Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača

Novi Sad

SEMINARSKI RAD IZ METODOLOGIJE

ISTRAŽIVANJA U OBRAZOVANJU

TEMA: Komunikacija između dece i odraslih u porodici

PROJEKAT ISTRAŽIVANJA

Student: Anđela Drinić

Broj indeksa: 117/13
Grupa: III

Novi Sad, 2015/16

 SADRŽAJ
1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA

1.1. Problem istraživanja 1

1.2. Predmet istraživanja 2,3,4

1.2.1. Teorijsko određenje predmeta 2,3

1.2.2. Operacionalno određenje predmeta istraživanja 4

1.3. Ciljevi istraživanja 5

1.4. Zadaci istraživanja 6

1.5. Hipoteze istraživanja 6,7

1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli (promenljivih) istraživanja 8,9

2. METODOLOŠKI DEO PROJEKTA

2.1. Metode istraživanja 10

2.2. Operacione definicije varijabli i indikatori 10,11

2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka 11

2.4. Nacrt uzorka 12

2.5. Plan obrade podataka 12

2.6. Plan realizacije istraživanja 12

3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA

3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti 13

3.2. Oprema,instrumenti i potrošeni material 13

3.3. Troskovi nacina prezentacije rezultata i istraživanja 13

3.4. Finansijski predračun troškova istraživanja 13

PRILOZI 14-23

LITERATURA 24
 1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA
1.1. Problem istraživanja
Kao što sam već rekla u svakoj porodici je potrebno omogućiti detetu da razvija
svoju licnost i da je podstiče kada vidi da treba. U svakoj komunikaciji na relaciji
dete - roditelj postoje problem, samo je pitanje da li su ti problem većeg ili manjeg
kalibra, kao i to koliko truda sami roditelji ulažu kako bi se rešili problem.
Rešavanjem problema uspostavlja se dobra komunikacija, i dete samim tim ima
osećaj prihvaćenosti i oslonac, što je veoma bitno za njegov dalji razvoj. Pored
generalnog problema, kroz ovaj rad delimično možemo da odredimo i pojedine
posebne probleme, kao što su:

o Povučenost deteta usled loše komunikacije odraslih ka njemu u porodici.

o Usled loše komunikacije u porodici dolazi do loše komunikacije detata sa

ostalim osobama koje ga okružuju, kako vršnjaka, tako i vaspitača, komšija.

o Najveći problem u lošoj komunikaciji deteta i odraslih u porodici je loše

razvijen emocionalni razvoj deteta (Rot N, 1994:126).
Dete samo usvaja loše razvijenu komunikaciju među supružnicima i projekuje u
svoj život sa vršnjacima i ostalim ljudima koji ga okružuju. Kada se osvrnemo na
celokupnu polemiku o zadatoj temi shvatamo da je generalni problem u
komunikaciji između dece i odraslih u porodici prvenstveno ne shvatanje uloge
roditelja u kvalitetu komunikacije deteta sa odraslima (Rot N, 1994:124).

Problem koji ću postaviti ispred sebe je izuzetno važan i potrebno je izvršiti

istraživanja kako bi se došlo do pravog stanja o komunikaciji između dece i
odraslih u porodici.

