem. Po svoj prilici, Nikolaj ukovski je to
oseao. Harms mu je u potpunosti bio stran kao pojava i
po stilu ivota. Uz to, on sigurno nije dobro poznavao
njegova dela za odrasle. A da ih je i poznavao, pitanje je
da li bi mu se svidela. On je visoko vrednovao njegove
pesme za decu. To je i tvrdio u svojim uspomenama. Ali
smatrao je i da Jevgenij varc i Aleksandar Vedenski
nisu pisali nita loije za decu. U vezi s Vedenskim se
11
slaem, on ima divne pesme za decu. Ali meni nije poz-
nato (i ne samo meni) da je varc pisao pesme za decu.
Naravno, sretao sam Nikolaja ukovskog. Ali ne
mogu da kaem da smo vodili ijedan sadrajan razgovor.
On je gledao na mene s visine i pokazivao je da mu
nisam simpatian. ta da se radi, i takve stvari se
dogaaju. Mene to nije ozbiljno pogaalo, jer su prema
meni bili dobri Kornej Ivanovi i Lidija Kornejevna.
Kornej Ivanovi me je jednom prilikom ak branio od
sina. Razume se, branio me je reima.
Pitate kako se Kornej ukovski odnosio prema
Harmsu? O tome se ne moe rei sve u kratkom
odgovoru. Rekao bih, sa interesovanjem i nesumnjivim
priznanjem njegovih zasluga u dejoj poeziji. Kada se
Harms 1932. godine vratio iz progonstva, posetio je
ukovskog, i o tom susretu su sauvani zapisi u
Dnevniku ukovskog i u Dnevniku Harmsa. Eto vam jo
jednog primera kako dva oveka govore o istom
dogaaju na razliit nain! U svoje vreme sam o tome
pisao.U ukokali, uvenom rukopisnom albumu Korneja
ukovskog, postoje aljivi Harmsovi zapisi, koji su
uneti, uzgred, 1932. godine, postoje pesme za decu koje
je Harms zapisao. O Harmsu kao dejem piscu ukovski
je vrlo pohvalno pisao u skoro svim izdanjima svoje
knjige Od dva do pet, oduevljavajui se Harmsovom
igrom rei. Ali desilo se i da se 1940. godine ukovski
negativno izjasnio o Harmsovoj pesmi Veseli stari,
koja je bila objavljena u iaku. Ja smatram da ta
pesma nije to zasluila. Isto tako je nesumnjivo da kada
je Marak poetkom ezdesetih godina predloio
Korneju Ivanoviu da potpie pismo koje je napisao u
odbranu deje poezije Danila Harmsa, ukovski ga je
bespogovorno potpisao. I vie puta se bunio to se
Harms i njemu bliski pesnici (Vedenski, Jurij
Vladimirov) ne ukljuuju u hrestomatije za decu.
Ali ezdesetih godina Kornej ukovski je mogao da
se upozna s Harmsovim delima za odrasle. Da li je on
poznavao tu stranu Harmsovog stvaralatva?
GLOCER: Ne, ne, tokom ezdesetih godina jo nije
mogao. Jedino je sredinom ezdesetih mogao videti dve-
tri male publikacije u lenjingradskom Danu poezije i u
Literaturnoj gazeti. On je umro krajem oktobra 1969.
godine, tako da se manje-vie nije mogao temeljito
upoznati. Harmsov arhiv je jo bio kod Druskina, i
dostupan samo dvojici-trojici istraivaa, a ni vreme za
iroko objavljivanje Harmsa kod nas jo nije dolo. Ali
Kornej Ivanovi, koji je gotovo do kraja tridesetih
godina iveo u Lenjingradu, mogao je uti za vee Tri
leva sata, kada je bila izvedena Jelizaveta Bam i gde je
u prvom delu Harms recitovao svoje pesme. ukovski je,
svakako, znao da Harms ne pie samo za decu. Makar
zbog toga to je Harms zabeleio u ukokali jednu svoju
pesmu za odrasle, vrlo dobru: Probudio se Bog, otvorio
oko... I verovatno istom prilikom, poto se to nalazi na
istoj stranici almanaha jo jednu pesmu za odrasle: Mi
znamo ovo i ono... Ali ne mogu da kaem da li je
ukovskog bilo kada posebno interesovalo njegovo
stvaralatvo za odrasle. U svakom sluaju ja od njega to
nikada nisam uo. Ni u objavljenom Dnevniku
ukovskog o tome, ini mi se, nema ni rei. Uostalom,
potpunije izdanje Dnevnika je upravo objavljeno.
Trebalo bi pogledati.
Kako se odvijala Vaa saradnja s Jakovom
Semjonoviem Druskinom? Kakvi su vai utisci o njego-
voj linosti? Kako ocenjujete njegov doprinos stvara-
latvu autora iz oberiutskog kruga i njegovo vlastito
delo?
GLOCER: Za Jakova Semjonovia Druskina sam
saznao mnogo ranije nego to sam ga upoznao. Krajem
ezdesetih godina u studentskom zborniku tartuskog
univerziteta, koji je tampan na apirografu, proitao
sam neije vrlo zanimljive sudove o Harmsu koje do
danas smatram najboljim sudovima o njemu. I zakljuio
sam da oni moraju pripadati dubokom, pametnom
oveku. Oni su tamo bili navedeni u jednom student-
skom referatu na naunoj konferenciji i bili su, zapravo,
ono najvrednije u tom referatu. Ne seam se vie kako,
ali shvatio sam da su to rei prijatelja Danila Harmsa i
Aleksandra Vedenskog Jakova Druskina, za koga sam
ve bio uo. Ali sreo sam ga tek poetkom sedamdesetih
godina. Znao sam da on ivi u Lenjingradu, ali da je
nedostupan za ljude koje ne poznaje, da je bolestan i da
nikoga ne prima, te da je doi kod njega tek tako, sa
ulice, nemogue. Ali poto sam se upoznao s Tamarom
Aleksandrovnom Lipavskom, kod koje sam se takoe
raspitivao za Harmsa, Vedenskog i Olejnikova a koja je
bila bliska prijateljica Jakova Semjonovia, dobio sam
od nje njegov broj telefona i nazvao sam ga. On me je
pozvao da doem istog dana. Po naravi on je bio
sumnjiav ovek, to je bilo potpuno u skladu s
pozicijom privatnog lica u sovjetsko doba i opreznou
oveka koji je uvao dragocene tue rukopise. U prvom
razgovoru on me je odmah upitao kako sam saznao za
njega. I ja sam mu ispriao vic o Jevrejinu, koga su pitali
kako je uspeo da otkrije zvezdu kad u kui nema
teleskop. On je, taj Jevrejin iz vica, odgovorio: Ja sam
je izraunao2. Druskin se nasmejao. I poto se uverio da
nisam neki pijun, poeo je da mi pria o Harmsu,
Vedenskom i Olejnikovu, kojima sam se bavio, i ja sam
od rei do rei zapisivao njegove misli i uspomene.
Naalost, on nije pristao da snimam na magnetofon
doao sam kod njega s glomaznim tekim magne-
tofonom Kometa, koji je bio tada u upotrebi. Sve sam
pisao rukom i nakon vie sati beleenja ruka se veoma
umarala. Onda se Jakov Semjonovi saalio i dozvolio
mi da drugi put ukljuim magnetofon. I njemu je bilo
zanimljivo da uje kako to ispada, kako zvui njegov
glas, i ja sam mu putao snimak.
Stanovao je na Staro-Nevskom prospektu, u zajed-
nikom stanu. Nametaj u njegovoj sobi (njemu i
njegovoj sestri, ini se, pripadale su dve sobe u tom
stanu) bio je izuzetno skroman, da ne kaem siromaan.
Ali tako su tada iveli mnogi kulturni ljudi. On je bio ve
star, boleljiv, teko je disao ako se ne varam, i prvi
put kada sam ga nazvao zamolio me je da se javim poto
mu daju injekciju. Ali sve su to, dodue, spoljanja,
2
u originalu: . rukopisima koje su pronaene u ormanima u hodniku
12
povrna zapaanja. Ono to je najvanije, itava njegova
pojava ostavljala je utisak duhovnog ivota, misaonog
rada, idealistikog, nematerijalnog postojanja. Seam se
da me je pitao ta mislim ko je on. Poto sam znao da je
autor rada o muzici, rekao sam: muzikolog. Ne, ispravio
me je: filozof.
Jakov Semjonovi mi je poveravao seanja na svoje
umrle prijatelje, i ja sam shvatao da se ta seanja i misli
ne raaju tog trenutka, ve da ih je on promislio,
proiveo, ak ve i napisao. Delimino je to tako i bilo.
On je gledao u neke svoje beleke koje je napravio na
bibliotekim karticama, ali ipak nije govorio onako kako
je bilo zapisano. Na svoju inicijativu pokazivao mi je
Harmsove crtee, njegove rukopise i, kada sam odlazio,
davao mi je kopije njegovih pesama otkucane na maini
s tim da ih vratim kada doem sledei put i dobijem
druge. Sve to, naravno, jo nije bilo objavljeno. Ja sam
pretpostavljao ko je prekucao ta dela, ali to je bilo
Druskinovo pravo kako da iri dela njegovih pokojnih
prijatelja.
Prema tome, on je bio vaan svedok njihovog ivota i
knjievne sudbine. Jer ko je jo bio iv u to vreme?
Igor Bahterev, svakako, ali bilo je poznato da se pri kraju
ivota Harms s njim faktiki raziao. Aleksandar
Razumovski, filmski radnik, takoe mu nije bio naroito
blizak. To, uostalom, ne znai da ja nisam hteo da ispi-
tam Bahtereva i Razumovskog o Harmsu i Vedenskom.
Ali ipak je Druskin bio s njim do kraja.
Druskin je, uzgred, kao to znate, neposredno povezan
s nekim Harmsovim delima. Setite se njegove poznate
prie Veza, koja je napisana kao pismo i poinje
obraanjem Filozofe!, prie O tome kako su me
posetili vesnici, prie, takoe u obliku pisma Pet
nezavrenih pripovedanja, sa obraanjem Dragi Jakove
Semjonoviu.
A ono ime se celog ivota bavio Jakov Semjonovi
postalo mi je poznato tek poto je za istraivae otvoren
njegov fond 1232 (gde se nalaze i dela Vedenskog,
Lipavskog i Harmsa) u Rukopisnom odeljenju Javne
biblioteke Saltikov-edrin u Lenjingradu (sada se ona
zove Ruska Nacionalna Biblioteka) to se desilo
poetkom osamdesetih godina, posle Druskinove smrti. I
jo preciznije: pre objavljivanja u inostranstvu zbornika
njegovih filozofskih radova i drugih publikacija, i, pre
svega, njegovih Dnevnika, koji su objavljeni kod nas
krajem prolog poetkom ovog veka. Ja u im se jo
vraati. Najvie su me interesovale Druskinove inter-
pretacije i komentari, uz dela Vedenskog, i delimino
Harmsa, s obzirom da je on, pored svega ostalog, mogao
neto da zna, da uje lino od njih.
Ali, pre svega, ja nikad ne zaboravljam ulogu Jakova
Semjonovia Druskina u ouvanju rukopisa Harmsa,
Vedenskog i Olejnikova. On ih je faktiki spasao od
propasti. Marina Vladimirovna Mali mu je dala deo
arhiva 1942. godine, i on se nije rastajao od kofereta u
kojem su bili ti rukopisi ni kada je silazio u sklonite za
vreme nemakog bombardovanja, ni kada je evakuisan iz
Lenjingrada. A kasnije mu je, 1944. godine, Harmsova
sestra Jelizaveta Ivanovna dala nekoliko fascikli s
stana u kojem je Harms iveo. Da nije toga, mi gotovo
ne bismo mogli govoriti o stvaralatvu Harmsa za
odrasle, ni o mnogim stvarima za odrasle Aleksan-
draVedenskog i ne bismo videli veliki autorski spisak
pesama Nikolaja Olejnikova. Sve se to nalazilo u
Harmsovom arhivu.
