Šta nas čeka u budućnosti: agenda za društveno preoblikovanje

Budućnost više nikad neće biti kao pre

Lekar koji vam prepiše čaj od kamilice ili riblje ulje ili bolju hranu
kao lek neće se smatrati ozbiljnim lekarom i lako može izgubiti
licencu za rad, jer će nametnuti zdravstveni protokoli zahtevati
vremenom kompletno skeniranje i za običnu prehladu

Piše: Ivona Živković

Upravo završeni popis stanovništva bio je izgleda najviše popis lične imovine. Imate li privatan stan ili kuću, kupatilo,
kuhinju, obradivu zemlju, imate li televizor, radio-aparat, kompjuter, čime se grejete i sl. Nacionalna (državna)
pripadnost nije bila važna, jer svi smo inače građani sveta i pripadnici novog svetskog poretka. Etnička ili rasna
pripadnost takođe nije važna, jer svi smo isti narod - narod robova. Niste morali da otkrivate ni u koga ili u šta
verujete, jer je najbolje kada verujete samo politički korektnim medijima. Kada oni kažu da NATO bombe negde u
svetu donose mir, slobodu i prosperitet, onda u to niko ne treba da sumnja.

Test inteligencije takođe nije važan za sagledavanje prave slike o stanovništvu. Daleko je važnije koliko ima
pseudointeligencije, a to su oni sa završenim visokim školama koji su dobro "upili" falš znanje koje im je servirano.
Kvalifikovani radnici su, takođe, bili nebitni, jer posla za njih nema pa ni sagledavanje njihovih veština nije bitno.
Umesto njih, bilo je mnogo važnije popisati invalide, stare i nesposobne za život. Videćete kasnije i zašto.

Naravno, kreatore ovog popisa (koji su delovali pod okriljem onoga što se naziva EU), nije zanimalo ni čime se
hranite i da li uopšte imate šta da jedete, da li možete da se adekvatno obučete i obujete, da li ste psihički stabilni,
emotivno zreli, da li ste u životu spokojni ili stalno zbog nečega strepite i da li ste za život uopšte motivisani.

Očito, bez hrane, odeće i inteligencije u novi globalni svet se može, ali bez televizora i kompjutera teško. Sa
globalističkog gledišta to je i logično, jer su i jedna i druga spravica namenjene formiranju vašeg mentalnog sklopa.
Što se više oslanjate na njihove informacije, bićete psihološki bolje uklopljeni u ono što se naziva - poslušan i
socijalno adaptalan građanin, radnik, seljak ili pseudointelektualac. Svi zajedno čine veliku robovsku populaciju za 21
vek.

I tu se ništa ne menja već hiljadama godina. Promena je danas samo u tome što se vlastela ujedinjuje u jednu veliki
globalnu korporaciju, koja treba da sjedini njihov poslovni interes i njihovu sveukupnu radnu snagu. Ali robovi to ne
treba da vide. Ono što robovi vide, to su stalne istorijske i društvene promene. A one su tako prisutne samo na
najnižem robovskom nivou i u istorijskim knjigama. I neko ih sa tim ciljem, da bi stvarao takvu iluziju, stalno ubacuje u
vaš život

Važno je navići se na promene

O modeliranju društvene svesti građana za potrebe globalističkog društva (novog svetskog poretka) putem kontrole
uma već smo pisali. Neki promućurniji su to već i sami uočili.

Kako se ovo modeliranje nakon Drugog svetskog rata sve više ubrzavalo, ispada da je ono zacrtano najkasnije bar u
19. veku, a to se poklapa sa otkrivanjem famoznih Protokola sionskih mudraca. Da su neki detalji tih "tajnih planova"
diskretno izneti u javnost još 1969. godine potvrđuje i jedno zanimljivo prisećanje američkog pedijatra, dr Lorensa
Donegana (koji je umro 2004). On je 20. marta 1969. prisustvovao jednom stručnom lekarskom skupu, kada je
njegov bivši profesor dr Ričard Dej, ugledni američki pedijatar i član nekog tajnog reda (masonerija se ne pominje)
održao govor u kome je obelodanio mnoge zanimljive detalje o tome šta se sve može očekivati u budućnosti, s
obzirom da će sva događanja biti izvršavana strogo po planu koji je sačinio jedan veoma moćan krug ljudi.

