Sadraj

1. Uvod .......................................................................................Error! Bookmark not defined.

2. Pojam vanrednih situacija ........................................................................................................ 3
2.1. Klasifikacija vanrednih situacija ...................................................................................... 3
2.2. Prirodne vanredne situacije .............................................................................................. 4
2.3. Tehnoloke vanredne situacije ......................................................................................... 5
2.4. Ostale klasifikacije vanrednih situacija ............................................................................ 5
3. Elementarne nepogode ...........................................................Error! Bookmark not defined.
3.1. Pojam, vrste i oblici elementarnih nepogoda................................................................ 8
3.2. Mogui profili elementarnih nepogoda i masovnih nesrea ......................................... 9
3.3. Posledice elementarnih nepogoda i masovnih nesrea .............................................. 15
3.4. Socijalne posledice ..................................................................................................... 16
3.5. Posledice po zdravlje .................................................................................................. 16
3.6. Posledice kulturne nadgradnje .................................................................................... 17
3.7. Materijalne posledice .................................................................................................. 17
3.8. Mere za smanjenje rizika ............................................................................................ 18
4. Zakljuak ................................................................................Error! Bookmark not defined.
5. Literatura ................................................................................Error! Bookmark not defined.
 1. UVOD

Nikad oveanstvo nije suoeno, kao danas od moguih ugroavanja. Razliiti oblici
ugroavanja su uvek pretili ljudskoj civilizaciji, uostalom, brojne civilizacije su nakon
stranih katklizmi zauvek nestali sa lica zemlje, ali lina i svaka druga bezbednost privlai
panju velikog broja ljudi, dravnih institucija i drugih drutvenih struktura znatno vie nego
u nedavnoj prolosti.

Bezbednost se deli na invidualnu, nacionalnu, regionalnu, meunarodnu i globalnu, a

isto tako i oblici pretnje koji ih mogu ugroziti. Izrazita pretnja nacionalnim interesina obino
predstavlja neposrednu pretnju veem delu stavnovnitva zemlje koja je ugroena, kao to
ugroavanje meunarodne bezbednosti ugroava i nacionalne interese zemalja u podruju
pogoenom pretnjom. Izvori bezbednosnih pretnji deo su ljudskog okruenja i obino se
definiu kao pojave, materije i odreena iva bia koja svojim postojanjem ugroavaju ljude,
drutvene poretke, materijalna dobra, i ekoloke sisteme.

Poslednjih godina, najee pretnje jesu elementarne nepogode, dou neoekivano, a

ostave velike posledice za sobom, kako socijalne, ekonomske, tako i svake druge vrste.

2
 2. POJAM VANREDNIH SITUACIJA

U strunoj literaturi, autori esto nekritiki prevode odreene strane termine koji su u
indirektnoj vezi sa terminom vanredna situacija to dodatno uslonjava terminoloke
nejasnoe u vezi termina kao to su, kriza, katastrofa i vanredno stanje. Engleski Akt o
snagama za vanredne situacije iz 1920. godine odreuje vanrednu situaciju kao pojam koji
e liiti zajednicu osnovnih ivotnih potreba, a zahteva posebne slube i kapacitete. 1 Ova
definicija se morala uskladiti sa izazovima, rizicima i pretnjama u novom milenijumu.
Savremeni akt je usredsreen na posledice vanredne situacije i pojanjava je kao: dogaaj ili
situaciju koja ozbiljno preti da povredi ljudsko blagostanje, dogaaj ili situaciju koja ozbiljno
preti da ugrozi ivotnu sredinu i rat ili terorizam koji ozbiljno naruava bezbednost. Pod
pojmom vanrednih situacija u Republici Srbiji se podrazumeva: Stanje kada su rizici i
pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogaaja i drugih opasnosti po stanovnitvo,
ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice
nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je
za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz
pojaan reim rada.2 U priruniku agencije za upravljanje u vanrednim situacijama (FEMA
Federal Emergency Managament Agency) vanredna situacija se definie kao neplanirana
situacija koja moe da izazove znaajne povrede zaposlenih, korisnika ili ire populacije i
bitno oteti prirodna i materijalna dobra, kao i mogunost da utie na ugled preduzea i
ugrozi finansijsko stanje.[7]

2.1. Klasifikacija vanrednih situacija

Klasifikacija vanrednih situacija je oduvek bila aktuelan predmet istraivanja, ne

samo poznatih strunjaka iz ove oblasti ve i meunarodnih organizacija irom sveta. Svi oni
su vie ili manje jednostavno eleli da identifikuju i ustanove jednu generalnu klasifikaciju
koja bi predstavlja temelj svih buduih istraivanja odnosno poetni korak u realizaciji

1 Civil Contigencies Akt (2004): A Short Guide, Cabine Office, Civil Contigencies Secretariat, London, pp. 2-3.

2 Zakon o vanrednim situacijama, Slubeni glasnik RS, br. 111 od 29. decembra 2009. godine.

3
zatitnih mera od posledica vanrednih situacija. 3 4
Kriterijumi klasifikacije vanrednih
situacija su:

1. vreme (neoekivano, brzina razvoja dogaaja);

