Analiza poslovnih banaka - krediti

Pristupni rad
12/26/2017

Emin Hamzić
 Sadržaj
Uvod .............................................................................................................................................................. 2
1 Analiza bankarskog sektora srbije....................................................................................................... 3
2 Kreditni posao banaka-pojam, funkcije I rizici .................................................................................... 5
2.1 Vrste bankarskih kredita ............................................................................................................... 6
2.2 Ponuda kredita stanovništvu I privredi ......................................................................................... 8
2.3 Kreditni rizik .................................................................................................................................. 8
3 Praksa kreditiranja u Srbiji ................................................................................................................. 10
3.1 Keš krediti.................................................................................................................................... 10
3.2 Potrošački krediti ........................................................................................................................ 11
3.3 Auto krediti ................................................................................................................................. 12
3.4 Stambeni krediti .......................................................................................................................... 15
3.5 Investicioni krediti ....................................................................................................................... 16
4 ZAKLJUČAK.......................................................................................................................................... 18
5 Literatura............................................................................................................................................. 19

~1~
Uvod

Finansijsko tržište u Srbiji karakteriše izuzetno bankocentričan sistem. Banke su usled nedostatka
direktnog finansiranja i slabo razvijene berze, najvažniji finansijski posrednici u postupku obezbeđivanja
kapitala. Pošto po nekim procenama 90 % ukupnih finansija predstavljaju banke. S druge strane, sistem u
Evropskoj uniji (EU) takođe je naklonjen bankama, te s obzirom na namere Srbije da postane članica EU,
postaje jasno koliki će značaj banke imati za ovu zemlju kako sada tako I u budućnosti.

Bankarski sistem Srbije je izuzetno osetljivo tema. Sam bankarski sistem je prosao kroz veoma težak
period tokom 90-tih godina, kao I sama privreda, građani su umnogome izgubli poverenje u banke,
štednja je bila u “slamarici” a naplata kredita je bila skoro (ne)moguća. Bilo je potrebno mnogo vremena
kako bi se povratilo poverenje građana Srbije u bankarski sistem.

Sada krediti predstavljaju realnost građana, ali I primarni posao poslovnih banaka.

U ovom radu ću pokušati da na što detaljniji način predstavim ponudu kredita privredi I stanovništvu sa
svim pratećim uslovima I bitnim elemntima. Rad će obuhvatiti vise različitih ali I srodnih kredita koji će
dati potpunu sliku kreditnih poslova banaka, s namerom da se pokaže značaj bankarskog sektora kako za
stanovništvo tako I za privredu.

~2~
1 Analiza bankarskog sektora srbije

Bankarski sektor Srbije je početkom dvehiljaditih otvorio vrata za strane investitore koji su videli
potencijalni rast na srpskom bankarskom tržištu i time omogućio promenu strukture vlasništva tokom
narednih godina. Razlike su naravno postojale što u aktivi, što u kapitalu. NBS 2001. godine izvršila
kategorizaciju svih banaka, pa su tako banke podeljene u četiri sledeće grupe:

1. zdrave banke
2. solventne banke sa nedovoljno kapitala i mogućnošću da problem reše
3. nesolvente banke od važnosti za sistem i sa ciljem da posluju dalje
4. nesolventne banke bez važnosti za sistem.1

Bankarski sektor Srbije je na kraju juna 2017. godine počeo sa 31 bankom sa dozvolom za rad, sa
organizacionim mrežom od 1.682 poslovnih jednica I 23.575 zaposlenih (223 manje u odnosu na
napočetak godine) što je za više od 8.000 manje nego pre 12 godina. Tako se broj bankara gotovo vratio
na nivo iz 2004., kada je 24.098 službenika radilo u 40 banaka. Procvat bankarskog sektora počeo je pre
12 godina, a vrhunac je dostigao 2008. godine, kada je u 37 banaka radilo 32.347 službenika. Tada je to
bila i najplaćenija privredna grana s prosečnom platom većom od 1.000 evra. I u periodu posle juna ove
godine nastavljen je trend smanjenja zaposlenih I smanjenja poslovnih jedinica. 16 banaka je smanjilo
broj zaposlenih za 355 lica, takođe 5 banaka je smanjilo broj poslovnih jedinica za ukupno 42 jedinice.

Kada govorimo o broju zaposlenih moramo posebno posvetiti pažnju 2008 godini jer od tada kao što sam
napomenuo kreće se u smanjenje broja zaposlenih, odnosno gubi se potražnja za bankarima. A i zarade su
počele da se smanjuju, pa su, prema republičkom proseku, pali na treće mesto, sa 84.000 dinara. Osim
zarada radnika došlo je do pada zarada banaka.

Актива Капитал Мрежа Запослени

Број банака

Банке у власништву Износ Учешће Износ Учешће Бр пос je Учешће Број Учешће

домаћих лица 10 797 24,7% 154 23,5% 595 35,4% 7.026 29,8%
Државне 6 534 16,6% 83 12,7% 423 25,1% 5.174 21,9%
Приватне 4 263 8,2% 71 10,8% 172 10,2% 1.852 7,9%
Банке у
власништву
страних лица 21 2.424 75,3% 501 76,5% 1.087 64,6% 16.549 70,2%
Италија 2 873 27,1% 186 28,4% 243 14,4% 4.182 17,7%
Аустрија 2 410 12,7% 80 12,1% 173 10,3% 2.589 11,0%
Грчка 3 327 10,2% 83 12,7% 214 12,7% 3.372 14,3%
Француска 2 332 10,3% 52 7,9% 179 10,6% 2.280 9,7%
Остали 12 482 15,0% 100 15,3% 278 16,5% 4.126 17,5%
Укупно
банкарски
сектор 31 3.221 100,0% 655 100,0% 1.682 100,0% 23.575 100,0%
Izvor: www.nbs.rs