Jakov Semjonovi je bio nesumnjivo verni i dirljivi
prijatelj Danila Ivanovia, Aleksandra Ivanovia, Leo-
nida Saveljevia Lipavskog, koji je shvatao svoju
odgovornost za njihovu posmrtnu sudbinu to je
neosporno.
Ali moram da priznam greku u mojoj knjizi Marina
Durnovo. Moj mu Danil Harms delimino zbog
moje krivice, delimino zbog krivice Marine Vladimi-
rovne napisao sam da je Marina Vladimirovna, kada je
saznala za Harmsovu smrt, otila ba kod Jakova
Semjonovia da mu saopti. Tako sam napisao, jer se
ona, kada mi je priala, kolebala, do koga je otila u oku
zbog nesree: do Jae Druskina ili do Seve Petrova? Ali,
naalost, nisam obratio panju da je ona u svom prvom
pismu meni, koje sam dobio pola godine pre susreta s
njom, pisala da je tada otila kod Petrova. elim da u
narednim izdanjima moje knjige ispravim tu greku.
Meu naunicima koji se bave prouavanjem
Harmsa postoje razliiti prilazi njegovom delu, moglo bi
se rei da su se formirale razliite grupe koje se
meusobno ne slau dobro i zapravo ne komuniciraju.
Kako je do toga dolo? Kako se to odraava na
prouavanje Harmsovog dela? Koliko je takvo stanje
produktivno, po Vaem miljenju?
GLOCER: Verovatno mislite na grupu naih domaih
istraivaa redaktora, tekstologa, komentatora, autora
lanaka o Harmsu. Oni se mogu podeliti u dva ealona.
U prvom su oni koji su poeli da se bave Harmsom
ezdesetih-sedamdesetih godina. Tu svrstavam sebe (ja
sam poeo jo ranije), pokojnog Anatolija Aleksandrova,
Mihaila Mejlaha i Vladimira Erlja. U drugom su oni koji
su poeli da se bave njim osamdesetih-devedesetih
godina: Ana Gerasimova, Valerij Sain, Andrej Ustinov,
Aleksandar Kobrinski, moda... Dalje se broj prou-
avalaca poveava. Dakle, meu prouavaocima Harmsa
iz prva dva ealona, naravno, postojala su i postoje
neslaganja. Govorim o neslaganjima u vezi s prou-
avanjem njegovog dela. Druga ne bih hteo da uzimam u
obzir, mada u i njih pomenuti.
Pre svega postojao je razliiti pristup objavljivanju
Harmsa. I, izmeu ostalog, u vezi s tekstologijom. Ta
neslaganja donekle su uslovljena pievom knjievnom
sudbinom. Podsetio bih vas da je gotovo itav Harms za
odrasle sauvan u rukopisu rukopisu u pravom
znaenju rei. U njegovom arhivu samo su jedno ili dva
dela bila otkucana na pisaoj maini. I drama Jelizaveta
Bam, koja je pronaena u drugom arhivu. A za njegovog
ivota, kao to se seate, objavljene su samo dve pesme
za odrasle, a od toga je jedna (iz 1927. godine) sa
cenzorskim intervencijama. Cenzura nije mogla da
prihvati naslov Pesma Petra Jakina-komuniste, pogo-
tovo to pesma poinje ovako: Jurili smo poput hvata /
na poslednju bitku / naa koplja su otupela... i tako
13
dalje. Cenzura je osetila u tim stihovima u kombinaciji
s naslovom ironiju, podsmevanje komunistima i
precrtala je re komunista u naslovu. Otro, crvenom
olovkom. Ja sam video korekturu sa cenzorskim
ispravkama.
To jest, hou da kaem, kako zbog toga to Harms nije
objavljivan za ivota, tekstolog nije imao na ta da se
osloni, osim, veoma esto, na rukopis u jednom
primerku.
A rukopisi zahtevaju posebno paljivo razmatranje i,
naravno, razumevanje Harmsovog rukopisa. Potrebno je
razumevati rukopis. Naalost, mnogi istraivai nisu
umeli da itaju Harmsov rukopis, pogreno su itali rei,
proputali su ak itave fraze. Kod Harmsa tri slova vrlo
meusobno lie: k, n, p. Neke, koji su urili s publi-
kacijama, to je zbunjivalo. Tekstolog mora temeljno da
proui kombinacije razliitih slova u rukopisu, onda on
nee greiti. Tako, na primer, prva reenica uvenih
Harmsovih Anegdota iz Pukinovog ivota nije
- , nego
- 3. Redaktor
je pogreno proitao - i kasnije je vie puta u
svojim izdanjima insistirao na toj greci. - je
nesumnjivo suptilnije. Tako bi (-) za Pukina
rekao malograanin. Razume se, to nisu jedini
tekstoloki problemi u vezi s Harmsom.
Drugo pitanje je u vezi s tim to je Harms stalno
razmiljao o onome to je pisao. Poto bi zavrio ili
posle nekog vremena proitao svoju pesmu ili priu
mogao je da je precrta ili dopie posle nje Loe, Vrlo
loe, Varijacije nisu uspele, Sie nije jasan i loe je
izraen i tako dalje. A to su mogle da budu i pesme i
prie koje nisu uopte bile loe, a ponekad i neke od
njegovih najboljih. Da li bi trebalo uzimati u obzir ta
razmiljanja? To zahteva raspravu.
A ono to je najvanije kod Harmsa se na svakom
koraku kri normativni pravopis. Recimo, on pie -
umesto , umesto
, umesto ,
umesto . Treba li to uzeti u obzir? I to treba
raspraviti. Jedni misle da je to dodatna boja u njegovoj
paleti, i da izvrtanje sadri novu nijansu smisla (Harm-
sova ena, Marina Vladimirovna, smatrala je da je on to
radio kako bi tekst uinio jo smenijim), drugi misle da
je posredi obina nepismenost. Fonetsko pismo.
Zbog toga to su smatrali da su prva domaa izdanja
Harmsa tekstoloki neispravna pojedini istraivai su
kritikovali one koji su priredili ta izdanja. I ta kritika nije
bila bez osnova. I ja sam objavio u Literaturnoj gazeti
povodom prvih tomova Celokupnih dela Danila Harmsa,
koje je priredio Vasilij Sain, lanak pod naslovom Nije
to, nije tako, nije tamo...
Druga stvar je to je esto ton polemike kod pojedinih
uesnika izlazio izvan okvira pristojnosti. I to su itaoci
lanaka, replika i recenzija doivljavali kao svau meu
prouavaocima Harmsa. Ja taj ton izbegavam.
3
Pukin je bio pesnik i stalno je neto pisao. Nijansa se
gubi u prevodu.
 Svakako, van okvira knjievnih normi su optube koje
ne ba poteni ljudi upuuju drugim istraivaima,
recimo, da je neko poludeo od bavljenja Harmsom. S
takvim kritiarima ne elim ne samo da polemiem,
ve i da se poznajem.
Bilo je i drugih ne naroito prijatnih metoda rada s
Harmsovim delom, o kojima najradije ne bih govorio.
Danil Harms i njegova rukopisna zaostavtina
nesumnjivo nisu niije lino vlasnitvo, i smeni su mi
pokuaji da se neko proglasi za glavnog, prvog4
prouavaoca Harmsa, da se odbacuju, uklanjaju drugi.
Pre svega, nauna vrednost radova tih prvih, naalost,
nije velika, ma kako da oni sebe pozicioniraju. A drugo,
sve to je, po mom miljenju, u suprotnosti s duhom
pesnika kojim su ti ljudi poeli da se bave.
Ali ja ne sumnjam da e ta pena nestati i da e se
Harms prouavati sve ozbiljnije i dublje. A komeanje
kojekakvih prvih bie zaboravljeno. S vremenom
pojavie se i vrlo temeljito nazovimo ga, kao to je
uobiajeno, akademskim izdanje Danila Harmsa, koje
e prirediti grupa strunjaka, a moda i uz pomo onih
koji su poinjali da ga prouavaju.
Delo Aleksandra Vedenskog doivelo je drugaiju
sudbinu, ono nije tako poznato, mada se radi o autoru
koji nije slabiji od Harmsa. Da li je to samo zbog
sloenosti njegovog dela? Njegova dela poslednjih
godina gotovo se ne objavljuju. Zbog ega se to dogaa?
GLOCER: Svakako, Vedenski nije slabiji od Harmsa,
ni Harms nije slabiji od Vedenskog. Osim to su bili
najblii prijatelji najvaniji jedan za drugoga oni su
izvrsni, ali razliiti pisci. I to je, po meni, jedan od
razloga njihove razliite posmrtne popularnosti. Osim
razloga koji nisu knjievni, u svakom sluaju, nisu u vezi
s njihovim delima, rekao bih da je Harms, s njegovom
prozom, izmeu ostalog, ciklusom Sluajevi, ali i
priama izvan tog ciklusa, pristupaniji od Vedenskog.
Kod Vedenskog, kao to znate, nema iste proze,
odnosno dela u tom anru koji itaoci obino radije
itaju. I ak ako se porede njegove pesme s Harmsovim
pesmama, posebno iz tridesetih godina, one su
komplikovanije za itaoca.
Bez sumnje postoji mnogo italaca koji oboavaju
Vedenskog, kojima je veoma zanimljiv i na odreen
nain razumljiv ceo Vedenski recimo u onom obimu
koji je kod nas objavljen u pesnikovim delima u dva
toma iz 1993. godine. Ali ja mislim da ga treba pred-
stavljati tako da se italac u njega zaljubi, a za poetak
treba ponuditi ono to je kod njega najbolje, jedan izbor:
pesme, drame, pre svega Jelku kod Ivanova. I taj izbor
treba tako prirediti da italac moe da se snae u
Vedenskom, da ga sagleda u kontekstu vremena pomou
predgovora, komentara koji nije kvazinauan i slino.
Sada kod nas povremeno izlaze zbornici poezije
dvadesetog veka, koji sadre i pesme Vedenskog (anto-
logija koju je priredio Jevgenije Jevtuenko imala je
nekoliko izdanja, antologije izdavakih kua Eksmo,
Elis Lak i druge). Izlazili su i zbornici koji su bili
4
Kod V. Glocera:
posveeni iskljuivo oberiutima i u koje su bile uklju-
ene pesme Vedenskog ( ,
1994, ... , ,
1998, poslednje izdanje ove knjige je pravo piratsko
izdanje). Vedenski se izvodio i u pozoritu, pre svega
Jelka kod Ivanova.
Naravno, pesnik se moe objavljivati i onako kako je
to uraeno u dvotomniku moskovskog izdavaa
Gileja. Ali u tom sluaju se ne sme zaboravljati ono o
emu italac ne razmilja i ne mora da razmilja, ali
mora da brine izdava potovanje autorskog prava.
Kao to je poznato, Aleksandar Vedenski je poslednji
put uhapen 27. septembra 1941. godine i poginuo je na
putu na robiju 19. decembra iste godine. Naravno,
nikakvo obavetenje o njegovoj smrti niti uopte o
tome ta se s njim desilo posle hapenja, porodica nije
dobila. Kaznena vlast, ona je i kriminalna, uopte nije
brinula za duevni mir ljudi. Moe se zamisliti kakav
ivot su posle smrti mua i oca proiveli njegova
udovica Galina Borisovna Viktorova i dva sina (jedan je
iz prvog braka ene A. Vedenskog, deak je imao tri
godine kada mu se majka ponovo udala). Porodica se
zatekla pod nemakom okupacijom u Ukrajini, u
Harkovu, gde je Vedenski iveo od 1937. godine i gde je
uhapen, i est puta se selila za vreme okupacije, ali je
brino uvala pesnikove rukopise, koji nisu zaplenjeni
prilikom pretresa.
