Scribd Logo
Fazer o upload

Bem-vindo(a) ao Scribd!

  • Apoliner, Dadaisti I Nadrealisti

    Enviado por

    allure_ch
    132 visualizações12 páginas
    Dadaisti, Nadrealisti

    Título original

    Apoliner, Dadaisti i Nadrealisti

    Direitos autorais

    © © All Rights Reserved

    Formatos disponíveis

    PDF ou leia online no Scribd

    Você considera este documento útil?

    Este conteúdo é inapropriado?

    Denunciar este documento
    Dadaisti, Nadrealisti

    Direitos autorais:

    © All Rights Reserved
    Baixe no formato PDF ou leia online no Scribd
    Sinalizar o conteúdo como inadequado
    132 visualizações12 páginas

    Apoliner, Dadaisti I Nadrealisti

    Enviado por

    allure_ch
    Dadaisti, Nadrealisti

    Direitos autorais:

    © All Rights Reserved
    Baixe no formato PDF ou leia online no Scribd
    Sinalizar o conteúdo como inadequado
    de 12
    2. APOLINER, DADAISTI I NADREALISTI Mada precizniji kada govori o namerama koje ie imao pisuéi oKralja Ibijae nego kada pone svoje namere da ostvaruje u rami, Zari nije formulisao svoj militantnl antirealizam kao teo- ‘ju koja bi mogla da pretenduje na celovitost. Teoretski mnogo vesniji umetnitkih okolnostijednog dela i estetile svoje epohe, Gijom Apoliner je to ueinio deset ily dvadeset godina kasnije ne skrivajuél da je kao uzor po Kome ée oblikovat! 1 svoj teoretski Droglas u dram { svoje drame imao u vidu i Zarijevu sibijadue Ako verujemo Apolinera, »Tiresijine dojkex napisane su 1908. fodine, a zavriene dodavanjem veé postojesem teksty prologa i avrine seene drugog éina tek 1916. godine. Bex obira na to icoji od ovin datuma wvadimo, sigurno je da je Apoliner u ovo} svojoj drami prvi put uveo termin koji 6e se pokszati prikladan 2a éitav jedan poctsk i shikarski pokret. Apoliner, name, naziva “Tiresijine dojktes nadrealistigkom dramom, Drame Surréaiste ‘Da blh okarakterisag svoju dramu,postulo sam se jodnim neclogzmom inj Ge an se promi Jor mi set dolava retkn | ja sam svovno pride Dadrealisit Roi no zna@h nl maimanje simbolidk, so io Jo to pret postivio ig) Viktor Bau vom posoriaom ‘elton lt koji define fosta dobro Jodan pravac wmetnor, Raj, ako nijo novit od aves ‘Sogn Ho me malas pod funcem, nije bar nikad slut da se formulse oko vierufy, nek umetatia # ensevna atlemaaia ‘Vales sosliam dramsih pica kof et dll pose Viktora Tos te3- {ho je verodostojnt Jedno) Ronvenconalna) loeain} boll oj 22 ‘iprotsavifa prividnom naturalizmy povoridsog komads narav, je Bl Sporelo atio mnogo pre Skiba vs fentimentaino} kame Nivels de in Bove 1 du bib poo, ako ne odnovu post, bor da maprvien én! nape, Iie nan ab treble Yate ne samo} red al ne I Pest fs dno fotogrns a Kad je fovek hico da podratava hed, on Je stvoro tfak Koj ne gs na, fogu!'On je tao uprainjava nadteizam tne 2najuél da to fini JJasno je iz ovog odlomka da Apoliner pod ovim terminom ne odrazumeva sve ono sto. Ge nadrealist! podrazumevatl pod jim, vee da je njegov nadrealizam vasta antirealizma, aU Do- aitivnom odredenju pokusa) da se zade 2a pojavnu stvarnost | otkrije njena susting novim sredstwima, Koja su to nova sred- stva 1 kako Apoliner zamisija nova drama najbolje Gemo shva~ Ud iz predgovora »Tiresijinim dojkamaw i