ANDRAGOGIJA-TEORIJE

1.HUL-TEORIJA ORIJENTACIJA(A+B)
(a) Ovu teoriju je formulisao americki andragog Hul.U svojim istrazivanjima posao je
od pretpostavke da zelje za ucenjem nisu jednako rasporedjene medju odraslima, ali
svakog pojedinca mozemo postaviti negde na skali spremnosti za ucenje, i moze se
kretati od najspremnijeg za ucenje tj. onaj koji ispoljava najvise zelje za ucenjem, do
onog najneradoznalijeg, kako bismo znali kakvo napredovanje da odredimo za
svakog pojedinca.
(b) Hul je uveren da cak i oni koji se nalaze na najnizem delu te skale "imaju neku
zelju da uce". U istrazivanjima Hula nadjene su, iako je grupa bila jedinstvena, tri
podgrupe. U prvu podgrupu-spadali su pojedinci ciljem orijentisani, koji su koristili
ucenje za postizanje jasnih ciljeva. U drugoj podgrupi-bili su oni koji su aktivnoscu
orijentisani.Nju su sacinjavali oni ucesnici koji su se nasli u okolnostima ucenja, a
nemaju veze sa sadrzajima ili proklamovanim ciljevima obrazovne aktivnosti. U
trecoj podgrupi-bili su pojedinci ucenjem orijentisani, a to su oni koji su trazili znanje
radi samog znanja.

2.NAVESTI KLJUCNE FAKTORE(C)

Hul istice da ove tri podgrupe nisu strogo odvojene, niti se svi ljudi mogu smestiti u
njih jer su ciljevi ucenja i obrazovanja znatno siri. U tome su znacajna 3 faktora:
1.svesti o svojim saznajnim potrebama
2.snazi volje da se preduzmu aktivnosti
3.svesnosti prilika u sredini da se to uradi.
Ali ne postoji jednostavan odgovor na pitanje zasto neki ljudi preuzimaju obrazovne
aktivnosti,a drugi to ne cine.Svaka osoba je slucaj za sebe i njene obrazovne
aktivnosti nastaju kao interakcija licnih i socijalnih faktora.Koristeci koncept
orijentacije,Hul je oblikovao teoriju orijentacije prema ucenju i obrazovanju kao
jednu od prvih andragoskih teorija ucenja.

3.REZISTENTNA OSOBA(Da)
Hul je na osnovu 3 faktora kao kriterijuma razvio(teoriju orijentacije) tj. svoju
tipologiju odraslih ucenika(od 6 tipova). Rezistentna osoba- to je osoba koja zna da
postoje obrazovne prilike i obrazovne ustanove, ali se negativno odnosi prema njima
iz vise razloga. Npr. Neki ljudi misle da su spreceni da ucestvuju u programima
obrazovanja odraslih zbog razloga koji su van njihove kontrole(nedostatak vremena,
novca, nesaglasnost drugih osoba koje su im bitne,neadekvatno vreme ili mesto za
aktivnost obrazovanja i ucenja,nedostatak prethodnog znanja za naredne aktivnosti
ucenja...) Neki ljudi su ANTAGONISTICKI raspolozeni prema ideji ucenja ili prema
nekim oblicima obrazovanja jer imaju negativna iskustva iz prethodnih aktivnosti
koje su preduzimali u oblasti ucenja i obrazovanja.
4.USMERENA OSOBA(Db)
Usmerena osoba- to je pojedinac koji ima svesnu i pozitivnu, ali specificnu usmerenu
koncepciju ucenja. Hul kaze da je istrazivanjima utvrdjeno 8 zajednickih
karakteristika ove orijentacije.
Npr. Pojedinci smatraju da ucenje treba da se zasniva na zelji da se sazna.Oni
smatraju da je obrazovanje u osnovi korisno.Po njihovom shvatanju, cilj obrazovanja
je "postati i opstati" potpuno ljudsko bice.
Pojedinci veruju da aktivnosti ucenja treba da pomognu postizanu licnih
ciljeva(postati bolja licnost,bolji roditelj, steci karijeru...)
Neki smatraju da aktivnosti ucenja i obrazovanja treba da pomognu postizanju
socijalnih ciljeva, socijalnoj misiji, a neki smatraju da treba da doprinese postizanju
religijskih ciljeva.
Neki smatraju da ucenje trazi aktivnosti...itd.