Dr Donegan svemu tada izrečenom nije posvetio posebnu pažnju, sve dok nije počeo da uviđa da se tada pomenuta
agenda zaista i ostvaruje. Donegan je zato svoja sećanja sa ovog skupa odlučio da zabeleži na magnetofonsku traku
1988. Mnogo toga je zaboravio, ali pojedini detalji su zanimljivi.

Dr Dej je bio harvardski diplomac iz 1931. Kasnije je radio kao profesor u Pitsburgu (gde je predavao medicinu i
Doneganu), a potom profesor na Mount Sinai Medical School u Njujorku. U jednom periodu (od 1965. do 1968) bio je
direktor američke Planned Parenthood Federation (što je deo Međunarodne organizacije koja se bavi ljudskom
reprodukcijom uopšte). Ovu ustanovu finansira i nadgleda Rokfeler fondacija. Bio je i vanredni profesor na Kolumbija
univerzitetu. Umro je 1989.

Kao čovek od Rokfelerovog poverenja, dr Dej je nesumnjivo mogao biti upućen u neke tajne planove korporativne
oligarhije. Po svedočenju Donegana, sam dr Dej je svoj pomenuti govor održao pred oko 80 kolega lekara, koje je
kao upućen čovek želeo da upozna sa onim što ih čeka i da im "pomogne" da se uklope u predstojeće društvene
promene, koje su obuhvatale i lekarsku struku i koje su bile tako čvrsto zacrtane "da ih ništa više nije moglo sprečiti
da se ostvare". Tada je dr Dej kolegama predočio da će se sve društvene promene na globalnom nivou odigravati po
tačno predviđenoj agendi i ništa neće biti spontano. Smatrao je da će za neke te promene biti veoma iznenađujuće i
za neke veoma teške. I to je bio razlog zašto je želeo da ih sa tim dobronamerno upozna. Navodno je insistirao da
niko ne snima i ne beleži ono što će im neformalno otkriti. "Neki će možda pomisliti da im govorim o komunizmu. Ne.
Govorim o nečemu što je više od komunizma", izgovorio je tokom predavanja dr Dej.

Da većina ljudi koji su njegovo obraćanje tada odslušali nije uopšte bila upućena u postojanje velike zavere i tajnih
društava, potvrđuje i sam Donegan, koji je tek nakon 20 godina shvatio koliko je dr Dej bio u pravu predstavljajući
kolegama u stvari viziju novog svetskog sistema sa novom ideologijom koju danas nazivamo - globalizam.

Dr Dej je više puta ponovio da je saradnja između Istoka i Zapada daleko veća nego što to većina ljudi može i da
zamisli. Ovo je mnogima sigurno bilo neverovatno, jer je izgovoreno 1969, u vreme velikog "hladnog rata". Danas
znamo da je vojna tehnologija, posebno nuklearna, tajnim kanalima i te kako izvožena u Sovjetski Savez, dok se
Amerikancima predočavalo da su Sovjeti razvili sopstvenu atomsku bombu, koju su onda navodno prodali Kini. U
stvari, čitav posao su odradili agenti iz viših slojeva oligarhije.

Takođe je dr Dej svojim slušaocima predočio da većina ljudi uopšte ne shvata kako vlade u njihovim zemljama rade,
niti kako rade ljudi na visokim državnim pozicijama i kako uopšte donose odluke i gde se u stvari čitava državna
politika kreira. On je tada rekao da su ljudi koji zaista donose odluke većini slušalaca bili po imenima poznati iz
medija, ali da oni nisu ljudi na javnim funkcijama već u privatnom biznisu. Time je Dej verovatno mislio na finansijske
porodice, poput Rokfelera, Varburga, Rotšilda... a što otkriva da su oni bili vrh piramidalne strukture do koje su
dopirala njegova saznanja. I to otkriva da je verovatno bio mason srednjeg ranga. Ove finansijske porodice, međutim,
nisu vrh koji odlučuje, već koji finansijski sprovodi neke odluke.

