NAGRADE I SERTIFIKATI

KATALOG PROIZVODA

Beograd, 2015
 O nama
AGROUNIK d.o.o. se bavi istraivanjima u biotehnikim
naukama i to u oblasti proizvodnje i primene biofertili-
zatora u poljoprivrednoj proizvodnji.
Kao rezultat viegodinjeg nauno-istraivakog rada,
2005. godine je zapoeta industrijska proizvodnja bio-
preparata Slavol, po recepturi prof. dr Sneane orevi.
Sloganom Nauka posveena prirodi Agrounik pov-
ezuje nauno istraivaki rad, proizvodnju i prodaju,
to ga ini posebnim na tritu Srbije. Danas Agrounik
u svom proizvodnom asortimanu ima 9 registrovanih i
sertifikovanih proizvoda koji predstavljaju jedinstvenu
tehnologiju u poljoprivrednoj proizvodnji.
2
PROIZVODNJA
Obavlja se u industrijskoj zoni imanovci pored Beo-
grada, u novoizgraenoj hali na 2.100 m. U okviru hale
nalaze se i laboratorije za mikrobiologiju, ispitivanje
zemljita i semena.
NAUNO ISTRAIVAKI RAD
Agrounik uestvuje u projektima Ministarstva za nauku
i tehnoloki razvoj, Ministarstva poljoprivrede i Star-
project - Svetske banke, a sarauje sa Poljoprivrednim
fakultetima u Zemunu, Novom Sadu, Osijeku, Podgorici
i Skopju, Institutima u Smederevskoj Palanci, aku
i Osijeku, kao i sa brojnim poljoprivrednim strunim
slubama u Srbiji. Kako bi rezultati istraivanja bili
dostupni i poljoprivrednim proizvoaima, svake go-
dine se tampaju broure sa rezultatima ogleda, organ-
izuju struna predavanja, vri edukacija o prednostima
primene nae tehnologije u organskoj i konvencional-
noj poljoprivrednoj proizvodnji.
Uporedo sa aktivnostima vezanim za nauni rad,
Agrounik investira u ljudske resurse. U kompaniji je
zaposleno 18 inenjera poljoprivrede koji su region-
alni menaderi i vre prodaju proizvoda iz asortimana
Agrounik-a, obavljaju prezentacije, oglede, uestvuju
na sajmovima, seminarima i strunim skupovima.
U Hrvatskoj je Agrounik osnovao predstavnitvo
preduzee Agro-nika a u Bosni i Hercegovini
predstavnitvo Agrounik, Bijeljina.
Agrounik izvozi u Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju. Ser-
tifikat, dozvola Ministarstva poljoprivrede Danske, ot-
vara mogunosti proirenja izvoza u zemlje EU.
Sa ovakvom vizijom i misijom prepoznatljivi smo u
zemlji i regionu, zbog ega smo dobitnici brojnih nagra-
da, priznanja i sertifikata.
Vizija kompanije Agrounik je da postane regionalni lider
u proizvodnji i distribuciji mikrobiolokih i organskih
djubriva, kao i u nauno istraivakom i razvojnom
radu sa ciljem daljeg unapreivanja agrotehnike i
zadovoljenja proizvodnih potreba poljoprivrednih
proizvoaa.
BIOUNIK
U cilju unapreenja nauno-istraivakog rada
Agrounik je osnovao kompaniju Biounik. Biounik se
bavi naunim istraivanjima u oblasti biotehnologije, i
to u oblasti primene mikroorganizama u poljoprivred-
noj proizvodnji. Rezultati Nauno istraivakog
rada u okviru Biounika preko proizvodnih kapaciteta i
prodajne mree Agrounika dospevaju do poljoprivred-
nih proizvoaa koji ih primenjuju u svojoj proizvodnji.
Biounik poseduje savremeno opremljene laboratorije
za mikrobiologiju, fiziologiju biljaka i agrohemiju, kao
i struan tim koji uestvuje u realizaciji istraivakih
domaih i inostranih projekata. Biounik sarauje sa
brojnim fakultetima i Institutima iz oblasti poljo-
privrede, hemije i molekularne biologije. Nauno
3
 AGRO-NIKA

