Anabela Basalo

Zatitnik
 Vlasta je otkljuala stan, upalila svetlo u hodniku i unela kofe-
re. Znala je da bi trebalo da bude srena jer je nakon mesec dana
ponovo u svom domu, u svom gradu, ali ipak nije bilo tako.
Pomisao na svakodnevicu koja je eka inila ju je neraspoloe-
nom. Mesec dana uenja engleskog jezika na Malti probudilo je u
ovoj dvadesettrogodinjoj devojci neto ega ranije nije bila sves-
na. Na tom malom, veselom ostrvu znala je da igra do jutra, ljubi-
la se s totalnim neznancem i oblaila provokativnije nego ikada.
Upoznala je mnogo prijatelja, i kao to uvek biva, jedni drugima
su se zakleli da e se poseivati i dopisivati. Sada je, meutim,
bila potpuno sigurna da e ta lepa prijateljstva ubrzo izbledeti.
U stanu je zatekla nered, to je uopte nije zaudilo znajui
koliko je njena starija sestra bila lenja i neuredna. Ipak, s njom je
delila ivot, dobro i zlo ve etiri godine od kako su im roditelji
poginuli u saobraajnoj nesrei. Sanja je bila stjuardesa, pa je
njihov dom smatrala mestom u kojem prespava i pripremi se za
novi odlazak. Sada je bila negde na putu za Njujork, a Vlasta je
elela da je tu, da bar s nekim moe da podeli lepe uspomene u
trenutku kad je svakodnevica uzima pod svoje. Po debelom sloju
praine na komodi pored svog kreveta shvatila je da Sanja nije ni
ulazila u sobu za vreme njenog odsustva. Otvorila je prozor i
pustila da sve oktobarski vazduh prodre unutra.
Nakon to se istuirala i raspakovala kofere, devojka se bacila
na pranje sudova. Bilo je mnogo prljavih aa, koje su jo mirisale
na skupocena pia. Sanja je imala goste, ali to Vlastu nije udilo.
Za razliku od nje, koja je bila povuena i nedovoljno drutvena,
starija sestra nije mogla bez drutva. esto bi pravo s puta svraa-
la s koleginicama stjuardesama, a Vlasta bi se tada sklanjala jer
nije elela da slua prie o njihovim avanturama s pilotima i kopi-
lotima.
Vlasta je svojoj sestri najvie zamerala promiskuitetan nain
ivota. Sanja nije zazirala od mukaraca, menjala ih je shodno
raspoloenju, kao da su haljine razliitih boja koje treba da uskla-
di s cipelama. Nije ak imala ni odreeni tip mukarca. Prosto se
lepila za svakog ko bi joj obeao bar jedan dan zabave. Vlasta je,
meutim, bila suzdrana po tom pitanju. Kao da nisu bile iste
krvi. U devetnaestoj godini se prvi put zaljubila, tad je i izgubila
nevinost, ali ba u to vreme roditelji su sleteli u kanjon Morae
vraajui se s letovanja i ta veza je pretrpela svu Vlastinu bol.
Deko koga je volela bio je uz nju, ali Vlasta nije mogla da pre-
vazie patnju i vremenom ga je oterala od sebe. Od tada je imala
jednu kratku vezu, nekog momka iz komiluka, koga nije uspela
da zavoli, pa ga je ostavila uz izgovor da nije spremna da se vezu-
je. Na svu sreu taj momak se ubrzo odselio, pa je i Vlasti bilo
lake. Na Malti je prvi put uradila neto nepromiljeno jedne
noi upoznala je Italijana Marija, prelepog mukarca koji je tu
letovao sa bratom i poljubila se s njim iste veeri. Iako ga je via-
la sve do njegovog povratka kui, Vlasta mu nije dozvolila vie
od bezobraznih dodira u mraku. Plaila se njegovog iskustva sa
enama, koje je bilo vie nego oigledno.
Nakon to je oprala sudove, reila je da upali televizor i otkrije
ta se u poslednje vreme deavalo u zemlji. Nije mogla da se
skoncentrie. Misli su joj lutale negde daleko. Opet je bila usam-
ljena..
Kad se Sanja vratila, Vlasta je opet bila u istoj koloteini ivo-
ta. Razgovarala je s vlasnicom knjiare u kojoj je radila pre odla-
ska na Maltu i uspela da dobije svoj posao nazad. Iako je elela da
zavri pravni fakultet, nakon smrti roditelja to sebi nije mogla da
priuti. Sanja je imala dobru platu, ali ipak nedovoljnu da bi mla-
oj sestri mogla da plaa i sve ono to studiranje povlai za
sobom.
Kad su se sestre izljubile, Vlasta je skuvala kafu i nairoko pri-
ala o svemu to je doivela na Malti. Sanja ju je s panjom slua-
la, ne krijui iznenaenje zbog nekih neuobiajenih postupaka
svoje mlae sestre.
Ti si igrala? Jesi li sigurna da to nisi sanjala?
Igrala, nego ta!
A to ti se nikad nije omaklo da igra ovde kad izaemo?
 Drugo je to. Malta je oputena, tamo te niko ne ferma. To je
sloboda.
Nemoj ti meni da pria o Malti, letela sam tamo vie puta.
Mislila sam da se ti nikad nee osloboditi svoje uaurenosti.
Vidi da jesam. A ta si ti radila?
Zezala se, kao i uvek.
Neki novi tip?
Sanja se zavodljivo nasmeila.
Nego ta, ali ne jedan, nego koliko ti dua eli. A ti, jesi li
uhvatila neto na Malti?
Jednog Italijana. Samo smo se ljubili.
To sam mogla i da pretpostavim. Ako nastavi da bude tako
rezervisana prema mukarcima, opet e ti izrasti himen.
U tom trenutku zazvonio je Sanjin mobilni. Prijateljice su je
zvale u provod. Naravno, odmah je pristala i obeala im da e se
nai za sat vremena, samo da se dotera. Kad je prekinula vezu,
pozvala je i Vlastu da joj se pridrui.
Ne bih, zna da meni ba i ne prija to tvoje ensko drutvo.
Samo priaju o tipovima. Sanja je odmahnula rukom.
O emu bi drugom? O filozofiji ivota? Kako hoe, pravi si
smor. Ostani kod kue i bulji u ekran ako misli da je to poenta
bitisanja. Ja idem da se spremam. Vlasta je gledala kako Sanja
gracioznim hodom nestaje ka kupatilu. Divila se grai svoje ses-
tre. Sanjine noge bile su duge i vitke, savreno izvajane, imala je
male grudi i dugu tamnosmeu kosu, prirodno uvijenu na kraje-
vima. Obe su imale modroplave oi, ali je Vlasti delovalo da su
Sanjine lepe. Vlasta je bila svesna svih svojih mana. Imala je
jake bokove, velike grudi koje je stalno pokuavala da skrije od
tuih pogleda i jake listove od nekadanjeg bavljenja rukometom,
a deaki izgled samo je bio pojaan kratkom plavom kosom.
Nije marila za minkanje. Tetovau na leima uradila je iz nekog
besa, pola godine nakon raskida s prvim momkom. Sad se i te
tetovae stidela.
 Nakon sat vremena Sanja se pojavila u preuskim farmerkama i
u bundici. Izgledala je fantastino.
Kako izgledam?
Prelepa si. Ali pouri, kasni.
ekae one mene. Vidimo se.
Lepo se provedi.
Hou. Moda ih dovedem ovde posle, tako da te ne uplaimo
kad banemo.
Navikla sam.
im je Sanja izala, Vlasta je poelela da je malo vie nalik na
nju U knjiari nije bilo guve. Troje ljudi, zaneseni naslovima,
hodali su tamo-amo. Vlasta je stajala za pultom i kroz izlog pos-
matrala ulicu mokru od kie.
Izvinite, da li ste dobili ta mukarci misle o seksu od
Majsona?
Skrenula je pogled s izloga i susrela se sa zelenim oima.
Visok mukarac u odelu, skockan kao da je siao s reklame samo
da bi kupio knjigu, stajao je ispred nje. Divila se kako je uredno
oian i kako je cela knjiara mirisala od njegovog parfema. Tak-
ve muterije je svrstavala u ko roendanskih kupaca. Nisu se
pojavljivali esto, dolazili su znajui ta trae i oekivali su da se
knjiga uvije u ukrasni papir jer je kupuju nekom za poklon.
Samo da pogledam.
Ukucala je u kompjuter ime autora i dok je ekala rezultat pot-
rage, morala je da se naali:
Pretpostavljam da vi ve znate ta mukarci misle o seksu.
udi me da ne traite neku drugu knjigu, recimo o tome ta ene
misle o seksu.
Nije za mene. Poklon je za jednu ensku osobu.
A, tako
Zadovoljno se nasmeila jer je pogodila u koju kategoriju
kupaca spada ovaj zgodni mukarac.
Naalost, nemamo je. Prodata je.
 Dobro, hvala.
Nasmeio se pre nego to joj je okrenuo lea i uputio se ka
izlazu. Barem je bio dovoljno ljubazan da joj se zahvali na uloe-
nom trudu. Mnogi kupci nisu bili tako vaspitani. Gledala je za
njim sve dok nije uao u automobil parkiran preko puta knjiare.
Pomislila je kako bi htela jednog takvog mukarca s manirima, u
odelu, nasmejanog, pa makar bio i roendanski kupac knjiga.
Ona je, meutim, privlaila drugaije mukarce, one koji govore
da im odea nije vana jer imaju neke druge sisteme vrednosti.
Najvie su je saletali momci sa dugim, neurednim kosama, filozo-
fi ivota, esto alkoholiari ili na lakim drogama. Zbog kratke
kose znala je da i ona deluje kao da je iz istog miljea, a u irokom
teget demperu i ispranim farmerkama nikad ne bi mogla da zain-
teresuju lepog mukarca u odelu koji je, verovala je, poslednji put
doao u njenu knjiaru.
Kraj jeseni bio je jako kiovit. Skoro da nije proao dan bez
padavina. Vlasta je ujutru teko ustajala, a jo kad bi kroz prozor
svoje sobe ugledala sivo nebo, inilo joj se da bi mogla da pres-
pava celu zimu.
U decembru je pao prvi sneg. Sanja se prehladila, pa je dve
nedelje bila na bolovanju. Kad god bi se Vlasta vratila s posla, u
stanu bi zatekla gomilu ljudi. Pozdravila bi ih i otila u svoju
sobu. Sanja bi je zvala da im se pridrui, ali nije vredelo. Vlasta
jednostavno nije volela njeno drutvo.
Jednog nedeljnog popodneva u kui je bilo toliko buno da je
reila da izae na sve vazduh i pokua da smiri svoje napete
ivce. Poto je napolju bilo jako hladno, dobro se obukla, stavila
je rukavice i kapu, pa se zaputila na obalu reke da uiva u miru i
pogledu.

Na obali nije bilo etaa. Pojavio bi se poneki pas lutalica,

Vlasta bi ga pomazila, a on bi je pratio jednim delom sve dok na
kraju i sam ne bi odustao kao da je i njemu suvie hladno za et-
nju kraj vode. Prolazila je pored splavova koji su nou vrveli od
ljudi, ali su preko dana izgledali naputeno i jadno, pravo ruglo
grada. Odjednom je ugledala mukarca u crnom elegantnom
kaputu kako preko mostia polako ide u njenom pravcu. Gledao je
ispred sebe, plaei se da ne stane na neki komad leda i ne oklizne
se. Vlasta je prepoznala tu frizuru, smeu kosu i prijatni miris
parfema koji je dopro do njenih nozdrva. Malo je usporila kako bi
tano stigla do njega u trenutku kad on sie s mostia. To se i
desilo. Gledala ga je iekujui da e je prepoznati i uputiti bar
jedan osmejak. Mukarac je, meutim, samo proao pored nje i
brzim hodom nastavio ka parkingu. Iako joj nije bilo jasno ta e
se tano desiti, i sama je mahinalno ubrzala i krenula za njim.
Za manje od jednog minuta oboje su stigli na parkiralite. On
je otvarao vrata automobila, a Vlasta se zaputila dalje, nekuda
pravo, ne znajui ni sama kuda.
Izvini, da li ti to mene prati?
Sledila se kad je ula njegov glas. Okrenula se, kao naivno, i
uputila mu zbunjen pogled.
Ko? Ja?
Zatvorio je vrata od kola i krenuo da joj prilazi. Vlastino srce
je lupalo od straha. U stvari, vie zbog stida koji je oseala.
Zato bih ja tebe pratila?
ekaj... ti si mi neto poznata.
Priao joj je na metar i zagledao se. Osmeh mu se rairio licem.
Devojka iz knjiare?
Da... ja radim u jednoj knjiari, ali ne seam se da se zna-
mo... I dalje je glumila potpunu zbunjenost.
Bio sam pre mesec-dva i traio sam knjigu ta mukarci
misle o seksu. Imala si zanimljiv komentar na to.
Sad se seam, da, da.
Bila je sigurna da uasno loe glumi.
Izvini, ali uinilo mi se da si me pratila. Video sam devojku
kako eta i onda odjednom se nala iza mene na parkingu. Stvarno
izvini.
 Nema problema. Mada mi nije jasno to si se uplaio jedne
devojke koja bi mogla da te prati.
Nije to strah, vie je nervoza. Duga je to pria, ali ja sam
maler koji uvek naleti na neke koje su spremne na svata, tako da
sam ve isprepadan od presretanja svakakvih devojaka.
Ispada da si ti neki dobar frajer?
Pa zar nisam?
Smeio se i dalje, ne odvajajui pogled s njenog lica. Vlasta je
zahvaljivala zimi jer da je manje hladno, njeno crvenilo bi moglo
da se pripie stidljivosti.
Nisi lo. Toliko mogu da ti kaem.
A gde si ti krenula po ovakvoj hladnoi?
etala sam.
Po parkingu?
Ne, etala sam du obale, ali sad sam krenula ovuda ka auto-
buskoj stanici. Postalo je suvie hladno.
ivi negde blizu?
Tri stanice odavde.
Onda e mi dozvoliti da te povezem.
Vlasta je uzmakla korak nazad. Ovo nije oekivala, nije bila
pripremljena.
Ne, ne, samo ti idi. Nije daleko.
Insistiram da te povezem. Hajde...
Pokazao je prema svojim kolima, ali Vlasta se nije micala.
Sad se ti mene plai?
Ne plaim se, nemam zato.
Onda hajde da te povezem.
Nije se plaila njega u tom smislu da bi moglo neto loe da joj
se desi. Nije on mogao biti manijak manijaci ne nose skupe
cipele i skupe kapute i nisu tako uredno oiani i namirisani. Vlas-
tin strah je bio drugaijeg porekla. Njena oseanja su se uzburka-
la, ovaj mukarac je delovao na nju tako da se znojila od blizine.
Ja sam Ivan.
Vlasta, drago mi je.
 Sad kad smo se upoznali, zamolio bih te da uemo u kola,
smrznuo sam se.
I posluala ga je. Veliki audi sa zatamnjenim staklima bio je
prostran. Smueno je utala dok su se isparkiravali.
U kom pravcu? Levo ili desno?
Pokazala mu je prstom. Kao da joj je maca pojela jezik, ni re
nije mogla da izusti. Ispred zgrade ju je pitao za broj telefona.
ta e ti?
Ponovo se nasmejao krajikom usana.
eleo bih da se vidimo. Voleo bih da te odvedem na jednu
lepu veeru, da pijemo vino, priamo, da otkrijem kakva si ti to
neobina devojka koja eta sama po cii zimi kraj reke.
Ne znam... ne poznajem te.
Mislio sam da smo tu fazu straha ve proli.
Da... ali...
Gledao ju je netremice. Znala je da je jedini problem to ona
ne moe da veruje da takav mukarac eli njen broj. To je bilo
sumnjivo. Sve ostalo je bilo vie nego lepo.
Dobro. Memorii ga.
Izdiktirala mu je svoj broj polako, ne elei da pogrei nijednu
cifru.
Da li si slobodna sutra uvee?
Da... jesam.
Zvau te, pa emo se videti. Jedva ekam.
Dok je izlazila iz kola, mislila je da e poleteti od sree.

