Deca se rađaju spremna da uče.

Koriste sva svoja čula kako bi mogla da shvate

svet koji ih okružuje. Aktivno proširuju svoje znanje putem interakcije sa
ljudima i stvarima. Kroz igru deca takođe uče najvažnije zadatke – kako da se
igraju sa drugom decom, kako da se ponašaju prema odraslima, kako da nauče
o sebi/upoznaju sebe.

Igra označava korišćenje svih čula u beskrajnom istraživanju o predmetima,

kako izgledaju, kako se kreću i sl. Važno je prilagoditi vrstu igara
temperamentu bebe. Prava količina stimulacije je različita za svaku bebu.
Roditelji takođe imaju različiti stil igranja i interakcije sa svojim
novorođenčadima.

Postoje različiti načini za igru u kojima sva deca uživaju – aktivni, tihi,
kreativni. Neke bebe će pokazati sklonost ka jednoj vrsti igre u odnosu na
druge, te će im možda trebati podsticaj da se igraju na sve načine.

Sve bebe imaju ogromnu urođenu želju za uspehom. Svi uspesi koji se postignu
u prvoj godini života donose veliku nezavisnost i razvijaju samostalnost. U toku
prve godine, beba se menja daleko brže nego u bilo kojoj drugoj fazi života. Da
bi razvila svoj potencijal, bebi su potrebni ljubav, podrška, razumevanje,
ohrabrenje od strane onih koji je vole. Takodje joj je potrebno vreme da savlada
mnoge nove veštine.

VAŽNO JE ZNATI– PORUKE ZA RODITELJE

Ne zaboravite da vaša beba voli da se igra sa vama više nego bilo šta na svetu.

Igra vaše bebe se stalno menja. Takođe se menja i ono što ona usvaja. Svaki put
kada se igra novorođenče nastavlja da gradi znanje, odnosno proširuje do tada
stečeno. Bebe počinju tako što se igraju i reaguju na roditelje i druge osobe.
Bebe koje su navršile godinu dana će početi pokazivati određenu nezavisnost.
Igra kod starijih beba i dece predškolskog uzrasta postaje složenija. Evo
nekoliko veština koje deca razvijaju dok se igraju.
Veštine Igra koja pomaže razvoju veština
Pokušava da dosegne
Trese igračku koja zveči kako bi
«Gradi» uz pomoć blokova
Uči da pomera
Rešavanje problema
Oblači
Pogađa boje ili oblike u slagalicama ili igrama

Reaguje na roditelje i govor

Pravi grimase u
Priča ili čavrlja o predmetima
Socijalne veštine
Čeka na svoj red i sarađuje sa drugima

Imitira, maše i pravi

Reaguje na muziku i
Izvodi poznate - svakodnevne postupke, sprema ve
Rešava probleme time što ih glumi – teš
Imaginacija Izmišlja priče, pesmice,
Uključuje ostale u igru
Koristi predmete u imaginativnoj igri (telefon, igračka, auto igračka, beba lutka)

Reaguje na promene u izrazu lica

tonu glasa i govo
Koristi radnje i govor tela da
Prepoznaje osećanja
Osećanja Glumi teške situacije - disciplinu
Teši drugu decu kao
Brine se o lutkama i plišanim životinjama

Uživa u igri skrivača ili igri u kojima se igračka sakriva

Koristi šoljice za slaganje kako bi shvatio ve
Uči reči pesmica,
Znanje i koncepti
Pamti jednostavne radnje

Koristi jednu stvar za

(kašiku za flašicu
Kreativne ideje
Uživa u crtanju, bojenju,
Uživa u igri pretvaranja (gradi kuću
 Koristi predmete iz domaćinstva u kreativnoj igri (pražnjenje kutija, šerpi)

Pokušava dohvatiti pokretnu

Upornost Uživa pokušavajući da dovrš
Zabavlja se dok pokušava da nauči nove velike i male veštine

Nelson, Mary F. (ed.) The New Middle of the Night book. Meld Publications.
Minneapolis, MN, 1999. pg 119-120.

modul 6- RADIONICA: UČENJE KROZ IGRU

Cilj:

 sticanje znanja o različitim načinima dečje igre

 upoznavanje sa veštinama koje dete kroz igru uči
 sticanje znanja o metodama podrške i podsticaja dece za učenje kroz igru

Opis aktivnosti:

Prisutni učesnici se podele u nekoliko manjih grupa, od po 4 članova. Svakoj

grupi se da papir sa prikazom slučaja i pitanjima o kojima treba razmisliti Po
završetku rada u grupi, izvestilac svake grupe treba da referiše stav grupe. Posle
referisanja se razvija diskusija i zauzimaju stavovi grupe.

