VISOKA TEKSTILNA STRUKOVNA KOLA ZA

DIZAJN, TEHNOLOGIJU I MENADMENT - DTM

Pitanja za drugi kolokvijum/ispit iz predmeta
Operativni menadment
Prof. Dr Goran Savanovi
Dr Marko piler

I. ESEJSKA PITANJA (odgovoriti u 5-6 redova, svaki pojedinani odgovor nosi

maksimalno 3 boda)

1. Razlike izmeu operativnog i strategijskog menadmenta

2. Odnos planiranja i kontrole u tekstilnoj industriji
3. Znaaj usklaenosti operativnih i strategijskih planova
4. Uticaj automatizacije (informacionih tehnlogija) na magacinsko i komercijalno poslovanje
5. Veza projekata i investicija sa operativnim menadmentom
6. Odnos izmeu efikasnosti i efektivnosti u operativnom menadmentu
7. Uticaj inovacija na operativni menadment u tekstilnoj industriji
8. Uticaj inovacija na razvoj organizacije u tekstilnoj industriji
9. Uloga (razvoja) ljudskih resursa u tekstilnoj industriji
10. Uloga adekvatnog izbora i selekcije ljudskih resursa u tekstilnoj industriji
11. Znaaj usavravanja i obuke zaposlenih u tekstilnoj industriji
12. Odnos preventivne, tekue i korektivne kontrole
13. Odnos interne i eksterne kontrole znaaj za preduzee
14. Znaaj razvoja i praenja savremenih tehnologija u tekstilnoj industriji
15. Odnos tehnologije i konkurentske prednosti preduzea u tekstilnoj industriji
16. Osobine operacionog menadera u tekstilnoj industriji
17. Razlike izmeu operacionog, srednjeg i vrhovnog menadera
18. Znaaj kontrole kvaliteta u operativnom menadmentu
19. Navedite slinosti i razlike izmeu interne i eksterne kontrole u organizaciji
20. Navedite predloge mogunosti razvoje operativnog menadmenta, kao dela naune oblasti
koja o menadmentu
II. PITANJA NA KOJA SE ODGOVARA PUTEM ZAOKRUIVANJA (svaki pojedinani
odgovor nosi maksimalno 1 bod)

1. Karakteristike savremenih projekata su: veliki obim i iroka struktura, kompleksnost, veliki
broj aktivnosti, dugo trajanje, veliki budet, veliki broj uesnika, korienje savremenih
tehnologija, korienje razvijenih tehnika planiranja
tano
netano

2. Tendencija savremenog menadmenta nije:

Projektno upravljanje upravljanje pomou projekata
to manje finanasiranja putem projekata

3. Koji su osnovni tipovi ugovora kod investicionih projekata (zaokrui netaan odgovor):
jedinstven ugovor,
odvojeni ugovor,
ugovor na odloeno vreme,
ugovor klju u ruke,
BOT ugovor

4. ta je tenderska dokumentacija za projekat?

Tender (tenderska dokumentacija) predstavlja zbirnu dokumentaciju u kojoj su prikazani svi
potrebni aspekti jednog projekta, ime se daju osnovni uslovi za podnoenje ponude i
zakljuivanje ugovora o izvoenju projekta
Tender (tenderska dokumentacija) predstavlja ugovor o projektu.

5. Koje su karakteristike rukovodioca projekta?

Rukovodilac projekta je lice zadueno da projekat dovede do zavretka. On treba da poseduje
ira znanja iz svih oblasti projekta i upravljanja projektom, traba da poseduje dobre
organizatorske i rukovodilake sposobnosti, dobre ljudske osobine, ljudski i struni autoritet,
dobru sposobnost komuniciranja.
Rukovodilac projekta treba samo da poseduje struna znanja iz predmeta projekta.
Rukovodilac projekta treba samo da poseduje struna znanja iz ljudskih resursa.

6. ta predstavlja pojam sinergije?

Tim se formira da bi se postiglo vie nego to je zbir pojedinanih uinaka jer timski rad
omoguava zajedniko delovanje koje rezultira boljim i efikasnijim rezultatima. To je
sinergija ili sinergijski efekat efekat zajednikog delovanja vie pojedinaca dodata
vrednost.
Sinergija predstavlja pojedinani uinak svakog lana projektrog tima.

7. Definiite pojam konflikta?

Konflikti su sukobi izmeu zaposlenih istog nivoa.
Konflikti su oblik interakcije u organizaciji, borba izmeu pojedinaca, formalnih i neformalnih
grupa, timova, organizacionih delova i sl.

8. Koji su osnovni uesnici u procesu ugovoranja?

Naruilac izvoenja projekta (investitor) i Izvrilac izvoenja projekta (izvoa).
Banka (investitor) i podizvoa
 9. ta je ponuda?
Ponuda predstavlja dokument u procesu ugovaranja u kome izvoa precizira uslove pod
kojima bi io u mogu nosti da realizuje projekat i odgovor izvoaa na zahteve naruioca u
vezi izvoenja projekta.
Ponuda je zahtev naruioca u kome precizira uslove pod kojima bi io u mogu nosti da
realizuje projekat.