2. socijalno-ekoloki (ljudske rtve, epidemije, masovno unitenje stonog fonda,
preorijentacija proizvodnje, upotreba znaajne koliine prirodnih resursa);
3. socijalno ekonomski (velika konfliktnost, velika opasnost, izazivanje unutranje
politike nestabilnosti, mnotvo unutranjih politkih dogaaja, poveanje
meunacionalne napetosti, izraena meunarodna nesigurnost);
4. ekonomski (znaajne ekonomske tete i ugroenost finansijskih i materijalnih resursa,
naruavanje redovnog saobraajnog sistema, neophodnost znaajnih materijalnih
rashoda i kompenzacija i formiranje fondova, neophodnost korienja velike koliine
tehnike za spreavanje situacija i otklanjanje posledica);
5. organizaciono upravljake (nepredvidive situacije, sloenost prognoziranja toka
dogaaja i izbor reenja, neophodnost obezbeenja velike koliine raznih specijalnosti
i organizacija, nepredvidivost razmere evajuacije i spasiteljskih slubi. 5 Generalno,
sve vanredne situacije se dele u tri grupe: prirodne, tehnoloke (ljudske) i
kombinovane.6

2.2. Prirodne vanredne situacije

Prirodne vanredne situacije klasifikovane su u 6 podkategorija kao to su: bioloke

epidemije (virusne zarazne bolesti, bakterijske, parazitske i gljivine infektivne bolesti) i
infektivne bolesti insekata (skavaca i ostalih tetoina) geofizike (zemljotres, vulkani,
cunami, odroni stena, klizita, sleganja) klimatske (ekstremne temperature toplotni i hladni
talas, sua, umski i ostale vrste poara) hidroloke (poplava, bujica, olujni talas, priobalna
poplava), i meteoroloke (tropski cikloni i razliite vrste oluja). Naime, prirodne vanredne

3 Cvetkovi, V., & Gai, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadubina Andrejevi

4 Cvetkovi, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadubina Andrejevi

5 Mlaan, D., Cvetkovi, V.: Klasifikovanje vanrednih situacija. Beograd: Kriminalistiko-policijska akademija, Dani
Aribalda Rajsa, 2013

6Center for Research on the Epidemiology of Disasters, The OFDA/CRED International Disasters Database, available at:
www.cred.be/emdat/disdat2.htm (accessed January 2003).

4
situacije su one koje postoje u prirodnom okruenju i predstavljaju pretnju za ljudsku
populaciju i zajednicu.

2.3. Tehnoloke vanredne situacije

Tehnoloke vanredne situacije se dele na tri grupe:

1. Industrijski akcidenti (kolapsi, eksplozije, poari, curenje gasa, trovanja, zraenja),

2. Transportni akcidenti (u inskom, drumskom, vazdunom i vodenom saobraaju) kao
i
3. Ostale nezgode.

Tehnoloke vanredne situacije su sve one opasnosti do kojih dolazi usled interakcije
oveka i prirode. Naime, veinu vanrednih situacija tehnolokog porekla ovek namerno ili
nenamerno prouzrokuje.

2.4. Ostale klasifikacije vanrednih situacija

Vanredne situacije se mogu razvrstati i prema:

1. Karakteru opasnosti (tehniki, bioloki, prirodni, ekoloki i socijalni karakter);

2. Stepenu uestalosti (najee zemljotresi, transportne havarije; veoma este
poari; opasnosti s umerenom uestalou havarije komunalnih sistema, vulkani;
najree epidemije, ekoloki akcidenti velikih razmera);
3. Zahvaenosti teritorije (lokalne, mesne, optinske, regionalne, nacionalne, federalne,
meudravne i globalne transnacionalne).

Vanredne situacije se mogu klasifikovati prema:

1. Karakteru izvora prirodne (izvore prirodnih vanrednih situacija predstavljaju opasne

prirodne pojave), tehniko tehnoloke (izvore ovih vanrednih situacij predstavljaju

5
 opasni tehniki i tehnoloki akcidenti), vojne (izvore predstavljaju savremena sredstva
masovnog unitavanja) i teroristike (nastaju kao posledica teroristikih akata);
2. Inicirajuem faktoru konfliktne (iniciraju provokacije razliite vrste, politike
greke organa vlasti, greke u radu rukovodilaca na razliitim poloajima) i
nekonfliktne (nastaju tako to ih iniciraju unutranji faktori sistema eksplozije,
poari, zemljotresi, snene lavine itd.);
3. Brzini irenja iznenadne (vanredne situacije izazvane zemljotresima, eksplozijama,
saobraajnim nezgodama, ruenje zgrada), brze (vanredne situacije izazvane
poarima, katastrofalnim poplavama, havarijama sa oslobaanjem i emisijom opasnih
materija), umerene (havarije sa oslobaanjem radioaktivnih materija, poplave) i
postepene (sue, zagaenje tla, havarije na sistemimam i opremi za preiavanje
opasnih materija);
4. Veliini zahvaene teritorije objektske, lokalne, gradske, regionalne, nacionalne i
globalne. Povrh toga, istie da se veliina vanredne situacije odreuje: brojem ljudi,
koji su stradali u datoj situaciji, brojem ljudi, kojima su narueni normalni uslovi za
ivot i rad, veliinom materijalne tete, zonom prostiranja vanredne situacije,
snagama i sredstvima ukljuenim u odgovou i eliminisanju posledica vanredne
situacije.7

Vanredne situacije se mogu grupisati u est osnovnih kategorija: 8

1. Prirodne brzo razvijajue. Potiu od prirodnih opasnosti, poput zemljotresa, ciklona,

poplava, klizita, vulkanskih erupcija i nekih tipova epidemija zaraznih bolesti.
Javljaju se iznenada, esto uz vrlo oskudna upozorenja.
2. Tehnoloke brzo razvijajue. Rezultat su industrijskih akcidenata (curenje hemijskih
supstancija ili njihovo nekontrolisano oslobaanje, nuklearni akcidenti), akcidenti pri
transportu ili usled poremeaja drugih tehnikih sistema. Takoe javljaju se iznenada,
sa slabim upozorenjima.
3. Sporo razvijajue. Ovaj izraz se uglavnom koristi da oznai nedostatak hrane ili gladi
i nestaice nastale unitavanjem useva od strane tetoina. U ovim sluajevima se
krize sporo razvijaju, nedeljama ili mesecima.