iz te drame, Druge ddve Apolinerove drame, »Boja vremenas i »Kezanovae, manje ‘su dramski artikulisane’ | manje interesantne 2a utyrdivanje ‘mesta koja Apoliner ima w stvaranju 2anra tragitne tarse V predgovoru 2a »Tiresijine dojke« i u prologu ovo) dram Apolineru nikad nije tesko da podvuée sledete: on nece da fo" tografski slika stvarnost, on se ismeva sa »problemskim koma dima: i nalazi da su od njih smesnije samo drame ideja Ho Taskaju publict koja voll da misli da zna da misi, on neve da stvort novu dramsku Skolt vee samo sprotestuo protv realistickog porordta koje je predominantno pocoiite ddinainice. Ova) sreallzame Koj, nema sumaje,dolkate bioskopu, tte Ten Jeo ponortta olka je god to gute aril Apoliner nege da raskrstl sa tradicijom veé, okomivil se na rea- listitko pozoriste, hoge svajom dramom da izrszi postovanje nim velikim piseima proslostt koji st =podigli humanost izmad iste pojavnostie | tako uvetall saznajne sposobnost! eoveka, On pise u prologu: Owde éete nats sivansa koja se Priviutau avo) dram eo je erase (0 patos do Burieske bide promene Trasuraw upotreba neanmiiiik east Kao! game holektvne i ne oj nes neeberno ze! i Covetanetva Jer pozorifte ne treba da bude untae obmane Dovoljno Je ako se dramatung shat, ‘co alargana'na res Zabel Dovoljn Je ako pokrene da progovore gomile{metve svaet ‘Ako mse so sviaa ‘Tada ne vod! Vite ratuna kako © vremen ‘Tako nto rostore Cita mu jo svt nov koma Unutar koga on Je Bog Savact Koji rasporeduje po s¥olo) ead “vuike postapke pokrete mast boje no da ma be amo jing radatle Dh fotogrtie ako me to ade Svein pata ‘Vet da tke ram zivot | sva njegova {Je komad mora bit Jedinstven svt Zaye sa svojin tvorcem Gudnosno da bade smn prirods Prlasivanje nog matog icon . ‘Gnog St nts ohrutue st onay Sto co nekad sbi tina lina ‘eo Je nko ott da vata neg koa 6 tlk vatrenast Ponailja u Apolinerovor milijenju o pozoristu otkriva a stva- Fnmuidka everenja koje je Apolinerstekap studirajuét lic KRaretv, Veliki poborntl iebema, enh prijatel) | inspirator Pi- kas, De Kirke, Bra, u svoj knjlat»Slikart kubizmac otkri- Ye Vobjatnjava iste ideje koje iznos | u predgovoru Tires nim dojkamer steteti de dosognu dimennije idcalnog, ne ofranitavajuti se vite nt ‘ae, maar noe dela lsu vile cerebral ne o- crea Govvde nie imitativna umetnost vet Je Roneeptuaina umetnost Tojn test a rend [Na isti taj nagin drama za koju se zalaée Apoliner nije imi~ tativns, neée nog predstavijali-napozornich kao noga samo ‘ato 0 moga tak izgleds, vee ée pokusati da nade formu koja bi dublje, nadljudske ili lzvan Qjudskl objasnila tu nogu svoyim bblikom tofka, Ofigledno je da su »Tiresifine dojke« | Apoline- Tove pozorigne teoryje iznikle iz kubizma. U élanku »Simultani- ram — libertizame Apoliner pise: ute vremena siultsnost je Idee Kojom se bave umetnils ‘ome ge bavio Pit, Brale koji su pokutvali da pokaby fears T Sbekte te minoth uelovaistowremeno.