Pomenute promene su po dr Deju bile suštinski važne, jer je konzervativizam ocenjen u tajnim ideološkim krugovima
kao nešto veoma opasno. Praktično stvaranje velikog nacionalnog korena je neprihvatljivo za globalizam (društvo bez
granica) i čitavo društvo zato mora biti u stalnim promenama. Zato se ljudi i čitava društva stalno moraju čupati iz tog
korena.

Pogledajmo još nekoliko zanimljivih detalja iz ovog "dobronamernog" upoznavanja sa promenama predočenim još
1969. Neke možda još nisu postale uočljive.

Bez vlasništva nad kućama

Vlasništvo nad sopstvenom kućom će postati prošlost. Cena kuća kao i finansijsko održavanje domaćinstva,
uključujući i poreze, vremenom će biti sve skuplje. Onima koji su već vlasnici kuća biće dozvoljeno da ih zadrže,
ukoliko su u stanju da plaćaju dažbine. Ali, mladima će biti sve teže da kuću kupe i mnogo isplativije će im biti
rentiranje malih stanova u zajedničkim zgradama. Iako će mnoge kuće ostati prazne, jer će se mnogi iz njih zbog
troškova iseliti, malo će biti onih koji će biti u stanju da ih kupe, jer njihova cena neće pasti. Tržište nekretnina tako
neće funkcionisati na principu ponude i potražnje. (Iako dr Donegan to ne pominje, možemo zaključiti da će
pomenute prazne kuće biti one koje su pripale bankama i koje su uzete kao zalog ili prodavane na lizing. O oni će
držati njihovu cenu.)

U svakom slučaju mladi će biti prinuđeni da žive u malim stanovima, i tu neće biti prostora za mnogo dece. Oni koji
su uspeli da sačuvaju svoje kuće u vlasništvu, sa godinama će umirati i postajaće manjina. Dr Dej je tvrdio da će to
kod većine izazvati nezadovoljstvo, i to može voditi povećanju poreza na te kuće. Konačno, sve te kuće mogu
vremenom postati zajednički dom više ljudi koji nisu familijarno povezani, već isključivo zajedničkim stambenim
prostorom. (Podsetimo se da je useljavanje više porodica u istu kuću bila praksa nakon 1945. u SFRJ, kada su
mnoge privatne kuće i veliki privatni stanovi bili nacionalizovani). Popis stanovništva u SAD koji je rađen 1990. sa
pitanjem "koliko spavaćih soba imate?", dr Donegana je podsetio upravo na ovo pomenuto predavanje o "novom
svetskom sistemu", koji nije komunizam već "nešto mnogo veće". Po dr Deju, raspored stanovanja vršiće specijalno
telo za gazdovanje stambenim objektima i ono će učiniti da postane uobičajeno da se živi zajedno u istoj kući sa
nekim ko nije ni član porodice, ni šire familije.

Ovakav vid stambene politike biće sasvim u skladu sa tvrdnjama dr Deja da će se u budućnosti smanjiti značaj
porodice. Razvodi će biti uobičajena pojava i lako će se dobijati. Većina ljudi će se više puta ženiti i udavati, dok će
neudati i neoženjeni, čiji će broj takođe rasti, koristiti privilegiju da vode jeftin život u samačkim hotelima ili će živeti
udruženi u nefamilijarnim zajednicama. I to će postati uobičajeno i niko neće zbog toga postavljati pitanja.
Homoseksualnost će se podsticati. Žene će sve više raditi izvan svojih kuća, a muškarci će na posao ići u druge
gradove i provodiće većinu vremena udaljeni od svoje porodice. Mnogi brakovi će biti bez dece, jer decu neće imati
ko da čuva.

Ništa bezbedno, ništa trajno

Mnoge ulice će biti preoblikovane i preimenovane. Promena ambijenta će doprineti da se stari ljudi teško snalaze u
novom vremenu i da počnu da se osećaju suvišnim.

Sa druge strane, neke stare zgrade će biti ostavljene da propadaju prazne, kao i čitavi kvartovi. U neke delove grada
se neće ništa ulagati i oni će delovati sumorno. U njima će se razvijati kriminal i život će biti depresivan i stanovništvo
će polako odumirati.

