Анализа тежих повреда на раду и повреда са смртним исходом

у 2013. години

У 2013. години у области надзора инспекције рада догодило се 70 тежих повреда на раду и
шест повреда са смртним исходом.

I ТЕЖЕ ПОВРЕДЕ

Структура тежих повреда на раду у 2013. години по областима:

Шумарство и дрвна индустрија 24

Електропривреда 4
Грађевинарство 11
Хемијска индустрија 2
Текстилна индустрија 1
Теже повреде: остале дјелатности 28

Важно је напоменути да су у ову статистику укључене и повреде које се догоде приликом

доласка на посао и одласка с посла што значи да се нису догодиле на конкретном радном
мјесту, као и незгоде попут пада због губитка равнотеже, што није у директној вези са
провођењем мјера заштите на раду од стране послодавца.

Као најризичније дјелатности издвајају се шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство и

електропривреда, док се мањи број тежих повреда на раду догодио у областима хемијске
и текстилне индустрије. У категорију остале дјелатности сврстани су појединачни случајеви
тежих повреда на раду у областима као што су трговина, туризам, саобраћај, култура,
комуналне дјелатности и друго, у којима повреде на раду нису уобичајена и изражена
појава и посматрано у односу на претходне године немају тренд континуитета.

Контроле су показале да се најчешће разлози због којих долази до повреда на раду односе
на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену
превентивних мјера, оспособљеност радника, те на пропусте у придржавању и спровођењу
техничких норми заштите на раду.

Иако је након усвајања Закона о заштити на раду послодавцима остављен прелазни рок од
годину дана за доношење Акта о процјени ризика, надлежни органи су мало урадили на
припреми и едукацији како послодаваца, тако и овлаштених организација, па је из тих
разлога остао низ проблема који се сада одражавају на стање заштите на раду. Овлаштене
организације за послове заштите на раду са доста формализма су приступиле изради Акта,
а вјероватно из разлога заузимања што већег броја послодаваца. У пракси већина
послодаваца посједује Акт о процјени ризика и у том смисли испуњавају законску обавезу,
али формализам који је присутан у његовој изради доводи у питање функционалност Акта.

Чланом 37. Закона о заштити на раду прописано је да је послодавац дужан да организује

послове заштите на раду уз могућност да послове повјери некоме од својих радника или
да ангажује овлаштену организацију која има лиценцу. Обзиром на услове које је
прописало ресорно Министарство, да радник мора да има најмање вишу школску спрему
техничког смјера и одговарајућу лиценцу, многи послодавци су се одлучили за овлаштене
организације, тако да се у пракси догодило да поједине овлаштене куће склопе уговоре са
великим бројем послодаваца које нису у могућности скоро па ни једном годишње обићи, а
самим тим нису у могућности ни да квалитетно воде послове заштите на раду.

1. Пол

Посматрано по полној структури радника који су доживјели тежу повреду на раду, можемо
уочити да је од укупно 70 тежих повреда на раду у свега шест случајева или 9 % ријеч о
женама, док је у 64 случаја, односно 91 % ријеч о мушкарцима. С обзиром да се највише
повреда догађа управо у областима за које је због природе самог посла карактеристично
да су радници претежно мушког пола (шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство)
није изненађујуће што се овако високи проценат тежих повреда на раду односи на
мушкарце.

Графикон 1.0. Процентуални приказ тежих повреда на раду по полној структури

2. Године старости

Подаци о тежим повредама на раду по годинама старости су изнимно важан показатељ.

Њиховом анализом можемо доћи до закључка која старосна група радника је најчешће
захваћена повредама на раду. Примјера ради, уколико су млађи радници најбројнији, тај
податак нам може бити индикатор да приликом запошљавања млади кадрови не похађају
адекватну обуку из области заштите на раду, те да би у том сегменту требало покренути
иницијативу за унапређење обуке. Сличним анализама могуће је доћи до бројних
закључака који би могли допринијети унапређењу стања у области заштите на раду. Према
подацима за 2013. годину највећи број тежих повреда на раду доживјели су радници чија
старосна доб је од 40 до 50 година, који имају дуже радно искуство. Такође, значајан број
тежих повреда на раду доживјели су радници у доби од 20 до 30 година, за које се може
сматрати да су радници који немају довољно радног искуства. Нису ријетки ни случајеви да
радници свјесно не користе заштитну опрему на адекватан начин (не користе шљем или
рукавице и оставе их поред себе умјесто да не почињу са радом док не организују све
мјере за безбједан рад) јер је и даље свијест радника о значају заштите на раду на ниском
нивоу. Потребно је инсистирати на едукацији како радника, тако и послодаваца на
подизању свијести о култури превенције.