Sanja je pakovala stvari za sutranji let kad je Vlasta ula u

kuu. Nije se ula muzika i nije bilo drugih glasova.
Gde si ti nestala?
Ila sam u etnju.
Po ovakvom vremenu? Luda si, skroz. Ponekad se brinem za
tebe, moda je trebalo da posluam teta-Branku i da te nakon
nesree ipak poaljem psihijatru.
 Nisam ja luda, samo mi smeta puna kua.
To to si asocijalna posledica je nesree.
Neu o tome. I ako ba hoe da zna, upoznala sam jednog
momka.
U etnji? Dva ludaka se nala, odlino!
Nije ludak. Kad bi ga videla, pole bi ti bale na usta.
Mogu da mislim! Pusti me sad s tim, vidi da se pakujem.
Moram i uniformu da ispeglam, pa da operem kosu. Hoe da
nam napravi picu? Gladna sam kao vuk.
Hou.
Vlasta se povukla u kuhinju, ali sve to je te veeri radila bilo
je potpuno mehaniki. Vlasta je dola s posla i zatekla prazan
stan. Sanja je ve otila na put, a za sobom je ostavila pravi haos
kao i obino. Bilo je oigledno je da je u poslednjem trenutku
odluila sve da prepakuje jer su komadi garderobe bili svuda po
stanu. Vlasta ih je pokupila oseajui umor u nogama. Pitala se
kako e izdrati veeranji susret, ako do njega i doe, jer je Ivan
jo uvek nije nazvao. ak je i sumnjala u taj poziv, mislila je da ju
je zaboravio onog trenutka kad je napustila auto.
Zato se iznenadila kad je telefon pozvonio i kad mu je prepoz-
nala glas. Dogovorili su se da doe po nju u pola devet.
Nemoj nita da jede. Imam veeru iznenaenja za tebe.
Vlasta je dugo birala ta bi mogla da obue. U svom ormanu
nije nala nita prikladno sve su to bile obine sportske stvari
koje nikako nisu mogle da idu uz Ivanovo odelo. Zato je zavirila u
Sanjin orman. Vei deo garderobe njene sestre bio je suvie uzak
ili suvie kratak za nju, ali je na kraju ipak pronala crnu haljinu
od strea koja joj je dopirala do kolena, a u kojoj je izgledala tanja
nego inae. Oko vrata je stavila crni cvet od satena. Posegnula je i
za minkom koju je Sanja imala u neogranienim koliinama i
naminkala se diskretno. Dok se gledala u ogledalo, zakljuila je
da bi joj samo duga kosa falila da zalii na kompletnu damu.
Ovako, sa svojom deakom frizurom, podseala je na pankerku
koja je najednom reila da obue kostim dame.
 U pola devet je ogrnula Sanjin krzneni kaput i sila pred zgra-
du. Mnogo se iznenadila kada je ugledala Ivana u trenerci i pati-
kama. Pocrvenela je od stida to se sredila dok je on bio tako
oputen.
Moram ti rei da izgleda fantastino. Drago mi je da si se
tako sredila zbog mene.
Mislila sam da idemo na veeru, pa nisam htela da izgledam
kao neka kloarka.
U pravu si, idemo na veeru, ali na jedno mesto koje ne zah-
teva posebne norme oblaenja.
Vozio je prilino brzo. Grad je delovao uspavano, to Vlastu i
nije udilo jer je bio ponedeljak, a jo je i padao sitan sneg.
Pogledala je u svoje antilop izmice i videla da ih je na putu do
kola skvasila. U roku od deset minuta nali su se u delu grada gde
nisu postojale viespratnice. U tom kraju su se nalazile samo
privatne kue, s visokim ograda iza kojih se samo nasluivalo
bogatstvo stanovnika. Zbunjeno je traila restoran u koji je Ivan
vodi, ali kad su se zaustavili ispred jedne crne kapije, shvatila je
da se veera slui u potpuno drugaijem ambijentu u Ivanovoj
kui.
Otvorio je kapiju daljinskim upravljaem i ubrzo su se nali u
garai. Stepenite je vodilo pravo u kuu pastelnih zidova, s uni-
katnim nametajem. Vlasta je samo gledala oko sebe, zbunjena
postojanjem tako neega. Ivan ju je uhvatio za ruku i poveo u
trpezariju. Bila je to prostorija sa dve strane u staklu, a pogled se
gubio u dvorite u kome je nekoliko gustih kronji sakrivalo fon-
tanu. Na dugakom staklenom stolu bilo je postavljeno za dvoje, a
na sredini su gorele svee.
Vidi, sve sam spremio sam.
Ne verujem ti.
Nasmeio se i izmakao stolicu kako bi ona sela. Na stolu je
bilo nekoliko vrsta hrane, koja je bila majstorski dekorisana. Ako
nita drugo, Ivan se potrudio da veeru narui iz najboljeg resto-
rana.
 U jednom trenutku se negde izgubio, a kad se vratio, odnekud
se ula tiha muzika. Dve flae vina hladile su se u kofi punoj leda.
Dobro mi dola, Vlasto.
Bolje te nala.
Nazdravili su i bacili se na jelo. Oboje su bili jako gladni.
Treu flau vina su otvorili u dnevnoj sobi. Stavili su velike
jastuke pored kamina i potrbuke legli na njih, gledajui u vatru.
Siti i ve pripiti, oputeno su priali o svojim ivotima.
Je li ovo tvoja kua? Da. Moja.
ivi u ovakvoj kui sam?
Uglavnom. Imam dve sestre, obe su mlae od mene, ali stu-
diraju u Grkoj. Trenutno su dole.
Kuu si nasledio?
Da. Moj otac je bio veliki buda. Zahvaljujui njemu to sam
sad i ja.
A ime se bavi?
Ne elim da priamo o dosadnoj svakodnevici. Hajde da pri-
amo o sadanjem trenutku.
Polako joj se pribliavao. Zatvorila je oi i dopustila mu da je
poljubi. Bio je nean. Usne su im se dodirnule samo na tren. Ui-
vala je.
Vlasto, mnogo me privlai.
Nakon tog apata osetila je Ivanovu ruku kako klizi niz njena
lea sve nie i nie, a onda je poeo da povlai rub njene haljine
navie. Naglo se pomerila.
Izvini, mislim da je prerano za to. Njegovo lice bilo je crve-
no.
Zata je rano? Zar me ne eli?
elim, ali tek smo se upoznali.
Pristala si da doe ovde, a sad mi govori kako se dovoljno
ne poznajemo?
Nisam znala da dolazimo ovde.
Nisi se ni bunila. Mislim da me sad malo folira, a to me kod
devojaka najvie nervira. Grubo joj je privukao lice ka svom i
opet poljubio. Pokuala je da ga odgurne, ali ju je odjednom sna-
no povukao ka sebi. Rvala se s njim, meutim, kad je ve uspeo
da se popne na nju, shvatila je da je situacija ozbiljna. Udarala ga
je rukama, tresla se pokuavajui da ga skine sa sebe. Nije vrede-
lo, jer ga je time sve vie uzbuivala.
Volim tako vatrene makice.
ulo se cepanje haljine, a onda i gaica. I pre nego to je bila
svesna ta ju je snalo, Ivan je bio u njoj.
Pridravala je haljinu na grudima kako joj ne bi spala i otkrila
crni ipkasti brus. Obukla je Sanjin kaput. Ivan je stajao naslonjen
na zid i ravnoduno je posmatrao, obuen samo u bokserice.
Izvini to ne mogu da te odvezem kui, ali si me borbom
iscrpela. Evo ti pare za taksi. Posegnuo je za novanikom koji je
stajao na komodi pored.
Ne treba mi novac. Samo elim da idem.
Taksi stie za dva minuta. Izai na ova vrata, pa na kapiju, ja
u ti je odavde otvoriti. Uhvatila se za kvaku.
Vlasto? A poljubac?
Nije se ni okrenula da ga pogleda. Izala je u dvorite i otrala
do kapije koja se u tom trenutku otvorila. Beala je od onog to
joj se desilo. Niko joj ne bi verovao da je bila silovana jer je sama
dola kod njega, poljubila se s njim, dozvolila mu da pomisli kako
je spremna na seks. Ipak, oseala se tako prljavo i nije mogla da
se sabere niti da zaplae zbog naina na koji ju je uzeo. Taksi je
ve ekao. Ula je na zadnja vrata i dalje drei pocepani deo
haljine ispod kaputa. Rekla je adresu i skupila se uz sam oak
kao da ne eli da joj taksista vidi lice. Kad su skrenuli u sledeu
ulicu, primetila je kako je voza posmatra.
Jesi li dobro?
Jedva da je ula njegov glas. Nije odgovorila, nije imala snage.
Taksista je zaustavio auto na semaforu i okrenuo se ka njoj.
Da li ti se desilo neto runo?
Pogledala ga je. Crnokosi mukarac crnih oiju okrenuo se ka
njoj i zabrinuto je posmatrao.
 Nita se nije desilo.
Ne deluje mi tako.
Moja stvar. Upalilo se zeleno svetlo. Nastavio je da vozi.
Voleo bih ako mogu nekako da pomognem.
Ne moe.
U redu.
Sve do kue je nita nije pitao, ali bi se povremeno okrenuo da
je pogleda. Tek kad su stigli i kad je Vlasta potraila novanik da
plati vonju, mladi taksista joj se ponovo obratio.
Ako e ti biti lake, sa adrese s koje sam te pokupio ve dva
puta sam video neto slino tvom izrazu lica.
Vlasta je zadrhtala.
A ta to vidi na mom licu sad, pametnjakoviu? Nije se
naljutio, bilo je oigledno da ume s ljudima.
Najblae reeno, vidim nevericu da prinevi postoje.
Oekivala je neke druge, manje sloene rei. Tek tad je obrati-
la panju na neobinog psihijatra. Imao je oko tridesetak godi-
na. Nije bio tipian taksista. Njegova nemirna kosa, prelep dem-
per, kao i miris skupog automobila odudarali su od stereotipa
starih, lukavih taksista i mercedesa koji se raspadaju, ali ipak
idu.
Tano je. Prineva nema.
Moda ih ima, ali se oni vie ne nalaze u dvorcima kao
nekad.
A gde se nalaze?
Tamo gde su nekad bili onakvi kao taj koji ti je uradio to.
Pocrvenela je. Zar joj se na licu videlo da je bila primorana na
seks?
Koliko sam duna?
Zato ne bi malo sedela ovde i priala sa mnom? Bie ti lak-
e. A ako te tvoji ukuani vide takvu, mogli bi jako da se uplae.
Vlasta se setila da je sama kod kue. S jedne strane, to je bilo
bolje bar je Sanja nee videti u tom stanju. S druge strane,
pomisao na samou inila ju je oajnom.
 To je moja stvar. Zato voli da gura nos tamo gde mu nije
mesto?
Zato to sam taksista.
Zaboravi da si me video. Verovatno hou. Ali mi nije jasno
zato nijedna od vas nee da ga prijavi.
Od nas?
Da. Rekao sam ti da nisi prva koju sam pokupio s te adrese.
I sve su bile... kao ja?
One su plakale. Ti to ne radi. Jedino je u tome razlika.
Gledala je kao hipnotisana u njega. Mada je bio potpuni stra-
nac, imala je potrebu da sedi tu s njim dokle god ne zaboravi da je
Ivan realno bie.
ta su ti one rekle?
Nita vie od tebe. Bilo ih je sramota.
Mene nije sramota. Zato bi me bila? Nisam ja nita loe
uradila, on je.
Tako sam i mislio. Ti si hrabrija. Odmahnula je glavom.
Ne znam ta da radim.
Mogu li ja neto da ti predloim?
ta?
Stanujem deset minuta odavde. Idemo do mene, skuvau ti
aj, moe i da odrema, pa da sredi misli. Ako ti bude potreban
sagovornik, tu sam. Ako ti bude potrebno da uti, takoe sam tu.
A kasnije moda odlui da ga prijavi.
Vlasta se najeila.
Ti me zove kod sebe? Misli da ako je jednom uspelo da me
primora na seks, da e i tebi da se posrei?
Podigla je glas, a telo joj je bilo u stavu spremnom da se brani.
ekaj, pogreno si shvatila. Jasno je da zvui tako kako si ti
razumela, ali pogledaj me. Misli li da na taj nain dolazim do
devojaka?
Zaista, kad je upalio svetlo na trenutak, videla je lepo, muev-
no, ozbiljno lice. Urednost njegovih kola, kao i boja njegovog
glasa nisu karakterisali manijaka. Ali i Ivan je bio daleko od toga.
 Ni onaj nije izgledao kao neko ko bi napastvovao devojke, pa
se pokazalo da greim.
Onaj je sin budovana, ivi u onakvoj kui i bavi se sumnji-
vim poslovima. Njemu ne fali devojaka za krevet, ve ima oseaj
da je bogom dan, pa ne voli odbijanja.
Otkud zna toliko o Ivanu?
Nisam znao da se zove Ivan, a ostalo sam saznao od tvojih
prethodnica.
Boe... kako sam glupa...
Odjednom je zaplakala, kao da su se u njoj otvorila tajna vrata,
pa je bujica emocija izletela napolje.
Eto, sad si i ti zaplakala. Uzmi maramicu.
Napipala je njegovu ruku i prihvatila ponuenu maramicu.
ta si odluila? Ide takva kui? Nije mogla da razmilja.
Ne, idem kod tebe. Jedno ili dva napastvovanja... ini mi se
da mi je potpuno svejedno. Njegova garsonjera bila je u potkrov-
lju jedne estospratnice. S kosim krovom i nametajem neobinog
dizajna prosto je odisala nekom toplinom. Nije tu bilo nieg glo-
maznog. ak je i krevet bio improvizovan od dueka i arenih
jastuka. Na zidovima je bilo puno slika konja. Sela je na nisku
fotelju i posmatrala sve oko sebe. Taksista je kuvao aj.
Nisi mi rekla svoje ime.
Nisi ni ti meni svoje.
Ja sam Dalibor. Dado.
Ja sam Vlasta.
Retko ime, ali mi se svia.
Doneo je dve olje aja i spustio ih na nizak drveni stoi s
tokovima.
Hvala ti. Neobian ti je stan. Ne prilii taksisti.
A kakav bi stan priliio taksisti?
Ne znam... obian, neuredan. Pun novina i mapa grada.
Nasmejao se i pokazao po prvi put svoje prelepe bele zube.
To je obian stereotip. Zna li zato sam postao taksista?
Jer nema radnog vremena i dobro se zarauje?
 Opet stereotipi. Moja pria je drugaija. Dugo sam bio ulini
mangup. Tukao se, krao, iveo na foru i dobro mi je ilo. Onda
sam se uhvatio kocke, prvo sitne, tek da bih ubio vreme s druga-
rima, ali doao sam do toga da sam ostao na dnu, bez iega.
Kocka?
Da. E, od svega toga sam neto nauio i krenuo iz poetka.
Vlasta je odjednom osetila straan umor. Zevala je i Dado je to
primetio.
Zato se ne oprui malo?
Ovde?
Da, na krevetu.
Ne mogu... a ti?
Ja idem jo da radim. Volim nou da vozim.
Glupo mi je...
Dado je ustao i iz plakara izvadio istu posteljinu. Oekivala je
da e samo da je spusti na krevet, ali on ga je potpuno sam names-
tio.
Izvoli. Zapisau ti svoj telefon, pa kad poeli da krene
kui, nazovi i doi u po tebe. Tamo ti je kupatilo, pekiri su na
polici, i slobodno se ponaaj kao kod kue.