7 Cvetkovi, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa teorijsko odreenje i klasifikacija prirodnih katastrofa.
Bezbjednost, policija i graani, 3 - 4, 311-335
8 Jakovljevi, V.: Krizni menadment i prevencija krize, hrestomatija. Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti:
Etiologija ugroavanja ljudi, materijalnih dobara i ivotne sredine, str. 137.

6
 4. Kompleksne. Politike vanredne situacije. Prirodne opasnosti (hazards), pogotovu
sue mogu biti uzrok nastajanja ovakvog stanja. Ipak, ovaj tip vanrednih situacija se
karakterie duom politikom nestabilnou, i obino visokim nivoom nasilja.
5. Stalne vanredne situacije. One su rezultat iroko rasprostranjenog siromatva, a mogu
se pogorati usled prirodnih opasnosti.
6. Masovne migracije. Migracije mogu biti uzrokovane posledicama prethodno
nabrojanih vanrednih situacija.

3. ELEMENTARNE NEPOGODE

Elementarne nepogode mogu se deavati i u vreme rata kao to se deavaju u miru.

Zapravo, one u ratu mogu biti masovnije po broju i ire po zahvatu prostora sa veoma tekim
posledicama (velike poplave koje mogu biti izazvane ruenjem sistema vodenih akumulacija,
bombardovanjem, veliki poari izazvani zapaljivim sredstvima i sl.).

Pri organizaciji civilne zatite (u daljem tekstu: CZ) u sistemu odbrane, pored ratnih
opasnosti treba imati na umu i opasnosti koje u miru prete od raznih elementarnih nepogoda.
Pri takvim nepogodama moraju se angaovati u zatiti, spasavanju i otklanjanju posledica
odgovarajue snage drutva sa svojim strunim slubama. Poto su elementarne nepogode
sline ratnim katastrofama, jer su posledice ljudske rtve i unitenje materijalnih dobara,
logino je i neophodno potrebno da se organizovanje drutva za zatitu i spasavanje
stanovnitva i materijalnih dobara povee i uini jedinstvenom delatnou-da se uspostavi
integrisani sistem zatite. Time se postie najekonominije reenje u pogledu korienja
kadra i materijalnih sredstava, a angaovanjem u zatiti i spasavanju od mirnodopskih
elementarnih nepogoda i nesrea na najbolji nain se proveravaju organizacija, rukovoenje,
opremljenost i obuenost za izvravanje zadataka u ratu.

7
 3.1. Pojam, vrste i oblici elementarnih nepogoda

Elementarne nepogode su se javljale u svim vremenima i na svim takama Zemljine

kugle. Razvitak tehnike i civilizacije, a pogotovu otkrie sredstava za masovno unitavanje
ljudi i materijalnih dobara, sve vie podstiu oveka na razmiljanje o pronalaenju sredstava
koja bi stvorila uslove za preivljavanje, tj. za odravanje fizike egzistencije ljudi. Prelomni
trenutak u tom smislu bilo je razaranje u II svetskom ratu. Do tog razdoblja elementarne
nepogode i masovne nesree, kao fenomen u postojanju oveijeg drutva, bile su u mnogim
potezima obavijana iracionalnim karakteristikama, velom odreene mistike i oseanjem
bespomonosti.

Elementarne nepogode su pojave prostora i vremena, tj. konkretne ivotne sredine.

One predstavljaju stanje u kome je obuhvaeno jedinstvo razaranja materijalnih dobara sa
svim tetama po zdravlje i ivot date drutvene sredine. To jedinstvo obuhvata dve
najznaajnije oblasti drutva-materijalnu oblast i oblast ovekove fizike egzistencije.
Posledice nepogode moemo otkloniti bre ili sporije, ranije ili kasnije.

Mogli bismo rei da je elementarna nepogoda stanje kada na odreenom prostoru i za

odreeno (kratko) vreme doe do takvog oteenja materijalnih dobara, odnosno ugroenosti
zdravlja ili ivota ljudi ije posledice nije mogue otkloniti za eljeno vreme i postojeim
ustaljenim metodama rada i postojeom organizacijom.

Elementarne nepogode i masovne nesree se mogu svrstavati u razne grupe (profile)

prema razliitim kriterijumima. Svaka od tih grupa ima svoje specifinosti. Te specifinosti
uslovljavaju organizaciju i nain rada pri otklanjanju posledica pojedinih grupa elementarnih
nepogoda i masovnih nesrea.

Elementarne nepogode i masovne nesree se razlikuju:

po intenzitetu (broj rtava i obim materijalnog razaranja);

po uzroku (vatra, voda, eksplozivne materije, epidemija itd.);
po prostranstvu: udesi pokrivaju uu ili iru teritoriju ili je neposredno ugroavaju.