5.HEVAJHARST I OR- TEORIJA RAZVOJNIH ZADATAKA I POGODNOG MOMENTA ZA

UCENJE (A)
Ovu teoriju formulisala su dva americka andragoga Hevajharst i Or, i to posle
empirijskih proucavanja. Proucavali su osobe stare od 40-70god, a u dodatnim
ispitivanima uzrasta od 25-30god. Posli su od teze da covek u svako zivotno doba
ima posebne zadatke koje su nazvali razvojnim zadacima. Smatrali su da su razvojni
zadaci osnovni zadaci zivota koje covek treba da ispuni ako zeli uspesno da zivi.
Prema njihovom shvatanju, razvojne zadatke pred coveka postavljaju 3 snage:
1.vrednosna ocekivanja drustva
2.sazrevanje, a zatim i starenje tela
3.vlastite vrednosti ili aspiracije
Razvojni zadaci su ispitivani na populaciji odraslih od 25-70god i definisani na 3
nivoa: visoki nivo, ili uspesno izvrsavanje zadataka; srednji nivo ili prosecno
izvrsavanje zadataka; nizi nivo ili propusteno izvrsavanje zadataka. Pojedincima su
razvojni zadaci smer u pogledu vlastitih aspiracija i ideala, ali i drustvo to od njih
ocekuje.

6.OBRAZLOZITI POJAM "POGODAN MOMENAT ZA UCENJE" (B)

Utvrdivsi ravojne zadatke i njihov znacaj za zivot individua, autori su dalje razvili tezu
o pogodnom momentu za ucenje. Razvojni zadatak trazi pogodan momenat za
ucenje. Razvojni zadaci se javljaju u razlicitom intezitetu. Javljaju se nove situacije u
kojima se osoba susrece sa zadatkom koji trazi odgovor, sto izaziva snaznu potrebu
za ucenjem. Nekada se razvojni zadaci javljaju veoma brzo i u kratkom vremenskom
intervalu. Tada sepotreba za ucenjem intenzivira i dolazi do veoma efikasnog ucenja
i obrazovanja.
7.BOSIJE-TEORIJA KONGRUENCIJE, FAKTORI, RAZLOZI(nabrojati) (A)
Bosije je posao od Hulove teorije orijentacije i zeleo je da empirijskim putem proveri
njegovu tipologiju. Obuhvatio je 12.000 ispitanika u Severnoj Americi, Jugoisticnoj
Aziji, Africi, Australiji i Evropi. Ovako siroko zasnovano istrazivanje ima vredne
komparativne dimenzije. Na osnovu dobijenih rezultata, Bosije je zakljucio da Hulova
tipologija ima HEURISTICKU vrednost, i teorijski i empirijski potvrdio je teorijski
model od 6 faktora. Prema rezultatima do kojih je dosao. Bosije istice da odrasli
ucestvuju u aktivnostima ucenja iz sledecih razloga:
1.Iz zelje za socijalnim kontaktom
2.Iz zelje za socijalnom stimulacijom
3.Zelje za profesionalnim unapredjenjem
4.Zelja da se sluzi zajednici
5.Potrebe zbog spoljnih ocekivanja
6.Kognitivni interesi.

8.PREDSTAVITE EFEKAT KONGRUENCIJE TJ. KADA JE ONA INKONGRUENCIJA (B)

Svojim istrazivanjima Bosije je dosao do zakljucka da se participacija u procesu
ucenja moze razumeti kao razlika, protivrecnosti izmedju samopoimanja
ucenika/sebe kao ucenika i evaluacije/procene aspekata obrazovne sredine. Bosije
smatra da su brojne nekongruencije zbirne (izmedju ja i idealnog ja, ja i drugi
ucenici/studenti, ja i nastavnik, ja i institucionalna sredina) i sto je zbir veci, veci su
izgledi za neucestvovanje ili napustanje procesa obrazovanja.

9. Implikacije Boijeove teorije vane za praktian rad andragoga sastoje se u

sledeim stavovima: (C)
Znacaj Bosijeove teorije sastoji se u njegovom insistiranju da se dobiju tacne
informacije o potrebama, interesima, motivima i ocekivanjima, kao i preferencijama
stilova ucenja i trazenju od andragoga da obezbede kongruentne sredine za ucenje,
kao i metode i tehnike koje ce odgovarati odraslim ucenicima. Osim toga, on je
smatrao da se pojam kongruencije moze primeniti na mnoge procese ucenja i
obrazovanja odraslih. Neadekvatna kongruencija(inkongruencija) moze da se javi u
vezi s pojedinim fazama ucenja: moze biti didakticka, psiholoska, pa i fizicka
inkongruencija.

