VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD IZ METODOLOGIJE ISTRAŽIVANJA U

OBRAZOVANJU

Tema: Sadržaji o biljkama i životinjama u predškolskom vaspitanju i

obrazovanju

PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

Student: Nataša Cvišić

Br. Indeks: 67/15

Grupa: III

NOVI SAD, 2015/16

 SADRŽAJ
1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA
1.1. Problem istraživanja 1
1.2. Predmet istraživanja 2,3,4
1.2.1. Teorijsko određenje predmeta istraživanja 2,3
1.2.2. Operacionalno određenje predemta istraživanja 4
1.3. Ciljevi istraživanja 5
1.4. Zadaci istraživanja 6
1.5. Hipoteze istraživanja 6,7
1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli istraživanja 8

2. METODOLOŠKI DEO PROJEKTA

2.1. Metoda istraživanja 9
2.2. Operacionalne definicije varijabli i indikatori 9,10
2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka 10
2.4. Populacija i uzorak istraživanja 10
2.5. Plan obrade podataka 11
2.6. Plan realizacije istraživanja 11

3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA

3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti 12
3.2. Izdaci potrebni za terenski rad 12
3.3. Oprema, instrumenti i potrošni materijal 12
3.4. Troškovi načina prezentacije rezultata i istraživanja 12
3.5. Finansijski predračun troškova istraživanja 12
PRILOZI
13,14
LITERATURA 15

1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA

Problem istraživanja
Deca na predškolskom uzrastu imaju naglašenu potrebu da, koristeći različite
saznajne postupke, upoznaju i istražuju prirodnu i društvenu okolinu u kojoj žive.
Sa aspekta razvojnih mogućnosti, oni već poseduju mnoge pretpostavke od kojih
polazi ova oblast: postavljaju mnoštvo pitanja, vole da testiraju granice realnosti,
prave hipoteze o svemu što ih okružuje. Ovo područje aktivnosti, sam sadržaj o
biljkama i životinjama u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, treba da detetu
na odgovarajući način približi i demistifikuje nepoznate fenomene i pruži priliku
da samo ispituje, istražuje, rešava praktične probleme, upoznaje i stvara nove
odnose sa svojom okolinom. Takođe cilj ove oblasti je da deca upoznaju sebe,
svoju prirodnu i društvenu sredinu i da, u svakom pogledu, razviju sposobnosti
neophodne za odgovoran odnos prema njoj. U okviru ove oblasti razrađujemo
ključne problemske celine: – uspostavljanje zdravog odnosa deteta prema samom
sebi i čuvanje zdravlja; – uspostavljanje odgovornog odnosa prema drugima
(neposredni društveni odnosi i odnos prema zajednici, odnos prema biljkama i
životinjama); – postavljanje temelja za ulazak u svet nauka (kako prirodnih, tako
i društvenih); – razvijanje ljubav prema prirodi i estetskog doživljaja prirode; –
razvijanje odgovornog odnosa prema prirodi i okruženju; – osnaživanje ekološke
svesti kod dece i razvijanje ekološke misli i ekološke kulture; – razvijanje
konstruktivnog odnosa prema aktivnostima čovjeka i njegovim uticajima na
prirodu (Krsmanović, M., Gajić, Z., Peković D.: Kreativni Centar).
Problem kojim ću se baviti u ovom istraživanju je problem kvaliteta sadržaja o
biljkama i životinjama u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, tj. problem
stepena upoznatosti dece sa samim biljnim i životinjskim svetom.
 1
1.2. Predmet istraživanja
1.2.1. Teorijsko određenje predmeta istraživanja