1
 1.2. Predmet istraživanja

1.2.1. Teorijsko određenje predmeta

Teorijsko određenje predmeta istraživanja na ovu temu je pre svega psihički i

emocionalni razvoj deteta prilikom dobre, odnosno loše komunikacije na relaciji
dete-odrasli. Pored toga i samo postojanje dobre, odnosno loše razvijene
komunikacije u porodici. Akcenat u određenju predmeta istraživanja bi bio stavljen
na: učešću roditelja u ostvarenju komunikacije deteta i odraslih, socijalnosti deteta,
odnosno asocijalnosti usled nedovoljno dobre komunikacije u porodici, nedovoljno
dobra podloga za emocionalni razvoj, kao posledicu života sa detetopm u porodici.
Najbitnija stvar u svakoj porodici je komunikacija. Kada komunikacija u porodici
nije dobra to je pokazatelj krize u istoj, odnosno, prikazuju da nešto u odnosu
bračnog para, odnosno roditelja sa detetom i nuto nije kako bi trebalo da bude, i
treba da postoji promena koja bi uticala na to da se ta komunikacija poboljša.
Komunikacija među supružnicima je veoma bitna i zbog prenošenja komunikacije
na dete, kao i samoj međusobnoj komunikaciji. Ono što je bitno je da
komunikacija koja postoji među supružnicima, ukoliko nije dobra ne utiče previše
na dete. Vremenom, od postanka ljudske rase do današnjih dana odnosi u
porodicama su se menjali, a samim tim i odnos roditelja i deteta, i njihova
komunikacija. Do prošlog veka komunikacija na relaciji roditelj-dete bila je čisto
formalna, može se reći skoro poslovna. Deca su se roditeljima obraćala sa “Vi”,
nije postojalo otvorenih razgovora o problemima u porodici, kod samog deteta.
Kod komunikacije dece sa roditeljima je veoma bitno da je ona iskrena, bez
ikakvih prebacivanja “obaveza” roditelja na dete, za uspešnost komunikacije
(Grandić R, 2001:66).

2
 Kada kažem prebacivaje obaveza mislim na srž same komunikacije, jer prvo
vaspitanje kreće od porodice, s toga “obaveza” svakog roditelja je da izgradi dobru
komunikaciju sa svojim detetom, čime će podsticati i dalju komunikaciju i
socijalizaciju sa ostalima. Kao što svi odlično znamo roditelj je model na koje se
detet ugleda i prva odosba od koje ono počne da upija, s toga svaki roditelj koji želi
da njegovo dete formira dobru podlogu za dalju konverzaciju, mora sam da je
postavi i dalje neguje vako dete zaslužuje poštovanje, s toga roditelj treba da bude
autoritet, ali ne treba da ga pridobije strahopoštovanjem. Ono što svakom roditelju
treba da bude bitno je da nauči svoje dete lepom ponašanju, kako bi ono sutra
moglo istim tim životnim vrednostima da nauci svoje dete, međutim, ono što u
poslednje vreme roditeljima male dece nije jasno je to što njihova deca umeju da
im kažu “Neću”, usled čega dođe do prepirke, koja preraste u svađu i loše
razvijenu komunikaciju koja samo može da se produbljuje. Nakon takvih perioda
između dece i roditelja roditelj se pita u čemu je pogrešio i svaljuje krivicu na dete,
ne shvatajući da je velika krivica uopravo u njima samima. Tokom razvijanja
komunikacije kod deteta i sa njim, dolazi i do razvijanja same detetove ličnosti, ali
isto i ličnosti samih roditelja. Svako dete, je po prirodi socijalno biće, rođeno je
kao takvo, i u njemu samom raste želja za što boljom komunikacijom, s toga je
najbolje da sam roditelj pruža pravu podršku svom detetu. Kod svakog deteta je
neophodno razvijati njegovu individualnost, koja je nesumnjivo tu. Kroz dobru
komunikaciju roditelji pokazuju detetu da poštuju njegovu individualnost i da će
joj biti potpora. (Belon K, 2004:127)

Kada dete uvidi da komunikacija sa roditeljima nije dobra postoji opasnost da

se ono samo povuče u sebe, izgradivši neki svoj svet i postavivši zid, koji će mu u
kasnijem životu biti štit, ali i veliki nepotrebni teret (Marković D, 2010:199).

3
 1.2.2. Operacionalno određenje predmeta istraživanja

Podaci koji će se prikupljati su vezani za osobine dece koja žive samo sa jednim
roditeljem, njihov razvoj, napredak, neželjena dejstva.

o U ovom istraživanju ću istraživati koliko su loše komunikacije među

roditeljima, tj. supružnicima na samo dete.

o U ovom istraživanju ću da li postoji emocionalne zaostalosti u razvoju kao

posledice loše komunikacije.

o Istraživati ću socijalnost kao posledicu dobre komunikacije sa odraslima u

porodici.

o Istraživati ću uticaje loše komunikacije na povučenost deteta.

Dimenzioniranje predmeta:

o Prostorno: u ovom radu ću se usloviti na prostor predškolske ustanove „Plavi

čuperak“ na teritoriji Šajkaša.

o Vremensko: vreme se odnosi na jednu radnu nedelju, odnosno pet radnih

dana.

o Disciplinarno: prilikom istraživanja na ovu temu koristila sam se

literaturom koja obuhvata više disciplina: Sociologija i Pedagogija,
Psihologija, Komunologija.