Elementarne nepogode i nesree se mogu kategorisati i po tome u kolikoj meri zavise

od oveije volje, tj. u kolikoj meri ovek uestvuje u njihovom nastanku. To su:

8
 elementarne nepogode u kojima deluju prirodne snage protiv kojih je svesna
volja oveka bespomona (zemljotres, rena poplava itd.);
neelementarne nepogode za iji nastanak je odgovoran ovek, njegov rad i ivot
(poari, eksplozije itd.)9

3.2. Mogui profili elementarnih nepogoda i masovnih nesrea

Na naem prostoru ima uslova za nastanak sledeih elementarnih nepogoda i masovnih

nesrea:

zemljotresa,
renih poplava,
pucanje-ruenje brana,
saobraajnih nesrea (na drumu, na eleznici, na moru i reci, u vazduhu),
snenih lavina i klizanja terena,
eksplozija,
poara,
jonizujua zraenja
epidemija.

Pojedine, od navedenih elementarnih nepogoda i masovnih nesrea, mogu se desiti

samo na odreenim mestima ili teritorijama (vodoplavna podruja, rudniki rejoni itd.), dok
se druge mogu desiti svuda (poari i saobraajni udesi).

3.2.1. Zemljotresi

Zemljotresi su pojave koje prouzrokuju velike ljudske rtve i materijalne tete, ne

mogu se spreiti ali se moraju preduzeti mere da bi se njihovo tetno dejstvo to vie ublailo.
Za sada se jo ne moe predvideti kada e se potres desiti, ali se s velikom verovatnoom
moe rei da e se potresi deavati u onim oblastima u kojima su se ve deavali, i u tim
oblastima treba preduzeti mere pri gradnji zgrada kako bi one bile to otpornije prema

9 Babi B., VT Novi Sadu na radu, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005

9
potresima i kako bi se spreile ljudske rtve i materijalne tete. Da bi se doneli propisi o
graenju, u mnogim zemljama u kojima se deavaju jaki potresi najpre su izraene karte
rejonizacije (seizmikog rejoniziranja), ija je glavna namena da se odrede maksimalni
intenzitet i granice meu raznim intenzitetima, kao i stepen opasnosti, na osnovi kojih
elemenata se odreuje nain graenja u tim oblastima.

Kod nas je 1950. godine izdata karta rasporeda maksimalnog intenziteta, koja je
uraena na osnovi podataka koji se nalaze u katalozima Seizmikog zavoda u Beogradu.
Jaina zemljotresa meri se po vaeoj meunarodnoj skali, koja ima 12 stepeni. Prema toj
skali prouzrokuju se sledea ruenja:

potres ija je snaga do est stepeni-ne ostavlja ozbiljnije posledice na zgradama;

potres od sedam stepeni-prouzrokuje vee tete na slabijim zgradama;
potres od osam stepeni-moe potpuno da porui slabije zgrade, a oteuje i zgrade
sazidane od armiranog betona;
zemljotres od devet stepeni-potpuno rui slabije zgrade i izaziva vee tete na
zgradama napravljenim od eleznih i armiranobetonskih konstrukcija;
potres od deset stepeni-potpuno rui sve zgrade izuzev zgrada ija je konstrukcija od
eleza i armiranog betona, ali i ove moe veoma mnogo da oteti i
potres od jedanaest i dvanaest stepeni-potpuno rui zgrade svih vrsta.

Preventivna i operativna zatita od razornih i katastrofalnih zemljotresa sprovodi se,

uglavnom, u dva pravca: seizmoloko-geolokim praenjem pojava pomou savremenih
instrumenata u zonama u kojima ih je bilo ili u kojima bi moglo da ih bude i graenjem
takvih novih graevina, kao i obezbeenje postojeih, koje su otporne na zemljotres, to je
zadatak projektanata i konstruktora . Uslovi i nain graenja na trusnim i drugim nestabilnim
terenima odreuju se posebnim propisima. Posle katastrefe u Skoplju, izdati su savezni
propisi (privremeni tehniki propisi) o gradnji na seizmikim podrujima (''Slubeni list
SFRJ'' br 39/64).

3.2.2. Poplave

Pod pojmom poplava podrazumeva se prirodnim ili vetakim putem izazvana pojava
vode na neeljenom mestu. S obzirom na geografske, geoloke i hidrografske osobine zemlje
ima mnogo mogunosti za nastajanje poplava. Uzronici poplava su: jake padavine i porast

10
vodostaja; zaleivanje i zaguivanje vodenih tokova; ruenje brana ili oteenje akumulacija
(jezera, rezervoara, akumulacionih sistema i dr.); klizanje terena; potresi.

Odbrana od poplava naseljenih podruja-gradova, sela i industrijskih centara-kao i

poljoprivrednih povrina i saobraajnica pored reka i potoka, svodi se na sprovoenje
razliitih graevinsko-tehnikih mera koje se primenjuju u odbrani od poplava fiksnog i
stabilnog hidrotehnikog sistema. Neke vrste poplava koje najee ugroavaju naselja
moemo podeliti na:

odbranu od poplave od spoljanjih voda, od kojih se naselja brane uglavnom

odbrambenim objektima kao to su nasipi i zidovi;
odbranu od poplava od unutranjih voda, tj. od voda koje dolaze iz sliva naselja, koje
mogu biti bujine, ravniarske ili kombinovane;
odbranu od poplave od podzemnih voda;
odbranu od poplave od podvodnih voda.