Графикон 1.1. Број тежих повреда на раду по годинама старости радника

3. Вријеме настанка повреде

Посматрано по времену настанка повреде, највише тежих повреда на раду догодило се у

првој смјени, у периоду од 6:00 до 12:00 часова.

Графикон 1.2. Број тежих повреда на раду по структури у радном дану-сат повреде
4. Дан настанка повреде

Посматрано по данима у седмици, највише тежих повреда на раду догодило се уторком.

Графикон 1.3. Број тежих повреда на раду по данима

5. Годишње доба- мјесец настанка повреде

Анализирајући показатеље за 2013. годину можемо видјети да се најмање повреда на раду

догодило у јануару и августу, док су мјесеци са највећим бројем тежих повреда април и
новембар.

Графикон 1.4. Број тежих повреда на раду по мјесецима

6. Теже повреде по мјесецима и дјелатностима

Посматрано по мјесецима и дјелатностима када су се догодиле теже повреде на раду,

можемо уочити да се мјесец у којем се догодила повреда директно везује за природу
дјелатности. Као што можемо видјети у јануару се није догодила ниједна повреда у
области шумарства и дрвне индустрије, нити у области грађевинарства из разлога што у
том периоду ове дјелатности „мирују“. Са доласком топлијег времена активности у овим
областима су интензивније, што доводи и до раста броја повреда на раду.

Графикон 1.5. Број тежих повреда на раду по мјесецима и дјелатностима

7. Радно-правни статус радника

Од укупног броја радника који су доживјели тежу повреду на раду у само два случаја или
3%, ријеч је о радницима који нису имали регулисан радно-правни статус у складу са
законом.

Графикон 1.6. Радно-правни статус радника који су доживјели тежу повреду на раду
8. Посједовање Акта о процјени ризика

Увидом у пословну документацију послодаваца код којих се догодила тежа повреда на

раду, утврђено је да у 7 % случајева послодавци нису имали Акт о процјени ризика.

Графикон 1.7. Посједовање акта о процјени ризика

9. Обука за безбједан рад

Инспекцијском контролом утврђено је да 14 радника који су доживјели тежу повреду на

раду или 20%, није похађало обуку за безбједан рад.

Графикон 1.8. Оспособљеност радника за безбједан рад

10. Узроци настанка тежих повреда на раду

Анализом узрока настанка тежих повреда на раду у 46% случајева утврђено је да је до

повреде дошло због непридржавања мјера заштите на раду, најчешће непажњом. У 54%
случајева узрок повреде било је неподузимање мјера заштите на раду у складу са законом.

Графикон 1.9. Бројчани приказ узрока настанка тежих повреда на раду

II СМРТНЕ ПОВРЕДЕ

Структура смртних повреда на раду у 2013. години по областима:

Шумарство и дрвна индустрија 2

Електропривреда 1
Грађевинарство 2
Теже повреде са смртним исходом: остале дјелатности 1

Као и у претходним годинама повреде на раду са смртним исходом у правилу се најчешће

догађају у високоризичним дјелатностима: шумарству и дрвној индустрији, грађевинарству
и електропривреди. У 2013. години догодила се једна смртна повреда на раду у категорији
осталих дјелатности. У конкретном случају ријеч је о повреди са смртним исходом која се
догодила у области жељезничког саобраћаја

1. Пол
Посматрано по полној структури радника који су доживјели смртну повреду на раду,
можемо уочити да је у свих шест случајева, односно 100 %, ријеч о мушкарцима.

Графикон 2.0. Процентуални приказ смртних повреда на раду по полној структури

2. Године старости

Посматрано по годинама старости смртно страдалих радника, два радника била су у доби
између 20 и 30 година, два у доби од 40 до 50 година и по један радник у доби од 30 до 40
година и од 50 до 60 година.

Графикон 2.1. Број смртних повреда на раду по годинама старости радника

3. Вријеме настанка повреде

Три радника, односно, 50 % повриједило се у периоду од 12:00 до 18:00, при крају прве или
почетком друге смјене. Два радника или 33 % повреду је доживјело у првој смјени, док је
само један радник, односно 17 %, повреду доживио при крају друге или у трећој смјени.

Графикон 2.2. Број смртних повреда на раду по структури у радном дану-сат повреде

4. Дан настанка повреде

Посматрано по дану настанка смртне повреде, два радника или 33 %, повреду су

доживјели одмах на почетку радне седмице, односно понедељком. По једна повреда
догодила се у сриједу, четвртак, петак и суботу.