Postoje istraivai koji otvoreno, bez srama, ne ela da
uzimaju u obzir zakonitog naslednika Vedenskog. Oni su
ak uveravali izdavae da Vedenski nema naslednike. I
raunali su u procentima koliko je nepoznatih rukopisa
sauvano u samoj porodici (po njihovom miljenju,
malo). To su sramotni rauni! i u svetlosti pesnikove
sudbine, i u svetlosti nesree njegove porodice. Oni su
jo neverovatniji jer su meu delima koje je porodica
sauvala genijalna poslednja pesma Vedenskog ta.
Kada i nekoliko autografa pesama.
Razume se da naslednik ne eli da ima posla s takvim
izdavaima i s takvim istraivainma. Ali ja znam da on
nikad nee odbiti onoga ko poteno nabavlja autorska
prava i ne objavljuje piratska izdanja.
to se tie stranih izdanja Vedenskog, u inostranstvu,
koliko je meni poznato, takoe vie vole da ne potuju
autorska prava pesnika i dramaturga. Recimo, u
Francuskoj, u SAD. Naslednik preko svog zapadnog
predstavnika mora da se bori s prekriocima koji
smatraju da autorska prava za Vedenskog ne postoje ili
da se ona ne moraju uzimati u obzir.
ini mi se da sam odgovorio na vae pitanje.
Bavili ste se i drugim autorima, izmeu ostalih, i
Georgijem Oboldujevim, ije stvaralatvo se u zapadnoj
literaturi povezuje sa oberiutskom poetikom. Da li je to
tano? Da li ste poznavali pesnika? Kakve su Vae
uspomene na njega?
GLOCER: Poeu od kraja vaeg pitanja. Ne,
Georgija Oboldujeva nisam poznavao. On je umro 1954.
u pedeset estoj godini, kada se jo nisam njime bavio. I
prema tome nemam nikakva vlastita seanja na njega.
Mada sam, kada sam poeo da prouavam pesnika,
14
sakupio uspomene o njemu onih ljudi koji su ga videli i
razgovarali s njim.
Za ivota on nije bio naroito poznat kao knjievnik.
Tokom dvadesetih godina pripadao je malim grupama
pesnika. To su bile skupine odabranih ljudi. Tokom
tridesetih bio je u progonstvu. Zatim je ratovao, bio je
ranjen na frontu. Posle rata mnogo je bolovao. I ako se
njegovo ime pojavljivalo u tampi, to je bilo uz prevode
gruzijskih, jermenskih i turkmenskih pesnika. I osim
toga, ako je neko uopte obraao na to panju, a to je
teko zamisliti (ak nisam siguran da je tom prilikom
njegovo ime emitovano), u dejoj emisiji sa smenim
naslovom Tritutik, za koju je napisao pesmu.
Malobrojni prevodi Pabla Nerude i Adama Mickijevia
predstavljali su izuzetak. Za ivota objavio je samo
jednu lirsku pesmu Juri nepotkovan drebac..., u
asopisu Novi svet 1929. godine. Siguran sam da se te
publikacije skoro niko nije seao. I to da on itav ivot
pie pesme, osim supruge, znao je vrlo ogranien krug
ljudi.
On je bio pesnik koji nije objavljivao. Apsolutno nije
objavljivao. Zbog toga to vreme za njegove stihove jo
nije dolo. Kao pesnik on je bio ideoloki i estetski tu
sovjetskom duhu, koji je, s retkim izuzecima, proeo sve
to je bilo objavljivano. Pokuaji da pri kraju ivota
objavi svoju veliku poemu, moe se rei, roman u
stihovima, nisu uspeli. Mislim da je on pokuao samo
jednom ili dvaput da ponudi nekoj redakciji svoje
originalne pesme. Ne, njegove pesme nisu odgovarale
tom vremenu.
Ali kada sam poetkom ezdesetih godina poeo da
saraujem na Kratkoj knjievnoj enciklopediji, urednica
tog izdanja, Irina Pitljar, predloila mi je da piem o
Georgiju Oboldujevu. Nisam poznavao njegove pesme,
ali ona mi je dala njegovu zbirku otkucanu na pisaoj
maini, i ja sam se udubio u njegovu poeziju.
Bilo je teko da se pie i to ba za enciklopediju o
Oboldujevu u to vreme. Zapravo, autor samo jedne
objavljene pesme nije imao prava da bude uvrten u
enciklopediju. Prevodi to takoe nisu omoguavali, i
radilo se, naravno, o mojoj i urednicinoj zaveri oboje
smo cenili njegovu poeziju. Zbog toga, kada je drugi
urednik, koji je tokom odmora zamenjivao Irinu Pitljar i
koji je priznao da nije uo za tog pesnika (to je bilo
razumljivo!), poeo u mom prisutstvu da rediguje moj
lanak, stajao sam i utao, iako inae nikad ne dozvo-
ljavam da mi urednik menja bilo ta: neka rediguje, samo
da ime Georgija Oboldujeva ue u enciklopediju!
Da, nisam poznavao Oboldujeva, ali poznavao sam
njegovu suprugu, udovicu, poznatu deju pesnikinju
(tada jo nije objavljivala svoje lirske pesme) Jelenu
Blaginjinu. Ona mi je ljubazno stavila na raspolaganje
sve biografske podatke o pesniku i pomogla mi da
proverim prepise njegovih pesmama koje sam
posedovao.
Taj prepis je kasnije posluio, kada je Genadij Ajgi uz
moju pomo pripremao minhensko izdanje Georgija
Oboldujeva. U tom izdanju Ajgi je nastupio pod pseudo-
nimom Terezin, koji sam ja smislio za njega. Uzmite u
obzir da je to 1979. godina kada je bilo zabranjeno da
stanovnik SSSR-a objavljuje u inostranstvu. Senka
dogaaja oko objavljivanja Doktora ivaga u
inostranstvu jo je bila na svemu.
Uzgred, lani u enciklopediji takoe je izvrio
uticaj: Oboldujevljeve pesme poele su da objavljuju
prvo u zbornicima i novinama, a od kraja osamdesetih
u asopisima, zbornicima i ak kao posebna knjiga 1991.
godine. Najobimnija zbirka njegove poezije izala je
krajem 2005. godine. Ja sam napisao predgovor.
Koliko je Geoprgij Oboldujev bio blizak oberiutima?
Ne mislim da je bio blizak. Pre svega, oberiuti su bili
peterburani, u ono vreme lenjingraani, i osim toga
nisu objavljivali, a Oboldujev je moskovljanin. Malo
verovatno je da je do njega stizalo neto od njihove
poezije. Moda Zabolocki. Ali ko bi ga sada znao!
Moda je i stizalo. Postoje nekakve poetske paralele, ali
prilino prikrivene. Moda je oigledniji, posebno u
pesmama iz dvadesetih godina, uticaj Pasternakove po-
ezije. Uzgred, Oboldujev je poznavao Borisa Pasternaka.
Jednom reju, nee biti jednostavno utvrditi povezanost
Oboldujevljeve poetike s poezijom nekog od njegovih
savremenika. Po meni, ona predstavlja sintezu vlastitih
poetskih postupaka to je posebno vano i poezije
Hlebnjikova, Majakovskog, Mandeljtama.
Kojim ste se jo autorima bavili? ta Vas je, kao
istraivaa, interesovalo u knjievnosti?
GLOCER: Za skoro est decenija knjievnog rada
prouavao sam mnoge pesnike. Ne mogu da ih sve
nabrojim. I, razume se, nisam prouavao samo pesnike.
Pokuau da pomenem bar neke.
Recimo, meu mojim stalnim junacima bila je
tajanstvena i zagonetna (to nije jedno te isto!) pesnikinja
iz Srebrnog veka, poznata pod pseudonimom erubina
de Gabriak. Roena je iste godine kao i Marak, 1887, a
umrla je 1928. Njeni upeatljivi lirski stihovi oarali su
mnoge, meu ostalima, tako knjievno osetljive ljude
kao to su Inokentije Anjenski, Maksimilijan Voloin,
Mihail Kuzmin, Nikolaj Gumiljov, Aleksej Tolstoj.
Naalost, ona je povreena, kao to se ponekad deava
enama, u ljubavnoj vezi, u koju su bili umeani
Gumiljov i Voloin. I posle te tragedije dugo nije mogla
da se povrati. Kasnije su doli sovjetska vlast,
proganjanje zbog religioznih razloga, pretresi, izgnan-
stvo i rana smrt od raka u etrdeset drugoj godini. Treba
konstatovati da je i ljubomorna Ana Ahmatova doprinela
da ona bude zaboravljena, jer je celog ivota unitavala
seanje na nju, nije mogla da joj oprosti vezu s
Gumiljovim, do koje je dolo uoi njenog braka. Vie
puta sam pisao o erubini, objavljivao njene pesme i
nadam se da u jo pisati podrobnije kada se pribliim
reenju zagonetke o njoj.
Pomenuo bih takoe Sofiju Fedorenko, autora vrlo
zanimljive knjige Narod u ratu, koja je posveena
Prvom svetskom ratu, Februarskoj revoluciji 1917.
godine i Graanskom ratu u Rusiji. Ta knjiga, koja se
sastoji od tri dela, napisana je u obliku krajnje lakonskih
vojnikih izjava o svemu na svetu: o miru, porodici,
enama, ljubavi i tako dalje, izjava, koje sve zajedno
stvaraju verodostojnu predstavu o narodu u ratu.
15
Fedorenko me je prvo zainteresovala kao deji pisac, ali
zatim sam shvatio da nisu deje pesme njen najvei
doprinos knjievnosti, ve knjiga Narod u ratu, koja je
imala vrlo dramatina sudbinu.
Ukratko, pria je sledea: kada je Fedorenko objavila
prvi deo svoje knjige, prvi tom, od nje su traili da u
predgovoru napie kako su vojnike izjave autentine,
folklorne. One su zaista bile tako prirodne da je ak i
Aleksandar Blok pomislio da su to folklorni zapisi. Ali
kada je uticajni sovjetski pisac Demjan Bedni isto tako
pogreio oko dokumentarnosti knjige i saznao da je
pogreio, poeo je da napada knjievnicu. Njegov
unitavajui lanak je nosio naslov: Mistifikatori i
falsifikatori nisu pisci: o Sofiji Fedorenko. To je bio
udarac, i Fedorenko nije mogla od njega da se oporavi
oduzele su joj se noge i bolovala je do kraja ivota. Kada
sam poeo da se bavim njome uspeo sam, uz pomo
dokumenata koje sam otkrio, da dokaem kako je ono
to su mislili da su autentini folklorni zapisi zapravo
delo same knjievnice.
ta je, po mom miljenju, osnova mojih istraivanja?
Nikada se nisam bavio onim to je ve bilo poznato,
otkriveno, to su svi znali. To me nije inspirisalo i nije
mi bilo ni najmanje zanimljivo. Nastojao sam da
otkrijem neto novo u onome to je ve bilo poznato ili
neto potpuno nepoznato. I nastojao sam da se ne
ponavljam, jer sam uvek oseao da na svetu ima daleko
vie onoga o emu jo nisam pisao, nego to sam stigao
da napiem. Moju panju kao istoriara knjievnosti
privlaili su zaboravljeni ili poluzaboravljeni autori i oni
iju je knjievnu sudbinu poremetila represija ili
tragedija, koja je uticala na njihov put u knjievnosti,
kao i oni koji nisu doiveli priznanje za ivota. Jednom
reju, ja sam, sada to vidim, stalno teio da se za njih
makar i posthumno uspostavi pravda.