Spasavanje od poplava preduzima se u sklopu ostalih mera za odbranu od poplava. I

pored preduzetih preventivnih mera, kada neko naselje bude poplavljeno pristupa se
spasavanju ljudi i materijalnih dobara. Osnovni zadaci prilikom spasavanja od poplava su:

pripremanje i obezbeenje plovnih sredstava za spasavanje;

pronalaenje ljudi i materijalnih dobara ugroenih vodom;
spasavanje ljudi i stoke koji se nalaze u vodi;
spasavanje ljudi i materijalnih dobara sa mesta koja su opkoljena vodom;
pruanje prve pomoi povreenima i davljenicima;
prevoenje spasenih ljudi i materijalnih dobara na bezbedna mesta i njihovo
zbrinjavanje.

3.2.3. Ruenje brana

Poplave mogu biti prouzrokovane i ruenjem brana. Svedoci smo stvaranja sve veih
akumulacionih brana za korienje vodnih snaga u energetske svrhe i za navodnjavanje.
Koliine akumulirane vode su ogromne, nekoliko miliona ili milijardi m3. Prilikom ruenja
brane, bilo zbog toga to je popustila ili to je posredi razaranje, u ratu, talas koji se srui

11
velikom brzinom du renog korita ili doline rui pred sobom sve prepreke (mostove, kue,
energetska postrojenja i drugo). Poto pri ruenju brane vodena stihija ima ogromnu snagu i
poto se voda naglo srui, nemogue je odbraniti ui rejon.

Setimo se nekoliko nacionalnih katastrofa do kojih je dolo usled pucanja brane na

rekama i jezerima kao to su: ruenje visoke panske brane Vega de Tera, zatim francuske
brane Malpasset i katastrofe na akumulaciji Vajont u Italiji. Brana Vega de Tera u paniji, na
reci Teri, sagraena je 1956. godine. Ona je bila visoka 35 metara, a zapremina akumulacije
iznosila je 7,5 miliona m3. Brana se sruila 1959. godine, u vreme prvog punjenja
akumulacije. U katastrofi je poginulo 1500 ljudi. Brana Malpasset u Francuskoj, nedaleko od
grada Freisa, koja je podignuta radi stvaranja akumulacije za navodnjavanje i snabdevanje
pijaom vodom, bila je visoka 60 metara. Sruila se 1959. godine, to je dovelo do katastrofe
u kojoj je poginulo oko 500 stanovnika Freisa, razrueno na desetine mostova, nekoliko
kilometara eleznike pruge, velik broj stambenih zgrada, a nastradala je i jedna eleznika
kompozicija.

Zatita od ruenja visokih brana ima dva aspekta. Prvi se tie sistema mera kojima
treba obezbediti da ne doe do ruenja brane, a drugi se tie mera koje treba preduzeti u
sluaju da doe do ruenja brane odnosno u sluaju da se predvia ruenje. Tada je
neophodno potrebno znati kakav e biti poplavni talas, tj. kakve e biti njegove karakteristike
da bi se moglo oceniti koji su nizvodni rejoni ugroeni i u kojoj meri. Na osnovi toga se
planovima mogu predvideti mnoge zatitne organizacione mere koje bi bile preduzete u
sluaju da se brana srui, odnosno da doe do dejstva poplavnog talasa.

3.2.4. Nesree u saobraaju

Neprekidan razvoj zemlje, porast opte privredne aktivnosti, izrada i modernizacija

puteva, porast ivotnog standarda ogledaju se i u poveanju broja motornih vozila i sve
ivljem i guem saobraaju. Sve ee se deavaju veliki saobraajni udesi u kojima, pored
velike materijalne tete, dolazi i do ljudskih rtava. Kada se analiziraju uzroci saobraajnih
nesrea vidi se da se one, bez obzira na raznolikost i specifinost uslova pod kojima nastaju
mogu podeliti na one koje prouzrokuje ovek (u 90 % sluajeva) i na nesree objektivnog

12
karaktera (na njih otpada 10 odsto svih nesrea). Naglo poveanje broja neiskusnih vozaa
takoe prouzrokuje nesigurnost u saobraaju. Veina saobraajnih preduzea nije najbolje
regulisala radno vreme vozaa, te se zbog napora vozaa smanjuje sigurnost u saobraaju.
Ovde treba istai i nedostatak stalne zdravstvene kontrole nad vozaima, kao i nedovoljnu
kontrolu zdravstvenog stanja kandidata za vozae. Iako su propisi u tom pogledu dosta strogi,
ipak se na lekarskim pregledima odbija mali broj kandidata.Budui da je najvei broj
saobraajnih nesrea izazvan ovekovom krivicom, saobraajnoj kulturi i vaspitavanju
graana trebalo bi pokloniti mnogo vie panje. Takoe bi trebalo pojaati tehniku kontrolu
motornih i drugih vozila.

3.2.5. Snene padavine-smetovi i zamrzavanje reka

Zimi velike snene padavine i smetovi koji su prouzrokovani koavom mogu da

uspore ili da ukoe kako lokalni saobraaj u gradovima i veim mestima, tako i meugradski,
drumski, elezniki, vodeni i vazduni, to bi izazvalo ozbiljne posledice u proizvodnji,
snabdevanju i ivotu uopte. Zbog ruenja pojedinih objekata usled snenih nanosa i
optereenja, kao to su ruenje stubova dalekovoda, prekid telefonskih linija, ruenje
stambenih zgrada i drugih objekata i sl. moe doi do velikih teta.