« figledno je da se tom idejom bavi i Apoliner u »Tirestinim ojkamas, Kiosk u njegovo} drami ima jednu pokretna ruku 1 nate da se kreée pokazujuél sve svoje strane; zato Sto to aketja Tahteva, a ne zato ito je tako u realnosti, moguée je da Tires\- jine doje odlete u vazdub Keo lufthaloni, da dete novinar ima Sa 'celog tela samo usta, da Hiénosti ne govore pritodnim glasom Vee ioe megafon, ita. »Pokretno siikarstvos, kako ga Apoliner aziva t stihovima koje, usted drame { bez logigne veze, posve- teuje Pikast, postaje preko »Tiresijinih dojkie pokretma drama, férama Koja nete da ska 2ivot vee hote da ga stvara na pozor~ niet u njegovom sinteti¢kom i univerzalnom obligju, Za ostva~ Fenje ove ideje, medutim, Apolinera je poirebno Sasvim druk- Eije pozoriste! sovide pokubavamo teatey ds udahnemo novi dk ‘aot sss, en Davamventnn tn} pesmizam vite od wale So Je star Btn few anja vie dowd wivar Fmd vba mlnjon na ater oer Jer nam ne bi napravil novo pozorte ‘Sa blnazan dvera rutno gidalive “Tedomn won deagor ras eo burma ‘Oko sledaaea sto. mogucnost doje Sate moderne umetnosti sa ele razmahaie Senshi to er prntne vee ho ets ‘Mein gra possi slikerstvw aerobatic Horove sbianga dekara maastve Earle ne onako kako diktira zdray razum i slignost sa realnoséu, vveé-onako kako to umetniku dozvoljava njegova masta, Umesto problema, ideja, fotografisanja iseéka zivota, Apoliner pite — ja sam radije pustio na volju fantaziji koja je moj natin inter- preliranja prizede-, Pritoda, ako je wopéte moguce odrediti Sta Pod njom taéno podrazumeva Apoliner, je ogromna, nesaznatlji- va, nigim ogranitena materija koju uipetnik ne samo oblikuje vee i stvara kao material iz koga ce je oblikovat,sliéno vajara koji sam bira materjal u kome ¢e da oformi svoje ideje 1 svaju oseéajnost Preciznije éemo ruzumeti Sta je Apoliner hteo sa svojom dra- mom ako obvatimo paznju na njegovu kateyorizaciju kubizma U novo} umetnost, 6 kojoj govori, Apoliner vidi éetiri tenden- cije, od Keojih su dve najbolfi put ke tistoj umetnosti, a dve, ‘mada se nalaze na isto} direkei}, ne uspevaju da ostvare ideale ove umetnosti. Dve struje isle umetosti Apoliner naziva Grfigkim ¢ nauiénim kubiemom, steal kabizam eld sro nowe wens od stomata ivenin ne amenfufe cabo! faktiéke Komponente nautnog kubiama. Komponen U saglasnosti sa ovom teorijom, kubistiska drama, ili nadreali- stigka kako ju je nazvao Apoliner, odbacuje imitaciju u interesu kereacije, ne stvara na povorniei iiwziju Zivota vee stvara stlo~ romani Zivot prema obligju i prirodi autorove maste, Svi ovi postulati imali su bitnog uticaja na daljirazvitak drame, Direkina linija vodi od Zarija 1 Apolinera, preko dadaista i nad- realista, do Joneska. Oéigletno je da, recimo, Arto ne Di napi- Sao Knjigu »Pozoritte 1 njegov dvojnil. da “Apoliner nije vee Styorio klimu u kojoj je bilo moguée misliti neoptereteno © no- vim formama u Kojima bi novi duh mogao da se izrasi Vortalom, nemoguse mi je da odlutim da I je ova desis osbilna 3 ner Prema, potrbi, tagitan Ge proviadet nad’ koran, ¢ abenuto ‘ii ja me moge da verujem da Ge wbaduce moti da se pose ber ne it jer porto tks eneegijau Covetunate dunaa tsavremeno} mado) kenstivaoatt nt mesreéa ator ne ln ka ne nin ave log postojanja, kao dab! mogla da se gleda pe sumo pod uslom jane Dlagenalone ironje koja dopuita de ee smcje vet t por uslom itn= ‘og optimism Ho} tel istovremeng # dopusta a rane nods ostlom, pozorite nije nl vot Kot ono interpretra, kao sto nt toate rlje noga, Proma tome, Iegtimno Je, po mam miljenj, dae unesu U pouodste ove | zapanjujuce esl hole podvlace scenskt araltr ica Powseavaju pomp misanscene, ie menjajuc isle pate ome ‘nom situaeja koje bl trebalo de budu dovoline same seb ini namo bine att Ml ofa Aolne mv ovan Gola evog predgovora rTiresjinim dojkamas. Na ofkrieu da Jet hajveta nereta odmah razumljva tko da moze da bude razma- {rana sa stanovsta blage ironije koja dozvoljava smeb, to jest dia se tragiéno,uporedeno s alim reaoim ikustvima, mode po- Savitt kao komedija,—savremeni pise! napravil su jednu nova Afamatarglj. Kako ona funkeionie i da i funkelonte, sta su Jo) sabosta ta seu njoj €ink dovoljno vrednim da predivl po- Batarnost trenutka, —o tome, drugin recima, kaki su plo- om urodile Apolinerove f Zaijeve pozorigne idee, treba, ve- Tovatno, govorit ved! sa dramama koje su uspesije 0d ApOI- nerovit | Zarjeih ova) prinep oftvorile u potojece 120 po Zoriino delo. Apolinerove drame, naime, mesdimiéno alsta Bri- ijantne, kao & drame nadreallsta i dadalsta, ne uspovaju od sv0- {hvrevolucionarnih postulata da naprave prihvatiie feata. JJasan i artikeulisan u svom teoretskom mistjenju o drami, Apo- liner postaje znatno Konfuzniji kada svoje principe sprovedi ‘kroz pozorisnu predstavu. Na prvi pogled ueiniée se da Apoliner a Tiressinim dojkama- tretira do dosade racionslan i prakti- Gan problem: pitanje nataliteta u Francusko}, pitanje repopula- cije koja je vee dugo vremena jedan od ozbiljnih problema ove seme Za8to Hivetie prvi put W istorii drame postavija se u formal Komedije, [ESTRAGON: «Nisa sone detava, miko ne dota nko ne oar, straéno. Nigta se ne defava ni u Joneskovoj »Celavo} pevadiei., nifta se re detava nl u Pinterovim dramama, i to nistavilo radnje je do- az o nistavilu sveta, Sve sto se desava u vedini tragienl apsurdno jaupravo zgto Sta je svet, iz Koga pisel ove militantne frupe govore, duboko | nepovratne obalezen apsurdom. Covek moze da se trudi da izade neki smisao, mote da se-zavarava kako mu je to poslo za rukom, ali je w prvom slutaju njegov pokusaj costden na neuspeh, aw dragom on obigledno pati od ‘eSkog slutaja pozitivisti¢xog slepiia na koje. se tako Jestoko ‘okomijuje Jonesko, a {ostalt piscl tragienih tars. sl uve pronademo neBte, 20" ne, Dil, Sto nam daje use da posto- kaze Viadimir svom bednom prijatelju dok obavjayu jednu pot ppuno apsurdnu radnju t dok Gekaj na smisao ko}! nikada nese ‘ot, Kopi, 1 kad bt dosao od nekud, ne bi mogao da se UkIop! ‘ovaj apsurdni svet. U »Cekajuel Godoae b sa da ode; t >Kraj partijec { »Stetnim danimae mi ne fekamo-da Iho ill i8ta dode, Jednostavno eekamo da se ne dogodi nista 2na- je intensivno da svojim postupeima ni pisac, nl junael ne most bilo sta da izmene w apsurdnosti svela, onesko ovako obja~ Snjava tO oseéanje: Zar nemame neko nejano osotanje, ¢ pored sth ideologys, da mk ne etemo a da ne budemo Ublee{ubijen- instrement I rive tum ne art Pa Ipak, ovde sto. Todd ipa pstoll nek Yarlcg 22 nase Dostolunje a da ma nega ne'm 2emo pronic. Sve je tllko apsunino fj fakI to moguce.” Apsurdni svet tragiéne farse je svet nasilja, svet ubiea i ubije-y nih, muéitelja i mugenih, svet uw kome su t'mugiteli mugen! u} rajednitko} tragediji abesmisijenog Covetansiva, Poco. maltre-| tira Likija do same granice smrtne iserpenost, ali u