Vi ste prvi pokuali da stvorite objektivniju
predstavu o knjievnim zaslugama poznatog strunjaka
za Ljeromontova - Eme Gertejn, ona o tome govori u
svojim uspomenama. Recite nam neto o Vaem
odnosima. Ostaje utisak da Ema Grigorjevna, bez obzira
na veliki obim njenih memoara, nije stigla da napie sve
to je elela. Da li su one njene uspomene koje nisu ule
u sastav knjige izgubljene ili su ipak sauvane u nekom
obliku?
GLOCER: Ne znam na osnovu ega zakljuujete da
sam ja prvi pokuao da stvorim objektivniju predstavu
o knjievnim zaslugama Eme Gertejn. Da, ja sam
pisao o njoj u istoj onoj Kratkoj knjievnoj encikopediji, i
sa iznenaenjem sam saznao iz jednog intervjua Eme
Grigorjevne da je mojim lankom bio nezadovoljan
Nikolaj Ivanovi Hardijev, koga sam veoma potovao.
Pisao sam o njoj, ini mi se, dvaput i u Literaturnoj
gazeti. Ali poznavao sam je vie decenija. Ona je umrla
u dubokoj starosti, sauvavi zdravu pamet i pamenje, i
gotovo je doivela devedeset devet godina.
Ali u pravom smislu rei njene zasluge za studije o
Ljermontovu ocenila je Ana Ahmatova. Seam se
recenzije Ane Ahmatove u Literaturnoj gazeti povo-
dom izvanredne knjige Eme Gertejn Ljermontovljeva
16
sudbina. Seam se i pisma u njenu odbranu, koje su
napisali Ana Ahmatova ona je poznata takoe i po
svojim radovima o Pukinu, pukinist Sergej Bondi,
Marak i Vsevolod Ivanov i objavili u Novom svetu
Tvardovskog. (Tako kod nas uvek govore Novi svet
Tvardovskog, kada se eli naglasiti da je neto bilo
objavljeno u Novom svetu u doba njegovog procvata,
dok je njegov urednik bio Tvardovski).
Naravno, Ema Grigorjevna nije stigla da napie sve
to je elela. Ona mi je esto govorila, dotiui se nekih
strunih tema ili tema iz knjievnog ivota: To jo
moram da napiem... ili: Tek u pisati o tome. ovek
jednostavno ne uspeva, ma koliko dugo iveo, da napie
sve. U svakom sluaju, ja ne poznajem nikoga ko je
stigao da kae sve. Ali ona je puno toga ipak stigla.
Njeni radovi o Ljermontovu odlikovali su se i novinom, i
originalnou tumaenja, ona nikada nije nita
preskakala: sve je bilo pregledno, jasno i na neki nain
vano, tako da je italac sagledavao i doba kojem je
Ljermontov pripadao, i motive njegovog ponaanja, i
same dogaaje. Za mene je uvek bilo zadovoljstvo da
itam njene radove.
A pred kraj ivota, otprilike od osamdesetih godina,
ona se gotovo potpuno posvetila memoarima. Ona je bila
bliska sa Ahmatovom i Mandeljtamom i smatrala je da
je duna da poteno, bez ulepavanja, pria o njima.
Neki itaoci, pre svega iz knjievnog sveta, nisu bili
zadovoljni kada su njene uspomene objavljene. Toboe,
da li je trebalo o tome pisati? Ali ona je smatrala da sve
u ivotu velikih pesnika i to, emu je bila svedok i ta
je zapamtila moe biti znaajno, vano, i moe pomoi
da potomci razumeju njihove sudbine.
Ema Grigorjevna je bila veoma pametna, a kao pisac
ozbiljna. Sve to je ispriala u Memoarima ona je
doivela, to je bio deo njenog ivota. Zbog toga su njene
uspomene tako privlane. Na primer, njena veza sa
sinom Ane Ahmatove i Nikolaja Gumiljova i ona nepro-
cenjiva pomo koju mu je pruala dok je bio u zatvoru i
progonstvu.
Ne mogu da odolim da Vam ne ispriam jednu
epizodu koja ilustruje kako se preokree ivot, kako se
kasnije menjaju odnosi. Pre toga samo da primetim da,
kao to je poznato, Lav Gumiljov u starosti nije izbegao
neprijatnu bolest antisemitizam. A Ema Grigorjevna je,
kao to shvatate, bila Jevrejka. Pokojna pesnikinja i
kritiarka Tatjana Bek priala je kako je zbog neega
telefonirala Emi Grigorjevnoj i uzgred joj pomenula da
je ranije na televiziji bila emisija o njenom prijatelju
Lavu Gumiljovu, tanije, njegov monolog. Na to je
Ema Grigorjevna odgovorila s pravom mladalakom
strau: Nemam televizor, ali i da imam, odmah bih
iskljuila tu nakazu!
Voleo sam telefonske razgovore sa Emom
Grigorjevnom, kada me je zvala, ponekad i po vie puta
dnevno. Moda u neto od tih razgovora, koje sam
zapisao, jednom objaviti.
Ona je predstavljala ivu uspomenu na knjievni svet
prolosti, kojem nisam mogao pripadati zbog mojih
godina.
 A siromatvo, koje ju je muilo gotovo dve treine
ivota, svakako ju je omelo da napie sve to je elela.
Radili ste i sa omladinom. Naa zajednika pozna-
nica, Irina Vrubelj-Golupkina, u intervjuu sa Emom
Gertejn pominje svoju pripadnost Glocerovom he-
deru. Recite nam neto o tom Vaem radu. Ko je spadao
u Glocerov heder?
GLOCER: Pitate za meni moda najdrau stvar za
moj rad s decom. Radio sam s decom kontinuirano vie
decenija, sve dok nisam morao da prestanem zbog mojih
porodinih prilika i nemogunosti da na neki nain
vodim svoj ivot. A slutim da je rad s decom i bio moja
vokacija. U svakom sluaju s decom sam se oseao tako
dobro kao to se nikada nisam oseao i nikada se ne
oseam sa odraslima. I ini mi se da su se deca prema
meni dobro odnosila. Kao i ja prema njima. Ja sam ih
jednostavno voleo i volim ih jo uvek. Seam se tih
decenija kao neeg neponovljivog.
Sada, nakon vie decenija, mogu da otkrijem jednu
tajnu ono to nisu znala i, naravno, nije trebalo da
znaju deca s kojom sam radio, a nisu nasluivali ak ni
njihovi roditelji: ja zapravo nita nisam dobijao za svoj
rad iako je on oduzimao sve moje vreme. To je bila
nastava svake nedelje s tri grupe razliitog uzrasta, koja
je zahtevala ozbiljnu pripremu. Osim toga, ja sam jo
dodatno plaao taj svoj rad, troei vlastiti novac za
razliite potrebe kruoka. Iako tada nisam imao drugih
izvora prihoda i nisam bio bogat ovek, a, ako emo
poteno jedva sam sastavljao kraj s krajem.
Poeo sam da vodim knjievne kruoke u
moskovskim dejim bibliotekama od 1949. godine.
Prireivao sam rasprave o knjigama za decu, susrete s
dejim piscima i tako dalje.
Irina Vrubelj-Golupkina, koja je pohaala nastavu
ezdesetih godina danas je ona glavna urednica pozna-
tog izraelskog asopisa na ruskom jeziku Ogledalo
ve gotovo etrdeset godina ivi u Izraelu i na hebrej-
skom zove kruok, iji je bila lan heder.
Knjievni kruok, koji je ona pohaala, bio je u
Dejoj biblioteci Lomonosov na Pukinovom
(Strasnom) trgu, u centru Moskve. Neko sam i ja, kao
ak, deak, bio italac te biblioteke, stoga je u njoj i nas-
tao moj kruok. Irina Golupkina je bila u starijoj grupi u
kruoku.
A inae kruok se sastojao od tri grupe: mlaa (za
decu od sedam do deset godina), srednja (od jedanaest
do petnaest) i starija (za decu od estnaest i sedamnaest
godina). Imali smo nastavu jednom nedeljno.
Mada ja svu decu smatram nadarenom treba samo
umeti prepoznati tu nadarenost u njima u kruoku su
bila deca koja su ve ispoljila knjievne sposobnosti i
ona koja su tek ispoljavala sklonost ka knjievnosti, a
zapravo svako ko je to eleo. I ubrzo bi se ispostavilo
da oni ili ve piu pesme ili prozu, ili samo to nisu
poeli da piu, poto su doli u kruok. A ako i ne bi
poeli da piu, siguran sam da su se u kruoku oseali
ravnopravno jer niko, a pre svih ja, nije ni na koji nain
izdvajao one koje piu.
To je bio nadahnut rad, stvarno nadahnut, i mislim da
je to bio ne samo za mene. Recimo, s malom decom sam
itao bajke i biline sjajnog pisca primorca Borisa er-
gina, sa srednjom grupom Gogolja, sa starijim opet
prie ergina, najbolje savremene pesnike, klasinu poe-
ziju i prozu. I uvek smo uvek! razgovarali o onome
to smo itali.
U kruoku je izlazilo nekoliko rukopisnih asopisa.
Glavni je bio Beskrajni asopis. Zvao se tako jer nije
izlazio onako kao to obino izlaze asopisi 1, 2,
3 i tako dalje, ve je sastavljan od pojedinih stranica
koje su ile onim redom kako je redakcijski odbor
prihvatao pesme, bajke, prie, dnevnike zapise. I ako bi
on, recimo, prihvatio pesme u oktobru 1959. godine, na
vrhu stranice bi stajalo: Oktobar 1959. godine, ako se
radilo o februaru 1961. godine Februar 1961. godine,
i tek kada bi se skupio solidan obim stranica otkucanih
na pisaoj maini, onda bi ih koriili. Mlai su imali svoj
asopis koji se zvao Ku-ku-ri-ku. Ponekad su upravo
za taj asopis deca pisala svoje prve pesme, prie i bajke.
I postojao je jo asopis e-en-e? (ta da itamo?5)
svojevrsni kritiki asopis, koji su inile recenzije,
beleke o knjigama, knjievne parodije i slino.
Poneto o tim asopisima i o njihovim autorima ispri-
ao sam u svojoj knjizi Deca piu pesme, koja je objav-
ljena 1964. godine s predgovorom Korneja ukovskog.
Bilo mi je vano da ispunim lanove kruoka, gradsku
decu, koja su iz dana u dan morala da idu po istim
ulicama, iz kole kui, iz kue u kolu, sveim i
neoekivanim utiscima. I esto sam, s dve grupe dece
(mlai i srednji ili srednji i stariji) iao na razna
zanimljiva mesta: u luku, u zooloki vrt, u pekaru i tako
dalje i tako dalje. I onda su oni pisali o svojim utiscima.
Seam se divne primedbe moje uenice, dvanaesto-
godinje Irine Gajgal, koja je sa ostalima ila u renu
luku i bila na lepu koji je iz inostranstva dovezao u
Moskvu krompir (ako ne greim, iz Poljske): Evo, i
krompiru se posrei da putuje vie od oveka. Ne
zaboravite da je to napisano u ono vreme kada su ne
samo deca retko putovala u inostranstvo, ve i odrasli.
Pozivao sam u goste u kruok poznate naunike iz
razliitih oblasti. Seam se da su u kruoku bili i priali
o svojim putovanjima okeanolog, etnograf, okeanograf,
ihtiolog. O, koliko interesantnih stvari su oni ispriali i
pokazali deci!
eleo sam da svaki as, svaki svoj susret s decom
uinim takvim da ih oni zapamte zauvek. I danas, nakon
mnogo godina, kada sreem svoje uenike, uveravam se
da sam to uspeo. Sada su to ve zreli ljudi, imaju preko
pedeset, a ponekad i preko ezdeset godina. I oni se sa
zadovoljstvom seaju i naih rukopisnih asopisa i naih
asova.
udno je to uvek mi se inilo da sam imao mali
kruok i da je u njemu bio ogranien broj dece. Ne
stotine, ne hiljade, naravno. I, eto, zamislite meu mo-
jim uenicima ima pesnika, pa i genetiar, i pisac
romana, i rektor univerziteta, i slikari, i uitelji knjiev-
nosti (njih je najvie), ak i ministar, strunjak za
5
?