Dej je pomenuo da će mostovi i zgrade biti pravljeni tako da se nakon izvesnog vremena sami uruše. Biće više
nesreća sa avionima, železnicom i automobilima. Sve to izazivaće kod ljudi osećanje da ništa nije bezbedno. (Na ove
tvrdnje dr Deja, sa današnjeg gledišta, vidimo da su ljudi koji žive u urbanim sredinama sve to odavno već prihvatili
kao nešto sasvim prirodno. Strah od aviona, lifta, visokih spratova nije tako prisutan kao što je bio u početku i da se
zapravo ljudi adaptiraju na inovacije potiskujući svoje strahove. Veliki broj ljudi stanuje u visokim soliterima, ulazi u
liftove svakodnevno i silazi pod zemlju i vozi se metroom ne razmišljajući gde se zapravo nalaze i koliko je to
nepriodno i riskantno. Metro je praktično način da se ljudi sateraju pod zemlju gde se kontroliše dotok vazduha i izvor
svetla. (Setite se Kusturičinog filma "Podzemlje", gde se ljudima pod zemljom daju i pogrešne informacije i oni tu
dugo ostaju praktično zarobljeni.)

Dej je otkrio i da postoje planovi da se kriminal koncentriše u sirotinjskim kvartovima i da se tamo ograniči. Da se ne
bi prelivao u bolje delove grada, povećao bi se nadzor u tim bogatijim četvrtima i tu bi praktično bilo sve pokriveno
kamerama.
Postojala bi velika policijska koordinacija, koja bi praktično povezala sve policije u veliku policijsku mrežu. To su
danas Interpol i Evropol. Praktično nema bežanja "preko granice".

Ograničen pristup lečenju

Biće velikih promena u medicinskoj praksi. Bolnice će postati toliko skupe da će jedini način da se neko smesti u
bolnicu biti ukoliko ima zdravstveno osiguranje. To osiguranje znači da svoje lečenje neće plaćati sam pojedinac, već
će to raditi fondovi umesto njega. U SFRJ mi smo već naučeni kako ovaj sistem velikog državnog fonda funkcioniše i
ljudi su odavno postali veoma naklonjeni ovakvom načinu osiguravanja (koji im je prikazan kao najhumaniji). Pristup
bolnicama će tako imati samo oni koji plaćaju u fond odnosno oni koji rade. Strah od bolesti i svest da je lečenje jako
skupo stvara kod ljudi osećaj da ovaj fond radi u njihovu korist. Imati zdravstveno osiguranje ljudima postaje važno
kao i hrana. Tako svi plaćaju preskupe zdravstvene usluge, iako ih veliki broj nikada ne koristi. Ali, poenta sistema
nije briga za zdravlje građana, već uzimanje novca od njih. Naime, kako navodi Donegan, ako je cena jedne
operacije 6.000 evra, zavod za osiguranje ili privatni zdravstveni fond platiće za tu uslugu upola - 3.000 ili 4.000 evra.
Ali, taj popust pojedinac nikada neće moći da dobije, pa će on biti uvek zahvalan fondu koji mu je to platio. I svi ti
fondovi će naravno, odlično zarađivati. Naravno, cene mnogih operacija i pregleda su zato enormno visoke i cene
zdravstvenih usluga će stalno rasti.

Bolnice će funkcionisati kao profitabilne kompanije i zato će svako ko u njih ulazi i izlazi, bilo lekari ili pacijenti biti
strogo kontrolisani. Biće postavljeno obezbeđenje, kamere, svaki lekar će imati svoju identifikacionu karticu. Da bi se
ljudi uverili da je to neophodno, biće organizovano nekoliko velikih krađa medicinske opreme, pa će se logika
rigoroznog nadzora sama nametnuti.

Podsetimo da medicinske terapije pre Drugog svetskog rata nisu bile tako skupe, iako su postojali i lekari i bolnice.
Danas se medicina sve više vezuje za skupu dijagnostičku opremu, razne skenere, skupe hemikalije, pa i
radioaktivne elemente.

Lekar koji vam prepiše čaj od kamilice ili riblje ulje ili bolju hranu kao lek neće se smatrati ozbiljnim lekarom i lako
može izgubiti licencu za rad, jer će nametnuti zdravstveni protokoli zahtevati vremenom kompletno skeniranje i za
običnu prehladu.