10. Kakav je odnos naruilac-izvrilac?

Naruilac i izvrilac imaju zajednike suprostavljene interese u pogledu cene, rokova i
kvaliteta.
Naruilac i izvrilac zajedno izvode radove po ugovoru.

11. ta je otpremnica?
Otpremnica je novani dokument koji nastaje u momentu izvrenja naloga kupca. Prodavac, uz
robu koju alje kupcu, obavezno dostavlja i otpremnicu.
Otpremnica je robni dokument koji nastaje u momentu izvrenja naloga kupca. Prodavac, uz robu
koju alje kupcu, obavezno dostavlja i otpremnicu.

12. U otpremnici se ne navodi sledei element:

naziv ime kupca i adresa kupca,
nani prevoza i podaci o prevozniku, broj tovarnog lista (ako roba ide eleznicom),
podaci o robi (vrsta, koliina, jedinica mere, a cena i iznos mogu ali ne moraju biti uneti,
iznos koji kupac plaa prodavcu.

13. ta je faktura?
Faktura ili raun je poslovni dokument izdat od strane prodavca kupcu. U njemu se navode nazivi,
koliine i cene dogovorene za proizvode ili usluge koje je prodavac obezbedio kupcu. Faktura
obavezuje kupca da iznos koji je na fakturi naznaen plati prodavacu, u skladu sa uslovima
plaanja. Kupcu je odreen maksimalan broj dana za koji treba da plati ovu robu, a ponekad je
ponuen popust ako se plaa pre roka.
Faktura ili raun je poslovni dokument izdat od strane kupca prodavcu. U njemu se navode nazivi,
koliine i cene dogovorene za proizvode ili usluge koje je prodavac obezbedio kupcu. Faktura
obavezuje kupca da iznos koji je na fakturi naznaen plati prodavacu, u skladu sa uslovima
plaanja. Kupcu je odreen maksimalan broj dana za koji treba da plati ovu robu, a ponekad je
ponuen popust ako se plaa pre roka.

14. Viak ili manjak predstavljaju sledeu situaciju:

Ukoliko je, u toku rada, iz bilo kog razloga dolo do neslaganja koliina u programu sa stvarnim
koliinama, mogue je razliku evidentirati preko odgovarajueg dokumenta Viak ili Manjak u
zavisnosti od neslaganja koliina.
Ukoliko je, u toku rada, iz bilo kog razloga dolo do neslaganja finansijskog iznosa, mogue je
razliku evidentirati preko odgovarajueg dokumenta Viak ili Manjak u zavisnosti od neslaganja
koliina.

15. ta je to akreditacija?
akreditacija je utvrivanje od strane nacionalnog tela za akreditaciju da li telo za
ocenjivanje usaglaenosti (TOU) ispunjava zahteve odgovarajuih srpskih, odnosno
meunarodnih i evropskih standarda, i kada je primenljivo, sve dodatne zahteve definisane
za pojedine oblasti, kako bi se vrili odreeni poslovi ocenjivanja usaglaenosti.
akreditacija je provera kvaliteta tela za ocenjivanje usaglaenosti (TOU).
 16. Ko je osnovao Akreditaciono telo Srbije (ATS)?:
Komisiju za Akreditaciju i proveru kvaliteta osnovao je Nacionalni savet za Visoko
obrazovanje i ima sedite u Beogradu.
Nacionalno telo za akreditaciju, osnovala je Republika Srbija, sa seditem u Beogradu

17. Po kom zakonu su povereni poslovi Akreditacionom telu Srbije?

ATS-u se poveravaju poslovi po Zakonu o akreditaciji.
Komisiji za akreditaciju poveravaju se poslovi po Zakonu o visokom obrazovanju.

18. Koji poslovi su povereni Akreditacionom telu Srbije i po kom zakonu?

ATS-u se poveravaju poslovi utvrivanja kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglaenosti
za obavljanje poslova ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja, sertifikacije proizvoda,
sertifikacije sistema menadmenta i sertifikacije osoba.
Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta poveravaju se poslovi procene ispunjenosti
standarda za akreditaciju ustanova visokog obrazovanja i studijskih programa.

19. Kojim telima za ocenjivanje usaglaenosti se utvruje kompetentnost

akreditacijom od strane ATS-a?
Akreditacijom od strane ATS-a se utvruje kompetentnost tela za ocenjivanje
usaglaenosti za obavljanje poslova ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja, sertifikacije
proizvoda, sertifikacije sistema menadmenta, sertifikacije osoblja.
Akreditacijom od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta vri se procene
ispunjenosti standarda univerziteta, fakulteta, akademija strukovnih studija, visokih kola i
visokih kola strukovnih studija.

