¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

PREKASNO
Abner Dahl
¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬
 Sadržaj
Predgovor.............................................................................................1

STANJE POSLE SMRTI.......................................................................2

TRAZENJE SPASENJA POSLE SMRTI..............................................5

TRAZENJE SPASENJA PRILIKOM DRUGOG HRISTOVOG

DOLASKA............................................................................................7

OPASNOST OD OKORELOSTI..........................................................10

SVAKI COVEK IMA SVOJE VREME POHODENJA..........................12

SMRTNA POSTELJA JEDNOG HULNIKA........................................13

SMRTNA POSTELJA JEDNE SPASENE ZENE................................15

KO JE SAGRESIO PROTIV SVETOGA DUHA..................................16

UPRAVO SADA NAS SVET DOZIVLJAVA SVOJE VREME

POHODENJA.....................................................................................17

O piscu................................................................................................18

i
Predgovor

Predgovor

ednom prilikom je neko upitao Isusa: "Gospode, je li malo onih

koji se spasavaju?" Isus nije dao određen odgovor, nego je
rekao: "Trudite se da uđete na uska vrata, jer će mnogi, kažem
vam, tražiti da uđu, ali neće moći."

Taj stih Svetog Pisma govori o vremenu i o prilikama kada će ljudi

tražiti − ali neće naći. A znamo, da svaki onaj koji DANAS traži
Gospoda, da će Ga i naći. Čitajući Isusovu propoved na gori vidimo, da
onaj koji traži − i nalazi i da se onome koji kuca i otvara. Zato možemo
sa punom slobodom i uverenjem izjaviti da će onaj koji DANAS traži
Gospoda, − i naći Ga.

Međutim, upravo kao što čovek može sada naći Gospoda, tako će
sigurno doći dani i vreme kada će biti prekasno. Zato kaže prorok
Isaija: "Tražite Gospoda dok se može naći, zovite ga dok je blizu. Nek
bezbožnik put svoj ostavi, a zlikovac naume svoje. Nek se vrati
Gospodu..." Isaijine reči su vrlo jasne i čisto pokazuje, da vreme
traženja neće trajati do veka. Do svakog pojedinca stoji, da se pokrene
i potraži Gospoda dok još ima vremena.

Postavlja se pitanje: Kada i pod kojim prilikama će ljudi tražiti Gospoda

ali Ga neće moći naći? Pomoću Božje nepogrešive Reči dajem u ovoj
knjižici kratak odgovor, na to pitanje.

1
STANJE POSLE SMRTI

STANJE POSLE SMRTI

Pre svega razmotrimo čovekovo stanje posle smrti. U poslanici

Jevrejima 9:27. čitamo da je čoveku određeno da jednom umre a da
zatim dolazi sud: "I kao što je ljudima određeno samo jedanput umreti
− potom dolazi sud." Pre ili kasnije smrt će snaći svakog čoveka, a ne
dešava se svaki put, da ona dođe upravo onda kada čovek ostari o
osedi, kada je sit svojih dana. Mnoge zadesi smrt već u detinjstvu ili u
naponu snage. Kad je nečiji život u zenitu, i kad čovek uvidi kako je
lepo i zanimljivo živeti, iznenadna smrt može odjednom prekinuti svetle
snove i iščekivanje ispunjenja planova budućnosti.

Smrt nije neko uništenje. Čovek ima neumiruću dušu. Većina ljudi je
svesna činjenice, da ima jedan život i posle ovoga. Ima mnogo
nesretnika koji se rvaju sa mislima o samoubistvu i smatraju, da je smrt
jedino oslobođenje od pakla u kojeg su preko svog grešnog života
zašli. Kada ne bi bilo života i posle smrti onda bi smrt za te ljude
stvarno i bila nešto divno. Međutim, čvrsto uverenje da ima nešto tamo
posle smrti i iza groba ipak ispunjava čoveka strašnim nemirom i
užasom pred večnošću.