Krajnji cilj je sticanje svesti o tome da dete svojim postupcima i predlozima,

može da menja i čuva svoju neposrednu okolinu (biljni i životinjski svet) i utiče
na kvalitet života u njoj. Dete otkriva i upoznaje svoje telo, shvata nužnost
čuvanja zdravlja, razvija svoju spretnost i motoriku kroz odgovarajuće aktivnosti.
Prateći promene u prirodi i sopstvenom razvoju, dete saznaje više o cikličnosti
(rođenje, rast i razvoj, staranje i smrt) i potrebi prilagođavanja prirodnim
promenama. Deca se vežbaju u prepoznavanju karakteristika godišnjih doba i
njihovog uticaja na biljni i životinjski svet i usavršavaju saznajne tehnike, kao
što su posmatranje, uočavanje, upoređivanje i klasifikovanje. Putem
eksplorativnih aktivnosti i malih eksperimenata, dijete upoznaje prirodne procese
i pojave. Eksperimentiše sa toplotom - hladnoćom, svetlošću - tamom, težinom,
zvukom i tako otkriva uporedljivost stvari, upoznajući se sa fizičkim i hemijskim
osobinama različitih materijala. Deca upoznaju životinje i biljke, uslove života i
njihovu uzajamnu povezanost i našu zavisnost od njih. Postepeno uočavaju neke
aspekte razlika između živog i neživog (Krsmanović, M., Gajić, Z., Peković D.:
Kreativni Centar).
Da bi razvili pozitivan odnos prema životinjama, potrebno je da deca bolje
upoznaju Program za područja aktivnosti u predškolskom vaspitanju i
obrazovanju (od 3 do 6 godina). Ukoliko deci omogućimo da posmatraju biljke u
našem kraju, da prate njihov rast i promene kroz smenu godišnjih doba, da ih
uzgajaju u svojoj kući/vrtiću, deca će naučiti šta je biljkama potrebno za život
(svetlost, voda, zemlja, prostor..). (Anđelka Bulatović, 2012:112).
 2
Kroz različite aktivnosti, razgovor, posmatranje i učenje po modelu odraslih, dete
usvaja uverenje da vlastitim zalaganjem za očuvanje sredine, doprinosi
kvalitetnijem životu u njoj. Na taj način dete i razvija konstruktivan odnos prema
prirodi i okruženju. Deca uče da prirodu i okruženje samo delimo sa drugim
živim bićima, i da smo samo deo tog sveta, a ne izvan ili iznad prirode ili
okruženja. Saznanje da prirodni resursi voda, energija, hranljive materije nisu
neograničene i da njima treba štedljivo i odgovorno raspolagati. Deca uče,
razvijaju i neguju kulturu ponašanja, odnosa prema svojoj okolini, prema svojim
drugarima i drugim živim bićima iz okoline. 2. Ciljevi - Sticanje temeljnih znanja
i iskustava o sebi, i drugim živim bićima Dete: – upoznaje sebe, svoje telo,
njegove delove i njegovu funkciju, i tako uočava i shvata telesne sličnosti i
razlike između ljudi; – upoznaje razlike i sličnosti među svojim srodnicima i
svojim drugarima; – upoznaje i upoređuje sva živa bića; – uči, razvija i neguje
kulturu ponašanja i uvažavanja ličnosti deteta i rodne ravnopravnosti; – saznaje
da se živa bića razmnožavaju, žive i umiru; – upoznaje kako dete nastaje, razvija
se u telu majke, rodi se i raste; – otkriva i saznaje međusobnu zavisnost svih živih
bića; – upoznaje načine na koje mogu proučavati živa bića posmatranjem,
korišćenjem ručne lupe itd.; – saznaje šta mu je potrebno za život i jačanje
zdravlja; – stiče i razvija navike njege tijela. Otkrivanje, upoznavanje i
upoređivanje žive i nežive prirode i zajedničkog dejstva (Andjelka Bulatović,
2012: 113).
Pored osnovnih zhteva za klasifikaciju voća i povrća deca treba
da usvoje osnovna znanja iz: - lementarnih odlika povrća, voća,
drveća, cveća;
- razlikovanje po boji, veličini, ukusu, obliku i
drugo. (Nevenka Mihajlović, 2011:128).
 3
1.2.2. Operacionalno određenje predemta istraživanja

Podaci koji će se prikupljati su vezani za dečja interesovanja u oblasti ekologije.