Nekoliko minuta kasnije Vlasta se istuirala i bacila na krevet.

Oseala se glupo to je tu, u stanu nepoznatog mukarca, ali
dogaaji od prethodne noi su ionako bili suvie haotini da bi
mogla da razmilja hladne glave. San ju je savladao bre nego
ikada.

Trgla se iz sna. U prvom trenutku nije mogla da shvati gde se

nalazi. Sunevi zraci su kroz krovni prozor padali pravo na nju.
Panino je skoila na noge i poela da trai sat. Imala je svega sat
vremena da stigne kui, presvue se i pojavi na poslu. Krajikom
oka videla je ispisani papiri s brojem Dadinog telefona, ali nije
dola u iskuenje da ga uzme. Pozvala je drugo taksi udruenje i
nekako uspela da zakasni u knjiaru samo deset minuta. Dan joj je
prolazio neverovatno sporo, kao da je svaki minut trajao duplo
due. Pokuavala je da ne razmilja o prethodnoj noi, ali su joj se
scene same vraale. Nije mogla da izbegne suoavanje. Pitala se
kako je mogla onako mirno da se ponaa nakon to je Ivan zado-
voljen ustao s nje. Gadio joj se, ali je mislila da je sve to zasluila
jer je poverovala da ga poznaje i da je on dentlmen o kome
sanja. Toliko je bila ravnoduna da je otila i s nepoznatim taksis-
tom u stan, legla u njegov krevet i tu doekala jutro. Dado joj je
bio pred oima, naroito je pamtila blistav osmeh kojim ju je
teio. Moda je ispala sebina i nezahvalna jer je bez rei otila iz
njegovog stana, ali se postidela pomislivi ta li je taj lepi muka-
rac mogao da vidi u njoj. Oseao je saaljenje, a verovatno ju je
smatrao glupom im je dopustila da joj se desi onako neto s
Ivanom. Viao je on i pre sline njoj. Mogue da je bio slab na
napadnute ene, pa je svakoj pruao bar pokuaj utehe. Sva srea
da su ve poele novogodinje rasprodaje tako da je i njena knji-
ara bila puna muterija, vie nego obino, to ju je odvlailo od
runih misli.

Kui je stigla tek oko est, jer je na autobusu pukla guma, a

zbog snega dugo ekala na drugi. Ulazna vrata su bila otkljuana.
Zatekla je Sanju ispred televizora kako muti neskafu. Izljubile su
se. Vlasta je mislila da Sanja nee stii pre ponoi.
Na veini evropskih aerodroma je magla, letovi se otkazuju i
pomeraju, tako da smo se vratili ranije. Ovo vreme je prava katas-
trofa. Mislila sam ta emo za Novu godinu. Znam da ti sigurno
nee imati neku samoinicijativu, a meni se neto ne ide po resto-
ranima. Sva ona frka oko frizura, haljine, uplaivanja rezervacija
poela je da mi ide na ivce. Kako bi bilo da pozovem neke svoje
koleginice koje su solo da dou ovde? Skupile bi sve po neto
novca i onda bi se to lepo organizovalo?
Vlasti je bilo sasvim svejedno. Slegla je ramenima i time sestri
dala odobrenje.
Odlino! Odmah u da ih obavestim. Nego, moram da te
pitam, da li je onaj tip s kojim si etala pre neki dan toliko opasan
da mora da cepa moje haljine?
Tek tad je Vlasti palo na pamet kako je bila nepromiljena.
Mislila je da se Sanja nee vratiti dok je ona na poslu, pa je poce-
panu haljinu bacila u preko fotelje u dnevnoj sobi.
Ja sam... sluajno se to desilo... Odneu je krojaici, moe da
se sredi.
Nemoj da se uzbuuje, ta haljina mi se ionako vie nije
nosila. Poklanjam ti je, pa radi s njom ta god hoe. Nije stvar u
cepanju, ve u tome da mi se ne poverava i ne govori mi sve ta
ti se deava.
To se desilo sino...
Kako je bilo?
Vlasta nimalo nije bila raspoloena da razgovara o susretu s
Ivanom i o nasilnom seksu koji je imala, ali nije elela ni da sestra
pomisli da joj se dogodilo neto loe. Stidela se i same Sanje. Da
je sino bila tu, verovatno bi u onom haosu rekla istinu o Ivano-
vom napastvovanju, ali sad, hladne glave, znala je da nema svrhe.
Samo je elela da sve zaboravi i da niko ne bude optereen sa tim.
Bilo je dobro. Ali ne verujem da e se ponoviti.
Zato? Nismo ba jedno za drugo.
udi me da si uopte pristala da spava s nekim koga malo
zna, naroito ako i nisi bila sigurna da li je za tebe. Prosto to sve
uopte ne lii na tebe, ali drago mi je ako eli da se promeni.
Nekad si preveliki samotnjak i ljudi te ne kapiraju.
Koji ljudi?
Vlasta se iz nekog razloga osetila uvreenom. Naroito joj nije
prijalo to je njenu najveu greku, odlazak u Ivanovu kuu nakon
prekratkog poznanstva, Sanja smatrala pomakom u razvoju Vlas-
tine linosti.
Moji prijatelji, recimo. Svako ko doe ovde i upozna te misli
da si u neku ruku poremeena. Naravno, povezuju to s naom
porodinom tragedijom, ali misle da sam ja jaa i da sam uspela
da ostanem normalna, dok to na tebe ima veliki uticaj u ivotu.
Misle da e ostati usedelica, da se nikad nee udati niti imati
decu i da e gajiti make.
Meni je tek dvadeset tri! Odakle im prava da razmiljaju da li
u se udati ili ne?
To su samo nagaanja, Vlasto, nemoj da se ljuti. Idem da
telefoniram koleginicama i da vidim koliko ih dolaze. A hoe li
ti zvati tog tvog to cepa haljine?
Ne!
Sigurna si?
Rekla sam ti da nismo jedno za drugo i da se vie neemo
viati. Sanja je odmahnula rukom prema Vlasti i uhvatila se za
telefon.
Novogodinja no protekla je za Vlastu kao i svaka druga.
Sanjine koleginice su joj bile zabavne sve dok nisu preterale s
viskijem i poele da priaju o mukarcima tako detaljno da nije
mogla da ih slua. Rano je zaspala. Te noi sanjala je kako se
davi, a jedan mukarac nalik na Dadu taksistu uspeva da je u
poslednjem trenutku izvue.

Dva dana nakon novogodinjeg doeka Vlasta je izala da ses-

tri kupi cigarete. Sanja je imala nesnosnu glavobolju i mamurluk
zbog previe alkohola, pa nije bila u stanju da se pomeri. Najblia
trafika koja je radila u vreme praznika nalazila se dobrih petnaest
minuta hoda. Na svu sreu nije padao sneg, pa joj nije bilo teko
da se malo proeta. Vlasta je kupila cigarete i krenula nazad. Srela
je staru kominicu koja je izvela dva pekinezera, pa je stala da
popria s njom i odjednom osetila kako joj se prsti u izmama
koe od hladnoe. Potrala je ka zgradi. U jednom trenutku zaula
je automobilsku sirenu, ali se nije obazirala.
Vlastooo!
Tek kad je ula svoje ime, neodluno je zastala. Prepoznala je
automobil i taksi-tablu na krovu. Bio je to Dado. Obradovala se.
Onako s kaketom izgledao joj je jo mlai.
Otkud ti ovde?
Mogao bih da ti izmiljam prie i prie, da ti kaem da imam
poziv s adrese preko puta, a mogao bih i da ti priznam da sam
dobro upamtio ovu zgradu one noi kad sam te nagovorio da ipak
ne ode kui. Zna, ponekad kad sam u kraju, zastanem ispred
tvog ulaza oekujui da te sretnem.
ta je od svega toga istina? Probaj sama da pogodi.
Vlasta je znala da bi trebalo da se stidi ne samo zato to je
onog jutra pobegla iz njegovog stana i vie mu se nije javila ve i
zbog toga ta on moda misli o njoj. Kako bi nekom mogla da se
dopada devojka koju je neki drugi mukarac napastvovao? Ipak,
dok je stajala s njim na ulici, potpuno je zaboravila na hladnou, i
nije se nimalo sramila.
Kao da se pored njega oseala sigurno.
Sluaj, Dado, dugujem ti izvinjenje. Onog jutra kad sam
ustala, shvatila sam da u zakasniti na posao, pa sam na brzinu
otila.
Ostavio sam ti svoj broj, pa si mogla da me pozove, ali nisi.
Dobro, ukapirala si da ne eli da mi se javi i to je to. Jedino sam
bio ljut na tebe to si ostavila otkljuan stan. Da si me nazvala, ja
bih doleteo bar da spreim pljaku.
Prebledela je.
Pljaku? Opljakan si?
Da, tog jutra. Neko je otkrio da je otkljuano, uao unutra i
pokupio mi sve vredne stvari.
O, Boe, tako mi je ao. Ja sam kriva, treba da ti nadomestim
tetu. Dadino ozbiljno lice najednom se razvuklo u mangupski
osmeh.
alim se malo sa tobom, isto da ti vratim za onaj ok kad
sam uao u kuu, video prazan krevet i papir s mojim brojem
telefona na istom mestu, a nisam naao nikakvu uzvratnu i utenu
poruku.
 Sad se i Vlasta smeila. Odjednom joj je palo na pamet da je
Sanja eka, potresena puakom krizom.
Moram da idem, eka me sestra.
Vai. Drago mi je to sam naleteo na tebe.
I meni je... ao.
ao.
Gledali su se nekoliko sekundi, a onda je svako krenuo na svo-
ju stranu. Vlasta je oseala kao da neto gubi. Koraci su joj bili
sve tei. I taman pre nego to je Dado uao u svoj taksi, ona se
okrenula i pozvala ga:
Hoe li da se popne gore na olju aja, toliko ti dugujem?
Nije ga trebalo nagovarati.
Samo da se parkiram, ne bih ba da ostavim auto nasred uli-
ce.
U redu, ja idem gore, a ti se popni. Trei sprat, stan 8.
Potrala je da bi to pre objasnila Sanji kako da prihvati neobi-
nog gosta.
Prvo to ju je Sanja pitala o gostu koji svakog asa moe da
pozvoni bilo je da li je on taj koji cepa haljine.
Ako ti je ivot mio, ne spominji ni cepanje, ni haljinu. Ovo
mi je prijatelj i nema veze s tim.
Sanja joj nije poverovala, jer je Vlasta oito neto krila. Oda-
valo ju je jako crvenilo na licu. Ipak, reila je da se ne mea u ono
to ne razume. Bila je vrlo pozitivno iznenaena kad je Dado
uao. Zaista je to bio lep mukarac, s najtamnijim oima koje je
ikada videla, a opet je zraio nekim mladalakim armom i stalno
se smeio. Sanja je prvobitno planirala da se povue iz dnevne
sobe i ostavi Vlastinog gosta nasamo sa domaicom, ali Dadin
izgled i arm su je prikovali za fotelju.
S druge strane, Vlasta je malo-pomalo ispala iz razgovora.
Skuvala je aj za sve troje, ali je osetila da je Sanja preuzela punu
kontrolu i da Dado sad na neki nain pripada njoj. Zato je samo
sluala, nije progovarala, a to joj je davalo prilike da kriom ana-
lizira Dadu od glave do pete. Na dvosedu je sedeo razmaknutih
nogu. Vie je volela kad mukarci tako sede nego kad prekrste
noge i ne znaju kamo e s njima. Namrtio bi se s vremena na
vreme, pa je bila sigurna da ima problema s vidom. Na ruci je
imao narukvicu konu narukvicu sa zlatnim detaljima, s kojim se
esto igrao, naroito kad bi mu bilo postavljeno pitanje na koje
nije imao pravi odgovor. Sanja ga je nemilosrdno ispitivala, kao
da eli da sazna sve. Tek kad je do Vlaste doprlo pitanje kako su
se ona i on upoznali, trgla se i ustala.
Sanja, mislim da se ponaa kao inspektor, a Dado je svratio
samo na kratko. Ako ga bude i dalje guila, nee nam vie nikad
doi.
Dado je takoe ustao.
Bilo mi je drago to sam te upoznao. Sanja mu je koketno
pruila ruku.
Nemoj da nas zaboravi. Navrati.
Hou.

Vlasta ga je ispratila do ulaznih vrata.