tom pro- eau 1 on oslepi i sebe unistava; ubitel) ubija uéentie Lek tile, wsvets besne besmislene 1 krvave revoluclje, ludl se pre- tvaraju u tosoroge i pomahnitalo jure uw coporima ruse sve ispred sebe, ostavijajuéh samo pusios, svet se nekako ofkinuo ” _ iz svoje harmonigne centrifuge | sada sumanuto stlja neznano- Kkud alt svakako propast. Mozaina stika koju dobijamo bclvSi jedan opSti_ pogled na svet viden kroz viauru tragiéne farse nije Koherentna | logiéna ska pojavnog sveta, smetnitho delo nije oda, sks sveta; ono Jo po sil sve, —. kate Jonesko, Pojavni obliei stvari samo su metafore,po- modi kojih se stize do dubljih 1 opStijih istina koje autorl nove ds otkrijuy ill pre da sugerisu iza privida logiénog i svakodnev- hog poretka stvarl, Naime, ako je ono sto obiéno podrazume- ‘vamno pod avangardnom dramom — koja se, prema reéima An\~ ja, najbrie menja — ako je ona u olpor prema burzoaskom Svetu, tragitna farsa, kao jen deo, je a otporu prema burioa~ Skom' kosmosu. Viadimir { Estragon isu. Vladimir i Estragon wee predstavniet éitavog Eovevanstva koje mora da pati ako je svesno sebe. Zivot je po uverenju ovih pisaea i po njthovom oseéanju sveta ‘mnogo dubji u svom besmishy 1 svojo} tajmi nego logika Jezika Rojim se sluimo 1 reénika kojim raspolazemo. U takvom'svett Gini se normalnim sto drama ne daje edgovore; ona samo suge- Fise pitanja na koja covek nije u stanju da odgovori, a bez od- govora na njih ne maze da Zvi; zato path Pa ipak, mada zgrozeni pred ovom deformisanom slikom sveta. mj se smnejemo dok gledamo tragiénu farsu, Anuj se »Godo: {aéno utinio keo smuritki sket Paskalovih (Mish? u izvedenju Fratelinijevih kiovnovae. Covek je zamisijen nad svojom sudbi- hom, on se trudi da nade neke odgovore, da dode do nekih po Ztivnih pretpostavid, ali mu to ne polazi za rukom, pa je njezov fhapor iif smegan, il groteskno smesan. Rajmond’ Viliams, je~ Gan od mnogih Koji su U poslednje vreme pisali o moguénosti tragedije wnaéem dobu, tVrdi da je tragedija nemoguéa u drux Stvul koje nema zajedniéki sistem verovanja. U drusivu u kome fe canovne viednosti iggubile svoje apsolutna znagenje, tragl= en valer postaje komiean { utoliko tragigan, s ozbiljnost pri stupa homano} problematic je po sebl potencijalno farsiéna, 1 dato tragitna. Lino trglne fare su mehanien aan ioje mehanih Fagiyu na tkolnest, bez svest 0 svomponaianju (okolnostima Koje th okruzujur Ovo je naroito otigledno u Joneskovim dre- Tama, Selimo'It se Bergsonove tvrdnje da ‘se komedhja i ko- Thieno javljaju kad Hudsko bige pofne da se ponasa kao ma- oe, ripe! gemno objasnit zato tagieno obesmislent junact Jo- heskovih drama deluju faritno™eio-mastne koye tuys ‘Ujalizovane jeriche kiscesvakodnevatce, upravo s nameron- da Sr emir Je tovee mchaninwan | mesvestan eb | pponasaju se u manjoj ili veto} meri lifnosti i Joneskovily i Be= Ketovih, 1 Pinterovih, i Simpsonovih drama, a'mi, ma koliko se smejali'njihovom ponasanju, ipak iza njega otkrivarao tragiea ritam sveta, U Beketovom sGodous Sest puta se ponaulja sle- ‘deel aijalog: ESTRAGON: Hajdemo ‘VLADIMIR: Cokamo Godoa ‘To Sto me mogu da odu i Sto dekaju Godoa koji nikada neée doti tavor je avekolixe tragedije u ovom Heketovom delu. Medutim, ada ovaj dijalog