istrazivaki rad je usmeren ka inovacijama i stvaranju Kompanija Agronika je osnovana 2010. godine, sa
novih aktivnih materija na bazi mikrobiolokih metabo- ciljem proirenja trita za prodaju mikrobiolokih pre-
lita, kao i poboljanju postojeih proizvoda sa aspekta parata kompanije Agrounik u Republici Hrvatskoj.
efekata primene u poljoprivrednoj proizvodnji. Osnivanje preduzea je bilo inicirano eljom Agrounika
da u Hrvatskoj kao i u drugim zemljama EU plasira
Rezultati istraivanja se saoptavaju na kongresi- svoje proizvode. Sedite kompanije se nalazi u Vuko-
ma i simpozijumima i publikuju u domaim i stranim varu a preko 4 regionalna menadzera pokriva teren Sla-
naunim asopisima. vonije, Baranje i Zagorja.
Vizija kompanije Agronika je da kroz 5 godina postane
Ciljevi Biounka jesu da kroz nauno istraivaki rad distirbutivni centar mikrobioloskih ubriva iz asortima-
uestvuje na razliitim domaim i meunarodnim na Agrounika za zemlje lanice Evropske Unije.
projektima, angauje naune institucije i eminentne
strunjake iz oblasti biotehnologije, zaposli visoko AGROUNIK, BOSNA I HERCEGOVINA
obrazovane kadrove koji e dalje raditi na razvoju
novih inovativnih proizvoda koji su direktno primenjivi Agrounik je osnovao 2014.godine firmu u Bosni i Her-
i imaju dodatnu vrednost u praksi i kontrolom kvaliteta cegovini koja zapoljava dva diplomirana inenjera
postojeih proizvoda. poljoprivrede koji vre prezentaciju i prodaju naeg
asortimana .

4
BIOFERTILICACIJA
Biofertilizacija je agrotehnika mera u kojoj se koriste mikrobioloki preparati koji sadre ive elije mikroorgani-
zama i /ili produkte njihovog metabolizma. Ovi mikroorganizmi pospeuju ishranu biljaka azotom, fosforom, kali-
jumom, mikroelementima, poveavaju otpornost biljaka u uslovima fiziolokog stresa i deluju povoljno na plodnost
zemljita. Agrounik u svojoj paleti proizvoda ima 9 biofertilizatora koji sadre azotofiksatore (simbiozne i asoci-
jativne), fosfomineralizatore, bakterije koje produkuju auksine, citokinine i gibereline, ubrivo sa aminokiselinama.
Bioferilizatori nalaze primenu za : TRETMAN ZEMLJITA
TRETMAN SEMENA Uniker za razlaganje etvenih ostataka, starter za biljke,
Slavol S sadri auksine poreklom od bakterija kompostiranje.
Simbiozni azotofiksatori za inokulaciju semena le- FOLIJARNA PRIHRANA
guminoznih biljaka: Slavol - za ratarske i povrtarske kulture i cvee.
Rizol za graak u tenom stanju Slavol VVL - za voe i vinovu lozu, sadnice i kalemove.
Rizol za lucerku u tenom stanju Flosal - za sobno i balkonsko cvee.
Slavol za soju nosa - treset Amiksol ubrivo sa aminokiselinama

9 REGISTROVANIH I SERTIFIKOVANIH PROIZVODA

TRETMAN ZEMLJITA TRETMAN SEMENA

Simbiozni azotofiksatori za inokulaciju

semena leguminoznih biljaka:
MOBILIZATOR HRANLJIVIH ELEMENATA
ratarskih i
povrtarskih
pre ili posle setve biljaka i cvea,
prskanje etvenih ostataka kao i reznica
za kompostiranje ukrasnih biljaka

FOLIJARNA PRIHRANA
KS
MI O

L
ratarskih i za regeneraciju 5
sobnog i
povrtarskih voa i vinove loze balkonskog bilja biljaka u
biljaka uslovima stresa
 NJIVA SPREMNA ZA
MOBILIZATOR HRANLJIVIH ELEMENATA
RODNA VREMENA.
UNIKER je teno mikrobioloko ubrivo mobilizator hranljivih elemenata,
koje je sertifikovano za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj
proizvodnji. Uniker se koristi u ratarstvu, povrtarstvu i voarstvu kao:
- Starter za poetak vegetacije
- Razlaganje etvenih ostataka
- Kompostiranje

SASTAV
Uniker sadri:
1. Efektivne sojeve proteolitikih i celulolitikih bakterija koji razlau
teko rastvorljiva jedinjenja ugljenika, azota i fosfora i prevode ih u
biljkama pristupane oblike.
2. Organsku materiju koja kada se unese u zemljite sa Unikerom, se
transformie do mineralnog azota.

NAIN PRIMENE

1. UNIKER - ZA RAZLAGANJE ETVENIH OSTATAKA

Svei organski ostaci koji vode poreklo od biljaka (koren, list, stablo, plodovi)
ivotinja i mikroorganizama (biomasa) se transformiu ili do potpune miner-
alizacije ili do polurazloenih materija koje direktno ili indirektno ulaze u sas-
tav humusa. Humus u zemljitu je veoma znaajan za odravanje plodnosti
zemljita odnosno za poboljavanje njegovih, fizikih, hemijskih i biolokih
osobina.
Primenom Unikera koji sadri bakterije koje razlau celulozu ubrzavaju se procesi transformacije etvenih
ostataka (koren, list, plodovi, stablo), u zemljitu.
Korienjem Unikera spreava se stvaranje azotne depresije (nedostatak pristupanog azota ) u zemljitu,
6 jer Uniker sadri organsku materiju koja se uz pomo proteolitikih bakterija razlae do pristupanog azota
(NH) ime se regulie C/N odnos.
 PRIMENA
Nakon skidanja useva ( strna ita, kukuruz, soja, suncokret i sl.)
etvene ostatke usitniti odnosno istarupirati.
Sipati 5l/ha Unikera u 250-300l vode i prskati preko usitnjenih
etvenih ostataka.
Po mogunosti zaorati ili istanjirati zemljite.