Izvini, moja sestra ume nekad da pretera s radoznalou.
Pogotovo kad je zgodan mukarac u pitanju.
To znai da ona misli da sam ja zgodan?
Oigledno.
Tvoja sestra ima ukusa. Za razliku od tebe.
Vlasta je prebledela. Naao je najgori mogui nain da je pod-
seti na ono vee s Ivanom. Uz sve to, izgleda da je simpatija
izmeu njega i Sanje obostrana. Opet je bila usamljena.
ta e... Vidimo se.
ekaj, izgleda da si se sad odjednom zbog neeg naljutila?
Nisam.
Jesi. Nije valjda... Znam ta je! Ba sam glup. Kad sam rekao
da nema ukusa, nisam mislio na onog kretena, veruj mi.
Nego?
Mislio sam na to to ti ne misli da sam zgodan.
 Vlasta je pomislila da pokuava da se opravda i izvue na
veoma pametan i armantan nain. Oito da je na njenom licu
video koliko je uvreena.
Nije vano, Dado. Vidimo se.
Kako se vidimo? Jo uvek nismo razmenili telefone. Istina,
sad znam gde tano stanuje, pa mogu preko informacija da naba-
vim tvoj fiksni broj, ali ipak je nekako kulturnije da te pitam za
broj mobilnog. Moe? Vlasta mu je izdiktirala broj, pitajui se zar
ne bi bilo jednostavnije da mu je odmah dala Sanjin, a ne da ide
preko nje kao preko posrednika.
Sad ja mogu da kaem, ujemo se, Vlasto.
Vai.
Jedva je doekala da zatvori vrata. Sanja je skakutala po kui.
Kako si mogla da mi preuti da zna jednog ovakvog tipa?
Ne znam ga dugo... a nisam ni znala da bi ti se toliko dopao.
Fenomenalan je! Kakve miie ima, ovee!
Kako si uspela da mu vidi miie kad je na sebi imao dukse-
ricu?
Vidi se to, a i ja imam izvebano oko. iroka ramena, pravi-
lan struk, malo povijen u gornjem delu jer ne moe ba da iznese
toliku teinu. A smeje se za medalju. Jesi li ti videla boju njego-
vih oiju?
Vlasti se nije dopadalo kako Sanja pria o Dadi. Smatrala ga je
svojim i nije htela da ga izgubi zbog jednog sluajnog susreta sa
Sanjom. Zato nije ni gledala u sestru, ve je buljila pravo u televi-
zijski ekran.
Mora da ga to pre pozove da doe.
ta ti pada na pamet! Ima on pametnija posla nego da sedi sa
dve ene ovde.
Vlasto, je l' se on tebi svia kao mukarac?
Daj, molom te! Rekla sam ti da smo drugari. Nita vie. Sreli
smo se malopre na ulici, pa sam ga pozvala da svrati, nije tu bilo
neke namere.
Dobro, ako je tako, onda daje meni blagoslov da mogu da
ga smuvam? Vlasta je utala.
I obeaj mi da e mi pomoi u tome?
Nije on tvoj tip, Sanja.
Jeste, jeste. Samo ti meni pomozi. Hoe, sekice moja mala?
Sanja je poela da prekriva poljupcima Vlastino lice, a sestrin-
ska naklonost je u tom trenutku nadvladala svaku drugu posesiv-
nost.
Dobro, u redu, pokuau da ti pomognem...
Kad se Dado nakon tri dana javio i pozvao Vlastu u bioskop,
Sanja je bila na putu. To je olakalo mlaoj sestri savest. Prihvati-
la je poziv na pie, i nije morala da se pravda Sanji ili da planira
kako da dovede Dadu kui.
Otili su u jedan mali kafi i seli na galeriju. Svetlo je bilo dis-
kretno, muzika lagana, a osim njih nije bilo gostiju.
Ceo kafi samo za nas. Lepo.
Vi taksisti znate sva blesava mesta u gradu?
Trudimo se. Ovde ponekad posle vonje doem ujutru na
kafu, jer otvaraju u pet ujutru.
Zato stalno vozi nou?
Rekao sam ti, volim nou da radim. Naravno, ima tu mali i
beanja. Danju bi svaka muterija mogla dobro da me osmotri.
Neki bi me prepoznali. Moda bi mi u auto seli ljudi s kojima sam
se nekada kockao, pa bi pomislili kako su sad u boljem stanju od
mene im sam taksista. Neki bi hteli da budu velikoduni ili da mi
vrate za usluge koje sam im ranije inio, pa bi mi predloili novi
posao, neku krau, neku mutljavinu. Ko zna, moda bih je prihva-
tio, a onda bi sve krenulo nanovo i vratio bih se na dno.
Vlasta je odjednom osetila da je ove veeri ona u ulozi saveto-
davca ili makar sluaoca koji je tu da svojim prisustvom pomog-
ne.
Zar se takvi ljudi ne kreu vie nou?
Kreu, ali no se uvlai i u automobile. Teko me mogu pre-
poznati jer me ne oekuju u taksiju, pogotovo ne u vreme kad se
rade sumnjivi poslovi. Uvee momci koje izbegavam ili kradu ili
se zabavljaju, a nijedno ni drugo ne rade uz pomo taksija.
Ima logike u tome, mada mi nije jasno to se toliko krije.
Ako si ve jednom izaao iz kruga kriminalaca, onda ne bi trebalo
da se boji da e opet tamo da se vrati.
Nije to ba tako... Vidi, ja sam se izvukao iz kraa i proble-
ma, ak i iz kocke zbog jedne devojke koju sam voleo najvie na
svetu. Godinu dana sam odbijao sve bive drugove koji su me
jurili da me vrate tamo gde su mislili da pripadam. A onda mi je
jedan krimos na glasu ponudio da odradim posli za njega. Ogro-
man novac je bio u pitanju, toliki da bih njime reio sve svoje
probleme. Radilo se o krupnoj pljaki. Poklekao sam. Mislio sam
da u odraditi jo samo to i onda je kraj. Meutim, i pre nego to
se pljaka odigrala, neko je propevao i sve su nas pohapsili. Ja
sam dobio samo godinu i po, zato to sam imao ludu sreu jer
nisam znao da ta pljaka ima za cilj neka politika previranja, da
ti ne duim sada i ne ulazim u detalje. Kad sam se vratio iz zatvo-
ra, moja devojka je ve bila s drugim, odnosno udala se za njega.
Tad sam se opet vratio kocki da bih, u jednom momentu kad sam
prokockao sve to sam imao, shvatio da to nije moj put i da elim
da pronaem motiv za drugaiji, normalniji ivot. Bilo je tu mno-
go loih i runih momenata, ali ne elim da ih se seam.
Razumem te... Pa, da li si naao taj motiv?
Ne jo. Jednom je to bila ljubav, ali kako sam se u nju razo-
arao, shvatam da nije to ono to mi je potrebno. Mislim da bi
najbolji motiv bilo dete, moje dete.
Samo ti treba ena i to je uraeno.
Oenio bih prvu koja bi htela da mi rodi dete, ali da ne ivi
sa mnom.
Molim?
Da, posle Biljane, devojke koja me je ostavila dok sam bio u
zatvoru, ne verujem da bi neka mogla da me toliko zaludi da bih
iveo s njom i da bih sebi dopustio rizik da se jo jednom veem.
Ali malo je devojaka koje ele da im neko napravi dete, a da
pri tom znaju da tu nee biti ni ljubavi a ni veze.
 Naii u na jednu.
A to ne proba nekoj da da ansu, to ne proba da se
zaljubi?
Kojoj, Vlasto? Ne znam kakva bi ta trebalo da bude, pa da
uspe da mi odagna strah od povreivanja. Kad bi me jo jednom
ena povredila, unitila bi me zauvek. Vie ne bih imao ni volje ni
elje da beim od kraa, droge, od prevara i ko zna jo od ega.
Zato je bolje da ne rizikujem.
Vlasta je sagla glavu. Jedino to je znala u tom trenutku to je
da mu ona ak ne bi bila dobra ni za varijantu ene koja bi mu
samo rodila decu. S obzirom na to da je u neku ruku zauvek
izmeu nje i Dade stajao Ivan, zajedno sa seanjem na no kad su
se njih dvoje upoznali, bilo je jasno da moe samo da mu bude
prijatelj. Setila se Sanje i svog obeanja njoj. Ako ve nije mogla
da usrei sebe, mogla je da pokua da to uini za sestru.
ta misli o mojoj sestri?
O Sanji?
Da.
Lepa je, negovana. Koketa. Mislim da je savreno zgodna, da
sam je video na ulici, zvidao bih za njom. To mislim.
A ovako... da li ti se dopada?
Sestra ti je, pa ne mogu ba otvoreno da ti kaem da bih je
rado odveo u krevet.
Svia ti se?
Fiziki da.
A psihiki?
Dado se nasmeio i pomilovao je po ruci, to je Vlastu na tre-
nutak preznojilo. Nije imala pojma da na njegove dodire tako
burno reaguje.
Je l' ti to meni nabacuje svoju sestru?
Ti se njoj dopada. Mislim da bi volela da te opet vidi, pa
kad se vrati s puta, mogao bi da svrati jedno vee na vino i kola-
e.
to da ne?!
 Vlasta je pomislila da e Sanja ipak biti bolje sree od nje i da
je oito da Dada razmilja da bi sa Sanjom mogao da ima neto
vie.
Sad bi bilo dobro da malo priamo o tebi, Vlasto. Uvek si
dobra u tome da izvrne ono to se tebi deava ili to tebe dotie,
pa da okrene temu ka neem drugom.
Ovo joj se nije dopalo. O sebi nije imala ta pozitivno da kae.
Smatrala je da bi ta pria bila ili dosadna ili runa.
Ja nisam zanimljiva koliko si ti ili koliko je Sanja.
Ne bih rekao. Da li si se primirila od one noi?
Pocrvenela je, stvarno nije oekivala da e se ikada usuditi da
je podseti na Ivana.
Zato me to pita?
Interesuje me. Nekako mi se ini da to potiskuje, pa se pla-
im da te ne stigne u pogrenom trenutku.
Zaboravila sam na to. Uostalom, nisam bila silovana da bih
padala u depresije i da bih se zatvarala u sobu i vritala, ak ni da
bih beala u neki drugi svet. Normalna sam, ne oseam se napad-
nutom, samo iskorienom, ali svesna sam da tu ima i pola moje
krivice i da mi je to opomena za drugi put.
Pola tvoje krivice? To znai da ako sad ovde ue gazda kafi-
a i napadne te, pa te siluje, ni to nee biti silovanje jer si ti dola
u njegov kafi, pa si pedeset posto sama kriva?
Nije to isto.
Jeste. Poziv na veeru, pie ili kafu ena prihvati iz mnogih
razloga, ali ne postoji ni jedan kojim moe da se opravda muka-
rac koji je silom natera da spava s njim. Dado je oito bio besan
zato to Vlasta na sebe preuzima krivicu od one noi.
A ta bi ti hteo? Da ga prijavim policiji? Odakle mi dokazi
osim iscepane haljine?
I to bi bilo dovoljno da si uradila one noi.
I da ceo svet upire u mene i apue: Evo je ona, silovana?
Lupa gluposti.
Ako se tebi gadim to sam bila s Ivanom i to me je imao na
silu, onda slobodno moe sad da se okrene i ide odavde.
Ko kae da mi se gadi? O emu ti pria?
Ako hoe da se i dalje druimo, molila bih te da mi vie
nikad ne spomene taj dogaaj, razume?
Dobro, obeavam da neu.
Vlastin pogled se izgubio u daljini, a Dado je zamiljeno okre-
tao posudu sa eerom na stolu ispred sebe.
Na Sanjino insistiranje nedelju dana kasnije Vlasta je pozvala
Dadu na veeru. On je prihvatio poziv i doao tano u devet.
Sanja je retko kuvala, ali je te veeri sve sama spremila, odbijaju-
i i najmanju pomo svoje mlae sestre. Pola sata pre Dadinog
dolaska, Vlasta je morala da prokomentarie kako se Sanja prete-
rano trudi oko dekoracije salata.
Nikad do sad nisam videla da ti je toliko stalo da se pokae
u najboljem svetlu. Bar ne kad je kuhinja u pitanju.
Svia mi se taj tip, to je sve.
Sluaj, Sanja, moram neto da ti kaem o Dadi.
Sanja je radoznalo prekinula posao slaganja kuvanih jaja preko
tunjevine i pirina.
Reci mi. Nije valjda da ima neku devojku?
Ne. Ali imao je. I ona ga je strano povredila. Dado ne eli
da se vezuje jer misli da ne moe da ima dovoljno poverenja u
nekog. A ja tebe znam, ti si vie za zezanje, za prolazne avanture,
tebi su i oseanja poput letova na nebu si kratko vreme, a onda
sleti i pree u drugi avion i poleti u drugom pravcu.
Kako si to lepo rekla! Ali ne vidim da bi ijedan mukarac
hteo da se buni protiv mogunosti avanture. Sama si rekla da ni
Dado nije od onih koji se vezuju, pa verujem da e mu moj let
dobro doi.
Ne razume, ne bih volela da ga na bilo koji nain povredi.
Sanja se nasmejala.
Tebi je vie stalo do njega nego do mene? A ta ako on pov-
redi mene?
Nee.
 Kako zna?
Nije takav. Samo te molim da ga ne zavodi previe, da ne
ide dotle da misli kako si stvorena za vezu i za neto trajno, ako
ti to nije u glavi.
Zavodiu ga kao i sve do sad. Ni manje, ni vie.
Poela si udno, glumi domaicu, a to nikome do sad nisi
htela da pokae.
Sanja nije odgovorila. Vlastina zabrinutost se pojaala kad je
Dado doao. Njena starija sestra nije spominjala svoje avanture po
stranim zemljama, niti je ogovarala pilote, ak je govorila o svom
poslu kao o prilino dosadnom. Pretstavljala se drugaijom, bilo
je oigledno. Vlasta se pitala da li joj Dado veruje. Na njegovom
licu je celo vee lebdeo osmeh, jednako se obraao obema ses-
trama, ali nije mnogo govorio o sebi. Sanjini pokuaji da sazna
neto o trenutnom ljubavnom ivotu ovog mukarca ostajali su
bez ikakvog odgovora. Vlasta se ranije povukla u krevet, znajui
da Sanja to od nje oekuje. Iako nevoljno, ostavila ih je same,
svesna da ne sme da sprei da se neto desi izmeu njenog neobi-
nog prijatelja i starije sestre. Pokuala je da iz svoje sobe prislu-
kuje razgovor, ali oni su priali suvie tiho. Na kraju je zaspala,
priznajui da Sanja ima vie anse da osvoji Dadu od nje same.
Sviao im se obema, s tim da je Vlasta svoj kredit ispucala pri
samom upoznavanju, samim tim to je ula u njegov taksi poce-
pane haljine, pravo iz Ivanove kue. To je bilo dovoljno da se
pomiri s injenicom da ona ne sme ni da pomisli kako bi mogla da
ga zavede.
Sutradan Vlasta nije radila. njena neradna subota. Jedva je
ekala da se Sanja probudi, pa da sazna da li se prethodne noi
neto desilo. Skuvala je kafu, sela pred televizor i namerno ga
pojaavala kako bi na taj nain probudila Sanju.
Sestra se pojavila u kratkoj crvenoj spavaici tek oko podneva.
Hoe da mi skuva kaficu, Vlasto? Glava mi puca, sino
sam previe popila.
Hou.
 Kad je kafa bila gotova, Vlasta je sela preko puta nje i pogle-
dom pokuavala da je navede na priu.
to me tako udno gleda?
Iekujem da mi kae ta se sino deavalo kad sam ja otila
na spavanje.
Nita se nije deavalo. Deko je gej ili ima neku drugu, pa joj
je veran. Vlasta nije mogla da prikrije iznenaenje na licu.
Kako to?
Lepo. Sedeli smo do dva sata jutros. Kad si ti otila u sobu,
preli smo ovde, seli jedno pored drugog, smejali se, pili, alili. A
kad sam krenula da ga poljubim, on mi je okrenuo obraz, ustao i
otiao. Kao da sam htela da ga ujedem, a ne da ga poljubim. Nije
mi jasan. Kad se bude ula s njim, pokuaj da sazna ta je u
pitanju. Nijedan me mukarac nikad nije odbio na taj nain. Pros-
to me to sad nervira i namerno bih htela da ga imam. Radi mi
sujeta kad je Dado u pitanju.

Vlasta je kasnije razmiljala o tome to se desilo izmeu Sanje

i Dade. Mislila je da mu se Sanja svia, ali se zaudila to joj je
okrenuo obraz. Koliko god da se plaio veze, nije liio na mu-
karca koji apstinira. Mogao je da iskoristi priliku, da ima seks i da
posle nestane. Bez obzira na njegove razloge, Vlasti je Dado jo
vie porastao u oima.

