Stomatoloki fakultet

Univerzitet u Beogradu

ADRENERGIKI I HOLINERGIKI
ANTAGONISTI
Adrenergiki antagonisti
Adrenergiki antagonisti su lekovi koji se vezuju za adrenoceptore i ine ih neosetljivim na uticaj
simpatike stimulacije. Adrenergika blokada zahvata sve organe i tkiva u kojima se nalaze
adenoceptori, ukljuujui srani mii, krvne sudove, prostatu i centralni nervni sistem. Veina
adrenergikih antagonista deluje selektivno i blokira samo alfa ili samo beta adenoceptore, to
zntno olakava njihovu terapijsku primenu.

Alfa antagonisti
Prazosin
Tamsulozin

Neselektivni blokatori alfa 1 i beta 2 adrenoceptora, na primer, fentolamin, iskljuuju

vazokonstriktorni efekat kateholamina i prouzrukuju hipotenziju sa tahikardijom. Nastanak
tahikardije pripisuje se pojaanom oslobadjanju noradrenalina sa zavretaka simpatikih nerava
usled blokade presinaptikih alfa 2 receptora, koji su ukljueni u supresiju simpatikih
pranjenja. Tahikardija izostaje ukoliko se primeni neki od selektivnih alfa 1 receptora, na
primer, prazosin koji nema uticaja na presinaptike autoreceptore. Selektivni alfa 1 antagonisti
koriste se zbog svog antihipertenzivnog dejstva u terapiji atrerijske hipertenzij, ali im je krupan
nedostatak to to prouzrukuju ortostatku hipotenziju.

Posebna podvrsta alfa 1 receptora, alfa 1A receptori, nalaze se u trigonumu mokrane beike i
odravaju tonus ovog miia. Blokadom ovih receptora tamsulozinom nastaje relaksacija
trigonuma, to se kotisti u spreavanju retencije urina u osoba sa benignom hipertrofijom
prostate.

Adrenergiki beta antagonisti

Propanolol: neselektivni beta blokator

Atenolol: metoprolol: selektivni beta 1 antagonist
Pindolol: parcijalni agonist
Labetolol: alfa i beta blokator

Beta antagonisti zaposedaju adrenoceptore i kompetitivnim mehanizmomblokiraju njihovu

aktivaciju. Neki od ovih lekova deluju neselektivno, to jest blokiraju oba tipa beta receptora, dok
je dejtvo drugih preteno usmereno na beta 1 receptore u srcu i u manjem stepenu prouzrukuju
neeljene efekte blokade beta 2 receptora u bronhijama i krvnim sudovima. Beta blokatori sa
svojstvom parcijalnog agoniste deprimiraju simpatiki tonus kad je on povien, a stimuliu ga
kad je snien.
Dejstvom na srce, beta antagonisti smanjuju uestalost i jainu sranih kontrakcija i usporavaju
sprovodjenje nadraaja kroz AV vor; zatim redukuju minutni volumen srca,, inhibiu
oslobadjanje renina i dovode do hipotenzije. Svi ovi efekti u osnovi su njihovog pozitivnog
terapijskog dejstva na povien krvni pritisak, anginu pektoris ili aritmiju srca. Beta antagonisti
koji blokiraju i beta 2 adrenocptore u bronhijama i krvnim sudovima i prouzrukuju
bronhokonstrikciju, usled prevage parasimpatikusa i vazokonstrikciju, usled prevagw alfa
adrenergikog tonusa. Bronhospazam je naroito izraen kod bolesnika od astme, a zapaa se i
posle primene kardioselektivnih beta antagonista. Vazokonstrikcija i bradikardija mogu se
ublaiti primenom beta blokatora sa parcijalnim agonistikim svojstvom.

Beta antagonisti su lekovi izbora prvog reda u terapiji angine pectoris ili hipertenzije. Iskljuenje
simpatikog tonusa takodje povoljno utie na aritmije srca, postinfarktna stanja I znake
aksioznosti (palpitacije, tremor). Aplikovani u oko, beta blokatori smanjuju stvaranje one
vodice i slue u terapiji glaukoma.

Tei neeljeni efekti beta antagosta su bronhospazam, bradikardija sa A-V blokom i akutna
insuficijencija miokarda. Ostali neeljeni efekti su periferna vazokonstrikcija ( hladni
ekstremiteti), hipoglikemija (u kombinaciji sa insulinom), depresija i poremeaj sna (posle
primene liposolubilnih beta blokatora). Nagli prekid terapije ovim lekovima prouzrukuje teke
apstinencijalne poremeaje, koji se kod bolesnika sa anginom pektoris, ispoljavaju napadom
angine, aritmmijama srca ili infarktom miokarda.

Holinergiki antagonisti
U zavisnosti od afiniteta prema holinoreceptorima razlikuju se tri grupe holinergikih
antagonista. To su antimuskarinski lekovi, ganglijski blokatori i miorelaksantni lekovi.