EFEKTI PRIMENE
Uniker utie povoljno na:
Plodnost zemljita
Poveava sadraj mikrobioloke biomase u zemljitu
Sadraj organske materije u zemljitu
Vodno vazduni i toplotni reim zemljita
Strukturu i mehaniki sastav zemljita
Formiranje humusa
Spreava azotnu depresiju nedostatak azota
UNIKER

CO2 + H2O
BILJNI OSTACI
Transformacije
(bogati
tipa:
eerima)
fermentacije,
zacija
potpuna

amonifikacije,
UNIKER
minerali

saponifikacije
sin

IVOTINJSKI SVEI ORGANSKI

UN

tez
a
IK

OSTACI OSTACI ILI

ER

(izvor proteina
i masti)
ETVENI OSTACI KONTROLA
HUMUS
UN

za
IK

te
ER

sin IKER
UN
Slaba
MIKROBIOLOKI razgradnja 7
OSTACI (lignin)
 2. UNIKER - KAO STARTER ZA BILJKE
Mikroorganizmi uestvuju u procesima kruenja materije u prirodi pri emu organska jedinjenja prevode u miner-
alna i obrnuto. Procesi mineralizacije/imobilizacije u zemljitu su veoma sloeni i dinamini. Primena veih koliina
mineralnih djubriva esto ima za posledicu nedovoljnu iskorienost ubriva od strane biljaka usled procesa imo-
bilizacije (usvajanje hranljivih elemenata od strane mikroorganizama), isparavanja, ispiranja, denitrifikacije. Ovim
procesima se trajno ili privremeno gubi znaajna koliina pristupanog azota iz zemljita to je nepovoljno kako sa
aspekta ishrane biljaka tako i iz ekonomskih razloga.
EFEKTI PRIMENE
NH3 Bolja iskorienost primenjenih mineralnih, ali i
organskih ubriva.
ubrivo N
Isparavanje N2 Eliminie negativne efekte primene mineralnih
N2 O N2 O ubriva, posebno gde su usled nepravilnog
ubrenja prisutne visoke koncentracije fosfora
koji blokira pravilno usvajanje drugih hranljivih
elemenata ( od strane biljaka).
Amonijak Denitrifikacija
Poveava sadraj lako pristupanih N,P,K.
NH4+ Poveava sadraj mikrobioloke biomase.
Nitrati NO3
Nitrifikacija Povoljno utie na plodnost zemljita.
Imobilizacija

Organski N Ispiranje

Mikrobioloki procesi u kruenju azota u zemljitu i procesi mineralizacije-

imobilizacije azota

PRIMENA
RATARSTVO: pre setve, posle setve, a pre nicanja ili nepo-
sredno posle nicanja biljaka, moe se koristiti zajedno sa
herbicidima. Uniker 5l/ha sipati u 250-300l vode i prskati po
povrini zemljita.
VOARSTVO: vreme prvog i drugog prolenog prihranjivanja,
po zavretku vegetacije.Uniker 5 l/ha prskati u trake du re-
dova u zoni kronje.
POVRTARSTVO:
Pre rasaivanja: Uniker 5 l/ha. Prskati po povrini zemljita
8 ili zaorati.
Preko sistema kap po kap: 5 10 l/ha, nekoliko puta u toku
vegetacije.
UNIKER KONTROLA
 3. UNIKER - ZA KOMPOSTIRANJE
Kompostiranje je prirodni proces razgradnje organskih materija pri kojem razliite grupe mikroorganizama razlau i
pretvaraju organsku masu u relativno stabilnu organsku materiju slinu humusu kompost.
Komposti su organska ubriva dobijena kompostiranjem razliitih organskih, biljnih ostataka - opalog lia, granja,
poljoprivrednog otpada od orezivanja voa i vinove loze, pokoene trave, kuhinjskih otpada.

EFEKTI PRIMENE
Korienjem Unikera ubrzavaju se procesi razlaganja organske mase uz pomo bakterija koje imaju sposobnost
da razlau celulozu i proteine. Poetna zapremina organske mase se znatno smanjuje, jer se organska materija
humifikuje to rezultira kvalitetnim organskim ubrivom kompost, koji je sa izbalansiranim odnosom C/N i
sadrajem ostalih hranljivih elemenata.
Kompost je kvalitetno organsko ubrivo koje se koristi za popravku fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita,
a moe se proizvesti u svakom domainstvu.