17
starorusko slikarstvo, istoriar umetnosti, novinar,
restaurator, lingvista, graditelj metroa, ekonomista,
urednik knjievnog asopisa, fiziar, koji, uzgred, pie
romane, i nastavnik ruskog jezika drugim reima, teko
mogu da nabrojim sve profesije mojih bivih uenika.
I oni se svi, naravno, seaju svoje prepiske sa uvenim
dejim piscima italijanskim pesnikom i piscem bajki
anijem Rodarijem, vedskom pripovedaicom Astrid
Lindgren. Lindgren je ak za vreme svoje posete Moskvi
dola kod nas u kruok, gde su oboavali njenog
Karlsona.
To vam je ukratko o mom hederu. Uvek se s
radou seam tih decenija svog ivota.
ta jo niste stigli da uradite? ta biste jo eleli da
napiete?
GLOCER: Mnoge stvari. Mnogo toga jo nisam
stigao. I moram biti svestan da teko da u stii neke
stvari koje sam odavno planirao. Imam ipak gotovo
sedamdeset est godina. Ali neu govoriti o zamislima i
onome to nisam uradio. Rei u samo da jo uvek nisam
objavio vrlo mnogo stvari koje sam ve napisao.
Maj 2007.
_____________________________________________
Nenad Peji
HLADNI MIR
Dragana tavljanina
Radio Slobodna Evropa, Prag
i ^igoja tampa, Beograd
Prije izvesnog vremena je komisija Evropske Unije
objavila rezultate istraivanja o ratu izmedju Gruzije i
Rusije. Ovaj 1.100 stranica dug dokument dokazuje da
je Rusija poslala vojnike u Junu Osetiju prije nego to
je rat poeo, da je napad na Gruziju i okupacija
nezakonita, da je unitavanje objekata i etniko ienje
odmah nakon osvajanja teritorija nezakonito, da ni
Abhazija ni Juna Osetija nisu imale pravo na progla-
avanje neovisnosti, te da je njihovo priznanje od Rusije
nezakonito..Izvjetaj istovremeno kae da je Gruzija
bila ta koja je ispalila prve hitce, da je to uradjeno bez
razloga, da je gruzijska opsesija neopravdana.
I Moskva i Tbilisi su predstavili ovaj izvjetaj svojoj
javnosti kao svoj trijumf i objavili samo one dijelove
koji njima idu u prilog. Gruzija je poela rat grmili
su ruski mediji, a u Gruziji su naglaavali da je Rusija
okupirala teritoriju Gruzije nezakonito, te da regioni
Gruzije nemaju pravo na neovisnost.
Ovakva manipulacija sopstvenim stanovnitvom nije
nita novo ni u ovom zamrznutom sukobu niti u
sluaju drugih slinih sukoba Transdnjestrije (dijela
Moldavije), Nagorno Karabaha (Armenija okupirala
teritoriju Azerbejdana), Kosova (nekad dio Srbije danas
neovisna drava, ali jo ne lanica UN-a). U svim tim
primjerima jedna je strana isticala samo jedan, a druga
samo drugi dio istine.
Knjiga Dragana tavljanina, Hladni mir: Kavkaz i
Kosovo je vrlo uspjean pokuaj da se itaocu ponude
injenice u vezi sa zamrznutim sukobima, da se
ponovo na nivou injenica ponude istorijski uzroci
konflikata. Dragan tavljanin analizira sve te, dece-
nijama duge, sukobe i usporedjuje ih. Ba zato to se
oslanja na injenice ova knjiga nee biti dobrodola od
svih onih koji ne ele injenicama da barataju.
Autor, inae novinar Radija Slobodna Evropa,
iskoristio je bogatstvo izvora i mnotvo eksperata koje
ima ova radio stanica, da pronikne u sutinu svakog od
sukoba koje u knjizi obradjuje, te da iz prve ruke dobije
reagiranja i tumaenja na uzroke i posljedice zamrznutih
konflikata.
Tako je ruska okupacija teritorije Gruzije i potom
priznavanje June Osetije i Abhazije produbila krizu u
njenim odnosima sa Zapadom, ali ovi dogaaji, kao i
proglaenje nezavisnosti Kosova, na primjer, nisu
uzrok podjela i tenzija izmeu velikih sila ve, zapravo,
njihov simbol. Sa ovim ratom Rusija je od zemlje koja je
bila uesnik u rjeavanju svjetskih problema sama
postala problem. Kremlj se u svojoj akciji pozivao na
sline poteze Zapada na Kosovu. Ali, ako je proglaenje
nezavisnosti Kosova presedan sa stanovita meuna-
rodnog prava, injenica je da je Srbija propustila priliku
da integrie Albance kako bi je oni doivljavali kao
domovinu, a ne kao okupatora.
tavljanin pie da su uprkos raspadu Sovjetskog
Saveza i teza o kraju istorije, te definitivnoj pobjedi
koncepta liberalne demokratije, dogaaji na Kavkazu i
oko Kosova dvije decenije kasnije svjedoili o povratku
istorije i to na dramatian nain. Pokazalo se da nacio-
nalizam nije oslabljen globalizacijom i da se uz dosko-
ranje sukobe malih naroda zbog teritorija i granica
vraa i nacionalizam velikih sila.
Posebna poglavlja u knjizi su posveena normativnoj
hegemoniji Evropske Unije, raspoluenosti Ukrajine,
Centralnoj Aziji kao popritu nadmetanja Rusije, Zapada
i Kine. Da li su Rusija i Kina zapravo dugorono
gledano rivali? Zato nee svi putevi, kao do sada,
voditi u Vaington? Hoe li SAD zadrati vodeu
ulogu u svijetu i zato Kina moe ak i biti ekonomski
jaa, ali teko moe biti atraktivan alternativni drutveni
model irom svijeta.
Vjerovatno ne prijeti novi hladni rat, pie
tavljanin, ali se definitivno nalazi u stanju hladnog
mira, odnosno postmodernog rata, koji se vodi i
drugim sredstvima osim oruanim na primjer ener-
gijom. Knjiga se posebno bavi analizom povezanosti
energije i politike, o izostanku saglasnosti o kljunim
principima na kojima treba da svijet funkcionira, pa se
problemi obino ne rijeavaju, ve zamrzavaju ili odlau
izazivanjem novih kriza.
Autor je na knjizi radio u vremenu kad su se kockice
oko zamrznutih sukoba ponovo preslagale - Rusija je, na
primjer, okupirala Gruziju. Nakon to je knjiga izala u
javnost Armenija i Turska su objavile da sklapaju isto-
18
rijski sporazum i otvaraju granice, izbori u Moldaviji su
otvorili nove perspektive za rjeavanje statusa Trans-
dnjstrije, a kuhaju se neke nove igre sa statusom Krima
u Ukrajini, eenije u Rusiji i tako dalje.
Novinari su uvijek bili ljubomorni na analitiare, jer
oni imaju vremena da itaju i istrauju. Analitiari su
oduvijek bili ljubomorni na novinare koji su sa manje
znanja postajali poznati i slavni. Dragan tavljanin je
ovom knjigom uspio da pomiri ta dva sukoba.
Valjda je zato i stil knjige lagan za itanje iako je tivo
krajnje ozbiljno.
Nenad Peji je pomonik direktora Radija Slobodna
Evropa
_____________________________________________
Marija Todorova
Dizanje prolosti u vazduh
Ova knjiga je rezultat napora troje ljudi: izdavaa,
prevoditelja i autora. A iskljuivo su prvo dvoje zasluni
za to to se sada ova zbirka nalazi pred srpskim
itaocem. Svom cenjenom kolegi i dragom prijatelju
Ivanu oloviu dugujem zahvalnost to njegovo intere-
sovanje za moj rad ne presuuje.
On je objavio prvi prevod Imaginarnog Balkana (1999),
a sedam godina kasnije (2006) i njegovo dopunjeno
izdanje. Sada je dao podstrek stvaranju i objavljivanju
ove zbirke ogleda koji su prethodno tampani na engles-
kom jeziku. Poaena sam to se ponovo pojavljujem u
uglednoj Biblioteci XX vek iako smo kroili u XXI stolee.
Rei iskrenog uvaavanja upuujem Slobodanki Glii
koja je predano i pedantno pristupila prevodu i uspela da
moje misli izrazi na lepom jeziku, veoma bliskom mom
maternjem, iako je u ovom sluaju bio posredovan
treim, engleskim jezikom.
Ovu zbirku ini osam ogleda od kojih je est nastalo u
prvoj deceniji ovog, a dva potiu iz 90-ih godina prolog
veka. Pet ih je bilo objavljeno u obliku lanaka za
asopis, dva su poglavlja iz tematskih zbirki, a jedan
tekst je posebno prilagoen ovoj knjizi. Svi su oni
posveeni razliitim aspektima moderne istonoevropske
istorije i bave se vanim pojmovima i procesima: moder-
nizmom, nacionalizmom, seanjem i komemoracijom,
pojmom zaostalosti, alteritetom, orijentalizmom, komu-
nizmom (njegovim karakteristikama i nasleem), istori-
jom porodice, prenoenjem ideja, ideolokim implika-
cijama nauke. Geografski gledano, oni pokrivaju celu
Istonu Evropu, ukljuujui i Rusiju, ali je naglasak
stavljen na Balkan koji je moje podruje strunosti.
Prvi tekst se bavi zaostalou, a objavljen je 2005.
godine u asopisu Slavic Review (64, 1). Pojam
zaostalosti je rasprostranjen ne samo u akademskom
nego i u svakodnevnom govoru. Korien pre svega u
ekonomskoj sferi, u kojoj je kvantifikacija moguna, on je
olako i nekritiki prenesen u drutveni i kulturni domen.
Cilj lanka je kritika njegove upotrebe u kulturnom miljeu,
naroito kad je re o problematici nacionalizma. U tekstu
se predlae i nain na koji se moe izbei zamka
porekla, a to je uvoenje ideje o relativnoj sinhronosti
unutar longue dure okvira. To nam omoguava da neki
period opisujemo s obzirom na linearni konsekutivni
razvoj, ali i kao dijaloki proces, i da pri tom ne pre-
viamo vane aspekte kratkorone istorijske analize koja
podrazumeva sekvencijalni razvoj, prenoenje i irenje.
Drugi tekst, objavljen kao zavrni rad foruma Kritika:
Explorations in Russian and Eurasian History (1[4], jesen
2000), zamiljen je kao prilog polemici izmeu Adiba
Halida koji je primenio pojam orijentalizma na rusku
istoriju i Natanijela Najta koji se tome otro usprotivio.
lanak je ukljuen u ovu knjigu jer osvetljava moj lini
odnos prema orijentalizmu. U Imaginarnom Balkanu ja
sam razvila paradigmu nadahnutu orijentalizmom, ali i
kritiki usmerenu prema njemu, a u drugom izdanju
knjige posebno sam se suprotstavila sadanjim poku-
ajima da se kritika postkolonijalizma nekritiki primeni
na balkanski kontekst. Nasuprot tome, ovaj tekst staje u
odbranu temeljnih spoznaja Edvarda Saida i vrednosti
orijentalistike paradigme.