éujemo drugi put, mi ga eseéamo kao apsur- dan, tre put je vee smesan, a zatim i smesan i apsurdan mada najeksplicinije izrazava nistavilo Zivljenja, obesmijenost €o- vvelovih napora da pronade smisao, 1 ostali elementi Joneskovih i Beketovih drama, formirani w revoltu prema klasi¢no} dramaturgiji, podjednako tatno odraza- Yaju ideje svojih autora. To su drame’u kojima ekspazicie, 20- pleta, klimaksa 1 respleta j klasiénom stmistu ree nema. To nsw Grame w Kojima se smerfjujudogadaji, vee misli} razna emo- ‘una stanja, nemotivisana 1 nevezana a prethodna dogadan}a ‘it 2a lignostt u striktnijem psiholoskom smislu. Odnos. slués}- rnostt | nuznosth u ovo} dramatursi}i ne posto}t Kao problem jer Su sve slugajnosti koje se redaju u nesmetanom nizu — date, niugnosti su zato Slo suse dogadile u zaivorenom dramskom sSvelt koji iva apsolutnu autonomija w odnosa na stvarni svet fpovinuje se samo svolo) sopstveno) Togiel. U takvora svetu ‘ovek lznenada postaje do le mere nevagan da njegova tragedija ‘moze da deluje samo kao farsa, kao tragedija potpuno lisena ve. Heine | pompe, Ret sluze junatima za stvaranje lazne | varljve dmne zavese koja ih prividno odvaja od potpunog nistavia, ai Uipravo na to} verballo} zavesl projektuje se smeina golotinja jul jo8 groteskanije, trivijalnje, | upravo zato — | tragignije | omifnije nogo u 2ivotu. Liéso — pte Jonesko — niada nisam rozumeo reales koje e pravl itmeds Komignog f traglinog Posto je Komi intleja epeurdnog. 12 flea tl bemadezaje ot teases Dale, zato to je hteo da prikeze Covekovo beznade, Sto su rad tragigar, Jonesko je odlutio da upotrebi komm formu Jet Komiéno, po njegovor veren{u, ne nud aikaav ilaz | UbravO je unto tcagitno, Onog tremstiea kad je apsurdnost Covekovor Postojanjaidentifikovana sa tragiénim, kad jeu lnvesnom sais iv gpaurs postao ono Sto je W Ribs} grtko} tradi bila ‘uubina EAgedtja made da ge izazi samo Kao Komedia. Ako Je iomitno intuetjaapsurdnog, to jest, ako preko omitnog ft ba tiki kemitun jedinn motemo da twine apstirdna, Falko Je apsurdno tragitno, onda je izrazavanje apsurdnog po svojim fosnovnim osobinama predmet tragedije, a priroda ovog tragie- hnog &ini da te tragedije imaju oblik 1 da izazivayu clekat ko- meaije Sclimo se ranije pomenutih definieija smesnog, Energija kojw sakupimo u sebl da bismo se suoeii sa izvesnim dogadajem ne Pozorniel oslobada se muskularnom aletivnoseu, smehom, kala se 'spostavi da je dogada} manji nego io smo ovekivall. Ako hove u avojoj tragediji da prikaze besmislenost evesa, pa i samotb. siva koje bi moglo da se i2vrsi kao izlaz Iz besmislenost, Beket ‘mora da napravi Komlénu seenu veé samim tim ite samoubistvo tetra kao djednak apsurdu sisljenja..Otekujuct zna- fejan ithe dopey aledae Teagtfe score kane se eee stavi da je Gin samoubistva mnogo manji nex ito je obekivao. Cini se, medutim, da je smuskulama aktivnosts —termin Koji upotrebljava Herbert Spenser da bi opisao smeh — upravo ond Sto gledalse radi gledajutl seenu vesanja u Godou, jer njezova mentalna aktivnost, bez obzira na oslobadanje netvozne ener aije skupljene iStekivanjem, otkriva lako tragignost apsurdnog Polozaja ul kome se nagao ovek, tragitnog upravo zato sto ie fa) poloza) smesan. Ako je éovek komiéan u