Istini za volju, ima i onih koji tvrde, da ima spasenja i posle smrti.
Međutim, u celoj našoj Bibliji (Svetom Pismu) nema ni jednog mesta
koje govori makar i o najmanjoj mogućnosti da se može doći do
obraćenja i spasenja i posle smrti čoveka. Dani koji se žive na ovoj
zemlji su ono vreme koje čovek ima na raspolaganju da traži Boga i da
doživi spasenje. Posle smrti čovek više nema nikakve mogućnosti za
obraćanje i spasenje. Kako stablo padne tako će i ostati. Zato čovek
uvek treba biti spreman na smrt. Mnogi ljudi neće da govore o smrti i
večnosti. Neki čak i zabranjuju svojima da i pomenu smrt − a ipak je

2
ona tako blizu svih nas!

Nije davno tome kako su stanovnici jedne od naših susednih zemalja

na nemio način doživeli užase rata. Smrt i očaj. Posetio sam jedno
groblje gde se nalazila i jedna velika zajednička grobnica. Na njoj je
stajao jednostavan drveni krst na kojem je pisalo "Dobro je živeti kad je
čovek mlad, ali je bolje umreti ako se umire za jednu dobru stvar."

Ostavimo po strani kako dobra je bila ona stvar za koju su ti ljudi dali
svoj život. Bio sam bliski prijatelj sa mnogima koji su sada u tom grobu
zakopani. Bili su to ljudi u svojim najboljim godinama. Više godina smo
išli zajedno u školu. Na školskom dvorištu smo se razišli i zaželeli
jedan drugome sreću. Ni jedan od nas nije pomišljao na rat i smrt. Svi
su hteli da žive i od života dobiju što se više može.

No, posle nekoliko godina je došao rat. Svega za nekoliko dana u

krugu mladića zavladali su tišina i muk. Pali su od neprijateljskih zrna −
a da su jedva i znali ko je bio neprijatelj. Ove mlade ljude pokosila je
smrt u cvetu njihove mladosti, upravo onda kada je izgledalo da pravi
život tek počinje. Ne znam jesu li bili spremni za večnost. Dok smo još
bili deca govorio sam im o Bogu. Ne znam da li su dobili svoj MIR S
BOGOM i osigurali sebi večni život.

Ili, uzmimo, na primer, naše vesele mladiće ribare sa našeg

arhipelaga. Oni su i u mračnim ratnim godinama morali nastaviti svojim
dnevnim zanimanjem. Neki su sa svojim brodom naleteli na minu i brod
je zajedno sa mladom posadom potonuo u morske dubine. Ni tela im
se nisu našla da bi se barem pogreb mogao obaviti. More i smrt uzeli
su mlade radnike. Samo Bog zna da li su bili spremni.

Sećam se dvojice novopečenih maturanata, koji su za vreme maturske

zabave odlučili da izađu i malo se provozaju jezerom u jednom sasvim
novom malom čamčiću. Bilo je divno osetiti oko sebe lepotu prolećne
topline meseca maja i na časak ostaviti školske drugove i biti nasamo.

3
Mladi verenici sedeli su u svom čamčiću. Sigurno su razgovarali o
svojoj zajedničkoj budućnosti i sreći. Noćni sati su odmicali a mladi
verenici se nisu vraćali. Među maturantima se budila uznemirenost.
Pošli su da ih traže. Ujutro su se pojavile dve bele kape (kakve nose
maturanti Švedske op. prev.) ljuljajući se na talasima jezera. Mladi par
je nestao u vodenim dubinama. Smrt ih je uzela baš onda kada im se
život otvarao i smešio i kad je sve izgledalo divno. Da li su bili spremni
na smrt − niko ne zna.

4
TRAZENJE SPASENJA POSLE SMRTI

TRAŽENJE SPASENJA
POSLE SMRTI

Može se zamisliti da ljudi traže spasenje posle smrti. Nespašen duh,

koji sa nastupom smrti odlazi u smrtno carstvo, ne nalazi mira. Moguće
je, da takav duh teži nazad, k onim prilikama u kojima je ranije živeo.
Božja Reč nam jasno daje do znanja, da je carstvo smrti mesto
mučenja, gde nema mira, gde nema pokoja. Carstvo smrti nije pakao −
to je predvorje pakla. S druge strane, duhovi blaženih, spašenih,
nalaze se u raju, gde počivaju do jutra vaskrsenja. Bezbožnik dobija u
carstvu smrti predukus svoje propasti dok spašena duša u raju dobija
predukus neba.