1
Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji 1921-2011, Beograd, Udruženje banaka Srbije, str. 161

~3~
Ukupna neto bilansna aktiva bankarskog sektora Srbije je u junu 2017. godine iznosila 3.220,7 milijardi
dinara. (povećanje za 0,4% u odnosu na početak 2017. godine), a ukupni bilansni kapital 655 milijardi
dinara. (povećanje za 2,6% početak 2017.). Banke u većinskom vlasništvu domaćih lica su povećale
trzisne udeo, sa 23,5% na 24,7%. Promena vlasništva kod jedne srtane banke i prelazak u grupu banaka
sa većinskim vlasništvom domaćih pravnih lica, predstavlja glavnu razliku gore opisanih izmena. Tako
da je, učestvovanje banaka u većinskom vlasništvu stranih lica je smenjeno (sa 76,5% na 75,3%). Kao što
možemo videti iz podataka da I dalje dominantno učešće u bankarskom sektoru Srbije imaju banke
poreeklom iz Italije, Austrije, Grčke I Francuske, sa udelom u ukupnoj bilansnoj sumi od 60,3%.

Posmatrano prema različitim kategorijama tokom 2017. godine došlo je do neznatne promene učešća
deset najvećih banaka u Srbiji: 77,5% učestvuju u bilansnoj aktivi, 78,3% kod depozitima i 74,7% kod
bruto kredita.

Tabela1: lista 10 najvećih banaka prema kriterijumu bilansne active(u 000 RSD)
30/06/2016 31/03/2017 30/06/2017

ΔГ ΔТ
Износ Учешће Ранг Износ Учешће Ранг Износ Учешће Ранг

Banca Intesa A.D.- Beograd 519 16,6 1 550 17,1 1 543 16,9 1

Komercijalna banka A.D.- Beograd 410 13,1 2 382 11,9 2 374 11,6 2

Unicredit Bank Srbija A.D.- Beograd 311 10,0 3 317 9,9 3 330 10,3 3

Raif f eisen Banka A.D.- Beograd 241 7,7 4 260 8,1 4 266 8,3 4
Societe Generale banka Srbija A.D.-
227 7,3 5 245 7,6 5 251 7,8 5

Agroindustrijska komercijalna banka

AIK banka akcionarsko društv o, 178 5,7 6 187 5,8 6 180 5,6 6
Beograd
Eurobank A.D.- Beograd 144 4,6 7 150 4,7 7 151 4,7 7

Erste Bank A.D.- Nov i Sad 127 4,1 9 145 4,5 8 143 4,5 8
Banka Poštanska štedionica A.D.-
132 4,2 8 132 4,1 9 131 4,1 9

Vojv ođanska banka A.D.- Nov i Sad 124 4,0 10 126 3,9 10 125 3,9 10

Izvor: www.nbs.rs

Prema visini bilansne sume, vodeća banka u srbiji je I dalje banca Intesa koja je zabeležila rast od 0,3
p.p.(procentna poena) u odnosu na isti period predhodne godine. Pored Intese, tržišno učešće iznad 10%
su zabeležile: Komercijalna banka I UniCredit banka, sa učešćem od 11,6% odnosno 10,3%.

Što se tiče profitabilnosti tokom 2017 odslikava se trend povećanja profitabilnosti banaka. Prema
izveštajima NBS za jun 2017 ostvaren je pozitivan neto finasijski rezultat pre oporeziivanja u iznosu od
34,1 mlrd RSD, što predstavlja porast od 67,2% u odnosu na ostvareni neto dobitak pre oporezivanja u
istom periodu prošle godine.

Porast profitabilnosti banaka praćen je različitom strukturom ostvarenih rezultata, jer su sa dobitkom od
35,2 mlrd RSD, poslovale 22 banke, dok je 9 banaka ostvarilo negativan finansijski rezultat u ukupnom
iznosu od 1,1 mlrd RSD. Pozicije dobitka I gubitka na nivou bankarskog sektora su koncentrisane: 61,7%
ukupnog dobitka pripada grupi od 5 banaka sa najvećim neto dobitkom, dok 47,8% ukupnog gubitka

~4~
odnosi na jednu banku sa najvećim gubitkom. Tržišno učešće 9 banaka koje u ovom period posluju sa
gubitkom I dalje izrazito nizak I iznosi 3,7%.

Povećanje profitabilnosti bankarskog sektora 2017 godine, praćeno je povećanjem pokazatelja

profitabilnosti u odnosu na prošlu poslovnu godinu. Prinos na aktivu (ROA) u poslednjim merenjima
iznosio je 2,11%(povećanje za 0,77 procentna poena u odnosu na 2016 godinu.), dok je prinos na kapital
(ROE) iznosio 10,60% (rast za 4,11 p.p. u odnosu na predhodnu godinu).

2 Kreditni posao banaka-pojam, funkcije I rizici

Savremenu privredu u osnovi možemo predstaviti kao kreditnu rivredu. Bez razvijenog kreditiranja
proces proizvdnje, prometa i razvoja ne bi se mogao razvijati. Nužnost postojanja kredita u našoj privredi
proizilazi iz:3

 Postojanja tržišnog mehanizma i robno-novčanih odnosa u privredi,

 Potrebe racionalnog korišćenja slobodnih novčanih sredstva na mestima gde se postižu najveći
ekonomski efekti,
 Sistema planskog usmerenja celokupnog ekonomskog razvoja, racionalnog plasiranja novca i
kredita u određene pravce, tj. grane,

Banka kao osnovna institucija koja odobrava kredit,veliki deo plasmana i aktive uopšte ima u obliku
kredita, što takođe govori o njegovoj zastupljenosti. Takođe, visoki udeo prihoda banaka zapravo potiče
od naplate kamate na kredit, odnosno predstavlja osnovni izvor prihoda.

