TAO TE ING

METAFIZIKA BIBLIOTEKA Lao Ce

TAO TE ING
KNJIGA SMISLA I IVOTA

Priredio: Rihard Vilhelm

UREDNIK BEOGRAD
DRAGAN PARIPOVI 2009
 Naslov originala:
TAO TE CHING - The Book of Meaning and Life by Lao Tzu

Copyright na prevod za Srbiju

IP Babun
Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava
SADRAJ
Izdava
IP BABUN Predgovor nemakom izdanju 7
Predgovor 9
Prevod
Ana Beli i Dragan Paripovi
Uvod
Prepev Autor Tao Te inga 13
Dragan Paripovi Tekst 16
Istorijski kontekst 18
Lektura i korektura Sadraj 26
Olja Mikovi-Nikoli
TAO TE ING
tampa I Deo: TAO 41
Lukatampa, Beograd II Deo:TE 79
Tira: 777
KOMENTARI: UENJE LAO CEA
1. TAO 121
2. Pojavni svet 128
etvrto izdanje 3. O postignuu TAO-a 134
Beograd 2009 4. Svetovna mudrost 138
5. Drava i drutvo 146
6. Taoizam posle Lao Cea 153
ISBN 978-863737-35-2 Bibliografija 174
 PREDGOVOR NEMAKOM IZDANJU

T ao Te ing je, u svojoj epigramskoj kratkoi, knjiga mudros-

ti, neiscrpna kao to je i sam TAO o kome govori. Snaan i
neposredan utisak koji ostavlja na nas, gotovo tri hiljade godina
nakon to je napisana, objanjava injenica da je Lao Ce svoje
uvide izrazio u elementarnim - reklo bi se arhetipskim slikama.
Uprkos tome, neko znanje o kulturnoj sredini iz koje je tekst
potekao i crpeo svoju snagu bie od pomoi za dublje razumeva-
nje dela. O znaaju koji TAO ima za kinesku kulturu, i koji moe
da ima i za nas, Rihard Vilhelm je pisao u svojim komentarima
Uenje Lao Cea, prvi put objavljenim 1925. godine. Njegovo
tumaenje je po prvi put- ukljueno u ovo izdanje, kao vredan
dodatak tekstu.
 PREDGOVOR

E ksperti za kinesku kulturnu batinu e se sloiti s tim da sva-

ko ko se lati novog prevoda Lao Ceovog Tao Te inga mora
za tako neto posedovati valjane razloge. Jer, nijedan drugi kine-
ski tekst nije privukao toliku panju i nije doiveo toliko prevoda
u poslednjih nekoliko stotina godina. Tajnovitost i teina teksta
predstavljaju izazov i temu za razmiljanje i meditiranje. Sama
injenica da je Tao Te ing literarno delo koje ne razumeju naj-
bolje ni kineski uenjaci, predstavlja za ambicioznog sinologa jo
vee iskuenje da se poduhvati jednog takvog zadatka. Jer, ako
mu nisu dorasli ni mnogi kineski ljudi od pera, on smatra da mu
je dato za pravo - ukoliko ve ne moe da uini nita bolje - ba-
rem da ga pogreno protumai. Postoji jedan jo dublji razlog koji
ide u prilog slobodnoj individualnoj interpretaciji. Zna se, naime,
da je objavljen ne mali broj istaknutih slobodnih tumaenja dela
drevnog mudraca koja uopte nisu zasnovana na kineskom origi-
nalu - a iju filosofsku dubinu neki manje inspirisani prevodioci,
naalost, nisu uspeli da prenesu - nego na intuitivnoj interpretaciji
francuskih ili engleskih verzija teksta. Za divno udo, izgleda da
se upravo kroz ovakve pokuaje stvarala vrsta psiholoka spona,
a drevni kineski mudrac kao da je sa velikim simpatijama prihva-
tao ove slobodne interpretacije.
Obzirom na obilje raznih prevoda, italac se moe s pravom
zapitati emu jo jedan? Usudio sam se da objavim jo jednu ver-
ziju iz dva razloga. Prvi je ujedno i glavna linija vodilja novog
izdanja. Meu mnogim spisima kineske religije i filosofije, ovo
10 Predgovor Predgovor 11
kratko, ali nadasve uticajno delo, ne moe se zaobii - pa ni onda elim da se zahvalim dr Haraldu Guthercu (Harald Gutherz),
kada su osvetljeni samo njegovi najvaniji delovi, to mi je bila predavau na Odseku za prava novog nemako-kineskog koleda
namera. Osim toga, postavljanje teksta u njegov pravi istorijski u iang-daou, koji mi je velikoduno dozvolio da ovom izdanju
i filosofski kontekst moe da baci novo svetlo na njega i tako dodam i jednu bajku, koju je on, u komentarima u 80. poglavlju,
pojasni i razmrsi mnogo toga to izgleda strano i nerazumljivo stilski preradio, kao i Fridrihu Bojeu (Friedrich Boie), uitelju iz
ukoliko se posmatra izolovano. Drugi razlog je u tome to mi je Torna, koji je bio toliko ljubazan da izvri korekturu teksta.
sinulo kao dobra ideja da, posle toliko mnogo savremenih tuma- R. Vilhelm, ingdao, 1. XII 1910.
enja, dam drevnom kineskom mudracu poslednju re.