proporeiji prema Viaslito} nesvesnosti sebe, Kako tvrdl Bergson, komigna mora dda bude i tragedija starca u »Stolieamac, koji sa pateti¢nom ne~ inteligencijom smrtnika veruje da svetu treba, j da svetu moze da se ostavi poruka koja ée nesta znasiti 1 nesto obaviti. Kade 5» ispostavi da je govornile nem, to ne deluje kao trazedija go- vornika Koji nema sta da kaze © buducnosti, vet kao komedija Starteve apsurdne vere da se bilo kakvom porukom nece samme bovetati vee dovoljno veliki apsurd covekave eaeistencie Ja pokusavam — pite Jonesko — da profektujem na porornics mo} cnuttafnjt stiob, { samome meni nerarumiy, govorel we seb de ‘dtl da Je mikokosmoy like malokosmosa, mo} nutrant eart Tian, slomtjent svet moze, mosda, a bade w veenom emia edo Ui simbel univerzanih konica Ako je nesto bilo tradicionalni okvir komedije, onda je to sva- kako bio mikrokosmos, dole se tragedija bavila Eovekomn na ma kkroplann, Karakteristino, Jonesko se ne opredelfuje 2a slikanje bilo mikrokosmosa, bilo makrokesmosa, dake, ni za tradicio- nani predmet tragedije, ni za tradicionalni opseg komedije, Jo- nnesko prikazuje mikrokosmos verujuci da samo. preko njeza, ako, ikako, moze da se predstavi tragigni makrokosmos ~~ ¢o- vvek w njegovom totalnom odnosu prema okolnostima, Covek pri= Junjeten ultimativnim spsurdom Po ment — pike Jonesko — rot Je o nekoj vrat osipaniestvarnog, Ret nuda u svolo) brave) sveliats, fvan tamatenja i proisvalne weroe= Svet koji se prepoznaje po tome sto Je neka_vrsta osipanja stvamnog, u Kome su red postale zvudni prividi lien! smisl, oji naseljavaju judi ispraznjent od svoje psihologije, nuzno se Pojavijuje-u formi komedije, definieliski udovoliava_njenim zahtevima. Joneskove tragitne farse zato su vige farse nego Be- Ketove, a tragiéne st u_posrednijem 4 sugenijem smisla red, ‘Mada gnave éitav svel, one se ipak deSavaju u gradanskor sa Tonu, dok je proplanak sa jednim drvetom na kome se odigrava Beketova tragedija izmedu neba i zemlje kompletan metalizickl prostor. Otuda razlike iu Konstrukeiji iu efektu koji postizu Grame ova dva pisca, koliko sligna po oseéanju apsurda, toliko Frazligita po ostéanju tragiénog, Veb ée analiza konstrukeije Joneskove »Celave pevatices poka- zali da se kod njega radi o situacii variranoj sa relativno suie~ ‘nim filozofskim eiljevima, dok nam Konstrukeija Beketove dra- me »Cekajuéi Godoaslako otkriva teinju 2a univerzalnose, oka} Integralnog sagledavanja tovekove metafizidke situa he ‘Ako pogledamo opsti plan po kome je konstruisana Beketove Grama >Cekajuél Godot, zapaziGemo odmah da su njeni osnov-} hi sastavni delovi, prvi i drugi cin, medusobno povezani na ne-| Uobigajen natin: dfugi je replika ha prvi, ponavljanje situacije 1 'dogadaja iz prvog tina u nesto izmenjenom obliku. Medutim, olka god iamene izgledale male 1H, 308 bolje, Koliko god drugi Gm *Cekajuet Godoas Jiéio ne prvi, oh je ipak logigan dramski produzetak a ne ponavljanje dogadaja i situacije 2 prethodnog ‘ela. Logitan Je he zato sto bi bila logiéno prikazivati dve, se Sanovista dogadanja, bezmalo identiéne situactje, veé zalo sto Beket mchaniskim ponavljanjem situaeije hove da sugesise me- hanitnosttrarje,-W Kojo} se prividno sivari menjaju, a 2a- EVO SE SamerpoviaVIjaja