Rešavanje slagalice

Sa svojih 26 meseci mala Marija sedi na podu i ređa slagalicu. Nekoliko delića je
lako postavila na odgovarajuća mesta, a onda su počeli problemi. Nailazeći na
teškoću i neuspeh počela je da se ljuti, viče i na kraju je već postavljene delove
izbacila sa njihovih korektnih pozicija. Sve je to posmatrao njen otac i povikao
«Stani Marija, ne bacaj». On je onda uzeo deliće i počeo da ih postavlja na
njihova mesta, pokazujući joj kako on to lako izvodi. Odjednom je Marija otela
deliće slagalice koje je držao u ruci u nameri da ih on poređa i počela da viče «Ja
sama!» Otac se osetio povređenim i rešavao se da ode i ostavi je.
Pitanja za razmišljanje:

1. Šta mislite kako se Marija osećala? Šta je pokušavala da pokaže svojim rečima
i pokretima?
2. Šta mislite da otac osećao i o čemu je razmišljao
3. Šta biste vi rekli i kako biste postupili da ste bili na mestu oca male Marije?

Završetak priče

Iako se spremao da ide Otac se zaustavio. Okrenuo se ka Mariji i rekao:

«Slagalicu nije lako napraviti, naprotiv nekada zahteva mnogo napora! Gde se
dođavola uklapa taj konj?. Sada je imao Marijinu punu pažnju. Stavio joj je u
ruku konja i kazao «Hajde da vidimo gde G-din konj treba da se stavi!».
Pokazao joj je na prazno mesto na slagalici i pitao «Da li on ovde stoji?». Marija
je pokušala, ali to nije odgovaralo. Otac je nastavio na taj način, prdlažući
različita mesta dok Marija nije našla pravo. Kada je stavila konja na pravo
mesto, skočila je ponosna, pogledala je oca pravo u oči i povikala: «Ja sam to
uradila!».
Pošto se pročita završetak priče, sa grupom diskutovati o pitanjima:

1. Kako je Marija odgovorila na način kojim je otac sa njom nastavio da

komunicira? Šta mislite šta je iz toga ona naučila?
2. Šta je uticalo na Frenka da promeni svoju nameru?
3. Kako biste Vi reagovali u ovoj situaciji? Da li biste nešto uradili drugačije i
šta?