Važnost kredita ogleda se u mogućnosti stanovništva i privrede da usled nedostatka sopstvevnih novčanih
sredstava finansirajui zadovolje svoje potrebe u vidu potrošnje, zaliha, investicija. Dakle, na mikro nivou,
kredit je pronašao svoju funkciju u vidu dodatnog izvora sredstava, pružajući mogućnost kontinuiteta
poslovanja.

2
www.nbs.rs
3
Hadžić, M. (2009) Bankarstvo. Treće izdanje. Univerzitet Singidunum Beograd.str.269

~5~
Na makro nivou, jedna od važnih uloga kredita jeste kreiranje tokova novca, uređivanje količine novca i
obima i strukture kredita i monetarno-kreditnih tokova u drušvenoj reprodukciji, što znači da kredit ima
važnu monetarnu ulogu. Takođe možemo naglasiti da je ''bankarski kredit najznačajniji faktor kreiranja
novčane mase. Kreditom se deluje na povlačenje viška ili upumpavanje novca, zavisno od stanja i potrebe
privrede.

Kada govorimo o kreditima moramo napomenuti neke od osnovnih kreditnih funkcija, to su:

1) Mobilizatorska funkcija,
2) Obezbeđenje kontinuiteta,
3) Stimuliše međunarodnu ekonomsku razmenu,
4) Reguliše ponudu i tražnju na tržištu,
5) Obezbeđuje likvidnost i stabilnost privređivanja.4

Mobilizatorska funkcija- Banka kao bitna finansijska institucija posreduje između onih koji imaju viška
ovca I onih kojima je potreban novac. Banka uzima višak novca u vidu depozita, I plasira ih u kredite
tamo gde je novac najpotrebniji.

Obezbeđenje kontinuiteta- Budući da je kredit jedan od načian dolaska do kapitala, on omogućava

održavanje reprodukcije na potrebnom nivou. Pored održavanja nivoa, firmi daje mogućnost da
inestiranjem podigne nivo proizvodnje.

Obezbeđuje likvidnost i stabilnost privređivanja- Kredit pruža mogućnosti za prevazilaženje različitih

situacija sezonskih ili drugih karaktera kako bi se održala likvidnost preduzeća. Na primer, mnoge firme
imaju prihode koji su sezonskih karaktera te im je neophodan novac u onom drugom nesezonskom
periodu kako bi nesmetano funkcionisale.

Reguliše ponudu i tražnju na tržištu- Njegova tražnja determinisana je tražnjom za novcem i

finansiranjem potrošnje i investicija pa se tako kreditiranjem klijenata koji nisu platežno sposobni utiče na
stabilizovanje zaliha i cena, a time i tržišta.

Stimuliše međunarodnu ekonomsku razmenu- Postojanje kredita je veoma bitno jer omogućava mnogim
firmama da svoje proizvode plasiraju na drugim tržištima, odnosno da ih plasiraju regionalno I na
globalnom nivou. . Povećan izvoz kasnije ima uticaj na platni bilans i kretanje kursa domaće valute, te
tako kredit postaje instrument koji pruža makroekonomske efekte.

2.1 Vrste bankarskih kredita

Postoje razne vrste kredita, odnosno kriterijumi po kojim se oni mogu podeliti:

4
file:///C:/Users/Lenovo/Downloads/US%20-%20Bankarstvo.pdf

~6~
 OPŠTA PODELA KREDITA POSEBNA PODELA KREDITA OSTALI KREDITI

 prema obliku Kratkoročni poslovni

naturalni Zajmovi za zalihe koji se sami
robno-novčani otplaćuju
novčani Zajmovi za obrtni kapital  Eskontni krediti
 prema nameni Finansiranje interne izgradnje
potrošački proizvođački Finansiranje dilerskih poslova
 prema roku hartijama od vrednosti
kratkoročni Finansiranje opreme i maloprodaje
srednjeročni Zajmovi po osnovu aktive (finansiranje  Hipotekarni krediti
dugoročni računa potraživanja, zaliha i faktoring)
 prema poveriocu Konzorcijalni zajmovi
Sindicirani krediti
privatni  Lombardni krediti
javni Krediti za obrtne namene
bankarski Krediti za investicione namere
domaći Izvozni i uvozni krediti
inostrani Sanacioni krediti
 prema dužniku Otkupni krediti
industrijski Dugoročni poslovni zajmovi
zajmovi finansijskim institucijama Oročeni zajmovi za kupovinu opreme,
zanatski zaliha i građevinskih objekata
državni Finansiranje revolving kredita
trgovački Zajmovi za projekte
Zajmovi za preuzimanje drugih  Rambursni krediti
poljoprivredni
krediti stanovništvu firmi
 prema obezbeđenju
lični
pokriveni Zajmovi za pojedince i porodice
Rezidencijalni hipotekarni zajmovi
 prema placanju kamate
Nerezidencijalni hipotekarni zajmovi
kamatni
beskamatni  Zajmovi koji se isplaćuju u  Kontoko-rentni
ratama
 prema tipu kamate krediti
krediti sa fiksnom kamatnom stopom  Gotovinski zajmovi
krediti sa promenljivom kamatnom  Zajmovi po kreditnim  Krediti po
stopom karticama i ''revolving'' osnovu akcepata,
kombinovani krediti kreditima avala i garancija
 prema povlačenju  Auto krediti
jednokratni  Krediti za refinansiranje
sukcesivni  Razni zajmovi
 za potrebe statistike
odobreni
iskorišćeni
planirani
neplanirani

