RELIGIJA I

HOMOSEKSUALNOST.
O ODBACIVANJU I
POTRAZI ZA RELIGIJSKIM
I DUHOVNIM IZRAZOM
GEJEVA I LEZBEJKI U
SAVREMENOJ SRBIJI
Zorica Ivanovi
Lidija Radulovi*
 APSTRAKT

Novo razumevanje ljudske seksualnosti i priznavanje gej i lezbejskog iden-

titeta i prava je osim politikih pokrenulo i teoloke rasprave i doprinelo
da odnos izmeu religije i homoseksualnosti postane jedno od znaajnih
pitanja u savremenim drutvima. U radu su problematizovana neka od
ovih pitanja. U postsocijalistikom drutvu Srbije odnos izmeu religije
i homoseksualnosti se razmatra na dva meusobno povezana nivoa-. prvi
se tie stavova tradicionalnih religija i religijskih zajednica prema ho-
moseksualnom ponaanju i gej i lezbejskom identitetu i pravima, dok se
drugi odnosi na religijske i duhovne izraze i prakse samih gej mukaraca i
lezbejki. Stavovi i argumenti ,,tradicionalnih religijskih institucija su anli-
zirani na osnovu savremenih zvaninih religijskih uenja o homoseksual-
nosti, kao i na osnovu jedinstvenog tradicijskog religijskog diskursa koji je,
zanemarujui verske razlike, oblikovan tokom poslednjih decenija u Srbiji.
Podaci o gej i lezbejskom odnosu prema religiji i razliitim oblicima nji-
hovog religijskog i/ili duhovnog izraza su dobijeni na osnovu empirijskog
istraivanja koje je ukljuivalo terenski rad i dubinske intervjue, online
upitnike i internet forume.

KLJUNE REI

tradieionalne religije, zvanini stavovi, tradicijski religijski diskurs,

homoseksualnost, gej/lezbejska religija, gej/lezbejskaduhovnost,
vaninstitueionalna religioznost, identitetsko pregovaranje.
 UVODNA RAZMATRANJA:
O ODNOSU HOMOSEKSUALNOSTII
x RELIGIJE
Ako seks, politika i religija predstavljaju tri teme koje su
tradicionalno tabuisane kada elimo da vodimo ljubaznu
konverzaciju, onda je sigurno da e pitanje odnosa homo-
seksualnosti i religije izazvati otre reakcije, suprotstavl-
jene retorike i niz oprenih tvrdnji od kojih neke uporite
trae u svetim knjigama, ok se druge oslanjaju na iskustvo
ljudi ili razum (Siker 2007a, ix). Otre javne debate oko ovog
pitanja koje se od sedamdesetih godina prolog veka vode
u Sjedinjenim Amerikim Dravama i drugim zapadnim
drutvima potvruju ovu napomenu. Ove rasprave su uka-
zale ne samo na razliite diskurse i prakse koje su doprinele
da gej mukarci i lezbejke postanu vidljivi u religijskim or-
ganizacijama i zajednicama (javno istupanje gej svetenika,
zahtevi da gejevi i lezbejke imaju ravnopravan poloaj kao
vernici/vernice, da mogu da vre slubu, sklapaju brak), ve
i na uticaj koji religija (moe da) ima na definisanje i os-
tvarivanje LGBT graanskih prava.1 Istovremeno, u ovom
periodu dolazi do pojave ,,na veri zasnovanog aktivizma"
za koji se zalau oni/e gejevi i lezbejke koji/e smatraju da
religijska prava predstavljaju deo ireg korpusa ljudskih
prava i sloboda i da stoga nastojanja da se homoseksualni
identiteti priznaju i prihvate u okviru religijskih instituci-
ja i zajednica predstavljaju vaan aspekt delovanja u ost-
varivanju ravnopravnosti. Gej i lezbejske zajednice nigde
nemaju jedinstven stav o pitanju vanosti religijskih pra-
va i jedan deo se otro suprotstavlja religijskim normama
i smatra da borba za ravnopravnost treba da se ostvaruje
iskljuivo politikim sredstvima. Kako iznosi Hasbani, u
ovim zajednicama su brojni oni/one koji smatraju da su
gej aktivisti i lezbejke aktivistkinje koji su i vernici/vernice
mazohisti koji su angaovani u neurotinoj i beznaajnoj
borbi (Hasbany 1989, 2 nav. prema Coulmont 2006,106).
U svakom sluaju, uprkos suprotstvaljeniiu stavovima koje
zastupaju razliite grupe i pojedinci/ke, ili moda upravo
zbog toga, tokom poslednjih decenija je ovedena u pitanje
pretpostavka koja je dugo uzimana zdravo za gotovo - da su
homoseksualnost i religija dva odvojena, pa i suprotstavl-
jena fenomena (Jovanovi 2008, 329). Postalo je jasno da
su neki gej mukarci i lezbejke, kao i osobe koje pripadaju
drugim kvir identitetskim kategorijama, na razliite naine
religijski aktivne osobe. Stoga je potrebno, kako istiu
1 Katlin Sands (Kathleen Sands), na primer, ukazuje na koji nain je religija
ukljuena u pravno rezonovanje u Sjedinjenim Amerikim Dravama u kojima religijs-
ka prava i slobode predstavljaju jedno od osnovnih ustavnih prava. Meutim, kako nije
eksplicitno navedeno na koga se ova i druga zagarantovana prava (ukljuujui pravo na
seksualnu privatnost i na brak) odnose, pokrenuto je pitanje da li su primenjiva i na os-
obe homoseksualne orijentacije. Po pravilu, odgovori se donose na osnovu presedana koji
se neretko pozivaju na nacionalnu i judeo-hriansku tradiciju i moralni autoritet Biblije
(Sands 2007,16-17).
Tuma i Grej (Thumma, Gray 2005) da istraivanja odnosJ
izmeu religije i homoseksualnosti, koja su vana ne sanjl
za kvir studije ve i za antropoloko i socioloko izuavaig
je religije, budu zasnovana na novoj pretpostavci - d a J jj
neki gej mukarci i lezbejke religiozne osobe i da su neitl
religiozne osobe gej i lezbejke. Izuavanje gej i lezbejsljjj
religijskih i duhovnih izraza i praksi predstavlja relativn<r
novo istraivako polje u okviru drutvenih i humanistikili*
nauka i najee se oznaava kao gej i lezbejska religija [ga
religion) i/ili duhovnost [gay spiritm litg)} Nauno bavljen
je odnosom izmeu homoseksualnosti i religije, osim ra-
zliitih oblika gej i lezbejskih religijskih i duhovnih iskiis-'
tava, podrazumeva i niz drugih sa tim povezanih pitanjai
fenomena koji imaju drutveni, politiki i teorijski znaajjS
Istraivai, izmeu ostalog, panju usmeravaju na: jav n el
teoloke rasprave i kontroverze koje, otkrivajui postojanj
razliitih, pa i suprotstavljenih kultunih i moralnih sistemi
u savremenim drutvima, predstavljaju model za izu p
vanje drutvenih promena; odnos izmeu procesa globa|j
izacije, (homo)seksualnosti i religijskih promena i otpora|
umnoavanje drutvenih odnosa, mrea, prostora i praksff
u kojima dolazi do proimanja religije i/ili duhovnosti i ho*
moseksualnosti; vezu izmeu religije i pro-gej/lezbejskih i
protiv-gej/lezbejskih identitetskih grupa i pokreta; pitanje
graanskih prava i religijskih sloboda i preispitivanja uloge'
i znaaja koju religije imaju u savremenim drutveniniij
procesima. J
Govorei o odnosu izmeu homoseksualnosti i religije p<S
trebno je dati jedno pojmovno pojanjenje koje se tie anajj
itike upotrebljivosti samog koncepta homoseksualnostfl
u komparativnoj perspektivi. Naime, ovaj pojam je nastaft
u Evropi krajem devetnaestog veka kao oznaka seksualnog:
identiteta i ima znaenje koje nikada nije bilo univerzajj
no.3 Iako su antropoloka istraivanja pokazala da religijski*
propisane homoseksualne aktivnosti i homoerotske prakse u
nekim drutvima predstavljaju kulturni oblik i institucionlj
2 Kao i engleski termin hmnosexuoiity i pojam gay se primenjuje i na mukarajj
i na ene obuhvatajui i gej i lezbejske identitete. Od devedesetih godina je razvijen i p g jjB l
kvir religije i teologije koji osim gejeva i lezbejki podcazumeva i druge kvir identit M
kategorije (transrodne i transseksualne, biseksualne i druge nsobe) koje u ovom teksggg
nee biti razmatrane. Kvir teologija predstavlja trei i poslednji stupanj razvoja gej { J jlR
bejske teologije koja je nastala sedamdesetih godina prolog veka pod uticajem .teologjjjgj
osloboenja", tei irijsko-teoloke perspektive koja se zalae za jednakost potmjenih ta g g
egorija (u smislu klase, rodne pripadnosti, ,rase) u okviru religijskih i teolokih s i s t e a j |
Na isti nain, gej i lezbejska teologija nastoji da kroz novo itanje svetih knjiga i
pre svega u hrianstvu, dovede u pitanje njihovu tradicionalnu interpretaciju 1 pokae a j jj
osuda i iskljuivanje gej mukaraca i lezbejki iz verskih zajednica nema teoloku osoM H
Kvir teologija, koja se vie oslanja na kvir teoriju a inanje na teoloke izvore. n a s t( 9 tg |
destabilizuje sve oblike normativnosti i da ukae da su religijske tradicije kao i svt oMjjH
identiteta socijalno konstruisani (V. Stuart 2003, nav. u Siker 2007b). Najkrae r e e |||*
gej/lezbejske teologije i kvir teologije su razvijene kao kvir teorija teologije i kao takveM H
usmerene na istraivanje razliitih oblika religijskih i/ili duhovnih iskustava i praksi g |g S 3
i lezbejki i drugih kvir osoba ve pre na dekostukciju tradicionalnih teolokih tu m a e g jig
3 Nastanak ovog pojma veina istraivaa povezuje sa Austrijancem K ans|g|
Benkertom (Carol Benkert) i 1869. godinom. Meutim, Viks (Weeks) iznosi daji
nastao 1992. godine i da invenciju homoseksualnosti dugujemo britanskoin s>k so to g j
Haveloku Elisu (Havelock Ellis) (Weeks 1985, nav. prema Herdt 1993, xii)

lizovan soeijalni odnos'1, ideja da osobe mogu imati doivot-
nu orijentaciju ka pripadnicima samo jednog pola i da je ta
orijentacija u velikoj meri odreujua za definisanje sopstva
i identiteta je, kako istie Piket (Pickett), kulturno i istoryski
specifina. Samo na nekim mestima i u nekim vremenima
homoerotska privlanost i ponaanje postaju definiui as-
pekt identiteta i posebna drutvena uloga, a savremeni za-
pad je jedno od tih mesta i vremena (Pickett 2009, xxxiii).
S druge strane, u razliitim religijskim verovanjima i prak-
sama homoerotizam zauzima posebno mesto, bilo da mu se
pripisuje pozitivne ili negativne duhovne i religijske moi i
znaaj (Sands 2007, 4).5 Stoga teoretiari naglaavaju da je
potrebno praviti razliku izmeu homoseksualnog ponaan-
ja i homoseksualnog identiteta, kategorija i uloga (Herdt
Herdt 1993, viii, xiii; 1994,3,319; Viks 2009,18). Posmatrano
iz komparativne perspektive, u mnogim sluajevima je bolje
govoriti o homoerotskim praksama i aktivnostima. Kako u
ovim drutvima niko nije mogao aktivno biti gej i lezbejka,
zahtevati prava i prihvatiti identitet koji nije ni postojao (up.
Kilian 2013, 51) o ovim kulturnim i religijskim tradicijama
nije mogue govoriti kao o manje homofobnim, kao to to
ine neki autori (npr. Long 2004 nav. prema Coulmont 2006,
103-104) koji, zanemarujui istorijski, kulturni i znaenjski
kontekst, uporeuju sasvim razliite fenomene.
U zapadnim i drugim drugim drutvima u kojima je socijalna
istorija homoseksualnosti prola put od greha i kriminogen-
og ponaanja, preko bolesti do savremenog shvatanja homo-
seksualnosti kao identitetske kategorije i alternativnog nai-
na ivota na marginama drutva (up. Herdt 1993, xi) pitanje
priznavanja gej i lezbejskih prava je osim politikih pokrenu-
lo i teoloke rasprave i pitanje o tome da li drutvena i pravna
kategorija homoseksualnosti treba da predstavlja kategoriju
i u religijskim pravnim sistemima, uenjima i praksama. Neki
istraivai smatraju da se homoseksualnost umetnula u cen-
tar religijskog prostora (Coulmont 2006,103) u tom smislu
da je, pod uticajem drutvenog pokreta za gej i lezbejska pra-
4 Klasian primer su svakako melanezijska dnitva u kojima je do nedavno
postojala ritualizovana homoseksualnost", sloen sistem pre svega mukih inicijacija!. oje
obuhvataju i homoseksualni felacio, a u nekim sluajevima i analni seks izmeu ii - ija-
nata i starjjih mukaraca sa kojima ne smeju biti u srodnikoj vezi (v. Herdt 1993, 994;
Godelier 1982). Najkrae reeno, u ovim drutvima se normativni heteroseksualni muki
identitet konstruie samo posle vie godina (8-15) normativno propisanih homoseksualnih
aktivnosti, uz strogu iiolaciju od ena i zabranu heteroseksualnih odnosa. 0\n odnosi mogu
trajati do braka ili roanja prvog deteta kada bivaju zabranjeni. Dakle, melanezijski model
homoseksualnosti" )>ontoloki i istorijski razliit fenomen u odnosu na hnmoseksualni"
subjekt zapadne kukure (v. Herdt 1993, xv; 1994,318-319). I drugi etnografski i istoriograf-
ski primeri pokazuju da je istopolno seksualno iskustvo bilo kulturno oblikovano u mnogim
premodernim, kako vanevropskim tako i evropskim, drutvima, i da je u nekim sluajevi-
ma bilo organizovano i institucionalizovano ito deo vaspitanja (Nanda 1985; Ortner and
Whitehead 1989).
5 U literaturi je esto navoen primer osoba koje su u kulturi domorodaca
Severne Amerike kategorizovani kao berdaSi i koji su dugo pogreno opisivani kao devi-
jantni homoseksualci", to je u suprotnosti sa kulturnom fenomenologijom uloge berdaa
u tim kulturama (Hert 2003, 66). Re je o transrodnim osobama koje se ne uklapaju u
tradicionalno muke i enske uloge i na osnovu toga, izmeu ostalog, dobijaju religijsko
odobrenje za istopoii i; seksualne odnose. Berdai - mukarci (rede ene) preuzimaju en-
sku rodnu ulogu i * >ualnu funkciju u plemenu koje ih prihvata i pripisuje im posebne
magijske moi.
NAMA
va s kraja ezdesetih i iz sedamdesetih godina prolog veka,
veina crkava i religijskih zajednica poela javno da se iz-
janjava u vezi sa poloajem i jednakim pravima ovih osoba,
to je u velikom broju sluajeva dovelo do teolokih sukoba i
uspostavilo ili produbilo podelu izmeu teolokih liberala
i konzervativaca.6 Kako mnogi gej mukarci i lezbejke in-
sistiraju na punom ueu u religijskim institucijama neke
od njih pokazuju prilagodljivost i spremnost na promene kao
to su, na primer, to uinile Anglikanska crkva7 ili Reformis-
ana evangelistika crkva kantona Vaud u vajcarskoj u kojoj
se od janura 2014. godine, obavlja sveana liturgija tokom
ceremonije venanja istopolnih parova.8 Uopteno posma-
trano, promene u odnosu prema homoseksualnosti, do kojih
je dolo pre svega u zapadnim drutvima, imale su uticaj na
neke religijske tradicije koje su postale otvorenije prema gej
vernicima i vernicama lezbejkama, mada se veina i dalje
protivi njihovom potpunom prihvatanju.
Iako najvei broj institucionalnih religija i verskih zajednica
osuuje homoseksualne odnose i nain ivota9, moe se rei
da dolazi do postepene rekonceptualizacije odnosa izmeu
religije i gej i lezbejskih graanskih prava (v. Buisson-Fen-
et 2004; Thumma, Grey 2005; Siker 2007).10 Istraivai/ce
ukazuju da je tokom poslednjih decenija uoljiv, iako jo uvek
minoran, trend pruanja religijske podrke gej i lezbejskim
167
(i LGBT) pravima. Kako ukazuje Sands, podrku graanskim
pravima ovih osoba pruaju i neke denominacije koje nisu
postigle saglasnost po pitanju njihovih religijskih prava
(Sands 2007,15). Istovremeno, organizovane grupe za po-
drku i promociju gej i lezbejskih graanskih, ali i religijskih
prava postoje u okviru katolicizma, protestantizma, pravo-
slavlja, islama, budizma i mnogih drugih manjih religijskih
tradicija, pre svega u Sjedinjenim Amerikim Dravama i
6 Kataloka crkva je svoj prvi zvanini stav iznela 1975. godine u dokumentu
Persom Humam. Izjava o nekimpitanjima u vezi sa seksuahum etikom (Persona Humana.
Declaration on certain Questions Conceming Sezual Ethics). Izmeu 1967. i 1976. godine
protestantske denominacije u SAD, pa i najkonzervativnije, su formulisale svoje stavove u
vezi sa istopolnom seksualnom orijentacijom; u periodu 1972-1978 su voene rasprave o pi-
tanju gej svetenstva; od 90-ih je aktuelno pitanje braka izmeu osoba istopolne seksualne
orijentacije (Cadge 2002, nav, prema Coulmont 2006). Pravoslavna crlva u Americi se
javno izjasnila 1992. godine, dok je Ruska pravoslavna crkva svoje uenjt o homoseksual-
nom ponaanju iznela 2000. godine u okviru Osnovaspcijalnekoncepnje Huskepravoslavne
crkve (srpko izdanje 2007). Detaljnije o teolo.kim sukobinta i odnosu razliitih religija,
religijskih organizacija i pokreta prema homoseksualnosti i gej i lezbejskim graanskim i
religijskim pravima, posebno u SAD-u i Kanadi videti u Siker 2007.
7 Anglikanska crkva Kanade jn 1978. godine izneia zvanian stav da su osobe
istopolne seksualne orijentacije deca Boga i da irnaju ista prava na Ijubav, prihvatanje
i pastoralnu brigu Crkve; posle otrih rasprava, 2002. je odobrila svetenicima da bla-
goslove istopolne zajednice (ne brak per se), a 2003. je odobren i liturgijski ritual tokom
venanja istopolnih parova (Siker 2007c, 51). Slino stanovite je zauzeia i Anglikans-
ka crkva Engeske koja, meutim, nije oobrila liturgiju ali je najavila da e to uskoro
uiniti. V. h ttp://www.jutarnji.hr/anglikanska-crkva-ce-blagosloviti-istospolne-zajed-
nice/114307"/
8 0 odnosu protestantskih i posebno evangelistikih crkava prema pitanji-
ma u vezi sa homoseksualnou v. Siker 2007; Thumma 2007.
9 Prema Meltonovoj studiji 72 odsto crkava i religijskih organizacija u SAD-u
osuuje gejeve i lezbejke i njhovo seksualno ponaanje (Melton 1991, nav. prema Rodriguez
and Ouellette 2000).
10 injenica da se najvei broj istraivanja o homoseksualnosti i religiji odnosi
Zorica Ivanovi
Lidija Radulovi
na SAD nije iznenaujua s obzirom na istoriju LGBT pokreta. Kako je drutveni pokret za
lezbejsko i gej osloboepje', koji je imao makro-socijalne ciljeve, upravo taino zapoeo ne
udi da su mnogi fenomeni i procesi koji su vezani za pojedina drutvena polja i specifinije
zahteve nastajali takoe u SAD-u. Ipak, sve su brojnija istraivanja i u drugaijim drutven-
im, politikim, kulturnim i rvligijskim kontekstima, kao i van engleskog govomog podruja.
 Kanadi, ali i drugim zapadnim drutvima (Sands, 2007,15;
M EU
up. Thumma, Gray 2005; Siker 2007). Ove verske zajednice
za dobrodolicu i afirmaciju (welcoming and affirmingfaith
commmities) predstavljaju izraz nastojanja da se homosek-
sualni identiteti priznaju kao integrativni deo religijskog
prostora, istovremeno dovodei u pitanje zvanine stavove i
teoloke postavke religijskih zajednica sa kojima se identifi-
kuju.11lanovi i lanice ovih religijskih organizacija dre do
pripadnosti odreenoj religijskoj tradiciji ali su, kako ukazu-
ju Tuma i Grej, suoeni sa odbijanjem kreirali svoj prostor u
okviru tradicije (Thumma, Gray 2005). Potrebno je rei da
je sa irenjem pro-gej/lezbejskog pokreta u okviru verskih
zajednica dolo do nastanka (1970) i suprotstavljenog drut-
venog i religijskog pokreta koji je postao poznat kao ex-gays
(pokret bivih gejeva/lezbejki), a koji predstavlja mreu la-
bavo povezanih organizacija u Sjedinjenim Amerikim Dra-
vama i drugim zemljama koje su organizovane i podavane
uglavnom od strane evangl elisti kih protestantskih denomi-
nacija i paracrkvenih organizacija (Blevins 2007, U9).12
Mnogi/e gej mukarci i lezbejke, meutim, svoj religijski i/ili
duhovni izraz ne vezuju za ove homoseksualne nie u okvi-
ru tradicionalnih religija ve nastoje da oblikuju nove insti-
tucionalne religijske tradicije koje su kompatibilne sa LGBT
seksualnou. Ovakve gej i lezbejske (i LGBT) verske zajed-
Iftfi
*
nice predstavljaju autonomne religijske i duhovne pokrete
i izraze, iako su institucionalno ustrojene i organizovane.13
Ove podreene verske zajednice {subaltem communities
offaith), bilo da postoje u okviru ili izvan tradicionalnih
11 Neke od ovih organizacija su Dignity (Dostojanstvo), najpoznatija i najvea
katolika organizacija osnovana je 1969. godine u San Dijegu i danas broji vie hiljada la-
nova; kroz obrazovni materijal, govore i rad u parohijama promovie inkluzivan odnos pre-
ma lezbejkama i gejevima, kao i biseksualnim i transrodnim osobama (LGBT) u okviru Ka-
tolike crkve; prua podrku gej katolicima i lezbejkama katolkinjama (ali i biseksualnim i
transrodnim osobama). Refomwd Jemsh religion (Reformisana jevrejska religija), Ortkodox
gay andlesbianjeas (Ortodoksni gej Jevreji i Jevrejke lezbejke), imaju istu svrhu u 010 ' !!
judaizma, a u okviru Evangdical Cancemed (Brini evangelisti) se okupljaju gejevi i le/
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
jke evangelisti. Ara'os je jedina organizacija gejeva i lezbejki pravoslavnih hriana u SAD-
koja je nastala 1980. godine u Los Anelesu sa ciljem pruanja podrke i promovisanja gej
i lezbejskih prava u okviru pravoslavlja (v. Siker 2007). Internacionalna religijska organi
zacija M- Eatiha (Otvaranje) se zalae za LGBT prava u okviru islama koja deluje i na In-
ternetu (www.al-fatiha.oig), kao i Qeer JHiad, veb-sajt posveen kvir muslimanskoj borbi za
prihvatanje (http://www.well.com/user/queerjhd/) Homosexuds musulmans de France (Ho-
moseksualni muslimani Francuske/HMFJje religijska grupa kojaje osnovana 2010. godine
i zalae se za inkluzivan odnos prema LGBT osobama u okviru islama; 2012. godine HMF
su formirali prvu prijateljski nastrojenu damiju" u Evropi koja je naklonjena i otvorena i
za osobe koje javno ispoljavaju svoju pripadnost ovim identitetskim kategorijama. V. http;//
www.homosexuels-mus(i!mans.org/Mosquee-inelusive-progressiste-du-TAWHID.html#).
12 Ovaj pokret je zasnovan na kombinaciji teolokog verovanja da je ispolja-
izrazom
vanje homoseksuainih elja greno i nekih psiholokih pretpostavki o homoseksualnosti
kao sklonosti koja nastaje u odreenim porodinim i drutvenim okolnostima i koju je uz
i duhovnim
pomo reparativne terapije" mogue izleiti i probuditi uspavane heteroseksualne elje.
Prema medijskom izvei.ivanju ova organizacija se zatvara, a njen osniva i vlasnik se
izvinio gej i lezbejskoj zajednici priznavi da je i sain gej. http;//usnews.nbcnews.com/_
news/2013/06/20/19056718-ex-gay-group-says-its-shutting-down-leader-apologizes-
O odbacivanju i potrazi za religijskim
for-pain-and-hurt?lite
13 Jedna od gej i lezbejskih crkava je Metropolitan Communitg Omrches (MCC
), osnovana u Los Anelesu 1968. godine, do 2005. je imala 250 crkava u 23 zemlje; iako
Religija i homoseksualnost.
je dominantno gej i lezbejska denominacija, MCC okuplja i biseksualne, transrodne i
interseksualne hriane koji su napustili crkve u kojima su doiveli osudu i odbacivanje.
Pripadnici ove crkve veruju da je Bog stvorio svaku osobu kao jedinstveno bie, da svi Iju-
di, bez razlike, mogu da iskuse Boiju ljubav kroz molitvu i bogosluenje. (V. Rodriguez
and Ouellette 2000; Ellard 2007) www.mccny.org Liberation In Truth Unity Fellowship
Church je osnovana 1995. godine u SAD i predstavlja religijski prostor koji okuplja gej,
lezbejke, biseksualne i transrodne osobe bez obzira na religijsku i kultumu pripadnost. V
http://www.volunteermatch.org/search/org64473.jsp
religija, prednost daju gej i lezbejskom identitetu u odnosu -.''f
na postojee religijske i teoloke tradicije (Thumma, Gray ^
2005). Drugim reima, njihov duhovni i institucionalni ob-
lik proistie pre iz iskustva osoba koje ive ivot seksualni|>|$B&
manjina na marginama drutva nego iz tradicionalnih vero- '
vanja i praksi, iako se u prvom sluaju radi o nastojanju da v l?
Ji* I
se doe do identitetskog pomirenja izmeu gej/lezbejskog : '
i tradicionalnog religijskog identiteta, dok u drugom sluaju
dolazi do udaljavanja od religijskih tradicija i kreiranja novih -
religijskih izraza.
Istraivai religijskog i duhovnog ivota gej mukaraca i lez-
bejki ukazuju da je sve prisutnije traganje za takvim oblikoin
religije i duhovnosti koji bi bili kompatibilni sa LGBT s e b -
1
sualnou. To traganje se uglavnom odvija izvan postojeih
religijskih institucija i organizacija i dobija oblik religijskog
individualizma, verovanja i praksi koje se konstruiu na osu-
ovu kombinovanja razliitih religijskih koncepata (Wuthno\v 7 }
1998). U tom smislu se moe rei da gej/lezbejska religijs-.. *
ka verovanja i prakse odraavaju opti proces religijskih
promena do kojih dolazi u Evropi i Americi, a koji odlikuj e
slabljenje institucionalnih oblika religije i otvaranje pros- ;
tora za pojavu netradicionalnih i neinstitucionalnih oblika
religije i posebno duhovnosti (Marler and Hadaway 2002. . <
290). Uopteno posmatrano, ini se da raznolikost i plural-
izam predstavljaju jedno od glavnih obeleja religijskog i<
ili duhovnog izraza gej mukaraca i lezbejki u savremenim
zapadnim drutvima. ' I
Kakva je situacija u savremnom spskom drutvu u kome je
socijalni, politiki i religijski kontekst, kao i poloaj LGBT * 1
populacije drugaiji? U nastavku rada e, s jedne strane. ji
biti analizirani zvanini stavovi i diskursi o homoseksual
nosti tradicionalnih14 crkava i verskih zajednica na prosto- '
ru Srbije dok e, s druge strane, biti razmotren odnos koji
gej mukarci i lezbejke imaju prema religiji, religioznosti '
i duhovnosti. Dakle, odnos izmeu religije i homoseksual- ;
nosti razmatramo na dva meusobno povezama nivoa: pr\i i
se tie odnosa religijskih institucija i zajednica prema m
moseksualnom ponaanju i gej i lezbejskim identitetima i j
pravima, dok se drugi odnosi na religijske i duhovne izraze (
i prakse samih gejeva i lezbejki. Kako veina tradicionalmh
religijskih zajednica u Srbiji, osim Katolike crkve i nekih i
protenstantskih denominacija, nije formulisala i iznila
zvanine stavove o ovompitanju, njihovupozicijuje moguee
, ^ ,
14 Pojamtradicionalna" religijaiverskazajednicaje drutveiut, lo znai } t
i promenjiva kategorija iji sadrgj zavisi od drutveno-istorijskog konteksta odreem ;
zomlje. Tradionalnim se oznaavaju one crkve i verske zajednice u Srbiji koje imaJu - iL ;
vievekovni istorijski kontinuitet i pravni subjektivitet na osnovu posebnih zakona 1
usvojenih u periodu od 1914. do 1930. godine (uKraljevini Srbiji i Kraljevini Jugosiaviji) ^
To su; Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolika crkva, Slovaka evangelika crkva a.v.,
Reformatska hrianska crkva i Evangelika hrianska crkva av., Islamska zajednica i
Jevrejska zajednica (lan 10. Zakona o crkvama i versUm zajednieama (Slubeni glasmk *
RS, br.36/2006). Zbog lakeg praenja teksta ovaj pojam e biti korien bez navodmka