(011) 7158-444
Емоционална вредност игре • Емоционална вредност игре огледа се у оптимистичком
расположењу детета, чак и у ситуацијама када не може да реши проблем и при томе покушава да
нађе ново могуће решење • Из дана у дан све више напредује, што условљава и измењене утицаје
детета на средину која га окружује, а у исто време долази до промене сопственог доживљаја
стварности • Игра постаје важан мотивационо-емоционални чинилац успешног учења и стварања
14 Интегративна функција игре • Како у предшколском, тако и на млађем школском узрасту,
сазнавање и мишљење детета је неодвојиво од игре. Кроз игру дете упознаје стварност и
истовремено делује на њу • Оно сазнаје велики број чињеница, повезује их и сређује у мисаоне
целине, успоставља односе и различите комбинације, што потврђује интегративну функцију игре •
Игром се пре свега вежбају способности опажања, увиђања, класификовања, памћења и друге •
Велики број чињеница које сазнаје, дете повезује и интегрише у сопствене мисаоне целине 15
Игра и дететова слика света • Асимилација дечијег искуства у личну слику света представља
припрему детета за његову каснију акомодацију на тај свет • Аналитичко-синтетичким процесима
постепено се врши реконструкција околне стварности, формира и усложњава систем појмова •
При томе, дете усваја и нове облике понашања, прилагођава се различитим ситуацијама и доноси
различите одлуке, што подстиче развој његове комбинаторичке флексибилности 16 Улога игре у
преласку са предшколског на школски ситем образовања и васпитања • Учењем кроз игру у
млађим разредима основне школе могуће је да деца брже и лакше превазиђу адаптивне
проблеме при преласку из предшколског у школски систем васпитања и образовања, односно да
се бар једним делом ублажи постојећи проблем дисконтинуитета 5 17 Утицај на развој дечје
личности 18 Развој свести о себи код предшколског детета Значај слике о себи • Слика о себи је и
начин како неко опажа себе и представа коју креира о себи – недостатак добре слике о себи врло
често води до проблема у понашању • Самопоштовање је дететов “пасош” за живот испуњен
менталним здрављем и социјалним задовољством • Здраво самовредновање не значи да је неко
нарцистичан или арогантан - оно значи да неко има реалистично разумевање сопствених снага и
слабости, да ужива у снагама и да ради на ублажавању својих слабости 19 Улога родитеља и
васпитача у изградњи дететове слике о себи • У току живота дете ће бити изложено позитивним
факторима који изграђују и негативним факторима који руше његову слику о себи • Родитељи и
васпитачи могу да изложе дете већем броју позитивних фактора и помогну му да се суочи са
негативним 20 Како родитељи и васпитачи могу да допринесу развоју самопоштовања код деце?
1. Показивање родитељске привржености 2. Унапређивање сопственог самопоузадања родитеља
(васпитача) 3. Родитељ и васпитач као позитиван одраз у огледалу 4. Играње са дететом 5.
Обраћање детету именом 6. Практиковање принципа “превођења” једне развојне области у другу
7. Пружање подршке детету да постигне успех 6 21 8. Помагање детету да пре усвоји домаћи,
породични систем вредности него вршњачки 9. Изостављање било каквог етикетирања 10.
Праћење утицаја предшколске установе на дете 11. Давање детету одређених одговорности 12.
Охрабривање деце да изразе, уместо да потискују своја осећања 22 1. Показивање родитељске
привржености • Спремност родитеља да одговори је кључ за новорођенчетово самовредновање •
Кључни начини на које родитељ одговара се много пута понављају, тако да у току прве године
беба научи да саопштавање њених потреба има значење: “Неко ме слуша, значи, ја вредим“ 23 •
Иако родитељи нису увек конзистентни у својим одговорима – некад имају више, а некад мање
стрпљења, оно што је важно је предоминантни склоп њихових одговора - бебе задржавају
преовлађујући стил родитељских одговора и формирају утиске • Како беба расте, за њу постаје
све важније да научи како да се бори са здравом фрустрациојом, јер ће је то научити
прилагођавању на промене - важно је да је родитељ увек ту за своју бебу, јер је то порука на којој
беба гради свој осећај себе 24 2. Унапређивање сопственог самопоузадања родитеља (васпитача)
• Брига о детету развојно делује на самог родитеља или васпитача, доприноси његовој зрелости и
бољем суочавању са сопственим снагама и слабостима • Уз сопствено дете родитељи имају шансу
да постану управо онакви родитељи какви би желели да буду • Дете стиче, а не наслеђује своје
самопоштовање • Извесне родитељске црте и карактерне црте васпитача, као што су љутња или
плашљивост, уче се у свакој генерацији 7 25 3. Родитељ и васпитач као позитиван одраз у огледалу
• Велики део дететове слике о себи потиче не само из тога како дете себе опажа, већ и из тога
како оно мисли да га други опажају – ово је посебно тачно за предшколско дете које учи о себи из
реакција родитеља и васпитача – Да ли детету рефлектујете позитивну или негативну слику? – Да
ли му дајете до знања да је забавно да будете са њим? – Да вас се тичу његова мишљења и жеље?
– Да вам се допада његово понашање? 26 • Када детету упутите позитивну реакцију на његову
личност (“позитиван одраз”), оно учи да позитивно мисли о себи • Оно ће се такође добровољно