Posebno će ove skupe zdravstvene usluge teško pasti starijim ljudima i njihovoj deci. Sve dok jednog dana to ne
budu mogli više da izdrže i kada se eutanazija pokazuje kao najbolje rešenje. S obzirom da će se i ona dodatno
plaćati, stvaranje neizlečivih bolesti biće poseban biznis. (Privatizacija zdravstva u Srbiji je izvršena kao tranzicioni
model, kako bi privatni lekari upravo postali nepodnošljivi teret za stare. Privatna lekarska praksa inače nailazi i na
veoma oštre osude i preko medija. Očito je cilj velika privatna bolnica - korporacija koju će finansirati osiguravajući
fondovi).

Eliminacija lekara pojedinaca

Slika lekara će se promeniti. To više neće biti pojedinac koji pruža medicinsku pomoć drugom pojedincu. Lekari će
biti visoko obučeni tehničari koji će obavljati strogo određene procedure. A jedan od njihovih zadataka će vremenom
postati i davanje smrtnih injekcija. Dr Dej je više puta naglasio da lekari pošto stvaraju novac, treba da imaju i pravo
da se reklamiraju, kao i advokati. (U suštini ovo je čista iluzija da lekari bilo šta stvaraju jer novac nije nikakvo
materijalno dobro. Lekari su jednostavno izdržavani deo društvene zajednice, baš kao i advokati i učitelji. "Zdravlje"
se danas prodaje kao i spekulativni novac. Ispada da je nemoguće živeti bez lekara jer je priroda felerična i stvara
bolesti. Cvrc!).

U svakom slučaju, globalistička agenda je zacrtala da će svaki lekar biti deo institucije koja će sprovoditi unapred
date medicinske protokole. Biće sve više praktikovano grupno (konzilijarno) lečenje. To će bolnicama dati izgled
korporacije, i svi zaposleni lekari će biti radnici korporacije, i u službi korporacije. Korporacija će ih plaćati i oni će
raditi za nju, a ne za pacijenta. Pacijenti će u čitavoj priči, vremenom početi samo da smetaju. (Da li mi ovaj sistem
već danas primećujemo u Srbiji? Da li danas lekari više uživaju putujući u inostranstvo na skupe simpozijume, baveći
se državnom politikom i zarađujući pare u privatnik klinikama, radeći klinička ispitivanja uz dopunsku zaradu, radeći
kao osobe za "odnose sa javnošću", baveći se profesurom, pričajući po medijima kao TV zvezde o zdravlju i sl. Nije li
rad u prljavim i zapuštenim državnim bolnicama među bolesnicima ostavljen samo onima bezvoljnim lekarima koji
nisu ugrabili sebi lepu kancelarijsku i političku funkciju?)

Održavanje ovog sistema tražiće i stalno stvaranje novih bolesti i nove bolesti će se stalno pojavljivati. Biće to bolesti
koje su do tada medicini bile potpuno nepoznate. (Danas se nazivaju "retkim bolestima"). One će, izvestio je svoje
kolege dr Dej, biti teško dijagnostikovane i dugo vremena će biti smatrane neizlečivim. AIDS je samo jedna od prvih
tako stvorenih bolesti.

Dr Dej je još svojim kolegama predočio da će mnogi naučni radovi biti falsifikovani, a otvoreno je priznao da će se
mnogi srčani udari kod ljudi izazivati namerno i služiće kao oblik atentata. I medicinska nauka je tada već znala kako
to da izvede. Samo veoma vešt patolog moći će da napravi razliku između tako indukovanog srčanog udara i onog
prirodnog.

Lekari će još imati zadatak da građanima preporučuju da što više rade fizičke vežbe i da se bave sportskim
aktivnostima i to će im predstavljati , uz adekvatnu ishranu, kao suštinski važnu stvar za zdravlje. To će podstaći i
razvoj posebne industrije za proizvodnju sportske obuće i odeće koja je izmeštena na Istok.