Izvor: Hadžić, M. (2009) Bankarstvo. Treće izdanje. Beograd, Univerzitet Singidunum, str. 271-277

~7~
2.2 Ponuda kredita stanovništvu I privredi

Povoljna klima u privredi tokom 2017 godine uticala je na povećanje izdatih kredita privredi za 2,4% ili
24 mlrd RSD. Rast je ostvaren kod privrednih društava 22 mlrd RSD, a povećano je I zaduženje javniih
preduzeća. Ono što treba istaći da je rast ostvaren I pored znatnog otpisa problematičnih kredita (40,5
mlrd) I prodaje 5,4 mlrd licima van bankarskog sektora.

Povoljni uslovi u privredi uticali su na iznos novoodobrenih kredita u iznosu 272,6 mlrd, krediti za obrtna
sredstva činili su skoro polovinu novoodobrenih kredita privredi, zadržano je takođe visoko učešće
investicionih kredita u novoodobrenim kreditima 21,1%, a takođe treba napomenuti da je učešće kredita
za uvoz povećano na 5,7%.5

Posmatrano po namenama, veći deo kredita privredi i dalje su činili krediti za obrtna sredstva 48%, dok se
na investicione kredite odnosilo 31,7% ovih potraživanja. Posmatrano rema delatnostima, najveći deo
odnosio se na preduzeća iz prerađivačke industrije i trgovine po 28,7% i saobraćaja 12,6%.

Što se tiče kamate na kredite odobrene privredi prema podacima NBS ona ima tendenciju pada još od
2013 godine. Sa nivoa od 17%, ovaj pad započet je smanjenjem referentne kamatne stope. Od tada
kamata na dinarske kredite privredi su snižene. Drugi razlog smanjenja kamatnih stopa doprinosi i
povećana konkurencija među bankama na tržištu.

Ponderisana kamatna stopa za novoodobrone dinarske kredite privredi u septembru je iznosil 5,9%,
takođe došlo je do smanjenja stope na investicione kredite na nivo od 5,7% i kredite za obrtna sredstva na
5,5%.

Krediti stanovništvu su takođe nastavili da rastu, povećani su za 2,4%, ili 20,1 milrd. Međutim rast je niži
nego na početku godine, što znači da pokazuju određene znake usporavanja. Rastu kredita stanoništvu
najviše doprinose gotovinski krediti i krediti za refnansiranje, pored ova dva možemo reći najznačajnija
kredita značajna za rast i stampeni krediti takođe su nastavili da doprinose rastu, povećani su za 12,4 mlrd
RSD od početka godine.

Novoodobreni krediti su povećani za 16,1% u odnosu na isti period prošle godine. Građani su najviše
koristili dinarske gotovinske kredite I kredite za refinansiranje. Ovi krediti su činili 58,3% novoodobrenih
kredita stanovništvu, dok je 71% kredita bilo s rokom otplate dužim od pet godina. Nešto povoljniji
uslovi u zemlji uticali su pozitivno na tržište nekretnina, u drugom delu 2017 godine odobreno je 21,1
mlrd RSD, odnosno vise za 43,3% vise nego u istom period prošle godine. Ono što treba napomenuti jeste
povećano refinansiranje postojećih stambenih kredita. To se može dovesti u vezu sa mogućnosti
zaduživanja po povoljnijim uslovima s obzirom na smanjenje kamatnih stopa u predhodnom periodu.

2.3 Kreditni rizik

5
www.nbs.rs

~8~
Kreditni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat I kapital banke usled
neizvršenja obaveza klijenata6.Veliki značaj upravljanja kreditnim rizikom proističe iz potencijalne
opasnosti da veći broj korisnika kredita ne bude sposoban da uredno servisira svoje obaveze i time
izazove ulazak banke u zonu tehničke inosolventnosti– veća vrednost obaveza banke od vrednosti njenih
potraživanja. Zbog toga je velika odgovornot na bankama, odnosno na zaposlenima u kreditnom odeljenju
da prate dejstvo svih faktora koji utiču na kvalitet kreditnog portfelja banke i da blagovremeno reaguju na
nepovoljna kretanja koja u spletu drugih nepovoljnih okolnosti mogu da dovedu i do bankrotstva banke.

Postoje četiri načina za minimiziranje kreditnog rizika:

1. precizno utvrđivanje cene kredita za različite klase korisnika kredita,

2. pribegavanje racionisanju kredita kod visoko rizične grupe potencijalnih korisnika kredita i
utvrđivanje kreditnih limita za manje rizične grupe korisnika kredita,
3. korišćenje zaloga i
4. diversifikacija kreditnog portfelja.

Kreditni rizik, kao rizik da dužnik neće uredno regulisati svoju obavezu, predstavlja najvažniji rizik sa
kojim se banke danas susreću, te stoga banke veliku pažnju pridaju efikasnom upravljanju njime i
njegovom eliminisanju u najvećoj mogućoj meri. Sam posao upravljanja kreditnim ritikom ogleda se u
njegovom identifikovanju, merenju, nadgledanju i kontroli, za šta banke obično imaju formirane posebne
organizacione jedinice i utvrđenu metodologiju.

