VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA
NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ METODOLOGIJE ISTRAŽIVANJA U

OBRAZOVANJU

TEMA: RAZVOJ MOTORIKE U RANOM DETINJSTVU

PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

STUDENT: Jovana Pantelić

BR. INDEKSA: 40 /15
GRUPA: II

NOVI SAD, 2015/2016

 SADRŽAJ
1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA

1.1. Problem istraživanja 1

1.2. Predmet istraživanja 2,3,4

1.2.1. Teorijsko određenje predmeta istraživanja 2,3

1.2.2. Operacionalno određenje predmeta istraživanja 4

1.3. Ciljevi istraživanja 5

1.4. Zadaci istraživanja 6

1.5. Hipoteze istraživanja 6,7

1.6. Teorijske definicije i klasifikacija varijabli istraživanja 7,8

2. METODOLOŠKO - TEHNIČKI DEO PROJEKTA

2.1. Metoda istraživanja 9

2.2. Operacionalne definicije varijabli (promenljivih) – indikatori 9,10

2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka 11

2.4. Populazija i uzorak istraživan 11

2.5. Plan obrade podataka 12

2.6. Plan realizacije istraživanja 12

3. MATERIJALNO - FINANSIJSKI DEO PROJEKTA

3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti 13

3.2. Izdaci za terenski rad 13

3.3. Oprema,instrumenti i potrošni materijal 13

3.4. Troškovi načina prezentacije rezultata istraživanja 13

3.5. Finansijski predračun troškova istraživanja 13

PRILOG 14-17
LITERATURA 18
 1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA
1.1. Problem istraživanja

Jedina usmrena aktivnost deteta po rođenu jeste ona koja se refleksno odvija.
Sazrevanjem nervnih puteva i pod uticajem iskustva dete sve više ovladava
motornim sposobnostima. Sa dva meseca beba ume da fiksira nepokretan predmet,
sa tri ga prati pogledom kada se kreće. Sa četiri meseca drži glavu uspravno uz
pogodan oslonac, a u šestom i bez oslonca. Između trećeg i četvrtog meseca javlja
se usmereno hvatanje prvo celom šakom, a oko dvanaestog meseca sa opozicijom
palca, te postaje sposobno za manipulisanje sitnim predmetima kakvi su perle. Oko
desetog meseca dete hoda uz pridržavanje, a sa godinu dana samostalno. Posle
prve godine počinju da dominiraju imitativne aktivnosti, dete pokazuje
interesovanje za pribor za jelo, samo dohvata čašu, razvija se trčanje i bacanje, a
počinje i da ga privlači. (Jerković I, Zotović M, 2010:173). Do šeste godine
prosečno dete nije sposobno za finu kordinaciju koja bi omogućila pisanje. Od
treće do sedme godine u detetovom razvoju dominira igra i kroz nju se dete razvija.
Uči da sarađuje sa drugima, upoznaje prva pravila, savlađuje skakanje i usavršava
hvatanje. (Jerković I, Zotović M, 2010:173).

Motorni razvoj dece veoma je blisko povezan sa psihomotornim razvojem. Zato

što recimo kada se dete ne razvija onako kako roditelji to očekuju od njih, oni
veoma brzo padaju u očima roditelja i onda osećaju krivicu i dolazi do poremećaja
odnosa među njima.

Problem koji ću istraživati u ovom radu jeste problem poteškoća u motornom

razvoju, odnosno da li deca sa motornim poremećajima zahtevaju dodatnu pažnju.

1
 1.2. Predmet istraživanja
1.2.1. Teorijsko određenje predmeta istraživanja

Predmet ovog istraživanja jeste motorni razvoj dece na različitim uzrastima.

Odmah po rođenju, kod deteta se zapaža aktivnost koja angažuje ceo organizam:
dete se rita, uvija, bacaka nogama i rukama. Ti pokreti su spontani, neusmereni,
slučajni, difuzni i nekoordinisani. Vremenom dete stiče kontrolu nad pokretima, te
je neusmerenih, slučajnih pokreta sve manje. Kontrola pokreta glave, očiju, ruku,
trupa i nogu, to jest okretanje glave i očiju u željenom pravcu. (Smiljanić-
Čolanović V, Toličič I, 1967:57).