U Isusovoj priči o bogatašu i o siromašnom Lazaru imamo jasan opis

stanja koje vlada posle smrti. Stoji napisano, da se bogataš, kad je
podigao svoje oči, nalazio u carstvu smrti. Tu je osećao bol a ujedno
dok je sam trpeo muku i jad mogao je videti druge ljude, koji su se
sretno odmarali. Video je Lazara u naručju Avramovom. Počeo je
dozivati Avrama: "Oče Avrame, smiluj se, te pošalji Lazara neka
namoči vrh prsta vodom da mi rashladi jezik" (Lk. 16:24).

Ne može se poreći da je tu bogataš molio i tražio − ali je tražio

prekasno. Od oca Avrama je primio odgovor: "Seti se, sine, da si ti
primio svoje dobro za svoga života."

Jedva ima išta drugo što me je u ovom tekstu tako duboko dirnulo kao
reči "Seti se." Te reči mi kažu, da nespašeni neće zbog smrti izgubiti
svoje sećanje, nego će se iz veka u vek sećati svog grešnog života i
svoje vlastite ludosti što nije tražio svoje spasenje dok je još bio živ.

5
Možda će se sećati molitava svoga oca i svoje majke. Možda će se
sećati svoje verne braće i sestara, sećati se drugih bogobojaznih ljudi,
koji su ga opominjali i odvraćali od greha. Sećaće se i dirljivih
evangelizacionih hrišćanskih sastanaka, kada je Duh Sveti delovao i
kada je bio blizu odluke da preda svoj život Bogu. Ali, setiće se i toga,
kako je otvrdnuo svoje srce pred pozivom da se preda Gospodu, kako
je nemarno omalovažavao sve opomene, kako je nogama gazio po krvi
Isusovoj, i po molitvama koje su se dizale za njega, i kako je nastavio
sa svojim grešnim životom.

Mislim da su već i sama sećanja na sve to dovoljno velik pakao. Ali,

dragi čitaoče, to je tek mali početak. Dok očajavaš nad onim što je
prošlo, poslednji sud te još čeka, kad ćeš biti bačen u večni mrak, gde
će biti plač i škrgut zuba, zato što nizi pazio na vreme kada si bio
pohođen.

Kad se bogataš konačno uverio da za njega više nema pomoći,

odjednom se zabrinuo i za svoju braću. Počeo je moliti Avrama da
pošalje Lazara do njegove braće da ih opomene. No, ni ova njegova
molba nije bila uslišena. Da je ranije tražio Boga i da je doživeo svoje
spasenje, još je mogao spasiti i svoju braću. A sada je i to bilo
prekasno. Prekasno je da se čovek počne brinuti za svoje onda kad se
već i sam nalazi u carstvu smrti. Želimo li da pomognemo svojoj rodbini
i svojim bližnjima, onda to moramo učiniti na vreme. Jer može nam
izmaći prilika da im pomognemo.

6
TRAZENJE SPASENJA PRILIKOM DRUGOG HRISTOVOG DOLASKA

TRAŽENJE SPASENJA
PRILIKOM DRUGOG
HRISTOVOG DOLASKA

Želim da porazgovaram s tobom i o jednom drugom vremenu kada će

biti prekasno čoveku da nađe svoje spasenje. To se može desiti i pre
čovekove smrti. Ovo se odnosi na drugi Hristov dolazak.

U 25. glavi Jevanđelja po Mateju nalazimo priču o deset devojaka koje

su bile izašle u susret vereniku. Kako se verenikov dolazak otegao, sve
zadremaše i zaspaše. U ponoć odjeknu glas: "Verenik dolazi!" Tada
ustadoše sve devojke i počeše se uređivati da sretnu verenika.
Međutim, njih pet nije imalo dovoljno ulja u svojim svetiljkama. I dok su
otišle da kupe ulje, verenik je došao. One koje su bile pripravne, uđoše
s njim na svadbu, te se zatvoriše vrata. Domaćin je bio taj koji je ustao
i zatvorio vrata. Ovo će se desiti onda kada Isus ponovo dođe. Jedni
će biti spremni − drugi neće.