4
 1.3. Ciljevi istraživanja

Teorijski cilj istraživanja:

 Opisivanje (Detaljan opis zastupljenosti dobre, odnosno loše

komunikacije između dece i odraslih u porodici).

Aplikativni ili praktični cilj istraživanja:

Aplikativni cilj ovog istraživanja je taj da rezultati ovog istraživanja će

biti upotrebljeni za unapređenje shvatanja uloge roditelja u kvalitetu
komunikacije deteta sa odraslima, odnosno buđenje svesti kod roditelja o
komunikaciji sa detetom.

5
 1.4. Zadaci istraživanja
1. Utvrditi šta za roditelje u porodici predstavlja dobru, a šta lošu
komunikaciju sa detetom.

2. Utvrditi u kojoj meri dobra komunikacija utiče na emocionalni

razvoj deteta.

3. Utvrditi postoji li povučenost kod deteta koje ima lošu

komunikaciju sa odraslima.

4. Utvrditi da li je asocijalnost deteta (ukoliko postoji) stvorena kao

posledica loše komunikacije u porodici uopšte, ili samo loše
komunikacije sa detetom.

5. Utvrditi u kojoj meri je loša komunikacija dece i odraslih

zastupljena.

1.5. Hipoteze istraživanja

Opšta hipoteza:
Pretpostavlja se da loša komunikacija u porodici utiče negativno na
samo dete.

Posebne hipoteze:
Pretpostavlja se da loša komunikacija u porodici se prenosi i na dete.
Pretpotasvlja se da stav roditelja je da komunikacija među njima ne utiče
na dete.

6
 Pretpotasvlja se da u savremenim porodicama je loša komunikacija sa
detetom
Pretpostavlja se da lošu komunikaciju koju dete ima u porodici prenosi
na ostale u njegovom okruženju.

Pretpostavlja se da dobra komunikacija u porodici je bitan temelj svakog

detetovog napredka
Pojedinačne hipoteze:
Pretpostavlja se da dete oseti lošu komunikaciju među odraslima.
Pretpostavlja se da roditelji koji imaju lošu komunikaciju međusobno
imaju je i sa detetom.

Pretpostavlja se da roditelji misle da dete ne oseti njihovu lošu

komunikaciju.
Pretpostavlja se da roditelji smatraju da njihova loša komunikacija nije
povezana sa detetovom komunikacijom.

Pretpostavlja se da su pre deca imala bolju komunikaciju sa roditeljima.

Pretpostavlja se da savremena porodica ne zna da izgradi dobru
komunikaciju sa decom.

Pretpostavlja se da loša komunikacija u porodici utiče na detetovu

komunikaciju sa vršnjacima.
Pretpostavlja se da loša komunikacija u porodici utiče na komunikaciju
deteta sa vaspitačem.

Pretpostavlja se da dobra komunikacija u porodici podstiče dete na

komunikaciju sa drugima i samim tim na socijalni napredak.

7
 1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli (promenljivih)
istraživanja

Teorijske definicije varijabli:

Rešavanjem problema – Pod ovim smatram uspostavljanje dobre komunikacije,

jer dete samim tim ima osećaj da je prihvaćeno i dobija oslonac, što je veoma bitno
za njegov dalji razvoj.

Komunikacija u porodici – Pod ovim sam smatrala da nije dobro to što je

pokazatelj krize u istoj, odnosno, prikazuju da nešto u odnosu bračnog para,
odnosno roditelja sa detetom nije kako bi trebalo da bude, i treba da postoji
promena koja bu iticala na to da se komunikacija poboljša.

Komunikacija među supružnicima – Pod ovim smatram da je veoma bitna ova

komunikacija i zbog prenošenja komunikacije na dete, kao i samoj međusobnoj
komunikaciji.

Dobra komunikacija i ne znanje – Pod ovim smatram dobro razvijanje

komunikacije jer tada dolazi do razvijanja detetove same ličnosti, isto i ličnosti
samih roditelja.