analizirati na osnovu religijskog diskursa koji je tokom pos-
lednjih godina oblikovan kroz zvanina saoptenja religijskih
institucija i izjave njihovih zvaninika. Uprkos verskim raz-
likama, moe se rei da je u Srbiji tokom poslednjih deceni-
ja formulisan jedinstven diskurs o istopolnim seksualnim
odnosima i pravima gej mukaraca i lezbejki koji moemo
oznaiti kao tradidjski religijski diskurs o homoseksualnosti.
On, naravno, postoji u mnogim drutvima, ali nije uvek i je-
dini u javnom drutvenom polju kao to je to sluaj u savre-
menom srpskom drutvu.
Razmatrajui odnos izmeu gej/lezbejskog i religijskog iden-
titeta u radu se ukazuje i na razliita religijska verovanja, tu-
maenja i oblike duhovnog izraza koje gejevi i lezbejke u Sr-
biji oblikuju suoeni/e sa osudom i odbacivanjem od strane
najveeg ela drutva, tradicionalnih verskih zajednica, ali
i jednog dela same gej i lezbejske zajednice. Nepostojanje
reiigijskih organizacija za podrku i promociju gej i lezbe-
jskih verskih prava koje bi se u svojim aktivnostima zalagale
za njihov ravnopravan poloaj u okviru razliitih konfesija,
istovremeno znai da usagalaavanje i pregovaranje oko gej/
lezbejskog i verskog aspekta identiteta najee ostaje lino
pitanje ije razreenje zavisi od iskustva, doivljaja i strategi-
ja koje osobe razvijaju u nastojanju da sebe definiu kao reli-
gioznog/duhovnog gej mukarca ili religioznu/duhovnu lez-
bejku. Na osnovu analize etnografskih podataka sakupljenih
uperiodu od maja do jula 2013. godine u radu se ukazuje na
neke od njih.
ZVANINI STAVOVII DISKURS O
HOMOSEKSUALNOSTI TRADICIONALNIH
RELIGIJSKIH ZAJEDNICA U SRBIJI
Od 1994. godine kada je dekriminizovala istopolne seksu-
alne odnose Srbija spada, bar formalno-pravno gledajui,
u onu grupu zemalja u kojima je istorija homoseksualnosti
prola put od greha i protivprirodnog bluda, preko boles-
ti do identitetske kategorije koja je priznata u zakonu koji
garantuje graanska prava seksualnim manjinama. Meu-
tim, odnos prema homoseksualnosti u postsocijalistikom
srpskom drutvu, globalno posmatrano, nije bitno drugai-
ji od onog iz vremena pre dekriminalizacije ovih odnosa.15
Prema istraivanju javnog mnjenja u organizaciji Gej Strejt
Alijanse iz 2008. godine gotovo 70 odsto ispitanika je sma-
tralo homoseksualnost boleu, dok je 51 odsto smatralo da
^ Prema Krivinom zakonu SFRJ (1959.) za muki homoseksualni in se do-
bijala kazna zatvora u trajanju od godinu dana. Lezbejski seks nije smatran seksualnim
inom ve bludnom radnjom koja podlee Bsamo prekrajnoj prijavi. Zakonski poloaj ho-
nioseksualaca se donekle promenio nakon ustavnih promena iz 1974. godine kada je ukinut
zajedniki krivini zakon SFRJ, a ovlaenja federalnog vrha preneta na repubiiki i pokra*
Jinski nivo. U Srbiji j^. meutim, i u narednih 20 godina homoseksualni odnos tretiran kao
kriminalna aktivnost. Y http://vvuw.gayecho.com/istorija.aspx?id=7449#.UxsKVs72RK8
NAMA
bi takve osobe trebalo zatvoriti u specijalizovane institucije
(Vukovi etal. 2008).16Razlozi za ovakva shvatanja su svaka-
ko viestruki i, ako elimo da izbegnemo redukcionistika
tumaenja, ne mogu se objasniti samo religijskim faktorima
i injenicom da tradicionalne verske zajednice u Srbiji ne
prihvataju i osuuju homoseksualno ponaanje, iako je nji-
hovuticaj u tom pogledu izuzetno snaan i znaajan. Socijal-
ni i politiki procesi, kao i (ne)injenje razliitih drutvenih
aktera (od dravnih organa, politiara i politikih stranaka,
graanskih udruenja do obrazovnih institucija i medija),
koji doprinose reprodukovanju diskriminatornih stavova
i ponaanja su sloeni i viestruki i ne pruaju nam mo-
gunost da se zadovoljimo pojednostavljenim objanjenji-
ma. Meutim, uloga tradicionalnih verskih institucija u ovim
procesima je od posebnog znaaja pre svega zbog toga to
je tokom poslednjih ecenija dolo do revitalizacije religije
posebno u javnoj sferi, imeje tradicionalnim verskim zajed-
nicama omogueno iznoenje stavova o religijskim i savre-
menim drutvenim (a esto i politikim) pitanjima.17 Ako se
ima u vidu da se u popisu stanovnitva 2011. godine 95 odsto
graana/graanki izjasnilo da pripada nekoj od tradicional-
nih crkava i verskih zajednica, jasno je da osnaivanje i vei
uticaj tradicionalnih i/ili nacionalnih religija u javnom ivotu
moe da ima veliki znaaj jer potencijalno ostvaruju uticaj
na ogroman deo populacije. Uticaj Srpske pravoslavne crkve
169
je svakako najvei kako zbog toga to se preko est miliona
stanovnika/stanovnica izjasnilo da su pravoslavci/pravoslavke
tako i zbog povlaenog tretmana od strane drave.18 Ovi
statistiki podaci ne znae automatski da je re o religioznim
osobama, jer konfesionalna pripadnost nije po sebi oznaka
religioznosti, ali ukazuju na raireno shvatanja da je religija
neto to se nasleuje i da uvanje verske tradicije predstavl-
ja neophodan uslov kulturnog i/ili nacionalnog identiteta.
Na taj nain, ak i kada nisu u pitanju verujue osobe, religi-
jski vrednosni sistemi, stavovi i tumaenja koje predstavnici
tradicionalnih konfesionalnih zajednica javno iznose i zas-
16 Istraivanje javnog mnjenja Odnos gradana prema diskriminaciji u Srbiji"
iz 2012. godine, koje je sproveo Cesid uz podrku i pomo Programa Ujedinjt-nih nacija
za razvoj (UNDP) i uz saradnju Kancelarije Poverenika za zatitu ravnopravnosti pokazu-
je da su sluajevi diskriminacije LGBT osoba i dalje veoma esti i da odgovori nadlenih
dravnih organa jo uvek uglavnom i2 ostaju. V.http://www.mc.rs/upload/documents/saop-
stenja_izvestaji/2012/121012_Poverenik_za_zas titu_ravnopravnosti-istrazivanje.pdf
17 Paralelni procesi sekularizacije i desekularizacije, revitalizacija religije,
vei uticaj nacionalnih religija u javnom ivotu, obnavljanje tradicionalne verske kulture I
tradicionalnih patrijarhalnih vrednosti neke su od istaknutih odlika drutvenog i kulturnog
konteksta S rh i i e od devedesetih godina prolog veka. Uprkos veem javnom uticaju religije,
aktuelna, subjektivna, unutranja refleksija zvaninog pravoslavlja i drugih Iradicionalnih
religija, razliito se inlerpretira i ivi u svakodnevnom ivotu i uglavnom se ne izraava
redovnim isii'mjavanjemverskihdunosti,ve preferencijompraznine religioznost iu-
vanjem ver ,e tradicije kao kulture seanja (Radulovi 2012). S druge strane, dolazi do
pojave neinstitucionalnih oblika religije, altemativnih religijskih koncepata i novih oblika
duhovnosti koji predstavljaju odraz procesa koji neki istraivai nazivaju globalizacijom
duhovnosti" (Dawson 1998).
18 Prema podacima Statistikog zavoda na osnovu popisa stanovnitva 2011.
godine u Srbiji ivi 6 555 931 hriana i to: pravoslavne veroispovesti 6 079 396. katolike
356 957, pi oi ' tantske 71 284, ostale hrianske 3 211, islamske 22 828, judaiznm 578, is-
Zorica Ivanovi
Lidija Radulovi
tonjake rengije 1 237 U ovom popisu se prvi put uvodi kao opcija agnostik 4 010, a
zanimljivo je da se broj ateista udvostruio u odnosu na popis iz 2002. - 40 068, dok je
2011. - 80 053. Ostale podatke videti u: Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u
Republici Srbiji, Veroispovest, maternji jezik i nacionalnost", Republikizavodzastatistiku.,
Beograd 2013.13.
tupaju, a posebno o homoseksualnosti, imaju velik uticaj na
oblikovanje drutvenih shvatnja i ponaanja.
Stavovi tradicionalnih religija u Srbiji - hrianskih crkava,
islama i ortodoksnog judaizma19- u velikoj meri su jedinst-
veni kada je re o istopolnim seksualnim odnosima i gej i
lezbejskim pravima. Sve ove religije ih tumae kao suprot-
nost i poricanje njihovih osnovnih naela koja doputaju
jedino seksualni odnos izmeu mukarca i ene u okviru
brane veze usmerene na prokreaciju i stvaranje porodice i
porodinog ivota. Iako su se verske tradicije prilagoavale
i menjale u razliitim istorijskim okolnostima, a neka tu-
maenja delova svetih knjiga koja su regulisala ponaanje
vernika/vernica prilagoavana vremenu i drutvenim okol-
nostima i bivala prihvaena ili odbaena,20 njihov odnos pre-
ma homoseksualnom ponaanju nije, dakle, promenjen.
Meutim, suoene sa novim razumevanjem ljudske seksu-
alnosti u savremenim drutvima i priznavanjem graanskih
prava seksualnim manjinama, mnoge tradicionalne religijske
zajednice i druge verske organizacije su, kako je napred uka-
zano, poele da definiu svoje zvanine stavove o istopolnom
seksualnim odnosima i osobama homoseksualne orijent-
acije i da razvijaju tumaenja kojima normiraju odnos koji
verski slubenici i vernici/vernice treba da imaju prema gej
mukarcima i lezbejkama. Od svih tradicionalnih religijskih
zajednica na prostoru Srbije (a i ire posmatrano) Katolika
crkva je jedina koja je formulisala i svoju zvaninu poziciju
razvila u jedno od najobimnijih i najiznijansiranijih savre-
menih verskih uenja o homoseksualnosti. Ne samo u tom
smislu da je izdat velik broj dokumenata i uputstava, ve i
na osnovu toga to je u njima definisan stav Crkve prema ra-
zliitim pitanjima koje priznavanje gej i lezbejkog identiteta i
prava pokree u savremenim drutvima. Ipak, kao i stanovi-
ta koja su zauzele mnoge druge hrianske denominacije,
19 U Srbiji ne postoji struja reformistikog/progresivnog/liberalnog judaizma.
Istorija reformistikog judaizma se moe pratiti od poetka devetnaestog veka i razvijala
se u razliitim pravcima i dobila razliite oblike. Prema podacima The Wortd Urdon ofPro-
gressme Jodaim (Svetska zajednica progresivnog judaizma), koja ima sedite u Jerusalimu,
broj lanova u 45 zemalja se procenjuje na 1800 000 (V. http://www.wupj.org/Congrega-
tions/Overview.asp). Za razliku od ortodoksnog judaizma koji nastoji da ouva religijsku
tradiciju zasnovanu na svetim knjigama i pravnom sistemu judaizma, liberalni judaizam,
vrlo uopteno govorei, nastoji da veru i tradiciju prilagodi socijalnim i kulturnim prome-
nama i zalae se za otvoren i ravnopravan odnos prema svim Jevrejima i Jevrejkama sma-
trajui d asu sa stanovita vere svi/svejednaki/e, pa i oni/one homoseksualne orijentacije.
Pod uticajem pokreta za gej i lezbejska prava tokom sedamdesetih i osamdesetih godina
prolog vekajevrejske liberalne i' Iigijske organizacije su prihvatile gejeve i lezbejke kao
svoje ravnopravne ianove/lanicf' i omogueno im je da postanu rabini i vre religijske
obrede. Istovremeno, a Americi su osnovane gej i lezbejske sinagoge koje je reformistika
struja prihvatila kao svoje punopravne lanove (V. Ariel 2007). Ipak, reformistika struja u
okviru judaizma nije saglasna po pitanju sklapanja istopolnih brakova.
20 Na primer, brak se u prvobitnom hrianstvu smatrao nunim zlom, ali vre-
menom su brak i porodicapostale osnovne hrianske vrednosti. Naime, prema hrianskoj
misli .seksualna istota", koja se u principu moe postii samo kroz celibat, predstavlja
osnovni znak duhovne istote". Iako je Sveti Pavle veliao celibat kao ideal, naglaavao
je da e oni koji nemgju samokontrolu morati da stupaju u brak. Neoenjenim i udovica-
ma velim: Dobro im je ako ostanu kao ja to sam.. Ali ako nisu uzdrljivi, neka se ene i
udaju, je r je bolje eniti se nego upa^ivati se." (1 Kor, 7,8-9) Dakle, brakje, reeno dibije-
vskim jezikom, shvatan kao lek protiv pohote (Duby 1987,48). S vremenom su se menjala
i predbrana i brana pravila lako da veina hriana danas ne smatra predbrane odnose
grenim.
zvanina katolika perspektiva je konzervativna (Beattie*
Jung 2007,192). Imajui u vidu razvijenost i sloenost tu J
maenja, istraivai/ce istiu da je pitanje homoseksualnostil
u okviru Katolike crkve postalo pitanje politike sociologd|
(Coulmont 2006,105). Ovo uenje obuhvatapet meusobnl
povezanih pitanja i stavova koji se tiu 1. homoseksualnag
ponaanja; 2. homoseksualne orijentacije; 3. diskriminacij?
gejeva i lezbejki; 4. istopolnih brakova; 5. mogunosti dagej
mukarci imaju sveteniki poloaj (Beattie Jung 2007,192)/'
Ovde emo ukazati, u vrlo saetom i pojednostavljenom ob-3
liku, na njegove osnovne postavke. Pre svega zato to je u
drutvenom i religijskom kontekstu Srbije (a i ire posma-
trano) to jedino zvanino moralno-teoloko uenje o homo-
seksualnosti, kao i zbog toga fo se katolika perspektiva
svojim osnovnim postavkama sutinski ne razlikuje od onf/
koju zastupaju druge tradicionalne Crkve i religijske zajed-
nice, iako nisu uvek formulisale svoja zvanina tumaenja.
Svoj zvanini stav o homosekualnom odnosima Katolika^
Crkva je iznela jo 1975. godine u dokumentu pod nazivo/
Persona humana. Izjava o nekim aspeMma seksualne etikeM
Kako se u Bibliji mogu nai samo osude homoseksualnogl
ina, koje su obino iznoene u kontekstu drugih grehovi-
kao to su promiskuitet, silovanje, negostoprimstvo i slino,"
ovo je prvi zvanini dokument u kome se opirnije razma^.
traju, izmeu ostalog, pastoralna i moralna pitanja u vef
sa istopolnim seksualnim odnosima i osobama ove seksu-
alne orijentacije. U okviru katolikog uenja homoseksual-
nost je definisana kao seksualni odnos izmeu mukaraca i'
izmeu ena, bez obzira da li je seksualna privlanost pre-,
ma osobama istog pola iskljuiva ili ne. Drugim reima, o\aj
pojam se odnosi kako na gejeve i lezbejke tako i na bisek- ,
sualce/biseksualke. Pravei razliku izmeu homoseksualne
osobe i homoseksualnog ina Katolika crkva ui da oscba
nije odreena samo svojom seksualnou, ve da poseduje^
i druge aspekte i spsobnosti koje mogu biti od znaaja za
drutvo i za nju samu. Kako se seksualna orijentacija smatra
nevanom za dostojanstvo osobe, istie se da treba izbegava-
ti da se o osobi donose sudovi samo na osnovu seksualnosti:
Naprotiv, Crkva istie da homoseksualne osobe imaju ista
prava kao sve osobe, ukljuujui i pravo da ne budu treti-
rane na nain koji vrea njihovo lino dostojanstvo.22 Bez
21 V. Persona Humana. Declaration on certain Questions Concerning Sffl
Ethics V. https://www.google.com/#q=persona+humana+vatican U narenim decen\jama
Vatikan je dalje razvijao i precizirao svoj pogled u odnosu na odreena pitanja; do
as je izdato vie od 20 dokumenata u vezi sa homoseksualnou od kojih u inoda
jznaajniji Pismo biskupima katolike Crkve o pastoralnoj brizi o homoseksualnim osobtf** .
iz 1986. godine V. http://www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaitli/docutne
rc_con_cfaith_docJ986100Lhomosexual-persons_en.html]; PromiUjanja u vezi sa
skimprecUozimaopriznavanjuzajednicaosobaistogapola izl992. Vhttp://ww.vaticalt gp^
roman_curia/congregations/cfaith/documents/rc_con_cfaith_doc_19920724_honiose**', ,.i
a l-p e rs o n s _ e n .h tm l; Istina iznaenje Ijudske seksualnosti. Uputstva za obrazovanje u
porvdice. P ontificai C ouncil fo r th e F am ily V. http://w w w .vatican.va/rom an_curia/poiitth
cal_counci!s/famiiy/documents/rc_pc_fami!y_doc_08121995_human-sexuality_en.htnu
22 Ptrsona b m a m 1975,10; Prmiljanja u vezi
 obzira na seksualnu orijentaciju, svaka osoba je voljena od
goga i ima budunost u Bogu tako da osobe homoseksualne
orijentacije treba da budu prihvaene i imaju podrku u ka-
tolikoj zajednici. Katolika crkva, dakle, ui da nije greh
imati homoseksualne elje i da su i gejevi i lezbejke Boja
stvorenja, meutim, od ovih vernika/vernica se oekuje tra-
jnaapstinencija.
Iako hrianska tradicija generalno zabranjuje i osuuje
svaku nekoitalnu genitalnu aktivnost, bilo da je vre po-
jedinci, heteroseksualni ili homoseksualni parovi (Beattie
Jung 2007,192,193), savremeno katoliko tumaenje prih-
vata da postoje osobe ije homoseksualne sklonosti i elje
nisu promenjive ve predstavljaju trajnu orijentaciju. Tako
je u katolianstvu uspostavljena razlika izmeu prolazne
(izleive") honloseksualnosti koju je osoba samostalno iza-
brala kao opredeljenje i koja je uslovljena razliitim spoljn-
jim faktorima, i trajne (neizleive) homoseksualnosti koja
se shvata kao neka vrsta uroenih psiholokih predispozicija
i nagona. Persma humana govori o homoseksualcima ija
je sklonost prolazna, ili bar nije neizleiva, je r je plod Ioeg
vaspitanja, nedostatkanormalnog seksualnog razvoja, navike
i loih primera i drugih slinih uzroka, i homoseksualacima
koji su trajno takvi zbog neke vrste uroenog impulsa ili pa-
toloke konstitucije koja se smatra neizleivom". Prema gej
mukarcima i lezbejkama, kako se istie, treba se odnositi
sa panjom i saoseanjem i ne moe se zakljuiti da su svi
koji pate od ove anomalije odgovorni za nju.23 Zvanino
katoliko uenje, dakle, razlikuje homoseksualnu sklonost
od homoseksualnog ina, pojedinanih homoseksualnih
dela .... (koja su) sutinski neureena i ni u kom sluaju ne
mogu biti odobrena".24 Homoseksualni in se otro osuuje
jer predstavlja naputanje ispravnog odnosa prema Bogu i
protivljenje objektivnom moralnom porektu koji je u skla-
du s Bojim planom o ljudskoj seksualnosti. Istovremeno se
istie da o.soba nije uvek subjektivno odgovorna za svoja dela
i ponaanje koje moe biti rezultat uroenih nagona i sk-
lonosti. Drugim reima, homoseksualno ponaanje je greh,
iako stepen krivice same osobe za takvu aktivnost moe biti
piomenjiv. Sama sklonost po sebi nije greh ve predstavlja
manje ili vie jaku tenenciju ka sutinskom moralnom zlu,
ka homoseksualnom inu; kao takva, i sama homoseksualna
sklonost je "objektivno neureena" i moralno problemati-
na. Osoba nije, dakle, odgovorna za svoje elje i tenie, ali je
odgovorna za svoje ponaanje.25 Meutim, kako je homosek-
sualni odnos nedopustiv i grean, pripadnost katolikoj za-
jednici zahteva kontrolu sopstvenih sklonosti i elja i trajno
^ Persona humaa 1975,8.
% Isto, 3.
^ V. P im o biskupima, 1986. Razlika izmeu naklonosti i homoseksualnog
ponaanja se uspostavlja i u pravoslavlju i islamu i pretpostavija razliite posledice i ka-
zne.
odustajanje od homoseksualnog ponaanja, to za osobe koje
nisu biseksualci/biseksualke znai ivot u celibatu. Smatra-
jui da su homoseksualne sklonosti jednostavno ivotna
injenica koju oni koji ih imaju moraju shvatiti i prihvatiti,
Crkva u praksi ne zahteva da se defmitivni gejevi i lezbejke
podvrgnu reparativnoj terapiji da bi bili preorijentisani u
heteroseksuace/heteroseksualke (Beattie Jung 2007,194). S
druge strane, naglaava se da bi oni koji imaju homoseksu-
alne elje trebalo da budu predmet posebne pastoralne brige
da ne bi poverovali da je ostvarenje te sklonosti u homosek-
sualnim odnosima moralno prihvatljiv izbor.26Istovremeno,
poduavajui o pastoralnom odnosu i brzi o homoseksual-
nim osobama, Katolika crkva posebno naglaava da ni na
koji nain ne trebapretpostaviti daje homoseksualnost uvek
prinudna i da je u svim sluajevima osoba liena subjektivne
odgovornosti za svoja dela27, kao i da je nedopustivo ohrabri-
vati osobe dajavno ispoljavaju svoju sklonost jer veina onih
koji tee da vode edan ivot svoju seksualnu orijentaciju ne
iskazujejavno.28
Kada je u pitanju odnos prema diskriminaciji zasnovanoj
na seksuainoj orijentaciji Katolika crkva alje pomeane i
nejasne poruke (Beattie Jung 2007, 195) koje se, u suti-
ni, svode na to da su neki oblici diskriminatornog ponaan-
ja prema gej mukarcima i lezbejkama prihvatljivi. S jedne
strane, Crkva osuuje verbalne i fizike napade na gej mu-
karace i lezbejke i ukazuje da se reju, delom i u zakonu pre-
ma ovim osobama treba odnositi s uvaavanjem i potovati
njihovo dostojanstvo i ljudska prava dok, s druge strane, gov-
ori o opravdanim oblicima ograniavanja njihovih prava.29
(up. Beattie Jung 2007,194 -195-, Simard 2002). Naime, pre-
ma ovom uenju suavanje graanskih prava gej mukaraca i
lezbejki moe biti ne samo opravdano ve i moralno potreb-
no kada njihova prava dou u sukob sa kolektivnim pravi-
ma i ugroze zajedniko dobro.30 (Beattie Jung 2007,195).
Tako se iznosi da se ne radi o neopravdanoj diskriminaciji
26 Persima H um am 1975, 3; Pismo biskupima 1986,11. U nedaviioj izjavi Pape
Franje: ^ikoje neko gej. a veruje u Boga i ima dobru volju, ko samja da mu sudimT, u kojoj se
zalae za integraciju, a protiv diskriminacije osoba homoseksualne orijentacije, nema na-
govetaja o promeni odnosa Katolike crkve prema homoseksualnosti ma koliko to mnogi
prieljkivali. Uprkos toine, nesumnjivo je re o promeni tona i Papi sa ljudskim likom" koji
nas podsea i javno govori o temeljnim hrianskim vrednostima - da ne osuujemo i ne
iskljuujemo Ijude iz zajednice. Hrianstvo ne prihvata hoinoseksualno ponaanje, to je
i Papa Franja u nastavku izjave naglasio, ali je podvukao da prihvata osobe homoseksualne
orijentacije. Na taj nain je, u skladu sa katolikim uenjem o homoseksualnosti, istakao
da osuuje sam seksualni in kao greh, ali ne i grenika/cu. V. http://www.vesti.iVPara-
da-ponosa/Istorijska-izjava-Pape-Franje-Ko-sam-ja-da-sudim-gejevima-8.html
27 Pismo Imkupima, 11; Prm iljanjauvezim zakom kim predkzima... 1992,8.
28 Isto, 14; Isto ..., 13.
29 Za aljenje je da su homoseksualne osobe bile i jesu predmet nasilnih uvreda u
govoru ili delima Ovakav odnos zasluuje osudu od strane pastora Crkve gde god da se pojavi....
Ali odgovarajua reakcija na zloine protiv homoseksuatnih osoba ne bi trebalo da znai da se
tvrdi da homoseksualno stanje nije neureeno. Kada se od toga poe i kada se sledstveno tome
na to pristane, ili kada se uvede gradansko zakonodavslvo da bi se zatitilo ponaanje na koje
niko nema nikakvo zamislivo pravo, ni Crkva ni ire drutvo ne treba da budu iznenaeni kada se
pojave iskrivljeni pojmovi i prakse i nasilne reakcije uveeaju". Pismo Bid'iijtima, 10,
30 Katolika erkva je zauzela stanovite da razliitost seksualnih orijentacija
nije anaiogna rodnoj diferencijaciji ili rasnoj" i etnikoj razliitosti da bi mogla da bude
uvrtena meu one odlike na osnovu kojih je nedopustivo i nezakonito vriti diskriminaciju.
Prmniljanja... 10.
M EU
ako se prilikom usvajanja dece ili njihovog davanje na hran-
iteljsku brigu, prilikom vojne regrutacije ili zapoljavanja
uitelja i sportskih trenera istopolna seksualna orijentacija
uzima u obzir.31 Razliit odnos prema gejevima i lezbejkama
je, prema tvrdnjama ove Crkve, zasnovan na obavezi drave
da u cilju zatite opteg dobra ogranii neka osnovna ljuds-
ka i graanska prava kao to se to ini, na primer, u sluaju
zaraznih ili mentalnih bolesti (Beattie Jung 2 0 0 7 ,195).32 Na
osnovu svega reenog, jasno je da su istopolne veze i brakovi
za ovu Crkvu neprihvatljivi.33
Za razliku od Katolike crkve koja se vrlo posveeno tokom
polsednjih decenija bavila razliitim pitanjima u vezi sa is-
topolnim seksualnim odnosima, pravoslavne crkve tome
, nisu posvetile toliko panje. Srpska pravoslavna crkva jo
nije iz'nela svoj zvanini stav o odnosu prema homoseksual-
nosti i poloaju i pravima gej mukaraca i lezbejki, ali je on
jasan na osnovu zvaninih saoptenja Sinoda i izjava njenih
zvaninika.34 Takoe, Crkva je prevela i izdala dokument u
kome je Ruska pravoslavna crkva objasnila svoju poziciju
prema ovom pitanju iz ega se moe zakljuiti da se radi o
bliskim pogledima koji su zasnovani na moralno-teolokom
uenju koje je zajedeniko svim pravoslavnim crkvama. Svo-
je zvanino tumaenje homoseksualnog ponaanja kao gre-
ha i izopaenja ljudske prirode kakvom ju je Bog stvorio
----------
172
ova Crkva je obznanila 2000. godine u vrlo svedenom ob-
liku u okviru Osnova socijalne koncepcije Buske pravoslavne
crkve (srpko izdanje 2007,163-167), dokumentu koji se bavi
razliitim savremenim drutvenim pitanjima35. Uprkos sae-
tosti iskaza, stav koji Crkva zauzima je savim jasan: homo-
seksualnost je izopaeno ispoljavanje seksualnosti" i gre-
hovno oteenje ljudske prirode" koje se lei... i prevazilazi
duhovnim naporom koji vodi ka isceljenju i ovekovom
31 Postoje oblasti u kojiraa nije neopravdana diskriminacija uzeti u obzir sek-
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
sualnu orijentaciju, na primer, davanje dece na usvojenje ili hraniteljsku brigu, zapolja-
vanje uiteljailivojnaregrutacija". Promiljanjauvezisazakimldmpredlozima... 11.
32 Homoseksualne osobe, kao ljudske osobe, imaju ista prava kao sve osobe,
ukljuujui pravo da ne budu tretirane na nain koji vrea njihovo lino dostojanstvo.
Izmeu ostalih prava, sve osobe imaju pravo na rad, dom itd. Pa ipak, ova prava nisu apso-
lutna. Ona legitimno mogu biti ograniena zbog objektivno neureenog spoljnog ponaan-
ja To je ponakada ne samo dozvoljeno ve obavezno... Tako je prihvatljivo da drava moe
ograniiti ostvarivanje prava, na primer osoba obolelih od zaraznih ili mentalnih bolesti, da
bi zatitila opte dobro". Promiljanjau vezi sazakmsldmpredlozima ...12.
33 Detaljnije o tome V. Pi-miljanja ... 0 heterogenosti diskursa u okviru
Katolike crkve (zvanini stav, tumaeuja teologa i svetenika videti u: (Buisson-Fenetz
2004). Drugaija teoloka miljenja o homoseksualnosti u odnosu na zvanino tumaenje
izrazom
Katolike crkve iznose kvir teolozi poput Meknila (McNeill 1993).
34 U zajenikom intervjuu tradicionalnih crkava i verskih zajednica za list Da-
i duhovnim
nas predstavnik SPC je objasnio da zvanini stav SPC nije do sada izreen" te da je pitan-
je homoseksualnosti mnogo kompleksnije od pitanja odravanja ili neodravanja parade
ponosa V. http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazye/da_pokazemo_sta_nas_spaja.14.
html?news id*264472
O odbacivanju i potrazi za religijskim
Moda razl g za nepostojanje zvaninog stava moe biti i to to je, kako stoji u saoptenju
Sinoda SPC ova otuna tema" za Crkvu sutinski irelevantna", nametnuta od strane vla-
dinih i nevladinih organizacija i medija. V. Pravoslavlje br. 1046. Ovo saoptnje se moe
Religijs i homoseksualnost.
reazumeti tako da je stav SPC prema istopolnim seksualnim odnosima definisan Svetim
pismom i uenjem svetih Otaca i u tonf smislu je nepostojei problem.
35 2013. godine ova Crkva je izdala zvanino saoptenje povodom legislacije
istopolnih brakova* u Francuskoj i Velikoj Britaniji naglasivi da se radi o revoluciji u
shvatanju braka u evropskim drutvima" koje moe da dovede do njihove propasti. V. hltp://
www.pravmir.com/statement-by-communication-service-of-moscow-patriarchate-de-
partment-for-extem:il-church-relations-on-recent-changes-in-family-laws-in-france-and-
-great-britain/
linosnom uzrastanju36 U ovom dokumentu takoe ita- ;
mo da se Crkva sa pastirskom odgovornou odnosi prema^
ljudima koji imaju homoseksualne sklonosti, ali se odluno^1
suprotstavlja pokuajima da se ta grehovna tendencija pre
stavi kao norma, a pogotovu kao predmet ponosa i primer za4
podravanje.37 Dakle, kao i Katolika crkva (v. Beattie Jun
2007,194) i Ruska, kao i Srpska pravoslavna crkva istiu da
gej i lezbejski seksualni identitet ne treba da bude slavljen,
niti treba da bude shvaen kao izvor ponosa. Osude svakog
javnog ispoljavanja homoseksualnosti, slinosti izmeu ova
dva hrianska uenja su uoljive i u pogledu diskriminaci-"
je gejeva i lezbejki u odreenim drutvenim oblastima. Na
gotovo identian nain kao i u katolikim Promiljanjima u
vezi sazakonskimpredlozima i u Osnovama se istie da, iako
se nikome ne uskrauje pravo na potovanje linog dosio-^'
janstva i uee u drutvenim poslovima, Crkva ipak sma--'
tra da licima koja propagiraju homoseksualni nain ivota
ne treba dopustiti da rade kao uitelji u koli, vaspitai, ili t
drugim poslovima sa decom i omladinom, niti da zauzimaj
komandne poloaje u vojsci ili u kazneno-popravnim usta-J
novama.38 Ono to je implicitno u ovoj liniji argumentacije--'
jeste pretpostavka da su osobe istopolne seksualne orijent-
acije posebno sklone da zavedu mlade i vulnerabilne, da ie-
grutuju one ije se elje mogu menjati ili jo gore, mogu biti
seksualni predatori (Beattie Jung 2007,196).39
Za razliku od Katolike crkve, Srpska i Ruska pravoslavna
crkva ne prave razliku izmeu izleivih i neizleivih homo-
seksualnih sklonosti, smatrajui da se ovo izopaenje" u sva;_;
kom sluaju moe (iz)leiti duhovnim sredstvima.40 Jasno je,
dakle, da gej mukarci i lezbejke ne mogu da budu lanovi/ *
lanice pravoslavne zajednice; to mogu biti samo osobe koje
su spremne da se pokaju, lee i prihvate normativnu het-
eroseksualnost. U pravoslavnom diskursu uopte, dominant
no je miljenje d aje istopolna seksualna orijentacija moral-
no nedopustiva, protivprirodna, kao i da je re o duevnoj'
bolesti koja moe biti izleena hrianskim ispovedanjem i
pokajanjem greha uz bogoslubeni ivot u Crkvi i evharisti-
36 (hnom socijalne kmivepcijfi 165. ShJ
37 Isto, 164. Srpska pravoslavna crkva se takoe otro suprotstavlja javnom u;
raavanju i reklamiranju seksualne orijentacije ili bilo koje druge line sklonosti". V. Pnr'
tiv javnog reklamiranja seksualne orijentacije'. Saoptenje Svetog Arhyerejskog Sinoda
povodom najava gej parade u Beogradu, Pravoslavlje, 1046.
38 Osnmi socijaine koneepcije, 166. i
39 Mitropolit Amfilohije Radovi je vrlo eksplicitno izjednaio osobe ho
moseksualne orjjentacije i pedofiie smatrajui da je u pitanju ista vrsta greha ," "
evanelski i hrianski gledano to je potpuno ista pria", dodajui da crkva ne t
oveka, ve greh. V. http://www.rtv.rs/srjat/region/amfilohye-homoseksualci-i-p
li-su-isto_403566.html Meutim, ne postoji zvanino saoptenje SPC da li gejevi i lez
treba da budu diskriminisani u pogledu vrenja odreenih poslova.
40 Diskusije o poloaju takozvanih seksualnih manjina u savremer <m tlnist
vu odvijaju se u pravcu priznavanja homoseksualizma, koji se vie ne smatra 71 polm1
izopaenost nego za jednu od 'seksualnih orijentacija' sa pravom na javno izi d ' inJel
uvaavanje. Pravoslavna Crkva polazi od nepokolebivog verenja da se brana / .jctliufi*
mukarca i ene, koju je Bog ustanovio, ne rnoe uporer ui sa izopaenim ispoljavanjims. s
seksualnosti... Homoseksualne tenje, kao i druge strasti koje mue palog ovi1 l f f f * 4
svetim Tajnama, molitvom, postom pokajanjem, itanjem Svetog Pisma i svetooi ih '
u hrianskom zajednitvu sa vernicima koji su spremni da prue duhovnu pm sku o f _
novi socijalne koncepcije 165-166.