Literatura o Lao Ceu je obimna. Prouavajui je, naao sam
da je koliina novih stvari koje su izreene u vezi s njim alosno
mala u srazmeri sa koliinom onoga to je ve napisano. U stvari,
ovek otkriva da se opte poznati podaci provlae od jedne do
druge knjige, ponekad u vidu potpunog prihvatanja, a ponekad
u vidu osporavanja. Bilo kako bilo, inilo mi se da bi jo jedna
kompilacija ve postojeih tekstova bila suvina, pa mi je izgle-
dalo mnogo privlanije da se oslonim na izvornu kinesku litera-
turu. Iz tog razloga su i prevod Tao Te inga i komentari teksta
zasnovani u celosti na kineskim izvorima.
Meutim, moja namera ni u kom sluaju nije da zapostavim
vanija pitanja koja se tiu veite rasprave o Tao Te ingu. U
izvesnim sluajevima i utanje oznaava neku vrstu preutnog
odobravanja, naroito na mestima gde prevodiocu prostor ne
doputa da se upusti u detalje da bi dokazao svoju taku gledi-
ta. injenica da nova otkria o Lao Ceu nastaju takorei svakog
dana, dovodi prevodioca u iskuenje da iznese jo jedno. Umesto
da se prepustim toj mogunosti, bilo mi je drae da istaknem neka
gledita koja e moda izgledati zastarela. S druge strane, neka
pitanja koja bi ovek poeleo odluno da postavi, morala su ostati
nedodirnuta. No, tako je to: nemogue je svakom ugoditi.
U celini gledano, proveo sam mnoge srene sate radei i
kontemplirajui o ovom kratkom kineskom tekstu, pa ako ovaj
pokuaj novog prevoda donese jednako zadovoljstvo njegovim
itaocima, onda moj rad nije bio uzaludan.
 UVOD

AUTOR TAO TE INGA

U okviru istorijskih datosti, nae znanje o sastavljau ove ko-

lekcije aforizama veoma je oskudno - zapravo, toliko oskud-
no da je ne mali broj kineskih uenjaka, u nemogunosti da se
domogne bilo kakvih podataka o njemu, morao u svom radu da ga
uzdigne u sferu mita. Lao Ce, prirode kakve je bio, verovatno se
ne bi usprotivio ovom postupku. On nikada nije pridavao znaaj
slavi i znao je dobro da se skriva od oiju javnosti, kako za vreme
ivota tako i nakon smrti. Kineski istoriar Su-ma ien (Si Ma
Qian) (163-85 p.n.e.) o njemu se izrazio na sledei nain: Izborio
se za svoju nevidljivost i bezimenost. Za osnovne podatke koje
posedujemo u autorovom ivotu dugujemo Su-ma ienu, a s nji-
ma emo, hteli-ne hteli, morati da se zadovoljimo.
Ime Lao Ce, pod kojim je poznat u Evropi, zapravo nije lino
ime nego epitet koji se najtanije prevodi kao Starac.1 Njego-
vo prezime glasilo je Li, to je veoma rasprostranjeno prezime u
Kini. U mladosti zvali su ga Er (uvo); kao uenjak bio je poznat
pod imenom Po Jang (grof Sunce ili Sunce), a nakon smrti
nadenue mu ime Tan ili Lao Tan (u bukvalnom prevodu staro
dugo uvo to znai Stari Uitelj). ini se da je doao iz predela
1
Pokuaj da se Lao Ce prevede kao stari filozofi i na taj nain predstavi kao kolektivno
ime za mnoge mudrace iz starine (H. Gipperich) je lingvistiki nemogu. Lao znai
senex, ne vetus. Kineski ekvivalent za veters je gu ren.
14 TAO TE ING
koji se danas zove provincija Henan, i koji predstavlja najjuniju
od takozvanih severnih provincija. Najverovatnije je bio nekih
pedesetak godina stariji od Konfucija, to bi znailo da je umro
negde krajem VII veka p.n.e.
Radio je kao arhivar na dvoru, koji se u to doba nalazio u Luo-
Jangu (Luo-Yang), u dananjoj provinciji Henan. Pripoveda se da
je nekako u to doba, pomenutom dvoru naiao u posetu Konfuci-
je, i upoznao se s njim. Mnogo toga je reeno o susretu ova dva
giganta kineske misli.