8
Klasifikacija varijabli:

Na osnovu postavljenih hipoteza mogu da se utvrde zavisne i nezavisne varijable,

pa su tako:

1.1.1.1. Zavisna varijabla: osećaj i loša komunikacija

1.1.1.2. Nezavisna varijabla: odrasli i dete

1.1.2.1. Zavisna varijabla: loša komunikacija

1.1.2.2. Nezavisna varijabla: roditelji i dete

1.2.1.1. Zavisna varijabla: osećaj i dobra komunikacija

1.2.1.2. Nezavisna varijabla: roditelji i dete

1.2.2.1. Zavisna varijabla: povezanost

1.2.2.2. Nezavisna varijabla: roditelji i dete

1.3.1.1. Zavisna varijabla: bolja povezanost

1.3.1.2. Nezavisna varijabla: deca i roditelji

9
 2. METODOLOŠKI DEO PROJEKTA
2.1. Metode istraživanja

Veoma je bitno izabrati dobre metode, a ja sam u ovom istraživanju izabrala

neeksperimentalnu metodu, tačnije rečeno desktiptinu, koja se veoma često koristi
u psihološkim i pedagoškim disciplinama. Imam želju da ovom metodom opišem
shvatanja uloge roditelja u kvalitetu komunikacije deteta sa odraslima. Ova metoda
mi je najpogodnija iz razloga što smatram da ću preko ove metode najlakše doći do
traženih podataka.
2.2. Operacione definicije varijabli i indikatori
Operacionalizacija zavisnih varijabli:

Osećaj i loša komunikacija: Pomešana osećanja, ne razumevanje.

Loša komunikacija: Pogrešan pristup, ne slaganje.

Osećaj i dobra komunikacija: Potpuno razumevanje, obožavanje, razumevanje.

Povezanost: Bliskost, specifičnost situacije.

Bolja povezanost: Kvalitetna, prisna, bliska.

Operacionalizacija nezavisnih varijabli:

Odrasli i dete: Loša komunikacija, pogrešan pristup.

Roditelji i dete: Dobra komunikacija, osećaj.

Roditelji i dete: Povezanost, bliskost.

Roditelji i dete: Bolja, prisnija, povezanost.

Deca i roditelji: Pomešana osećanja, zamuckivanje.

10
Indikatori u ovom istraživanju su:

Komunikacija stvara negativne misli i postupke deteta.

Lošu komunikaciju među roditeljima najpre primete čak i jako mala

deca.

Detetova komunikacija je povezana sa lošom komunikacijiom

roditelja.

Savremena porodica ne ume da izgradi dobru komunikaciju sa

detetom.

Detova komunikacija sa vršnjacima zavisi od kvaliteta komunikacije

među detetovim roditeljima.

Komunikacija sa vaspitačem zavisi od kvaliteta komunikacije među

roditeljima.

Socijalni napredak je zasnovan na dobroj komunikaciji koja dete

podstiče na komunikaciju sa drugima.

2.3. Tehnike i instrumenti za prikupljanje podataka

Tehnike koje sam koristila u ovom istraživanju su tehnike posmatranja, anketiranja.
Prilikom istraživanja biće korišćeni Instrumenti: anketiranje, list posmatranja i
upitnici. Kada se razmotre tehnike i instrumenti dolazimo do zaključka da je
najbolje koristiti anketiranje, upitnike i list posmatranja, kako bi došli do
najrelevantnijih podataka koji su nam potrebni kako bi se ovo istraživanje sprovelo
što bolje i došlo do što preciznijih podataka vezanih za datu temu.

11
 2.4. Nacrt uzorka

Uzorak koji će biti korišćen pri ovom istraživanju je neslučajni – kvotni. Kod
svakog istraživanja je neophodno odrediti kakav uzorak će biti uzet. Za ovakvo
istraživanje, subjekti će biti desetoro dece, po jedan roditelj od svakog deteta i
vaspitač njihove vaspitne grupe, tačnije rečeno dva, s obzirom na to da dva
vaspitača vode grupu. Uzorak koji će biti korišćen pri ovom istraživanju je
neslučajni – kvotni.

