ČETIRI JEVANĐELJA – osobenosti

http://siont.net/biblija/clanci/zasto-4-jevandjelja.php

Svaki od autora jevanđelja ima jasan cilj i svrhu iza svoje poruke, svaki je istakao
različiti aspekt ličnosti i službe Isusa Hrista.

Matej je pisao za jevrejske čitaoce, i jedan od njegovih ciljeva je da odmah na početku

pokaže i dokaže preko Isusovog rodoslovlja Njegovo porekloa, ali da je On ujedno i
ispunjenje proročanstava iz Starog zaveta - da je Isus dugo očekivani Mesija. Matej
stavlja naglasak da je Isus obećani Car, "Sin Davidov", koji će zauvek sedeti na
prestolju Izrailja (Mt. 9:27; Mt. 21:9).

Marko, Varnavin rođak (Kol. 4:10), je bio očevidac događanja u Hristovom životu, i
bio je blizak prijatelj apostola Petra. Marko je napisao jevanđelje za pagansku
publiku, i iz tog razloga on izostavlja sve te stvari koje su nerazumljive za njegove
čitaoce a za jevrejske čitaoce veoma važne. On izostavlja: rodoslovlje, Hristove
dijaloge sa jevrejskim vođama, česte reference iz Starog zaveta, i sl. Markov izveštaj
je prepun akcije i drame, veoma dinamičan i lako čitljiv. On predstavlja Hrista kao
slugu patnje, kao Onoga koji nije došao da bude služen, nego da služi i koji svoj život
daje kao otkupninu za mnoge (Mk. 10:45).

Luka, je osim jevanđelja napisao i Dela apostolska. Nazvan je "ljubljeni lekar" (Kol.
4:14) od strane apostola Pavla, i bio je njegov blizak saradnik i prijatelj. Luka je jedini
autor koji dolazi iz paganske pozadine, bio je grk. Luka kao visoko obrazovani autor,
piše veoma detaljno o istorijskoj strani koja prati život Isusa Hrista. Kao savestan
istoričar, on tvrdi da je njegova namera da izvesti o svemu i na osnovu izveštaja onih
koji su bili očevici (Lk. 1:1-4) događanja.

Iako, je jevanđelje napisao za ličnu dobrobit Teofila, očigledno je, da je njegovo

jevanđelje namenjeno paganskim čitaocima, a njegova namera je da pokaže da je
hrišćanska vera zasnovan na istorijski pouzdanim i proverljivim događajima. Luka,
često Hrista naziva "Sinom čovečijim", naglašavajući tako Njegovu ljudsku prirodu i
navodi mnoge sitne detalje koji se ne nalaze zapisani u ostalim jevanđeljima.

Zadnje, jevanđelje apostola Jovana, se vrlo razlikuje od prva tri jevanđelja, jer između
ostalog sadrži dosta teološkog sadržaja u odnosu na osobu Isusa Hrista i duhovnih
istina vezanih za hrišćansku veru. Matej, Marko i Luka su se pominju i kao
"Sinoptička jevanđelja" zbog sličnih stilova i sadržaja i jer daju sinopsis Hristovog
života. Jevanđelje po Jovanu ne započinje sa rođenjem Isusovim ili službom, već sa
aktivnošću i karakteristikama Sina Božijeg pre nego što je On postao rođen kao čovek
(Jn. 1:14). Jevanđelje po Jovanu snažno naglašava Hristovo božanstvo, ono koristi
fraze poput: "Reč beše Bog" (Jn. 1:1), "Spasitelj sveta" (Jn. 4:42), "Sin Božji" (koristi se
više puta), i "Gospod... Bog" (Jn. 20:28), koje jasno upućuju čitaoca na jedinstvenost
Hristovu.

U jevanđelju po Jovanu, sam Isus takođe potvrđuje svoje božanstvo sa nekoliko "Ja
jesam" izjava, a najjača je svakako ona u Jovanu 8:58, gde kaže: "... pre nego što je bio
Avraam, ja sam" (uporediti to sa 2. Moj. 3:13-14). Ali Jovan takođe naglašava i
činjenicu da Isus osim božanske prirode poseduje i ljudsku prirodu, a sve to u želji
da pobije jeres jedne verske sekte svoga vremena, tzv. "gnosticima", koji su poricali
ljudsku prirodu Hristovu.

Na kraju, Jovanovo jevanđelje samo daje zaključak i predstavlja čitaocu svoju svrhu,
zašto je napisano: "A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja
nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin
Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo." (Jn. 20:30-31).