tr situaelje 4 prvom éinu tte iste ti Aituaeije u drugom Sins. U pro) so Vladimir | Estragon; w dru- go} Vladimir, Estragon, LiRt} Poeo, 1 u treéo} Vladimir, Etra- fon 4 Deésk. Na Isti natin | u istom redosledu situactje se po- havljaju i u deugom imu, Medutim, razbijemo I svak od ove tr situaelje lemateki, posto smo th pribvatil kao vetite etape edine opste, Iudske Situacije, videéemo da postoje i slitnosti + hearalteristiéne razlike izmedh prvog | drugog tins, odnosna iz- ‘medu parova paralelnih sitiselja, Radi preglednost, uslovno emo dati naslove svim seenama wu okvigw svake od tri para- Tetne situselje 1 Cin 1 Uvod (str. 11— 24 2, Zlogines (14 — 17) '. Godo (7 — 20) 4 Usamljenost 20-22) 5. Samnuhisivo (22h VLADIMIR ¥STRAGON 6. Nada @3 — 28) T. Identitet rase (28 — 33) 8 Podela iste rase (31 — 42) 5. Vreme-istorja (2 — 51) 10, Znanje 1 umetnost (51 — 60) VLADIMIR-ESTRAGON- “LIKI-POCO 1. Vreme (60 — 64) 12, Poste istonije, na njenom Kraju (64 — 72) VLADIMIR- “BSTRAGON-DECAK main 1 Istorija — Vreme (7 2, Usamljenost (15 — 79) 3 Promene i razlika (19 — 82) ‘4 Reti, misli (82 — 86) 5. Produzenje vrste (88) VLADIMIR — ESTRAGON 6 1 8 —76) Identitet vrste (86 — 91) Zivot svakodnevni (91 — 97) Produzenje viste; strah (07 —~ 99) 9. Zajednica (99 —~ 102) 10. Propast civilizalje (102 — 108) U1, Mikrokosmos | makrokosmos (105 — 108) 12, Zivijenje ao objainjenje Zivota (108 — 108) 15, Ljudska tolidarnost (103 — 111) VLADIMIR — ESTRAGON = LIKI — POCO. M4, Ljudska volja (111 — 112) 15. Moguénost spoznanja — vreme (112 — 121) 16. U mom potetku je moj kraj (121 — 127) VLADIMIR STRAGON — DECAK* Kao Sto imena situacija sugeritu, reé ofigledno nije o situscija- ma koje konstituisu fabulu, vet o situacijama koje konstituisa ‘deiu-komada, Na plana fabule vrlo se malo sta desava u tol obs dela. Vladimir i Estragon su na nekom neodredenom pro- ‘storu, a1na njemu su iz dva razloga: zato sto je svejedno da fi su za tom ill na nekom drugom prostoru i zato sto eekaju Godoa, koji je porutio da ée sigurno dot. Za vreme éekanja nailaze Poco t Liki, | posto sa njima porszgovaraju, Vladimir! Estragon za kratake trenutak ostaju sami da bi zatim dosao Deak Koj i porutuje da Godo nefe dot! tog, veé sledeteg dana. Tsto to se Sedava i u drugom delu, i kada bi ovu fabula merili klasiénim ‘Standardima, ueinila bi se besmisleno siromaina. Preko tlh ne- like dogadaja tesko da bi momo da se kaze bilo Sta o situaciji ddva éudna Karaktera na pozornici, dva vagabunda | beskuni- kea, a 08 manje o situactji coveka uopste, koja u realistiko} rami biva sugerisana posredno, preko opisane sudbine pojedi~ rnatnog éoveka Ili grupe 1judl. Medutim, neke razlike izmedu prvog i drugos dela ipak postoj. Na planu ideja tretiraju se iw prvom i u drugom delu vreme i Istorija, usamljenost, identitet vrste,re8i i misli, odnosno znanje Vumetnost itd. U svakom od ovih slugajeva ne ponavija se ono je vee reteno u prvom delu, vee se tema inaugurisana kao ‘deo egzisteneljalne Ijudske situsclje w prvom delu dalje razra- fuje u drugom, S10 draml obezbedaje vestu Togiénog Kontinule feta. Ostale razlike su minimalne, all se na tr insistira: jedan list se pojavio na suvom drvelu; Poeo oslep! izmedu prvog i

    Você também pode gostar