PRIMENA

Masu organske materije, (red lia, zemlje, usitnjenog granja)

reati jedno na drugo.
Svaki red ponaosob isprskati sa 5% Uniker-om da masa bude vlana.
Poslednji sloj zavriti sa zemljom u vidu piramide.

stajnjak, zemlja
zelenilo
Zaliti sa 5% Unikerom svaki red

lie (suvo)

stajnjak, zemlja
zelenilo

lie (suvo)

stajnjak, zemlja
zelenilo

lie (suvo) 9

grane, delovi dasaka, palete

 LAKE NIE,
BOLJE RODI.
SLAVOL S je teno ubrivo, stimulator rasta koji je sertifikovan za primenu u
organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Slavol S se koristi za:
1. tretman semena ratarskih i povrtarskih biljaka
2. oiljavanje reznica ukrasnog bilja ( sobnog i sezonskog cvea, perena,
listopadnog i etinarskog drvea i bunja )

SASTAV
AUKSINSKA AKTIVNOST (indol -3 siretna kiselina) je produkt metabolizma
bakterija koje pospeuju rast biljaka i potpuno je prirodnog porekla.
Auksine sintetiu:
1. BILJKE mlada tkiva meristemi izdanaka, korena, mladi listovi i polen,
plodovi koji se razvijaju, vrh korena. Auksini se transportuju sprovodnim
sudovima floemom i iz elije u eliju.
2. BAKTERIJE koje stimuliu rast biljaka, tkz. rizobakterije. One ive oko ili na
korenovom sistemu gde svojom aktivnou pozitivno utiu na rast biljaka.

NAIN DELOVANJA
Slavol S sadri auksine ( IAA-indol-3 siretna kiselina) koji utiu na izduivanje
elija i organa, rast stabljike i koleoptila, razvoj adventivnih i bonih kore-
nova, razvoj sprovodnog tkiva. Tretman semena omoguuje bre klijanje i
nicanje, a kod reznica - oiljavanje i formiranje korenovog sistema.

Dodat akusin
10
na dno

Auksin
PRIMENA
RATARSKE KULTURE: Strna ita (penica, PENICA KUKURUZ JEAM SOJA
jeam, ovas, tritikale), kukuruz, soja,
suncokret, mahunarke, krmno bilje.
Slavol S rastvoriti u odgovarajuoj
koliini vode i naneti na hektarsku
normu semena.
Seme prosuiti i sejati. U ovaj rastvor
se mogu direktno dodati pesticidi koji
se koriste za tretman semena.
SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA

POVRE: Paradajz, paprika, krastavac,

korenasto povre, krtolasto povre,
lukoviasto povre, kupusnjae SALATA GRAAK BORANIJA KRASTAVAC
Seme potopiti direktno u Slavol S u
trajanju od 15-30 min (moe i due)
Ostaviti seme na naklijavanje

CVEE: REZNICE UKRASNOG BILJA

(sobnog i sezonskog cvea, perena,
listopadnog i etinarskog bunja)
Rastvoriti Slavol S u 250 - 500 ml vode
Reznice ili sadnice potpiti i ostaviti da SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA

stoje u pripremljenom rastvoru

Nakon rasaivanja zaliti bilje sa
preostalom koliinom rastvora
MUKATLA LAVANDA PETUNIJA
EFEKTI PRIMENE
Slavol S poveava:
Snagu nicanja
Klijavost semena
Masu 1000 zrna
Hektolitarsku masu i prinos
Izduivanje elija i organa
Poveava lisnu masu i aktivnost fotosinteze 11
SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA SLAVOL S KONTROLA
Obrazovanje bonih i adventivnih korenova
 Biofertilizatori za tretman semena simbioznim
azotofiksatorima
Azotofiksacija je proces prevoenja atmosferskog azota iz atmosfere koji je nepristupaan u pristupane (NH ob-
like) kojeg mogu da koriste svi ostali organizmi na Zemlji. Azot kojeg ima u atmosferi oko 78% postaje dostupan
ostalom ivom svetu zahvaljujui azotofiksatorima, mikroorganizmima koji jedini mogu da koriste gasoviti azot iz
atmosfere i da ga prevedu u amonijak.

Simbiozni azotofiksatori su bakterije koje obrazuju kvrice u korenu leguminoznih biljaka (soja, lucerka, graak, pa-
sulj, detelina i sl.) gde obavljaju azotofiksaciju. Ove bakterije su strogo specifine za odreenu biljnu vrstu tako da
jedna vrsta bakterije obrazuje kvrice samo na (jednoj) odgovarajuoj biljnoj vrsti. Izmeu bakterije i biljke uspostav-
lja se simbioza - oblik zajednice u kojoj bakterije direktno predaju pristupaan azot biljkama, dok biljke snabdevaju
bakterije asimilativima (hranljivim materijama koje je stvorila u procesu fotosinteze).

Primenom biofertillizatora koji

sadre odgovarajue simbiozne
azotofiksatore tj. nanoenjem ovih Bradyrhizobium japonicum
bakterija na seme leguminoznih
biljaka pospeuje se obrazovanje
kvrica u korenu. Bakterije simbi-
ozni azotofiksatori preko korenskih
dlaica dospevaju u unutranjost
Bakterije na povrini korena
korena (parenhima) gde poinju azotofiksatori,
ubrzano da se dele, usled ega se fosfomineralizatori

formira kvrica u kojoj ove bakterije

fiksiraju azot.