Njihov susret je pomenut ne samo u Su-ma ienovom istorij-
skom delu, ve se o njemu neposredno i posredno govori u knjizi
Li-i koja pripada konfucijanskoj filosofskoj koli, i u poznijem
delu Konfucijeve kolske pripovetke, ia Ju (Jia Yu), kao i u rela-
tivno ranoj taostikoj literaturi. U svakom sluaju, njihov susret
se do poetka vladavine dinastije Han (II vek p.n.e.) toliko ure-
zao u svest naroda, da je ovekoveen na uvenim nadgrobnim
spomenicima u zapadnom aodongu (Chaodong) u blizini ia
Sianga (Jia Xiang); ovde je Konfucije prikazan kako Lao Ceu
poklanja fazana u znak potovanja. Postoji mnotvo zapisa o raz-
govoru koji se tom prilikom vodio. Svi se slau u jednom, da je
Lao Ce u manje-vie omalovaavajuem tonu govorio o Konfu-
cijevim cenjenim uzorima, herojima iz davnina, i da je pokuao
da ga ubedi u ispraznost njegovih kulturnih nastojanja. Konfucije
je, s druge strane, pred svojim uenicima iskazao potovanje za
mudraevu nedokuivu misaonu dubinu, poredei ga sa zmajem
koji na oblacima jezdi nebom. Tema njihovog razgovora moe
se donekle rekonstruisati na osnovu poglavlja Tao Te inga, i
iz pria o Konfucijevim susretima sa skrivenim mudracima u
Konfucijevim Analektima, knjiga XVIII. Oigledno se ne moe
nita pouzdano saznati o pravom sadraju njihovog razgovora.
Da li njihov razgovor zalazi u podruje legende, kako to smatra
avan (Chavannes) u svom prevodu Su-ma iena (Les Memoires
historiques de Se Ma Tsien, vol V, Paris, 1905, pp.300ff) - ili ne
- nije lako odluiti. Razlog vie za razmiljanje predstavlja inje-
UVOD 15
nica da razgovor nije neposredno pomenut u Analektima, mada se
pominje nekolicina slinih susreta.1
Smatra se da je Lao Ce napustio dvor u trenutku kada su se po-
litike okolnosti toliko pogorale, da vie nije bilo nikakve nade
za ponovno uspostavljanje reda. Prema kasnijim legendama, on
je, jaui crnog vola, stigao do same granice provincije, do pla-
ninskog prevoja Sien Gu. uvar granice, Vin Si (Vin Xi), zatraio
je od njega da ostavi za sobom neki pisani trag; tako je, na njegov
zahtev, Lao Ce sastavio i uruio mu Tao Te ing od pet hiljada
ideograma. Zatim se uputio ka zapadu, ali se ne zna tano gde.
Razumljivo da je mata stvarala dalje legende na osnovu ove pri-
e, prema kojima je Lao Ce otiao u Indiju i susreo se sa Budom.
U kasnijim raspravama koje su se vodile izmeu budista i taoista,
svaka strana je tvrdila da je osniva jedne religije uio od osniva-
a druge. U stvarnosti, meutim, planina Sien Gu doista se nalazi
u zapadnom delu nekadanje drave Dou, ali je to u srcu Kine.
Svaki lini kontakt izmeu Lao Cea i Bude je potpuno iskljuen:
dakle, sva kasnija predanja su samo nagaanja, i ne uklapaju se u
istorijsku sliku.
Ali, ni tu nije kraj nizanju legendi. Upravo iz razloga to je
ivot Starca pruao tako malo podataka za prouavanje, legen-
de su nastavile da se nesputano ire. Njegova linost poprimila je
gigantske razmere, i najposle izrasla u kosmiku figuru za koju se
govorilo da se pojavljuje na zemlji na razliitim mestima i u raz-
liitim vremenima. U ovom kontekstu neemo se baviti smenim
igrarijama sa imenom Lao Ce (koje se takoe moe prevesti kao
staro dete).
Iz toga jasno sledi da ne moemo nauiti mnogo o Lao Ce-
ovom radu na osnovu fragmentarnih i neproverljivih injenica o
njegovom ivotnom putu. U sluaju mistika, ivotna istorija - kao
1
Ili je u Analektima, knjiga XVIII, 5, posredi donekle zlonamerna polemika uperena pro-
tiv legende o susretu koju je rairila taoistika strana? U tom sluaju bi ovo poglavlje
moglo biti posredan dokaz. U svakom sluaju, injenice su mogle kasnije da se zagube
zato to komentari ne ukazuju na Lao Cea kada se govori o Budali iz ua (Veruje se da
je Lao Ce doao iz ua).
16 TAO TE ING
i sve ostale istorijske injenice - raspruju se poput nematerijalnih
utvara. No ipak: jedna originalna i jedinstvena linost progovara
iz aforizama Tao Te inga. Prema naem miljenju to je najbol-
ji dokaz o njihovoj drevnosti. Ali, kada su u pitanju takve stva-
ri, ovek jedino moe da se osloni na intuiciju; o njima ne vredi
raspravljati. Na kraju, ovo pitanje nije od presudne vanosti. U
svakom sluaju: Tao Te ing postoji, bez obzira na to ko ga je
napisao.