Sve gora muzika

Dr Dej je 1969. još predočio da će popularna muzika biti sve gora i gora, dok ne postane čak neprijatna za slušanje.
Stihovi će imati sve više seksualni sadržaj i indukovaće agresivnost kod slušalaca. Neće više biti srceparajuće
romantične muzike. Radio stanice koje budu želele da emituju srceparajuću muziku, biće ograničene da emituju
samo takve sadržaje (neće biti mešanja) i one će imati samo svoje slušaoce. Kako se broj slušalaca godinama bude
smanjivao, i one će se vremenom gasiti. Mladi će biti upućeni na slušanje samo muzičkog đubreta, pa će se i na taj
način distancirati od svojih roditelja i njihovog muzičkog ukusa. Većina njih tako neće moći ni da podnese
"sladunjavu" muziku, jer će im delovati glupo i naivno.

Stara muzika i filmovi će biti ponovo masovno dostupni još neko vreme (sada su tu samo preko interneta), ali kada te
stare generacije pomru, ova romantična vrsta muzike i filmova će trajno biti povučena. I više neće postojati. (Sve što
je u elektronskom obliku preko noći može da nestane).

Sve pod kontrolim

Dr Dej je naveo da će američka teška industrija biti izmeštena u druge zemlje (posebno u Japan), da će praktično biti
stvoren sistem globalne industrijske međuzavisnosti, te da će na primer svi proizvoditi iste automobile, koji će se
razlikovati samo u obliku i sitnim detaljima u dizajnu i po fabrikama koje ih proizvode. To će odavati privid tobožnje
konkurencije. U stvari, novi svet će biti veoma planski napravljen i pod striktnom kontrolom ljudi koji nisu na javnim
državnim funkcijama. Ta kontrola će uključivati kontrolu hrane, kontrolu vremenskih prilika, kontrolu rađanja,
stanovanja, obrazovanja (koje će biti sve lošije), ograničavanje putovanja, industrijskog razvoja, ličnog bogatstva itd.
Deca će se od malih nogu podsticati na sport.

***

Godine 1933., Hubbert i Howard Scott ustanovili su organizaciju zvanu Tehnokracija d.d. (od grčkih
riječi techne, što znači “vještina”, i kratos, što znači “vladavina” – prema tome, to je vladavina vještih
inženjera, znanstvenika i tehničara, za razliku od vladavine izabranih dužnosnika). Njih dvojica su
1934. objavili knjigu Tečaj o tehnokraciji (Technocracy Study Course), od koje potječe većina
modernih tehnokratskih razmišljanja. Integralni dio tehnokracije bio je implementiranje ekonomskog
sustava zasnovanog na raspodjeli energije, umjesto na cijeni. Predložili su zamjenu tradicionalnog
novca energetskim kreditima. Bio je to prvi nagovještaj pokreta za očuvanje okoliša u SAD-u
(stvorenog i kojim su od samog početka manipulirali Rockefeller i škvadra), a ideja o smanjivanju
potrošnje karbonskih goriva, zbog navodnog globalnog zatopljenja, u stvari je proizvod rane
tehnokratske misli.

Tehnokratsko rješenje djelotvornosti društva jest raspodjela raspoložive energije mjerenjem

potrošnje, kako bi se pronašlo stanje “ravnoteže”. Ideja je bila da građani dobiju energetske
certifikate kako bi sudjelovali u ekonomiji: “…(energetski certifikati) izdaju se individualno
cjelokupnom odraslom stanovništvu…”; “Podaci o prihodu pojedinca i njegovoj stopi potrošnje čuvat
će se u Distribucijskoj sekvenci, tako da Distribucijskoj sekvenci bude jednostavno u svakom
trenutku utvrditi saldo određenog potrošača…”; “Prilikom kupnje, bilo dobara ili usluga, pojedinac
predaje energetske certifikate koji glase na njegovo ime i ispravno su ovjereni i potpisani…”; “Jedna
jedina organizacija upravlja i vodi čitav društveni mehanizam. Ista organizacija, ne samo da
proizvodi, nego i distribuira sva dobra i usluge…”