Led na rekama donosi posebne opasnosti i probleme, naroito na veim rekama, gde
se prilikom njegovog otapanja stvaraju ledene barijere koje mogu da poveaju nivo i skrenu
tok reke i da na taj nain ugroze ljudske ivote, saobraaj i nanesu velike materijalne tete.
Poznata su naroito opasna mesta na sektoru Bezdana i erdapa, gde postoje tzv. ''uska grla''.
Problemi zbog leda javljaju se gotovo svake zime i na Velikoj Moravi, Savi, Timoku i dr.

Mesta-zone koje su posebno ugroene snenim lavinama i podruja u kojima se

najee zamrzavaju reke, usled ega moe da doe do poplave, moraju se blagovremeno
prouiti i planom se moraju predvideti mere i angaovanje snaga, pre svega CZ, radi
spasavanja.

13
 3.2.6. Nesree u rudnicima, eksplozije i poari

Sve vei proizvodni kapaciteti rudnika i relativno velika prostranstva koja danas pojedini
rudnici zauzimaju, kao i upotreba velikih koliina eksploziva i drugih sredstava, ureaja i
instalacija-stvorili su uslove za to da lako dolazi do velikih nesrea, koje po razmerama esto
prevazilaze i mnoge teke elementarne katastrofe. Nesree obino prouzrokuju gubitke u
ljudstvu i materijalnim dobrima.

Ljudima koji rade pod zemljom opasnost preti od raznih otrovnih, zaguljivih i
eksplozivnih gasova, ugljene praine, poara u jamama, iznenadne provale podzemnih voda
itd. Nesree koje od njih nastaju skoro uvek su masovne to jest u tim sluajevima velik broj
ljudi strada. Najveu opasnost u rudnicima uglja predstavlja metan, koji nastaje prilikom
kopanja uglja. Pod odreenim uslovima, ako nisu preduzete sve mere predostronosti, metan
i ugljena praina mogu se zapaliti, i tada dolazi do katastrofalnih posledica prouzrokovanih
mehanikim, termikim i toksikim dejstvima. Te katastrofe mogu biti naroito teke ako
metan i ugljena praina zajedno, u isto vreme eksplodiraju. Posebnu opasnost, pored metana i
ugljene praine, predstavlja otrovni gas ugljen-monoksid, koji se stvara prilikom eksplozije
metana i ugljene praine, kao i kada u jami izbije poar. Od njega strada mnogo vie ljudi
nego od termike i mehanike eksplozije. Ostale opasnosti i nesree u rudnicima, iji uzrok
nisu prirodni rudarskogeoloki uslovi, posledica su pogrenog rukovanja eksplozivnim,
tenim gorivom i elektrinim ureajima.

Stalni razvoj savremene tehnike i industrije, kao i nain ivota civilizovanog oveka i
broj zapaljivih materija i inicijatora-izvora opasnosti sve vie prete oveku. Moe se rei da
se uporedo s porastom ivotnog standarda i materijalnog blagostanja uopte poveavaju i
opasnosti. Sa njima se danas susreemo svuda gde ive i rade ljudi, a materijalne tete
viestruko su uveane. Kada se uporedi dananje stanje u tom pogledu sa situacijom od pre
50 i vie godina vidi se da su opasnosti od poara danas znatno vee.

Kada je re o uzrocima poara, zanimljivo je da preko 75 % njih prouzrokuje ovek

svojim neznanjem, nepanjom, time to nije sproveo mere zatite, zatim tu dolaze deje igre i
slino.

Sve vea upotreba eksploziva u graevinarstvu i slino, takoe esto dovodi do

nesrea i izvan rudarskih okana. Naroito veliku opasnost predstavljaju velika skladita

14
eksploziva, oruja i drugih eksplozivnih materija, pogotovu ako se skladita nalaze u
naseljenim mestima.

Kada je re o nesreama te vrste, koje se javljaju kao posledica eksplozija, ne mogu se

mimoii nesree koje prouzrokuju zaostala ubojna sredstva. Poznato je da u naoj zemlji ima
velik broj neeksplodiranih ubojnih sredstava zaostalih iz minulih ratova, koja i danas
ugroavaju graane. Karakteristino je da su od tih sredstava najee stradala deca.

3.2.7. Zatita od jonizujuih zraenja

Rukovanje radioaktivnim materijama, poev od njihove proizvodnje, transporta i

uskladitenja pa do korienja povezano je s mnogim opasnostima, koje se mogu ogledati u
ugroavanju zdravlja ljudi i zatrovavanju sredine. Iako su izvori zraenja obezbeeni
preduzimanjem posebnih mera zatite i kontrole, moe se desiti da ''izmaknu'' kontroli (npr.
usled poara, zemljotresa i sl.), a to moe da prouzrokuje odreene posledice.

Navedene vrste elementarnih nepogoda i drugih nesrea navode na zakljuak da

ukoliko do njih ve doe okolina se mora efikasno i organizovano angaovati u spasavanju
ljudi i materijalnih dobara. To se, pored ostalog, postie i blagovremenom izradom planova,
jer se time omoguuje brza upotreba snaga i sred-stava u zatiti i spasavanju.10

3.3. Posledice elementarnih nepogoda i masovnih nesrea

Budui da elementarne nepogode i masovne nesree iznenada nastaju u svakodnevnom

ivotu i radu, njihove posledice se manifestuju u mnogim oblastima drutvene strukture.
irina i obim tih posledica zavise od vrste, odnosno intenziteta nepogode ili nesree. U
najpovoljnijem sluaju (npr. saobraajna nesrea), posledice e biti, kvantitativno i
kvalitativno, samo iseak, deo ukupne dinamike ivota, a u najteem (npr. ratna katastrofa)
obuhvatie drutvenu strukturu u celini. Izmeu tih krajnosti postoji mnotvo varijanata, a