jskoj zajednici.41 Rei patrijarha Irineja da je homoseksual-
nost bolest i da tim osobama treba pomoi da prevaziu ovu
neprirodnu anomaliju na najbolji nain svedoe o ovakvom
sh v a ta n ju Srpske pravoslvne crkve.42 Kako je patrijarh jo
naglasio da je veliko pitanje da li se s tom anomalijom ovek
raa ili je to samo porok razvijen u odreenim ivotnim
uslovima, moe se zakljuiti da ova Crkva jo nema jasan i
zvanini stav o tome da li homoseksualnost tretira kao sves-
tan izbor osobe i/ili kao uroenu seksualnu elju i sklonost
za koju ne postoji subjektivna odgovornost. Uostalom, kako
se stav prema osot/ama istopolne seksualne orijentacije ne
bi promenio, ova iznijansiranost tumaenja nije od sutin-
ske vanosti. Da ne pominjemo da sa stanovita priznavanja
gej i lezbejskih prava poreklo seksualnih razliitosti nema
nikakav znaaj. U svakom sluaju, Srpska pravoslavna crkva
homoseksualnu orijentaciju posmatra kao linu sklonost" i
ne samo da se protivi priznavanju homoseksualnih identiteta
u okviru pravoslavne zajednice ve se otro suprotstavlja i
njihovom drutvenom priznavanju i javnom ispoljavanju.
Uopteno posmatrano, glavni razlozi koji se u pravoslavlju
navode u prilog neprihvatanju istopolne seksualne orijent-
acije, oko ega se slau biblijski komentatori, svetenici i
zagovornici pravoslavnog diskursa, su sledei: protivno je
samoj sutini stvaranja Ijudi, redu i poretku stvari koje je
Bog odredio; protivno je Bojoj naredbi o reprodukciji koju
osobe homoseksualne orijentacije ne mogu da ispune; pred-
stavlja svesnu pobunu protiv reda i rodnih kategorija koje
je bog stvorio u svetu; istopolna seksualnost iskrivljuje lik
Gospodnjf u tom smislu da je Bog stvorio muko i ensko po
svom liku i da je to veiti komplementarni odnos (Ankeberg
iVeldon 2005,278).
Ova vrsta argumenata o homoseksualnosti kao moralno
nedopustivom ponaanju koje se suprotstavlja planu Stvor-
41 V. http://www.orthodoxresearchinstitute.org/articles/ethic&/hopko_homo-
sexual_christian.htm
42 V.http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/34582VIrinej-Sazaljevam-homoseksu-
alce; http://www.index.hr/vijesti/c!anak/patrijarh-irinej-homoseksualnost-je-lK)!est-tim
-ljudima-trcba-pomoc-kako-bi-prevladali-svoje-anomalije/640000.aspx. Na osnovu ideje
o leenju od .greha homoseksualnosti" u mnogim hrianskim crkvama je odavno razvijen
pastorlno-savetodavni rad sa vernicima/vernicama sa ciljem promene njihove seksuaine
orijentacije. Tokom poslednjih decenija su razvijene razliite .terapije za preorjentaciju"
koje svoje poreklo iinaju u ex-gay pokretu (pokretu bivih gejeva i lezbejki). Za razliku
od fundametalistikog pokreta koji se zalagao da se gejevi i lezbejke sasvim odstrane iz
crkava, ovaj druteni i reiigijski pokret, kako je ve ukazano, predlae .terapiju" ili .kon-
verziju" u heteroseksualnost u okviru religijskih zajednica. Ove terapije za konverziju,
koje su zasnovane na psihoterapeu kim (po ugledu na anonimne alkohoriare) i evan-
gelistikim principima, poivaju na t demizaciji greha homosksualnosti. Drugim reima,
sniatra se da je homoseksualnost svakako greh, ali samo jedan od mnogih grehova, koji
nema boanski izvor ve je rezultat loih porodinih odnosa i socijalnog okuenja. Zbog
toga je mogue osloboditi se .greha homoseksualnosti", a li u uz potinjavanje bojoj
volji (V. Coulmont 2006,109; Vie o reparativnoj terapiji V. l.i itn 2012.). U SADsu raz-
rijani i najbizarniji oblici .terapija protiv homoseksualnosti', oc leenja uz pomo konja do
android aplikacije kao sredstva za .spas od homoseksualnosti'. V. http://www.pressonline.
rs/plus/zanimljivosti/257155/americki-pastir-leci-homoseksualnost-pomocu-konja.html;
http://www.novimagazin.rs/opusten(i/nude-aplikaciju-za-mobilni-za-lecenje-od-homo-
seksualnosti 0 pravoslavnoj psihoterapiji V. http://www.imanade.org/homoseksualnost-
da-li-se-ona-moze-i-treba-leciti/; htt;i://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id-7284; o
jatoliko-psiholokom stavu i leem homoseksualnosti V http://www.katolik.hr/nekatol-
ickeskupinemnu/pokretimnu/433-hoiuoseksualnost-sa-znanstvenog-gledita/
NAMA
itelja, i tako podriva vrednosne i moralne temelje drutva,
zajednika je svim hrianskim crkvama naprostoru Srbije
i ne razlikuje se od stavova koje iznose druge tradicionalne
religijske zajednice. Na primer, zvanini stav Hrianske
adventistike crkve (Crkva adventista sedmog dana) je da
homoseksualnost predstavlja "manifestaciju poremeaja i
izopaenosti u ljudskim sklonostima i odnosima izazvanu
stupanjem greha na svet. U zvaninoj izjavi iz 2012. godine
se istovremeno istie da Bog voli sve ljude bez obzira na
seksualnu orijentaciju ime izraava u hrianstvu poznato
shvatanje da se osuuje sam seksualni in kao greh, ali ne
i grenik/ca.43
Jevrejska i Islamska zajednica Srbije takoe nisu nisu do-
nele zvanian stav o homoseksualnom ponaanju i homo-
seksualnoj orijentaciji.44 Meutim, na osnovu izjava nji-
hovih zvaninika i s obzirom na injenicu da su potpisnice
zajednikog saoptenja tradicionalnih crkava i verskih
zajednica u vezi sa pravima seksualnih manjina,45 njihov
odnos po ovom pitanju je jasan. Kao i predstavmici drugih
tradicionalnih konfesija i zvaninici ovih religijskih zajed-
nica istiu da njihov negativni odnos prema istopolnim sek-
sualnim odnosima ima duboke korene u svetim knjigama
i njihovoj tradicionalnoj interpretaciji koja ne moe i ne
sme biti dovedena u pitanje. Kako iznosi rabin Isak Asiei,
17 3
,,da ne moramo da se drimo ove ili one zabrane, od ce-
lokupnog pravnog sistema judaizma na kraju ne bi ostalo
nita.46 U ortodoksnom judaizmu homoseksualizam spa-
da u zabranjene odnose, meutim, postoji razlika u tei-
ni prestupa11 tako da seksualni odnosi izmeu mukaraca
predstavljaju teak prestup dok su enski odnosi shvaeni
kao nemoralno ponaanje. Ova hijerarhizacija homosek-
sualnog ponaanja se moe razumeti ako se ima u vidu da
po jevrejskom zakonu, kako istie rabin Asiel, seksualnog
43 Ova Crk aje 2012. godine potvrdila svoj prvobitni zvanini staviz 1999. pro-
tiv homoseksualnog ponaanja i istopolnih brakova, ali je napravila jednu izmenu u svojoj
izjavi u tom smislu daje sada Crkva .spremna da pokae saoseajni duh slian Hristovom
prema onima koji praktikuju homoseksualnost', iako se ne precizira ta se pod .saosean-
jem ' podrazumeva, niti se objanjava kako crkva treba da se ponaa prema gejevima i lez-
bejkama. Takode, iz izjave je izbrisana re .bolesf, je r se smatra zastarelom, i zamenjena
reju .poremeaj'! V http://www.adic-bg.info/2012/10/stav-crkve-prema-homoseksual-
nosti-prilagoden-kako-bi-obuhvatio-saosecanje/ Reformisana prezbiterijanska crkva u
Srbiji je, protivei se Paradi rmnosa 2009. godine, istakla Ja je za nju jedino prihvatljiv
i blagosloven odnos izmeu mukarca i ene, kroz instituciju braka. V. http://www.pouke.
org/verujem/index.php?topic-5632.10;wap2
44 Muftija srbijanski Jusufspahi istie da je stav o homoseksualnosti samo
jedan nema nezvaninog stava da bi stav bio zvanian. Stav je javan i jasan po rei
Bojoj. ovek mu da se eni snom ovekom, ovek ena, da se mui, muem ovekom,
Takvom paru je parenje blagoslovio bog, Koji jeste jedini N epar.... V. http://www.danas.rs/
danasrs/drustvo/terazije/a_pokazemosta_nas_spaja.l4.html?newsjd-264472
45 Ovo saotenje je objavljeno 2009. godine povodoin predloga Zakona o
diskriminaciji. V Zajedniko saoptenje predstavnika tradicionalnih rkava i verskih za-
jednica", Pravoslavlje br. 1008.
46 Jevresjleipregled, br. 4. god. XVIII (LV), 2009, str. 3 (Risti). Rasprava koja
je vodena u Francuskoj oko istopolnih brakova i zakona o braku za sve' pokazuje da i u
okviru ortodoksnog judaizma postoje razlike u stavu prema homoseksualnosti. Jedan od
Zorica Ivanovi
Lidija Radulovi
velikih rabina Francuske (Grand Rabbin de France) smatra da je potrebno izn(jansirati
poziciju judaizma prema homoseksualnosti. Jer, kako istie, ako bismo iz sinagoge izbacili
sve one koji striktno ne potuju pravila, ko bi ostao?". Po njegovom miljenju judaizam
treba da integrie injmiicu homoseksualnosti, ak iako je to teko". V. http://larchemag.
fr/2013/02/21/564/yeshaya-alsace-le-judaisme-doit-integrer-le-fait-homosexuel/
M EU
ina nema ako nema penetracije.47 U islamu homoseksu-
alnost predstavlja najvii verski pristup je r se smatra du-
hovnom boleu, moralnim sunovratom i takoe se potpu-
- no zabranjuje.48
Tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji svoj odnos
prema homoseksualnom ponaanju i pravima osoba isto-
polne seksualne orijentacije jedinstveno iznose i jedno-
glasno zastupaju. U sekularnim demokratskim drutvima
religijske zajednice nemaju ekskluzivnu mo ni pravo da
definiu kulturna znaenja seksualnosti, ali imaju pravo da
iznose svoje stavove osim ako religija nije definisana iskljui-
vo kao privatna stvar jasno odvojena od javne sfere drut-
venog delovanja. U javnim raspravama koje se u Srbiji vode
0 pitanjima vezanim za odnos prema osobama istopolne
seksualne orijentacije i njihovim pravima, tradicionalne re-
ligijske zajednice dobijaju (pre)velik prostor za iznoenje
svojih shvatanja i zahteva. Sluaj povlaenja predloga Zako-
na 0 diskriminaciji jedan je od primera njihovog aktivnog (i
uspenog) drutvenog i politikog delovanja.49 Religijski di-
skurs 0 homoseksualnosti kao bolesti i pretnji po moralne
vrednosti postaje dominantan posebno prilikom (ne)odra-
vanja Parade ponosa.50 Iako u mnogim demokratskim druti-
ma religijske zajednice imaju pravo da iznose svoje stavove,
u mnogim sluajevima je kritika i moralistika osuda homo-
X7A
seksualnosti, pre svega od strane pravoslavnih svetenih lica
(v. Jovanovi 2011), prerastala u otvoreno vreanje graa-
na/graanki drugaije seksualne orijentacije.51 Protivei se
1
47 Isto.
48 Eis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki istie da je neprirodna
i nenormaina pojava da mukarac seksualno opti s mukarcem, a ena sa enom. Tu se
ne raa novi ivot. Iz tog razloga narodi belee sluaj Sodome i Gomore', nebesku kaznu
stanovnitva koje se odalo homoseksuaHzmu". V httpvywww.pressonline.rs/info/politi-
ka/80702/skandalozno-amfilohiju-sude-zbog-gej-parade.html Najednom sajtu musUman-
ske omladine itamo da je homoseksualizam zloin i jedan od najveih grijeha koji se kan-
java ubistvom, svejedno tretirali ga kao izbor, uroenost, kombinacjju izbora i uroenosti,
bolest ili nastranost. On je izljeiv... Obavezaje na svakom muslimanu da ostavi to ogavno
nastrano djelo, svejedno bio na samim poeeima ili skroz ogrezao u njega. Na istom sajtu se
mogu videti i naini leenja od ove poasti". http://www.n-uin.com/7q-node/3709;
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
49 Tokom proteklih godina u medijima se po ovom pitanju slono izjanjavao
veliki broj zvaninika SPC, KatoUke crkve, Islamske i Jevrejske zajednice (.1ovanovi 2011). V.
Zajedniko saoptenje predstavnika tradicionalnih Crkava i verskih zajednica", Pravoslavlje
br. 1008; Nin, 12.3.2009. str.14, (Janji); Standard, 13.3.2009. str. 9; Ekanamist 13.3.2009.
str. 8,26; Nin, 12.3.2009. str.16. Na zahtev tradicionalnih crkava i verskih zajednica, predlog
ovog zakona je povuen samo jedan dan pre nego to je trebalo da se nade u skuptinskoj
proceduri.
50 Pored poziva na nenasilje zvanini stav Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC je
da gejevi i lezbejke svojiin sagreenjem" protiv moralnih normi ugroavaju i javni moral u
drutvu, ali i pored toga pozivaju da vemici osuuju greh ali da vole grenika spasavajui ga
od greha". Saoptenje Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC povodom najave gej-parade u Beo-
gradu 2010. godine. Pravoslavlje 1046,5. V takoe; Kolo smrti na ulicama Beograda", Pra-
izrazom
voslavlje br. 1046; Homoseksualnost i nasilno sudstvo", Pravoslavlje br. 920; Homoseksu-
alnost je neprirodna i grena", Pravoslavlje br. 1046; Greh ili ivotni stil", Pravoslavlje br.
i duhovnim
936; http://fakti.org/orthodox-point/svepravoslavni-sabor-ce-odreagovati-na-homosek-
sualne-brakove-u-evropi; http://www.index.hr/vijesti/clanak/patryarh-irinej-homoseksu-
alnost-je-bolest-tim-ljudima-treba-pomoc-kako-bi-prevladali-svoje-anomalije/640000.
aspx; http://www.pravosIavniodgovor.com/Svet_oko_nas/greh_homoseksualnosti htm.
O odbacivanju i potrazi za reiigijskim
51 Dovojjno je podsetiti se rei i kletvi koju je izrekao mitropolit Amfilohjje Ra-
dovi povodom Parade ponosa odrane u Beogradu 2009. godine: "Kakva je s,: rad otrovao
i zagadio prestoni grad Beograd. Otrov straniji od onog uranijuma koji su ost.i ile bombe
Retigija i homoseksualnost.
NATO pakta" httpy/www.slobodnaevropaorg/content/sve_amfilofijeve_kletve/2271881.html
Ui analogija izmeu Parade Sodome i Gomore povodom organizovanja Parade ponosa 2010.
godine, kao i njegovih rei da se iza javnih nastupa "gej paradera nalazi zapravo unutarnja
muka, oaj i jad paradera, klovnovski krik zbog izgubljene moralne i duhovne ravnotee, i
egzistencijahia nesigurnost", ili da drvo koje ne rada treba sei". http://www.bUc.rs/Vesti/Te-
ma-Dana/211033/Crkva-dala-vetar-u-ledja-protivnicuna-gej-parade; http//www.vesti-on-
line.com/Vesti/Ex-YU/87637/Amfilohye-Gejevi-ne-prizivajte-Sodomu-i-Gomoru; h ttp //
www.pressonline.rs/info/politika/80702/skandalozno-amfilohiju-sude-zbog-gej-parade.html
II
promociji seksualnosti" tradicionalne crkve i religijske za- (
jednice se neposredno ukljuuju u drutveni ivot i aktivno"
suprotstavljaju primeni nekih aspekata zakonskih odredaba
u vezi s ljudskim i graanskim pravima na gej mukarcep'v
lezbejke. U sluaju Parade ponosa je to pravo na vidljivost"
i javno ispoljavanje homoseksualnog identiteta. Na taj nain
je Parada ponosa u Srbiji postala vie od samog dogaaja,
ona predstavlja mesto u drutvenom prostoru na kome se
prelamaju i sukobljavaju dve razliite koncepcije ljudskih
prava - teocentrina koja izvor svakog prava i morala nalazi
u boanskom i transcendentom i sekularna koja postavlja
oveka u centar moralnog i pravnog sistema. Iako u srpskom
drutu, globalno gledajui, postoje hibridne politike i prakse
koje definiu odnos prema homoseksualnosti, tradicijski?
religijski diskurs u mnogim sluajevima, pa i prilikom orga-1
nizovanja (i otkazivanja) Parade ponosa, postaje dominantan "
reim istine0 o oblicima ljudske seksualnosti. U okviru ovog'
diskursa gej i lezbejski identitet i nain ivota je sveden na
,,neprirodnu, grenu, zabranjenu" i opasnu seksualnost 1
koja se tumai kao da je odvojena od emocija, liena bliskostH
i dugotrajnih odnosa intimnosti, podrke i poverenja. ||
Tradicionalne crkve i verske zajednice, dakle, ne samo da ne* 1
prihvataju gej mukarce i lezbejke kao lanove/lanice ver-'
skih zajednica52ve se otro protive i aktivno deluju u sprea-
vanju primene zakona kojima je homoseksualna orijentacija"
doputena i priznata kao jedan od oblika seksualnih i emo-
tivnih odnosa i ponaanja. To nas jo jednom vraa na pitanje
nedovoljno jasnog odnosa izmeu religije i drutva i drave
u postsocijalistikoj Srbiji, to omoguava da tradicijski re-: '
ligijski diskurs prisvoji i one delove drutvenog prostora koji1
mu u sekularnom drutvu ne pripadaju doprinosei, izmeu
ostalog, reprodukovanju diskriminatorng ponaanja prema
LGBT populaciji. ^
Kako se u ovakvom drutvenom i religijski m kontekstu
savremenog srpskog drutva gej mukarci i lezbejke odnose-
prema religiji i duhovnosti, da li i kakav im znaaj pridaju u
svojim ivotima? Na koji nain oni/one koji/e sebe definiu
kao religiozne i/ili duhovne reavaju postojee tenzije i
usaglaavaju suprotstavljene aspekte svog identiteta u sre-
dini u kojoj dominira religijski diskurs sa moralistikom j
osudom istopolne seksualne orijentacije? Da li pretpostavl-"- 1
jena neusaglaenost izmeu doivljaja sebe kao gej/lezbe-/
jke i religiozne/duhovne osobe istovremeno znai da gejevi^
i lezbejke konstruiu individualni pristup veri o d b a c u j u i^
tradicionalne i institucionalizovane religije traei, umesto .
52 Sekretar Rijaseta Eldin Aerovi je, priUkom zajednikih istupa tra^ici ^ 6
nalnih crkava i verskih zajednica povodom preloga Zakona o diskriminaciji, to vrlo jasno^
iskazao rekavi d a "... verske zajednice u svojim zakonima, jednostavno, ne prihvataju d*-|.
lanovi verskih zajednica mogu biti homoseksualci. Nin, 12.03.2009. (Janji)

