AVANGARDA

Najvažniji pravci od 1905-1916: fovizam, kubizam, fututizam, ekspresionizam, suprematizam, dadaizam,

nadrealizam, konstruktivizam. Oni stvaraju nove stilove u oblasti apstrakcije i konfiguracije, putem istraživanja
mogućnosti izražavanja u materijalu i tehnici koji do tada nisu bili korišćeni u procesu stvaranja. Cilj im je da
potaknu stvaraoca i gledaoca, da raskinu sa automatizmom vizije da bi na nov način sagledali stvarnost.

 Fovizam

Prvi avangardni pokret u likovnim umetnostima. Zvaničan početak je izložba 1905. godine. Fovisti nameravaju
da preobraze slikarstvo posebnim razmatranjem likovnih komponenata i upotrebe boja. Tonovi više nisu bitni u
funkciji percepcije, nego u funkciji harmonijske kohezije slike. Glavni predstavnik je Henri Matis oko koga se
formiraju fovisti. Naziv je podrugljivo ime za niz umetnika čije su slike sa blistavim bojama i iskrivljenim
crtežima delovale kao dela divljih životinja. Zajedničko im je suprotstavljanje slikarstvu Art Nouvo-a i
simbolizma. Pozivaju se na divizionističku teoriju boje, Van Goga i Gogena. Glavne teme su im figure i pejzaži,
bez istorije i mitologije. Zanemaruju pozivanje na stvarnost i zakone verodostojnosti. Sukobljeni tonovi i
deformacije imaju za cilj prenošenje novog sklada i emocija izazvanih pomoću percepcije prirode oslonjenih
samo na boju.

Matis. Bavio se načinom ostvarivanja jedinstva crteža i boja (tragao za harmonijom i ravnotežom). Glavne
teme su mu boje i radost življenja.
1. Radost življenja – harmonija ljudske figure i pejzaža. Nijanse eksplodiraju u skladu sa arabeskama.
2. Pastorala – seoska scena u kojoj su pastiri i nimfe prikazani rame uz rame sa modernim muzičarima.
3. Sjaj, tišina, uživanje.
Sva tri dela imaju zajedničku temu – a to je harmonija između ljudske figure i pejzaža. Ona slave život i i
zražavaju nostalgiju za zlatnim dobom koje slikar ponovo pronalazi u svetlosti i bojamam Mediterana.

Ruo. Učestvuje u fovističkim izložbama, ali se ne priključuje formalnom istraživanju, jer su njih zaokupljali
samo formalni problemi, a Ruoa zanima sadržaj. Njegova tehnika naginje ka monohromiji, zasnovanoj na
prelivima mitilenske plave. Koristi teme iz religiozne ikonografije. Slika čovečanstvo na margiji buržuanskog
društva koje izražava ljudsku pokvarenost i glupost. Njegove boje su doživljaj ljudskih poroka i socijalne bede.
Ovakvim izrazom vezuje se za Domijea i Van Goga, kao i nemačke ekspresioniste.
1. Hristova slava

Vlamenk. Mrvio pastu na platno. Njegovo slikarstvo neobuzdanih, neskladnih, intenzivnih boja vremenom
postaje istančanije i meditativnije

 Eksprezionizam

Ekspresionizam se razvio između 1905. i 1925. kroz dva pokreta. Die Bruche (Most) i Der Blaue Reiter (Plavi
jahač). Glavni prethodnici su Van Gog i Munk koji u boji vide više od mogućnosti da se slikarstvo oslobodi
konvencije. Za njih su boja i oblik jedna celina kojom se mogu izraziti ljudska osećanja, strasti i patnja.
Ekspresionizam raskida sa umetnošću prethodnog veka, a posebno sa impresionizamom za koji smatraju da je
površan. Preuzimaju ideje iz novog shvatanja vremena i istorije, iz naučnih istraživanja, socijalne situacije i
političke krize.

1905. u Drezdenu oformljena je grupa “Most” koja oživljava duh zajedništva. Glavna želja im je da povežu
umetnost i život.

Ernst Kirhner. Formuliše program: “Mi želimo da steknemo slobodu delanja u spurotnosti sa snagama
prošlosti. Svako ko neposredno i iskreno izražava ono što ga nagoni da stvara na našoj je strani”. Ime “most”
izražava želju za ponovnim ujedinjenjem, za međusobnim povezivanjem ekspresionističkih snaga. Kirhnerova
dela uglavnom obrađuju urbane boje (sa motivom mosta) ili predstavljaju halucinatne ličnosti. Prateći trag
ničeanske filozofije izražavaju slabost individue na udary globalizujuće stvarnosti. Osim slikarstvom, omiljeni
način izražavanja kojim su prenosili svoje stanje duše je rad u grafičkim tehnikama koje dopuštaju da se
pretera sa potezom, da se stvore nasilni kontrasti crno-belog. Pet žena na ulici.