Ivan ju je nazvao te iste veeri. Kako je njegov telefon odavno

izbrisala iz mobilnog imenika, bila je zapanjena kad joj se nepoz-
nati muki glas predstavio. U isto vreme osetila je strah.
Zato me zove? Da vidim kako si. Nismo se dugo uli.
Ispalo je da si me utnula posle jedne noi, nisi mi se uopte jav-
ljala.
Nisam elela da ti se javim, Ivane.
Zato?
 Zar si zaboravio na koji si me nain prisilio da spavam s
tobom?
Dobro, bilo je malo grublje nego to bi bilo normalno, ali
zaneo sam se. Rekao sam ti ve da me mnogo privlai.
Vlasta je utala. Ruke su joj se tresle od gaenja i udnog stida
to uopte razgovara s njim.
Hteo bih da te vidim ponovo.
Ne moe.
Zato?
Ne elim.
Ne verujem ti, mislim da si sada samo malo sujetna, ljuti se
to te nisam nazvao sve ovo vreme. Hajde da se vidimo, pa da te
uverim koliko sam mislio na tebe.
Rekla sam ti da neu. I molim te, nemoj vie da me zove.
Prekinula je vezu. U tom trenutku Sanja je ula u sobu i zatekla
je prebledelu, s telefonom u rukama.
Pobogu, na ta to lii? ta se desilo?
Nita. Jedan neprijatan poziv.
Reci mi, ko te je zvao?
Budala koju sam mislila da vie nikada neu ni videti ni uti.
Sanja je bila uporna. Na kraju, Vlasta joj je ispriala sve o Iva-
nu, do trenutka kad je ula u Dadin taksi. To je namerno preskoi-
la.
Ne mogu da verujem da si sve vreme to preutkivala! Ta
budaletina mora da se kazni. Ima da zovem policiju. Ma ne, nee
takvima policija nita. Bolje da organizujem neke poznanike da
ga saekaju i odseku mu onu muku stvar, pa da mu ne padne na
pamet da vie tako tretira devojke. A i ti, gusko, kako odlazi kod
nepoznatih mukaraca tek tako?
Nemoj, Sanja, pusti me.
Neu da te pustim. Mora da bude pametnija. Dovoljno smo
zla imali u porodici, jo samo treba neto tebi da se desi, pa da
odlepim. Kako ti nije ao mene? Stalno sam u vazduhu, a pretnje
terorista su na svakom aerodromu na koji sleem. ivci mi odla-
ze, trpim svakakve ljude i smeim im se jer mi je to u opisu rad-
nog mesta. I sve do sad sam mislila da sam bar mirna u vezi s
tobom, da si ti pametna i da nee dozvoliti da ti se neto desi
loe. A ta sad? Svaki put kad odem da letim, misliu na to da li
e opet da se spana s nekim nepoznatim i dozvoli mu da ti
svata uradi. A kako si Dadu upoznala? Ni to mi nisi rekla? Sum-
njiva si ti meni, do pre par meseci nisi imala nijednog mukarca,
ak ni kao poznanika, a sad odjednom tu je i ta budala to te napa-
stvovala, a i lepi Dado. Gde si ti zaglibila, Vlasto?
Sanjino brbljanje odjednom je nateralo Vlastu da pone da pla-
e. Tako je elela da se ne sea one noi, a od Sanje je ipak oe-
kivala vie utehe, a manje sumnjiavosti.
to sad plae? Kasno je sad. Kad sam ti ja govorila da ui
od mene kako se ponaa prema ljudima, naroito mukarcima, ti
si buljila u zid. Ni ta Malta ti nije pomogla. Mislila sam da e
tamo da shvati kako je svet vrlo raznolik i kako je potrebno da se
svakome prilagodi, ali ti si i tamo imala susret s nepoznatim.
To si mi odobravala kad sam ti prvi put ispriala!
Nisam tad znala da si glupa. Dobro je to te i taj Italijan tamo
nije silovao! Ne moe da se femka a da koketira, ne prolazi to.
Ili ide na seks ili ne ide nigde. Raisti jednom to sa sobom!
Sanja je nakon te reenice mogla samo da pokua da zaustavi
Vlastu, jer je ova kao iz topa skoila, obukla se na brzinu i izjurila
napolje.
Bilo je tako hladno da su joj se suze smrzavale na licu. Hodala
je nekuda, u nepoznatom pravcu i razmiljala kako je Sanja ipak u
pravu. Vrativi se s Malte, mislila je da e napokon moi da
komunicira s ljudima, da je nauila da bude manje stidljiva, da se
opustila. Meutim, ispostavilo se da je i dalje nesposobna za
ivot. Eto, to joj se desilo s Ivanom, koga je ak jurila na parkin-
gu. Dado joj se sviao, a ona ga je samo gledala kako kao meta
stoji ispred Sanjinog niana. U knjiari je uspostavljala kratke
kontakte s kupcima i samo tad je imala oseaj da je bar nekome
neto na tren znaila toliko dugo koliko traje radoznalost itala-
ca za neku knjigu i informacije o njoj.
Sanja je uvek bila jaka i samostalna. Setila se trenutka kad im
je policija dola na vrata i javila im za nesreu roditelja. Vlasta je
pala na pod i plakala sve dok Sanja nije pozvala hitnu pomo da
joj daju neto za smirenje. Organizovala je sahranu, primala ljude,
a na kraju i dovela ivot dve mlade devojke ponovo u red. Brinula
se za Vlastu kao za dete, a nikad nije pokazala da je i njoj potreb-
no da se srui na pod i zaplae.
Vlasta je zbog svih ovih misli oseala kako je nepotrebna,
kako je neupotrebljiva za druge ljude. Pogledala je oko sebe i
prepoznala zgradu. Nekim udom nala se pred Dadinim stanom.
Drhtavom rukom je pozvonila. Palo je vee, ali nije bilo toliko
kasno da Dado izae da taksira.
ula je korake. Zaledila se. Nije znala ime da mu opravda
svoju posetu. Kad joj je otvorio vrata, imao je samo pekir oko
struka, a kosa mu je bila vlana. Vlasta se postidela.
Otkud ti, ta se desilo?
Ne znam... hodala sam dugo, i nekako dola ovde. Izvini, ne
elim da smetam, idem.
Ma, ui, vidi kako si podbula od plakanja!
Povukao ju je za ruku, uveo unutra i postavio je za barsku sto-
licu.
Sedi ovde, skuvaj nam kafu ili aj ako hoe. Idem samo da
isperem kosu jer sam je prao kad si pozvonila, pa dolazim.
Posluala ga je. Najpre je krenula da im skuva kafu, ali se onda
predomislila i pristavila za aj.
Ispriala mu je za Ivanov poziv i za Sanjinu reakciju.
Sestra ti je, naravno da je tako odreagovala, uplaila se.
Znam, ali stvarno ne elim da se tako dramatizuje pria s tim
skotom. Tee mi je kad se to naziva silovanjem. Hou da mislim
o tome kao o jednom seksu koji bi se kad-tad dogodio, samo to
je bio grub i preuranjen. Nita vie. Tebi se taj tip stvarno dopa-
o?
Jeste. Mislila sam da je drugaiji, nean, romantian. Preva-
rila sam se. Da me te noi nije napao, verovatno bih brzo zavrila
s njim u krevetu.
A moda i ne bi, moda bi shvatila da nije takav kakvim se
predstavlja.
Saznala sam to na najgori mogui nain, ali neu da zbog
njega padam u bedak i da se traumiram. Hou da i ti i Sanja shva-
tite da elim sve da zaboravim.
Dado je pogledao na sat.
Trebalo bi da izaem da radim. Obeao sam jednom kolegi
da u odvesti njegovu majku na aerodrom poto su mu kola pok-
varena.
Da, samo ti radi. Treba i ja da poem kui. Na trenutak se
zamislio.
Zna, veeras mi se neto ne vozi. Mogli bismo zajedno da
odemo po tu enu, pa da svratimo do bioskopa, moda se daje
neki lep film.
Vlasta je bila iznenaenja ovim predlogom.
Pa, ako eli... mogli bismo. Da pozovemo i Sanju?
Ovo poslednje pitanje postavila je samo zato jer je oseala da
to duguje sestri. Dado se nasmejao i odmahnuo glavom.
Ne vredi, mala, nee me smuvati sa Sanjom.
to?
Nije da mi se ne svia, rekao sam ti ve da je stvarno previe
dobra riba da bi je ja lako odbio. Ali ima tu stvari koje ne valjaju.
Kod Sanje?
Ne, kod mene.
Ona ne trai vezivanje, ne brini. I ona je za avanturu kao i ti.
Dado je ustao i time dao do znanja Vlasti da i ona treba da krene.
Avanturu mogu da dobijem na nekim drugim mestima. Haj-
de, nemoj da zakasnimo da odvezemo tu enu na avion.
Film je bio akcioni triler i oboma se dopao. Trajao je vie od
dva sata, pa kad su izali iz bioskopa, zakljuili su da je ve pro-
lo jedan sat. Ulice grada bile su avetinjski puste, duvao je jako
hladan vetar i ledio sve pred sobom. Dokopali su se Dadinog
taksija.
Brzo e da se zagreje, pa e ti biti toplije. Smrzla si se, sva se
trese.
Privio ju je uz sebe. Tek kad joj je glava nala mesto na njego-
vim grudima, Vlasta je shvatila da sede u kolima, da su previe
prisni i da ona eli da je on poljubi. Taj oseaja ju je odjednom
uplaio. Trgla se i ispravila.
- Nije mi vie hladno. Najbolje da me sad odveze kui. Sanja
me je zvala deset puta na mobilni dok smo bili u bioskopu, upla-
ie se i zvae miliciju to joj se ne javljam.
Pa nazovi je sad i reci da si sa mnom. Otro ga je pogledala.
Ako joj kaem da sam s tobom, mogla bi svata da pomisli.
A ta to?
Pa... da joj neto radimo iza lea.
Nemam nita s tvojom sestrom da bi ona mogla da pomisli
da joj neto radim iza lea. Kad si bio na veeri, dao si joj lanu
nadu.
Na veeru i nisam doao zbog nje.
Nego?
Zbog tebe, Vlasto. Ti si ta s kojom se... druim. Tvoja Sanja
je tu upala preko reda.
Onda si mogao da ode kui kad sam ja otila na spavanje.
To ne bi bilo fer prema Sanji, a i mislio sam da bi ona mogla
i nehotice da mi pomogne da saznam neto vie o tebi.
O meni? to mene ne pita ako te neto zanima?
Ti govori samo onoliko koliko sama sebi dopusti. Zatvore-
na si tako da ne vredi da pokuavam da izvuem odgovore od
tebe.
Telefon je zazvonio. Ovaj put je bio Dadin. Namrtio se.
Sigurno je neka stara muterija. Mrzim kad me cimaju ovako
kasno, ali navikli su da stalno radim nou.
Javio se. Posle samo nekoliko trenutaka prebledeo je. Vlasta je
nije elela da prislukuje razgovor, ali sticajem okolnosti bila je tu
pored.
 Otkud ti?... Odakle ti broj? Ne mogu da verujem... ta
hoe? Zna li da vie ne elim da se priseam toga? Nema anse.
Bio je to tvoj izbor, a ne moj... Zato me zove, zar nema nikog
drugog? Boe... Dobro, ali samo ovaj put. Neu da ispadne da
sam neovek kao ti... Reci mi gde si. Dolazim za deset minuta,
samo da odvezem jednu muteriju kui.
Vlasta je stegla pesnice kad ju je nazvao muterijom. Dado je
prekinuo razgovor.
Vozim te kui.
Krenuo je uz kripu konica. Videlo se da je jako besan. Ve
na prvom uglu isekao je jedan dip, a na semaforu proao kroz
isto crveno.
Molim te, nemoj tako da vozi, strah me je.
Dado kao da je nije uo. Vozio je kao lud, a zbog leda na putu
automobil se nekoliko puta vrlo neprijatno zaneo.
Uspori!
I dalje nije bilo reakcije s njegove strane...
Stani! Odmah da si stao, Dado!
To je i kod njega prelilo au. Zakoio je. Nalazili su se na tri
bloka od Vlastinog stana. Dado se okrenuo ka njoj sav crven u
licu. ila na vratu mu je iskoila od besa.
Zato me ui kako da vozim?
Zato to si kreten! Ne moe mene tako da vozi. Ako nee
da uspori, onda me izbaci ovde. Pre u da peaim, nego da
poginem.
Nee poginuti, nemoj da mi samo vriti na uvo. Vidi da
urim.
Ako misli da i dalje tako juri, reci mi da odmah izaem
ovde.
Gledao ju je tamnim oima. U njima je bilo zrna ludila koje
nikad do tad nije videla.
Mislim.
Vlasta se osetila povreenom.
Onda dobro. Izlazim ovde.
 Nije odgovorio. Samo je gledao kako otvara vrata i izlazi na
ulicu. Posle deset minuta osetila je da se smrzla i znala je da e je
ovo vee kotati leanja u krevetu, a moda i lekova. Napokon je
uspela da s mobilnog dobije jedno slobodno taksi vozilo. Kad ju
je Sanja doekala i dodirnula joj elo, temperatura joj se ve
popela na 38,7.
Narednih nedelju dana je leala i leila se. Sanja nije spominja-
la onu no, ali je, s izuzetkom dva dana koliko je bila na putu,
pomagala Vlasti da se izlei od jake prehlade. Taman je ula u
kupatilo da se istuira, kad je zaula da joj zvoni mobilni. Iza
zatvorenih vrata pozvala je Sanju.
Molim te, javi se, to mora da je gazdarica. Pita da li sutra
dolazim na posao. Reci joj da dolazim.
Vai!
Pustila je mlaz vrele vode i uivala. Oseala se bolje, vie nije
imala temperaturu, samo bi je povremeno zaboleli miii.
Kad je izala iz kupatila, primetila je da je Sanja natmurena.
ta se desilo?
Zvao te je Dado.
Vlastu je neto preseklo posred stomaka. Mislila je na njega
ovih dana i trudila se da ga mrzi. Verovala je da je onaj poziv bio
odraz njegove prolosti i nekako je bila razoarana to je zbog
takvog poziva odreagovao krajnje loe prema njoj, koja to nije
zasluivala.
ta je hteo?
Da vidi kako si. Rekla sam mu da si bolesna. Navratie za
pola sata da te poseti. Sad je tek Vlasta bila na ivici snage. Nije
bila spremna da ga vidi.
Nazovi ga i reci mu da ne elim da doe. Reci mu da sam
zaspala.
Neu. Nazovi ga sama. Sanjin glas je bio ljutit.
to si ti tako ljuta?
Nisi mi rekla da si one noi bila s njim u bioskopu. Vlasta je
pocrvenela.
 Nismo priale o tome.
Zato mi ne prizna da ti se on svia?
Ne svia mi se! On mi je samo drug.
Ako ti je samo drug, zato nisi htela da doe? Zato si sakrila
od mene da se potajno via s njim?
Sad su dve sestre bile u situaciji da se posvaaju oko jednog
mukarca. A Vlasta nije elela tako neto. Zato je reila da ispria
sve ono to je izostavila u vezi s njenim i Dadinim poznanstvom.
Tako je Sanja po prvi put ula kako je Dado vozio Vlastu od Iva-
nove kue, kako je prespavala kod njega i kako su time vezani.
Sve si to preutala potpuno bezveze. Ne vidim zato si mi
krila. Jedino ako se on tebi svia.
Ja nemam anse kod njega, obeleena sam. On me je upoz-
nao polusilovanu! Kom mukarcu to moe biti privlano? Je li
to jedini razlog to si dozvolila da ja pokuam da ga zavedem?
Ne znam... tebi se svideo i mislila sam da ti, za razliku od
mene, ima anse. Nisam htela ni da razmiljam o tome da bi on
ikada obratio panju na mene.
Sanja je jedno vreme utala i igrala se svojom dugom kosom.
Vlasta je obukla trenerku i sela preko puta svoje starije sestre.
ekala je da ova neto progovori.
Dobro. Nema veze. Ionako Dado nije moj tip. U stvari, jeste,
ali ja nisam njegov.
Sanja, nemoj da odustaje zbog mene, glupo je.
Ne odustajem ja zbog tebe, ve zbog sebe. Neu da se lomim
oko nekog koga ne zanimam. A ti budi malo bolja prema njemu.
Ipak ti je bio pri ruci kad ti je to bilo potrebno. Tad ti je bio totalni
stranac, a ipak ti se naao da ne bi sve to s onim napasnikom pro-
ivela na gori nain. Ko zna, da je neki drugi taksista bio na nje-
govom mestu, moda bi ti daleko gore sve to prola.
Mogue...
Onda ga ispotuj. Idem na spavanje. Neu da vam smetam.
Ne smeta, ostani.
Ovo je zvualo kao Vlastin krik. Sanja ju je zaueno pogleda-
la.
Ti kao da se plai da ostane nasamo s njim?
Ne plaim se, ali... posvaali smo se. Ne znam kako da sad
razgovaram kao da se nita nije desilo. Ipak me je ostavio na ulici.
Razjasnite to. Neu ja ceo ivot biti pored tebe, pa da te uim
kako da komunicira s ljudima.
I Sanja je otila u svoju sobu. Vlasta je poelela da Dado ipak
ne doe.
Pojavio se s dve pune kese voa, sokova i neto slatkia. Pri-
metila je da se oiao i da deluje ozbiljnije s urednom frizurom.
Isto tako je primetila i velike tamne podonjake.
Izvini to si se prehladila zbog mene. Gde ti je sestra?
Otila je da spava.
Dobro. Neu da te zadravam, doao sam samo da vidim
kako si. Mislio sam da bi trebalo da se izvinim. Jednostavno, te
veeri je neto krenulo naopako u mom ivotu i... nisam imao
snage ranije da te nazovem.
Nema veze. Da li su se pojavili oni ljudi od kojih si se krio
danju?
Moe se i tako rei.
Uutao je i na trenutak mu je pogled delovao prazan.
Hoe aj? Kafu?
Ne, nita, rekao sam ti da se neu zadravati. Jo jednom da
ti se samo izvinim to sam ispao prava budala, isti kao onaj kreten
to te je napao... ali u tom trenutku si me izbezumila insistiranjem
da usporim.
Ne volim brzu vonju.
Valjda si shvatila da sam ja profesionalac i da nema potrebe
da se boji kad se vozi sa mnom?
I moj otac je bio profesionalac, radio je kao voza dvadeset i
neto godina. Dado se namrtio.
Ne znam kakve to veze ima? Zna da su mi roditelji pogi-
nuli.
Rekla mi je Sanja... ali, ne znam... Oh, boe! Kako sam glup!
Nisu valjda u saobraajnoj nesrei?
Vlasta je samo klimnula glavom.
Sad mi je jasno zato si se onako uplaila. Oprosti mi, nije mi
palo na pamet.
Skoio je i zagrlio je. Stisnuo ju je tako snano da je morala da
ga odgurne da bi dola do daha. Odjednom su im lica bila suvie
blizu, toliko da je oseala njegov sve dah. Gledali su se u oi. a
on je krenuo polako ka njenim usnama. Na samo tren od poljupca
Vlasta se trgla.
Nemoj!
Bilo je dovoljno da je poslua.
Izvini, zaneo sam se.
Nema veze. Sad idi, molim te.
U redu. ujemo se.
Da. ao.