Antimuskarinski lekovi

Prirodni alkaloidi: atropine I skopolamin

Sintetika tercijarna jedinjenja: tropikamid, pirenzepin, benztropin, triheksifenidil
Sintetika kvatenarna jedinjenja: ipratropium, propantelin

Antimuskarinski lekovi prouzrukuju, kompetitivnim mehanizmom blokadu muskarinskih

receptora I iskljuuju dejstva parasimpatikusa na lezde, srce I glatke miie. POsle njihove
primene iskljueno je luenje pljuvanih, bronhijalnih I gastrinih lezdi I blokirano je dejstvo
n.vagusa na srcu usled ega nastaje tahikardija. Blokada muskarinskih receptora zahvata I glatke
miie u digestivnom traktu, mokranoj beici I bronhijama I prouzrukuje njihovu relaksaciju I
otklanjanje spazma glatke muskulature. Primenjeni lokalno u oko ovi lekovi prouzrukuju irenje
zenica(midrijaza) I paralizu akomodacije (cikloplegija) kao I povienje intraokularnog pritiska.

Neeljeni efekti antimuskarinskih lekova posledica su njihove neselektivne blokade svih

muskarinskih receptora I ispoljavaju se kao kserostomija, poremeaji vida, tahikardija I
konstipacija. Najvanije kontraindikacije za primenu ovih lekova su glaukom I adenom prostate.

Atropin

Atropin se u stomatologiji primenjuje za postizanje suvog radnog polja pre endodontskih I

oralnohirukih zahvata, u oftalmologiji se koristi za pregled retine. Atropin se takodje primenjuje
u terapiji sinuse bradikardije,u preanestetikoj medikaciji za blokadu vagusnih refleksa
(bronhospazam, bronhosekrecija, bradikardija) koje aktiviraju opti anestetici, kao I u terapiji
trovanja antiholinesteraznim jedinjenjima.

Skopolamin

Ovaj lek se zbog svojih centralnih efekata , sedacije I antiemetiki efekat, koristi u obliku
transdermalnih flastera za spreavanje bolesti putovanja kao I u terapiji Menijerove bolesti.

Takodje se primenjuju I za preanestetiku medikaciju.

Tropikamid

Tropikamid se koristi kao midrijatik, ija je prednost uodnosu na atropin, kratkotrajni efekat.
Ipratropium, kao kvatenarno jedinjenje koje se primnjuje u obliku aerosol, to znaajno smanjuje
neeljene efekte, koristi se u terapiji opstruktivnih plunih oboljenja.
Pirenzepin, za razliku od ostalih muskarinskih atagonisti, je selektivni antagonisti M1 receptora
koji redukuje luenje eludane kiseline I od znaaja je u terapiji peptikog ulkusa.

Benzotropin I triheksifenidil

Ovo su tercijarna jedinjenja koja prodiru kroz hemoencefalnu barijeru, deluju na

ekstrapiramidalni system I redukuju nevoljne pokrete I rigiditet miia u pacijeata koji boluju od
Parkinsonove bolesti.

Ganglijski blokatori
Ganglijski blokatori su danas opsolentni lekovi, ali se trimetofan I dalje koriti za postizanje
kontrolisane hipotenzije u nekim hirukim operacijama.
Miorelaksantni lekovi

Kompetativni: d-tubokurarin, pankuronijum, vekuronijum, atrakurijum

Nekompetativni: suksametonijum

Miorelaksantni lekovi prouzrukuju blokadu motorne ploe I dovode do oputanaj skeletnih

miia. Najvei broj miorelaksantnih lekova kompetativnim mehanizmom blokiraju nikotinske
receptore u mioneuralnoj ploi. Usled toga nastaje paraliza skeletnih miia. Trajanje blokade
zavisi od brzine difuzije miorelaksantnog sredstva sa mesta delovanja I moe se skratiti
primenom nestigmina, antiholinesteraznog sredstva. Suksametonijum depolarie mioneuralnu
plou slino kao acetilholin ali dugotrajnije. Produena depolarizacija motorne ploe dovodi,
posle kratkotrajne fascikulacije miia do mlitave paralize skeletnih miia (nekompetativni-
depolariui blok, I faza blokade). Refraktarnost motorne ploe na acetilholin u daljem toku
blokade poprima oblik kompetitivnog bloka jer perzistira I posle repolarizacije motorne ploe I
moe se suzbiti primenom neostigmina (blok desenzibilizacije, II faza blokade)

Za razliku od d- tubokurarina I pankuronijuma, iji efekti traju oko 60 minuta, dejstvo

vankuronijuma I atrakurijuma je kratkotrajnije (20-30 minuta). Suksametonijum se brzo razblae
u plazmi pod dejstvom pseudoholinesteraza I efekat ne traje due od 10 do 15 minuta. U malog
broja osoba koje nemaju ovu esterazu sukcinilholin prouzrukuje apneu koja traje vie asova.
Otuda se kod ovakvih osoba, umesto sukcinilholina, primenjuje atrakurijum koji se eliminie iz
organizmadrugaijim mehanizmom.

Miorelaksantni lekovi se upotrebljavaju posoperativno za relaksaciju laringealnih miia radi

lakseg izvodjenja endotrahealne intubacije (suksametonijum) ili posle uvodjenja bolesnika u
optu anesteziju za postizanje hiruke relaksacije skeletnih miia(kompetativni miorelaksantni
lekovi).