ослонити на вас да кажете кад његово понашање није прикладно - тако ваша реакција постаје
дисциплинско средство 27 4. Играње са дететом • У току игре, одрасли може да пуно научи и о
детету и о себи • Време проведено у игри шаље детету поруку “Ти си вредан/а мог времена - ти си
особа која вреди" • Познато је да деца уче кроз игру – она унапређује дететово понашање, дајући
му осећање значаја и испуњености • Дозволите детету да иницира игру • Учините да се дете осећа
посебним • Одраслима је потребна игра • Играње је инвестиција у дете, а не губљење времена 28
5. Обраћање детету именом • Деца уче да повезују начин на који користите њихово име са
поруком коју им шаљете и понашањем које очекујете • У необавезном дијалогу, родитељи обично
користе дететов надимак или деминутив имена • Пуно име детета користе обични када су на њега
љути • Запажено је да се самопоуздана деца чешће обраћају одраслима и својим вршњацима
њиховим пуним именом или титулом – њихово сопствено самовредновање допушта им да буду
директнији у комуникацији са другима 8 29 6. Практиковање “превођења” једне развојне области
у другу • “Превођења” једне развојне области у другу: уживање у једној активности подстиче
дететову позитивну слику о себи и тако га “преводи” у друга постигнућа • Признајте детету
посебне таленте које има и помозите му да на њима изгради укупно самопоуздање личности 30 7.
Пружање подршке детету да постигне успех • Помагање детету да развије таленте и стекне
вештине је део дисциплине • Ако код детета препознате неку компетенцију коју оно није
препознало, охрабрите га и успоставите равнотежу између подстицања и заштите – и једно и
друго је неопходно • Ако не охрабрујете дете да покуша, његове вештине се неће унапређивати •
Ако не зашитите дете од нереалистичних очекивања, његово осећање компетентности је
угрожено 31 8. Помагање детету да пре усвоји домаћи, породични систем вредности него
вршњачки • Неопходно је да родитељ и васпитач добро упознају дететове другове • Дететов
систем вредности и појам о себи су под утицајем значајних особа: рођака, васпитача, спортских
тренера и другова - родитељи и васпитачи би требало да препознају и прате ко има утицаја на
дете • Детету треба допустити да одабере своје другове, али је неопходно да одрасли који брину
о детету добро их упознају и прате њихов утицај на дете, како би могли, по потреби, и да
интервенишу 32 • Ако родитељи омогуће детету да позове своје другове у кућу, онда им то даје
могућност да посматрају дететов социјални стил и више науче о личности сопственог детета •
Родитељи такође могу да дисциплински интервенишу, било кроз индивидуални разговор са
сопственим дететом, било кроз разговор са целом групом деце уколико је потребно све њих
преусмерити на конструктивније понашање • Након шесте године, утицај вршњака постаје
посебно значајан • Што су дубљи корени самопоштовања развијеног у породици, то је дете боље
оспособљено за интеракцију са вршњацима на начин који ће даље изграђивати његово
самовредновање 9 33 9. Изостављање било каквог етикетирања • Свако дете трага за својим
идентитетом и кад га нађе тежи да га прихвати као “робну марку” • Ако одрасли дете етикетирају,
најчешће, на основу неке његове развојне сметње, ако цео однос према детету организују око
тога, онда ће то постати окосница његовог идентитета 34 10. Праћење утицаја предшколске
установе на дете • Предшколска установа је изазов за дететово емоционално здравље • Када дете
које је конструктивно и дубоко везано за родитеље, почне да похађа вртић са вршњацима из
породица са различитим васпитним погледима и степеном привржености, може да има
очекивања која не може да испуни у вртићу – дете се суочава са изазовима нове социјалне групе
са различитим понашањима 35 • Уколико је дете стабилно привржено онима који о њему брину и
има снажну слику о себи, оно можда неће бити узнемирено овим различитим облицима
понашања • Ако је дететово самопоуздање нестабилно, дете може третирати агресивност као
нешто нормално и прихватити такво понашање или допустити да буде жртва 36 11. Давање детету
одређених одговорности • Деци су потребне обавезе • Један од главних начина да деца развију
самопоуздање и интернализују вредности је кроз помоћ у кућним пословима • Поред усмеравање
дететове енергије ка пожељном понашању и развијању вештина, давање задужења у кући,
помаже му да се осећа вредније 10 37 12. Охрабривање деце да изразе, уместо да потискују своја
осећања • Слободно изражавање емоција не значи да је дете може слободно да експлодира у
било којој ситуацији, већ да оно развија равнотежу између изражавања и контролисања осећања
• Све бебе слободно и неспутано изражавају своја осећања • Зрелост се развија кроз године
учења како остати смирен у различитим ситуацијама • И превише контроле и превише
емотивности проузрокују проблеме у одраслом животу 38 ФИЗИЧКО васпитање предшколске
деце Развој моторике у раним узрастима • Моторна активност је мишићна радња којом се тело
креће у простору.Она подразумева рефлексне и вољне манипулативне активности екстремитета и
тела. • Моторика је одређена нивоом зрелости структура које је чине и нивоом напетости
мишића. 39 • Значајни периоди развоја моторике у раном узрасту су : рефлексни сензомоторни и