2.5. Plan obrade podataka

Svaki dobijeni podatak je potrebno rezimirati i obraditi, kako bi došli do potpunog

odgovora, kako bi smo mogli da izvedemo što precizniji zaključak o datoj temi, s
toga ću podatke koje budem dobila tokom istraživanja prikazati tabelarno, ali i
deskriptivno, uz obavezni propraćeni sopstveni zaključak o samim odgovorima na
postavljene hipoteze. Putem tabela će podaci bit prikazani u relativnim i
apsolutnim brojevima, ali i kroz kvotni list.

2.6. Plan realizacije istraživanja

Kako bih se što bolje pripremila za realizaciju samog projekta istraživanja

potrebno je da pre svega odem na mesto na kom će biti sprovedeno istraživanje, a
to je vrtić u kom sam obavljala stručnu praksu I. Pri poseti vrtiću dogovoriću se sa
glavnim vaspitačem o vremenu trajanja istraživanja, i ostalim informacijama koje
su potrebne da nadležni u vrtiću zna.

Iz gore navedenog možemo da vidimo da će prilikom mog istraživanja biti

korišćena ANKETA–za roditelje, UPITNICI za roditelje i vaspitače, a LIST
POSMATRANJA će biti usmeren deci.

12
 3. MATERIJALNI DEO PROJEKTA
3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti

Glavni vaspitač, koji je već predhodno spomenut je jedan od bitnih saradnika, koji
mi je pružio neophodan materijal za sprovođenje ovog istraživanja.Uz njegovu
pomoć ću dobiti prvenstveno, i najbitnije odobrenje, kako bih mogla da nastavim, i
uopšte započnem samo istraživanje na terenu, zatim ono samih privatnih podataka,
koji su vezani za sam odnos deteta i odraslih u porodici.

3.2. Oprema,instrumenti i potrošeni material

Kompjuter, olovka, gumica, papiri sa otštampanim pitanjima i predpostavkama,

zarezač, hemijske ,... su samo neki od opreme i instrumenata koji su mi potrebni za
sprovođenje istraživanja na terenu u delo.

3.3. Troskovi nacina prezentacije rezultata i istraživanja

Troškovi, koji će biti vezani za terenski rad u ovom projektu troškovi za izradu
same prezentacije rezultata, izradu anketa, upitnika, listova posmatranja.

3.4. Finansijski predračun troškova istraživanja

Finansijski proračun troškova ovog istraživanja iznosi zbir svih troškova kroz
projekat, odnoseći se i na terensku vežbu, i ukupan zbir tih troškova iznosi 450
din.

13
PRILOZI
 6.1. Kodna lista (Page 14)

VRSTA SKALA MODELIT KODOVI OZNA

MERENJ ETI KA
OBELEŽJA A OBELEŽJ OBEL
A EŽJA
1. Dete oseti lošu komunikaciju 1. Svađa sa partnerom
Q1 među odraslima. Veštačk Nominaln 2. Razilažanje u 1
o a stavovima mene i partnera. 2
kvantitat 3. Razgovor o različitim 3
ivno pogledma na svet.

2. Roditelji koji imaju lošu 1. Slažem se

Q2 komunikaciju međusobno imaju Veštačk Nominaln 2. Delimično se slažem 1
je i sa detetom. o a 3. Ne slažem se 2
kvantitat 3
ivno

3. Roditelji smatraju da njihova 1. Slažem se

Q3 loša komunikacija nije povezana Veštačk Nominaln 2. Delimično se slažem 1
sa detetovom komunikacijom o a 3. Ne slažem se 2
kvantitat 3
ivno

4. Konflikti u porodici 1. U mojoj porodici su

Q4 Veštačk Nominaln česti 1
o a 2. Dešavaju se, ali ne 2
kvantitat svakodnevno. 3
ivno 3. Konflikti su retki u
našoj porodici.