U Beču, ekspresionizam se razvija kod Šilea i Kokoške koji su pod uticajem Munka. Šile je bio Klimtov učenik,
potez podređuje grubim izobličenjima, ogolivši protivrečnosti. Stvarnosti kojima dominiraju svet smrti i
razaranja. On daje prednost erotskim temama, pod znamenjem nesreće i nasilja. Kokoška je autor biblijskih
scena i serije portreta značajnih zbog moći introspekcije i psihološke dubine.

Pokret “Plavi jahač” nastao je 1911. godine. Stvorio ga je Franc Mark u Minhenu. Naziv pokreta preuzet sa
slike Kadinskog koja daje estetiku grupe – jahač koji upravlja svojim konjem simnbolizuje kontrolu nad
strastima uz pomoć psihičke energije. On je simbol duha. Od tehnike najviše koriste akvarel koji je podesniji za
ublaživanje boja.
Apstrakcija – Kandinski. Predstavnik Novog umetničkog udruženja. Slikarstvo ne služi samo raspaljivanju
osećanja pomoću preteranih deformacija ili nasilnim suprotstavljanjem boja, nego je njegova funkcija da
pročisti instinkte sve dok se ne ukaže duhovna suština stvarnosti. Ova koncepcija slikarstva je suprotna
ekspresionizmu. Umetnik ne treba da prihvati surovost spoljašnjeg sveta, nego da se povuče u sebe i svoju
unutrašnju neophodnost. Kadinski: “Predmeti nanose štetu mom slikarstvu. Umetnost nije velika ako nije u
dodiru sa kosmičkim silama i ako ne prihvata da im se potčini”. Ti zakoni se naslućuju nesvesno, tek kada se
približimo prirodi. Apstrakcija vuče korene iz simbolizma. Doslovna imitacija stvarnog je zanemarivana u korist
forme. To je napuštanje svake sličnosti sa stvarnošću putem stilizacije forme (primer Impresije). Akustičnost –
pisao je pesme koje prate grafike čime se zalaže za duhovno buđenje putem umetnosti.

 Kubizam

Uništio je pravila kompozicije i perspektive na kojima se zasnivalo slikarstvo od renesanse. Godina nastanka je
1907. koja obeležava raskid sa principima tradicionalnog predstavljanja. To je godina kada su naslikane
Pikasove Gospođice iz Avinjona. Kubističke slike se oblikuju kroz simultano izražavanje iz različitih uglova i
konceptualno se interpretiraju uglasta geometrijska tela. Neograničeni planovi u okviru jednog scenskog
prostora ukidaju svaki utisak iluzionizma i atmosfere. Glavni predstavnici i osnivači pokreta su Pikaso i Brak koji
se sreću 1907. i tokom narednih 7 godina rade zajedno da je teško razlikovati njihove slike. Njihova zajednička
tema su pejzaži u kojima se pojavljuju kuće svedene na kubove. Odatle i naziv pokreta. Vole i ljudsku figuru
koju tretiraju kao skulpturu, rezbarenu u drvetu. Ostvaruju i brojne portrete (prijatelja i kolekcionara) i mrtve
prirode (ostvarene prema zbijenoj rešetkastoj mreži) u koju se umeću forme, delovi predmeta, profili, česti su i
muzički instrumenti, čiji se oblik uslklađuje sa težnjom slike. Proces dekompozicije forme u ranijim godinama
kubizma vodi do fragmentarizacije forme i dislokacije prectavljenog. To je period “analitičkog kubizma”.
Geometrijska tela organizovana teže da se dematerijalizuju pod uticajem svetlosti. Ta svetlost prelazi preko njih
i osvetljava ih do detalja što se prekomponuje u skladu sa apstraktnim šemama. Iz toga se vidi da oni žele ne
da preslikaju stvarnost, već da prodru u nju i istraže njene najtananije oblike kako bi ponudili što više
informacija o samoj temi.

Pikaso. Rani (“plavi”) period (1901-1904.). Njegovo slikarstvo je monohromno kako bi se usmerila pažnja
gledalaca na temu. On opisuje slike bića bez nade, pobeđena, napuštena, često pognute glave i prekrštenih
ruku (Tragedija). “Ružičasti period” (1904-1907.) suprotan je prethodnom periodu, opisuje optimističko
shvatanje života. Glavne teme su akrobate, glumci, ljudi iz cirkusa (Glumac).
- Gospođice iz Avinjona. Četiri kurve i mrtva priroda u dnu. Dominantne boje su ružičasta za tela (nejednakih
intenziteta), bela pozadina i različiti tonovi plave. Figure deluju deformisano i nezgrapno. Sve linije koje se
opažaju su kose i seku se. Dominiraju isprekidane linije koje formiraju oštre i tupe uglove. U dnu se pojavljuje i
mrtva priroda – to je odlika kubizma – da se pojavljuju nezavisni delovi slike u odnosu na celinu.