Tokom dve decenije nakon 1989. godine studije o
"Drugom" uveliko su ule u modu u svim vrstama
disciplina (psihologiji, istoriji, sociologiji, knjievnim
studijama itd.) i u svim anrovima (od analitikih naunih
tekstova do normativnih programskih dokumenata). One
su bile jedan od glavnih istraivakih metoda na naglo
razvijanom polju izuavanja udbenika. Otud su pro-
istekle vredne studije, ali, kao i svaka moda, i ova
prolazi. Ovde ponuen rad, koji istrauje primenu pojma
alteriteta u okviru specifinih potreba balkanskih studija,
objavljen je u asopisu Internationale Schulbuch-
forschung (21, 1999) i izraava skepticizam koji sam od
poetka gajila prema nekritikoj fascinaciji pojmom
drugosti.
Sledei lanak nastao je povodom konferencije o
drutvenom nasleu komunizma, a objavljen je u
asopisu East European Politics and Societies (7, 1,
1993). Tekst se moe initi zastarelim s obzirom na veliki
broj dinaminih promena nastalih u godinama nakon
njegovog objavljivanja. Ali on odraava situaciju nepo-
sredno nakon promena 1989. godine, kad su se javila
uverljiva predvianja, praena strahom i razoaranjem,
da e doi do eksplozije nacionalizma u Istonoj Evropi.
S izuzetkom krvavog raspada Jugoslavije, to se nije
desilo ni u jednoj drugoj balkanskoj zemlji i usudila bih se
da kaem da problem nacionalizma ne zauzima prvo
mestu na dnevnom redu drava u Istonoj Evropi (opet s
mogunim izuzetkom prostora bive Jugoslavije). to se
tie pitanja gde treba smestiti period "realnog
socijalizma" u okviru longue dure nacionalizma, ini mi
se da lanak jo uvek ima teinu.
Ogled "O epistemolokoj vrednosti porodinih modela"
produetak je analize sprovedene u knjizi Struktura
balkanske porodice i evropski obrazac (Balkan Family
Structure and the European Pattern) objavljene 1993.
godine. On se neposredno bavi uvenom "Hajnalovom
linijom", simbolikom demarkacionom linijom koja, po
zamisli britanskog demografa Dona Hajnala, simboliki
deli Evropu, a prua se od Sankt Peterburga do Trsta.
Zona zapadno od ove granice podruje je evropskog
branog obrasca, a za onu istono od granice karak-
teristian je neevropski brani obrazac. U tekstu se tvrdi
da je naivno oekivati da modeli evropske porodice budu
ogranieni na demografiju ili istoriju; njihov eksplikativni
potencijal se obino koristi za razliite svrhe u oblasti
kulture, ideologije i politike. Rad je prvi put objavljen na
nemakom jeziku 1997, a zatim na engleskom 2001.
godine pod naslovom Preispitivanje istorije porodice
19
(Family History Revisited, ur., Richard Wall, Tamara K.
Hareven and Joseph Ehmer).
U sreditu empirijskog ispitivanja u sledea tri ogleda
nalazi se Bugarska, ali su implikacije ovih tekstova
mnogo ire. lanak o mauzoleju Georgi Dimitrova
nadahnut je literaturom o seanju i zaboravljanju, a
naroito znaenju kategorija kao to su lieux i mileux de
mmoire i njihovoj primenljivosti na istonoevropski
kontekst; objavljen je u asopisu The Journal of Modern
History (78, 2, 2006). Ruenje Dimitrovljevog mauzoleja
u avgustu 1999. godine polazna je taka analize inje-
nica vezanih za izgradnju i odravanje spomenika,
razliitog znaenja koje je imao za razliite grupe,
rasprava o njegovom ruenju i tumaenja tog ruenja i
moguih strategija za promenu simbolikog poretka u
vremenima politikih i drutvenih preobraaja.
Dva poslednja teksta zasnovana su na mom
nedavnom istraivanju kulta Vasila Levskog, bugarskog
paradigmatinog nacionalnog heroja. U jednom se zala-
em za stanovite da su u dravnom socijalizmu postojali
civilno drutvo i javna sfera (Gesellschaft, Gedchtnis
und Gewalt in Sdosteuropa, ur. Ulf Brunnbauer,
Andreas Helmedach, Stefan Troebst, 2007). knjige Kosti
razdora: ivi arhiv Vasila Levskog i proizvoenje bugar-
skog nacionalnog heroja (Bones of Contention: the Living
Archive of Vasil Levski and the Making of Bulgaria's
National Hero [2009]), gde razvijam pojam slabog
nacionalizma kao instrumenta koji nedostaje teoretisanju
o nacionalizmu.
Veina ovih tekstova je eksplicitno komparativna ne
samo u regionalnom kontekstu i ja se iskreno nadam da
e se srpski italac uveriti da su neke od iznetih ideja
relevantne.
Predgovor knjizi Dizanje prolosti u vazduh, Ogledi o
Balkanu i Istonoj Evropi, Biblioteka XX vek.
Sa engleskog prevela Slobodanka Glii
Peanik.net
Istraivaki i dokumentacijski
centar
www.cendo.hr
!
Eb!mj!jubuf!
www.elmundosefarad.eu
j!opwj!
http://elmundosefarad.wikidot.com
Novo lice
http://www.knjizevnost.org
20
Orhan Pamuk
Moja turska biblioteka
U srcu moje biblioteke nalazi se biblioteka moga oca.
Kada sam imao 17 ili 18 godina i poinjao da provodim
najvei deo vremena itajui, prodirao sam knjige koje
je moj otac drao u dnevnoj sobi i one koje sam nalazio
u istambulskim knjiarama. Ako bi mi se dopala knjiga
iz oeve biblioteke, odnosio bih je u svoju sobu i
smetao meu svoje knjige. Mom ocu je bilo drago to
njegov sin ita, a takoe mu se dopadalo to se njegove
knjige sele u moju biblioteku i kada bi video neku od
svojih starih knjiga na mojoj polici zadirkivao bi me
reima: Aha, vidim da je ova knjiga dobila vii in.
Sedamdesetih godina prolog veka, kada sam imao 18
godina, poeo sam kao i sva turska deca koja itaju
da piem poeziju. Slikao sam i studirao arhitekturu, ali je
zadovoljstvo od toga poinjalo da bledi; nou sam puio
i pisao pesme, i to krio od svih. Tada sam proitao zbirke
poezije koje je moj otac (koji je eleo da bude pesnik
kada je bio mlad) uvao na svojim policama.
Voleo sam tanune, izbledele knjige pesnika koji su u
turskoj knjievnosti poznati kao pripadnici Prvog talasa
(grupa Prvi novi, 1940. i 1950) i Drugog talasa (grupa
Drugi novi, 1960. i 1970); eleo sam da piem pesme u
tom maniru. Pesnici Prvog talasa Orhan Veli, Melih
Devdet i Oktaj Rifat ostali su upameni po naslovu
prve zajednike zbirke pesama, Garip. Oni su u modernu
tursku poeziju uneli jezik ulice, veliajui njen duh,
odbijajui stroga pravila zvaninog jezika i okrutni,
totalitarni svet koji ih je okruivao. Moj otac bi ponekad
otvorio prvo izdanje knjige nekog od tih pesnika i
zabavljao nas aljivim i kapricioznim pesmama; njegovo
itanje naglas i stvaranje atmosfere koja je inila da
razumemo tu knjievnost ine jedno od udesnih
bogatstava mog ivota.
Inspirisali su me i pesnici Drugog talasa, koji su uneli
inovativni duh u sledeu generaciju, donosei narativni,
ekspresionistiki prizvuk u poeziju, a povremeno i
meavinu dadaizma, nadrealizma i ukrasnih elemenata u
kompoziciju; dok sam itao te danas pokojne pesnike
(Demala Sureju, Turguta Ujara, Ilhana Berka) bio sam
ubeen da i ja mogu da piem kao oni, na nain na koji
je neko gledajui apstraktnu sliku dovoljno naivan da
pomisli kako i on moe da naslika tako neto. U stvari,
bio sam poput umetnika koji je, dok gleda sliku kojoj se
divi, uveren da je spoznao kako je naslikana i uri u svoj
studio da potvrdi svoje ubeenje. Tako sam i ja odmah
sedao za sto da piem poeziju.
Uz retke izuzetke, dela ostalih turskih pesnika bila su
izvetaena i udaljena od svakodnevice i nisu me
zanimala. Ono to me je zabrinjavalo bila je njihova
intelektualna potka: izloen razarajuem uticaju Zapada,
modernizacije i Evrope, ta je lokalni pesnik mogao da
spase iz oteene osmansko-turske knjievne tradicije
koja je brzo nestajala, i kako? ta od divanske poezije,
koju je stvarala osmanska elita pod uticajem persijske
knjievnosti? Kakav je njen doprinos modernoj poeziji,
ako njenu lepotu i knjievnu visokoparnost potonje
generacije mogu da razumeju samo uz pomo renika i
prirunika?
Uznemirujua pitanja vezana za oslanjanje na
tradiciju silno su zabrinjavala pisce iz generacije koja je
prethodila mojoj, a i moju. Osmanska poezija negovana
je vekovima ostajui uvek po strani od zapadnjakog
uticaja. Tu je postojao oseaj kontinuiteta, to je rasprave
o knjievnim i filozofskim problemima inilo lakim i
udobnijim. Roman je bio uvezen iz Evrope i romanopisci
i prozaisti su se okretali poeziji.
Ranih sedamdesetih, kada sam odluio da postanem
romanopisac, u Turskoj je poezija jo uvek bila smatrana
jedinom pravom knjievnou, dok je roman bio manje
bitna, populistika forma. Roman je poeo ozbiljnije da
se shvata tek u poslednjih trideset pet godina. U istom
periodu izdavaka industrija je napredovala zadiv-
ljujuom brzinom, nudei veu raznolikost sve brojnijim
itaocima.
Kada sam odluio da postanem pisac, ni poezija ni
roman nisu bili cenjeni kao individualni izraz umet-
nikog senzibiliteta, neobinosti duha, due: dominantan
stav bio je da ozbiljni pisci rade udrueno i njihova dela
su vrednovana prema doprinosu drutvenoj utopiji
(modernizam, socijalizam, islamizam, nacionalizam ili
sekularni republikanizam). Knjievne krugove nisu zani-
mali problemi individualnog kreativnog pisca koji se
nadahnjuje istorijom i tradicijom ili koji pokuava da
pronae svoj glas.
Umesto toga knjievnost se vezivala za budunost:
njen zadatak je bio da ruku pod ruku sa dravom radi na
izgradnji srenog i harmoninog drutva ili ak nacije.
Utopijski modernizam bio on sekularistiki, republi-
kanski ili socijalistiki egalitaran bio je zagledan u
budunost i potpuno slep za ono to se deavalo na
ulicama i u kuama Istambula tokom itavog prolog
veka. Pisci koji su bili strastveno posveeni tome kako
da se Turska povede u svetlu budunost, ne pripovedaju
iskrenu priu o naim ivotima, kao to to ine pisci
poput Ahmeta Hamdija Tanpinara i Abdulhaka Sinasija
Hisara, koji su tugovali nad gubitkom nae tradicionalne
kulture ili Saita Faika i Aziza Nesina, koje je privlaila
poezija istambulskih ulica i koji su bez predrasuda voleli
taj grad.
U doba prihvatanja zapadnih vrednosti i ubrzane
modernizacije, centralno pitanje ne samo turske knji-
evnosti, nego svih knjievnosti van Zapada jeste kako
da se snovi o budunosti oboje dananjicom, kako da se
sanja o modernoj zemlji, a da se istovremeno prigrle
zadovoljstva tradicije svakodnevnog ivota. Pisci koji su
sanjali o radikalnoj budunosti bivali su uvueni u
politike sukobe i esto su zavravali u zatvoru, to je
dalo teku i gorku nijansu njihovom izrazu.