TEKST
Kineska literatura vie se bavila Lao Ceovim delom nego njego-
vim linim ivotom. Barem jedan pasus iz Tao Te inga pominje
se u Konfucijevim Analektima (knjiga XVIII, 36). Ne moe se
iskljuiti mogunost da ovaj pasus vodi poreklo od ranijih izvora,
do kojih se dolo neovisno od Lao Cea. Ali mi se ne moramo
oslanjati iskljuivo na ovo svedoanstvo. U prvom redu, valjalo
bi pogledati navode iz taoistike literature. I zaista, oni nisu ma-
lobrojni. Moemo ustanoviti da je veina, od ukupno osamdeset
i jednog poglavlja Tao Te inga, navedena u radovima najzna-
ajnijih taoistikih pisaca iz vremena pre Hrista. Na primer, Lije
Ce citira esnaest poglavlja (njegov tekst je objavljen u etvrtom
veku p.n.e.). uang Cu (poznatiji kao uang Ce), briljantan ta-
oistiki pisac koji je iveo u etvrtom veku p.n.e., sva svoja dela
zasnivao je na uenjima izloenim u Tao Te ingu - u toj meri da
su i on i njegov rad nezamislivi bez njih. Han Fej Ce (Han Fei
Zi), koji je umro 230. p.n.e. za vladavine Sin i Huang Dija (Qin
Shi Huang Di), daje prilino detaljnu interpretaciju dvadeset i
dva odeljka u knjigama VI i VII. Naposletku, Huai-nan-ce (Huai-
Nan-Zi), savremenik Su-ma iena (umro 120 p.n.e.) objanjava
etrdeset i jedan odeljak u nizu, u knjizi XII, najvie na osnovu
istorijskih primera. Sve u svemu, ovi izvori predstavljaju svedo-
anstva o najmanje tri etvrtine dostupnog teksta. Za tako malo
delo kao to je Tao Te ing to su prilino povoljne okolnosti. Ovo
UVOD 17
takoe ukazuje na injenicu da Tao Te ing nije budistiki falsifi-
kat iz kasnijih vremena, izuzev u sluaju da njegovo poreklo treba
traiti u velikoj fabrici Su-ma iena & Co., koju je gospodin
Alen imao ast da otkrije.
U vreme dinastije Han, nekoliko se careva poduhvatilo
prouavanja Tao Te inga, posebno Han Ven-di (Han Wen Di,
179-157 p.n.e.), za iji se miroljubiv i jednostavan nain vla-
danja smatralo da predstavlja neposredan rezultat uenja starog
mudraca. Njegov sin Han ing-di (Han Jing Di, 156-140 p.n.e.)
dao je knjizi naslov Tao Te ing (Klasina knjiga o smislu i
ivotu), pod kojim je poznata u Kini od pamtiveka. Smatra se
da je Han Ven-di primio knjigu od He ang Gonga (He Shang
Gong - Gospodar Reke), za koga se takoe pretpostavlja da je
napisao komentar. Nita odreeno se ne zna o tom oveku, ije je
pravo ime ostalo nepoznato. Neki kineski pisci (premda iz kas-
nijih razdoblja) sumnjaju ak i da je takav postojao. Ali od tog
trenutka nadalje, pojavljuje se sve vie i vie komentara. Samo
u katalogu dinastije Han pominju se tri komentatora. Najstariji
komentar na koji se moemo osloniti i koji jo uvek postoji,
jeste komentar Vang Bija (Wang Bi), tog udesno talentovanog
mladia koji umro u dvadeset i etvrtoj godini, 249. godine n.e.
Nakon toga, broj komentara svih vrsta stalno se poveavao. ak
je i osniva dinastije Manu napisao uveni komentar koji je
izaao pod njegovim imenom.
Dublje zalaenje u ovu materiju prevazilazi zamiljene grani-
ce ovoga uvoda. Nije potrebno dokazivati da je delo poput Tao Te
inga moralo da proe kroz mnoge oluje drevnih vremena, i da
otuda tekst nije najbolje ouvan: Beleke o pojedinim poglavlji-
ma pozabavie se ovim problemom detaljnije.
Konano, podela teksta na poglavlja nije jednom za svagda.
Meutim, smatram da je podela na dva glavna dela, od kojih se je-
dan zove Smisao (Tao), a drugi ivot (Te), uzimajui u obzir
uvodnu re i jednog i drugog dela, doista deluje veoma staro i ne
treba je menjati. Ove dve rei su kasnije spojene da bi formirale
18 TAO TE ING
izraz Tao Te ing. Sadanja podela na dva dela, od kojih se jedan
sastoji od 37 a drugi od 44 poglavlja, smatra se da potie od He
ang Gonga.
ISTORIJSKI KONTEKST
Kineska antika misao najvie se bavi Konfucijem i Lao Ceom.