Banke se shodno svojim potrebama i mogućnostima koriste različite metode i tehnike da bi utvrdile
osnovne faktore kreditnog rizika i na osnovu toga odredile određeni kreditni rejting, kao ocenu rizika.
Često se govori o podeli na tradicionalne i moderne pristupe utvrđivanja kreditnog rejtinga, iako se ne
može povući jasna granica među njima, pošto su moderni pristupi razvijeni iz tradicionalnih i koriste
njihova najbolja rešenja.

ekspertske sisteme,
kreditni skoring,
neuralne mreže i
različite oblike internih i eksternih rejtinga.
7
Ono što jos više olakšava bankama priikom rangiranja klijenata jeste postojanje rejting agencija ,koje
vrše kreditno rangiranje kompanija i njihovih hartija od vrednosti bankama znatno olakšava posao.

Najpoznatije agencije ovog tipa u svetu su Standard & Poor’s, Moody’s i Fitsh IBCA, poznate još i kao
“Tri američke sestre.

Prikaz ocene rizika, rejtinzi

Rejting Objašnjenje
S&P’s Moody-s

6
Barjaktarović, L. (2009) Upravljanje rizikom.Prvo izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum. Str.12
7
https://www.advance.hr/tekst/rejting-agencije-kako-su-nastale-kako-zaraduju-i-kako-grijese

~9~
 AAA Aaa visok rejting (pogodno za investiranje); sposobnost dužnika da
svoje obaveze izmiri na vreme je izuzetno jaka
AA+,AA,AA Aa1,Aa2,Aa3 sposobnost dužnika da svoje obaveze izmiri na vreme je veoma
- jaka
A+, A, A- A1, A2, A3 sposobnost dužnika da svoje obaveze izmiri na vreme je jaka
BBB+, BBB, Baa1, Baa2, sposobnost dužnika je adekvatna, ali promena okolnosti može
BBB- Baa3 dovesti do smanjenja njegove sposobnosti da izmiri svoje obaveze na vreme

BB+, BB, Ba1, Ba2, nizak rejting (rizično za investiranje; postoji verovatnoća da
BB- Ba3 dužnik neće izmiriti svoje obaveze na vreme)
B+, B, B- B1, B2, B3 postoji veća verovatnoća da dužnik neće izmiriti svoje obaveze
na vreme, iako trenutno ima mogućnosti da izmiri obaveze
CCC+ CCC, Caa1, Caa2, postoji velika verovatnoća da dužnik neće moći da izmiri svoje
CCC- Caa3 obaveze
CC,C Ca, C postoji jako velika verovatnoća da dužnik neće moći da izmiri
obaveze
D izuzetno loš rejting (nepogodno za investiranje), neizmirenje obaveza 8

Izvori: www.moodys.com, www.standardandpoors.com

3 Praksa kreditiranja u Srbiji

3.1 Keš krediti

Keš krediti- Keš odnosno gotovinski krediti podrazumevaju da banka pozajmljuje određen iznos novca
koji je klijentu potreban, bez obzira za šta će ga on iskoristiti. Dakle, ovaj kredit jeste nenamenski kredit
jer banci nije važno kako će klijent novac potrošiti, Treba imati u vidu da ova vrsta kredita nije nimalo
jeftina, baš naprotiv, budući da banka predstavlja krajnje utočište za klijenta, ona veoma dobro zarađuje
na gotovinskim kreditima. Takođe, cena kredita proističe iz njene tražnje, a keš krediti su među
najtraženijima.

Banka Tip kamatne Rok otplate Iznos-valuta Kamtna Adm.trošak osiguranje

stope stopa
Societe kombinovana Do 100 meseci Do 1.500.000 Varijabilna 2%(klijenti)
Generale9 RSD od7,45%+ 3%(ostali)
6mesečni
belibor za
period otplate

8 www.nbs.rs
9
www.societegenerale.rs

~ 10 ~
 od 13-100
meseci
Raiffeisen Fiksna Do 100 meseci Do 1.600.000 11,22% 2%
banka10
UniCredit fiksna Do 120 meseci 3.000.000 8,81% 2%
11
banka
Komercialna kombinovana Do 120 meseci Do 2.500.000 Od 8,95% do 2% Dve blanko
banka12 9,95% fiksna- menice
prvih 36 meseci
otplate kredita,
od 5,25% do
6,25% +6M
belibor
promenljiva
nakon 36
meseci
Banca Intesa fiksna Od 18- do 84 Do 1.650.000 12% za 1% klijenti, 2% Jedna menica
13 mesca klijente, 15% ostali
za ostale

Što se tiče keš kredita kao što se može videti najviši iznos kredita daje UniCredit banka, to je kredit do
3.000.000 din, takođe sa najduži period otplate do 10 godina, uz kamatu od 8,81%, što se tiče drugih
banaka sledeća na listi po dužini otplate je Komercijalna banka koja nudi takođe period otplate od 10
godina, I maksimalan iznos kredita od 2.500,000 din. Najkraći period otplate daje Intesa do 84 meseca sa
nešto nepovoljnijom kamatom koja se kreće od 12% za klijente do 15% za ostale. Takođe nešto
nepovoljnije uslove nudi Raffisen banka čija kamata iznosi 11,22%, za razliku od Intese nudi duži period
otlate, ali kraći u odnosu na ostale banke, visina kredita iznosi do 1,600,000 din.

3.2 Potrošački krediti

Potrošački krediti- Potrošački krediti su, za razliku od gotovinskih kredita, namenski krediti. To znači da
klijent dobija potrebnu sumu novca za unapred utvrđenu namenu. Ovi krediti služe za finansiranje lične
potrošnje, a kao namenu banke uglavnom navode kupovinu bele tehnike, tehničkih uređaja, računara i
opreme za računare, nameštaj, građevinski materijal i stolariju, ali i različite vrste plovila ili skutera.
Takođe, ovim kreditom se mogu plaćati turističke, obrazovne, stomatološke i zdravstvene usluge. Dakle,
namenskim kreditom se vrši kontola trošenja odobrenog novca, tako da se on ne može iskoristiti za neke
druge potrebe.