психомоторни 40 • У дванаестој недељи феталног живота први покрети фетуса као рефлексни
одговор • Рефлексне активности преовлађују и после рођења детета - рефлексни период • 5-6
месец живота – вољни покрети са одређеним циљем (више нису рефлексне радње) -
сензомоторни период – траје током целе прве и до средине друге године живота • Покрети детета
слободнији , а манипулација предметима омогућава му да добије прве информације о њиховим
својствима 11 41 • Око треће године живота детета – моторика достиже знатан степен развоја и
дете је покретљиво, гипко и спретно. • Општи степен спретности његовог тела и руку још увек је
низак • Почетак усвајања новог вида покрета – деловање на предмет оруђем • Приметан даљи
развој локомоције, па деца овладавају и скоковима 42 • Видљиво одсуство прецизности и умења
да савлада отпор приликом покрета што ће усвојити касније – кроз учење и радне активности •
Током развоја нагло се повећава број покрета које дете изводи – постају прецизнији, све више
кординирани и прилагођени спољној средини • Потреба за физичким активностима све већа 43 •
Потребна је одређена, правилно дозирана и редовна активност • Изостајање доводи до атрофије,
дегенерације , стварање услова за појаву болести и разарање појединих органа 44 Услови
потребни за правилан телесни развој • уважавање узрасних карактеристика деце; • правилан
распоред (смењивање) активности у току дана; • одговарајућа мотивација за ове активности,
водећи рачуна о њиховим садржајима (избору, интезитету и садржају); • погодна микроклима
просторије у којој деца бораве; • одсуство буке; • правилна исхрана; • одмор и боравак на свежем
ваздуху; • правилан положај детета за време седења. 12 45 • Развија се способност детета да
сопственим апаратом за кретање успешно савлада обављање одређених покрета у складу са
захтевима простора, испољавајући при том брзину, снагу, издржљивост, окретност, спретност и
прецизност • Ове компоненте физичке способности детета могу се унапређивати специјалним
дејствима под условом да нервни механизам достигне одређени степен зрелости • Започињање
вежбања пре него што је одговарајућа структура достигла минимални степен зрелости јесте чисто
губљење снаге, а може бити и штетно 46 Значај игре за развој моторике • Игра је у периоду од
прве до седме године основни начин на који се компоненте моторног развоја могу развијати до
оптималних граница • Игра у одређеним периодима развоја детета има и одлучујући значај за
моторни развој, јер иако је он у великој мери генетски одређен, ипак је уско повезан са развојем
свих функционалних система и психичког живота 47 • Узраст од прве до треће године – код детета
се развијају предметне радње и функционалне игре које из њих произилазе, као што су
опипавање, хватање, гужвање, цепање, бацање и сл. Захваљујући њима даље се развијају
функције организма • Одрасли утичу на развој свих видова моторних активности подстицањем •
Око треће године моторика постиже знатан степен развоја, тако да су деца гипка и покретљива,
али им је општа спретност прилично ниска 48 • И током треће године живота детета игра остаје
водећа активност, а то је период психомоторних активности – психомоторни период • Кроз игру
дете задовољава своју потребу за кретањем, тако да се развој локомоторних покрета наставља •
Са развојем централног нервног система ходање и трчање постају природнији , у стању су да
савладају одређене препреке, тако да се на крају предшколског периода повећавају сви
квантитативни и квалитативни показатељи локомоције (запажају се удружени покрети у току
ходања и трчања, повећава се брзина трчања и дужина корака ...) • Деца први пут овладавају и
другим облицима кретања: скокови у вис и даљ, бацање и хватање лопте и .... 13 49 Значај
моторног развоја за дете • МОТОРНЕ АКТИВНОСТИ ЗА ДЕТЕ СУ ИЗВОР ЗАБАВЕ И САСТАВНИ ДЕО
МНОГИХ ЊЕГОВИХ ИГАРА • ДЕТЕ КРОЗ МОТОРНЕ АКТИВНОСТИ СТИЧЕ И ИЗРАЖАВА СВОЈУ
НЕЗАВИСНОСТ КОЈА КОД ЊЕГА СТВАРА САМОПОУЗДАЊЕ И ЧИНИ ГА СРЕЋНИМ • РАЗВИЈЕНА
МОТОРИКА БИТАН УСЛОВ ДЕТЕТОВОГ УСПЕШНОГ ПРИЛАГОЂАВАЊА АКТИВНОСТИМА КОЈЕ СЕ
ОРГАНИЗУЈУ У ВРТИЋУ А КАСНИЈЕ И У ШКОЛИ, У КОЈИМА СЕ ПРИДАЈЕ ВЕЛИКА ПАЖЊА ЦРТАЊУ,
СЛИКАЊУ, ПИСАЊУ...ШТО ЗАХТЕВА ОДРЕЂЕН СТЕПЕН МОТОРНЕ УСПЕШНОСТИ 50 • ВЕЋИНУ
СВОЈИХ СОЦИЈАЛНИХ КОНТАКАТА ДЕТЕ ОСТВАРУЈЕ КРОЗ ИГРУ КОЈА НАЈЧЕШЋЕ САДРЖИ МОТОРНЕ
АКТИВНОСТИ • ПОЈАМ КОЈИ ДЕТЕ СТИЧЕ О СЕБИ ЗАВИСИ ОД РЕАКЦИЈЕ ВРШЊАКА НА
СПОСОБНОСТИ ИСПОЉЕНЕ ПРЕД ЊИМА, А ОНЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ МОТОРНЕ ПРИРОДЕ 51 Фактори
физичког развоја и развоја моторике су: унутрашњи и спољашњи • Унутрашњи фактори су они
који се наслеђују (најважнији неуровегетативни) • Представљају биолошку основу од које зависи
целокупан развој детета, али га не могу обезбедити без утицаја спољашњих фактор • Спољашњи
фактори су социоекономски, географско- климатски услови, утицај физичких активности,
хигијенски поступци, превентивни, корективни и компезанторски утицај васпитања • Утицај
спољашњих фактора зависи и од личности самог детета 52 • Неповољни спољашњи фактори лоше
утичу на развој детета – успорава се моторни развој • У ове факторе спадају: слабост организма,
телесна величина, интелигенција, ... 14 53 Значај и циљеви физичког васпитања предшколске деце
Циљеви физичког васпитања: • Повољно утицање на општи развој организма • Обезбеђује се