Da bismo u potpunosti mogli da shvatimo njihovo delo i uticaj,
moramo se osvrnuti i na istorijske prilike u kojima su iveli. Kada
je re o Konfuciju, ovo ne predstavlja nikakvu tekou. On je ra-
dio i iveo u tekim okolnostima, i u takvim okvirima njegov rad
postaje posve jasan. U Analektima, na primer, on se esto osvre
na istorijske linosti svog i ranijih vremena i sudi o njima. Kada
ne bismo uzeli u obzir njegov odnos prema njima, Konfucije bi
nam bio nerazumljiv. Upravo zato je on, do dana-dananjeg, ostao
stran evropskoj misli sa njenom posve drugaijom istorijom; s
druge strane, to objanjava zbog ega je njegov uticaj na kinesku
misao bio toliko moan itavih dve hiljade godina.
U Lao Ceovom sluaju, stvari izgledaju sasvim drugaije. U
njegovom malom delu nije pomenuto nijedno istorijsko ime. On
ne eli da vri uticaj na prolazna deavanja. Prema tome, sa isto-
rijske take gledita, on se gubi u ogromnom prostranstvu gde ga
je nemogue pratiti. Upravo iz tog razloga njegov uticaj se snano
irio Evropom, uprkos velikoj vremenskoj i prostornoj razdaljini
koja ga deli od nas.
Japanac Dazai untai (Dazai Shuntai) u svom komentaru daje
izvrstan opis principa kojih su se ove dve linosti pridravale. On
poinje s kratkim pregledom tadanjih istorijskih okolnosti. Pre-
ma njegovoj oceni, Konfucije je gledao na ljude kao na decu koja
su se previe pribliila vatri ili vodi i koja moraju biti po svaku
cenu spaena. On je uviao koliko je to teak zadatak, ali ga to
nije razreavalo oseaja dunosti da ih ipak spaava. Pokuavao oboljenje se nije moglo leiti spoljanjim sredstvima.
je na sve naine, primenjujui uenja drevnih mudraca, uveren da
ona predstavljaju univerzalni lek. Tako je bez predaha proveo vei
UVOD 19
deo svog ivota u traganju, pokuavajui da pronae nekog princa
koji e biti spreman da primeni ova uenja. Svoje oajnike po-
kuaje nije inio zbog povrne elje za uplitanjem u tue ivote,
niti zbog svoje tatine, nego zbog nesavladivog oseaja dunosti
da mora da pomogne kad su mu ve bili poznati naini kako se to
postie. I na kraju, kada se pokazalo da njegovi napori nisu urodili
plodom jer su se prilike pogorale do krajnjih granica, i nikakve
okolnosti mu vie nisu ile na ruku, on se povukao. No ak ni tada
nije zaboravio na svoju dunost. Kroz svoje literarno delo preneo
je svoje znanje na svoje uenike, kako bi za potomstvo sauvao
makar osnovne crte starih, dobrih drutvenih obiaja i poretka, a
svoja uenja je sauvao, poput semenki, za mogua bolja budua
vremena, kada e posluiti kao pokazatelji ispravnog ivota.
Lao Ce je, meutim, uvideo da je bolest od koje njegova zem-
lja pati toliko beznadena da je nijedna, pa ni ona najbolja medici-
na, ne moe izleiti. Jer, telo nacije se nalazilo u alosnom stanju
koje nije liilo ni na ivot ni na smrt. Politike prilike ni ranije
nisu bile nita bolje, ali se tada svo zlo makar projektovalo u samo
jednog tiranina. U tom sluaju narod bi se okupio, pun gneva i
elje za osvetom, oko nekog reformatora plemenitog kova, i tako
zamenio stari poredak za novi i bolji. Ali, stvari su stajale druga-
ije na izmaku dinastije Dou. To doba nije bilo obeleeno ni pre-
velikim razvratom, ni prevelikom vrlinom. Narod je stenjao pod
jarmom vlasti, ali mu je nedostajalo snage za energinu akciju i
preuzimanje situacije u svoje ruke. Na mane vladajuih se vie
nije obraala panja, ali se vie nisu slavila ni njihova dostignua.
Unutranja pritvornost i la behu se duboko ukorenili nagrizajui
sve odnose i, mada su se ljubav prema blinjem, pravda i moral i
dalje javno propovedali kao najvii ideali, u stvarnosti su pohle-
pa i lakomost zatrovali sve. Pod takvim uslovima, svaki pokuaj
da se stvari isprave neminovno je izazivao jo vei nered. Takvo
Bilo je bolje ostaviti bolesno telo da se odmara i konano
ozdravi uz pomo lekovite moi Prirode. Ovo je smisao zaveta-
20 TAO TE ING
nja koje je Lao Ce ostavio za sobom u 5000 ideograma Tao Te
inga kada je napustio svet.
Ova tumaenja Dazai untaija u dovoljnoj meri osvetljavaju
razloge Lao Ceove zasienosti svetom i postojeim okolnostima,
i zbog ega u njegovoj nevelikoj knjizi nisu zastupljeni istorijski
dogaaji. Drugaijim ritmom i sa drugaijim naglascima, Ruso je
propovedao istovetnu istinu kroz svoj povratak Prirodi sredi-
nom osamnaestog veka.