Osim simbioznih azotofiksatora

ovi preparati sadre i asocijativne
azotofiksatore i fosfomineralizatore
koji nakon primene biofertilizatora
naseljavaju povrinu korena.
12
Mikrobioloko ubrivo za inokulaciju semena soje, sertifikovano za primenu
u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji. Bakterije su nanete na tresetni
nosa.
SASTAV
Slavol za soju sadri bakterije:
1. AZOTOFIKSATORE obavljaju azotofiksaciju i to:
Simbiozne: Bradyrhizobium japonicum obrazuju kvrice u korenu soje
Asocijativne: Azotobacter sp.- kolonizuju (naseljavaju) povrinu korena soje
2. FOSFOMINERALIZATORE organska jedinjena fosfora prevode u mineralne
oblike, kolonizuju koren, snabdevaju biljke fosforom u poetnim fazama
razvoja.
PRIMENA
Sadraj kesice rastvoriti u 250 ml vode i/ili 250 ml Slavola S i izmeati sa potrebnom koliinom semena soje za 1ha
(100kg) neposredno pre setve.
Za bolje uspostavljanje simbioze izmeu biljaka i bakterija preporuuje se da se sadraj kesice Slavola za soju sipa
u Slavol S. Auksini koji su nastali u Slavolu S su signal biljke za uspenije uspostavljanje simbioze.

13
 Rizol za GRAAK je mkrobioloko ubrivo za inokulaciju semena GRAKA,
a Rizol za LUCERKU za inokulaciju semena LUCERKE. GRAAK

SASTAV
Rizol za graak sadri Rhizobium legominosarum bv. viciae, a Rizol za lucerku
Rhizobium (Sinorhizobium) meliloti, simbiozne azotofiksatore koji obrazuju
kvrice u korenu graka odnosno lucerke. Osim simbioznih azotofiksatora,
rizol za graak i rizol za lucerku sadre i bakterije - asocijativne azotofik-
satore i fosfomineralizatore koje naseljavaju povrinu korena gde obavljaju
asocijativnu azotofiksaciju i mineralizaciju organskih fosfata. Bakterije su
nanete na nosae u tenom stanju.

PRIMENA
RIZOL ZA GRAAK (200 ml) sipati u 100-250 ml vode ili Slavola S pomeati i
ostaviti da se prosui na vazduhu i sejati. Sadraj boce od 200 ml je dovoljan
za hektarsku normu semena. Rizol za graak se moe meati sa pesticidima
za doradu semena. LUCERKA
RIZOL ZA LUCERKU (200 ml) pomeati sa hektarskom normom semena lu-
cerke ostaviti da se prosui na vazduhu i sejati. Po potrebi moe se dodati
malo vode ili Slavola S.
Tretman semena se moe izvesti nekoliko dana pre setve. Preporuuje se
prskanje Slavolom u fazi kada biljka obrazuje prva dva para trolistaka pa sve
do faze obrazovanja mahuna, kao i posle svakog otkosa lucerke.

EFEKTI PRIMENE
Pospeuje formiranje kvrica u korenu.
14 Poveava klijavost semena, energiju klijanja, snagu nicanja.
Utie na rast i razvoj korenovog sistema i nadzemnog dela biljke.
Poboljava ishranu biljaka N, P i K
 KS
MI O
A

Amiksol je teno ubrivo sa aminokiselinama koje je sertifikovano za primenu

u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

SASTAV
Amiksol sadri aminokiseline biljnog porekla koje su dobijene (enzimskom)
mikrobiolokom hidrolizom. Posebnim postupkom hidrolize materijala
biljnog porekla, korienjem enzima bakterija dobijene su slobodne L ami-
nokiseline koje su bioloki aktivne i imaju veoma znaajnu ulogu u metabo-
lizmu biljaka.

NAIN DELOVANJA
Kada se biljka nalazi u stanju stresa usled visoke ili niske temperature, neadekvatnog vodnog reima, poremeene
ishrane, oteenja od grada, tetoina, bolesti, sinteza aminokiselina i proteina je smanjena. Primenom AMIKSOLA
slobodne L aminokiseline, brzo prolaze kroz elijsku membranu i direktno se ukljuuju u sintezu proteina usled
ega se biljka brzo oporavlja.