toga, nove religijske izraze? To su neka od pitanja koja e, na
osnovu empirijskog istraivanja i etnografske evidencije, u
nastavku teksta biti razmotrena.
NAPOMENAO
ISTRAIVAKOM POSTUPKU
S obzirom na visok nivo homofobije, iracionalnog straha i
mrnje prema gej mukarcima i lezbejkama, ne udi da jo
uvek ostaju jedna od nevidljivih" drutvenih grupa, ime
se jednim delom, moe objasniti malobrojnost empirijskih
istraivanja o ivotu ove populacije, pa i o njenom odnosu
prema religiji i religijskim pitanjima.53 Skrivene socijalne
grupe su dostupne za istraivanje putem kvalitativnih met-
odolokih postupaka (vab and Kuhar 2005, 8, 25) koji
podrazumevaju pre svega pojedinane ili grupne dubinske
intervjue i metod poznat kao snow-ball (grudva od snega}.54
Ovaj postupak je primenjen i u ovom istraivanju tako da se
do ispitanika i ispitanica dolazilo preko poznanika, prijatelja,
studenata/studentkinja, gej i lezbejskih organizacija, a kas-
nije i preko samih ispitanika/ispitanica. Uspostavljanje kon-
takta sa gej i lezbejskim organizacijama55je donekle olakalo
razvijanje mree ispitanika/ca ali je i dalje postojao problem
pristanka na intervju to je, s obzirom na predvieno krat-
ko vreme istraivanja, predstavljalo problem. Stoga je osim
dubinskih i interaktivnih intervjua sa ispitanicima/ispitani-
cama u istraivanje ukljuen i polustrukturisani upitnik kao
jedan od izvora podataka kao i internet forumi. Drutvene
mree osoba istopolne seksualne orijentacije na Internetu
delimino su nadomestile otean pristup ispitanicima/cama
i pristanak na intervju, ali i pruile jedan nov izvor podata-
ka o interaktivnoj razmeni ideja, utisaka, stavova i miljenja,
koji su nauno upotrebljivi i legitimni.56
Dakle, empirijskim istraivanjem su obuhvaeni razliiti
izvori podataka: intervjui, online upitnici i Internet foru-
mi. Odgovori su sistematizovani i analizirani kvalitativnom
metodologijom kao i intervjui. Kako je anal'r/ rano i neko-
5?> Pilanje odnosa izi ;\eu religije i honvoseksualnosti u tlomaoj nauci je prvi
pokrenuo sociolog Milo Jovanc i (Jovanovi 2008,2011).
M Snotoball (ili .grudva od snega") je metoda formiranja uzorka za istraivanje
tzv. skrivenih populacija. Naiine, prilikom preliminamog terenskog istraivanja polazi se
od dostupnih lanova populacije koji istraivaa upuuju na svoje poznanike i prijatelie. a
preko njih se dolazi do ostalih lanova i na taj nain se stvara lanac i mrea ispitanil a.
Nedostatak ove metode je u tome to su u istraivanje ukljueni sanio oni lanovi p- pu-
lacije koji su se autovali, najee prijateijima. Primena uobiajenih kvantitalivnih metoda
koje podrazumevaju formiranje uzorka i kvantifikaciju podataka su v t I o zahtevne, ali kako
pokazuju neka istraivanja, nisu neizvodljive. 0 kombinovanju kvalitativnog i kvantitativ-
nog metoda istraivanja gej i lezbejske populacije V. vab and Kuhar 2005,25-42.
55 Ovom prilikom im se zahvaljujemo na podrci i pomoi prilikom istraivan-
ja.
5 Na razliite sajtove, socijalne mree i mejl adrese poslat je link za poius-
trukturirani rnline upilnik, a potencijalni ispitanici obavetavani su o postojanju upitni-
ka putem e-pote i sajtova lezbejskih i gej organizacija. preko ispitanika/ispitanica koji
su uestvovali u inlervjuima i raznih drugih kontakata Komunikacija sa ispitanicima je
uspostavljena asinhrono, postavljanjem na internet sajtove sa mogunou i naglaenom
molbomdase zaintersovani zaintervju jave na odreenu niejl adresu.
NAMA
liko online foruma na kojima gejevi i lezbejke raspravljaju
0 aktuelnim pitanjima koja se tiu odnosa prema religiji, re-
ligioznosti, religijskim fenomenima i praksama, prikupljena
je obimna faktografija o njihovom ponaanju i komunikaciji
koja nee u celini biti analizirana u ovom radu.571 intervjui
sa ispitanicima su pokazali da je virtuelni prostor pogodan
medij za stvaranje oseaja zajednitva i uspostavljanje so-
cijalnih, emotivni i seksualnih veza jer je veina njih na taj
nain ostvarila socijaine kontakte koji su se kasnije nastavili
1 u realnim drutvenim okvirima. Naravno da online upi-
tnik ili online forum ne moe da zameni intervju, ali novi
vidovi komunikacije omoguavaju pretpostavljenu veu ot-
vorenost naroito kada je re o marginalizovanim grupama
ili pitanjima o kojima se u javnom diskursu ne raspravlja.
Ovaj vid istraivanja dao je i veoma dobre rezultate, jer se
pored odreenih manjkavosti forum smatra virtuelnom
sigurnom kuorn" za pojedine neautovane gejeve i lezbe-
jke. Forumi pruaju mogunost razmenjivanja miljenja i
iskustava, predstavljaju mesta za uspostavljanje kontakata
sa drugim gejevima i lezbejkama, pruaju utisak pripadnosti,
vee anonimnosti, a samim tim se moe pretpostaviti vea
iskrenost i otvorenost (v. Nikoli 2009).58 Sastanak i komu-
nikacija u sajber prostoru predstavljaju kompenzaciju za
oseaj iskljuenosti i otuenja, a omoguavaju da se u alter-
nativnom prostoru kreira i konstruie i alternativni identitet
175
(vanVelzen 2007,27).
Istraivanjem je ukupno obuhvaeno 52 ispitanika/ca, mline
upitnik popunilo je 40 ispitanika (22 mukarca i 18 ena),
dok je dubinskim intervjuom obuhvaeno 12 ispitanika (6
mukaraca i 6 ena).59Veina ispitanika/ca je visoko obrazo-
vana ili su studenti/studentkinje, dvoje imaju srednjokolsko
obrazovanje. Na pitanje o nacionalnoj i konfesionalnoj pri-
padnosti je odgovorio samo jedan broj ispitanika/ispitanica
dok su drugi/e izjavili da ne vole da se izjanjavaju ni po
pitanju nacionalne ni po pitanju konfesionalne pripadno-
sti.60 Samo kod veoma malog broja ispitanika nailazimo na
57 Sajl www.gay-serbia.com jedan je od najposeenijih internet portala u Sr-
biji, najvei deo komunikacije izmeu gejeva i lezbejki odvija se preko intemeta jer obez-
beuje virtuelni prostor u zamenu za smanjenu mogunost drugih naina komunikacije u
javnom prostoru. Na forumu gay-serbia.com analizirane su iskusione grupe oko sleeih
pitanja; .da li si vernik", ,da li si nevernik", ,gej pravoslavci", stav SPC prema LGBT popu-
laciji", .kako homoseksualnost i religija idu zajedno", ,ta ateisti mogu da naue od vemika",
.crkva kao institucija", verovanje i duhovnost" i drugi.
58 V. istraivanje Dragana Nikolia o ulozi Intemet kominikacije meu gejevima
u Srbiji. Komunikacija na internetu bila je od velike vanosti za prihvatauje seksualne razlii-
tosti za 41.6 odsto ispitanika, 72 odsto se loguje da bi na ovaj nain doli do potencijalnih
partnera, mreu poznanika preko forumaproirilo je 51 osto ispitanika (Nikoli 2009,114).
59 Njihova imena su zamenjena psudonimima zbog anonimnosti ispitanika/ca.
Zanimanja ispitanika/ca su najrazliitija, najvie je bilo studenata (8) veinaje visoko obra-
zovana, pa je tako bilo nekoliko dizajnera, nastavnika, univerziletskih profesora, istraivaa,
lekara, pravnika, novinara itd. Starosti od 15-23 godina bilo je 6 ispitanika/ca, od 22-32
godine 29 ispitanik/ea, od 33-46 godina 17 ispitanika/ca.
60 Kao pripadnici srpske nacionainosii izjasnilo se 35 ispitanika, maarske 2 ispi-
tanika, da se ni na koji nain ne izjanjavaju po pilanju naonalnosti ili da je nenfaju izjavilo
Zorica Ivanovi
Lidija R ad u lo vi
je 12 ispiianika, bosanske 2 ispitanika, kao Jugosloven izjasnio se jedan ispitanik. Kada je re
o konfesionalnoj samoidentifikaciji 6 ispitanika nije odgovorilo na ovo pilanje, da ne pripada
nijednoj ili da se ne izjanjava odgovorilo je 18, pravoslavnoj pripada 12 ispitanika, katolikoj 2,
islamskoj 1, agnostika je 3, ateista 7 od tnga jedan je pravoslavni ateista, protestant 1,jedan ispit-
nik sebe identifikuje kao evropskog poliieistu ijedan se samoidentifikovao kao vetac agnostik.
M E U
izjednaavanje pripadnosti konfesiji sa pripadnou Srpskoj
pravoslavnoj crkvi. Veina njih sebe odreuje kao duhovne,
esto se izjanjava kao nereligozna ali veruje u viu silu ili
kosmiku energiju i u tom smislu sebe smatra vaninstitucio-
nalnim vernicima.61Takoe, veina onih koji su se izjasnili/e
kao pravoslavni/e ne prihvata, ne odobrava i veomaje kriti-
na prema SPC, ne samo zbog negativnog odnosa prema
LGBT populaciji ve i zbog njenog uplitanja u politiku.
Ispitanicima/ama je pruena mogunost da se samoidenti-
fikuju po pitanju religioznosti, tj. da odgovore da li za sebe
mogu da kau da su religiozni. Izriit odgovor ne dala su
24 ispitanika/ce, 8 je odgovorilo da su religiozni i 2 ispitan-
ika/ce nisu odgovorila na pitanje. Meutim, na osnovu dru-
gih odgovora u upitniku i intervjuima u kojima su iznosili
da veruju u kosmiku energiju ili pravdu, kao i u viu silu,
etiri ispitanika/ce (koji su odgovorili sa ne) su uvreni
u grupu alternativne religioznosti i duhovnosti. Ovu grupu
ini jo 22 ispitanika koji nisu mogli jasno da se opredele ili
su naglasili da nisu religiozni u tradicionalnom i institucio-
nalnom smislu koji se obino pridaje ovom pojmu kao vera
u Boga, pojedini veruju u postojanje neeg nedefinisanog,
vie sile ili nedefinisane energije, dok veina tvrdi da nisu
religiozni ve spiritualni. U upitniku na forumu gay-serbia.
com u kojoj je uestvovalo 185 forumaa 47 odsto se izjasnilo
17 * A
-
kao ateisti, 26 odsto kao vernici, 27 odsto je prihvatilo opciju
ostalo (alternativna, neka vrsta spiritualnosti, vera u prirodu,
okultizam..).62
NETO IZMEU DUHOVNOG
l/ILI RELIGIOZNOG
Istraivanja religije i religijskih izraza u savremenim drut-
vima pokazuju paralelno postojanje razliitih procesa. S
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
jedne strane, i dalje postoje kolektivni religijski i/ili nacio-
nalni narativi i drutveni pokreti koji se zalau za odra-
vanje drutvenog i istorijskog kontinuiteta, gde religijski
fundamentalizam predstavlja samo jedan od (ekstremnih)
primera. S druge strane, religijski ivot se ubrzano menja
i dobija nove oblike i izraze svedoei o tome da religijski
identitet moemo posmatrati kao dinaminu kategoriju
izrazom
koja je sposobna da se defmie, stvara, menja i preoblikuje
i duhovnim
u zavisnosti od drutvenog, kulturnog i politikog konteks-
ta, kao i ivotnog iskustva, motivacije i sklonosti pojedinaca
O odbacivanju i potrazi za religijskim
i grupa. Iako nije jednostavno sagledati kontekst u kojem se
Religija i homoseksualnost.
te promene dogaaju, kao ni sve naine na koje pojedinici i
61 Od 35 ispitanika koji su se izjasnili kao Srbi sanio 12 sebe smatra i
pravoslavcima to govori o tome da ne izjednaavaju nacionalni i religijski identitet
izraen kroz konfesionalnu pripadnost tj. veroispovest, to je, kako pokazuju napred izneti
statistiki podaci iz poslednjeg popisa stanovnitva uobiajen sluaj u optoj populaciji.
62 http://www.gay-serbiacom/forum/jeste-li-yjernik-t30474s30.html
grupe mogu da kreiraju religijski ivot ili ostanu indiferentni
"I
prema religiji, ono oko ega se istraivai/ce slau jeste p0-'
rast duhovnosti i sve vee razlikovanje religioznog i duhov-
nog. ini se da je duhovnost postala moderan, sam po s e h ii
razumljiv i neupitan pojam, iako njegov sadraj nije uvek
sasvim jasan. Pojam duhovnost63 u hrianskoj tradiciji
oznaava ono to je obuhvaeno Duhom Bojim, da bi se kas-
nije koristila da oznai unutranji ivot hriana. Danas se
koristi i u drugim verskim tradicijama i sekularnim kontek-
stima i nema vie usko teoloko znaenje. Drutvene nauke
duhovnost u tradicionalnim religijama posmatraju kao nji-
hov sutinski, unutranji aspekt, dok religioznost shvata-
ju kao spoljanju manifestaciju religije. Ne postoji nauni
koncenzus oko defmisanja termina duhovnost i religioznost,
tako da pojedini autori smatraju da se duhovnost vie vezuje^
za individualno, za lini doivljaj i iskustvo, dok se religi/nosi
vezuje za institucionalna verovanja i prakse, organizaciju i
ideologiju.64 Odvajanje duhovnosti od polja organizovane re
ligije se esto izraava kroz prihvatljivost izraza biti duhovaif
ali ne i religiozan" (Scott and Thumman 2005). Istranai
ukazuju da je jedno od obeleja koncepta duhovnosti danas
- konzumerizam, pa je duhovnost esto jednako komen ijal-
na kao hrana, odea, putovanja, lepota, status i drugo (lork
2001, 370; Dragun 2 0 0 8 ,1049).65 Ipak, u razliitim verskmr
i kulturnim kontekstima i zajednicama mnogo je naina na
koje e neko prii religiji i duhovnosti, kako e ih definisati,
koja znaenja i znaaj e im pripisati. Dakle, ne postoji je-
dinstveno reenje ni jednoznaan odgovor i stoga bi trebalo
operacionalizovati ove pojmove tako da odraavaju razliite.'
perspektive potencijalnih uesnika istraivanja u kontekstu
svakodnevnog ivota i religijske situacije u savremenoj Sr-
biji. U ovom radu se pod pojmom duhovnosti podrazume-
va koncept koji je iri od religije (Stiffos-Hensen 1999, 28,
29); kao subjektivni doivljaj sveta; kao potraga za iskuf "
vom uspostavljanja veze sa bogom u sebi, sa sveprisutnom
v 1
neodreenom silom i energijom, kao potragu za znacenjem
i odgovorima na sutinska egzistencijalna pitanja. Smatnv
jui se posrednicima izmeu Boga i vernika/ca i pokuavaju
da monopolizuju i kontroliu znaenja i oblike u kojima se
javlja duhovno iskustvo, organizovane i institucionalizinam
religije ne prihvataju mogunost veze sa bogom u sebi. Re:
ligija je sistem verovanja, emocija, iskustava, praksi i odnosa
pojedinca prema svetom, koji se ostvaruje posredstvom rer
63 Potie od biblijskog izraza pneumatikos - duhovno. esto se koristi tao
nonim i termin spiritualno.
64 Razliita istraivanja u Sjedinjenom Amerikim Dravama implicitnpPIfaL
postavljaju da se ,biti religiozan" i .biti duhovan' meusobno iskljuiyu, i poka/.ujil da <-
od 90 odsto ispitanika/ca nominalno sebe odreuje kao duhovne, a 78 odsto kao 1lunozi*
(Zinnbauer et al. 1997,555; Marler and Hadavvay 2002; 291).
65 Sinkretiko-eklektika duhovnost, kako pokazuju pojedina islr.i/i'*sR
postaje lako dostupna, popularna i ; i vlana velikom broju (judi. Pojava oblika duhmno
do kojih se dolazi trenutnim prosvetljenjem, potraga za oblicima duhovnog sauiorazKH*'
koji odgovaraju individualnim potrebama stvorila je uslove da se i duhovnost tr
proizvod na tritu. (York 2001; Dragun 2008).
ligijske institucije ili nezavisno od nje (na primer, narodne
religije i narodna pobonost).66 Religioznost se moe defini-
sati kao subjektivni doivljaj i individualno iskustvo odnosa
prema svetom. Obuhvata subjektivno oseanje, odreena
verovanja i prakse prema onome to prevazilazi nae mo-
gunosti iskustvenog spoznavanja.67
Distinkcija izmeu religije i duhovnosti se pokazala vanom
za gej mukarce i lezbejke koji su uestvovali u ovom is-
traivanju. Veina njih pravi jasnu razliku izmeu duhov-
nosti i religije i sebe pre odreuje kao duhovnu nego reli-
gioznu osobu. Pojedini/e se, meutim, samoidentifikuju kao
istovremeno duhovni i religiozni ili obratno.
ta ispitanici/ce podrazumevaj u kada kau da su vie duhovni
nego religiozni, da su samo duhovni ili vie religiozni nego
duhovni, veoma je teko objasniti jer su odgovori esto ne-
jasni, nepotpuni i sasvim subjektivni. Mnogi/e o tome do
sada, kako sami kau, nisu nikada razmiljali, mnogi/e daju
lakonske i spekulativne odgovore bez dubljeg promiljanja.
Pojedini/e duhovnost povezuju i sa tradicionalnim religi-
jama dok su drugi/e blii nekim sinkretistiko-eklektikim
formama moderne duhovnosti koja odgovara vie svetovnom
nego svetom aspektu. Veina ispitanika/ca prihvatila je mod-
el popularne, optedostupne duhovnosti koja nije optreena
dogmatskim pitanjima verskih tradicija pravoslavlja, ka-
tolianstva, judaizma i islama.
Ispitanici/ce duhovnost tumae kao vezu izmeu ljudi i
kosmike sile i energije koja nas okruuje, kao ivotnu
filozofiju", pozitivan pristup ivotu, posveenost svojim
linim uverenjima, Jtao najznaajniji deo intime zajedno sa
mocionalnim ivotom; pokuaj da razumem svef, postavl-
janje nekih svojih linih i preuzimanje i potovanje nekih
optih moralnih normi; duhovnosti se pripisuje znaenje
energetskog principa koji postoji u svim biima koja nas
okruuju, taj princip nas pokree i povezuje u energetski
ciklus. Razliku izmeu religioznosti i duhovnosti tumae kao
razliku izmeu religije, koja po pravilu ima svoju instituciju
sa strogim dogmama, normama i pravilima koja se moraju
potovati, i individualnog, subjektivnog doivljaja i verovanja
o optim principima koji su u osnovi svega (pravi, lini os-
eaj, odnos ipromiljanje o svoj toj udesnoj energiji).
*>6 Neka istraivanja pokazvgu kako u religijskoj (post)modernosti dolazi do
razdvajanja svetog od religijskog. Ovo novo znaenje svetog, odvojeno od religijskih insti-
tucija, pojavljuje se na mestima gde se razvija odreeno ponaapje fascinacije prema nekim
pbjektima, idejama, osobama ili fenomenima koji se smatraju manje ili vie misterioznim
ikoji se shvataju kao da su iznad uobiSajenog elovanja i poretka; i sa kojima je esto pov-
ezano oseanje straha i strahopotovanja ponekad praeno ritualnim aktivnostima. Vie o
tome videti u; (Riviere, Piette 1990)
6? Poseban problem u drutvenim naukama i humanistikim disciptinama koje
se bave prouavanjem religije predstavljaju Jefinicije religije i religioznosti. Kako su poje-
dini naunici reili taj problem videti u: (Juki 1988; Hamilton 2003,29-49)
Verujem dapostoji neto toje na neki nain glo-
balnije odpojedinke, recimo da se to moe nazvati
kosmikom energijom. Ne verujem u neki odvojen
entitet kome se pridaju super osobine po ugledu
na Ijude, ve da svi mi inimo deo neega toje
kao celina vee i drugaije od svakog pojedinca.
Tome pridajem znaenje koje onda obezbeuje
smisao svakodnevici i ivotu. (Ana 34 g.)
JDuhovnost m ije neki oseaj centra u sebi neki oseaj
povezanosti i smisla i uopte postojanja, u ovom mo-
mentu oseam povezanost sa svim stvarima, sve ima
smisla, sigum a baza koja postoji u meni i u svim Iju-
dima Duhovnost moe da se razvija ali i opada u
nekim ivotnim okolnostima, duhovnost je povezana
sa samim ivotom.. .Najvei razvoj dostie kroz odno-
se i kroz sam ivot ...,jakoje individucdan.... i za mene
je to neki lian doivljaj koji ne mogu da prepriam i
opiem, alijedan divan deo mene. (Andjela, 33 g.)
Ispitanci/ispitanice koji sebe smatraju duhovnim u nere-
ligijskom smislu (26) pojam duhovnost koriste kao rela-
cioni izraz odnosa prema samom sebi, kosmikoj energiji,
univerzumu, nekoj sveprisutnoj neodreenoj sili koja daje
oseaj smisla (A modaje taj oseaj dobrota i Ijubav, to nas
vraa na definiciju Ijubav = bog). Koncept duhovnosti je
u njihovim iskazima eklektian i obuhvata sinkretistika
verovanja i prakse iz razliitih alternativnih verskih uv-
erenja od transcendentalne meditacije, joge, zena, alter-
nativnih isceliteljskih i psiho-terapija do tehnika za razvi-
janje ljudskog potencijala. Zajedniko im je da obeavaju
unutranji mir, sreu, zdravlje duha i tela (neki/e istiu i
vanost spajanja duha i tela u seksualnoj i erotskoj dimen-
ziji), proirenje svesti i osloboenje od stresa i frustrira-
nosti.
Konstruisani koncepti duhovnosti se razlikuju od ispitanika/
ce do ispitanika/ce, veoma su individualizovani i subjektivni,
zajedniko im je da duhovnost vezuju za potragu i lino
prispitivanje smisla ivota i iskustava. Otuda i esto istican-
je razlike izmeu duhovnosti i religioznosti. Iako je poreklo
duhovnosti u hrianskoj tradiciji, gotovo niko od ispitan-
ika/ca to ne povezuje sa unutranjom potagom za svetim i
transcendentnim, prisutnija je sekularizovana varijanta koja
duhovnost povezuje sa potragom za smislom, Ijudskou,
celovitou, transcendencijom sopstva i povezanou s dru-
gima (Partridge 2005, 379). Koncepti duhovnosti koje us-
vajaju pojedinci/pojedinke nisu homogeni niti osmiljeni u
jedan koherentan sistem, prepoznaju se sadraji interiorizo-
 M EU
vani iz popularne N m A ge6* literature (v. Barker 2004; Lak-
roa 2001; York 2001; Spencer 2001) koji bi trebalo da uest-
vuju u konstruisanju stvarnosti, meutim, teko je odgovoriti
koliko zaista dolazi do promena u svakodnevnom ivotu.
Pojednostavljene, nominalne varijante duhovnosti vie se
vezuju za verovanja i prakse New Age popularne kulture,
iskustva vezana za duhovni samorazvoj, samopomo, iston-
jake metode joge, meditacije, alternativne psihoanalitike
tehnike smorazvoja, tarot karte i drugo. Veina onih koji/e
se odreuju kao duhovni u nereligijskom smislu je u kraem,
najee mladalakom periodu ivota, birala i konzumirala
neku od aiternativnih duhovnih praksi, eksperimentisala sa
sopstvenim mogunostima u preispitivanju razliitih spiritu-
alnih koncepata i njihovih kombinacija.
Iskustva s alternativnim duhovnostima ili religijama ispi-
tanici/ispitanice opisuju u terminima preispitivanja, tra-
ganja i potrebe za organizovanom slikom sveta koja najee
nema neki natprirodni uzrok. Priroda njihovog odnosa sa
transcendentnim vie se kree u okvirima profanog nego
svetog. Bilo da za sebe kau da su religiozni i/ili duhovni,
veina se u mlaim danima uputala u traganja za odgovo-
rima na neka pitanja, interesovala obino za razliite religi-
je/duhovnosti, menjala opredeljenja da bi kasnije u ivotu
neki/e od njih odbacili/e sve ono to ih povezuje sa religi-
17 Q
J.iM
jom/duhovnou. Meu intervjuisanim ispitanicima/cama
samo su dva ispitanika ostala dosledna svojim izborima,
jedan praktikuje budizam"69 a jedan je paganV0 Ostali
sebe i dalje smatraju istovremeno i duhovnim i religioznim
ili obrnuto, ali ne posveuju mnogo vremenapraksama. Ge-
jevi i lezbejke koji sebe smatraju hrianima/hriankama i
duhovnim osobama, uglavnom se zadravaju na potovanju
religijske prakse kao kulturne tradicije koja je vie poveza-
na sa obiajnom nego institucionalnom verskom tradici-
jom.
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
Udaljavanje od religij skih tradicija i institucija i prihvatan-
je paganizma, orijentalne religije, zapadne ezoterije, ra-
zliitih oblika duhovnosti ili New age duhovnosti moe se
68 Novo doba [NeaAge) je koncept koji imaveoma razliita odreenja: pomod-
ni nain ivota, novi, specifian oblik religije, kvazi-religija, kontrakultura i drugo. Ovim
izrazom
konceptom obuhvaeni su i veoma razliiti fenomeni, od elemenata istonjakih religija,
paganskih verovanja i praksi, amanizma, zapadne ezoterije, okultizma, gi;o.-c misticizma
i duhovnim
do kvazi-naune psihologije itd. Novo doba kao pogled na svet ili globalni pokret datira iz
sedamdesetih godina 20. veka, dok neki ipak smatraju da su njegovi koreni mnogo stariji i
da se mogu prepoznati u teozofskom pokretu.
69 Ispitanik praktikuje Niiren ou budizam, samostalno i u grupi, i kae da je
O odbacivanju i potrazi za religijskim
zahvaljujui toj praksi doao do prave sutine i promenio svoj nain ivota
70 Re .pagauin" izvedena je iz latinskog pagus - .prirodna o' !ina ili .rural-
na. Koristi se za oznaavanje nehrianskih religijskih tradicija jo od ranog hrianstva,
Religija i homoseksualnost.
esto i u negativnom smislu da nehrianske religije proglasi satanistiim. Savremeno
paganstvo ili neopaganstvo, meutim, neretko odbacuje pojam Satane i hrianski pojam
Boga, verujui u panteistiku eifikaciju prirode, ravnoteu i prirodne cikluse. Odbacu-
jui patrijarhalni monizam i shvatanje Boga kao iskljuivo mukog zalau se za ravnoteu
mukog i enskog principa, mada, neke od paganskih tradicija veliaju .Veliku Boginju" i
enski princip (Partridge 2005,270). Duhovnost definiu kao .subjektivno-ivotne forme
svetog, koje naglaavaju unutranje izvore znaenja i gajenje ili sakralizaciju jedinstvenosti
subjektivnog ivota" (Krondorfer and Hunt, 2012,203).
razumeti i kao izraz potrage za tolerantnijim oblikom rt-
ligije i duhovnosti u kome homoseksualna orijentacija iu
predstavlja prepreku za ispoljavanje i ostvarivanje religj-
jskog i/ili duhovnog izraza i iskustva. Religijski individu-.^*
alizam nije, meutim, fenomen koji je specifian samo za
gej mukarce i lezbejke, mada je kod njih zastupljeniji.
Naime, paralelno sa revitalizacijom tradicinalnih religija
tokom poslednjih dvadesetak godina, u Srbiji su se dogo-
dile promene na planu tradicionalnih verskih verovanja i
praksi, kao, i prihvatanje novih naina na koje se moe biti
religiozan/na i duhovan/na. Iako se vezuju za manji broj
ljudi u odnosu na procenat pripadnika tradicionalnim
konfesijama, neinstitucionalni oblici religije, alternativni
religijski koncepti i novi oblici duhovnog ispunjenja kroz *
popularnu kulturu predstavljaju izraz globalnih kulturnih
procesa i imaju znaaj kao protivtea tradicionalnim re-
ligijama (v. Radulovi 2007). Istovremeno, oni religijski
prostor ine raznolikijim i sa vie mogunosti za razliite
izbore na osnovu kojih osobe mogu da konstruiu religijs-
ka i duhovna verovanja i prakse. Vea prisutnost religijsk-
og individualizma meu gej mukarcima i lezbejkama koji .
imaju potrebu za spiritualnim i/ili religijskim izrazom, k oji'
je usmeren na nove oblike religijskih i duhovnih verovanja -
i praksi, moe se tumaiti njihovom otvorenou koja ovim
osobama prua mogunost za izbegavanje konflikta izmeu
gej i lezbejskog i religijskog identiteta koji je prisutan kada
su u pitanju tradicionalni religijski izbori. 0 tome svedoe i
rei jednog ispitanika;
Toje intemo, nije deljeno iskustvo i kroz razvijanje
sopstvenog duhovnog potenicijala sebeu izgraditi kao ;*
linost, bila mijeprimamljiva ideja moi naroito kad
pripada marginalizovanoj grupi, dosta tinejdera
u Americi se okree vetiarstvu, i prihvatljivije im je w
da izraze svoju prirodu i svoja nezadovoljstva, zato su
altemativne duhomosti privlane za gejeve. Ja sam
stvamo bio izolovan do fakulteta, nisam imao niko-
ga, nisam mogao da delim sa njima iskustvo sporta,
sluanja narodnjaka i sve sepromenilo kad sampoeo
da upoznajem Ijude sline sebi.(Damjan, 24) |>
NETO IZMEU BOGA U CRKVI"
l/ILI BOGA U SEBI"
Iskustva religioznih gej mukaraca i lezbejki iji je religijski
izbor vezan za tradicionalne religije su, kao i kod osoba dru-
gaije seksualne orijentacije, razliita i zavise od niza fakto-v^
ra, pre svega od toga da li je re o nominalnim ili posveonim
vernicima. Istraivanje je bilo usmereno na religijsko iskust-