U biblioteci moga oca nalazile su se i prve objavljene
knjige Nazima Hikmeta najznaajnijeg turskog pesnika
iz tridesetih godina dvadesetog veka, pre nego to je
uhapen zbog svojih revolucionarnih ideja. Na mene je
ostavio duboki utisak ljutiti ton ovih pesama, njihova
utopijska vizija i formalne novine inspirisane ruskim
futurizmom, ali sam jednako bio pogoen i patnjom
ovog pesnika, godinama koje je proveo iza reetaka i
opisom zatvorskog ivota u memoarima i pismima
romanopisaca poput Orhana Kemala i Kemala Tahira.
Moe se napraviti itava biblioteka samo od memoara,
romana i pria turskih intelektualaca i novinara koji su
zavrili u zatvoru.
itao sam toliko zatvorske knjievnosti, bio sam tako
dobro upuen u zatvorsku dnevnu rutinu i taj razmetljivi
i agresivni govor (zatvorski sleng mi je postao omiljen),
da sam se oseao kao da sam i sam robijao. U to vreme
sam zamiljao pisca kao nekoga kome je policija stalno
za petama, koga prate policajci u civilu, prislukuju mu
telefon, nekoga ko ne moe da dobije paso i pie bolna
pisma svojim voljenima iz zatvora. Taj nain ivota, koji
sam poznavao samo iz knjiga, nije bio neto to bih sebi
poeleo, ali mi je bio romantian. Kada sam trideset
godina kasnije i sam imao nekoliko slinih problema,
teio sam se time da su moji problemi mnogo manji od
onih koji su zadesili pisce o kojima sam itao kada sam
bio mlad.
ao mi je to se nisam oslobodio prosvetiteljske,
utilitaristike ideje da knjige postoje zato da bi nas
pripremile za ivot. Moda su na mene uticali ivoti
turskih pisaca. Ali to ima veze i sa injenicom da u
Turskoj nije postojala prava biblioteka. U Borhesovoj
imaginarnoj biblioteci svaka knjiga je i mistino bie, a
sama biblioteka nudi iluziju poetskog i metafizikog
beskraja, odraavajui sloenost spoljanjeg sveta; iza
tog sna nalaze se stvarne biblioteke sa toliko knjiga da se
one nikada ne mogu prebrojati niti proitati. Borhes je
bio direktor jedne takve biblioteke u Buenos Airesu. Ali
kada sam ja bio mlad, u celoj Turskoj nije postojala
slina biblioteka. Nijedna biblioteka nije imala knjige na
stranim jezicima. eleo sam da nauim sve to se moe
nauiti, da postanem mudra osoba i izbegnem ogra-
nienja nacionalne knjievnosti, nametnuta od knjiev-
nih klika i podrana reimskim zabranama. Morao sam
da stvorim svoju sopstvenu veliku biblioteku.
Izmeu 1970. i 1990. moja glavna delatnost, pored
pisanja, bila je kupovina knjiga za moju biblioteku.
eleo sam da ona sadri sve knjige koje sam smatrao
vanima i korisnima. Otac mi je dao znaajnu svotu za
ostvarenje tog cilja. Od svoje osamnaeste godine imao
sam obiaj da jednom nedeljno odlazim na Sahaflar,
bazar antikvarnih knjiara na Bejazitu, centru starog
Istambula. Proveo sam mnogo sati i dana u radnjicama
koje su se grejale na beskorisne male grejalice na struju i
bile zatrpane kulama nerazvrstanih knjiga. Tu su svi
delovali siromano od prodavca, vlasnika radnje,
sluajnog posetioca, do zainteresovane muterije.
Ulazio bih u antikvarnicu, pretraio sve police, listao
knjige i nalazio istoriju odnosa vedske i Osmanskog
carstva u XVIII veku; ili memoare glavnog lekara u
Bakirkoj bolnici za duevne bolesti; ili svedoenje
novinara o neuspelom dravnom udaru; ili monografiju o
osmanskim spomenicima u Makedoniji; ili kratki rezime
na turskom iz rukopisa nemakog putnika koji je posetio
21
Istambul u XVII veku; ili razmatranja manino-depre-
sivnog poremeaja i sklonosti ka izofreniji profesora sa
Medicinskog fakulteta apa; ili zbirku pesama
zaboravljenog osmanskog pesnika na savremenom tur-
skom sa propratnim komentarima; ili ilustrovanu propa-
gandnu knjigu kancelarije istambulskog upravitelja iz
1940, sa crno belim fotografijama istambulskih zgrada i
parkova.
Cenjkao bih se sa prodavcem i kupio knjige. U
poetku sam sakupljao klasike svetske i turske knjiev-
nosti, to jest knjige vane za tursku knjievnost. Mislio
sam da u svakako proitati i druge knjige, samo da prvo
zavrim sa klasikom. Moja majka, koja se brinula jer
previe itam, govorila je: Prestani ve jednom da
kupuje knjige, dok ne zavri sa ovima koje ima!
Nisam kupovao knjige kao kolekcionar, nego kao
pomahnitali ovek koji oajniki pokuava da shvati
zato je Turska toliko siromana i puna problema. Kada
sam bio u dvadesetim godinama prijatelji bi me pitali
zato preplavljujem stan knjigama i nikada nisam uspeo
da im dam zadovoljavajui odgovor. Slika kue u
Legendama Gumu hane; nezvanini opis pobune protiv
Ataturka od Edema erkeza; lista politikih atentata
tokom Drugog ustavnog perioda (1908-1922) dok su na
vlasti bili Mladoturci; pria o papagaju koga je
ambasador u Londonu poslao sultanu Abdulhamidu;
zbirka obrazaca ljubavnih pisama za srameljive;
politiki memoari lekara koji je otvorio prvi sanatorijum
u Turskoj; beleke komesara koji je u policijskoj koli
drao predavanja o sitnom ulinom kriminalu deparoa,
prosjaka, varalica
Tu su bili i memoari biveg predsednika u est tomova
prepuni dokumenata; knjiga koja je opisivala kako je
etiki kodeks osmanskih esnafa uticao na modernu
poslovnu praksu; pariski memoari zaboravljenog
umetnika iz tridesetih godina prolog veka; knjiga o
trikovima kojima su se sluili trgovci da bi podigli cenu
lenika; zbirka tekstova marksista na pet stotina strana;
pria o transformaciji grada Eregli posle otvaranja
fabrika za obradu gvoa i elika; knjiga za decu pod
naslovom 100 znamenitih Turaka; povest o velikom
poaru na Aksaraju 1911; zbirka kolumni koje je u
periodu izmeu dva svetska rata napisao zaboravljeni
novinar; knjiga od dvesta strana u kojoj je opisana dve
hiljade godina duga istorija gradia u centralnoj
Anadoliji; i tvrdnje penzionisanog uitelja da je, ne
znajui ni re engleskog, otkrio ko je ubio Kenedija
samo na osnovu podataka iz turskih novina.
Da li sam bio toliko zainteresovan da bih sve ove
knjige proitao od korica do korica? Kada su me kasnije
pitali: Gospodine Pamuk, da li ste proitali sve knjige iz
vae biblioteke?, ja bih, ne smatrajui to pitanje nimalo
beznaajnim, odgovarao: Da. Pa ak i da ih nisam sve
proitao, one bi i dalje mogle da budu od koristi.
Dok sam bio mlad moja veza s knjigama zasnivala se
na optimizmu neizleivog pozitiviste koji veruje da
uenjem moe da ovlada celim svetom. Verovao sam da
u jednoga dana svu tu erudiciju iskoristiti u svojim
romanima. U tome sam slian junaku Sartrove Munine,
koji ita knjige iz biblioteke od A do , i Piteru Klajnu,
junaku Slepila Elijasa Kanetija, koji je ponosan na svoje
knjige kao vojnik na svoj puk. Borhesovska biblioteka za
mene nije metafizika matarija o beskrajnom svetu to
je biblioteka koju sam, sakupljajui knjigu po knjigu,
sam stvorio u svojoj kui u Istambulu. Zgrabio bih
knjigu o pravnim osnovama poljoprivredne ekonomije u
Osmanskom carstvu u XV i XVI veku i itajui o
odreivanju visine poreza na tigrovu kou, saznao da se
u to vreme u Anadoliji mogla uti rika tigrova. Iz
podebelih knjiga sabranih pisama iz izgnanstva Namika
Kemala, romatiara, aktiviste, patriote, didaktikog
pesnika iz XIX veka (turskog Viktora Igoa), prvi put sam
saznao da je uveni pesnik, sveprisutni junak iz
udbenika i kolskih legendi, imao izuzetno pogan jezik.
Zabavni politiki memoari uhapenog parlamentarca;
izvetaj slubenika osiguravajueg drutva o najza-
nimljivijim sluajevima poara i saobraajnih nesrea na
koje je naiao tokom svoje karijere; memoari sjajnog
diplomate ija je erka sa mnom ila u razred kad god
bih naiao na takve knjige, smesta bih ih kupovao.
Tako zadubljen u knjige proputao sam ivot, ali ak i
kada sam to shvatio, nastavio sam da kupujem knjige,
kao da sam se svetio ivotu koji mi je izmicao. Tek
mnogo godina kasnije, shvatio sam koliko sam srenih
sati proveo druei se sa prodavcima u tim hladnim
knjiarama, pijui aj kojim su me sluili i pregledajui
pranjave gomile knjiga od vrha do dna. Poto sam deset
godina proeljavao police antikvarnica na Sahaflar
bazaru, zakljuio sam da je kroz moje ruke prola svaka
knjiga tampana latininim pismom od stvaranja
republike do sedamdesetih godina XX veka. Izraunao
sam da je u tih 50 godina bilo izdato najvie 50.000
knjiga, znai od Ataturkove odluke iz 1928. da cela
nacije pree sa arapskog pisma na latinicu. Do 2008. taj
broj je nadmaio sto hiljada. Moda sam imao tajni plan
da sve te knjige sakupim u svojoj biblioteci
Moj izbor je uglavnom bio nasumian i impulsivan.
Kupovati knjige jednu po jednu, pomalo je kao zidati
kuu ciglu po ciglu. Tokom osamdesetih viao sam
mnoge ljude poput sebe, ne samo u antikvarnicama, nego
i u obinim istambulskim knjiarama. Mislim na one
koji bi ulazili u knjiare oko pet, est popodne i pitali
Ima li neeg novog danas?, a zatim pregledali jednu po
jednu knjigu koja je od jue prispela u knjiaru.
2008. izdato je tri puta vie knjiga nego pre trideset
godina, ali osamdesetih godina prolog veka u Turskoj
se u proseku tampalo tri hiljade knjiga godinje. Veinu
njih sam video, a skoro polovinu inili su prevodi.
Veoma malo knjiga je uvoeno i itao sam te zbrzane i
nepromiljene prevode nastojei da shvatim ta se
deava u svetskoj knjievnosti.
Sedamdesetih godina zvezde svake knjiare bile su
pozamane istorijske knjige koje su istraivale iskonske
uzroke siromatva i nazadnjatva Turske i njenih
socijalnih i politikih nemira. Te ambiciozne moderne
istorije posedovale su ljutiti ton; u otroj suprotnosti sa
starim osmanskim istorijama sve njih sam, takoe,
kupio ove nove istorije za pretrpljene katastrofe nisu
22
optuivale same Turke, ve su krvicu za nae siro-
matvo, nedostatak obrazovanja i nazadnjatvo preba-
civale na strane sile ili na nekolicinu naih zlih i
korumpiranih ljudi. Verovatno je to razlog to su toliko
itane i omiljene.
Nikada nisam mogao da odolim nijednoj prii, romanu
ili memoarima koji istrauju savremene vojne pueve,
politike pokrete ili niz vojnih poraza tokom poslednjih
godina Osmanskog carstva, neprekinutu nit politikih
ubistava povezanih sa tajnim, zlim zaverama ili igrom
stranih sila. Prie o gradovima koje su napisali penzio-
nisani uitelji, memoari lekara, inenjera, poreznika,
diplomata i politiara punih ideala, ivotne prie film-
skih zvezda, knjige o islamskim sektama i njihovim
poglavarima, napisi o masonima sa punim imenima i
prezimenima sve sam ih kupio, zato to je u njima bilo
malo kominog, malo ivota, malo stvarnosti i malo
Turske.