PRIMENA EFEKTI PRIMENE

FOLIJARNA: poveava sintezu proteina i poveava
1.RATARSKE KULTURE: u koliini 2-3 l/ha u fazi intenzivnog sadraj hlorofila
porasta 2 puta u toku vegetacije. Moe se meati sa pesticidima. stimulie fotosintezu i transpiraciju
2.POVRE I CVEE: u koliini 1-2 l/ha na svakih 10 15 dana. podstie otvaranje stoma i usvajanje
3.VOARSTVO: u koliini 2-3 l/ha u sledeem fenofazama: makro i mikro elemenata
- Posle cvetanja poveava otpornost na stres izazvan
- Po formiranju plodova veliine oraha suom, hladnoom, bolestima, loom
- U fazi promene boje plodova ishranom
SISTEM KAP PO KAP: 2 -3 l/ha preko sistema kap po kap 3 do 4 15
puta u toku vegetacije.
U STRESNIM USLOVIMA: 3 4 l /ha
 RECEPT ZA
BOLJI PRINOS.
SLAVOL je teno mikrobioloko ubrivo, stimulator rasta koje je sertifiko-
vano za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Slavol se koristi za folijarnu prihranu:

1. RATARSKIH KULTURA: strna ita (penica, jeam, tritikale itd.), kukuruz,

soja, suncokret, eerna repa, krmno bilje, duvan.

2. POVRA (u polju i zatvorenom prostoru): paradajz, paprika, krastavci,

kupusnjae, korenasto krtolasto povre, lisnato povre, mahunarke, itd.

3. CVEA (u polju i zatvorenom prostoru):

Rue i sezonsko cvee: Hrizantema, Begonija, Petunija,
Viola, Salvija, Dalija, Lepa kata, Lisiiji rep, Lantana, Koprivica, Kadifa;
Perene i ukrasne trave: Lavanda, alfija, Iberis, Ehinacea, Hosta,
Ruzmarin, Vinca;
Zimzeleno i listopadno drvee i bunje: imir, Hortenzija,
Hibiskus, Berberis;
etinarsko drvee i bunje: Tuja, empres, Kleka, Tisa;

SASTAV
Slavol sadri bakterije koje su izdvojene sa povrine korena i umnoene
na odgovarajuim hranljivim podlogama. U procesu umnoavanja kao
sekundarne produkte metabolizma stvaraju auksine koji su potpuno pri-
rodnog porekla kao i auksini koje sintetie biljka.

Slavol sadri:
1. BAKTERIJE:
a. Azotofiksatore asocijativne bakterije koje fiksiraju azot
16 b. Fosfomineralizatore - Bakterije koje razlau organska
jedinjenja fosfora
2. AUKSINE - aktivnost odgovara aktivnosti indol -3- siretne kiseline.
NAIN DELOVANJA:
PREKO LISTA
Folijarnom primenom Slavol-a,
auksini (IAA) kroz stome (otvore
na povrini i naliju lista) ulaze
u list i preko sunerastog tkiva
dospevaju u floem. Preko floema
auksini dospevaju u sve delove
biljaka gde deluju na veliki broj
fiziolokih procesa.
SLAVOL (AUKSINI) STIMULIU SLEDEE PROCESE U BILJKAMA:
Izduivanje elija odnosno organa
Rast stabljike
Deobu elija usled koje stablo
raste u debljinu
Razvoj adventivnih i bonih
korenova
Razvoj sprovodnog tkiva
Cvetanje i opraivanje
Razvoj plodova
Spreava opadanje listova i
plodova
Geotropizam i fototropizam
Popreni presek lista
PREKO ZEMLJITA
Primenom Slavol-a bakterije
dospevaju do zemljita i korena.
Vazduni One imaju sposobnost koloni-
prostor zacije (naseljavanja) korenovog
sistema, gde utiu pozitivno na
porast biljaka na sledei nain:
Stoma Mesto ulaska
Ishrana biljaka azotom
auksina i Slavola Ishrana biljaka fosforom
Produkcija biljnih hormona
Poboljana dostupnost
gvoa i drugih mikroelemenata
Deluju inhibitorno na izazivae
bolesti kod biljaka kompeticija
za prostor i hranu
Poveavaju otpornost biljaka na
bolesti i stres
17
 PRIMENA: RATARSKE KULTURE: (strna ita, soja, suncokret, eerna repa, krmno bilje, duvan)
UNIKER SLAVOL S SLAVOL SLAVOL SLAVOL
PENICA

1. Tretiranje zemljita 2. 250 ml na hektarsku 3. u fazi bokorenja u fazi vlatanja u fazi klasanja
5l/ha normu semena Slavol 7l/ha samostalno ili sa hebricidima ili fungicidima

UNIKER SLAVOL S SLAVOL SLAVOL SLAVOL

KUKURUZ

1. Tretiranje zemljita 2. 250 ml na hektarsku 3. U fazi formiranja 4. i 5., 5. i 6. lista u fazi 9. lista (dok se moe ui u polje mainama)
5l/ha normu semena Slavol 7l/ha samostalno ili sa hebricidima

UNIKER SLAVOL S SLAVOL SLAVOL SLAVOL

SEERNA REPA

1. Tretiranje zemljita 5l/ha 2. 250 ml na hektarsku 3. u fazi osam listova u fazi zatvaranja redova u fazi tretman protiv
normu semena Slavol 7l/ha samostalno ili sa hebricidima ili fungicidima Cercospore