Meutim, bilo bi pogreno u potpunosti izdvojiti Lao Cea iz
konteksta kineskog duhovnog ivota, jer je on u njega ukljuen
na hiljade naina. Dodue, mada istorija ne spada u domen nje-
govog rada, on je posedovao solidno znanje o kineskoj prolosti:
posao koji je obavljao u carskim arhivama pruao rnu je obilje
mogunosti da se sa njom upozna. U njegovom uenju osea se
bliskost sa mudrim izrekama iz starine, prema kojima nije po-
kazivao nikakvu rezervisanost. Otuda se on uvek na njih vraa;
nekad u vidu direktnih citata, a nekad, i to ee, govori o njima
na posredan nain.
injenica da Lao Ce pripisuje esto poglavlje Tao Te inga
utom Caru, mitskom vlaru iz nezapamenih vremena, je samo
po sebi indicija da su mnoge zamisli zapisane u Tao Te ingu
tragovi drevnog predanja. Slino tome, prema svetom Julijanu,
Tu Tao ijan (Du Dao Jian) idui tragom strofa koje poinju sa
Tako i Uzvieni ovek, stie do knjige (San) Fen (Vu) Dijan,
koja se izgleda moe pripisati istoimenom caru. Bilo bi teko, ako
ne i nemogue, doi do izvora svih pojedinih pasusa. To i ne bi
bilo od nekog stvarnog znaaja, obzirom da je delo proeto tako
jedinstvenim duhom, da se ono stvarno moe smatrati autorskim
delom, bez obzira odakle je poteklo i u kom vremenu je nastalo.
Nas zadovoljava injenica da je Lao Ce deo kontinuiteta tra-
dicije drevne kineske misli, podjednako kao i Konfucije. Za ovo
imamo dokaze ak iz spisa koji pripadaju konfucijanskoj koli.
Konceptima kao to su TAO, koji sam preveo kao Sinn (Smi-
sao, prim. prev.), i TE, koji sam preveo kao Leben (ivot,
UVOD 21
prim. prev.) dat je veliki znaaj u Konfucijevim delima: razlika je
samo u tome to Konfucije na njih gleda neto drugaije. Opte je
poznata injenica da se ove dve kole neposredno sukobljavaju i
uzajamno kritikuju. Na primer, na samom poetku Tao Te inga
pojavljuje se kritika u vezi sa konceptom Puteva drevnih kralje-
va - gde se Konfucijevi uenici vrsto pridravaju uskog istorij-
skog shvatanja TAO-a. Pasus u Konfucijevim Analektima koji se
bavi Lao Ceovim shvatanjem TE-a ve je bio pomenut. Po pitanju
nekih stvari se dve kole u potpunosti slau - na primer, u pogledu
visoke vrednosti nedelanja kao jednog od principa vladanja. Ali
meu njima vladaju nepomirljive razlike u vezi sa konceptom Li
(moralno ponaanje i pravila kojima se treba rukovoditi): jer, ovo
za Konfucija predstavlja stvar od najveeg znaaja, dok Lao Ce
smatra da se radi o jednom od simptoma dekadencije i duhovnog
osiromaenja. S jedne strane, Lao Ceovo shvatanje se zasniva na
njegovom skepticizmu u pogledu kulture (u smislu civilizova-
nosti), a sa druge, na injenici da su vrednosti do kojih on dri
mnogo starije od Konfucijevih; jer Konfucije po tom pitanju uzor
nalazi meu osnivaima dinastije Dou (vidi Feng en Jan Ji).
Sve ovo navodi na pomisao da je Lao Ce itekako bio duhovno
povezan sa drevnom kineskom milju, upravo kao i Konfucije,
samo to je ovaj drugi pokuao da nasilno prekroji tradiciju ne bi
li se uklopila u njegova gledita. Najjai dokaz za to jeste inje-
nica da je taoistika misao u znaajnom obimu zauzela mesto ak
i u tako prekrojenom materijalu kao to su Istorijski zapisi (u
ing) i Knjiga promene (Ji ing).