Mi verujemo, da će Isus uskoro doći. Već pri samoj pomisli na taj divni
događaj kliču naša srca od radosti. Znaci vremena govore razgovetnim
jezikom, da je taj događaj vrlo blizu. Kako li će prekrasno biti onom
spašenom mnoštvu, kada se začuje povik i kad Isus dođe. Ono što
smo pre samo verovali − sada će biti vidljivo. Ugledaćemo Onoga, koji
nas je spasao od naših greha i koji nas je očistio u svojoj krvi.

Doživećemo silu vaskrsenja u našim životima. Bićemo oslobođeni od

zemaljskih sveza i od raspada − da bi za sav vek bili sa Gospodom.
Klicaćemo od radosti spasenja. Pevaćemo zahvalnu pesmu Jagnjetu

7
kroz sve vekove, zajedno sa otkupljenim sretnim mnoštvom skupljenim
sa svih krajeva zemlje, koje je primilo spasanje u Isusu Hristu. Kakav li
će prekrasan dan biti kada Isus opet dođe!

Međutim, istovremeno dok se radujemo prelazi preko nas i neka tuga.

Pitamo se kako će biti sa onim mnoštvom koje nije tražilo Božje
spasenje u Hristu Isusu. Spomenuli smo, da je domaćin ustao i
zatvorio vrata. Ko je taj domaćin? To je sam Bog. Kad On zatvori, onda
je zatvoreno, kad On otvori, onda je i otvoreno.

Prilikom drugog Hristovog dolaska zatvoriće se vrata spasenja i milosti

za neznabošce. Tada će se ljudi probuditi, ne od ponoćnog
opominjućeg glasa evanđeliste i propovednika, ne od poziva sa velikih
evangelizacionih zborova i hrišćanskih skupova. Ne − nego će se ljudi
probuditi zbog toga što se utišao Božji glas i što su sveti spašeni
nestali sa zemlje. "Tada će se od dvojice što budu na polju, jedan
uzeti, a drugi ostaviti."

Mogu si zamisliti kakva muka i jad će snaći one koji ostanu, kad
odjednom uvide da je Isus došao, da je "nevesta" nestala sa zemlje i
da im je mogućnost da se poprave i spasu iskliznula iz ruku. I dalje su
u životu − ali prilike za večni život su izgubljene. Zatim naša jadna
zemlja doživljava užase nevolja i Božjeg gneva − dok spaseno
mnoštvo, "nevesta" u nebu peva Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu.

Božja Reč nam razgovetno govori da će Hristov drugi dolazak biti

iznenadap, u jednom momentu, u tren oka (1. Kor. 15:52). "Zatrubiće
truba", oni koji su bili umrli u Hristu ustaće, i spašeno mnoštvo će se
preobraziti i podignuti u susret Isusu.

Jednom prilikom sam na nekom evangelizacionom hrišćanskom

sastanku propovedao na temu o Hristovom ponovnom dolasku. Posle
završenog sastanka sreo sam se sa jednim mladim čovekom, čiji su
roditelji pripadali našoj verskoj zajednici. Bio sam dirnut svojom

8
vlastitom porukom i osetio sam neku ozbiljnost kad sam se obratio tom
mladom čoveku:

"Šta misliš, kako ćeš se osećati kada Isus ponovo dođe i tvoji roditelji
budu uzeti Njemu u susret, a ti budeš prepušten Božjem gnjevu nevolji
i tami?"

Pogledao me je i odgovorio:

− Kad se to desi neću biti ostavljen. Jer kad vlastitim očima ugledam
kako Isus dolazi i vlastitim ušima čujem povik, tada ću se predati Bogu
i postati spašen.

Prijatelju moj, nećeš uspeti. U jednom momentu, u tren oka će se taj

neobični događaj desiti. Ne u takav tren oka kakav ti i ja
podrazumevamo. Nekad kažemo "tren oka", a ustvari potraje i po pola
sata. Ali kada Božja Reč kaže tren oka, onda pod tim podrazumevamo,
da će se Njegov dolazak zbiti munjevitom brzinom i onaj koji tada nije
spreman − neće više uspeti da se spremi. Pravo je napisao jedan naš
pesnik:

"Jedno je sigurno:
On dolazi skoro,
A tada je važno
Da sve bude spremno."