Dvije glavne razlike između novca zasnovanog na cijeni i energetskih certifikata su u tome što novac
pripada njegovom nositelju, dok su certifikati individualno registrirani na svakog građanina ali mu ne
pripadaju. Novac traje, a certifikati istječu. Ovo drugo bi, očito je, potpuno spriječilo bilo kakav oblik
štednje ljudi i, vjerojatno, kao posljedicu potpuno ukinulo privatno vlasništvo.
Pokret tehnokracije je i danas vrlo živ (njihove ideje još i življe) pa je 2005. utemeljena Mreža
europskih tehnokrata (Network of European Technocrats, NET) kao “autonomni istraživački i
društveni pokret čiji je cilj istraživati i razvijati kako teoriju, tako i izgradnju tehnokracije”, te
implementirati globalnu energetsku politiku. S obzirom na vezu između pokreta za očuvanje okoliša,
globalnog zatopljenja i tehnokratskog koncepta energetskih certifikata, moglo bi se očekivati da će ta
zajednica predložiti karbonsku valutu.
Baš to se i dogodilo.
Karbonska valuta je već u medijima

Judith Hanna je 1995., u članku “Prema globalnoj karbonskoj valuti” u znanstvenom časopisu New
Scientist napisala: “Predlažem da se postavi globalna kvota za godišnje sagorijevanje fosilnih goriva
te da se ravnomjerno raspodijeli na sve odrasle osobe u svijetu.”
Prestižni Harvard International Review objavio je 2006. članak “Nova valuta” u kojem je pisalo:
“Onima koji žele usporiti globalno zatopljavanje najbolje bi bilo da krenu smjerom stvaranja jakih
nacionalnih karbonskih valuta. (…) Globalno zatopljenje smatra se pitanjem očuvanja okoliša,
međutim najbolje upute neće se pronaći u kanonu zakona očuvanja okoliša. Sveprisutnost ugljika u
svjetskom gospodarstvu zahtijeva da svaki režim koji želi ograničiti emisije uzme u obzir trošak.
Doista, trgovanje emisijama bilo je bog i batina jer je najviše reagiralo na trošak. A budući da je
trgovanje karbonskim emisijama sličnije trgovanju valutama nego eliminiranju zagađenja, kreatori
politika povezanih s trgovinom i financijama trebali bi paziti na način upravljanja tržištem karbonskim
emisijama.” Autori su zaključili da je “nakon sedam godina pričanja priča i pogrešnih analogija,
međunarodni sustav kontrole nad ugljikom krenuo, iako pokusno, produktivnim putem.”

****

Jednog dana davne 1969. godine skupila se mala ali izuzetno jaka elita na predavanju dr. Ričarda Deja. Predavanje
je bilo zatvorene vrste i njegov sadržaj po naredbi nikada nije smeo isplivati u javnost. Ali, pojavom interneta retko što
može biti skriveno, pa sadržaj ovog sastanka kruži internetom pod naslovom “The New World Order of the
Barbarians” (Novo doba barbara).

Naime, dr Ričard Dej je bio ugledni pedijatar i stručnjak za veštačku oplodnju, ali i sve do 1968. bio je
direktor organizacije “Planned Parenthood”, ranije poznate kao “American Birth Controll (Američka
kontrola rađanja)”, organizacije za “planiranje porodice” koju finansira fondacija Rokfeler porodice,
porodice koja svojim finansijama potpomogne ubijanje više od milion nerođene dece godišnje kroz ove
klinike, i koja ima široku podršku UN-a u smislu podrške abortusa, veštačke oplodnje i sterilizacije
stanovništva širom sveta, putem vakcina.

Jedan insajder s tog predavanja, dr Lorens Danegan, tek je nakon dvadesetak godina smogao hrabrosti
da objavi delove referata dr Ričarda Deja. Kaže da je učinio to zato što je tek tada, nakon 20 godina
shvatio u potpunosti reči dr Deja, videvši kako se sve to ostvaruje svuda oko nas.