Kad je ostala sama, pitala se zato je odbila taj poljubac kad ga

je elela. Znala je da to ima veze s Ivanom. Da, i dalje se stidela
same sebe pred Dadom, kao da se njeno blato ne moe skinuti. On
bi s njom mogao da ima samo avanturu, samo seks i nita vie. S
njom ni dete ne bi napravio. Kome treba majka deteta koja je
jednom napastvovana?!
S tekom mukom je zaspala te noi. Stalno joj se vraao trenu-
tak kad su im se usne skoro spojile i u svojoj je mati zamiljala
kako bi izgledalo da ga nije odgurnula. Narednih mesec dana
otili su dva-tri puta na pie. Svaki put bi se ponaali kao dobri
drugovi i nisu spominjali stvari iz prolosti. U meuvremenu,
desilo se neto zaista nesvakidanje Sanja se zaljubila u momka
iz obezbeenja aerodroma, novajliju, pa je poela da menja svoje
ivotne navike. Vie joj prijateljice i koleginice nisu svraale tako
esto, a Vlasta je nije ula da pria o nekom drugom osim o svom
novom deku Sranu. ak je pominjala i brak, to je ukazivalo da
je u pitanju prava ljubav.
 Vlasti se dopadao Sran. S panjom se odnosio prema njenoj
sestri, uvek je bio nasmejan, prie su mu bile normalne, a poto je
delovao kao priglupi bilder, jako je iznenaivao svojim proniclji-
vim duhom i naitanou. Sve u svemu, za Vlastu je bio idealan
zet.
Osim sa Dadom, Vlasta je poela da se via i s novom kolegi-
nicom iz knjiare, Majom, s kojom je odmah ostvarila lep kon-
takt, tako da se oseala manje usamljenom. Maja je imala trideset
godina, petogodinju kerku i bila svee razvedena, pa su se pro-
nale u kunom i dnevnom druenju.
Tih dana Vlasti je postalo jasno da se zaljubila u Dadu. Jednos-
tavno je morala da prizna da zadrhti svaki put kad se nae u nje-
govoj blizini, ali je ipak izvrsno kontrolisala emocije. Primetila je
da Dadini podonjaci ne prolaze i bila je sto posto sigurna da se u
njegovom ivotu deavaju promene, pa ak i da je u nekoj vezi
zbog koje je esto umoran i pospan. No, nita ga nije pitala, eka-
la je da joj se sam poveri.
Prolee je poranilo i obasjalo grad. Prvi topao dan naterao je
Vlastu da posle posla proeta s Majom po prodavnicama i priuti
sebi nove cipele, elegantnije od onih koje je do tad imala. Kad se
nakon duge etnje konano rastala s Majom, Vlasti je zazvonio
mobilni telefon. Bio je to podsetnik, pitao je jer je tog dana bio
Dadin roendan.
Brzo je ula u jednu galeriju i kupila prelepu sliku na kojoj je
bio naslikan crni konj s jahaem u belom. Onda je kod kue upa-
kovala poklon i reila da napravi malo iznenaenje. Nije mu se
najavila, ve je pola pravo na njegova vrata.
Pokucala je. Nije bilo odgovora. Razoarano je pomislila da bi
bilo prava teta da ga ba sad ne nae. Pokucala je jo jednom,
malo jae. Uinilo joj se da uje neko ukanje. To ju je ohrabrilo,
pa je pozvonila.
Ubrzo su se uli koraci, a onda su se i vrata otvorila. Ali na
njima nije stajao Dado. Bila je tu jedna visoka crnka, predivnih
usana, u mukoj koulji, bosih nogu.
 Da? Izvoli?
Vlasta je bila okirana. Gledala je u nepoznatu devojku kao u
avola.
Koga traite?
Bilo je oigledno da ni devojci nije prijatno to sto su se srele
oi u oi.
Izvini, traim Dadu. Ja sam njegova prijateljica i donela sam
mu poklon za roendan. Ja sam Vlasta.
Devojka je prihvatila ruku, ali i dalje je delovala suzdrano.
Drago mi je. Biljana.
Vlasti je prolo kroz glavu da joj je to ime poznato, kao da ga
je jednom ula od Dade. Ali nije mogla da se seti kad i gde.
Dado nije tu, otputovao je, ima vonju za Bosnu, pa e doi
tek noas kasno.
Nema problema... Mogu li tebi da ostavim poklon?
Pa, bolje ne...
Vlasta je ovaj odgovor prihvatila kao elju devojke da nepoz-
vana goa ostavi njenog... ta god da joj je, na miru, a ne da ga
obasipa poklonima, ak ni za roendan.
U redu, shvatam. Zdravo.
Zdravo.
Iako je ve bila kod lifta, oseala je da je lepa devojka jo
posmatra.
Nije imala prava da se ljuti na Dadu. Svesna da joj on ne pri-
pada i da su samo drugovi, mogla je samo da besni to joj nije
spomenuo da s nekim ivi. Kad ju je Sanja videla u tom raspolo-
enju, odmah je povezala stvari.
Neto te je tvoj drug taksista naljutio?
Ti ba sve mora da vidi!
Oseam te, sekice, znam kako die. ta je bilo? Reci ti
meni, da te ja posavetujem.
Ila sam danas da mu dam poklon poto mu je roendan.
Vrata mi je otvorila neka devojka. Prelepa je, samo da dodam.
Bila je u njegovoj koulji.
 A on? ta ti je rekao, ko mu je to?
Nita. Nije bio tu.
I ti sad odmah misli da mu je to devojka?
A ko bi drugi bio?
Sestra, moda. Vlasta je odmahnula rukom.
Nije mu sestra. Prepoznala bih je sa slike.
Moda drugarica? Jednom si ti tako spavala kod njega, pa
mogao je neko da doe i da ti otvori, pa da se pomisli svata.
Ako tako kupi svaku ucveljenu devojku s ulice i dovodi je u
svoj stan, onda je lud.
Kad se budete uli, pitaj ga.
Mislim da ne elim vie da se ujem s njim... Rastuila se.
Sanja ju je zagrlila i poljubila u elo.
Daj, nemoj da pada tako brzo. Ne zna on da si zaljubljena u
njega.
Nisam!
Mene ne lai, zna, to ja vidim odavno. Problem je to on ne
zna.
Ma i da zna... kakve veze ima kad ivi s nekom devojkom, a
i... nikad on mene ne bi poeleo... bar ne za neto to ja elim da
imam.
Setila se onog nedoivljenog poljupca. Da mu je dopustila da
je tada poljubi, verovatno bi se sve desilo za jednu no i onda bi
se i zavrilo. Pitala se da li je bolje to ili ovo muenje njenog srca
koje trenutno osea.
Dado ju je pozvao sutradan, dok je bila na poslu. Izdvojila se u
jedan oak i dugo razmiljala da li da pritisne malu, zelenu slua-
licu na mobilnom aparatu kako bi mu odgovorila. Bila je uvree-
na, iako je znala da na to nema prava. Nije mu bila nita vie od
prijateljice. enska radoznalost je presudila. Javila se samo zbog
toga da bi videla hoe li joj rei neto o devojci iz stana.
Mislio sam da e se setiti.
ega?
Mog roendana. Mogu ti rei da mi je bilo krivo to nisi, ali
ne ljutim se. Nisam ja neka vana faca da bi ti zapamtila taj
datum.
Dakle, zakljuila je, Biljana mu nije rekla da ga je posetila.
Moda je tako bolje.
Izvini, sasvim sam to izbacila iz glave. Sretan roendan,
nadam se da prihvata estitke iako sam zakasnila.
Ma, nema veze. Ima li sutra volje da odemo na jednu laganu
veeru? Bar na neki nain da proslavim s tobom.
Zamislila se. U svakom drugom sluaju bi prihvatila, ali nakon
scene koju je doivela nije imala snage da ga vidi.
Joj, ao mi je, imam neke planove za sutra.
A prekosutra?
Pa... ne znam jo, javiu ti se.
U tvom ivotu se neto deava, a to ja za to ne znam?
Vlasta je pomislila kako se ne deava ba nita lepo, za razliku
od njegovog ivota. Reila je da slae.
Moe se rei.
Neki deko?
Nasmejala se. Da ju je mogao videti, shvatio bi da je osmeh
izreiran, ali preko telefona odglumljene reakcije deluju prirodni-
je. Shvatio sam. Neko se pojavio u tvom ivotu. Nadam se da
ovaj put nije ni nalik onom prethodnom.
Nije joj se dopalo podseanje na Ivana.
Ako sam jednom pogreila, ne znai da sam lepak za kretene.
Nemoj da se ljuti, moda sam samo malo ljubomoran.
Vlasta je na trenutak zanemela, ali njegov osmeh ju je naveo
da ipak ovo shvati kao alu. Tad je reila da krene u napad i da to
uini na to prirodniji i spontaniji nain.
A ima li kod tebe neto novo?
ta bi bilo?! Osim to sam promenio taksimetar jer se pret-
hodni pokvario. Lagao ju je. Oseala je kako joj se steglo neto u
grudima.
Neko bi rekao da ivi dosadnim ivotom, Dado, ali ja mis-
lim da je tebi ipak mnogo zanimljivije nego to eli da podeli s
drugima.
Sad se uo njegov blagi uzdah.
Da, mogue je da imam neke svoje male, mrane tajne koje
nikome ne govorim. Ali, veruj mi, to nije ni upola toliko dobro
kao to je vest da ima novog deka.
Nije deko... moda, potencijalni.
U redu. Kad bude raspoloena za veeru, pa makar i sledee
godine za moj roendan, javi se. Pozdravi Sanju.
Hou.
ao.
Saekala je da on prekine vezu, pa je tek onda uzdahnula. Nije
joj bilo jasno zato krije da ima devojku i da je ona ivi u njego-
vom stanu. Meu njima, osim pokuaja poljupca, nikad nije bilo
nieg to bi nagovestilo da se tako neto mora sakriti. Nije imao
poverenja u nju samo je tako mogla da shvati Dadino utanje.

Nije mogla da se koncentrie na posao, ali Maja je bila tu da je

zameni dok je lutala svojim mislima. ak je i alila to nije pri-
hvatila poziv na veeru, jer je na taj nain moda mogla i vie da
sazna.
Sanja je raskinula svoju vezu. Jedan dan se vratila s puta upla-
kana i odmah se bacila sestri u zagrljaj. Jedna koleginica stjuarde-
sa joj je ispriala da je videla Srana kako se ljubi s nekom devoj-
kom u jednom kafiu. Kad ga je Sanja napala da joj kae istinu,
priznao je da se viao paralelno sa drugom doj je bio s njom. Iako
ju je molio da preko toga pree i obeavao da e raskrstiti sa dvo-
strukim ivotom, nije mogao da je ubedi da se pomire. Vlasta je
pokuavala da je smiri, a istovremeno je i sama bila u slinoj
situaciji. I nju je neko lagao.
Sestre su nakon porodine tragedije ipak bile jake prema isku-
enjima, pa su nakon desetak dana prestale da spominju mukarce
u koje su zaljubljene. uvale su neki svoj nemir u sebi i razgova-
rale o tome da zajedno otputuju na neku planinu gde bi etale i
odmarale usijane glave. Ipak, od tih planova nije bilo nita, Sanja
se vratila starom ivotu, kua je opet bila puna ljudi, a mukarci
su joj prolazili kroz ivot kao oblaci.