UNIKER SLAVOL S + SLAVOL ZA SOJU SLAVOL SLAVOL SLAVOL

SOJA

18
1. Tretiranje zemljita 5l/ha 2. sadraj kesice Slavola za soju 3. u fazi tri troliska u fazi formiranja u fazi cvetanja
rastvoriti u 250 ml Slavola S na
hektarsku normu semena.
internodija
 VREME PRIMENE PROIZVOD NAIN PRIMENE
POVRE I CVEE

SETVA SLAVOL S Isprskati seme Slavolom S pomeati, prosuiti i sejati

RASAD SLAVOL 1-2% rastvor Slavola zalivati 1-2 puta nedeljno
IZNOENJE RASADA UNIKER Uniker - 5 l/ha isprskati po povrini zemljita
FOLIJARNO SLAVOL 2% rastvor Slavola prskati samostalno ili zajedno sa fungicidima
SISTEM KAP PO KAP UNIKER Uniker - 1-2 ml/m na 7-10 dana
SLAVOL Slavol

19
 ZA SIGURAN ROD
I KRUPAN PLOD.
SLAVOL VVL je teno ubrivo, stimulator rasta koji je sertifikovan za primenu
u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Slavol VVL se koristi
za sadnju voa i vinove loze kao i folijarnu prihranu:

1. Voa- jabuasto, kotiavo i jagodasto

2. Vinove loze
3. Sadnica i kalemova

SASTAV
SLAVOL VVL sadri mikroorganizme, koji u procesu fermentacije stvaraju
AUKSINE. (Indol3siretna kiselina (IAA))
PRIMENA
VOE VINOVA LOZA
poveanje oplodnje poveanje oplodnje
vei broj zametnutih plodova povean sadraj ukupnih kiselina i
krupnou ploda, bolju obojenost eera to kod vinskih sorti dovodi
bolju diferencijaciju i broj rodnih do harmoninog bukea vina
pupoljaka bolje formiranje i sazrevanje lastara
povean ukupan prinos povean ukupan prinos
manji broj ispucalih plodova (trenja) manju rehuljavost grozda
smanjeno opadanje plodova vei broj i masu bobica
(junsko i pred berbu)

PRIMENA U VOARSTVU I VINOGRADARSTVU (ZASNIVANJE ZASADA)

VREME PRIMENE PROIZVOD NAIN PRIMENE
20
3-4 MESECA PRE SADNJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu
PRIPREMA SADNICA SLAVOL VVL 2 % rastvor
SADNJA SLAVOL VVL Zalivanje preostalom koliinom rastvora
JABUASTO VOE (JABUKA, KRUKA, DUNJA)
VREME PRIMENE PROIZVOD NAIN PRIMENE
POETAK VEGETACIJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu
PO PRECVETAVANJU SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
PLOD VELIINE LENIKA-ORAHA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
REDUKCIJA JUNSKOG OPADANJA PLODOVA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
PERIOD JUL-AVGUST SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
5-7 DANA PRED BERBU SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
KRAJ VEGETACIJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu

KOTIAVO VOE (BRESKVA, LJIVA, VINJA, TRENJA)

VREME PRIMENE PROIZVOD NAIN PRIMENE
POETAK VEGETACIJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu
PO PRECVETAVANJU SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
PLOD VELIINE ZRNA GRAKA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
POSLE PROREIVANJA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
PROMENA BOJE PLODA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
KRAJ VEGETACIJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu

JAGODIASTO VOE (JAGODA, MALINA, BOROVNICA, KUPINA)

VREME PRIMENE PROIZVOD NAIN PRIMENE
NEPOSREDNO PRE FORMIRANJA BANKOVA UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu
I POSTAVLJANJE FOLIJE
POTAPANJE IVIA SLAVOL VVL 1-2 % rastvor Slavola VVL
RAZVIJENI PRVI LISTII SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
PRECVETAVANJE,ZAMETANJE PLODOVA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
VELIINA PLODA 2-3 cm SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
KADA PLODOVI PONU DA MENJAJU BOJU SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
ZREO PLOD PRED BERBU SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha

PRIMENA U VINOGRADARSTVU
VREME PRIMENE PROIZVOD NAIN PRIMENE
POETAK VEGETACIJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu
FAZA VIDNO FORMIRANIH CVASTI SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
INTEZIVAN PORAST BOBICE SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha 21
PRED ZATVARANJE GROZDA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
FAZA POETAK ARKA SLAVOL VVL Folijarno 5l/ha
KRAJ VEGETACIJE UNIKER 5l/ha isprskati po zemljitu
 DA CVEE
BUDE VEE!

FLOSAL je teno ubrivo stimulator rasta, namenjeno za:

Prihranjivanje lisno - dekorativnih i cvethih formi

(Ficus, Filadendron, Dracena, eflera, Difenbahia, Spatifilum, itd.)

Kao startno ubrivo poetkom vegetacije cvetajuih formi

balkonskih biljaka
(Hrizantema, Petunija, Surfinija, Begonija, Verbena, itd. )

SASTAV
FLOSAL sadri mikroorganizme, stimulatore rasta koji u procesu
fermentacije stvaraju auksine. Flosal je prijatnog mirisa.