Графикон 2.3. Број смртних повреда на раду по данима

5. Годишње доба- мјесец настанка смртне повреде
Све смртне повреде догодиле су се у прољеће и љето. Као што је већ поменуто у анализи
тежих повреда на раду, са доласком топлијег времена активности у високоризичним
областима су интензивније, што доводи и до раста броја повреда на раду.

Графикон 2.4. Број смртних повреда на раду по мјесецима

6. Смртне повреде по мјесецима и дјелатностима

Графикон 2.5. Број смртних повреда на раду по мјесецима и дјелатностима

7. Радно-правни статус радника

Сви радници који су доживјели смртну повреду на раду имали су радно-правни статус
регулисан у складу са законом. Имали су са послодавцем склопљен уговор о раду и били су
пријављени на обавезне видове осигурања.

Графикон 2.6. Радно-правни статус радника који су доживјели смртну повреду на раду

8. Посједовање Акта о процјени ризика

Сви послодавци код којих се догодила смртна повреда на раду имали су израђен Акт о
процјени ризика.

Графикон 2.7. Посједовање акта о процјени ризика

9. Обука за безбједан рад

Само у једном случају утврђено је да радник који је смртно страдао није похађао обуку за
безбједан рад.

Графикон 2.8. Оспособљеност радника за безбједан рад

10. Узроци настанка тежих повреда на раду

Анализом узрока настанка смртних повреда на раду у 50 % случајева утврђено је да је до

повреде дошло због непридржавања мјера заштите на раду док је у преосталих 50 %
случајева узрок повреде било неподузимање мјера заштите на раду у складу са законом.

Графикон 2.9. Бројчани приказ узрока настанка смртних повреда на раду

ЗАКЉУЧАК
Циљ политике надзора у области безбједности и здравља на раду је прије свега
предузимањем превентивних мјера спријечити настанак повреда на раду и
професионалних обољења. Републичка инспекција рада редовно врши инспекцијске
контроле из области заштите на раду. Посебан акценат у контролама имају високо ризичне
дјелатности, као што су шумарство, грађевинарство, примарна прерада дрвета - пилане,
хемијска индустрија. Такође, у области заштите на раду посебна пажња је усмјерена је на
одређене категорије радника као што су: труднице, малољетни радници, радници са
инвалидитетом, сезонски и старији радници.

У 2013. години у области заштите на раду (заштита на раду+ интегрисани инспекцијски

прегледи) извршено је 1.848 контрола, у којима су инспектори у 829 случајева, односно 45
%, утврдили неправилности. Субјектима контроле је у циљу отклањања неправилности
изречено 776 управних мјера, због почињених прекршаја издата су 173 прекршајна налога
у вриједности од 232.320 КМ и поднесена су 24 захтјева за покретање прекршајног
поступка. С обзиром на значај заштите на раду инспектори и у контроли радних односа као
једну од провјера контролишу и доношење Акта о процјени ризика. Контроле су показале
да се најчешће разлози због којих долази до повреда на раду односе на пропусте у погледу
организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера,
оспособљеност радника, те на пропусте у придржавању и спровођењу техничких норми
заштите на раду.

Од укупно 76 радника који су доживјели повреду на раду (тежу или смртну), само два
радника су радила „на црно“, односно нису са послодавцем имали закључен уговор о раду
и нису били пријављени на обевезне видове осигурања. У свега пет случајева (од 76)
утврђено је да послодавац није имао израђен Акт о процјени ризика, док је за 15 радника
који су доживјели повреду на раду утврђено да нису похађали обуку за безбједан рад.

Анализом узрока настанка повреда на раду можемо рећи да је у око 50 % случајева разлог
настанка повреде непридржавање дефинисаних мјера заштите на раду, најчешће
непажњом, док је у преосталих 50 % случајева узрок повреде било неподузимање мјера
заштите на раду у складу са законом.

У односу на 2012. годину када се догодило 14 смртних повреда на раду, у 2013. години број
смртних повреда на раду износи шест, што је мање за око 57 %. Број тежих повреда на
раду повећао се у односу на 2012. годину за 15 повреда (2012.- 55 на 2013.-70), док је у
односу на 2011. годину мањи за 16 повреда (2011.- 86 на 2013.-70). Број повреда по
дјелатостима је на скоро истом нивоу, а до повећања је дошло у области шумарства и
дрвне индустрије.

Анализом горе приказаних података може се констатовати да посљедице непоштивања

захтјева за безбједним радним мјестом узрокују значајан број тежих повреда на раду и
повреда са смртним исходом. Послодавци и даље недовољно пажње посвећују
превентиви, а узроци настанка повреда на раду су показали и да сами радници немају
довољно развијену свијест о значају придржавања дефинисаних мјера заштите на раду.