Veoma je važno istaći da u ovoj oblasti motornog razvoja veoma značajnu ulogu
igra okolina, bogastvo detetovog iskustva i emocionalna razmena sa najbližima, što
se ponekad ne smatra bitnim faktorima u ovom domenu razvoja. (Jerković I,
Zotović M, 2010:173). Za razvoj u periodu ranog detinjstva, od treće do šeste
godine ili do nicanja prvih stalnih zuba, posebno je karakteristično uvećanje
igrovne aktivnosti, ekspanzija razvoja simboličkih funkcija i imaginacije i
intuitivnog mišljenja. U tom periodu se razvija govor, formiraju predstave, dolazi
do "interiorizacije" radnje. Dete postaje sve samostalnije u pogledu brige za sebe,
obavljanju svakodnevnih aktivnosti i ima viši nivo tolerancije za "odvajanja" od
roditelja. (Nišević S, Marinković L, 2013:45).

Razvojni psiholozi u ranom detinjstvu posebno izučavaju:

• odlike telesnog razvoja • odlike motornog razvoja • kognitivni razvoj: - razvoj

čulne osetljivosti i opažanja, - razvoj učenja i pamćenja, - razvoj inteligencije, •
emocionalni i socijalni razvoj • razvoj ličnosti. (Nišević S, Marinković L,
2013:45).

2
Motorni razvoj / Krupna motorika - U četvrtoj godini dete može da hoda po pravoj
liniji, vozi tricikl, u trku šutira loptu, preskače prepreku širine 20 cm. Poskakivanje
i preskakanje predstavlja dva oblika skakanja, koja deca često izvode u dečjim
igrama i plesovima. Te dve sposobnosti se razvijaju nakon dečje treće godine, u
petoj i šestoj godini deca skaču i preskaču predmete veoma tačno i usklađeno. U
periodu 4-5 godina dete može da u trčanju menja pravac, ovladava stajanjem na
prstima, da skakuće na jednoj nozi. U 5-6 godini u skoku hvata loptu i precizno je
baca. Vozi bicikl. (Nišević S, Marinković L, 2013:46).

Preduslovu za rast telesne snage su razvijene odgovarajuće mišićne strukture,

kontrola mišića i sposobnost koordinisanog kretanja. Najveći problem do 5. godine
je sa koordinacijom. Najveći napor za predškolsko dete je smireno hodanje u
koloni: monotonost + neprestano kočenje + ponovno ubrzavanje (skladna
koordinacija razvija se tek oko 10. godine). Ovo treba da imaju u vidu vaspitačice
u vrtićima kad planiraju grupne šetnje dece. Fina motorika U 3-4 godini dete u
pokušaju da nacrta čoveka crta "punoglavca". Precrtava kvadrat i kopira nekoliko
štampanih slova. U trećoj godini deca mogu da natoče tečnost u šolju, počinju
upotrebljavati viljušku, u petoj godini koriste kompletan pribor za jelo. Crta figuru
čoveka koja ima trup i noge (5 - 6 g), zatim se pojavljuju ruke (7 g). Precrtava
trougao, boji crteže (5 g), palcem može da dotakne svaki prst (6 g), prepisuje sva
štampana slova (6 g). Odlike razvoja fine motorike u ranom detinjstvu uočavamo
praćenjem detetovih veština u oblačenju: u 4 godini oblači se uz pomaganje, ima
teškoće u zakopčavanju dugmadi; u 6-7 godini oblači se i obuva samo, zakopčava
dugmad i vezuje pertle. Usporen motorni razvoj često utiče na tok celokupnog
dečjeg razvoja - ličnosti. (Nišević S, Marinković L, 2013:47/48).

3
1.2.2. Operacionalno određenje predmeta istraživanja

Podaci koje ću prikupiti su vezani za dečiji razvoj, kao i motorni, koji se razvija
postepeno u zavisnosti od uzrasta.

U ovom istraživanju ću istraživati grubu motoriku, koja se prva

razvija.

U ovom istraživanju ću istraživati postepeno finu motoriku.

U ovom istraživanju ću istraživati rast telesne snage.

U ovom istraživanju ću istrazivati razvoj krupne motorike.

Dimenzioniranje predmeta:

Prostorno: u ovom radu ću se usloviti na prostor predškolske ustanove, u mestu

Novi Sad.

Vremensko: Vreme predviđeno za realizaciju ovog istraživanja je oko tri

nedelje.