vo71 kao subjektivnu dimenziju i unutranju veru, na pred-
stave samih ispitanika/ca o tome ta znai biti religiozan, koja
znaenja i znaaj pridaju pobonosti u njihovom svakodnev-
nom ivotu. Religiozni gejevi i lezbejke nastoje, uglavnom,
da ostvare identitetsko pomirenje i da svoje razumevanje
i interpretaciju znanja vezanog za odreenu religiju, kao i
odnos prema religijskoj praksi, crkvi, svetenicima i religi-
jskoj zajednici usklade sa svojom seksualnom orijentacijom.
Njihov nain ivota je, prema kazivanjima, odreen istovre-
meno njihovom religijskom i seksualnom orijentacijom. Ako
bismo pravili poreenja sa istraivanjima koja se tiu opte
populacije (v. Radulovi 2012) utisak je da osobe istopolne
seksualne orijentacije mnogo dublje i detaljnije promiljaju
pitanja vere nego osobe drugaije seksualne orijentacije.
Iskustvo jednog od kazivaa koji se izjanjava kao pravo-
slavni vernik je pozitivno - nije nikada naiao na neprijat-
nu situaciju u crkvi - autovao se duhovniku i svom prijatelju
monahu, ne prihvata crkvu kao instituciju ali mu je izuzetno
vana kao liturgijska zajednica. Pozitivno iskustvo iz crkvene
zajednice u gradu u kojem je odrastao, prijateljstvo sa ver-
nicima koji su se okupljali u crkvi, a sa kojima i dalje odrava
kontakte iako se preselio u Beograd, svakako su uticali i na
uspenu integraciju verskog i gej identiteta.
Jzjave nekih velikodostojnika me uglamom pogode u
prvom trmutku aliposle to negde spakujem i kaem da
je to njihov stav ali m ije bitno da se erkva kao crkva
mme nikad nije odrekla kao n ija nje(Luka 31 g.).
Svoj seksualni identitet veina religioznih gejeva koncep-
tualizuje u esencijalistikom kljuu traei religijsko opra-
vdanje u smislu, Ja sam tako rom, ne znam zatoje Bog
tako hteo, sigumo ima neki razlog (Petar, 23 g.). Uplitanje
Boje volje u objanjenja sopstvenog identiteta, to je est
sluaj u interpretacijama ovih mukaraca, tumai se kao
izbegavanje oseaja krivice i line odgovornosti, kao nain
da destigmatizuju svoju seksualnu orijentaciju (Yip 2007;
Hegarty 2002; Jaspal and Cinnirella 2010, 856). Ovo obja-
njenje, iako logino i u sutini ispravno, ipak je nedovoljno
jer ne objanjava subjektivan odnos koji ove osobe nastoje
da uspostave s Bogom, istovremeno kreirajui svoju linu
gej/lezbejsku teologiju. Ispitanici pravoslavni vernici su tako
naglaavali da im je vaan individualni odnos sa Bogom, koji
nema veze sa crkvom kao institucijom niti sa teolokim i in-
stitucionalnim tumaenjima. Ovaj personalizovani i u velikoj
meri mistifikovan odnos s boanskim predstavlja jedan od
naina suoavanja s odbacivanjem od strane Crkve, strategi-
ju pomirenja dva tako suprotstavljena identiteta. Religijska
Ne postoji saglasnost oko definicije i upotrebe pojma religijsko iskustvo, ali
Ai o nainima prevazilaenja ovog problema (Throop 2003,222).
NAMA
praksa i obaveze vernika u vidu odlaska u crkvu, ispovedan-
ja, molitve uglavnom nisu deo svakodnevnog ivota gejeva
i lezbejki. Duhovnu konekciju pravoslavni gej vernik Luka
ostvaruje putem molitve;
JJelji da budem vei vem ikja ih (molitve) znam na-
pamet ali sam shvatio da molitva mom da dolazi iz
srca i toje moj odnos sa Bogom, tako razgovaram sa
njim, nekim znacima m mi odgovori(Luka 31 g.).
Podatak da je od 52 ispitanika krteno 38 je vakako
iznenaujui ali u sociokulturnom kontekstu Srbije posled-
njih dvadesetak godina donekle i razumljiv. Ispitanici su ug-
lavnom krteni kao deca (30 ispitanika), budui da je veina
roena u ovom periodu, za koji je karakteristian povratak
tradicionalnim vrednostima i revitalizacija religije, krten-
je moemo da razumemo kao najoigleniju manifestaciju
pokuaja njihovih roditelja da oive tradiciju (Radulovi
2012,125). Line motivacije onih koji su se krstili kao puno-
letni su razliite, esto neoekivane: jedan ispitanik (danas
praktikant budizma) se krstio da bi mu kum bio deko u
kojeg se zaljubio; ispitanica koja potuje tradiciju ali nije re-
ligiozna, krstila se i odlaziia u crkvu u jednom tekom perio-
du ivota, mislei da e moda to neto promeniti". Nijedna
porodica u kojoj su ispitanici/ce odrastali nije istaknuta kao
179
posebno religiozna, uglavnom je re o tradicionalnim ver-
nicima koji se zadravaju na potovanju religijske prakse
kao kulturne tradicije j obiaja ili, u nekoliko sluajeva, veoj
religioznosti majke i to u periodu kada vie nije imala uti-
caja na formiranje odnosa prema religiji ispitanika/ce. Jedan
odgovor ispitanika koji je proao kroz razliite religijske i
okultne tradicije moda najbolje ilustruje radikalan pristup
u tumaenju znaenja koje krtenje ima za njega;
Ja sam iz politikih razloga odstranio sve veze sa
pravoslavljem, krtm sam kao dete, jer su roditelji
moje mame bili vem id, danas slavim slavu sa ocem
za vreme praznika samo svojim prisustvom jer njima
to znai,ja ne uestvujem u tim ritualim a... otiao bih
u matinu crkvu da mi se p m iti krtmje. Radikalni
raskid spram lavljem se dogodio u srednjoj skoli, vie
jefaktora u pitanju, ali najvieje imalo uticaja to to
sam doao u km takt sa svojom seksualnou i kadaje
linopostalopolitiko. (Damjan, 24 g.)
Religiozni gejevi i lezbejke esto ne ele da pi ivlae panju
ispoljavanjem verskog identiteta i ponaanja:
Zorica Ivanovi
Lidija Radulovi
JJikad ne volim da pokazujem veru,ja nikad m m sim
krst, brojanicu m rud, nisam od tih. Nekako vdim da sam