Banka Tip kamatne Rok otplate Iznos-valuta Kamtna stopa Adm.troša osiguranje
stope k
Societe varijabilna 12-60 50.000- 6.95%+6MBelib 2% Menica
Generale meseci 1.500.000 or
Raiffeisen fiksna 21-60 8.000- 30% 3%

10 www.raiffeisenbank.rs
11 www.unicredit.ba
12 www.kombank.com
13
http://www.bancaintesa.rs

~ 11 ~
banka meseci 400.000 WEB
kredit
UniCredit kombinovana Do 72 16.000- 18.50- 2%(klijenti) menica
banka meseci 800.000 21.80%(2g)
(klijenti) 5.20- 3%(ostali)
400.000 8.80%+3
(ostali) MBelibor
(klijenti),
19.50-22.80%
(2g)
6.20-
9.80%+3
MBelibor
(ostali)
Komercialna Kombinovana Do 84 meseca 1.500.000 rsd od 11% do 13%, 2% klijenti, Dve blanko
banka fiksna–prvih36 3% ostali menice
meseci otplate korisnika
kredita, od 6,45% kredita
do 8,45% + 6M
BELIBOR,
promenljiva –
nakon 36 meseci
Visina marže od
6,45% do 8,45%
je fiksna
Banca Intesa kombinovana Do 120 meseci od 5000 do Prvih 24 meseca
25000 eura fiksna 7.36%,
nakon 24 meseca
6M euribor
+7.5%,
promenljiva

Rokovi otplate su različiti a kreću se od 12 do 84 meseca. dok je maksimalan rok otplate u Societe
Generale i Raiffeisen banci 60 meseci, a u UniCredit banci 72 meseca, Kada se porede kamatne stope,
među bankama najnižu ima Societe Generale banka a zatim Banca Intesa sa i na kraju Raiffeisen banka
sa visokom kamatom od 30% Međutim, treba imati na umu da je reč o WEB kreditu, dakle, koji se
odobrava bez odlazaka u banku i bez konkretnog obezbeđenja, pa je kamata iz tog razloga nešto viša.

3.3 Auto krediti

Auto krediti- Krediti za kupovinu automobila mogu se utvrditi kao posebna vrsta potrošačkih kredita.
Naime, auto krediti su krediti specijalizovane namene i služe za kupovinu polovnih ili novih vozila.
Uslovi kredita umnogome zavise od toga da li klijent ima kasko osiguranje za vozilo ili ne. Kasko
osiguranje predstavlja dobrovoljno osiguranje vozila i njegove opreme od rizika koji je definisan
ugovorom, a najčešće obuhvata različite vrste štete ili nestanak vozila. Krediti važe za kupovinu novog ili
polovnog vozila, osim ako negde nije naznačeno da su samo za polovna. Takođe, postoji mogućnost
kupovine kako od pravnih tako i od fizičkih lica. Treba napomenuti da uzimanje auto kredita nosi sa
sobom određene specifične troškove.

~ 12 ~
 Banka Tip Rok Iznos-valuta Kamatna Osiguranje
kamate otplate stopa Adm.Trošak
stope
Komercijalna varijabilna Do 84 meseca visine kreditne od 6% do 8% + 1% klijenti, 2% Dve blanko menice
sposobnosti 6M BELIBOR, ostali potpisane od strane
banka podnosioca zahteva promenljiva korisnika kredita,
za kredit kasko osiguranje
vozila vinkulirano u
korist Banke i ručna
zaloga na vozilo
koje je predmet
kreditiranja za ceo
period trajanja
kredita
Societe do 84 meseca 2.000-8.000 Menica+kasko
Generale varijabilna evra u dinarskoj 5.5% +6m 2.95% (opciono)
protivvrednosti Belibor
(bez kasko i
zaloge)
min.500evra max.
do kreditne
sposobnosti
Raiffeisen varijabilna 13-84 meseci Menica+kasko
(opciono)
banka Do 4.8% +6m 2.75%
800.000 Belibor
UniCredit varijabilna 12-84 252.500-3.030.000 4.95% 2%(klijent) 3%
meseci (ostali) Menica,
8.55%+3m
(klijenti)
Belibor kasko, žirant,
12-60 adm.zabrana
(klijenti)
meseci
5.95-
(ostali)
9.95%+3m
Belibor
(ostali)
Banca fiksna 18-84 meseca 200.000- 8,49% 1%(klijenti) Menica+
(klijenti) 2% (ostali) zaloga+kasko
Intesa 3.600.000
9,49%
(ostali)

Najkraći rok otplate je 12 meseci, osim kod Banca Intesa gde rok otplate iznosi 18 meseci. Kratki rokovi
su prihvatljivi jedino za kupovinu polovnih automobila. Najduži rok otplate je 84 meseca. Societe
Generale ograničava rok otplate na 60 meseci kod vozila bez Kasko osiguranja. Najniži iznos koji se
može uzeti uglavnom iznosi oko 2 hiljade EUR u dinarskoj protivvrednosti, osim kod Raiffeisen banke kod
koje mora najmanje 80 hiljada RSD. Krediti se u Komercijalnoj i Societe Generale odobravaju do
maksimalne sposobnosti klijenta, a kod ostalih uglavnom do oko 3-3.5 mln RSD, odnosno 30 hiljada
EUR.