Jedno je važno; kada odjekne glas i Isus dođe, da je sve spremno, sve
poravnato između tebe i onih oko tebe, između tebe i Boga. Stoga
želim da naglasim ovo: Iako si mlad i računaš da ćeš dugo živeti, ipak
trebaš svim svojim srcem tražiti Gospoda, a svoju odluku da slediš
Hrista ne odgađaj ni jedan dan. Ne želiš valjda da se nađeš stojeći
pred zatvorenim vratima neba kada ih Bog zatvori, želiš li?

9
OPASNOST OD OKORELOSTI

OPASNOST OD OKORELOSTI

Želim navesti i ono treće vreme kada će biti prekasno čoveku da nađe
svoje spasenje. To mu se može desiti i pre smrti i pre drugog Hristovog
dolaska. To je onda kada čovek otvrdne svoje srce na Božja pozivanja,
tako da Božji Duh odstupi od čoveka. Čovek može da ožalosti Duha
Božjega, tako da takav više ne može čuti Božji glas i ne može više u
svojoj nutrini da oseti da Sveti Duh priziva i potiče na obraćenje.

Sveto Pismo nam daje jednu ozbiljnu ilustraciju ovakvog slučaja. Radi
se o Jerusalimu, koji nije mario za vreme kada je bio pohođen. Čitamo
u Svetom Pismu: "Kad se Isus približi te ugleda grad, zaplaka nad
njim," (Lk. 19:41).

Želeo bih upitati Isusa zašto je plakao. Zar Ga nije slavilo mnoštvo
sveta koje Ga je dočekalo? "Mnogi ljudi razastreše svoje haljine po
putu, dok su drugi trgali grane sa stabla, te ih prostirali putem", i ljudi
su klicali: "Hosana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!
Blagosloveno carstvo Oca našega Davida koje dolazi! Hosana na
nebu!" Njegovi učenici se pridružiše opštem slavljenju. Izgledalo je kao
da su svi bili radosni, svi osim farizeja.

Ipak, Isus je zaplakao kad je ugledao grad. Ugledao je jedan grad i

jedan narod koji nije hteo da primi poruku spasenja. Rekao je: "Koliko
puta htedoh skupiti tvoju decu kao što kvočka skuplja svoje piliće pod
krila, ali vi ne htedoste!" I još: "Kad bi i ti u ovaj dan priznao ono što ti je
za mir! Ali je sada sakriveno tvojim očima. Doći će ti vreme kada će te
tvoji neprijatelji opasati opkopom, opkoliti te i pritesniti sa svih strana.
Sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu u tebi. Neće ostati u tebi ni
kamen na kamenu, jer nisi priznao određeno vreme kad te Bog

10
pohodi."

Jerusalim je imao svoje pohođenje, svoju priliku. "K svojima dođe, ali
ga njegovi ne primiše."

Nekoliko decenija kasnije doživeo je Jerusalim strahovitu katastrofu, −

najstrašniju katastrofu onog vremena. Neprijateljska armija je navalila
na grad, u kojem je za vreme opsade vladala tolika oskudica hrane, da
su žene čak ubijale i svoju vlastitu decu i jele ih. Rimljani su provalili u
grad i razapinjali Jevreje na krstove, pa ih podizali duž gradskih ulica,
tako da su se od krstova formirali drvoredi. Jedan okoreo grad je
doživeo svoj sud. Zato što nije hteo da primi Isusa. Izgledalo je kao da
je Bog sakrio svoje lice od stanovnika tog grada. Nije više bilo prilike za
spasenje, jer nisu poznali vreme svog pohođenja.

Istorija nam govori o mnogim takvim slučajevima, kada su, bilo čitav
grad ili čitav narod nestajali zbog otvrdnuća svog srca.

11
SVAKI COVEK IMA SVOJE VREME POHODENJA

SVAKI ČOVEK IMA

SVOJE VREME POHOĐENJA

Umesto da govorimo o narodima i o gradovima, zaustavimo se

nekoliko trenutaka na pitanju pojedinaca. Svaki čovek ima svoje
posebno vreme pohođenja. Od velike je važnosti biti svestan toga
vremena.

