Floskula koja se esto koristi da su deca mali ljudi daleko je od tane bar u sluaju

podlonosti i odgovra deijeg organizma na opasne hemikalije. Deca se esto razlikuju od odraslih
po odgovrui na hemikalije a opet kakav e odgovor biti zavisi od same hemikalije. Osetljivost je
najee vezana za period razvoja. Postoje kritini periodi strukturnog i funkcionalnog razvoja gde
je ta osetljivost najvie izraena. Razlika je na nivou farmakokinetike i metabolizma. Na primer
apsorpcija se razlikuje kod beba i male dece, to je pokazano na sluaju olova, koja je vea kod
beba nego kod male dece.

Ono to sa stanovita toksikologije igra jako znaajnu ulogu jeste krvno modana barijera.
Tokom razvoja barijere postoje znaajne razlike izmeu novoroeneta i odraslog. One uglavnom
ukljuuju transportne sisteme koji se formiraju tokom razvoja (Ek et al. 2012). Ovi mehanizmi
igraju jako znaajnu ulogu u kretanju amino kiselina i drugih vitalnih supstanci preko barijere
tokom razvoja mozga. Ovi sistemi su znatno aktivniji kod dece nego kod odraslih. S obzirom da
ovi transporteri mogu da transportuju lekove i toksine preko barijere jasno je da je mozak u razvoju
znatno podloniji uticaju. Zbog svega ovog gore navedenog jasno se postavlja pitanje da li ova
barijera u ranom razvoju mozga ini mozak podlonijim napadu toksina. Mnogi ksenobiotski
metaboliui enzimi imaju razliite obrasce razvoja. U razliitim stadijumima rasta i razvoja nivoi
enzima znaajno variraju pa ak do toga da odreeni enzim moe postojati samo u odreenom
stadijumu razvoja. Odrasli i deca se razlikuju takoe u spsobnosti da saniraju tetu nastalu
dejstvom hemikalija. Ono to je injenica je da je kod dece vreme poluivota neke hemikalije due
ne go kod odraslih a samim tim se poveava tetno dejstvo (relevantno za kancer).

Jedina studija koja povezuje endosulfan sa ovom problematikom i koja je raena na deci je
ispitivala povezanost izmeu nivoa endosulfana u kosnoj sri dece i akutnih hematolokih
maligniteta. 6 od 26 dece imalo je endosulfan u kosnoj sri u odnosu na kontrole gde je bio samo
1 sluaj. Koncentracija endosulfana nije data. Sva deca sa poveanom koncentracijom endosulfana
ivela su u podrujima prskanim pesticidom. Zbog malog broja uzoraka i nedostatka kontrola
vezanih za endosulfan rezultati se moraju uzeti sa rezervom.

Istraivanja sprovedena kod odraslih, uglavnom u sluajevima iznenadnog izlaganja visokim

koncentracijama endosulfana pokazala su da je glavni target endosulfana nervni sistem. Simptomi
se uglavnom manifestuju hipersenzitivnou i konvulzijama i u nekim sluajevima i smrti
(Bernardelli and Gennari 1987; Blanco-Coronado et al. 1992; Boereboom et al. 1998; Demeter
and Heyndrickx 1978; Eyer et al. 2004; Lo et al. 1995; Moon and Chun 2009; Moses and Peter
2010; Parbhu et al. 2009; Terziev et al. 1974). Isti simptomi trebalo bi da se jave i kod dece to je
i potvreno u jednom sluaju kada je majka prala dvogodinjoj devojici kosu nespecifikovanim
rastvorom endosulfana da bi uklonila vai. Dete je dobilo napade (Jindal and Sankhyan 2012). Jo
jedna studija je prijavila clonic status epilepticus kod dvogodinje devojice koja je sluajno
progutala nespecifikovan rastvor endosulfana (Kamate and Jain 2011).