U ovom istraživanju ću istraživati koliko su deca upoznata sa biljnim

i životinjskim svetom.

U ovom istraživanju ću istraživati stavove i mišljenja vaspitača o

biljnom i životinjskom svetu.

U ovom istraživanju ću istraživati šta deci najviše privlači pažnju o

biljnom i životinjskom svetu.

U ovom istraživanju ću istraživati koliko se sadržaji o biljkama i

životinjama obrađuju u predškolskim ustanovama.

Dimenzioniranje predmeta:

Prostorno: u ovom radu ću se usloviti na prostor predškolske ustanove „Palčica“,

na teritoriji Novog Sada.

Vremensko: vreme se odnosi na sadašnji trenutak, tj. koliko su deca svesna i

spremna za upoznavanje biljnog i životinjskog sveta oko nas.

Disciplinarno: prilikom istraživanja na ovu temu koristi ću se literaturom koja

obuhvata više disciplina: Psihilogije, Predškolska pedagogija, Ekologije. Bitno
je da kroz sve ove discipline obradim odgovarajuću temu tj. koja su dečja
interesovanja u oblasti biljnog i životinjskog sveta.
 4

1.3. Ciljevi istraživanja

Teorijski cilj istraživanja:

Opisati interesovanja dece u oblasti biljnog i životinjskog sveta tj.

koliko su uopšte deca upoznata sa biljnim i životinjskim svetom.

Opisivanje (Detaljan opis interesovanja dece za biljni i

životinjski svet, šta sve čini biljni i životinjski svet, šta znači
biljni i životinjski svet).

Aplikativni cilj istraživanja:

Rezultati ovog istraživanja će biti upotrebljeni za nadogradnju i

unapređenje rada vaspitača u oblasti sadržaja o biljkama i životinjama
ali i podsticanje znanja dece u oblasti biljnog i životinjskog sveta.
 5
1.4. Zadaci istraživanja

1. Utvrditi koliko su deca upoznata sa sadržajem biljnog i životinjskog sveta.

2. Utvrditi stavove i mišljenje vaspitača o primeni ovakvih sadržaja u vrtiću.
3. Utvrditi kakvi su uslovi u kojima se obavlja upoznavanje sa biljnim i
životinjskim svetom u vrtiću.

1.5. Hipoteze istraživanja

Opšta hipoteza:
Upoznavanje dece sa biljnim i životinjskim
svetom ima za cilj podizanje ekološke svesti
prilagođenim metodama za ovu populaciju.

Posebne hipoteze:

Pretpostavlja se da deca nisu sasvim dovoljno upoznata sa

samim biljnim i životinjskim svetom.

Pretpostavlja se da od mišljenja i stavova vaspitača zavisi

podizanje dečje svesti o biljnom i životinjskom svetu u
vrtiću.

Pretpostavlja se da uslovi u kojima se odvija upoznavanje

dece sa biljnim i životinjskim svetom nisu zadovoljavajući.
 6

Pojedinačne hipoteze:

Pretpostavlja se da sadržaji o biljkama i životinjama

zauzimaju bitno mesto u vaspitanju i obrazovanju
predškolskog deteta.

Sadržaj o biljkama i životinjama u predškolskom vaspitanju i

obrazovanju, treba da detetu na odgovarajući način približi i
demistifikuje nepoznate fenomene i pruži priliku da samo
ispituje, istražuje, rešava praktične problem.

Uspostavljanje odgovornog odnosa prema drugima

(neposredni društveni odnosi i odnos prema zajednici, odnos
prema biljkama i životinjama).

Razvijanje konstruktivnog odnosa prema aktivnostima

čovjeka i njegovim uticajima na prirodu.

Osnaživanje ekološke svesti kod dece i razvijanje ekološke

misli i ekološke culture.

Razvijanje ljubav prema prirodi i estetskog doživljaja

prirode; – razvijanje odgovornog odnosa prema prirodi i
okruženju.
 7
1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli (promenljivih)

Teorijske definicije varijabli:

Razvoj deteta: Pod tim u ovom istraživanju podrazumevam svesni razvoj deteta,
istraživanje okoline, saznajni razvoj i razvoj svesti o ekologiji.