Mesec dana nakon poslednjeg Dadinog poziva Vlasta je poela

da ubeuje sebe kako je pogreila to je tako odreagovala na celu
situaciju. Nedostajao joj je i to je pripisivala prijateljstvu koje ju
je na udan nain vezivalo za tog lepog taksistu. Razmiljala je da
ga pozove, ali bi je svaki put obuzimao strah da bi mogao da je
odbije.
A onda se u knjiari jednog prepodneva pojavio Ivan.
U trenutku ga nije prepoznala, iako je bio obuen u odelo,
mirisao na isti parfem i imao isti stav koji joj se jednom dopao.
Stao je ispred nje. Tek kad mu se zagledala u oi, s uasom je
shvatila ko je.
Zdravo, Vlasto.
Nije progovorila. Namrtila se i pogledom potraila Maju kako
bi ga prepustila njoj. Maja je tad, kao za inat, imala posla sa dvoje
starijih ljudi koji su imali slab vid, pa su od devojke traili da im
ita naslov po naslov.
Ja bih rekao zdravo.
Zdravo. Izvoli?
Nisam doao po knjigu. Bio sam u prolazu, pa sam pomislio
da bi bilo lepo da te vidim. Nisi mi se javljala.
Rekla sam ti da me ne zove.
Nisam te ni zvao, doao sam. Prolepala si se. I svia mi se
to puta kosu.
Zaista, njena kosa je ve poela da lii na ensku frizuru, mada
je bila jo uvek iznad uiju i prilino razbaruena.
Hvala ti.
Da li si raspoloena za kafu posle posla?
Naravno da nisam.
Ivan je nabacio svoj najarmantniji osmeh.
 Znam da si ljuta, ali veruj mi da nema razloga. To to se
desilo samo je kompliment za tebe jer nisam mogao da se uzdrim
u tvojoj blizini.
Molim te, ostavi me na miru.
Krajem oka je videla gazdaricu koja je ula u knjiaru i popre-
ko je pogledala, poto se u meuvremenu napravio red od troje
ljudi koji su ekali da plate svoje izabrane knjige.
Jedan razgovor uz kaficu nita ne kota. Kad zavrava?
Gazdarica se pribliavala. Bila je to dobra ena, ali s katastro-
falno strogim radnim principima. Vlasta je znala da mora da se
oslobodi Ivana, to pre.
U pet. Idi sad.
Dolazim po tebe u petnaest do pet, isto da mi ne utekne.
Namignuo joj je i otiao.
Sva srea, gazdarica nije odreagovala na zastoj u poslu.
Naravno, Vlastino radno vreme bilo je do etiri, a ne do pet
sati kako je rekla Ivanu. Iako je znala da bi on mogao sutradan da
se vrati besan to ga je slagala, smatrala je da je najvanije da tog
dana utekne, a o sutranjem danu e razmiljati u sigurnosti svog
doma.
Zato je s nevericom sluala gazdaricu koja je traila da Maja i
ona tog dana ostanu due jer je trebalo uraditi listu knjiga za
naruivanje. Pokuala je da se izvue priom kako se ne osea
najbolje, ali gazdariini principi su ukljuivali negiranje bolesti
kao to je glavobolja. Tako je doekala da vidi Ivana u kolima
ispred knjiare.
Majo, treba mi tvoja pomo. Vidi onog tamo u kolima?
Maja se izvila na prstima.
Zgodan dasa.
Kreten! Moram nekako da pobegnem, a da me ne vidi.
Kako misli, nema drugog izlaza odavde.
Znam, ali ipak neto moram da izvedem.
Nije imala plan. Maja je nemono slegla ramenima. Kako je
vreme odmicalo, a lista bila pri kraju, tako su joj se sve vie dla-
novi znojili i hvatala je panika.
Ako ga se toliko boji, zovi miliciju.
I ta da ima kaem?
Ne znam... A to ga se tako plai, uostalom?
Duga je to i runa pria. Znam samo da nikako ne smem da
dozvolim da me on vidi samu i da sednem s njim u kola.
Ne shvatam...
Maja je zaista bila zabrinuta za koleginicu, jer se na Vlastinom
licu videlo da je bleda kao kre.
to ne pozove nekog prijatelja da doe po tebe?
Ne znam koga bih sad mogla da pozovem.
A onda se setila jedinog koga je mogla da nazove prijateljem.
Strah i ponos, koji su je do tada koili da nazove Dadu, sad su bili
savladani jednim veim strahom.
Javio se nakon druge zvonjave. Oito je bio negde u saobraa-
ju, jer su se ule sirene automobila.
Gledam u displej i mislim da mi se priinjava.
Dado, ao, moram neto da te zamolim... Vano je.
Kai.
U knjiari sam. Jo malo, pa zavravam, ostala sam due. Tu
ispred je onaj kreten to me je... zna ve.
Gde je?
Po Dadinom tonu zakljuila je da ga je ova informacija izner-
virala.
Ispred knjiare, eka me. Bio je tu i insistirao da odemo na
kafu. Pokuala sam da ga otkaim, ali sam imala guvu i na kraju
mu rekla da doe u pet. Mislila sam da u zavriti u etiri, ali nije
mi se dalo. Sad ne znam kako da ga izbegnem.
Dolazim... u guvi sam, oko mene je hiljadu nepokretnih
automobila, ali ti nemoj da si izala dok ja ne doem.
U redu... Hvala.
Dado je stigao za petnaest minuta. Uao je u knjiaru gde je
Vlasta sedela u oku i nestrpljivo lomila ruke.
Je l' u onim kolima sa zatamljenim staklima?
 Jeste.
Hajde, idemo.
Uzela je torbu i krenula ka izlazu. Tad ju je Dado zagrlio oko
struka. Pocrvenela je videvi reakciju koleginica iz druge smene.
Zagrli i ti mene. Neka majmun vidi da nema ta da trai
ovde.
Taj zagrljaj je na Vlastu delovao jae od zatitnikog i odglum-
ljenog zagrljaja. Tu se oseala sigurno, u svakom smislu. Pristajao
joj je, ruka joj je udobno leala na donjem delu njegovih lea, a i
njegova ju je vrsto drala oko struka. Pomislila je kako bi tako
neto volela da radi s njim svaki dan.
im su izali iz knjiare, Ivan je takoe izaao iz kola. U trenu-
tku je zastao, zbunjen, ali nije odoleo a da im ne preprei put.
Trebalo je da mi kae da deko dolazi po tebe, a ne da od
mene pravi budalu i da ekam ovde vie od pola sata.
Rekla sam ti da me ostavi na miru, ali nije vredelo.
U tom trenutku umeao se Dado. Njegov glas je bio strog i
videlo se da ne bi trebalo da mu se iko usprotivi.
Sluaj me, ostavi moju devojku na miru. Znam ta si joj ura-
dio i zbog toga bi trebalo da te polomim. Jedino ima sree to je
ona reila da te izbrie iz seanja i zato potujem njenu elju da
vie nema ak ni toliko mesta u njenom ivotu da bih te ja ovde
udario.
Je li jasno?
Iako je Ivan pokuao da se sarkastino nasmeje, videlo se da je
pobeen.
Ionako sam od nje dobio ta sam hteo.
Krenuo je prema kolima. Vlasta je osetila trzaj mukarca pored
sebe i svu svoju snagu je skupila kako bi ga zadrala.
Nemoj, pusti ga. Nemoj zbog mene.
Dado se predomiljao. Mukost ga je terala da tom dripcu u
skupom odelu slomi nos, ali je dovoljno potovao Vlastu da joj to
ne napravi. Povukla ga je u pravcu njegovog taksija i odahnula
kad su Ivanove gume zakripale ulicom.
 Kad su krenuli, Dado je bio namrgoen i utljiv. Videlo se da
se kaje to nije uzvratio udarcem na Ivanov pogan jezik.
On je budala, nemoj da misli na njega. Spasio si me, u neku
ruku kao da je to drugi put.
Nije odgovorio. Vlasta je shvatala da je bolje da ga nita ne
pita. ak i kad je shvatila da se parkira ispred njegove zgrade, nije
se usudila da mu postavi pitanje zato idu u njegov stan.

Ula je oprezno, kao da se plai da e iza vrata da iskoi ona

devojka i da joj iskopa oi. Iznenadila se u stanu nije bilo nika-
kvog traga da je ijedna ena boravila u njemu u skorije vreme.
Dado je upalio televizor i opruio se na svom niskom krevetu.
Vlasta je sela na tabure u oku.
Sad mi objasni otkud on tamo ispred knjiare. Nije je gledao.
Pojavio se u knjiari i hteo da se vidimo. Ostalo sam ti obja-
snila telefonom.
Zato bi doao u knjiaru ako niste u kontaktu?
Otkud znam! Dunulo mu je. Ne misli valjda da sam ja imala
neke kontakte s njim posle onoga i da sam mu dala povod da me
opet pozove da se vidimo? Dado, ne smatraj me kretenom!
Nije mi jasno da dolazi posle svega. Kakva je to svinja!
Slaem se.
Nastao je muk. Posmatrala ga je. I dalje je delovao ljutito, ali
su se crte na njegovom licu polako smekavale.
Hoe da ti skuvam kafu?
Moe. Nisam je pio ceo dan. Kad si me nazvala, vraao sam
se iz banke. Podiem kredit i u tome mi je ceo dan proao.
Kredit? Za ta?
Za stan. Imam neke svoje planove.
Pobledela je. Povezala je odmah to s onom devojkom. Ovaj
stan je moda bio dovoljan za ljubavnike, ali za proirenje i plani-
ranje porodice... Skuvala je kafu i donela je ispred njega. Dado se
uspravio iz niskog kreveta.
 Zato nisi zvala svog pravog deka? Onog to si se s njim
viala posle mog roendana?
Tek sad se setila svoje lai koja je nastala iz sujete i ljubomore.
Dugovala je Dadi neto, oseala je to. Kako nije imala bolji nain
da mu uzvrati, reila je da mu kae istinu.
Nisam mogla njega da zovem. To bi bilo kao da sam zvala
Petra Pana da me izvede iz knjiare.
to? Zar je toliko nezreo?
Nasmejala se. Oito nije shvatio poreenje s Petrom Panom.
Izmiljen je. Ne postoji.
Ko ne postoji?
Deko.
Dado je rairenih oiju gledao u nju.
Izmislila si da ima deka? Zato?
Ne znam...
Mogla je da mu ispria sve kako se pojavila s poklonom na
vratima njegovog stana i kako joj je Biljana otvorila. Meutim,
ako bi mu ve sve rekla, oekivalo bi se i da prizna svoja osea-
nja. Na to nije bila spremna.
Prosto sam nekako bila u looj fazi i daleko mi je bilo lake
da izmislim deka i obavezu nego da ti kaem da nisam dobro
drutvo za roendanske veere.
Stvarno mi nisi jasna. Ponaa se kao neka klinka, izmilja
deka. Da nisi mislila da me time napravi ljubomornim?
Ne, nikako! to bih ja tebe pravila ljubomornim?
Bili su na korak od opasne teme. Vlasta je to osetila i ukoila
se. Na svu sreu, Dado se nasmejao.
alim se. Znam da nema potrebe za tim. Videla si da ja ne
insistiram kad sam odbijen. Jednom kad mi je dolo da te polju-
bim, ti si me gurnula. Tad sam shvatio da nemam ta da traim.
Htela je da propadne u zemlju. Jedino to ju je spasavalo da se
ne oda bilo je seanje na Biljanu koja u njegovoj koulji otvara
vrata. Zato je ustala, reila da krene i tako sprei dalju priu.
Idem kui. Sanja je pozvala prijateljice veeras, pa moram da
joj pomognem da spremi neke kolae.
ekaj, ja u da te vozim.
Nema potrebe, dovoljno si danas uradio za mene. Ipak, nije
joj dozvolio da mu se suprotstavi.

Ispred njene zgrade bilo je oigledno da je neto ostalo nedore-

eno. Vlasta je ipak elela da to zamae drugim reima.
Da li si ti sad raspoloen da odemo na onu veeru koju ja
nisam prihvatila? Ja astim. Dado je zavrteo glavom.
To sad radi jer se osea dunom zato to sam danas doao
kad si me zvala. Nema potrebe da to radi, ti zna da si mi... jako
draga i da ne traim uslugu kojom bi mi se oduila.
Nisam ni mislila na taj nain! Stvarno sam nekako poelela
da priam s tobom.
Da nije onaj kreten doao danas tamo, ti ne bi u skorije vre-
me osetila da si poelela da me vidi.
Nije istina... samo...
Opet su bili na klizavom terenu.
ta?
Oseala je da je posmatra i analizira njen izraz lica. Nervirala
se to lako crveni.
Prosto sam bila u nekom udnom stanju i... veruj mi ili
nemoj.
Sad je morala da igra na tu kartu. Sva srea da je upalilo, jer ju
je Dado uhvatio za ruku, stisnuo i nasmeio se.
Iskreno, ni meni nije bilo dobro vreme, pa hajde da kaemo
ko zna zato je dobro to se nismo viali. A veera moe. I to
sutra ako si slobodna i ako te tvoj imaginarni deko pusti.
Neu ga ni pitati. Sutra u koliko?
Dolazim po tebe u osam. Moe? Samo se nasmeila i pobe-
gla iz kola. Sanja ju je posmatrala kako se minka.
Taj Dado na tebe utie pozitivno, pretvara te u enu. Prvo si
poela da puta kosu, primetila sam da ti je i garderoba drugai-
ja, a sad se i minka.
Nije to zbog Dade. Jednostavno mi je tako dolo.
Hajde, nemoj mene da folira, sestra sam ti i znam te kao
svoj dep. Problem je to nee da prizna da si zaljubljena.
Vlasta je to priznavala, ali samo sebi.
Pusti me, Sanja, dekoncentrie me, ubou se maskarom u
oko. Ali Sanja oito nije rekla sve to je imala.
Ne bi ti kodilo da napravi jo jednu malu promenu.
Koju? ta ne valja? Vlasta se panino pogledala u ogledalo,
to je izazvalo sestrin smeh.
Nita spolja, nemoj odmah da panii, prelepa si. Mislila sam
da promeni neto u svom ponaanju.
ta?
Da bude iskrena. Tanije, da bude otvorena i da iskoristi
ovo vee da bi mu priznala koliko si zaljubljena u njega.
Ne pada mi na pamet! Hoe da me ismeje?
Ne verujem da e to uraditi.
Pojela bih se kad bi me odbio.
Sea se da je i mene jednom odbio? Veruj mi da on to uini
na dentlmenski nain, ne zaboli.
Vlasta je odmahivala glavom.
Osetila bih se ponienom kad bih mu sve priznala. Ne mogu.
Probaj. Moda bi olakala sebi bar toliko da ve jednom
shvati na emu se. Glupo je druiti se s nekim u koga si zaljub-
ljena, tako samo produava svoju patnju. Vas dvoje nikad neete
biti iskreni prijatelji.
Iako je Sanja bila u pravu, Vlasta je i dalje odmahivala gla-
vom. Za nju bi to priznanje bila luda hrabrost, a inae je bila
kukavica u takvim stvarima. Najvie ju je plaila pomisao da bi
nakon toga on poeo da je izbegava. A i kako mu rei, kad on ima
neku drugu devojku zbog koje, verovatno, uzima kredit za stan?!
Mali restoran na periferiji bio je romantino osvetljen i prilino
tih. Dado je obukao elegantne pantalone i koulju, pa se inilo da
je jo lepi nego ikada. Naruili su jelo i priali o aktuelnoj TV
emisiji koja je tih dana pobudila veliko interesovanje gledalaca.
Dadi je zazvonio telefon. Namrtio se kad je pogledao u displej.
Izvini, ali moram da se javim. Mislim da ovo nee biti ba
najugodniji razgovor, tako da unapred moram da ti se izvinem.
Nema problema.
Gledala ga je kako se nervozno javlja.
Halo? ta je sad? Ne zanima me, zauzet sam.... Stvarno je
dosta tog tvog sranja, nisam ja zaduen da te vadim iz gluposti
svaki as... Probao sam da ti pomognem, upozoravao sam te... ne
vredi... Neu, ula si me!
Vlasta je spustila glavu shvativi da je pria s enskom oso-
bom. Dado je bio strano ljut, vikao je, na elu mu je iskoila ila.
A onda se naglo smirio, spustio glas i uzdahnuo.
Dobro... jo samo ovaj put. Ali ne mogu da doem po tebe.
Ima klju i idi sama... Da... Ne znam kada u doi. Verovatno u
celu no raditi... ima u stanu sve to ti je potrebno... ao.
Kad je prekinuo vezu, pogledao je u Vlastu. Mislila je da e joj
napokon neto rei o tome ta mu se deava, ko je ta devojka, da
li je to Biljana i zato ona ima njegov klju od stana.
Lepo ti stoji ta dua kosa. Nemoj vie da je ia na kratko.
Onako si bila slatka, ali nekako detinjasta, sad si mnogo enstve-
nija.
Nije mogla da veruje da na tako hladan nain preskae sva
njena nepostavljena pitanja. Ali morala je da se pravi da joj nije
vano. Zato se nasmeila i rukom prola kroz kosu.
Reila sam da je putam. Neu vie da budem deak.
Kad ju je dovezao ispred zgrade, oseala se slomljeno. Celo
vee se smeila i glumila prijateljstvo, a izjedala su je pitanja bez
odgovora. Iako je i Dado delovao raspoloen, primeivala je nje-
govu prikrivenu nervozu.
Bilo mi je mnogo lepo.
I meni, ali sam ljuta na tebe to si odbio da ja platim.
Muko sam i volim tako i da se oseam. Mogla bi ti da kupi
karte za neki dobar film. Recimo, sutra?
 Radovala bi se ovom pozivu samo da nije bilo razgovora s
nepoznatom enskom osobom. Znajui koliko je izjeda to to ne
zna nita o Dadinom skrivenom ivotu, plaila se da bi u jednom
trenutku mogla da pukne, pa da se izda, a time i da, verovatno,
prekine svaki kontakt s njim.
Ne znam za sutra. Obeala sam koleginici sa posla da u joj
pomoi da okrei stan.
Je li to istina ili izmiljeno opravdanje? Opet je pocrvenela.
Istina je.
U redu, onda neki drugi put. Idem da radim, lepa je no za
vonju po gradu. A ti lepo spavaj i sanjaj me.
Mahnula mu je i izala iz kola. On nije pokretao auto, sve dok
nije ula u ulaz zgrade. Kad je ula u stan, zatekla je neobinu
scenu. Sran je spremao jelo u kuhinji, a Sanja je s jednom prija-
teljicom igrala karte u dnevnoj sobi. Vlasta je pitala otkud bivi
deko tu.
Dau mu jo jednu ansu. Ipak sam shvatila da sam zaljub-
ljena i da je samo to vano.