NAIN DELOVANJA
Utie na pospeivanje rasta i razvoja biljke
Poveanje lisne mase
Poveanje aktivnosti fotosinteze
Bre formiranja cvetova koji se javljaju u veem broju i imaju
intenzivniju boju
22
Poveava otpornost biljaka na bolesti i stresne situacije
Jaa korenov sistem
PRIMENA:
Flosal se primenjuje folijarno u originalnoj ambalai prskanjem
preko lista i to u periodu vegetacije ( od ranog prolea do kasne
jeseni ) jednom u 7 dana, a u zimskom periodu jednom u 15 -20
dana.

EFEKTI PRIMENE
Vea lisna masa
Formiranje novih listova
Ubrzava pojavu cveta
Vei broj cvetova
Intenzivna boja cvetova
Poveava otpornost biljaka na
bolesti i stresne situacije

23
 Adresa: Krnjeevaka BB, 22310 imanovci, Repubika Srbija
Telefon: +381 (22) 481 981, Fax: +381 (22) 481 399,
E-mail: agrounik1@gmail.com

Istraivanje i razvoj
Prof. dr Sneana orevi
Mobilni: +381 (0)64.159.29.31
E-mail: agrounik1@gmail.com;
snezana.djordjevic@agrounik.rs
Regionalni menaderi za Vojvodinu:
Izvrni direktor Direktor prodaje za teritoriju Vojvodine Direktor prodaje za teritoriju Srbije
Uro orevi dipl. ing. Sinisa SIMONOVI dipl. ing. Nikola OBRADOVI
Mobilni: +381 (0)64.646.73.24 Mobilni: +381 (0)64 642 20 30 Mobilni: +381 (0)64 642 20 29
E-mail: uros.djordjevic@agrounik.rs E-mail:sinisa.simonovic@agrounik.rs E-mail:nikola.obradovic@agrounik.rs

Regionalni Menader Regionalni Menader Regionalni Menader za srednji i Regionalni Menader Regionalni Menader za junu
za juni baki okrug za srednji i severni Banat juni banatski okrug za sremski okrug Baku i severni Srem
dipl. ing. Vencislav JANKOVI dipl. ing. Branislav DUKI dipl. ing. Miroslav PAUNOVI dipl. ing. Ivan TANASIJEVI dipl. ing. Vesna RAJI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 32 Mobilni: +381 (0)64 642 20 36 Mobilni: +381 (0)64 642 20 31 Mobilni: +381 (0)64 646 73 19 Mobilni: +381 (0)64 646 73 23

Regionalni menaderi za Srbiju:

Regionalni Menader za Regionalni menader za Mavu Regionalni Menader Regionalni Menader

umadijski i branievski okrug dipl. ing. Sran PRODANI za Beograd za junu Srbiju
dipl. ing. Marko KLISARI Mobilni: +381 (0)64 646 73 25 dipl. ing. Sneana TADI dipl. ing. Vlada BOJI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 34 Mobilni: +381 (0)64 646 73 22 Mobilni: +381 (0)64 646 73 21

Direktor prodaje za teritoriju Hrvatske
dipl.ing. Drago BOI
Mobilni: +385 (0) 99 804 0154
E-mail: agro.nika@hotmail.com
Adresa: Nova 13, 32000 Vukovar, Republika Hrvatska
Tel/fax: +385 (0) 99 804 0154
E-mail: agro.nika@hotmail.com
Regionalni menader
za vukovarsko-srijemsku upaniju
dipl.ing. Sanja RELI-BALENTOVI
Mobilni: +385 (0) 91 198 81 04
Adresa: Mee Selimovi br.4, TC Milenijum,
76300 Bijeljina, Repubika Srpska
Regionalni menader
za osijeko-baranjsku i
virovitiko-podravsku upaniju
dipl.ing. Tomislav BRKANI
Mobilni: +385 (0) 98 960 2081
Regionalni menader za Banja Luku
dipl. ing. Boko ILI
Mobilni: +387 (0) 65 049 298
DISTRIBUTERI
CRNA GORA
Veletex AD Vrtni centar KALIA
Adresa: Cijevna bb,
Podgorica, Crna Gora
Telefon: +382 20 606 280
Fax: +382 20 606 280
E-mail: kalia@veletex.com
Web: www.veletex.com
Regionalni menader
za Zapadni dio Hrvatske
dipl.ing. Marko KOLARI
Mobilni: +385 (0) 92 152 99 17
Regionalni Menader za Bijeljinu
dipl. Ing. Nikola JOVI
Mobilni: +387 (0) 66 029 002
MAKEDONIJA
HEMOMAK PESTICIDI
Adresa: 1400 Veles,
Republika Makedonija
Telefon: +389 43 212 552
Fax: +389 43 212 552
E-mail: hemomak@t-home.mk
22310 imanovci, Krnjeevaka bb, Tel: 022.481.981; Fax: 022.481.399; Mail: agrounik1@gmail.com
www.agrounik.com