M EU
nasamo sa Bogom, ne momju svi da znaju da sam vemik,
iakoja to ne krijem. Vie vdim da sepovuem u oak svoje
sobe, tako mije mimije i smirenije. (Stefan, 25 g.)
Veina verujuih ispitanika/ca, kao i oni/e koji/e sebe sma-
traju duhovnim ili ne mogu precizno da odrede ta je to u ta
veruju, ima isti odnos prema pripadnosti crkvi kao instituciji
ili pripadnosti nekoj verskoj organizaciji. Na primer, veoma
su kritini prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i prema alterna-
tivnim religijskim organizacijama, veoma im je vano da na-
glase individualni pristup i slobodu u kreiranju, prispitivanju
i traganju u duhovnom i religijskom smislu.
JVe verujem u institucije ve m ije m jU tnija zajednica
kad se u crkm okupljamo ne kao instituciji ili graevini
ve i na livadi, bilo gde, mjbitnije m ije liturgijska za-
jednica, crkva kao ranohrianska ideja, sjedinjeni
Ijubavlju prema Hristu i jedni prema drugima, bilo
koje liturgijsko sabranje m koje idem ne delim ni po
naciomlnoj osnovi, da lije srpska ili grka svejedno mi
je,ja sam upisan u registar SPC, ali bitna m ije ideja, a
ne crkva kao institudja kojojpripadam'\ (Luka, 31 g.)
Trend religijske individualizacije i pluralizacije, prisutan
u savremenim drutvima, prepoznatljiv je u opredeljenju
If in
*
veine gejeva i lezbejki za vaninstitucionalnu ili necrkvenu
religioznost, koja ih nee optereivati svojim dogmama i
konzervativnim stavovima. Odbaeni/e od strane tardiciona-
lnih religija i religijskih institucija, ove osobe razvijaju sub-
jektivni odnos prema religiji odreen linim preferencijama
i ivotnim stilovima i za njih je, kako bi Grejs Dejvi naglasila,
karakteristino verovanje bezpripadanja (Davie 2005,15).
Kad sam odrastao odgajan som u tom smislu da po-
stoji Bog kao univerzalm energija, to sam usvojio od
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
majke, univerzalm stvoriteljska energija koja stvara i
razara. U srednjoj koli sam postao politeista, pagan-
ski koncept, tujepoelapria o astralnim identitetima,
vie sam verovao u sile prirude kao neki ovozemaljski
uticaj, imao sam ideju o toj nekoj Ijudskoj spiritualnoj
potendji, daje ovek sam seU bog i daje sposoban da
izrazom
upravlja subinom." (Damjan, 24 g.)
i duhovnim
IZMEU ODBACIVANJA,
O odbacivanju i potrazi za religijskim
KOMPROMISA IINTEGRACIJE
Religija i homoseksualnost.
Veina osoba koje su uestvovale u ovom istraivanju smatra
da nije lako opredeliti se i izjasniti u vezi s religijskom opre-
deljenou, esto se dvoume izmeu istovremeno religiozne
1
i duhovne orijentacije ili samo religiozne ili samo duhovne
dok je gotovo polovina njih (40 odsto) sigurna u svoju ateis-
tiku poziciju. Rezultati ankete na forumu gay-serUa.com, '
videli smo, pokazuju takoe da se neto manje od polovine|
(47 odsto) ispitanih izjanjavaju kao ateisti/ateistkinje, ostali
su ili vernici/e ili su se opredelili/e za opciju ostali koja uk- i
ljuuje alternativna verovanja i prakse, neku vrstu spiritual-1
nosti, veru u prirodu, okultizam../.72 1
:> ^9
Tokom intervjua su pominjane prie o istopolno seksualno
orijentisanim osobama koje su se odrekle svoje seksualne
orijentacije zarad vere, na koje se nadovezuju narativi o ;
gejevima monasima koji, moda, pripadaju gej folkloru, ali \
su nesumnjivo potkrepljeni aferama koje izlaze u javnost tfi
homoseksualnom ponaanju u krugovima pravoslavnih i ka-1
tolikih svetenika. Ispitanici/ce koji za sebe kau da su r e - |
ligiozni i dre do pripadnosti odreenoj (ovde pravoslavnoj) 1
religijskoj tradiciji suoavaju se sa problemom usklaivanja I
seksualnog i religijskog aspekta svog identiteta. U sluajul
suprotstavljenosti razliitih identiteta koji se zasnivaju n a |
protivrenim vrednostima i normama usklaivanje verskih f
uverenja i istopolne seksualnosti se tee postie nego kada l
.^ 3
su u pitanju religijski sistemi i razliiti oblici duhovnosti *
koji ne odbijaju gej/lezbejsko prisustvo u svojim praksa-1
ma, verovanjima i zajednicama.73 Uobiajene pretpostavke j
0 moguim strategijama pregovaranja oko suprotstavljenih
aspekata linog identiteta svode se na: 1) odbacivanje ver- ]
--4
skog identiteta, 2) odbacivanja gej i lezbejskog identiteta, i
3) kompromis izmeu suprotstavljenih aspekata identiteta^j
1 4) integraciju identiteta (Rodriguez and Ouellette 2000, J
334). Dok integracija podrazumeva usklaenost verskog i |
istopolnog seksualnog identiteta u svakodnevnom ivotu i j
razliitim ivotnim sferama, strategija kompromisa podra-Jj
zumeva da se vera i homoseksualna orijentacija dre odvo-f
jeno i vezuju za razliite sfere ivota, to u praksi znai da se j
na razliitim mestima i u razliitim prilikama jedan aspekt j
identiteta zanemaruje pa i prikriva. Neusaglaenost religi--
jskog i gej/lezbejskog identiteta ispitanici/ispitanice iz ovog*
istraivanja reavaju na razliite naine koje bismo mogli da
svedemo na kompromisna reenja i strategije i manje ili viej
uspenu identitetsku integraciju. Pomirenje izmeu verskih3
uverenja i homoseksualnog identiteta predstavlja proces,
u kojem je, kako je isticano u kazivanjima, jako vaano d a j
osobe imaju podrku najbliih prijatelja i roditelja, da s e l
ne oseaju odbaenim, da u nekom segmentu, bilo da s
to religija ili profesija, to najee navode, pronau sm is
72 http://www.gay-serbia.com/f0 rum/jeste-li-v5 ernik ^0474s30.html fj
73 Neka istraivanja pokazuju da su takve osolte izloene smanjenom sun'j
opouzdanju. preispitivanju. naruenom psihikom zdravlju a na ' r:tju i odricanju ou
identiteta. U nekim siuajevima gejevi i lezbejke, u nastojanju da pomire ove protivrefflO|
sti, grade identitete nezavisne, tolerantnije osobe kojoj nije potreban niti grupni MentlJ |
zajednice gejeva niti pripadnost erkvi kao instituciji (Jaspal and Cinnirella 2010,851,8521