Ovi efekti na ljudima su potvreni sa eksperimentalnim modelima. Rezultati iz razliitih studija

pokazali su da se mlade i adultne ivotinje razliito ponaaju i odgovaraju na endosulfan. Tri novije
studije, jedna na pacovima (Lafuente and Pereiro 2013) i dve na mievima (Wilson et al. 2014a,
2014b), pokazali su da izlaganje majke endosulfanu tokom gestacionog i/ili laktacionog perioda
moe dovesti do promene u koncentraciji neurotransmitera (GABA, glutamate, dopamine,
norepinephrine, serotonin) u mozgu mladih potomaka.

Diferencijalna osetljivost izmeu mladih i odraslih ivotinja je takoe naena i za druge parametre.
Studije Sinha et al. (1995, 1997) su pokazale da oralni tretman 3 nedelje starog pacova
endosulfanom 90 dana je dovelo do smanjenja intratestikularnog broja spermatozoida i poveanog
procenta abnormalnih spermatozoida. Ovo za sobom povlai zakljuak da izlaganje tokom perioda
testikularne maturacije kada je spermatogeneza u toku moe dovesti do poremeaja u
spermatogenezi po seksualnoj maturaciji.

Ogranien broj studija kod ljudi pokazalo je povezanost izmeu izlaganja majke endosulfanu i
poremeaja u razvoju potomstva ukljuujui autism spectrum poremeaje (Roberts et al. 2007),
poremeaje u funkciji tiroidne lezde (Freire et al. 2011, 2012),oteenja neuralnog tubusa(Ren et
al. 2011), i odloene seksualne zrelosti kod muke dece (Saiyed et al. 2003). Meutim, nedovoljan
je broj informacija i podataka da bi se doneo definitivan zakljuak. U prilog tome ide i poslednja
studija Guo et al. iz 2014 koja nije nala povezanost izmeu nivoa endosulfana u krvi majke ili
krvi iz pupane vrpce i teine deteta na roenju.

Endosulfan izaziva ozbiljne tetne efekte na razvoj ivotinja odnosno konkretno pacova jer je
veina studija raena na njima. Perinatalno izlaganje pacova endosulfanu dovodi do skeletnih
varijacija (FMC 1980; Gupta et al. 1978), smanjuje teinu potomstva na roenju (Cabaleiro et al.
2008; Caride et al. 2010; Gilmore et al. 2006; Hoechst 1982, 1984a) i menja parametre vezane za
spermatogenezu kod odraslih mukih potomaka koji nisu bili direktno izloeni dejstvu nego
gestaciono i/ili laktaciono izlaganje endosulfanima (Dalsenter et al. 1999; Sinha et al. 2001).

Ne postoje informacije koje se tiu farmakokinetike endosulfana kod dece ili nutricionih faktora
koji mogu uticati na apsorpciju endosulfana. Endosulfan se detektuje u mleku dojilja koje su bile
izloene dejstvu endosufana u okolini (Cerrillo et al. 2005; ok et al. 2011; Lutter et al. 1998), u
placenti (Cerrillo et al. 2005; Freire et al. 2011) i krvi pipanika (Mariscal-Arcas et al. 2010). Iz
ovih podataka se jasno moe zakljuiti da je mogu transfer endosulfana ili njegovih metabolita
do fetusa ili beba koje se doje, ali dokazi o tome kao i dokazi o metabolizmu endosulfana kod dece
ne postoje.

Jo nisu pronaeni biomarkeri kojima bi moglo da se prati izloenost ili efekat endosulfana kod
dece ili kod odraslih koji su kao deca bili izloeni dejstvu. Izomeri i nataboliti endosulfana su
detektovani u 30 40% dece koja su hospitalizovana u poljoprivrednim regionima panije (Olea
et al. 1999).

Iako ne postoje zvanino podaci koji ukazuju na tetno dejstvo endosulfana sve je vei broj
organizacija koje trae da se zabrani endosulfan a najglasniji i najstraniji primeri dolaze iz Indije.