10 Babi B., VT Novi Sadu na radu, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005

15
njihovo sagledavanje e zavisiti od objektivne procene elementarne nepogode ili nesree.
Posledice se mogu, u osnovi, svrstati u sledee grupe:

3.4. Socijalne posledice

Elementarne nepogode i masovne nesree zadiru u socijalnu strukturu. Pri tome je

veoma znaajna injenica da se najpre javlja akutno izmenjen socijalni poloaj ljudi, kao
pojedinanih linosti i kao celine: socijalna diferencijacija koja je postojala pre nesree
iznenada se brie, izmeu ljudi se uspostavljaju drugaiji meusobni odnosi. Tako izmenjena
struktura stavlja pojedinca u sasvim nov odnos prema drugim ljudima, prema drutvenoj
zajednici. Taj odnos postaje u globalu blii i intimniji. Preovlauje, odnosno uspostavlja se
elementarni ritam u tenjama i akcijama iji je osnovni cilj preivljavanje sa sredstvima koja
su ostala i sa onim sredstvima koja se mogu na bilo koji nain improvizovati. Materijalna
osnova za takvo raspoloenje je za sve postradale podjednaka, preostala drutvena dobra se
moraju upotrebljavati tako da zadovolje taj elementarni zahtev svih, to znai da se ta dobra u
mnogim sluajevima podrutvljavaju. S druge strane, treba raunati-negde vie, negde manje,
u zavisnosti od stradanja i optih okolnosti-i na to da moe da bude i nesocijalnih postupaka,
posebno u krajnjoj nematini.

3.5. Posledice po zdravlje

Pri veini elementarnih nepogoda i masovnih nesrea izriitu negativno dominiraju,

naroito u akutnim fazama nesree, ljudi koji su pogoeni fizikom traumom izazvanom
grubom silom koja nastaje u toku razaranja pogoenog podruja.

Traume izazivaju u nesreama i relativno najvei broj smrtnih sluajeva. Zbog broja fizikih
trauma, kao i zbog relativno visoke smrtnosh od njih, vee nesree deluju u prvim trenucima
veoma impresivno. Zbrinjavanje traume je, prema tome, jedan od najbitnijih zadataka u
otklanjanju posledica nakon nepogode.

Akutno suen ivotni standard, nagle promene u nainu ivota ljudi, neudovoljavanje
navikama i pribegavanje improvizacijama imaju za posledicu naglo ugroavanje line, a

16
samim tim i kolektivne higijene, to pogoduje nastanku infektivne patologije, koja moe
dovesti i do izbijanja epidemija. Mentalno-higijenski i psihijatrijski problemi javljaju se u
vidu raznovrsnih psiho-reaktivnih manifestacija, kako u aktivnim fazama nesree tako i
kasnije, u fazama preivljavanja i resocijalizacije.

Socijalno-medicinski problemi su sastavni deo problema koje pogoena zajednica

treba da reava u radu na normalizaciji ivota nakon nesree. Ouvanje i oporavak pogoene
zajednice i u uslovima najnieg drutvenog standarda prvi je uslov da ljudi aktivno rade na
otklanjanju posledica i da postanu stvaraoci svog budueg ivota. Naroito dominiraju
problemi dece (naputene i u porodici), iznemoglih osoba, staraca, trudnica, prestupi, psiho-
neurotske reakcije kod dece itd. Pri sprovoenju mera radi otklanjanja tih i slinih posledica
naroito su neophodne humane i dobro smiljene procene i adekvatan postupak. U suprotnom
rezultati e izostati, mere e izazvati suprotne reakcije, negativizme, a kod ljudi e se zadrati
stvoreni oseaj nesigurnosti i bespomonosti.

3.6. Posledice kulturne nadgradnje

Razmatranja o vrednosti koje su postojale pre nesree doivljavaju u nesrei odreene

promene, a posebno u smislu redukcije, odnosno smanjenja. Kulturna nadgradnja se u tom
smislu izravnava sa suenim materijalnim standardom, to je sasvim u duhu elementarnih
potreba za preivljavanje. Ako takva situacija potraje due vreme postepeno se poinje
oseati i nesrazmerno dugo e trajati jaz izmeu ranijeg i sadanjeg stanja kulturnog ivota,
pa te razlike utiu na proces resocijalizacije, jer podravaju pomenuto oseanje
bespomonosti i bezizlaznosti.

3.7. Materijalne posledice

Ove posledice su najoiglednije. One obuhvataju i lina i zajednika drutvena

materijalna dobra. Razume se da u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda vei znaaj
imaju ona materijalna sredstva koja omoguuju preivljavanje. Od koncentracije i vrste
materijalnih dobara na teritoriji zavisi koja sredstva valja u resocijalizaciji prvenstveno

17
osposobljavati za upotrebu da bi se proces preivljavanja to bolje obezbedio. Ovo valja istai
i zbog toga to materijalna rehabilitacija drutva iziskuje mnogo napora i dosta vremena, a
mogunosti je proseno mnogo manje nego potreba.