нормално стање апарата за кретање • Омогућава се формирање правилног држања тела •
Усавршава функцију чулних органа и доприноси развоју интелектуалних способности •
Формирање интереса и смисла за лепо • Допринос психосоматском здрављу – један од општих
циљева 54 Улога васпитача у остваривању општег циља: • Доследно придржавање предвиђеног
ритма живота и рада у вртићу • Мере за повећање отпорности организма и коришћење
природних фактора за јачање здравља • Телесно вежбање, игре и друге телесне активности које
утичу на физички и општи развој детета • Неговање нервног система – организација разних врста
активности, особито здравствено-хигијенских и телесних(заштита детета од премарања,
нарушавање сна, правилна исхрана итд.) 55 Деца са превеликом телесном тежином спадају у
ризичну групу јер су склонија обољевању и теже подносе физичке и умне напоре Улога васпитача:
• Припремити посебан режим одмереног напрезања и одмора, који обухвата свакодневни борвак
на свежем ваздуху, довољно прилика за релаксацију и рекреацију, спокојан сан поред отвореног
прозора и благовремено устајање ради бављења одговарајућим активностима • У сарадњи са
лекаром и нутриционистом обезбедити уравнотежену исхрану и одговарајуће телесне вежбе 56 •
Корективан рад – ради спречавања неправилности у држању тела или ради њиховог отклањања
прије него се устале у облику деформитета 15 57 Специфичне методе и средства физичког
васпитања Методе физичког васпитања: • Учење по моделу, имитацијом, која се јавља у току игре
улога Услови и подстицаји: • Вежба • Природни фактори (ваздух, вода, Сунце) и • Хигијенски
услови (лична и општа хигијена, правилна исхрана и уредан живот) Помоћна средства: Справе и
реквизити Терени и игралишта 58 Услови потребни за телесни развој: • Погодна мотивација за
физичку активност уз подстицање, упућивање и усмеравање за њено извођење на што вишем
нивоу, као и помоћ када дете наиђе на препреке које не може самостално да превазиђе За
физичко васпитање предшколског детета карактеристичне су покретне игре, које се по правилу
изводе у групи. Допуњавају се систематским вежбама (кретања из свакодневног живота или
драматизација приче или бајке) Организују се и посебне активности које садрже ове кретње 59
Покрети код деце нису везани само за моторику већ имају и вишеструку намену: • Покретима се
нешто може изразити и представити на симболички начин • Према томе покрет је и средство
комуникације које предходи говору, а касније га успешно допуњава • Повезане су са свим
облицима естетског изражавања (музика – плест, балет) • Социоемоционални развој деце 60
Мотивација за учење и развој Мотивација је конструкт којим се нуди објашњење динамичког
стања особе у којем делује више различитих мотива, али и емоционални,.. 16 61 Могућа
хијерархија мотивације (не важи увек и за све особе) • Физиолошке потребе • Очување телесног
интегритета • Припадање (љубав, прихватање...) • Потреба за уважавањем, статусно поштованом
позицијом (ново:”за достигнућем”) • Мотивација ка трагању за егзистенцијалним смислом 62
Функције мотивације • Покрећу особу • Усмерава и регулише (понашање, пажњу, планирање,
процењивање...) • Утиче на степен ангажмана (упорност) • Реконструише постојеће и интегрише
неке нове, оригиналне мотивационе целине • Конструише динамичку особеност 63 Неке поделе
мотивације • Унутрашња (интризична): најача је када се пронађе зона “потпуног урањања” у
активност (задовољство од стране детета да учествује у активност главни покретач унутрашње
мотвације) • Спољашња (екстризична): најчешће везана за разнолике процесе социјалног
награђивања и кажњавања 64 Спољашње (социјално) награђивање може да утиче: Негативно •
Ако је награђивање формализовано (начин, време) и експлицирано (са престанком награђивања
опада или се гаси мотивација) Позитивно • „буди“ мотивацију само ако се: 1. пође од
(оригиналног ) дискурса детета (награда којом се јача персонални осећај компететности) 2.
Награђивање варира (и поступак и ритам награђивања) 3. прошири на друге, сличне сегменте
(нпр. укључивањем породице) 17 65 Социјално-емоционални развој Процес развијања
емоционалне интелигенције Шта је емоционална интелигенција? • Емоционална интелигенција
предстваља способност за ефикасно препознавање и оперисање сопственим и туђим емоцијама
66 Емоционална интелигенција обухвата пет основних подручја: 1. Свест о сопственим емоцијама
2. Владање сопственим емоцијама 3. Самомотивација 4. Емпатија 5. Социјалне вештине 67 Свест о
сопственим емоцијама • Препознавање, именовање и разумевање узрока властитих емоција –
Свакодневно је потребно омогућити деци да говоре о свему ономе што их љути, растужује или
због чега се осећају кривима и да анализирају те ситуације – Потребно је разговарати и о веселим
осећањима – шта их чини срећним и поносним, помоћи им да науче начине како да повећају
заступљеност позитивних осећања – Док учи да именује осећања, дете се учи разумевању онога
што му се догађа – улази у срж проблема који је то осећање изазвало, а то је почетак
интроспекције 68 Владање сопственим емоцијама • Развој самоконтроле у разним ситуацијама,
повећање броја одговора на емоционално набијене ситуације – Способност контроле емоција