Ekologija: Pod tim u ovom radu podrazumevam sve ono što se nalazi oko nas tj.
čitav biljni i životinjski svet.

Biljni svet: Pod tim u ovom istraživanju podrazumevam uticaj društva na širenje i
prenos znanja i svesti o ekologiji na decu.

Životinjski svet: Pod tim u ovom istraživanju podrazumevam svest dece o zaštiti
životne sredine, životinjskog sveta.

Klasifikacija varijabli:

Varijable koje ću koristiti u ovom istraživanju su nezavisne i zavisne. Na osnovu

hipoteza vrši se njihova klasifikacija koja glasi:

1.1.1.1. Nezavisna varijabla: Biljni sve

1.1.1.2. Zavisna varijabla: Ekologija
1.1.2.1 Nezavisna varijabla: Mišljenja i stavovi vaspitača
1.1.2.2. Zavisna varijabla: Učenje
1.2.1.1. Nezavisna varijabla: Životinjski svet
1.2.1.2. Zavisna varijabla: Ekologija
 1.2.2.2. Nezavisna varijabla: Priroda
1.2.2.1. Zavisna varijabla: Pojave.

8
2. METODOLOŠKO DEO PROJEKTA
2.1. Metoda istraživanja
U ovom projektu, koristiće se neeksperimentalno istraživanje , u toku kojeg će
biti primenjen deskriptivni metod. Ovom metodom ću nastojati da opišem dečja
interesovanja u oblasti o biljkama i životinjama, širenje dečje svesti kako o
ekologiji, tako i o upoznavanju sa biljnim i životinjskim svetom. U istraživanju
ću koristiti metod teorijske analize.

2.2. Operacionalne definicije varijabli (promenljivih) – indikatori

Operacionalizacija nezavisnih varijabli:

Biljni svet: živa bića, priroda, biljke.

Mišljenja i stavovi vaspitača: o ekološkoj svesti dece u vrtići

Životinjski svet: sveta oko sebe, mašta, životinje.
Priroda: u oblasti ekologije, prirodnih nauka

Operacionalizacija zavisnih varijabli:

Ekologija: biljni i životinjski svet, priroda

Učenje: nadogradnja znanja, nova iskustva
Ekologija: jedinka, subjekat
Pojave: živog sveta, okoline, prirode.
 9

Indikatori u ovom istraživanja su:

Sadržaji o biljkama i životinjama

Nepoznate fenomene
Neposredni društveni odnosi i odnos prema zajednici
Razvijanje konstruktivnog odnosa prema aktivnostima
Razvijanje ljubav prema prirodi i estetskog doživljaja prirode.

2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka

U okviru deskriptivne metode, u prikupljanju empirijskih činjenica, služiću se tzv,
skalom Likertovog tipa koja će biti primenjena i u ovom radu. To je skala u kojoj
su ispitanici istraživali stepen saglasnosti ili nesaglasnosti sa predloženim
tvrdnjama i izjavama, u skladu sa datim uputstvima, na uobičajenoj potosteprnoj
skali: sasvim se slažem, uglavnom se slažem, neodlučan sam, uglavnom se ne
slažem i uopšte se ne slažem.

2.4. Populacija i uzorak istraživanja

Osnovni statistički skup – populaciju, iz koga ću izabrati statističke jedinice za

uzorak istraživanja, činiće deset vaspitača. Trebalo bi mi nekiliko dana (1-5).
Uzorak istraživanja je konačan deo osnovnog skupa koji se na određen način
izdvaja iz osnovnog skupa radi ispitivanja nekog obeležja. Na osnovu navedenog,
radi se o namernom uzorku, koji sam odabrala po sopstvenom nahođenju.
 10

2.5. Plan obrade podataka

Plan obrade podataka će biti kvantitativni. Podaci dobijeni pomoću instrumenata

istraživanja obradiće se na sledeći način:
Evidentiranje stavova izraženih u skali stavova Likertovog vršiće se
prema kodnoj listi. Podaci će primenom daskriptivne statistike biti
izraženi merama prebrojavanja, a svi kvantitativni pokazatelji će biti
propraćeni kvalitetnom analizom.