Poređenje auto kredita sa zemljama u regionu

Kada već govorimo o auto kreditima, pokušaću da napravim poređenje sa ponudm auto kredita Hrvatskih
banaka. Za poređenje koristiu podatke vezane za Bancu Intesu, UniCredit banku, Addiko banku, Splitsku
banku i Raiffeisen banku(HR-SRB). Kao glavni kriterijumi biće iznos kredita, kamata i rok otplate.

Prvi kriterijum je iznos auto kredita. Banke ne nude jednake iznose stoga je ovo vrlo bitan kriterijum
koji može uticati na budući odabir banke od strane korisnika. Iznos kredita za neke korisnike može značiti
povoljne uslove, pa stoga ovaj aspekt analiza jako bitan. U sljedećoj tabeli prikazani su iznosi auto kredita
u kunama i dinarima odabranih banaka.

~ 13 ~
 Banka Iznos auto kredita
Addiko banka 30.000-190.000 HRK
Splitska banka 18.000-260.000 HRK
Raiffeisen banka 18.000-185.000HRK
Banka Intesa 200.000-3.600.000 RSD
UniCredit banka 252.500-3.030.000 RSD
Raiffeisen banka(SRB) Do-800.000 RSD

1 HRK = 15,7665 RSD 1 RSD = 0,0634 HRK

1 HRK = 0,1325 EUR 1 EUR = 7,5493 HRK14
Kurs valuta za dan 20. 12. 2017

Prema podacima iz tabele može se videti da najveći iznos kredita nudi Splitska banka koja nudi
maksimalan iznos od 260.000HRK (34.440 EUR), sledi je Banka Intesa sa ponudom od 3.600.000RSD
(30.254,54EUR). Kao što se može videti iz priloženog najmanji iznos nudi Raiffeisen banka kako u Srbiji
tako I u Hrvatskoj, mada taj iznos je manji u Srbiji, za čak 17784 EUR. Iz ovih podataka mžemo zaključiti
da su Intesa I Splitska banka dominantne na svojim tržištima po visini iznosa kredita koji se nudi što im
omogućava određenu prednost u odnosu na Adiko banku, UniCredit banku naročito u odnosu na
Raiffeisen banku bar što se tiče ovog kriterijuma.

Drugi aspekt posmatranja je rok otplate kredita.

Banka Rok otpalte

Addiko banka Od 2 do 7 godina
Splitska banka Od 2 do 7 godina
Raiffeisen banka Od 1 do 7 godina
Banca Intesa Od 1 do 7 godina
UniCredit banka Od 1 do 7 godina
Raiffeisen banka Od 18 meseci do 7 god

Podaci pokazuju da sve banke daju sličan period period otplate do 7 godina . tako da na osnovu ovoga
ni jedna banka ne drži vodeću poziciju.

Treći factor koji je od velikog značaja prilikom odabira banke od koje ćemo tražiti kredit jeste kamata.

Banka Kamata
15
Addiko banka 6,45%
Splitska banka16 6,99%
Raiffeisen banka 8,45%
Banca Intesa 8,49%
UniCredit banka Od 4,95 do 8,55% (var)
Raiffisen banka 4,8%

14
https://www.kursna-lista.info/konvertor-valuta
15
https://www.addiko.hr/
16
www.splitskabanka.hr/

~ 14 ~
U ovom segmentu Raiffisen banka (SRB) nudi najmanju kamatu od 4,8%, što ovoj banci daje prednost u
odnosu na ostale, slede je Hrvatska banka Adiko sa kamatom od 6,45% I Splitska banka sa 6,99%.
Najnepovoljniju kamatu nudi Intesa sa visinom od 8,49%.

Kada se svei kriterijumi uzmu u razmatranje možemo zaključiti da Splitska banka nudi nešto bolje uslve u
odnosu na ostale banke.tako da ona ima odrređenu prednost odnosno ona je u povoljnijem položaju kada
klijenti biraju bankiu kod koje će pozajmiti novac.

3.4 Stambeni krediti

Jedna od važnijih vrsta kredita, odnosno jedna od češće uzimanih kredita jesu stambeni krediti. Skoro sve
banke u svom asortimanu bankarskih proizvoda imaju ovu vrstu kredita. Ovi krediti se mogu uzeti za
sledeće namene:

za kupovinu stambenog objekta,

za adaptaciju i rekonstrukciju stambenog objekta,
za refinansiranje stambenog kredita druge banke,
subvencionisane stambene kredite za profesionalna vojna lica.

Sve više banaka što se tiče ove vrste kredita nudi u evrima sa fiksnom kamatnom stopom i to na rok
otplate do 20 godina. Tako su građanima na raspolaganju čak i pozajmice sa maksimalnim rokom otplate
do 20 godina i fiksnom kamatnom stopom od samo 2,5 odsto godišnje. Za sada je nekoliko banaka na
srpskom tržištu pustilo ove povoljne stambene kredite indeksirane u evrima, a još nekoliko njih priprema
slične ponude za građane.

Jedna od prvih koja je izašla na tržište sa ponudom fiksne kamate je Inteza. Ova banka nudi stambene
kredite sa rokom otplate do 15 godina i fiksnom godišnjom kamatom od 3,29 odsto (nominalna kamatna
stopa)i opcija sa varijabilnom kamatom od 2,52%.

I Societe generale banka je izbacila ponudu stambenog kredita sa tzv. naizmeničnom ponudom fiksne i
promenljive kamatne stope na stambene kredite koja iznosi 2,95 odsto. A klijent sam bira da li će da
počne sa fiksnom ili varijabilnom kamatom koju može da menja na svake tri godine.