Lao Ce je doiveo istu sudbinu kao i svi ostali nezavisni mi-
slioci iz drugih vremena, jer dok su ostali uivali u slavi svojih
velianstvenih postignua, on se esto oseao kao izoptenik iz
vladajuih strujanja svog vremena. No, ini se da mu nije padalo
previe teko da prihvati takvu sudbinu. Za razliku od Konfucija,
on nije osnovao nikakvu kolu. kola mu nije bila potrebna,
niti je eleo da je osnuje, jer njegov zadatak nije bio da iri bilo
kakvu doktrinu. U svojoj samoi udubljivao se u velike praizvore
22 TAO TE ING
univerzuma, nalazei da je ono to vidi veoma teko izraziti re-
ima - i ostavljajui buduim istomiljenicima slobodu da uzmu
u obzir njegove nagovetaje i sugestije, i da sami za sebe otkriju
istine do kojih je on doao. To mu je polo za rukom. U svim
vremenima i dobima postojali su usamljeni mislioci koji su se
trudili da vide ta stoji iza prolaznog fenomena ljudskog ivota, i
koji su upirali pogled ka venom smislu univerzalnih sila, ija ve-
liina nadmauje svaku mogunost poimanja. Takvi ljudi ne uzi-
maju takozvanu ozbiljnost ivota previe ozbiljno, jer u tome
ne vide nikakvu sutinsku vrednost. Ti mudraci su takoe vaili
za osobenjake. Jer, prirodno da se ovakvom nainu razmilja-
nja nee privoleti veina, naroito zbog toga to nijedan od ovih
mudraca nije posedovao jedinstvenu doktrinu. Svaki je imao
svoj pristup i davao onoliko koliko je mogao - od Li Ju Koua
(Lije Ce) i Duang Doua (uang Ce), koje smo ve pominjali,
do epikurejca Jang Dua (Yang Zhu) i filantropa Mo Dija (Mo za ljudski rod. ak bi se moglo rei da sve ono to nije ispunjeno
Di) (dva rtvena jarca ortodoksnog Konfucijevog uenika Meng
Cea - Mencija), do sociologa Han Fej Cea, savremenika in i
Huang-cea, i Liju An-a (Liu An - poznatiji pod imenom Huai-nan-
ce), romantiara na dvoru Huai Nana.
Posle izvesnog broja godina, mnogi od onih koji su hrabro kr-
ili put kroz ivot kao verni Konfucijevi uenici, primivi mnoge
ivotne udarce, vraali su se samoposmatranju. Okretali su lea
svetovnim zadovoljstvima i patnjama da bi pronali neko tiho
mesto u planinama ili kraj mora, gde bi se posvetili izvlaenju
pouka iz svojih ivotnih iskustava oslanjajui se upravo na Tao Te
ing. Jednim primerom mogu se objasniti svi ostali.
Postoji jedan planinski venac blizu ing-daoa (Qing-Dao)
koji se zove Lao an (Lao Shan), u kineskoj knjievnosti poznat
kao Ostrvo Blaenih. Romantine stenovite formacije okruuju
usamljene manastire; a iz manastirskih skrovita u bambusovim
estarima, sraslih sa udesnim suptropskim rastinjem, puca vidik
prema irokom plavom moru. U ovoj osami mnogi visoki zvani-
nici, koji su se izgubili u meteu zaraenih frakcija na carskom
UVOD 23
dvoru, ponovo su nalazili mir u kontemplaciji iste prirode i u
razmiljanju o izrekama Tao Te inga. Postoji opis najuvenijih
mesta u Lao anu - koji se distribuira meu manastirima - a ja
sam bio te sree da se domognem jednog primerka, uprkos nje-
govoj nepristupanosti. On potie iz onih smutnih vremena kada
je propadajuu dinastiju Ming zamenila dinastija Manu. Jedan
carski cenzor je u dokolici svog poodmaklog doba, tu sroio svoje
misli. Gotovo svaka reenica je pod uticajem Starca. Sam uvod
poinje izlaganjem u njegovom duhu: Bie crpi svoju vrlinu iz
svoje sposobnosti da isijava sopstvenu svetlost, jer je spoznalo
osnove sveta u svoj njihovoj dubini. Ipak, velika umetnost je bez
ukrasa, veliki duh ne sija, veliki dragulj spolja izgleda grubo. U
emu je tu smisao? U prihvatanju injenice da ljudi ne moraju pri-
znavati pravu svetlost, koja se maltene stidi svoje jaine. Smisao
dobrih darova Neba i Zemlje se ne zasniva na njihovoj korisnosti
sa toliko unutranje vrline da mu se nita vie ne moe pridodati
spolja, ne zasluuje da se nazove velikim.
Tragovi Lao Ceovog uenja nisu se zadrali samo u granica-
ma Kine. Ve pomenuti Japanac priznao je: Premda sam roen
2000 godina kasnije, itavog svog ivota marljivo sam nastojao
da uestvujem u irenju Konfucijevih doktrina. Ali, mogu rei
da sam precenio svoje moi. Sada mi je ve skoro sedamdeset
i dani su mi odbrojani. Snaga moje volje je jo uvek nesalomiva
ali moja fizika snaga kopni. Sedim tako i posmatram kako se sve
stvari, sve okolnosti menjaju, kako sve propada i nestaje. ak i
kada bi Uzvieni ovek doao meu nas, ni on vie ne bi mogao
da pomogne. I sada vladaju iste turobne prilike kao i onda kada
je Lao Tan zapisao svojih 5000 ideograma. U doba kada izgleda
da sve zamire, mnogo je bolje ne-delanje Starca od Tao-a starih
kraljeva.