2.6. Plan realizacije istraživanja

Za ovo istraživanje okvirno mi je potreban jedan do tri dana. Međutim, ostaviću

prostora par dana u slučaju da neki vaspitač ne budu raspoloženi za saradnju ili
ne bude prisutan.
Istraživanje ću obaviti u vrtiću u kom treba da obavim stručnu praksu, „Palčica“
u Novom Sadu. Dozvolu za istraživanje ću tražiti od glavne vaspitačice, kao i od
vaspitačica koje će učestvovati u ovom istraživanju.
 11
3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA

3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti

Sama ću obaviti i prikupljanje podataka, ali i njihovu obradu, pa mi samim tim

saradnik nije potreban.

3.2. Izdaci za terenski rad ( putovanja, smještaj...)

Novčana sredstva će mi biti potrebna samo za štampanje i za autobusku kartu.

3.3. Oprema, instrumenti i potrošni materijal

Instrumente u ovom istraživanju predstavlja skala Likertovog tipa. Biće

odštampana na papirima A4 formata.

3.4. Troškovi načina prezentacije rezultata istraživanja

Troškovi prezentacije takodje neće biti veliki. Rezultate ću prikazati u terenskoj

vežbi tako da će me to koštati oko 100 dinara.

3.5. Finansijski predračun troškova istraživanja

Predpostavlja se da će materijalna sredstva za ovo istraživanje biti relativno mala.

Tabela 5: Materijalna sredstva potrebna za skalu Likertovog tipa
 12

PRILOG
Prilog 1. Skala stavova za vaspitače

Pred Vama se nalazi niz tvrdnji.Vaš zadatak je da iznesete stepen svog

slaganja, odnosno neslaganja sa svakom tvrdnjom, tj. da obeležite znakom X
odgovor za svaku tvrdnju u odgovarajućoj koloni. Ovde nema tačnih i netačnih
odgovora, svo odgovori su dobri, ako su iskreni.
Sasvim Uglavnom Neodlučan Uglavnom Uopšte
Tvrdnja se se sam se ne se ne
slažem slažem slažem slažem
1.Smatram da je veoma
bitno upoznati decu sa
biljnim i životinjskim
svetom.

2.Smatram da bi deca
trebala sama da otkriju
svoja interesovanja
vezana za biljni svet.
3.Smatram da deca već
sa nekim predznanjem o
boljnom i životinjskom
svetu dolaze u vrtić.

4.Smatram da je od
velikog značaja
podizanje biljne i
životinjske svesti kod
dece.
5.Smatram da je
potrebno izvesti decu u
prirodu i na takav način
im je približiti.
 13
Sasvim Uglavnom Neodlučan Uglavnom Uopšte
Tvrdnja se se sam se ne se ne
slažem slažem slažem slažem
6.Smatram da od
vaspitačevih stavova i
mišljenja zavisi sama
tehnika i obrada
ekologije sa decom.

7. Smatram da je
ekologija važna stavka
dečjeg života.

8. Smatram da i sami
roditelji podstiču svoju
decu i prenose im znanje
i bude ekološku svest.

9. Smatram da je detetu
potrebno da na živom
primeru upozna prirodu i
životinje..

10.Smatram da od
samog deteta zavise
njegova interesovanja o
biljnom i životinjskom
svetu..
 14
LITERATURA

Mišković, M: Metodologija istraživanja u obrazovanju, drugo prošireno izdanje,

Pedagoško društvo Vojvodine, Novi Sad, 2012.

Anđelka Bulatović: Metodika upoznavanja okoline, Praktikum, Novi Sad, 2012.

Nevenka Mihajlović: Metodika upoznavanja okoline, Grafički studio Cicero,

Pirot, 2011.

Krsmanović, M., Gajić, Z., Peković D.: Korak po korak 2, Kreativni centar.
15