Kasnije, dok je leala u krevetu i prizivala san, Vlasta se pitala

zato i sama nekad ne bude spontana i nesputana kao njena starija
sestra. ula je smeh iz druge sobe. Bar je jedna od njih dve bila
sretna, pomislila je. I to je neto.
ije se ula sa Dadom narednih desetak dana. Mislila je da ga
pozove u bioskop, ali sad je nije spreavao ponos, ve je razmi-
ljala da on ima pametnija posla i bolje drutvo za bioskop od nje.
Sanja je sve ree dolazila kui. Kako je Sran reio da joj
dokae kako se promenio, poeli su da ive zajedno kod njega,
kako bi se Sanja oseala kao domaica i kako bi imala pod kon-
trolom njegove pozive i posete. Zbog toga je Vlasta bila usamlje-
nija nego ikad. Maja je naprasno dala otkaz u knjiari, jer joj je
ponueno mesto u izdavakoj kui s veom platom. Zbog svog i
detetovog blagostanja nije razmiljala da odbije. Iako su i dalje
svakodnevno bile u kontaktu telefonom, osealo se da je na neki
nain izgubila i drugaricu.

Dada ju je pozvao jednog nedeljnog popodneva, ba kad je

reila da izae iz kue i proeta pored reke. Ponudio se da joj
pravi drutvo.
Kad ga je videla, bila je okirana. Podonjaci su odavali da je u
poslednje vreme malo spavao, a i vidno je smrao. ta se s
tobom desilo?
Ma, pusti, proao sam pakao poslednjih nekoliko dana. Ali
sam sam kriv.
Jesi li... reio to?
Nije odgovorio. Zato ga vie nita nije ni pitala.
etali su oko sat vremena, a jedva da su progovorili deset ree-
nica. Kao da im je prijala tiina. U jednom trenutku ju je uhvatio
za ruku. Prihvatila je. S njim se oseala neobjanjivo sigurno.
Poela je iznenada da pada jaka kia. Dok su dotrali do kola,
sasvim su pokisli.
Idemo kod mene na kafu?
Klimnula je glavom. Nije joj se rastajalo od njega.

Dao joj je bademantil da ga obue dok joj se ne osue stvari, a

onda im je skuvao kafu. Sela je na njegov duek, a on na pod, tik
uz nju. Bio je u kratkim pantalonama i u majici na bretele.
Neverovatno koliko mi je prijala etnja s tobom. I prijalo mi
je nae utanje. Retko s kim moe da uti, a da ti bude lepo i
prijatno.
Znam, to sam i ja oseala.
Nije znala kako je to izgovorila. Trenutak ju je nagonio na
neku udnu nenost. Sedei tako sa oljicama kafe jedno pored
drugog, u pravoj oputenoj kunoj varijanti, oseala se kao da bi
mogla da provede itav ivot na taj nain. U njoj je proradilo
neto kao i u Sanji, potpuno spontano. Prvi put da nije htela da se
buni protiv same sebe.
Dadu je iznenadila njena izjava.
Kako si ovo rekla, istopio sam se od miline. U glasu ti je
neka nenost. Nemoj to da radi. Mogao bih da pokuam jo jed-
nom da te poljubim.
Gledali su se.
Pa pokuaj.
I pokuao je. Ovaj put se nije sklonila. Njegove usne su dota-
kle njene i narednih nekoliko minuta se nisu odvajali. Napokon,
kad je Dado prvi sklonio glavu, Vlasta je shvatila da nee biti
drugog trenutka koji bi bolje odgovarao istini. Reila je da se
preda, pa kako god da zavri, nee se kajati. Ila je na giljotinu
svesno i hrabro. Pomislila je da je vreme da i ona sama jednom
bude nepromiljena.
Sad mi je ao to ti proli put nisam dozvolila da me polju-
bi.
Dado ju je pomilovao po licu. U njegovim oima bilo je mno-
go sjaja.
I treba da ti bude krivo. Sasvim sam siguran da si i sama sve-
sna da izmeu nas postoji neto od prvog trenutka.
Pitanje je samo ta.
Ja mogu samo da ti kaem ta ja oseam. Kad si ula onako
izgubljena i nemona u taksi, poeleo sam da te zatitim. Dugo
posle toga uveravao sam sebe da je to jedino to i elim s tobom,
ali se desilo da se u jednom trenutku neto prelomilo u meni i
poeo sam da oseam mnogo vie od prijateljstva.
Nikad mi to nisi pokazao. Ja sam mislila da me sve vreme
samo titi.
I titio sam te. Jedno vreme od nekih drugih ljudi, a jedno
vreme i od sebe. Zaueno ga je pogledala.
Kako to?
Nije vano...
Zamislio se, zagledavi se u njene prste na ruci. Ali i Vlasta je
elela da bude iskrena do kraja. Podigla mu je glavu.
Ima li to veze s nekom devojkom? Sa Biljanom? Dado je
otvorio usta u neverici.
Kako... otkud zna za Biljanu?
Izgleda da je Biljana takoe titila nekog. Odnosno tebe, ali
od mene.
Ispriala mu je sve. ak mu je priznala kako je smatrala da je
on ne bi pogledao jer je u neku ruku silovana. Govorila je o
roendanskom poklonu koji jo stoji zapakovan u jednom delu
njenog ormana. Priznala je i svoju ljubomoru i razlog zato je
izmislila deka. Sva oseanja pretoila je u rei. Dado nije mogao
da sakrije svoje iznenaenje.
Nisam mogao da pretpostavim! Kako mi samo nije rekla!
Znala je da bi je izbacio naglavake da sam saznao da je nekome
otvorila vrata. A igrala je na kartu da e se ti naljutiti i da nee
hteti da mi kae da si bila. Dobro te je procenila.
Ko je ona?
Vlasta je ovo pitanje postavila s ogromnim strahom. ekajui
na odgovor, sekunde su joj prolazile kao sati.
Priao sam ti neto o svom prethodnom ivotu. Pomenuo
sam ti devojku koja me je ostavila dok sam bio u zatvoru. To je
Biljana. U meuvremenu se udala za tipa koji je jo gori nego to
sam ja bio u svoje vreme. Jedan opasan kriminalac, ljigavko,
manijak za ene, budala. Kad si je ovde zatekla, bila je u opasnos-
ti. Nazvala me je one veeri kad smo se ti i ja posvaali, kad sam
te ostavio da promrzne na ulici. Nikad to sebi neu oprostiti, ali u
tom momentu kad sam je uo kako me moli i kako plae preko
telefona, nakon toliko vremena, stvarno mi je srce zakucalo. Oti-
ao sam po nju. Mu ju je prebio. Nije joj dirao lice, ali je zato po
telu sva bila izudarana.
Vlasta se setila da su joj devojine noge izgledale kao prekri-
vene puderom.
Doveo sam je kod sebe. Rekla je da e saekati da se modri-
ce povuku i da e se vratiti svojima koji ive u jednom malom
mestu u Vojvodini. Pristao sam da bude tu. Meu nama se nita
nije desilo, osim nekoliko poljubaca koje sam ja prekidao jer sam
se plaio da bi opet mogla da me povredi. Naravno, rekao sam joj
da nikome ne otvara vrata kad nisam tu, ali oito me nije poslua-
la. Tad sam mislio i na tebe, nekako sam se lomio. Tu devojku
sam oboavao nekad, a ti si mi se uvlaila pod kou postepeno.
Kad sam se vratio s puta za moj roendan, zatekao sam je obue-
nu, sa stvarima u koferu. Rekla je da se vraa muu. Bio sam
besan, pokuao sam silom da je zadrim, ali nije vredelo. Svata
mi je rekla, izmeu ostalog da sam budala ako sam mislio da
emo se nas dvoje vratiti na staro, kako ona voli svog mua i kako
je bolje da je on ceo ivot bije nego ja, gubitnik, da se brinem za
nju. Kad je otila, mislio sam da u ponovo proi kroz sve ono to
sam ve doiveo zbog nje. Meutim, pola sata nakon to je otila,
ja sam eleo samo tebe da vidim. Tad sam ja bio neto kao silo-
van i shvatio sam da mi se ta devojka gadi, kao i tebi onaj ulickani
gad. Bila si mi potrebna. Ipak, saekao sam sledei dan i pozvao
te. Sea se?
Da, hteo si da idemo na roendansku veeru. Legla mu je na
grudi. Mazio ju je po kosi.
Uasno mi je palo to to si rekla da ima nekog. Nisam ti
sasvim poverovao, ali sam ipak shvatio da ne eli da me vidi.
Posle je sve ilo nekim svojim tokom. Poeo sam da se oseam
nekako sam u ovom stanu. Guilo me je samo saznanje da je ona
bila tu.
Shvatam te, ja nikad vie nisam prola Ivanovim krajem.
Zato sam reio da kupim stan, vei. I jurio sam kredit.
A onaj razgovor u restoranu?
Opet me je zvala. Ovaj put stvarno nisam eleo da je vidim.
Meutim, toliko je plakala i molila me, a ti si bila tu pored mene,
da sam na kraju popustio i to samo zato to sam oseao da mi taj
razgovor kvari trenutak s tobom i da e me ostaviti na miru te
veeri samo ako joj kaem da moe da doe ovde.
Imala je tvoj klju?
 Da. Kad je odlazila, sa sobom je ponela rezervni. Verovatno
je znala da se moe ponoviti svaa s muem. Tada sam ve doneo
odluku. Kad sam tebe ostavio, malo sam radio, a onda se vratio
ovde i rekao joj da skupi stvari. Modrice su ovaj put bile manje
vidljive, ali je ostala bez dva zuba. Bunila se, ali je sela sa mnom
u kola. Odvezao sam je pravo njenima i ispriao im sve. Bili su
potreseni, zahvaljivali su mi se do neba, iako su nekad mislili da
sam ja najgori od svih ljudi za njihovu kerku. Sva srea da joj je
otac policajac, pa zna kako da se izbori i s kriminalcem koji e
moda traiti svoju enu nazad. Uostalom, ja sam svoje obavio,
ne bi trebalo da vie mislim o tome.
Poljubila ga je.
Ti si pravi Robin Hud.
Zna li da sam ja u ovom trenutku slab?
Jesi li?
Da, ali prema tebi...
Poljupci su se nizali. Odjednom je njegov duek postao naju-
dobnije mesto na svetu. Nije se stidela. Nije se suzdravala. Pre-
davala mu se kao da joj je prvi put. Htela je da ga svojim dodiri-
ma titi, da sad njena ljubav bude snaga kojom e mu pokazati da
je na pravom putu. I inilo se da joj to ide od ruke.
Kad je Vlasta ula u kuu, Sanja je stavljala stvari u korpu s
prljavim veom. Obradovala se sestri, jer se nisu videle vie od
nedelju dana.
Pobogu, Vlasto, nikako da te zateknem ovde! Zovem te na
mobilni, nedostupna si. Dolo mi da zovem policiju.
Ne brini se, seko, zna s kim sam.
Znam ja, ali opet...
Smeile su se jedna drugoj. Na licima im se videlo da su sre-
ne.
Ako se i ti preseli kod Dade, onda je najbolje da ovaj stan
izdamo.
Kad kupi stan, mogue je. A ti?
Ja sam ve reila, prei u kod Srana, ima veliku kuu,
majka mu je podnoljiva, a i zajedno idemo na aerodrom. Izgle-
da da je sad sve u redu?
Da, sve je savreno.
Sele su u dnevnu sobu, a osmeh im nije silazio s lica.
Vlasto, rekla sam ti da nekad treba da bude otvorenija, pa
makar se svet sruio.
Jesi, rekla si. Ali i otvorenost trai prave trenutke i pravu
atmosferu.
Nekad se ne poklopi ba sve kao u tvom sluaju.
Sanjice, izgleda da smo obe napokon sretne.
Izgleda. Da kucnemo u drvo...
Sestre su brzo potraile prvo pare drvenog nametaja.
Samo da se ne pokvari...
Pobogu, Vlasto, to bi se pokvarilo?! Zar ne misli da smo
posle svega to smo doivele u ivotu, zasluile da budemo sret-
ne?
Pomislile su na svoje pokojne roditelje i suze su im se pojavile
u oima. Sanja je zagrlila svoju mlau sestru.
Kako smo blesave, pa neemo sad valjda da plaemo? Jake
smo nas dve.
Jesmo...
Vlasta je obrisala suze i pomislila da je za svaku enu ponekad
dobro da bude slaba, jer ba u tom trenutku moe da se pojavi
neki zatitnik, neko kao njen Dado.