Pre nekoliko godina, za vreme jedne spiritistike seanse u
jednom od manastira Lao ana, zvanom Peina Belog Oblaka
(Bai Yun Dong) nastala je jedna knjiga metodom automatskog pi-
24 TAO TE ING
sanja, inae veoma rasprostranjenom u Kini, putem koje kineski
drevni sveci i mudraci jedan za drugim proklamuju svoja uenja
iz onostranog. Knjiga o kojoj je ovde re ne razlikuje se mnogo
od ostalih istovrsnih dela. U njoj ima mnogo toga misterioznog,
opskurnog, neki delovi odiu poetskom lepotom, ali se u suti-
ni ne moe rei da ima bilo koju drugu vrednost osim psiholo-
ke. Objave koje razliiti drevni heroji prenose svojim uenicima
neverovatno lie jedna na drugu i uvek se poklapaju sa linim
gleditima voditelja seanse. Jedan pasus iz knjige je posebno za-
bavan: Ali, dok je Lao Ce izlagao svoja uenja (uenja kojih se
jo uvek izvanredno verno dri uprkos tome to su prole hiljade
godina otkada ih je napisao), on iznenada prekide svoju besedu
uz obrazloenje da je upravo pozvan u London (Lun) u Engleskoj
(Ying) gde su traili njegovo prisustvo; on e se, svakako, kada
mu okolnosti dopuste, vratiti da nastavi svoje izlaganje. Da li je
stari monah u njegovom povuenom manastiru u planinama do
kojeg nijedan Evropljanin jo nije uspeo da se probije, imao viziju
da Lao Ce postepeno stie popularnost u Evropi? ta god da je
posredi, ostaje injenica da su niti koje je Lao Ce prvi izatkao, ve
utkane u sastav evropskog kulturnog kretanja. Jedan od najubedl-
jivijih dokaza za to je Lav Tolstoj, koji, svojom doktrinom nede-
lanja potvruje svoje duhovno srodstvo sa Lao Ceom, koga je
izvanredno cenio. Mnotvo prevoda Tao Te inga koji se danas
objavljuju, doprinose slavi tajnovitog Starca.
italac e se moda zapitati zbog ega jo nisam kazao ni- sa indijskom mitologijom. Nije nemogue da je ova animisti-
ta o odnosu izmeu Lao Cea i taoizma, o odnosu koji se uzima
zdravo za gotovo. Propust je namerno uinjen, jer Lao Ce nije
osniva onoga to danas smatramo taoistikom religijom. Meu-
tim, injenica da ga predstavnici ove religije potuju kao Boga,
nimalo me ne ometa u mojoj nameri. I u drevnim vremenima a i
danas, pogotovo u Kini, uvek je bilo pojedinaca koji su projekto-
vali sopstvena gledita u Tao Te ing - bilo da su pokuavali da
ga kombinuju sa konfucijanstvom ili da su u njemu pronalazili
tendenciju ka budistikoj kontemplaciji; bilo da su u njemu vi-
UVOD 25
deli putokaze za stvaranje eliksira ivota ili Kamena filosofa koji
pretvara olovo u zlato; bilo da su ga povezivali sa animistikim
politeizmom ili biljnim i totemskim ritualima, ili ga pak koristili
za izvoenje bele ili crne magije. Ovaj poslednji kult naao je svoj
put ak i do tajnih politikih organizacija, koje su u vie navrata
pokuavale da bacanjem zlih ini zbace vladare sa poloaja. Stari
mudrac je morao da pozajmljuje svoje ime svemu i svaemu. Ali
svi ti kultovi i tenje su, kako to kineski uenjak dobro primeuje,
samo potkradanje na sitno Lao Cea.
Dobro je poznato da uobiajena tripartitna podela kineske re-
ligije na konfucijanizam, taoizam i budizam nije zadovoljavajua
i da neprecizno odslikava stvarnost. Ukoliko se eli stei prava
slika o kineskoj religiji, najpre bi valjalo budizam, ije poreklo
nije kinesko, zajedno sa islamom i hrianstvom uvrstiti u dru-
ge religije - bez obzira to je budizam kao tua religija izvrio
najvei uticaj na kineski religiozni ivot. Drugo, konfucijanizam
nije religija, nego drutvena i politika filosofija. On koristi ele-
mente postojeih religija kao cigle i malter svog drutvenog sis-
tema, birajui i slaui ih bez pravog razumevanja. Iz svega to
je do sada reeno trebalo bi da bude jasno da Lao Ceov taoizam
nije imao sklonost ka stvaranju crkve. Ono to se danas naziva
taoizmom zapravo vue poreklo iz izvora posve razliitih od Lao
Ceovog Tao Te inga. To nije nita vie do popularna animistika
religija stare Kine, u izvesnoj meri sistematizovana i isprepletana
ka narodna religija - koja je verovatno u razliitim podrujima
poprimala razliite karakteristike, a postala je jedinstven sistem
verovanja dugujui politikom ujedinjenju razliitih plemena
- postojala mnogo pre Lao Cea i Konfucija; a do tog zakljuka
dolo se na osnovu odreenih odeljaka iz Konfucijevih Anale-
kata. Ova religija ostala je iva u srcu nacije do dananjih dana.
Kada govorimo o animizmu, govorimo o jednoj strukturi kakva
se moe pronai u dubokim slojevima svih svetskih religija, u
hrianskoj Evropi, u staroj Grkoj i kod Jevreja. Jedina razlika