Disciplinarno: Na ovu temu koristiću se literaturom koja obuhvata više

disciplina: Psihologija detinjstva i adolescencije, Razvojne psihologije,
Metodologija.

4
 1.3. Ciljevi istraživanja

Teorijski cilj istraživanja:

Opisati koliko je razvijena motorika kod dece u zavisnosti na

njihov uzrast.

Opisivanje (Detaljan opis problema razvijanja motorike

kod dece).

Aplikativni cilj istraživanja:

Rezultati ovog istraživanja će biti upotrebljeni za unapredjenje

pažnje vaspitno – obrazovnim radnicima na poteškoće sa
kojima se deca najviše susreću i na to kako da pristupe radu sa
njima.

5
 1.4. Zadaci istraživanja

1. Utvrditi da li postoji značajna razlika u motornom razvoju kod decaka i

devojčica.
2. Utvrditi nivo razvijenosti motorike kod dece.
3. Utvrditi odnos očekivanog i postignutog motornog razvoja kod dece.

1.5. Hipoteze istraživanja

Opšta hipoteza:

Uzroci koji otežavaju motorni razvoj deteta nalaze se u

porodici i u dečjem vrtiću.

Posebne hipoteze:

Pretpostavlja se da je motorni razvoj na zadovoljavajućem

nivou.

Pretpostavlja se da je i dečji vrtići u znatnoj meri pospešuju

razvoj motorike kod dece.

Pretpostavlja se da je redosled motornog razvoja kod dece

pravilan.

6
Pojedinačne hipoteze:

Pretpostavlja se da motorni razvoj dece zavisi od sposobnoti

i metoda rada vaspitača sa decom.

Pretpostavlja se da nivo razvijenosti motorike kod dece

zavisi od uslova u kojima se dete razvija.

Pretpostavlja se da razvijenost fine motorike kod dece zavisi

od pola deteta.

Pretpostavlja se da razvijenost grube motorike kod dece

zavisi od obrazovanja roditelja.

1.6. Teorijske definicije i klasifikacija varijabli istraživanja

Teorijske definicije:

Usmerena aktivnost – pod tim u ovom radu podrazumevam da

jedina usmerena aktivnost deteta po rođenju jeste ona koja se
refleksno odvija.

Fina kordinacija – pod tim u ovom radu podrazumevam da do

šeste godine prosečno dete nije sposobno za finu kordinaciju koja
bi omogućila pisanje.

Gruba motorika – pod tim u ovom radu podrazumevam kretanje

celog tela (koje kod dece počinje puzanjem, hodanjem i
skakanjem).

7
 Fina motorika – pod tim u ovom radu podrazumevam fine
motorne radnje, kao što su crtanje, pisanje, upotreba olovke.

Klasifikacija varijabli:

U istraživanju su zastupljene zavisne i nezavisne varijable.

Zavisne varijable su:

1. Motorni razvoj
2. Fina motorika
3. Gruba motorika

Nezavisne varijable:

1. Metode rada
2. Uslovi u kojima dete raste
3. Pol deteta
4. Obrazovanje roditelja

8
 2. METODOLOŠKO - TEHNIČKI DEO PROJEKTA
2.1. Metoda istraživanja
U ovom istraživanju ću korisititi eksperimentalu metodu. Za ovu metodu sam se
odlučila iz razloga da bih otkrila koliko je razvijenja gruba i fina motorika kod
dece, tražiću od njih da odrade određene radnje kako bih bila sigurna da su
sposobni da ih odrade.

2.2. Operacionalne definicije varijabli (promenljivih) – indikatori

Operacionalizacija zavisnih varijabli:

1. Motorni razvoj: fina i gruba motorika.

2. Fina motorika: sposobnost rada sa prstima na rukama
3. Gruba motorika: rad nogu i ruku.

Operacionalizacija nezavisnih varijabli:

1. Metode rada: povoljna, nepovoljna

2. Uslovi u kojima dete raste: povoljni, nepovoljni
3. Uzrast dece: mlađa, srednja, starija.
4. Obrazovanje roditelja: nivo, fakultet, ošš, všš, sss.

Indikatori u ovom istraživanja su:

Deca od 3 godine:
 Baca predmete u određenom pravcu
 Skakuće na obe noge kao zeka
 Kratko stoji na jednoj nozi.