Brak. Više vodi računa o formalnim kriterijumima u traganju za kompozicijom koja je harmonična i ritmična.
Portugalac – vidi se rasturanje strukture i hromatsko jedinstvo (od bež do sive); teško čitljiva tema prepoznaje
se po svojoj vertikalnosti i po nekim detaljima (brkovi, gitara).

Godine 1911. izložba (u kojoj ne učestvuju ni Pikaso, ni Brak) smatra se prvim zvaničnim maifestom pokreta.
Tada nastaju “sintetički” i “orfički” kubizam. Predmet koji se analizira je obnovljen (njegovi delovi nisu
dislocirani) i individualizovan. Umeću se brojevi, slova i delovi reči kao komadići stvarnosti, papir koji imitira
strukturu drveta. Tako je rođena i tehnika kolaža , koji će nastaviti dadaisti i nadrealisti i vodiće stvaranju slike-
predmeta.

Leže. Ograničava se na geometrijske forme, ali koristi bogate boje.

 Futurizam

Želi da interveniše u svim oblastima modernog života. Cilj je da izazovu odgovarajuće promene i da se te
promene usmere prema budućnosti – otuda ime futuristi. Futurizam je, prema tome, manje stil, a više težnja,
poziv da se stvori nova, emocionalna ili mentalna klima koja bi izazvala ekscentrična ponašanja. Treba se
osloboditi okova i buržuoskih konvencija 19. veka i prekoračiti granice umetničkih žanrova da bi se uživalo u
većoj slobodi izražavanja. Oni proklamuju kult modernosti, nastupanje nove estetike. Osporavaju čitavu
tradicionalnu klasiku (posebno italijansku) i poprvi put slave tehnologiju, mašine, urbani život kao manifestacije
slobode i kao predmet umetničkog interesovanja. Pokret nastaje 1909. godine Marionetijevim manifestom (koji
je u početku samo književni). U slikarstvu pokret nastaje sledeće godine u Parizu. I kubisti i futuristi okreću
leđa tradiciji, s tim što su futuristi dinamičniji, koriste jače boje, teže da opišu svet likova na platnu koje
pretvaraju u pokret (dok su kubisti statični).

Bala. Slika soc. teme pune dr. pouka. U Milanu je prvi centa “analitičke faze”; to je faza dezintegracije
predmeta, raspodelom boja i vijugavih linija suprotstavljenih ravni. Slikana stvarnost treba da deluje direktno
na posmatrača koji se ne nalazi izvan, nego u sredini slike. Futuristi koriste sjajni i dinamični hromatizam, jer
smatraju da se naše likovne senzacije ne mogu utišati. Time izražavaju grozničavost metropole (predgrađa,
mase ljudi, itd.).
Glavni predstavnik Bočoni (i još Kara i Rusolino) 1911. odlazi u Pariz gde istražuje eksploziju tela u prostoru –
“slikarstvo stanja duše”. Ostali predstavnici prave likovne komplekse – strukture koje su prvljene od ogoljenih
formi u pokretu, slikanje življim bojama tako da nude futurističku rekonstrukciju kosmosa. Elastičnost. To je
likovna demonstracija konjske snage i brzine; on aktivira unutrašnju energiju predmeta i pokreće ga tako što se
deo predmeta prožima, proseca i sudara sa drugim delovima kroz linije, uglove i površine.

SKULPTURA. Bočoni je postavio glavni problem – kako postići da se stvarnost pojmi u svom totaliteu (i
psihološki i emotivni vidovi u stalnom nastajanju)? Teži se sintezi transformacija kojim kretanje određuje
predmet. Bavi se temom pokreta ljudske figure. On zato konstruiše aerodinamične forme, deformisane do
granice izdržljivosti materijala i do spajanja unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Jedinstvene forme u
kontinuitetu prostora. U delu Dinamične konstrukcije jednog galopa-konja-kuće reprezentuje shvatanje protiv
tradicionalne koncepcije skulpture u jednom materijalu a u korist upotrebe različitih elemenata i boje.

Nadrealizam nastaje 1924. Bretonovim manifestom u kom je izložen koncept automatizma. Nastaje pod
uticajem Frojda i psihoanalize. Predstavnici: Maks Ernst, Dali, Miro…