ao koji im je potreban. Ove osobe duboko preispituju sebe
i promiljanju svoje mesto u svetu i za veinu bi se mog-
lo rei da su uspeno usaglasili ove naizgled nepomirljive
a sp e k te sopstva. Meutim, ovde je re o gej mukarcima
i lezbejkama koji/e su visoko obrazovani/ ili su u procesu
obrazovanja, svi su autovani prijateljima, a polovina i bar
jednom od roditelja ili nekom iz najblie rodbine. Pitanje je
do kakvih bi se rezultata dolo da je bilo mogunosti da se
u istraivanje ukljue i osobe koje pripadaju drugim socijal-
nim kategorijama.
Da li i na koji nain sama gej i lezbejska zajednica utie na
uskaivanje, pregovaranje i integraciju suprotstavljenih as-
pekata identiteta? Jteligiozni gejevi, mora da se alite,pa toje
endemskawstau, rei su jednog od ispitanika, koje najbolje
ilustruju jedan od autostereotipa prisutnih meu osobama
istopolne seksualne orijentacije. Na isti nain, sintagma
sa foruma gej pravoslavac, za mnoge vernike, ali i neke
gej mukarce i lezbejke zvui kao oksimoron. Na forumu
gay-serbia.com74 vodila se veoma una rasprava o ovom
naizgled velikom paradoksu. Iako je ova tema na forumu bila
otvorena za iskustva gej pravoslavnih forumaa, meusobna
iskljuivost izmeu forumaa ateista i vernika bila je dom-
inantna tema tako da se malo moglo saznati o autentinim
iskustvima pravoslavnih gejeva i lezbejki. Smatrajui da su
religijski (hrianski) identitet i gej identitet nepomirljivi,
ateisti i neverujui su svoj odnos prema pravoslavno veru-
juim gejevima neretko ispoljavali kroz diskriminatornu
i uvredljivu retoriku. Vi homoseksualni vemici ste mi kao
cigani nacisti.76Analogije i uvrede za gej vernike su razliite,
uglavnom se svode na nerazumevanje kako je mogue da se,
zbog negativnog stava hrianstva prema istopolnoj seksual-
noj orijentaciji, izjanjavaju kao religiozni.
Meni su gej hriani 'in general', izojrene linosti.
Koja je razlika izmedu hrianskih fundamentalista
i gej vemika? Svi itaju onaj deo Biblije koji njima
ide u korist, a ignoriu ono to se ne slae sa njihovim
ivotima, kao i ivotima Ijudi oko njih. 76
Jedan od forumaa, na primer, ne moe da razume gejeve
koji uspevaju da pomire suprotnosti oseajem i razvijanjem
http://ww.gay-serbia.com/forum ej-pravoslavci-t36256.html; http://
www.gay-serbia.com/forum/jeste-li-vjemik-t304/4s30.htmi;http://ww.gay-serbia.
com/forum/religion-hate-club-t44866.html; http://ww.gay-serbia.com/forum/jeste-Ii-
nevjemik-t49742.html; http://ww.gay-serbia.com/forum/vi-i-vasa-religija-t43917sl60.
html; http://ww.gay-serbia.com/forum/bog-t36657.html; http://ww.gay-serbia.com/
forum/stav-spc-prema-lgbt-populaciji-tl6374.html; http://ww.gay-serbia.com/forum/
badnji-dan-%C7%83-badnje-vece-%C7%83%C7%83-bozic-%C7%83%C7%83%C7%83-
I11916s600.html; http://ww.gay-serbia.com/forum/razlicite-veroispovesti-tl2042s600.
html; http://ww.gay-serbia.com/forum/veliki,-v askrsnji-post-tl3545.html; http://
www.gay-serbia.com/torum/kako-homoseksualiii'4-i-religija-idu-zajedno-isece-
no-iz-%CA%B9%CA%B9-t23532.html; http://wwA.gay-serbia.com/forum/crkva-kao-msti-
tucija-i-verovanje-i-duhovnost-t46223.html;
75 http://ww.gay-serbia.com/forum/jeste-li-yjernik-t30474s30.html
76 http://ww.gay-serbia.com/foru in/gej -pravoslavci-t36256.html
NAMA
linog odnosa prema bogu, osobenim religijskim verovanjima
i praksama koje crkva ne odobrava i ne prihvata. Sve manje
imam strpljenja za osobe gej orijentacije, a koje su istovremeno
vemici.77Za protivnike gej religiznosti je, dakle, neprihvatlji-
va i lina interpretacija vere kao nemogua u pravoslavlju. 7
to sa svojom linom interpretacijom vere.Apela za toleranciju
ima na svim forumima koji pokreu teme vezane za veru.
Izbog toga ne podravam Jm iko m a zbog njegovog
permanentnog agresivnog ateizma. On po obiaju ne
bivajui sasvim svestan pojma tolerancija podgreva
navijacke strasti. Delimo se u dva bloka ili tabora. Ovde
se vidi koliko su gej Ijudi u elementamim stvarima nes-
posobni zaprihvatanje razliitosti, kao uostcdom i strejt
Ijudi, i toje dobro da se uoi.78
U okolnostima dvostrukog socijalnog iskljuivanja i netoler-
ancije, od strane tradicionalnih religijskih institucija i jednog
dela gej i lezbejske zajednice, svakako nije lako pomiriti gej
i lezbejski identitet i religijska uverenja. Iako virtuelna gej
zajednica, kako vidimo, nastoji da izgradi model tolerantnog
ponaanja, svi intervjuisani ispitanici/ispitanice su se sloili da
ova netrpeljivost postoji, da je moda dominantnija meu ge-
jevima nego lezbejkama i da je pojedinci otvoreno ispoljavaju.
18 1
JVajdiskriminisaniji sam u gej zajednici, od gru-
pe koja trpi diskriminadju u drutvu, to sam stalno
objanjavao na tim radionicama i skupovima. Na
nekom predavanju na kvir studijama temaje bila gej
vem id, tamo supriali neki Ijudu dasuto dve razliite
fioke. A lija sam rekao da nisu,ja samja, pa ja ne mogu
to to sam gej da odelim od toga to sam pravoslavac i
to sam Ijudsko bie. Svi zaborave da timpodelama da
smo m i u stvari Ijudi. Toje moda, ve sadje super ako
je gej daje i ateista taj ateizam prerasta u neku sektu
tako deluju .... ta diskriminadja od samih diskrimi-
nisanihjefasdnantna, oni su sami sebi kazna to su
netoleramtni". (Luka, 31g.)
Vjemjem daje mogue biti vjemik i nazvati sepra-
voslavcem. Takoe mislim daje m do gejeva hriana
koji u svojoj glavi mogu imati paradigme tako uredno
sloene dasene raspadnu poslije prve 'krize vjere'. Sva-
ka astkome to uspijeva, a da ostane... hmmm... ovjek?
Malo ihje.79
Jesam vernik i imam utisak da je biti vem ik
poprilino nepopulamo meu gejevima, ali me zabo-
Zorica Ivanovi
Lidija Raduiovi
77 http://ww.gay-serbia.com/foru m/gej-pravoslavci-t36256.html
78 http://ww.gay-serbia.eom/forum/jeste-li-vjernik-t30474s30.html
79 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/999/tekst/kroz-hriscanski-svet/print/lat
M EU
le ta ko misli. Ma koliko mislili da se vera i Crkva s
jedne strane i homoseksualizam s druge, meusobno
iskljuuju ja sam uspeo da svoje dve Ijubavi, pre-
ma tipovima i Crkvi spojim i manje vie odlino
funkcioniem. (Luka 31g.)
Ova oigledna podela unutar gej zajednice po pitanju odnosa
prema religiji, vanosti religijskih prava i prihvatanju religi-
jskog aspekta identiteta njenih lanova/lanica nije specifi-
na samo za Srbiju. Kako je napred u tekstu ukazano, gej i
lezbejske zajednice nigde nemaju jedinstven stav o ovim pi-
tanjima, iako se rasprave vie vode oko pitanja gej/lezbejskog
religijskog aktivizma (koji u Srbiji ne postoji), a manje oko
indiviualnih prava na religijski izbor i doivljaj.
Kada je re o duhovnosti i/ili alternativnoj religioznosti
identitetska integracija podrazumeva Jstovremeno prih-
vatanje svoje seksualne i religijske/duhovne razliitosti kako
u okviru globalnog drutva, tako i u gej/lezbejskoj zajednici.
Ove osobe se izdvajaju ne samo po pitanju seksualne orijent-
acije i religije ve i po drugim aspektima ivota koji su sa tim
povezani, a koji su u razliiti pa i u suprotnosti sa normama
ponaanja veine ljudi u okruenju. U nastojanju da sebi
objasne razliite aspekte ivota bez pozivanja na dogmatska
uverenja ili koncepte iz dominante kulturne matrice, neki
IftO
gejevi i lezbejke se kreu u irokom spektru individualnih
izbora duhovnosti i oslanjaju se na razliite ideje, verovanja i
prakse. Veina svoja religijska i/ili duhovna uverenja smatra
delomsvoje privatnosti:
J a Ijubav ne mogu da krijem, jako je teko pronai
meru unutranjeg straha i dostojanstva, zastupanja
sebe, Ijudi su skloni da odustaju od istopolne veze zato
toje milje neadekvatan, omuju, tojefrustrirajue,
ja ne znam da li sam autovana u tom smislu,ja sam ve-
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
getarijanka, o tome nepriam ipria o religijije moja
intimja.(Ena45.g)
Ispitanici/ispitanice pribegavaju razliitim strategijama, ali
uglavnom sejapvlape i izbegavaju da svoju duhovnost i/ili
religioznost javno istiu u prvi pian, pa i kada se nalaze u
okruenju nereligioznih gejeva i lezbejki. Na taj nain, ove
izrazom
osrbe jo jednom svedee o postojeim podelama u okvi-
i duhovnim
ru ovih zajednica po pitanju religije i religioznosti, kao i
o dvostrukoj marginalizaciji i primerima netrpeljivosti iz
O odbacivanju i potrazi za religijskim
svakodnevnog ivota prema osobama koje se odreuju kao
Religija i homoseksualnost.
religiozni gej mukarci i lezbejke .80 Dok su pojedini/e na-
SO Na primer, jedan ispitamk (pagan, 28) je zbog svog naina oblaenja bio iz-
baen iz jednog gej kluba. Istom ispitaniku se dogodilo da su ljudi ustajali od stola i odlazili
kad je govorio o svojoj religijskoj pripadnosti paganskom meunarodnom udruenju. S
drugestrane, najednomjavnompredavanjujedoiveo daga, u diskusiji u kojoj je uest-
vovao, jedan svetenik nazove satanistom.
glaavali/e da im je bitniji duhovni identitet od seksualnog,
drugi/e su isticali/e da im je najbitnija profesija, da to nije
ni homoseksualni identitet ni religijsko ili duhovno opre-
deljenje. Uopteno posmatrano, ispitanici i ispitanice koji |
su uestvovali u ovom istraivanju smatraju da su, i pored
munog procesa, velikih potekoa, lomova i padova us-
peno pomirili" ova dva aspekta svog identiteta je r ono to
jesu ne vezuju samo za homoseksualnu orijentaciju niti
samo za religiju i/ili duhovnost.
ZAVRNA RAZMATRANJA j
'J|
'i^
U radu su problematizovana neka od pitanja u vezi sa odno- ^
som izmeu religije i homoseksualnosti u postsocijalisti- -H
kom drutvu Srbije i izneti rezultati istraivanja koji se, s 2
jedne strane, tiu onosa tradicionalnih religija i religijskih 7
zajednica prema homoseksualnom ponaanju i gej i lezbe- $
jskim pravima dok, s druge strane, osvetljavaju odnos koji %
gej mukarci i lezbejke imaju prema religiji i/ili duhovnosti i
ukazuju na neke od njihovih religijskih/duhovnih verovanja
i praksi. Stavovi i argumenati tradicionalnih religijskih insti- '%
tucija su anlizirani na osnovu postojeih zvaninih religijskih i
uenja 0 homoseksualnosti (koje je razvila jedino Katolika _
crkva) kao i na osnovu jedinstvenog tradicijskog religijskog |
1
diskursa koji se, zanemarujui verske razlike, u Srbiji ob-
-
likovao tokom poslednjih decenija. Podaci 0 gej i lezbejskom '
odnosu prema religiji i razliitim oblicima njihovog religijsk- f)
og i/ili duhovnog izraza su dobijeni na osnovu empirijskog ^
;1
istraivanja koje je ukljuivalo terenski rad i intervjue sa in-
formantima/informantkinjama, online upitnke i internetske f
forume. Iako su intervjui vreni u Beogradu, istraivanjem su %
obuhvaeni gej mukarci i lezbejke koji su iz razliitih mesta j |
u Srbiji. Socijalni i obrazovni profil ispitanika i ispitanica je,"W
meutim, bio manje raznolik i obuhvata osobe visokog obra- ?
zovanja i studente. Stoga bi neka budua istraivanja trebalo J 'i
ne samo da prodube saznanja 0 pitanjima koja su u ovom ^
radu pokrenuta, ve da panju usmere i na druge socijalne Jp
kategorije u okviru gej i lezbejke zajednice.
Novo razurnevanje ljudske seksualnosti i priznavanje gej i
lezbejskog identiteta i prava je osim politikih pokrenulo i
teoloke rasprave i doprinelo da odnos izmeu religije i ho-
moseksualnosti postane jedno od znaajnih pitanja u savre-
menim drutvima. Stavovi religijskih institucija i zajednica
prema homoseksualnom ponaanju i homoseksualnim iden- '
titetima se, uopteno posinatrano, kreu od nepriznavanja
gej i lezbejskog identiteta i prava do spremnosti napromenei.
u svetlu novih zahteva. Tradicionalne crkve i verske zajed-J
nice u Srbiji se nalaze na prvom polu i ne samo da ne prih-:

vataju da gej mukarci i lezbejke budu ravnopravni lanovi
njihovih reliijskih zajednica ve se aktivno suprotstavljaju
drutvenom priznavanju i javnom ispoljavanju gej i lezbejsk-
og identiteta. Iako je mali broj njih formulisao i izneo svoje
zvanine stavove, shvatanje o istopolnom seksualnom inu
i orijentaciji kao moralno nedopustivom i drutveno opas-
nom ponaanju i/ili bolesti predstavlja jedan od kljunih
elemenata tradicijskog religijskog diskursa o homoseksual-
nosti. Kako se radi ne samo o dominantnom ve o jedinom
religijskom diskursu o istopolnim seksualnim odnosima i
pravima seksualnih manjina, jasna je njegova snaga da ob-
likuje drutveno miljenje i ponaanje u kontekstu postso-
cijalistikog srpskog drutva u kome preovladava shvatanje
da uvanje verske tradicije predstavlja neophodan uslov kul-
turnog i/ili nacionalnog identiteta.
U Srbiji, kao uostalom i u drugim drutvima, mnogi/e veru-
ju da gejevi i lezbejke nemaju religijski ivot i da su ateisti/
ateistkinje ili da su aktivno antireligijski orijentisani. Ovakvo
miljenje se, s jedne strane, moe objasniti odnosom tradi-
cionalnih religijskih zajednica prema ovim osobama i, s
druge strane, time to LGBT osobe i organizacije s pravom
ukazuju na ove zajednice kao jednu od osnovnih prepreka
za ostvarivanje njihovih graanskih i drutvenih prava. Ovo,
kao i neka druga istraivanja (v. Jovanovi 2008) pokazuju,
meutim, da neki gejevi i lezbejke imaju duhovni i verski
ivot koji moe predstavljati vaan deo njihovog identiteta
i svakodnevnog ivota. Istraivai gej/lezbejske religije i/
ili duhovnosti u zapadnim drutvima ukazuju na njihovu
raznolikost koja dobija razliite institucionalne i vaninsti-
tucionalne oblike - od organizovanih grupa za podrku gej/
lezbejskim graanskim i religijskim pravima u okviru tradi-
cionalnih denominacija, preko institucionalno ustrojenih
gej/lezbejskih religija i duhovnih pokreta do individualno
kreiranih, esto eklektikih, verovanja i praksi. Kako u Srbiji
ne postoje organizovani oblici gej/lezbejskih religijskih i/ili
duhovnih izraza i praksi, bilo u okviru ili van polja tradicio-
nalnih religija,81 religijska i duhovna iskustva gej mukraca
i lezbejki esto ostaju njihovi lini, nedeljeni doivlja-
ji, bilo da u svojim verovanjima ostaju vezani za religijsku
tradiciju ili se od nje udaljavaju. Suoeni s odbijanjem od
strane tradicicionalnih religija gej mukarci i lezbejke mora-
ju svesno i namerno da odlue kako da budu religiozni i ili/
duhovni, koji balans izmeu religijskog kontinuiteta i prom-
ena ele, kada, s kim i u kom cilju (Thumma, Gray 2005).
Veina religioznih/duhovnih gej mukaraca i lezbejki koja je
uestvovala u ovom istraivanju prednost daje gej i lezbejs-
kom identitetu u odnosu na postojee religijske i teoloke
Poseban prograra duhovne podrke Ijudima istopolne seksualne orijentacije
je razvijen u okviru ogranka M eunarodne paganske federacije u Srbiji.
NAMA
tradicije i svoja religijska uverenja oblikuje opredeljujui se
za razliite alternativne religije i duhovnosti koje su toler-
antnije prema njihovoj seksualnoj i emotivnoj orijentaciji.
Rezultati istraivanja takoe pokazuju da veina ovih oso-
ba sebe doivljava kao duhovne, ali ne i religiozne osobe
pokazujui, na taj nain, svoje udaljavanje od bilo kog ob-
lika organizovane i institucionalizovane religije. Meutim,
meu religioznim gej mukarcima i lezbejkama je bilo i
onih ije je religijsko opredeljenje ostalo vezano za pravo-
slavlje i tradicionalna verovanja i prakse. U nastojanju da
pomire gej/lezbejski i tradicionalni religijski identitet ove
osobe razvijaju svoj lini, individualni odnos s Bogom koji
nema veze sa crkvom kao institucijom i institucionalnim
teolokim tumaenjima. U tom smislu bi se moglo rei da
kreiraju sopstvenu gej/lezbejsku-teologiju koja se od drugih
svakodnevnih teologija razlikuje pre svega po tome to se
promilja odnos Boga prema osobama istopolne seksualne
orijentacije i esto trai nain da se izbegne oseaj krivice
koji zvanina teoloka tumaenja nameu.
Uopteno posmatrano, religijski i/ili duhovni izrazi i prakse
gej mukaraca i lezbejki u Srbiji kreiraju raznoliko religijsko
polje koje obuhvata kako tradicionalne religijske izbore tako
i verovanja i koncepte alternativnih religija/duhovnosti koji
dolaze iz razliitih izvorita. Ipak, u odnosu na optu pop-
183
ulaciju koja se veinski opredeljuje za nasleene, tradicio-
nalne religije, osobe koje ive ivot na marginama drutva
se, sudei prema rezultatima ovog istraivanja, radije okreu
alternativnim i vaninstitucionalnim oblicima religioznosti i
duhovnosti.82 Za razliku od zapadnih drutava, u okviru ovog
gej/lezbejskog religijskog pejaa religijski i spiritualni
diskursi i prakse koji su iskljuivo gej/lezbejski ili kvir nisu
posebno istaknuti.
Diskurs o gej/kvir duhovnosti, kao i odatle proistekle religi-
jske i spiritualne prakse i pokreti, nastao je direktno iz gej
i lezbejskog aktivizma, dakle, kao svestan politiki i politi-
zovan in koji nastoji da putem duhovnosti redefinie kvir
svest (v. Boisvert 2007, 40). Najkrae reeno, gej/lezbejska
i kvir spiritualnost kao teoloki/mitoloki/religijski/duhovni
izraz predstavlja subverzivni religijsko-politiki pokret koji
dovodi u pitanje heteronormativno itanje istorije ili re-
ligijskih uenja i koji erotsko iskustvo smatra neophodnim
i centralnim u duhovnom ivotu. Za razliku od veine religi-
jskih tradicija u kojima je zaee i raanje naglaeno kao cilj
seksualnog odnosa, kvir duhovnost predstavlja afirmaciju
82 Situacija u zapadnim drutvima, a p re svega u SAD-u, je drugaija; veliki
procenat Amerikanaca se okree vaninstitucionalnim religijama, postali su eklektiki ko-
Zorica Ivanovi
Lidija Radulovi
risnici religijskih ideja, a postoje potvrde o porastu trenda ka individualistikoj duhovnosti
ili optedostupnim izrazim a duhovnosti u popularnoj kulturi. U tom smislu se gej/lezbejski
religijski izrazi i prakse ne razlikuju bitno od obrazaca koji odlikuju religiju u SAD-u, a
koji poivaju na paralelnim procesim a religijskog kontinuiteta i prom ene (Thumma, f-iay
2005).
M EU

seksualne elje koja je esto shvaena kao put do svetog,
konceptualizovanog kao oblika energije, sile ili svesti (isto,
36-38). Moe se rei da ovi pokreti nastoje da stvore kulturu
i religijsko iskustvo koje ima smisla samo u odnosu prema
seksualnom iskustvu" i u kome uitak u seksualnim odno-
sima i zadovoljstvo dobija posebno mesto (v. Intervju sa M.
Fukoom 2010,121). Gej/kvir duhovnost svoj izraz nalazi u
razliitim NeioAge pokretim a, od paganizm a do Radieal
IfiA
~
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji
Fairy pokreta i drugih.83 Meutim, pokreti gej/Iezbejske/kvir 1
duhovnosti predstavljaju samo jedan od razliitih oblika re-
ligijskih i duhovnih verovanja i praksi osoba istopolne seksu- 'l
alne orijentacije koje, kao to smo videli, mogu prihvatati i
postojee religijske tradicije ili se od njih udaljavati. Meu-'
tim, bilo da trae blizu ili dalje od tradicije, gej mukarci i '
lezbejke, kao i svi/e drugi/e, moraju nai sopstveni put za os-^
tvarenje religijskog i duhovnog izraza (Thumma, Gray 2005).