представља најважнију степеницу личног развоја – Неопходно је да учење самоконтроле почне
још у детињству – Разговор о емоцијама је најдиректнији пут до њиховог разумевања и контроле –
Деца која не науче да разумеју и изразе своја осећања тешко ће се снаћи у ситуацијама
емоционалних конфликата – Истраживања су показала да су емоционално писмене особе
цењеније и успешније као пријатељи, сарадници и брачни партнери 18 69 Самомотивација •
Размишљање, планирање и решавање проблема уз коришћење контроле емоција, појачање
толеранције на фрустрацију и развој способности одлагања “награде” док се не достигне
постављени циљ (“Кад спремим играчке, онда идем на сладолед...”) • Развој наде и оптимизма,
односно појачавање самомотивације код детета 70 Емпатија • Препознавање и разумевање
емоција других људи • Ако је дете у стању да препозна како се други осећају аутоматски долази
до смањења задиркивања, физичких обрачуна… • Емпатију развијамо од малих ногу, учећи о њој
из природе, из односа у друштву и из разних области рада и активности • “Бити у туђој кожи,
корисно је и за нашу властиту" 71 Социјалне вештине • Владање емоцијама у друштвеним
ситуацијама • Развој хармоничних односа са другима • Развој сензибилитета за туђе потребе и
жеље • Развој активног слушања и • Развој оних особина које волимо да приписујемо “добром"
човеку 72 Емоционална интелигенција се учи • Емоционалне вештине се уче и зато би њихов
развој требало да буде саставни део васпитања детета – За разлику од класично схваћене
интелигенције (способност сналажења у новим ситуацијама), за коју знамо да је већим делом
генетски условљена, код емоционалне интелигенције та генетска условљеност није утврђена у
већој мери, али је за њу значајно да може да се учи током целог живота 19 73 Развој емоција код
деце • Деца имају урођену способност за емоционално реаговање • Емоције код деце се јављају
релативно рано • Емоције су у почетку недиференциране, а касније се испољавају на одређенији
начин • Истраживања са децом глувом и слепом од рођења показала да примарни облик
испољавања емоција одређују фактори наслеђа • Социјална средина у којој дете сазрева и учи
утиче на: – Брзину диференцирања – Разумевање – Начине испољавања емоција 74
Карактеристике дечјих емоција • Краткотрајност • Велики интензитет/снага • Нестабилност •
Спонтаност изражавања • Веће диференцирање са узрастом 75 Основне емоционалне потребе
детета – Осећање сигурности, – Доживљавање љубави и припадања, – Добијање признања, –
Стицање разноврсног искуства Поменуте емоције делују интегративно на личност детета,
подстицајно, остварујући већу успешност у активност (интегративне емоције) • Зато се, по
правилу, дете које није доживело изразе љубави, развија у емоционално “резервисану" особу,
која ређе успоставља интензивније емоционалне односе са другим људима 76 • Дезинтегративне
емоције – забринутост, туга, страх... • Последице тих емоција: унутрашња напетост и одбојан став
према околини, песимизам и неповерење у себе, тешко ступају у додир с другим људима, повлаче
се у себе и сакривају свије мисли и осећања. • Деловање на негативне емоције – уклањањем
њихових узрока и одговарајућим каналисањем (изражава своје емоције уместо њиховог
потискивања) 20 77 Развој емоција кроз игру • У првим месецима живота мајка постаје детету
најдража играчка – звук гласа, осмех и додир пружају детету задовољство и доприносе развоју
чврсте емоционалне везаности • Што је дете старије, кроз игру се може боље упознати и
зближити са својом социјалном околином • Кроз емоционално обојене ситуације у игри дете
стиче сигурност • Постоји велики број игара које подстичу развој емоционалне интелигенције 78
Учење и васпитавање емоција – препоруке за одрасле који васпитавају • Обратите пажњу на
емоције детета и подржите изражавање емоција • Искористите емоционално набијене ситуације
у породици и у вртићу као “тренутке учења" • Испланирајте време (одвојите време) да “радите"
на емоцијама детета • Прихватите + и - емоције – имајте на уму да су све емоције прихватљиве,
али не и акције (OK је бити љут, али није ОК некога повредити) • Научите децу да именују емоције
79 • Поставите јасне границе понашања деце у вашој породици и/или вршњачкој групи у вртићу •
Помозите деци као посредник и преговарач у сукобима (немојте их решавати уместо њих, осим
када се ради о животно опасним ситуацијама) • Прихватите став да је дете само себи учитељ, а ви
само помагач и водич у учењу о емоцијама • Омогућите деци да врше самосталне изборе и
постану одговорни • Будите свесни сопствених емоција и начина на које их изражавате 80 Развој
просоцијалног понашања • Оријентација ка другим људима видљива је код деце врло рано •
Почеци социјалних односа са вршњацима јављају се и пре 6 месеци - беба гледа другу децу,
додирује их, смешка им се • Око 18 месеци дете развија свест о другима, у узрасту од две године
започиње игре са другом децом; постепено, интеракције са другим постају све дуготрајније • На
узрасту од две и по године, дете може да говори о својим унутрашњим стањима • Између треће и
четврте године дете показује емпатију и симпатију и почиње добровољно да обавља нешто за
друге • Од четврте године, деци је важна прихваћеност од стране вршњака • На узрасту од 5