5. Loša komunikacija u porodici 1. Nikada.

Q5 utiče na detetovu komunikaciju sa Veštačk Nominaln 2. Ponekad. 1
vršnjacima. o a 3. Često. 2
kvantitat 3
ivno

6. Loša komunikacija u porodici 1. Nikada.

utiče na detetovu komunikaciju sa Veštačk Nominaln 2. Ponekad.
vaspitačem o a 3. Često. 1
Q6 kvantitat 2
ivno 3

7. Dobra komunikacija u porodici 1. Potpuno se slažem

Q7 podstiče dete na komunikaciju sa Veštačk Nominaln 2. Slažem se uglavnom 1
drugima i samim tim na socijalni o a 3. Ne slažem se sa ovom 2
 napredak. kvantitat tvrdnjom. 3
ivno

8. Dobra komunikacija u porodici 1. Potpuno se slažem

Q8 pospešuje detetovu radoznalost u Veštačk Nominaln 2. Slažem se uglavnom 1
raznim segmentima života. o a 3. Ne slažem se sa ovom 2
kvantitat tvrdnjom. 3
ivno

9. Loša komunikacija stvara 1. Potpuno se slažem

Q9 negativne misli I postupke deteta Veštačk Nominaln 2. Slažem se uglavnom 1
o a 3. Ne slažem se sa ovom 2
kvantitat tvrdnjom. 3
ivno

10. Dobra komunikacija sputava I 1. Potpuno se slažem

Q1 eliminiše negativnu energiju I Veštačk Nominaln 2. Slažem se uglavnom 1
0 dečje probleme o a 3. Ne slažem se sa ovom 2
kvantitat tvrdnjom. 3
ivno

11. Roditelji misled a dete ne 1. Potpuno se slažem

Q1 oseti njihovu lošu komunikaciju. 2. Slažem se uglavnom 1
1 3. Ne slažem se sa ovom 2
tvrdnjom. 3

15
6.2. Baza podataka

Q1 Q2 Q3 Q4 Q5 Q6 Q7 Q8 Q9 Q10 Q11

1 1 3 1 3 1 3 1 3 3 1 1

2 3 3 1 3 3 1 2 2 3 3 2

3 3 1 3 1 2 2 2 2 2 3 2

4 1 3 1 1 2 1 1 1 1 1 1

5 3 1 2 3 3 2 3 3 3 3 2

6 1 2 1 1 3 3 2 2 2 3 2

7 3 1 3 2 3 2 3 1 1 1 1

8 1 2 2 2 3 1 2 2 2 3 2

9 2 3 1 1 1 3 1 3 3 3 3

10 1 1 3 3 3 2 3 2 1 3 1

11 2 3 1 1 3 1 2 3 3 3 3

12 1 3 1 1 2 1 1 3 3 3 3

13 3 1 3 3 3 2 3 3 3 3 2

14 2 3 1 1 3 2 3 3 3 3 2

15 1 1 3 1 2 1 1 2 2 2 1

16 3 2 2 2 3 3 3 2 1 2 1

17 2 3 1 1 2 2 2 3 3 3 2

18 2 2 2 2 3 3 3 2 2 2 1

19 2 3 1 1 2 2 2 3 3 3 1

20 3 2 2 2 3 3 2 3 3 3 3

16
 Primer intervjua sa decom

R.B. PITANJA DA NE MOŽDA OSTALO

1. Da li roditelji lepo razgovaraju sa

tobom?

2. Da li se tvoji mama i tata svađaju

međusobno?

3. Da li si tužan kada se oni posvađaju?

4. Da lipričaš sa nekim u porodici kada

imaš neki problem?

5. Da li voliš kada si u društvu drugara?

6. Da li imaš lep odnos sa vaspitačem?

7. Da li tvoji mama I tata lepo pričaju

sa vaspitačem?

8. Da li se često ljutiš?

9. Da li tvoji mam I tata lepo pričaju sa

bakom I dekom?

10. Da li se tvoji roditelji svađaju sa

tobom kada se posvađaju
međusobno?

17
 LIST POSMATRANJA AKTIVNOSTI
Mesto______________________________________________________
Dečiji vrtić__________________________________________________
Uzrastna grupa_______________________________________________
Posmatrač___________________________________________________
Vreme posmatranja____________________________________________
Vremenska jedinica posmatranja_________________________________

VRSTA SITUACIJE
AKTIVNOSTI
Ž Ž Ž Ž Ž M M M M M

Dete u toku samostalne

aktivnosti

Situacija u kojoj odrasli

dolazi po dete u vrtić

Razgovor deteta sa
vaspitačem

Odnos deteta prema drugoj

deci

Legenda:
┴ - Stidljivo

 - Asocijalno

 -Tužno

♥ - Srećno

18
 Primer spiska pitanja za intervju sa roditeljima

R.B. PITANJA DA NE MOŽDA OSTALO

1. Da li imate dobru komunikaciju sa

supružnikom?