Primer:

Uslovi za kupovinu stambenog objekta:

Stambeni kredit za
kupovinu stambenog
objekta

Valuta kredita EUR

Kriterijum za U dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj
indeksiranje

~ 15 ~
Period na koji se od 13 do 180 meseci
kredit odobrava

Iznos kredita Od 10.000 EUR - do 80% od iznosa kupoprodajne vrednosti nepokretnosti koja se pribavlja
iz kredita ili njene procenjene vrednosti (uzima se niža vrednost), odnosno procenjene
vrednosti nekretnine kada se hipoteka uspostavlja na nepokretnosti koja se ne pribavlja iz
kredita

Učešće Minimum 20% od kupoprodajne vrednosti nekretnine

(ukoliko je vrednost druge uknjižene nekretnine nad kojom se konstituiše hipoteka viša od
iznosa kredita za minimalno 30%, učešće nije potrebno)

Kamatna stopa Od 2,52% (od 6M EURIBOR+2,79%), promenljiva*

(na godišnjem nivou) 3,29% fiksna

Izvor: www.bancaintesa.rs

3.5 Investicioni krediti

Investicioni krediti su dugorčni krediti, namenjeni malim i srednjim preduzećima za finansiranje

investicija i to:

Investicione projekte(izgradnju ili kupovinu poslovnog prostora ili industrijskog objekta);

Refinansiranje drugih kredita ili obaveza;
Nabavku trajnih obrtnih sredstava(opreme, mašina, postrojenja).

Banka Tip kamate Rok otplate Iznos- Kamatna Osiguranje

stope valuta stopa Adm.Trošak
Komercijalna Varijabilna do 60 meseci za U zavisnosti od 6M EURIBOR + 1,50% blanko sopstvene
kupovinu kreditne 8,45 menice
banka opreme, mašina, sposobnosti preduzetnika/pravnog
vozila. klijenta. lica
Do 84 meseca Mogućnost lične menice vlasnika
za kupovinu i kreditiranja hipoteka na
izgradnju celokupnog nekretninama po
poslovnog iznosa kvalitetu, vrednosti i
prostora i investicije (bez redosledu upisa
legalizaciju uračunatog prihvatljiva za Banku
izgrađenih poreza - PDV-a)
objekata u slučaju
minimalnog
depozita od 20%
Societe Varijabilna 120 meseci Minimal iznos Varijabilna 0,5% Zalog i hipoteka
2000 kamatna stopa
Generale na godišnjem
nivou: 9,95% +
šestomesečni
BELIBOR za
dinarske kredite
Raiffeisen Do 120 meseci Od 20.000 EUR menice firme, i lične
do 1.000.000 menice vlasnika
banka EUR
hipoteka I reda
zaloga na opremu ili
vozila

~ 16 ~
 UniCredit do 7 godina Minimalan 6M/12M* 2% Hipoteka prvog reda
iznos10.000 euribor + 4% na adekvatnoj
EUR, godišnje nepokretnosti koja
maksimalan obezbeđuje
iznos 300.000 ispunjenje odnosa od
EUR 1:1.25 ukoliko je
stambeni objekat ili
1:2 ukoliko je
poslovni objekat
Banca promenljiva Do 120 meseci Od 60000 do 3M BELIBOR + Od 1% do 3% 6 (šest) blanko solo
60.000.000 13,83% godišnje menica koje je
Intesa potpisao i overio
korisnik, sa
ovlašćenjem za
korišćenje + 1 za
svaku dodatnu
godinu otplate preko
12 meseci
17

17
Isti izvori kao u predhodnim primerima

~ 17 ~
4 ZAKLJUČAK

I na karaju na osnovu svih informacija mogu zaključiti, da bankarski sektor Srbije je prošao kroz buran
period, imao je i uspone i padove. Nakon ekonomske krize usledio je pad kako plata radnika u bankarkom
sektoru, tako i zarade samih banaka. Što se tiče same 2017 godine, možem konstatovati da se povećao
broj izdatih kredita kako stanovništvu, tako i privredi u odnosu na predhodne godine, ono što može
obradovati privrednike jeste pad kamatne stope, koji ima taj trend opadanja još od 2013 godine, pa je za
očekivati da će rast izdatih kredita i u narednoj 2018 godini nastaviti.

U svemu ovome možemo videti da krediti predstavljaju našu realnost i nešto bez čega normalno
poslovanje ne može funkcionisati. Jer u većini slučajeva krediti predstavljaju jedini način finansiranja
naših potreba kao što je kupovina nekretnina, automobila itd. Ili jednostavno realizovanje neke naše
poslovne ideje.

I zato bez obzira da li voleli banke ili ne, i ono što one predstavljaju, moramo priznati da će mo morati
kad tad koristiti njihove usluge.

~ 18 ~
5 Literatura

1 Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji 1921-2011, Beograd, Udruženje banaka Srbije

2 Hadžić, M. (2009) Bankarstvo. Treće izdanje. Univerzitet Singidunum Beograd

3 Barjaktarović, L. (2009) Upravljanje rizikom.Prvo izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum

4 www.nbs.rs

5 www.bancaintesa.rs

6 www.raiffeisenbank.rs

7 www.unicreditbank.rs

8 www.societegenerale.rs

9 www.addiko.hr

10 www.splitskabanka.hr

11 file:///C:/Users/Lenovo/Downloads/US%20-%20Bankarstvo.pdf

12 www.advance.hr/tekst/rejting-agencije-kako-su-nastale-kako-zaraduju-i-kako-grijese

13 www.moodys.com

14 www.standardandpoors.com

15 www.kursna-lista.info/konvertor-valuta

16 http://www.kombank.com

~ 19 ~