9
Deca od 4 godine:
 Vozi bicikli
 Skače sa druge stepenice
 U trku šutira loptu
 Precrtava kvadrat
 Savija papir po dijagonali
 Samo pere lice i ruke

Deca od 5 godina:
 Trči menjajući pravac
 Skakuće na jednoj nozi
 Stoji na prstima
 Crta čoveka
 Boji crteže
 Hvata malu loptu obema rukama.

Deca od 6-7 godina:

 Hvata loptu jednom rukom
 U skoku hvata loptu
 Oblači se samo
 Vezuje pertle
 Pogađa cilj
 Palcem može da dotakne svaki prst.
 Pravi lepezu od hartije
 Koristi rezač za olovke

10
 2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka
Tehnika koju ću koristiti je posmatranje sa učešćem ispitanika, odnosno
ispitani će biti upućeni sa zadacima koje treba da obavljaju. Instrument je
list posmatranja. Od roditelja se očekuju iskreni odgovori razvoju
motorike u ranom detinjstvu. U nastojanju da se obezbedi što veća
objektivnost i pouzdanost u fazi prikupljanja relevantnih podataka, a time i
pouzdanost u izvođenju zaključaka istraživanja, posmatranje je bilo anonimno za
sve ispitanike.

2.4. Populacija i uzorak istraživanja

Populaciju čine deca uzrasta od 3 do 7 godina. Uzorak je neslučajan jer se zna koja
deca će biti predmet istraživanja. Broj ispitanika je 100. Iz svake grupe po 25-oro
dece, različitog uzrasta. Pri izboru uzorka vodilo se računa da se zadovolje
određeni zahtevi, koji omogućavaju da se sa izvesnom verovatnoćom vrši
generalizacija rezultata istraživanja na celokupnu populaciju, kao i da dobijeni
rezultati mogu da pruže dovoljno podataka na osnovu kojih je moguće izvesti
određene zaključke, kao i određene implikacije za postojeću predškolsku praksu.

11
 2.5. Plan obrade podataka
Pre početka obrade podataka izvršiću kodiranje lista posmatranja, zatim ću
pristupiti proveri njihove potpunosti. Nakon toga ću ih razvrstati po uzrastu dece i
pristupiti preračunavanju odnosno sabiranju podataka. U obradi podataka korstiću i
aritmetičku sredinu kako bih u procentima mogla da pokažem razliku između
očekivanog i postignutog motornog razvoja dece. Ti procentualni prikazi biće
prikazani i na nivou grupa po uzrastu dece ali i na globalnom nivou.

2.6. Plan realizacije istraživanja

Plan realizacije istraživanja svodi se na kontaktiranje predškolskih ustanova u cilj

pristanka bar jednog da ovo istraćivanje realizujemo u njihovoj ustanovi. Znači
glavnim vaspitačima će biti objašnjenja svrha ovog projekta, kao i cilj koji bi
trebao da se zadovolji. Ukoliko im odobre dogovorićemo se kad je najpogodnije da
ih ponovo posetim i obavim istraživanje.

12
 3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA
3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti

Od saradnika koji će mi pomoći u samoj realizaciji istraživanja su glavni vaspitač

i vaspitači koji vode grupe dece koje ću posmatrati.

3.2. Izdaci za terenski rad

Od izdataka za terenski rad imam samo torškove puta do vrtića.

3.3. Oprema,instrumenti i potrošni materijal

Od opreme mi je potrebno mi je samo računar i štampač.

3.4. Troškovi načina prezentacije rezultata istraživanja

Štampanje i koričenje seminarskog rada: 200 dinara

3.5. Finansijski predračun troškova istraživanja

Troškovi puta: 200 dinara, Troškovi štampanja: 200 dinara.

13
PRILOZI
14
15
16
17
 LITERATURA
Mišković Milan: Metodologija istraživanja u obrazovanju, drugo prošireno izdanje,
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 2012.

Nišević S, Marinković L: Pishologija detinjstva i adolescencije, Medoterran

publishing, Novi Sad, 2013.

Smiljanić – Čolanović V, Tolčič I: Delja psihologija, Zavod za izdavanje

udzbenika socijalističke rebulike Srbije, Beograd, 1967.

Jerković I, Zotović M: Razvojna psihologija, Futura publikacije, Novi Sad, 2010.

18