Mlade godine su vreme pohođenja − više nego li ikoje drugo vreme.

Bog uvek poziva mlade ljude da dođu u zajednicu s Njim. Poznata je
činjenica, da većina onih koji se aktivno zalažu na širenju Jevanđelja
bila spašena, obraćena već u mladim godinama. Otvrdne li čovek svoje
srce i ogluši se na prvi poziv − Gospod dolazi opet. Ne samo jednom ili
dva puta, nego može doći mnogo puta. Ali, svaki put kad se čovek
ogluši o poziv na obraćanje biva još okoreliji, još tvrđi te na kraju može
postati već tako tvrd, da više nema ništa što bi ga moglo dirnuti, dotaći
ga se. Čovek postaje tvrd kao kamen, srce postaje kao utaban put ili
kao izgorelo polje.

Bog može da okrene leđa čoveku, iako čovek još uvek živi i iako Isus
još nije ponovo došao. Jednom otvrdnulom grešniku kojem Bog okrene
leđa, nema više nade; jer je sagrešio protiv Svetoga Duha i svojevoljno
svojim nogama pogazio Isusovu krv i hulio na Boga na takav način da
je izgubio mogućnost da se spasi (Jev. 10:29; Mat. 12:31).

Moram priznati da u našem radu katkad sretnemo takve ljude koji su

stvarno već mrtvi, iako spoljnim izgledom još žive.

12
SMRTNA POSTELJA JEDNOG HULNIKA

SMRTNA POSTELJA
JEDNOG HULNIKA

Pre nekoliko godina bio sam prisutan kad je umirao jedan izgubljen
čovek. Mnogo godina je hulio na Boga, javno gazio Božju Reč i
izjavljivao da nema Boga, nema đavola, nema neba, nema pakla.
Godine su prolazile. Oboleo je od tuberkuloze. Pred samu smrt dobio
je viđenje onog mesta kuda odlaze izgubljene duše i osetio malo od
onoga u čemu je trebao da živi svu večnost. To osećanje ga je
dovodilo do ludila. U svojoj mrtvačkoj postelji je vikao: "Ima li iko ko bi
me mogao izbaviti od ovoga pakla?"

Bilo nas je troje verne braće kodi smo se nalazili kod kreveta umirućeg.
Jedan stariji, iskusan vernik otvorio je svoju Bibliju i tražio po njoj ne bi
li mogao naći neku utešnu reč koja govori o divnom spasenju.
Izgledalo je kao da je Biblija bila zapečaćena. Nije mogao naći neku
utešnu reč. Predao je meni Bibliju da ja potražim nešto i pročitam. Kad
sam počeo listati po njoj uhvatio me je jedan takav strah da nisam
mogao čitati.

Položio sam Bibliju i rekao onom trećem bratu koji je bio s nama da ne
mogu izdržati u sobi i da je najbolje da on uzme Bibliju u ruke. On je
doživeo isto što i ja.

Umirući se očajno borio. Ispružio je svoje ruke i vikao: "Vidim vrata

pakla otvorena i nikoga nema da me izbavi od propasti!" Nebo je bilo
kao bakar. Njegovo vreme milosti je bilo isteklo. Telo mu se grčilo i
silno treslo dok je umirao i odlazio u mesto smrtnog carstva, u mesto
večnih muka, odakle nema povratka. Sagrešio je protiv Duha i za njega

13
više nije bilo milosti i spasenja.

Ovaj slučaj me je ispunio strahom. Nikada ga nisam mogao zaboraviti.

Zato želim opomenuti sve one koji sve više otvrdnjavaju prema Božjem
pozivu. Pazi da ne izgubiš Božju milost.

14
SMRTNA POSTELJA JEDNE SPASENE ZENE

SMRTNA POSTELJA
JEDNE SPAŠENE ŽENE

Čovek, o kojem sam upravo govorio, imao je jednu sestru, koja je

takođe umrla od iste bolesti − ali je ona bila hrišćanka, obraćena duša.
Pričali su mi da je osećala predukus neba kada je umirala. Bilo ih je
više koji su se našli pored njene postelje kada je nastupila smrt. U
trenucima kada je odlazila u jedan drugi svet govorila je o onome što je
gledala i doživljavala. Jedna od žena uzela je pero i papir i zabeležila
deo onoga što je čula. Te zabeleške su zatim čuvali u domu kao jedan
vredan dokumenat.