2. Da li vaša komunikacija utiče na

dete?

3. Da li vam dete nekada kaže „Neću“?

4. Da li imate dobru komunikaciju sa

detetom ?

5. Da li vi imate dobar odnos sa svojim

roditeljima?

6. Da li ukućani imaju dobar odnos sa

detetom?

7. Da li imate dobar odnos u porodici?

8. Da li je vaše dete negativno

naelektrisano?

9. Da li vaše dete ima dobru

komunikaciju sa vaspitačem?

10. Da li je vaše dete asocijalno?

19
 Primer upitnika za roditelje

Hvala Vam što doborvoljno učestvujete u ovom istraživanju; ono je anonimno i

koristiće se isključivo za naučne svrhe, a meni će pomoći u jednom projektu.

Molim Vas da zaokružite broj ispred odgovora koji smatrate istinitim.

1. Dete oseti lošu komunikaciju među odraslima.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

2. Roditelji koji imaju lošu komunikaciju međusobno imaju je i sa detetom.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem
3. Ne slažem se

3. Roditelji smatraju da njihova loša komunikacija nije povezana sa detetovom komunikacijom

1. Slažem se
2. Delimično se slažem
3. Ne slažem se

4. Ranije su deca imala bolju komunikaciju sa roditeljima

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

5. Loša komunikacija u porodici utiče na detetovu komunikaciju sa vršnjacima.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

20
6. Loša komunikacija u porodici utiče na detetovu komunikaciju sa vaspitačem

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

7. Dobra komunikacija u porodici podstiče dete na komunikaciju sa drugima i samim tim na

socijalni napredak.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

8. Dobra komunikacija u porodici pospešuje detetovu radoznalost u raznim segmentima života.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

9. Loša komunikacija stvara negativne misli I postupke deteta.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

10. Dobra komunikacija sputava I eliminiše negativnu energiju I dečje probleme

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

11. Roditelji misle da dete ne oseti njihovu lošu komunikaciju

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

21
 Primer upitnika za vaspitača

Hvala Vam što doborvoljno učestvujete u ovom istraživanju; ono je anonimno i

koristiće se isključivo za naučne svrhe, a meni će pomoći u jednom projektu.

Molim Vas da zaokružite broj ispred odgovora koji smatrate istinitim.

1. Dete oseti lošu komunikaciju među odraslima.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

2. Roditelji koji imaju lošu komunikaciju međusobno imaju je i sa detetom.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem
3. Ne slažem se

3. Roditelji smatraju da njihova loša komunikacija nije povezana sa detetovom komunikacijom

1. Slažem se
2. Delimično se slažem
3. Ne slažem se

4. Ranije su deca imala bolju komunikaciju sa roditeljima

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

5. Loša komunikacija u porodici utiče na detetovu komunikaciju sa vršnjacima.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

6. Loša komunikacija u porodici utiče na detetovu komunikaciju sa vaspitačem

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.
22
7. Dobra komunikacija u porodici podstiče dete na komunikaciju sa drugima i samim tim na
socijalni napredak.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

8. Dobra komunikacija u porodici pospešuje detetovu radoznalost u raznim segmentima života.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

9. Loša komunikacija stvara negativne misli I postupke deteta.

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

10. Dobra komunikacija sputava I eliminiše negativnu energiju I dečje probleme

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

11. Roditelji misle da dete ne oseti njihovu lošu komunikaciju

1. Slažem se
2. Delimično se slažem.
3. Ne slažem se.

23
 LITERATURA

Mišković, M: Metodologija istraživanja u obrazovanju. Visoka škola

strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, 2011.

Rot,N: Osnovi socijalne psihologije, Beograd: Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, 1994.

Grandić, R: Porodična pedagogija. Univerzitet u Novom Sadu,

Filozofski fakultet, Novi Sad, 2001.

Belon, K/Мinо, K/Malenkova, M: Komunikacija, Logos-A, 2004.

Marković, D.: Audio-vizuelna pismenost, Univerzitet Singidunum,

fakultet za poslovnu informatiku, Beograd, 2010.

INTERNET:

***
www.scindeks.nb.rs

www.akademijauspeha.org

www.wikipedia.org

24