83 Radikalan Feri"(RadicaI Fairy), na primer, je pokrei kvir duhovnosti koji|

se zasniva na dva principa: androginosti i ideji jiu b je c t, S U B J E C V svest. Koncept drugosM
zauzima centralno mesto u Feri identitetu, odnosi se na pozitivno samoizgradenu drugosljj
koja omoguava kvir osobama da izgrade i rekonstruiu model stvarnosti koji naglaava
prirodu drugosti kao funkcionalnu i neophodnu za njih same. Poseban nain sagledavt _
sveta. svojstven gejerima i lezbejkama. proizilazi iz egalitarizma ljubari i seksa i proitn??
izrazom

gej/lezbejske odnose sa neljudskim svetom, svetom prirode i ideja Ovaj pokret se r f

stavlja kao specifian pogled na svet i duhovnost i zasniva se na velikom broju ra ItftlA
praksi i verovanja koji se mogu podeliti na dve grane - onu koja se oslanja na po... Jftv
I duhovn/m

traicijt kao to su neo-paganizam i Vika, i onu koja se konstruie i izgrauje kao posebjK
i nova. Oslanjaju se, na primer, na origijastike dionizijske kultove u kojima spajaju kvtrf
seksualne prakse i ekstatike rituale, ali lanovi pokreta istovremeno koutruiu verovaifej
O odbactvanju i potrazi za relig'tjskim

i prakse kao to je proslava Kvir Boga (Rodgers 1995,35, 36). David Gri n. s druge strarie.f
istrauje savremeni pokret Male Goddess Movemem (MGM); tanije, nije n : ojedinstvenej
zajednici ili pokretu ve o grupama mukaraca koji, potujui boginje, odbacuju mitope
Retigija i homoseksualnost.

etske i normativne iskurse maskuliniteta u zapadnim drutvima. Autor u ovom pokr^tUjj

vidi mogunost za dekonstrukciju esencijalistikih rodnih razlika, pre svega, kroz intener
izaciju enskog antitipa kao oblika osloboenja od dogmi mukosti" i socijalnih problema;
koji se obino povezuju sa osobinama mukosti kao to su agresija i nadmetanje. Kroz ritur'
alnu praksu nastoje da dekonstruiu rodne razlike i normativne konstrukcije maskulinileri j
usvajanjem enskih energija" koje u procesu interiorizacije postaju razlike unutar s a g g l
sebe', kao karakteristika psihe ili kao aspekti kulturne, drutvene i verske prakse (G rp jf
2012).
M EU

LITERATURA

Ankeberg, Don iDonVeldon. 2005. injenice o homoseksualnosti. U: Mukarac i ena pred tajnom tela, pravoslavlje i polnost, ur. Dimitrijevi,
Vladimir, 254-274. Beograd: Pravoslavna misionarska kola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog.
Ariel, Zaakov 2007. Judaism. In Homosexudity and Religion An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 138-144. Westport: Greenwood Press.
Barker, Ajlin. 2004. Novi religioznipokreti praktican uvod . N i: Zograf - Punta.
Beattie Jung, Patricia. 2007. The Roman Catolic Tradition. In: Homosexuality and Religion. An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 191-200..
Westport: Greenwood Press. ^
Blevins, John. 2007. Ex-gay Ministries. In: HomosexuaIity and Religion. An Encyeolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 119-122. Westport: Greenwood Press.

Boisvert, Donald. 2007. Homosexuality and Spirituality. In: Homosexuality and Religion.An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 35-44. West-1 8
-fjU
port: Greenwood Press.
Buisson-Fenetz, Helene. 2004. Un sexproblematique: Lglise et lhomosexualite masculine m France (1971-2000). Saint-Denis : Press Uni- ^
versitaire de Vincennes.
Cadge, Wendy 2002. Vital cmflicts: the mainline dominations debate homosexuality. In: The QuietHand ofGod: Faith Based Activism, and the J l
Public Role ofMainline Protestantism, Robert Wuthnow and John H. Evans (eds.), 265-286. Berkely:University of California Press. Vj
1

Coulmont, Baptiste. 2006. Jeux dinterdits? Religion ethomosexualite. In: Archives de sdences sodales des religion 136 :103-114.
Davie, Grace. 2005. Religija u savremmoj Evropi: mutadja sjeanja. Zagreb: Goldeng marketing, Tehnika knjiga.
Dawson Lorne L. 1998. The Cultural Significance o f New Religious Movemmts and Globalization: A Theoretical Prolegomenon. In: Joumalfor'-
the Sdm tific Study ofReligion 37(4): 580-595.
Dragun, Maja. 2008. Konzumeristika ohiljeja dananje sinkretiko-eklektike duhomosti. U: Drutvena istraivanja 6 (98): 1047-1068.
Duby, Georges. 1987. Vitez, m a i svem ik midba ufeudalnoj Francuskoj, Split: Logos.
Ellard, Michael Patric. 2007. Metropolitan Communitg Churches. In: HomosexualityandReligim.AnEncycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 155-158.
Westport: Greenwood Press.
Godelier, Maurice 1982. Laproduction des grands hommes. Pmvoir et dominatim mascidine chez les Baruya de Nouvelle-Guinee, Paris: Fayard.
Intervju sa Mielom Fukoom. 2010. Drutvmi trijumf seksualnh prohteva. U: Priroda elje i drutvo transgresije. QT asopis za kvir teoriju i f
kultur, 1 (1-2)
Hasbany, Richard. 1989. Preface. In: Homosexuality and Religim, Richard Hasbany (ed.), 1-6. New York: Harrngton Park Press. "
Herdt, Gilbert (ed.). 1993 (1984). Ritualized Homosexuality in Melanesia. Berkely: University of California Press.
lO fi
*

Herdt, Gilbert. 1993. Introductim to the Paperback Editim. In: Ritualized Homosexuality in Melanesia, Gilbert Herdt (ed.), vii-xliv. Berkely:Uni-|jS
versity of California Press.
Herdt, Gilbert. 1994 (1981). Guardians ofthe Flutes. Idioms ofMasculinity. Chicago: University of Chicago Press. Berkely: University of Califor- j
nia Press. ;
Herdt, Gilbert. 2003. Trei pol i trei rod U Kultura, tematski broj Antropologija tela 105/106:63-131. ||S
Hegarty, Peter. 2 0 0 2 .'R snota choice, its the way were built: Sgmbolic beliefs about sem al orientation in the USand Britain. In: Joumal of
munity andApplied Sodcd Psychology 12.153-166.
Jaspal, Rusi and Marco Cinnirella. 2010. Coping withpotentiaMy incompatible idmtities-. Accmnts o f religious, ethnic, and sexual idmtitiesfrom
British Pakistani men who identifj as Muslim and gay. In: British Jm m al ofSodal Psychology 49:849-870.
Jovanovi, Milo. 2008. Rdigiozni Querr-ovi: studijapet sluajeva. U: Teme 32 (2): 329-356. g f
Jovanovi, Milo. 2011. Moralistika osuda homoseksualnosti upravoslavlju. U: Teme 35 (3): 705-744.
Kilian, Gary C. 2013. Nos ancetres, lespervers: Reading Queerly and CmstrucUng the HomosexuaI Before the Closet (1810-1830). In: Himor Proj-
i razom gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji

ects, Paper 2:3-59. Womens, Gender and Sexuality Studies at Digital Commons and Macalester College. http://digitalcommons.mecalester 'N'
edu/wgst_honors/2
Krondorfer Bjorn and Stephen Hunt. Introductim: Religim andMasculinites - ConMmities and Change. In: Religm andgender 2(2): 194 - 206 .
Lakroa, Miel. 2001. NemAge: ideologijanovog doba. Beograd: Clio.
Long, Ronald E. 2004. Men, Homosexuality, and the Gods: An Exploratim into the Religious Significance ofMale Homosexuality in World Per-
spective. New York: Harrington Park Press.
Marler, Penny Long and Kirk C. Hadaway. 2002. Jleing Religioasor Jleing SpirituaT inAmerica-.AZero-SumPropositim? In: Jtmmcdfar the
Sdm tific Studij ofReligim 41(2); 289-300.
2 i duhovnim

McNeill, John L. 1993 (1976). The ChurchandtheHomosexual. FourthEdition. Boston: Beacon Press. h ttp :/ /w w w .a m a z o n .c o m /T h e - C h u r c h -B o -
mosexual-Fourth-Edition/dp/0807079316#reader_0807079316 v-ij|
Nanda, Serena. 1985. The Hijras oflndia: Cultural and Individual Dimensims ofan Institutionalized Third Gmder Role. In: Jm m al o f Hortur
O odbacivanju i potrazi za religijskim

sexuality 1,3/4; 35-54.

Religija i homoseksuainost.

Nikoli, Dragan. Aktivan/pasiva,n: uloga intemet komunikacije medu gejevima u Srbiji. U: Teme god. 33 (1): 103 135.
Ortner, Sherry B. and Harriet Whitehead, ur.1989. Sexual meanings, the cultural comtrucUm o f gender and sexuality. Cambridge, New York
Cambridge University Press.
Pavlovi, Sonja. 2012. Nepodnoljiva laleoa anti-gej argummta http://mindreadingsblog.wordpress.com/2012 / l l / 01/nepodnosljiva-lakoca an-
ti-gej-argumenata/

d
Partridge, Christopher, ur. 2005. Enciklopedija novihreligija,Nove religije, sektei altemativniduhovnipokreti, Zagreb: Naklada Ljevak.
pickett, Brent L. 2009. Introduction. In: Brent Pickett, Historical Dictionarg o f Homosexuality. Historical Dictionaries of Religions, Philoso-
phies, and Movements, N96. The Scarescovv Press, Inc. xxxi-xlvii.
Radulovi, Lidija. 2012. Religija ovde i sada: Revitalizadja religije u Srbiji. Beograd: Srpski genealoki centar, Odeljenje za etnologiju i antro-
poiogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Radulovi, Lidija. 2007. Okultizam ovde i sada: Magija, religija ipomodni kultovi u Beogradu. Beograd: Srpski genealoki centar, Odeljenje za
etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Riviere, Claude, Piette, Albert (eds.). 1990. Nouvelle idoles. Nouveaiuc Cultes. Derives de la sacralite. Paris: LHarmattan.
Rodrigues, Eric and Suzanne C. Oueelette. 2 0 0 0 . Gay and Lesbian Christians: Homosemal and Religious Identity Integration in the Members
and Participants o fa Gay-Positive Church. In: Joum alfor the Scientific Study ofReligion 39 (3): 333-347.
Rodgers, Bill. 1995. The radical Faerie Movement: A Queer Spirit Pathway. In: Social Altematives 14 (4): 34-37.
Sands, Kathleen M. 2007. Homosexuality, Religion and the Law. In: HomosexuaIity and Religion. An Encgcolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 3-18.
Westport: Greenwood Press.
Siker, Jeffry S. 2007 (ed.). Homosexu<dity and Religion. An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), ix-x. Westport: Greenwood Press.
Siker, Jeffry S. 2007a. Preface. In: Homosexuality and Religion. An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), ix-x. Westport: Greenwood Press.
Siker, Jeffry S. 2007b. Queer Theology. In: Homosexuality andReligion. An Encgcolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 188-190. Westport: Greenwood
Press.
Siker, Jeffry S. 2007c. Anglican Church o f Canada. In: Homosexuality and Religion. An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 58-59. Westport:
Greenwood Press.
Siker, Jeffry S. 2007. Protestantism. In= Homosexuality and Religion. An Encgcolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 176-180. Westport: Greenwood
Press.
Simard, Noel. 2002. Le debat sur rhomosexualite : sciences humaines etposition de lEglise. http://www.culture-et-foi.com/dossiers/homosex-
ualite/noeLsimard.htm
Spencer, Wayne. 2001. ToAbsentFriends: Classical SpiritualistMediumship and NewAge Channelling Compared and Contrasted. Im Joum al o f
Contemporary Religion 16(3): 343-360.
Stifoss-Hanssen Hans. 1999. Religion and Spirituality: What a European Ear Hears. In: The Internatioml Joum alfar the Psychology o f religion
9(1): 25-33.
Stuart, Elisabeth. 2003. Gay and Lesbian Theologies-.Repetitionsvoith Critical Dijference. Burlington, VT:Ashgate.
vab, Alenka and Kuhar, Roman. 2005. The Unbearable Comfort ofPrivacg. The Everuday Life o f Gays and Lesbians. Ljubljana: Mirovni intitut.
Thumma, Scott, Gray, Edward R. 2005. Introduction. In: GagReligion, Scott Thumma, Edward R. Gray (eds.), Oxford:Altamira Press.
Thumma, Scott. 2007. Evangelical Christianitg. In: Homosexuality and Religion. An Encycolpedia, Jeffry S. Siker (ed.), 112-117. Westport:
Greenwood Press.
Velzen, van Liselotte. 2007. Doum and Out in Belgrade-. An EthnographicAccount on the Everyday Life Experiences ofSerbian Gays and Lesbians
in2004. In: Begond the P nk Curtaim Everyday life ofLGBTpeople in Eastem Europe, Roman Kuhar and Judit Takacs (eds.). Ljubljana: Mirovni
Intitut. http://www.policy.hu/takacs/books/isbn9616455459/
Viks, Defri. 2009. Kemstrukcijahomoseksualnosti. U: Teme god. 33 (3): 17-46.
Vukovi, ore, Ivo olovi i Milo Mojsilovi. 2008. Predrasudena videlo: homofobija u Srbiji, Izvetaj o istraivanju javnog mnjenja o LGBT
populaciji. Beograd: Gej Strejt Alijansa.
Weeks, Jeffrey 1985. Sexuality andits Discontents. London: Routledge and Kegan Paul.
Wilkinson Wayne W. and Andrew C. Rovs. 2005. The Components ofSexuaI Orientation, Religiosity, andHeterosexua!s Impressions ofGayMen
andLesbians. In: The Jouranal of Social sychology 145 (1): 65-83.
Yip, Andrew. KT. 2007. Changing religion, changingfaith: Rejlections on the transformative strategies oflesbian, gay, and bisexual Christians and
Muslims. In: Joum alfor Faith, Spirituality and Sooial Change 1 (1): 83-95.
Zinnbauer, Brian J, Kenneth I. Pargament, Brenda Cole, Mark S. Rye, Eric M. Butter, Timothy G. Behvich, Kathleen M. Hipp, Allie B. Scott and
Jil L. Kadar. 1997. Religion and Spiritualitg. Unfuzzging the Fuzzy. In: Jorunalfor the Scientific Studij ofReligion 36 (4): 549-564.
MEU

IZVORI

Letter to the Bishops ofthe Catholic Church on thepastoral Care ofHomosexual Persons. Congregation for the Doctrine of the Faith 1986 (Pisrm bi-
skupima katolike Crkve o pastoralnoj brizi o homoseksualnim osobama) http://www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaith/document'
rc_con_cfaith_doc_19861001_homosexual-persons_en.html
Ocuoeu cou,ujajme KOHU,eUv,uje Pyc%e upaeocMene u,pme2007. Jpdujtapuo sacegaue Apmjepejcuoi cafiopa Pyc%e upaeocMene u,pme, Mocnea 13-
16. aeiycma 2000. iogum, CaepeMeuo oiocMejije, 11. Hoeu Cag
Becega.
Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, Veroispovest, maternjijezik i nacionalnosf, Republikizavodza statistiku,
Beograd 2013.
Persma Humana. Declaration on certain Questions Conceming S em d Ethics. Congregation for the Doctrine of the Faith 1975. (Persona huma-
na. Izjava o nekim aspektima seksualne etike) https://www.google.com/#q=persona+humana+vatican
Saoptenje Svetog Arhijerejskog Sinoda povodom najava gej parade u Beogradu. Pravoslavlje br. 1046 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1046/
tekst/protiv-javnog-reklamiranja-seksualne-orijentacije/
Some Considerations conceming the Respmse to Legislative Proposals m the Nm-discrimination of Homosemal Persons. Congregatimfor the
Doctrine o f the Faith. 1992 (Promiljanja u vezi sa zakmskim predlozima o priznavanju zajednica osoba istoga pola) http://www.vatican.va/ri
man_curia/congregations/cfaith/documents/rc_con_cfaith_doc_19920724_homosexual-persons_en.html
The Truth and Meaning ofHuman Semalitg. Guidelinesfor Educatim within the Familg. Pontifical CmncUfor the Familg V. http://www.vatu an
va/roman_curia/pontifical_councils/family/documents/rc_pc_family_doc_08121995_human-sexuality_en.html
Zajedniko saoptenje predstamika tradicionalnih Crkava i verskih zajednica. U: Pravoslavlje br. 1008. http://pravoslavlje.spc.rs/broj/100i>
tekst/zajednicko-saopstenje-predstavnik-tradicionalnih-crkava-i-verskih-zajednica/print/lat
Homoseksualnost i nasiino sudstvo. U: Pravoslavlje br. 920 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/920/tekst/homoseksualnost-i-nasilno-sudstvo/ !
Tresla se gora. U: JevresjkipregM, br. 4, god. XVIII (LV), 2009. http://www,savezscg.org/files/jevrejski-pregled-04.pdf
Kolo smrti na ulicama Beograda, Pravoslavlje br. 1046 http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1046/tekst/kolo-smrti-na-ulicama-beograda/print/lat
Danas,16.7.2013. http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/da_pokazemo_sta_nas_spaja,14.html?news_id=264472
http://www.jutarnji.hr/anglikanska-crkva-ce-blagosloviti-istospolne-zajednice/U43095/
http://www.homosexuels-musulmans.Org/Mosquee-inclusive-progressiste-du-TAWHID.html# -
http://www.vesti.rs/Parada-ponosa/Istorijska-izjava-Pape-Franje-Ko-sam-ja-da-sudim-gejevima-8.html :Jif
www.mccny.org
1AA
dSS.

http://www.volunteermatch.org/search/org64473.jsp %
http://usnews.nbcnews.com/_news/2013/06/20/19056718-ex-gay-group-says-its-shutting-down-leader-apologizes-for-pain-and-hurt71ite
http://www.gayecho.com/istorija.aspx?id=7449#.UxsKVs72RK8
http://www.wupj.org/Congregations/Overview.asp A
http://www.pravmir.com/statement-by-communication-service-of-moscow-patriarchate-department-for-external-church-relations-on-re- ~
cent-changes-in-family-laws-in-france-and-great-britain/ ' --
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/da_pokazemo_sta_nas_spaja,14.html?news_id=264472
http://www.pressonline.rs/info/politika/80702/skandalozno-amfilohiju-sude-zbog-gej-parade.html
http://www.adic-bg.info/2012/10/stav-crkve-prema-homoseksualnosti-prilagoden-kako-bi-obuhvatio-saosecanje/
http://fakti.org/orthodox-point/svepravoslavni-sabor-ce-odreagovati-na-homoseksualne-brakove-u-evropi
http://www.pravoslavniodgovor.com/Svet_oko_nas/greh_homoseksualnosti.htm.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/211033/Crkva-dala-vetar-u-ledja-protivnicima-gej-parade
gejeva i lezbejki u savremenoj Srbiji

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/345824/Irinej-Sazaljevam-homoseksualce
http://www.index.hr/vijesti/clanak/patrijarh irinej-homoseksualnost-je-bolest-tim-ljudima-treba-pomoc-kako-bi-prevladali-svoje-anomali-
je/640000.aspx m
http://www.rtv.rs/sr_lat/region/amfilohije-homoseksualci-i-pedofili-su-isto_403566.himl %
http://www.orthodoxresearchinstitute.org/articles/ethics/hopko_homosexuaI_christian.htm
http : / www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7284
http://www.imanade.org/homoseksualnost-da li-se-ona-moze-i-treba-leciti/ /
izrazom

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7284
i duhovnim

http://www.katolik.hr/nekatolickeskupinemnu/pokretimnu/433-homoseksualnost-sa-znanstvenog-gledita/
http://www.pressonline.rs/plus/zanimljivosti/257155/americki-pastir-leci-homoseksualnost-pomocu-konja.html
http:/'www.imanade.org/homoseksualnost-da li-se-ona-moze-i-treba-leciti/
O odbacivanju i potrazi za religijskim

http:/ www.manastir-lepa,vina.org/vijest.php?id=7284
Religija i homoseksualnost.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/87637/Amfilohije-Gejevi-ne-prizivajte-Sodomu-i-Gomoru.
http://www.slobodnaevropa.org/content/sve_amfilofijeve_kletve/2271881.html \
http://www.gay-serbia.com/forum/jeste-li-vjernik-t30474s30.html
http//www.gay-serbia.com/forum/gej-pravoslavci-t36256.htmI; http://www.gay-serbia.com/forum/jeste-Ii-vjernik-t30474s30.html
http://www.gay-serbia.com/forum/religion-hate-club-t44866.html;
k http://vww-gay'Serbia.com/frum/jeste-li-neyjernik-t49742.html;
L Jlttp://www.gay-serbia.com/forum/vi-i-vasa-religija-t43917sl60.htinl;
t1ttp.7/www.gay-serbia.com/forum /bog-t36657.htm l;

http://www.gay-serbia.com/forum/stav-spc-prema-lgbt-populaciji-tl6374.html

http://www.gay-serbia.com/foruni/badnji-dan-%C7%83-badnje-vece-%C7%83%C7%83-bozic-%C7%83%C7%83%C7%83-tll916s600.html
http://www.gay-serbia.com/forum/razlicite-veroispovesti-tl2042s600.html
http://www.gay-serbia.com/forum/veliki,-vaskrsnji-post-tl3545.html

http://www.gay-serbia.com/forum/kako-homoseksualnost-i-religija-idu-zajedno-iseceno-iz-%CA%B9%CA%B9-t23S32.html
http://www.gay-serbia.com/forum/crkva-kao-institucija-i-verovanje-i-duhovnost-t46223.html
https://www.commonwealmagazine.org/alison
m, 12.3.2009.
Standard, 13.3.2009.
Ekonmist 13.3.2009