Govorila je da vidi Isusa. Govorila je o Njegovoj lepoti. Govorila je o

Njegovoj čistoći. Više od dva sata bila je u zanosu duha. Kad se opet
vratila na zemlju i otvorila oči rekla je svojim prijateljima: "Zamislite, bila
sam u nebu i videla Isusa. Ne želim više živeti na ovoj zemlji.
Doviđenja svima." Zatvorila je oči i otišla u sve krasote gde nema jada,
nema bolesti, ni smrti. Ona je pazila na vreme; marila za vreme kada je
bila pohođena. Prihvatila je svoju priliku za spasenje i osigurala sebi
večni život.

15
KO JE SAGRESIO PROTIV SVETOGA DUHA

KO JE SAGREŠIO
PROTIV SVETOGA DUHA

Ti što čitaš ove redove možda si revan, iskren tragač svog spasenja.
Ali te možda zabrinjava misao, da si sagrešio protiv Svetog Duha i da
tako više nemaš mogućnosti da se spasiš − tebi želim uputiti nekoliko
reči.

Čovek koji je sagrešio protiv Svetog Duha potpuno je mrtav prema bilo
kakvom − hrišćanskom uticaju i ne bavi se duhovnim stvarima. A tvoje
traženje spasenja dokaz je da nisi sagrešio protiv Svetog Duha. Ako
iskreno nastaviš da tražiš i ispružaš se za spasenjem i ako raskineš sa
svim što te u tome sprečava, onda će sunce pravde obasjati i tebe.
Bićeš oslobođen straha i patnji i doživećeš divno spasenje.

Ali, ako se protiviš Božjem pozivu i još više otvrdnjavaš svoje srce,
onda se nalaziš u vrlo opasnom stanju. Upravo sada je tvoje vreme
traženja. Vreme je da prihvatiš priliku, iskoristiš mogućnost koja ti se
pruža − pre nego li bude prekasno.

16
UPRAVO SADA NAS SVET DOZIVLJAVA SVOJE VREME POHODENJA

UPRAVO SADA
NAŠ SVET DOŽIVLJAVA
SVOJE VREME POHOĐENJA

Upravo sada doživljavamo širom sveta jedno silno pohođenje,

pohođenje velikih dimenzija. Hiljade i hiljade se probijaju ka onom
starom krstu i doživljavaju svoje spasenje i oslobođenje. Sasvim je
sigurno da je ovo vreme, vreme poslednjeg pohođenja koje
doživljavamo, pre nego što Hrist ponovo dođe, i pre nego što će
današnji poredak sveta doživeti kraj i nastupi novo vreme. Stoga, dragi
prijatelju: "Tražite Gospoda dok se može naći..." (Isa. 55:6). "Sad je
pravo vreme, sad je dan spasenja!" (2. Kor. 6:2).

Ako želiš biti siguran u to da ćeš primiti večni život, ti onda ne možeš
odlagati svoju odluku za Hrista, nego trebaš doći upravo sada. Ako ti je
greh crven kao krv, postaće beo kao sneg (Isa. 1:18). Ako ti je duša
izmučena i ojađena, kod Isusa ima zdravlja i leka. Kroz veru u Isusa
Hrista sve se može obnoviti. Tama se pretvara u svetlo i noć u dan. I u
smrti će biti život.

"JER KO GOD PRIZOVE IME GOSPODNJE, SPASIĆE SE." (Rim.

10:13)

17
O piscu

O piscu

Pastor Abner Dahl je jedan od

najpoznatijih hrišćanskih propovednika
Skandinavije. Rođen je 5.5.1917. godine
u Norveškoj. Bilo mu je petnaest godina
kada je počeo raditi kao evanđelista.
Neumoran, nesebičan i koreniti optimista
Abner Dahl je dao svoje najbolje godine
na službu Gospodu Isus Hristu i Njegovoj
Crkvi.

18
 Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…
Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,

za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravičnosti, pravde i poštenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmišljanja mladome čoveku.
(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

19