10.TOF-TEORIJA ANTICIPIRANE KORISTI (realizacija) (A)

Ovu teoriju formulisao je poznati kanadski istrazivac u oblasti andragogije
Tof.(Tough). Posao je od pretpostavke da treba stvoriti uvid u sve vrste ucenja koje
odrasli preduzimaju, a ne samo one koje se dogadjaju u organizovanim oblicima
obrazovanja. Istrazivanja je zasnovao na projektima ucenja. Pod pojmom projekt
ucenja podrazumevao je visokopromisljen napor odraslog da stekne i zadrzi znanja i
vestine i da se on odvija u epizodama ucenja od po najmanje 7 casova. Tof i njegovi
saradnici dobili su od ispitanika informacije o tome sta uce,citaju, koje filmove
gledaju i kakve stvarne napore vrse u ucenju i sticanju posebnih znanja i vestina.

11. Kako Tof definie ledeni breg , a zatim predstavite njegovu strukturu preko
aktivnosti i procenata. (B)
Obim aktivnosti na samostalnom ucenu, Tof je opisao i uporedio sa ledenim bregom
koji predstavlja ukupnu masu ucenja odraslih. Vidljiv je samo onaj mali deo iznad
vode. Najvidljiviji je onaj deo koji se desava u organizovanim oblicima obrazovanja,
pa se njemu obraca najveca paznja(kursevi, seminari, razredi,konferencije). Autor
kaze da je to znacajno, ali samo jedan deo. Taj vidljivi deo "ledenog brega" ucenja
odraslih iznosi samo 20%. Vecina nevidljivog dela je samoplanirano, samovodjeno
ucenje odraslih. Sam subjekt planira i pomaze ucenje(80%slucajeva) i razume zasto
to radi i kakvu korist ima od takvog ucenja.

12. . Predstavite detaljnije stavove Tofa o konceptu anticipirane koristi. (C1)

Tof je zasnovao svoju teoriju na uverenju o anticipiranoj koristi, koja treba da bude u
svesti svakog ucenika. Anticipirana korist cini znacajan deo ukupne motivacije ucenja
odraslih. Tof i njegovi saradnici isticu da je svesnost ucenika o anticipiranoj nagradi
mnogo znacajnija snaga nego sto je to snaga sredine ili podsvesna snaga.

13. Predstavite Tofov petostepeni model anticipirane koristi. (C2)

Model u ovoj teoriji, u kojoj korist moze biti anticipirana, sastoji se od 5 stepeni:
1.angazovanje u aktivnostima ucenja
2.odrzavanje znanja ili vestina
3.primenjivanje znanja
4.dobijanje materijalne nagrade u vidu promocije
5.dobijanje simbolicne nagrade- ocene i diplome

14.TRI KLASTERA (C3)

Na svakom stepenu anticipirana korist moze biti klasifikovana u 3 klastera licnih
osecanja: prijatnost(sreca,zadovoljstvo,uzivanje,prijatno osecanje), samouvazavanje
i kategorija oznacena kao "drugi"(drugi vise cene pojedinca koji uci, nagradjuju ga,
zahvalni su mu). Istrazivaci su nasli da je najcesca anticipirana korist bila u obliku
prijatnosti(50%), onda u obliku samopostovanja(41%) i na kraju u vidu pozitivne
reakcije drugih(9%).
15. Teorija angaovanja/dezangaovanja ima svoje podruje primene, znaenje
kocepta aktivnosti (angaovanosti) i programa uenju u treem dobu! Predstavite
ih! (A+B+C)
Ova teorija nastala je u vezi s ucenjem u starijem dobu. Vezuje se za nekoliko autora
od kojih su najpoznatiji Nojgarten, Huberman, Kaming i Henri. Angazovanje
pretpostavlja aktivnost. Pojam dezangazovanja je suprotan pojmu aktivnosti.
Mislimo da je teorija dezangazovanja proizasla iz cinjenice da odrasli posle
odredjenog perioda starosti napustaju svet rada, uloge koje su imali u izvrsavanju
funkcije rada, a s tim i mnoge socijalne uloge. Novija istrazivanja pokazuju da je
aktivnosti(angazovanost), gde se ubraja i ucenje, bitan faktor kvaliteta zivota u
starijem dobu. U ovom periodu ucenje se javlja kao znacajan cinilac u odrzavanju
umnih i fizickih snaga.Dezangazovanje-"mirovanje" ne pretpostavlja aktivnost.
Ucenje, obrazovanje, kulturni rad u celini javljaju se kao cinioci zamene jedne
aktivnosti drugom. Na toj konceptualnoj osnovi nastaju u mnogim zemljama
programi ucenja starijih.