година у просеку су врло добро развијене емоције емпатије и симпатије 21 81 Пријатељство код
предшколске деце • Обично су краткотрајна, а стабилност пријатељства зависи првенствено од
стабилности заједничког боравка у истом окружењу • Стабилност пријатељства расте како деца
постају старија • Један од разлога зашто су нека деца (слично одраслима) пријатељи је да воле да
раде исте ствари – деле иста интересовања за игру, воле исте активности • Пријатељство се
заснива на међусобном свиђању 82 • У литератури се физичка привлачност наводи као
карактеристика омиљености, што се доводи у везу са разликом у понашању привлачне и мање
привлачне деце • Постоје бројни докази да и одрасли и деца често поседују стереотип о томе да је
“лепота добра”, па привлачне људе процењују позитивно, чак и кад за то немају никакве
објективне показатеље 83 “Омиљена” деца • “Омиљена" деца се описују као: – Она која поступају
пријатељски, – Запажена су у друштву, – Отворена у свом понашању – Поткрепљују понашање
својих вршњака 84 Постоје три врсте специфичних особина које посебно доприносе омиљености •
Подстицање интеракције – Вешто подстичу интеракцију са другом децом – Лако постају чланови
групе – Стичу пријатељства на лак, ненаметљив, али самоуверен начин – Не одустају након првог
одбијања • Одржавање интеракције – Поткрепљују другу децу – Показују осетљивост за потребе и
жеље других – Вешто комуницирају у улози саговорника, али и слушаоца • Вештине решавања
сукоба – У осетљивим ситуацијама знају да поступе тако да то одговара свима – Користе разум, а
не силу – Позивају се на општа нечела праведности и општа правила о људском понашању 22 85
Адаптеција детета Улога васпитача у адаптацији детета на предшколску установу • Тимски
разрадити основне идеје реализације програма (у зависности од групе) • Проучити писане
материјале о деци и родитељима • Организовати простор, водити рачуна о различитим
функцијама и потребама (деце, програма, родитеља и васпитача) • Проучити писане материјале о
конкретној деци 86 Организовати простор према потребама деце: • Поћи од дискурса детета и
трагати за одговорима на могуће дечје питање: Шта ми овај простор поручује? 1. Да ли сам овде
сигуран/на? (упознати децу са простором, начинима отварања и затварања врата, употребом
касета, заштитним мерама, контактом са родитељима...) 2. Да ли сам овде добродошао/ла? (нпр,
формирати касете са дечјим именима и пре него што деца дођу, за свако дете припремити
оригиналну поздравну поруку ...) 87 3. Да ли ће ме овде поштовати и волети? (оставити деци
довољно простора да поставе питања о раду вртића, да дају своје сугестије и предлоге, радити на
договорним правилима понашања...) 4. Имали овде ичег занимљивог? (показати деци дидактичке
материјале и играчке које ћете користити, истраживачки део, креативни блок, спортски
реквизити...) 88 Упознавање родитеља (старатеља): • Организовати родитељске састанке: прво се
треба преставити а затим позвати и родутеље да се представе • Укратке упознати родитеље са
основним полазиштима програма • Упознати родитеље са вашим идејним планом о реализацији
програма • Уговорити термине за будуће групне и индивидуалне састанке 23 89 Родитељ
(старатељ) је партнер васпитачу: • Позвати родитеље на перманентну и отворну сарадњу
(заједнички излети, такмичења...) како би деца осећај науштености што безболније превазишли •
Истраживати мишљења, ставове, очекивања родитеља • Формирати кутије за сугестије и предлоге
родитеља, паное за родитеље, простор за дружење са родитељима... 90 Морални развој као
аспект целовитог развоја личности У најширем смислу, функција морала је праведно регулисање
односа међу људима ради постизања општег добра коме свако треба да тежи усавршавајући
сопствени живот и друштвене институције и стварајући лепоту, као и ради добра и среће свих
осталих људи 91 • Морал једног друштва зависи од много чинилаца, имајући своје корене у вери
и традицији, али зависи и од актуелне политичко-економске ситуације, утицаја владајућих група,
средстава јавног информисања, положаја људи у одређеном систему, васпитања и образовања и
сл. • Зато, поред универзалних моралних вредности и норми, које важе за сва времена и сва
цивилизована друштва, постоје и норме везане за један временски период и ограничене на један
мањи број друштвених заједница 92 Моралне норме - стандарди које је изградила нека
друштвена заједница да би проценила шта је правилно, а шта није у понашању својих чланова Под
утицајем моралних норми формирају се индивидуални морални принципи, који заједно
представљају њихову моралну свест Помоћу моралне свести вреднује се сопствено понашање и
понашање других људи, као и збивања у друштвеној средини 24 93 • Основни пут развоја дечје
моралности је процес њихове социјализације • Спремност за деловање на друштвено прихватљив
начин код детета се јавља захваљујући утицају групе којој припада, као и искуствима која у њој
стекне • Деца се оспособљавају за самоконтролу и самодисциплину 94 • Способности моралног
расуђивања могу да допринесу и посредовани начини – читање и разговори о књигама, сликама,
филмовима, уметничким делима...расправа о томе шта је добро, а шта није, за предвђање
сопственог понашања у сличним ситуацијама, за моралне судове о понашању других и сл.