20. Koje nivoe dokumentacije mora da ima akreditovano telo za ocenjivanje

usaglaenosti?
Telo za ocenjivanje usaglaenosti mora da ima Politiku kvaliteta, poslovnik o kvalitetu,
procedure, uputstva i zapise.
Ustanove u visokom obrazovanju moraju da poseduju osnovne zadatke i ciljeve ustanove i
studijskih programa, statut, dokaze o ispunjenju standarda za akreditaciju ustanova i
studijskih programa, knjigu nastavnika, knjigu predmeta, opta akta, procedure i zapise,
kojima se dokazuje ispunjenost standarda za akreditaciju ustanove i studijskih programa i
odgovarajue zapise koji prate proces rada.
III. PITANJA NA KOJA SE ODGOVARA DOPISIVANJEM TEKSTA (svaki pojedinani
odgovor nosi maksimalno 1 bod)

1. Koja su tri kljuna faktora kojima se definie rizik u projektu?

Rizini dogaaj pojava, aktivnost ili dogaaj koji moe da ostavi tetan uticaj na relizaciju
projekta i izazove nepovoljne i neeljene posledice.
Verovatnoa rizika - verovatnoa nastanka rizinog dogaaja
Veliina uloga veliina gubitka koji moe da nastane ako se realizuje rizini dogaaj i
ostvari tetan uticaj na projekat.

2. Objasnite ugovor 'klju u ruke' ?

Ovaj ugovor se smatra razvijenijim i potpunijim oblikom jedinstvenog ugovora. Postoji jedan
izvoa koji pored izvoenja preuzima i obavezu izrade investiciono-tehnike dokumentacije.
Izvoa preuzima punu odgovornost i rizik za realizacije projekta.

3. ta podrazumeva upravljanje kvalitetom projekta?

To je jedna od najvanijih funkcija odnosno potproces upravljanja projektom u celini.
Upravljanje kvalitetom projekta se moe definisati kao deo procesa upravljanja projektom
kojim se obezbeuje da se projekat, pored minimiziranja utroenog vremena, resursa i
trokova, zavri u zahtevanom ili potrebnom kvalitetu. Ono se sprovodi u svim fazama
realizac projekta.

4. Objasnite pojam rizika?

Pod rizikom se podrazumeva neto neoekivano, neki nepredvieni dogaaji, odnosno rizik
predstavlja mogunost ostvarenja nepredvienih i neeljenih posledica. Kerzner H. definie
rizik kao verovatnou da neki poduhvat ili projekat pretrpi neuspeh i posledice koje proistiu
iz tog neuspeha. Rizik = f(verovatnoa, posledice) ili f(rizini dogaaj, strategija)

5. Objasnite razliku izmeu fakture i priznanice.

Fakture se razlikuju od priznanica. Fakture i priznanice su naini praenja nabavki ili prodaje
roba i usluga. U principu sadraj faktura moe biti slian onom na priznanici. Fakture se
razlikuju od priznanica u tome to fakture slue da obaveste kupce o dugovanju, dok
priznanica slui kao dokaz o zavrenoj uplati.

6. Objasnite pojam popisa.

Popis slui za korekciju koliine robe u nekom magacinu. Inicijalno za svaku stavku on daje
koliinu koja je po evidenciji na stanju, a u odgovarajuoj koloni je mogue upisati stvarno
stanje. Proknjienjem ovog dokumenta, ukoliko se prepozna razlika u koliinama, kreiraju se
dokumenti Manjak i/ili Viak ijim se daljim proknjienjem aurira lager proizvoda. Dakle
Popis sam po sebi ne koriguje koliine (to ine dokumenti Viak i Manjak), ali je pomono
sredstvo u ovoj radnji.

7. ta je trebovanje?
Trebovanje se koristi pre svega u proizvodnom procesu, a opisuje utroak materijala u
odreenom magacinu. Moe se shvatiti i kao "interna" otpremnica. Govori da je roba (tj.
materijal) napustio magacin, ali za razliku od rauna (otpremnice) nema definisanog partnera.
Trebovanje samo definie da je roba napustila magacin, ne i njeno odredite.

8. Osnivanje Komisije za akreditaciju

Komisiju za Akreditaciju i proveru kvaliteta osnovala je Republika Srbija, sa seditem
u Beogradu.
 9. Tipovi menadera prema procesu rada
U samom procesu rad, bez obzira na vrstu delatnosti organizacije, uoavaju se dve
vrste menadera: menaderi direktno ukljueni u proces proizvodnje, i menaderi
posredno povezani sa osnovnom delatnou. Menaderi direktno ukljueni u proces
proizvodnje se u proizvodnim organizacijama nazivaju linijskim menaderima i
neposredno su odgovorni za sam proces proizvodnje. Menaderi posredno povezani sa
osnovnom delatnou predstavljaju servis prvima u vidu logistike podrke i nazivaju
se 9 staff menager. Uspeno funkcionisanje bilo koje organizacije podrazumeva
kvalitetno obavljanje poslova obe vrste menadera.

10. Organizaciona teorija i dizajn i Organizaciono ponaanje - razlike

Organizaciona teorija i dizajn ima za cilj upoznavanje formalnih elemenata organizacije, u
koje spadaju; podela rada, autoritet, modeli organizacione strukture i sl. Organizaciona teorija
i dizajn predstavlja s jedne strane istraivanje ponaanja oveka, dok s druge strane je
orijentisano na mogunosti uticaja na njegovo ponaanje. U osnovne teme istraivanja
ubrajamo: grupe i timovi, organizaciona kultura, organizaciona mo...