3.8. Mere za smanjenje rizika

Da bi se moglo pristupiti organizovanom sprovoenju zatitnih mera potrebno je uraditi
sledee:

izraditi procenu ugroenosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea na svim

nivoima organizovanja;
pratiti stanje i prikupljati podatke o potencijalnim opasnostima od zemljotresa;
podatke o rekama, reicama, potocima, kanalima, vodenim akumulacijama, o
podzemnim vodama i o visini vodostaja i poplavama koje su bile u prolosti; pregled
objekata potencijalnih izazivai veih nesrea: rudnici, preduzea koja rade sa
eksplozivnim materijala, objekti osetljivi na poar; pregled snaga i sredstava koji se
mogu angaovati, odnosno upotrebiti u spasavanju i u otklanjanju posledica
(spasilake ekipe, stalno mobilne snage kao to su vatrogasci, MUP, Vojska, prva
pomo itd.); podatke o broju ljudi koji mogu biti ugroeni razlinim nepogodama;
saradnju sa susednim optinama u sluaju da doe do nepogoda; kapacitete i drugo
to obuhvata zdravstvena sluba, turistike i ugostiteljske objekte za smetaj i
zbrinjavanje, preglede rezervi sanitetskog i drugog materijala, krvne plazme, lekova,
namirnica itd.
potovati propisane norme ponaanja svih koji su odgovorni za sprovoenje mera
zatite (veoma esto se nesree deavaju ba zato to se u svakodnevnom radu ne
sprovode dosledno propisi i tehnike norme);
preduzimati zakonom propisanih mera za sve one koji kre propise ili ih ne sprovode
u ivot;
spremiti i uvebati sistema uzbunjivanja;
obuiti pojedince, ekipe i grupe za izvravanje planiranih zadataka;
obuiti stanovnitva, naroito iz samopomoi i prve pomoi;
blagovremeno preduzimati potrebne preventivne mere radi otklanjanja uzroka i
spreavanja posledica (izgradnju objekata koji bi mogli da izdre udare
zemljotresa;podizanje nasipa oko reka, regulacija renih tokova i kanala na mestima
gde postoji potencijalna opasnost od poplave; urbanistikim merama gradova i naselja

18
 planirati gradnju irokih ulica, parkova, sklonita i sl.; iseljenje objekata sa
eksplozivima i drugim zapaljiviin materijama koje ugroavaju ljudske ivote izvan
naseljenih mesta; izrada zatitnog pojasa radi spreavanja irenja poara u
predelima sa umom; premetanje dragocenosti, predmeta i dokumenata od
posebne vanosti iz plavnih podrujai td.);
racionalno sprovoditi mera zatite, u prvom redu preventive, kako bi se umanjio broj
rtava i smanjila materijalna teta;
pravilno koristiti snage i sredstava pri otklanjanju posledica (ne treba nagomilavati
snage i sredstva gde nisu potrebni, na vreme smenjivati radnu snagu, davati odmore i
racionalno se koristiti tehnikom, vrlo racionalno koristiti sanitetski materijal, ivotne
namirnice, sredstva za smetaj itd.);
obezbediti javnost priprema za zatitu od elementarnih nepogoda, ime se obezbeuju
bra mobilizacija svih snaga i sredstava i efikasnije uee u spasavanju i otklanjanju
posledica, bolje i efikasnije obuavanje izvrilaca zadataka i stanovnitva u vezi sa
postavljenim zadacima;

19
 ZAKLJUAK

U radu su navedene kljune opasnosti kojima mogu biti izloeni svi stanovnici,
ugroena materijalna i kulturna dobra kao i ivotna sredina. Od dobrog poznavanja opasnosti,
njihovih osnovnih karakteristika i naina delovanja, od pripremljenosti, organizovanosti i
obuenosti svih struktura drutva zavisi stepen pripremljenosti za eventualne nesree i
katastrofe. Veoma vanu ulogu u svemu tome i drava, koja svojim zakonskim i
podzakonskim aktima mora definisati sve segmente zatite i spasavanja, odrediti snage i
sredstva za pravovremeno suprostaljanje, a isto tako obezbediti i neophonu finansijku
podrku. Od vanosti poznavanja eventualnog rizika u svim segmentima zatite i spasavanja
zavisie i stepen bezbednosti svih graana,a ai samih izvrilaca zatitnih mera.

20
 LITERATURA

1) Babi B., VT Novi Sadu na radu, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005
2) Center for Research on the Epidemiology of Disasters, The OFDA/CRED
International Disasters Database, available at: www.cred.be/emdat/disdat2.htm
(accessed January 2003).
3) Civil Contigencies Akt (2004): A Short Guide, Cabine Office, Civil Contigencies
Secretariat, London, pp. 2-3.
4) Zakon o vanrednim situacijama, Slubeni glasnik RS, br. 111 od 29. decembra 2009.
godine.
5) Cvetkovi, V., & Gai, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd:
Zadubina Andrejevi
6) Cvetkovi, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadubina Andrejevi
7) Cvetkovi, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa teorijsko odreenje i
klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i graani, 3 - 4, 311-335
8) Jakovljevi, V.: Krizni menadment i prevencija krize, hrestomatija. Univerzitet u
Beogradu, Mlaan, D., Cvetkovi, V.: Klasifikovanje vanrednih situacija. Beograd:
Kriminalistiko-policijska akademija, Dani Aribalda Rajsa, 2013
9) Stojanovi R., ''Zatita i spasavanje ljudi i materijalnih dobara u vanrednim
situacijama'', VIZ, Beograd, 1984.
10) Zakon o vanrednim situacijama, Slubeni glasnik RS, br. 111/09.
11) Zakon o bezbednosti i zdravlja, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005

21