“Dr Dej, sve nas je okupio, kako je rekao, da nas obavesti o velikim promenama koje će nas zadesiti u
sledećih 30 godina”, započeo je dr Danegan i nastavio: ”Ne, ne mislim na komunizam”, rekao je, ” Mislim
na nešto veće i stravičnije od komunizma!” Dr. Dej je nastavio priču o novom društvu koje nema korena,
odnosno oslonca ni u čemu, ali koje će sve promene pasivno i malim koracima primeniti na društvo. Dr.
Dej je na predavanju ponavljao kako su ljudi previše naivni i kako nikada ne postavljaju prava pitanja. To
„previše naivni“ često je zamenio i rečju preglupi, jer postoje dvostruke namere: “Jedna namera je ona
koja je ljudima prihvatljiva, a druga je ona prava namera koja će nam pomoći da se novi sistem u
potpunosti postavi i uzdigne.”
A to je sistem apsolutne kontrole čovečanstva! Ono što elitu najviše zabrinjava je seksualni nagon i s tim
povezano razmnožavanje, odnosno rađanje. Kako ne postoje valjani načini da se taj nagon iskoreni,
smislili su pakleni plan: “Apsolutna seksualizacija, od vrtića pa sve do staračkog doma. Seks treba biti
nešto kao sport, svugde i stalno, lako dostupan, hibridan, ali uvek uz pomisao na zaštitu.

Zaštita, zaštita, kondomi, pilula za dan poslije – sve je dozvoljeno uz lako dostupnu zaštitu. U psihu još
malog deteta treba usaditi; seks i zaštita, kao npr. sesti u auto i vezati pojas. Seks bez dece treba postati
opsesija. Za one koji žele decu postojaće laboratorije koji će stvarati savršenu decu. U svrhu širenja
zaštite pojaviće se i neke čudne, neizlečive bolesti koje će širiti strah od nezaštićenog seksa – rekao je dr
Dej.

Kasnije, kad se pojavila SIDA i druge bolesti, sinulo je dr Daneganu. U svrhu seksualizacije stanovništva,
pojaviće se sloboda za sve nastranosti: “Svi će imati javno pravo na “ljubav”: homoseksualci, pedofili,
nekrofili, zoofili, umno hendikepirani, deca, svi.

U svrhu sprečavanja razmnožavanja preduzimaće se sveobuhvatni programi u cilju uništenja porodice.

Žene će raditi prekovremeno kao i muškarci, puno će putovati poslovno, izostajaće iz kuće, celodnevni
vrtići s izrežiranim programom biće svima dostupni, plate će biti sve manje, nesigurnost sve veća, sve
više će se rađati bolesna deca, ljude će zahvatiti strah od rađanja.

Ko bi želeo da ima decu u takvim uslovima? Redukcija stanovništva će se sprovoditi kroz ove mere,
zaštitu, abortuse, pilule za dan poslije, podržavanje homoseksualnosti i izbijanje u vek novih polnih
bolesti. Ali tome nije kraj – “Neki ljudi predugo žive ili nemaju dovoljno kvalitetan život”. Uz pomoć
“smrtonosne pilule”, i adekvatnog bolničkog sistema taj problem će biti rešiv. ” Svako ima pravo na
određeni vek” – rekao je dr Dej – “Ali, neki ljudi žive predugo i nisu više nikom od koristi. Postaju samo
opterećenje za mlade ljude. Prisilićemo ih da se brinu o svojim roditeljima ali, tako da im skrate život.
Opušteno, veselo, za zahvalnošću što su dobro obavili svoj zadatak, jednostavno će organizovati
oproštajnu zabavu svi zajedno i pružiće im “zadnju pilulu”. „Eutanazija će biti svakodnevna stvar kao seks
ili doručak.“

“Lek za rak mi već odavno imamo” – nastavio je dr Dej – ali sve je to dobro skriveno u našim institutima
(Misli na Rokfelerove institute). Zamislite kako bi planeta bila prenaseljena da to svima otkrijemo. Rak je
izvrsna stvar. Usporava prenaseljenost!”

Dr Dej još je rekao kako elita ima savršen plan istrebljenja čovečanstva i kako je glavni cilj; uzdizanje
novog sveta u kojem će elita vladati, a ono malo ljudi što preživi biće njihovi robovi.
“To je sudbina koju elita planira da sprovede” rekao je dr Danegen koje pojasnio da je izuzetno važno da
ove informacije dospeju do što većeg broja ljudi jer, u suprotnom, elita će bez puno opiranja uspeti da
ostvari ono što je naumila.

Dnevno.hr