Kada sam bio dete voleo sam da itam knjige o
Ataturku koje su napisali njegovi prijatelji i bliski
saradnici. Njih su napisali ljudi koji su poznavali
Ataturka i istinski ga voleli. Zahvaljujui zakonima koji
tite seanje na Ataturka, kasnijim generacijama je bilo
veoma teko da piu o njemu kao obinom oveku. I
danas se u Turskoj smatra prekrajem vreanje seanja
na Ataturka. ovek ne moe da ga opie kao normalnu
linost, a da ne zavri u zatvoru. Pa ipak, o njemu se
napie stotine knjiga svake godine. Moda je to zbog
toga to - kao i u sluaju knjiga o islamu - zabrane
pojednostavljuju sloene probleme i pruaju utehu
autorima i itaocima.
Sredinom sedamdesetih, kada sam odustao od svojih
iluzija da u postati slikar ili arhitekta i reio da posta-
nem romanopisac, u Turskoj je godinje tampano
etrdeset do pedeset romana. Sve bih ih pregledao i za
veinu mi se inilo da bi mi jednoga dana mogli biti od
koristi; ne zato to su obavezno posedovali literarnu
vrednost, nego zato to sam u njima pronalazio opise
ivota u turskim selima i varoicama i komadie ivota
iz Istambula. Na slavni kritiar iz pedesetih godina,
Nurulah Ata (on je snano branio nae pravo da po-
zajmljujemo od zapadne civilizacije, posebno od fran-
cuske kulture, ali nije mogao odoleti da ne ismeje glupo-
sti koje su inili loe obrazovani pisci pokuavajui da
imitiraju Francuze), jednom je rekao da je u zemlji kao
to je naa ponekad neophodno kupiti barem neke knjige
koje se pojave na tritu, tek da bi se pruila podrka
autorima i izdavaima. Posluao sam njegov savet.
itajui te knjige oseao bih se delom kulture, istorije;
razmiljo sam o knjigama koje u jednoga dana napisati i
bio sam srean. Ponekad bi me obuzela seta. Savladana
tamparskim grekama u knjizi ili nemarnou autora i
izdavaa, moja panja bi odlutala; itao bih knjigu ija je
tema zavreivala rafiniranu i pronicljivu analizu i
bolelelo me je kada bih uvideo da ju je pisac ubio u
urbi, ljutnji ili panici. I sama tema poela bi da izgleda
smeno i otrcano. Rastuivalo bi me i kada bi bezvredna
knjiga bila iroko prihvaena ili ako bi neka druga,
oaravajua knjiga ostala potpuno neprimeena
23
Oseao sam ukleti oblak nadvijen nad svim ljudima
koji se bave knjievnou, a ive van zapada. Od kakvog
je znaaja saznanje da se u Anadoliji u XV i XVI veku
ula rika tigrova? U emu je smisao traganja za uticajem
indijske knjievnosti na Asafa Haleta elebija pesnika
za koga jedva da su uli i turski itaoci? inilo mi se
vanim znati da su horde, koje su u divljanjima u Istam-
bulu 6. i 7. septembra 1955. porazbijale prodavnice i
opljakale kue istambulskih Grka, Jermena i Jevreja,
bile podstaknute ne samo od turskih tajnih slubi, nego i
od Britanije koja nije elela da Kipar postane deo Grke.
Ali to nikome nije bilo vano. Niti je ikoga zanimalo o
emu je Ataturk razgovarao sa iranskim ahom tokom
putovanja po Bosforu. Imao sam oseaj da svi oni koji
istrauju te teme i o tome piu romane i prie, to rade
uzalud.
U svojim najmranijim danima oseao sam se kao
Faruk, junak mog drugog romana, Tiha kua, koji je
prouavao vie vekova stara dokumenta u osmanskim
arhivama i drao ih sve u glavi, ali koji nije bio u stanju
da uspostavi vezu ni sa jednim od njih: pitao bih se koji
je znaaj uspenog ouvanja detalja itave jedne
istorije, itave jedne kulture, itavog jednog jezika.
Koliko je bilo vano znati ko je izazvao Veliki poar u
Izmiru 1922? Izgledalo mi je da ima jo samo etvoro ili
petoro ljudi osim mene koji su eleli da saznaju uzroke i
pozadinu vojnog pua od 27. maja 1960. ili stvaranja
Demokratske pratije posle Drugog svetskog rata. Da li je
to bilo zbog toga to je turska kultura bila suvie poli-
tina? Ili zato to je glavno izraajno sredstvo zemlje
bila politika? Ili je nae oseanje da se nalazimo suvie
daleko od centra da ivimo na margini uinilo da
vidimo tako malo vrednosti u svojoj nacionalnoj
biblioteci?
Kada sam razmiljao o onome to sam nauio iz
knjiga koje sam tako radosno donosio u kuu, kada sam
procenjivao koliko malo one znae ostatku sveta, osetio
bih se prazno i beskorisno i svo zadovoljstvo bi iilelo.
Iako sam u svojim dvadesetim godinama bio oajan zato
to ivim daleko od centra zbivanja, to me nije spreilo
da neno volim svoju bilioteku. U tridesetima sam prvi
put otiao u Ameriku da vidim druge biblioteke i suoim
se sa bogatstvom svetske kulture. Raalostilo me je
saznanje koliko se tamo malo zna o turskoj kulturi i
knjievnosti. U isto vreme, ta tuga je uinila da roma-
nopisac u meni jasnije sagleda razliku izmeu prolaznih
osobina kulture i njene sutine i to sam shvatio kao
upozorenje: treba dublje da se zagledam u ivot i u svoju
biblioteku.
U romanu Sporost Milana Kundere postoji lik eha
koji uestvujui na meunarodnoj konferenciji koristi
svaku priliku da govori o tome kako stoje stvari u mojoj
zemlji; to ima za posledicu da on bude ismejan.
Ispravno je da bude predmet prezira ovek koji misli
samo na svoju zemlju i ne vidi vezu izmeu svoje
sopstvene ljudskosti i one ostatka sveta. Ali dok sam
itao Sporost ja se nisam identifikaovao sa onima koji su
prezreli tog oveka identifikovao sam se sa njim. Ne
zato to sam eleo da budem on, naprotiv, zato to to
nisam eleo. Tek osamdesetih sam shvatio da (pozajmiu
par rei od junaka mog romana Crna knjiga ) ako elim
da postanem svoj ne treba da se rugam Najpolovom
imitatoru koji eli da prevazie svoj provincijalizam i
svoje ponienje, nego treba da se poistovetim sa njim.
Turska nikada nije bila zapadna kolonija. I kada je
podraavala Zapad u skladu sa Ataturkovim naredbama,
to nikada nije bio nedolian, poniavajui poduhvat, na
nain kako ga u svojim sredinama opisuju Kundera,
Najpol i Edvard Said. Ta injenica je postala znaajan
deo turskog identiteta. to se tie ljupkih besmislica
Efruz Beja, lika koji je podjednako predmet ljubavi i
mrnje, stvorenog da oslika stremljenje ka svemu
zapadnjakom kao neto pomodarsko i snobovsko za
turske itaoce on ne predstavlja bogatstvo turske
knjievnosti. Jedino to on pokazuje jeste da je Omer
Sejfetin (1884-1920), nacionalista, polemiki pripoveda
koji mestimino flertuje sa idejama rasnog purizma,
naslikao prihvatanje vrednosti Zapada kao tenju vie
klase da se odvoji od naroda.
Kada se suoim sa takvim preterivanjem, saoseam sa
Dostojevskim koji je bio besan na ruske intelektualce
zato to bolje poznaju Evropu nego Rusiju. U isto vreme,
oseam da taj bes koji je naterao Dostojevskog da se
okrene protiv Turgenjeva, nije naroito opravdan. Pola-
zei od linog iskustva, znam da iza priljenosti
Dostojevskog da odbrani rusku kulturu i pravoslavni
misticizam da to nazovemo ruskom bibliotekom?
stoji gnev ne samo prema Zapadu, nego i prema ruskim
intelektualcima koji ne poznaju sopstvenu kulturu.
Tokom trideset pet godina koje sam proveo piui
romane, nauio sam da se ne smejem knjigama koje su
drugi napisali i da ih ne odbacujem, bez obzira na to
kako neprikladne, staromodne, glupe, smuene ili udne
one bile. Moda tajna naklonosti prema tim knjigama
lei u tome da ih ne itamo na nain na koji su to eleli
njihovi pisci Smisao je u tome da itamo te knjige -
udne i ravnodune, proarane trenucima zadivljujue
lepote - tako to uemo u kou njihovih pisaca. Neete
izbei provincijalizam tako to beite od provincije, nego
tako to ete je prihvatiti. Tako sam nauio da utonem u
svoju polako narastajuu biblioteku, a tako sam nauio i
kako da se odmaknem od nje. Tek sam u etrdesetim
nauio da je najjai razlog da volim svoju biblioteku taj
to ni Turci ni zapadnjaci ne znaju za nju.
Ali sada mi kau: Dobili ste i Nobelovu nagradu i
ove godine je Turska poasni gost Sajma knjiga u
Frankfurtu. Da li biste mogli da nam opiete svoju
biblioteku? Spreman sam da to uradim i uinim da i
drugi zavole moju tursku biblioteku, ali dok poinjem da
radim na tome, bojim se da prestajem da je volim
Prevela Sneana Petrovi
The New York Review of Books
24
Moj put u Izrael
Es!Gsbokb!Pgofs-!!
pehpofulb!kfeoph!ajwpub!
U Izrealu sam bio 1989. godine. Uspostavio sam
kontak sa Tomi Lapidom uglednim novinarom, rodjenim
Novosadjaninom. Napisao sam mu da bih eleo da
snimim nekoliko emisija u kojima e govoriti Jevreji
poreklom iz Jugoslavije. Te emisije bi bile emitovane na
Drugom programu Radio Beogradu, u okviru doku-
mentarne serije Govori da bih te video.
Od Lapisa sam dobio odgovor 10. avgusta 1989.
godine:
Potovani gospodine Simi,
Govorio sam sa prijateljima da vam omogue posetu
Izraelu, da biste mogli pripremiti seriju na dokumentar-
nom programu Radio Beograda. Dobiete poziv.
Srdanim pozdravom Josef (Tomi) Lapid.
Ve l8. avgusta 1989. stiglo je oficijelno pozivno
pismo koje je potpisao Rafi Borovic, direktor Vladine
pres slube
Tri meseca kasnije, bio sam u Izraelu. Oseaj da u
govoriti daleko od Jugoslavije sa ljudima iji koreni
potiu iz ove zemlje, bili su odlian podsticaj za dobar
profesionalni rad. Jedan od razgovora obavio sam sa dr
Franjom Ofnerom koji je ispriao najzanimljivije delove
svoje biografije. Bio je jedan od sagovornika koji su
dopunjavali odgovorima moje trajno pitanje, kako je
moglo da dodje do Holokausta. Dr Ofner je imao tada
76 godina.
http://www.audioifotoarhiv.com/gostisajta3.html
Dragoslav Simi}
sicke@sbb.rs
_____________________________________________
U ovom broju Lameda pi{u: Arthur Koestler,
Zorislav Paunkovi}, Vladimir Glocer, Nenad
Peji}, Marija Todorova, Orhan Pamuk i
Dragoslav Simi}
Lamed
Mjtu!{b!sbep{obmf!
Redakcija: Ivan Nini} i Ana [omlo
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
42268 Netanya, Israel
Telefon: +972 9 882 61 14
e-mail: ninic@netvision.net.il