Agrohemija I deo : Osnove fiziologije biljaka

1. Hemijski i elementarni sastav biljaka.

U hemijski sastav biljaka ulazi <40, a po nekim cak >74 elementa, od ukupno 80 elemenata
koji ucestvuju u izgradnji zem.kore. Imamo mikro i makroelemente.
Biljke u svezem stanju u proseku sadrze oko 80% vode i 20% suve materije-
ORGANSKE 95% (ugljenik 45%, kiseonik 42%, vodonik 6,5%, azot 1,5% i
MINERALNE 5% (elementi pepela K, Ca, Mg, P,...).
Glavni deo O.M.cine ugljeni hidrati, masti i belancevine.
2. Vodni režim biljaka, oblici vode i značaj oblika vode u biljnom tkivu.
Primanje, kretanje i gubljenje voe, tj.ucesce u svim fizioloskim procesima cini vodni rezim
biljaka.
RASHODOVANA voda pomaze kretanje min.i org.mat. u biljci i vrsi hladjenje
nadzemnih delova biljke.
HEMIJSKI VEZANA voda veze se u procesu fotosinteze. U protoplazmi vrsi ulogu
rastvaraca, izvor H i O-jona na turgorov prtisak.
3. Ponašanje biljne ćelije prema osmodskom pritisku spoljnog rastvora.
1. U slučaju kada je adsorpciona moć ćelije za vodu jednaka osmotskom pritisku zemljišnog
rastvora tada ne dolazi do kretanja vode ni iz biljne čelije u zemljišni rastvor ni obrnuto.
Takav rastvor se naziva izotoničan rastvor.
2. Kada je adsorpciona moć ćelije veća od osmotskog pritiska zemljišnog rastvora tada će
voda ulaziti u biljnu čeliju. Ovakav rastvor se naziva hipotoničan. Turgorov pritisak vrši na
biljnu ćeliju pritisak od 3 -10 atmosfera.
3. Hipertoničan rastvor je kada iz biljke voda izlazi u zemljišni rastvor i tada je manji
čelijski pritisak. Deplazmoliza predstavlja odvajanje protoplaze od ćelijskog zida.
4. Usvajanje vode biljnim korenovima i faktori koji utiču na njeno usvajanje.
Usvajanje preko korena je aktivno. Faktori koji uticu na usvajanje vode preko korena:
-velicina korenogov sistema, sadrzaj lakopristupacne vode u zem., sastav i koncentracija
zem.rastvora ( veci osomtski pritisak Z.R. slabije usvajanje i obrnuto), temperatura
zemljista, aeracija.
5. Kretanje vode u biljci. Gubljenje vode suzenjem i gutacijom.
Kretanje vode moze se odvijati OSMOZOM (celije korenovih dlacica usvajaju vodu sa
mineralnih materija), odvija se sporo. Moze se odvijati SPROVODNIM SUDOVIMA
(kretanje je brze- traheje i traheide).
Gutacija- gubljenje u tecnom afrefatnom stanju, a suzenje- izlucivanje vode (soka) od strane
povredjenih delova, naziva se jos sok placa.
6. Transpiracija – intenzitet, koeficijent i produktivnost transpiracije i faktori od kojih
zavisi.
Transpiracija je gubljenje vode u vidu vodene pare.
Cinioci koji uticu na transpiraciju mogu biti unutrasnji ( osobine biljke) i spoljasnji
(ekoloski)
Unutrasnji- starost listova, polozaj i raspored listova, sadrzaj vode u listu.
Spoljasnji- svetlost, temp.vazduha, relativna vlaznost vazduha, vetar, vlaznost zem.,
plodnost.
7. Fotosinteza i fotosintetički aparat. Hlorofil i obrazovanje hlorofila. Karotinoidi.
Fotosinteza je proces iz kog se iz neorganskih jedinjenja CO 2 i H2O uz prisustvo sunčeve
svetlosti u zelenim biljnim delovima (hlorofil) sintetišu energijom bogata organska
jedinjenja.
6CO2 + 6H2O → C6H12O6 + 6O2 ( ∆E = 2850 KJ∕mol )
Hlorofil se nalazi u posebnim biljnim telašcima u protoplazmi koji se nazivaju hloroplasti.
Broj hloroplasta može biti različit od 1 (alge) do 100 i više ( kod viših biljaka). Oni se
nalaze u svim zelenim delovima biljaka, a najviše u listu ( 20-30% lisnog tkiva). Po
hemijskom sastavu hloroplasti su izgrađeni od vode, masti, belančevina, ugljenih hidrata,
mineralnih materija i pigmenata ( hlorofila i karotinida). Hlorofili su organska jedinjenja
zelene boje daju biljci boju. Najviše ih ima u listu, vrše adsorpciju svetlosne energije i po
hemijskom sastavu su estri alkohola metila i fitola i kiseline hlorofilina. Izgrađeni su od 4
pirolova prstena koji su međusobno povezani metilskim (-CH-) grupama, čineći na taj način
porfirinski prsten u čijem centru se nalazi atom magnezijuma.
Hlorofil A – C55H72O5N4Mg
Hlorofil B – C55H70O6N4Mg
Za fotosintezu veći značaj ima hlorofil A.
Karotinidi su organska jedinjenja izgrađena od uglenika i vodonika (C i H) C 40H56
naradzasto-crvene boje Karotin ili iz ugljenika, vodonika i kiseonika (C, H i O) C 40H56O2,3,4
žute boje Ksantofil. Oni daju boju plodovima i smatraju se pomoćnim pigmentima
fotosinteze.
8. Mehanizam i hemizam fotosinteze. Svetla faza fotosinteze.
Proces fotosinteze odvija se u dva procesa uz veliko učešće fermenata.
Svetla faza fotosinteze odvija se u toku dana u hloroplastima u kojima pigmenti (hlorofil i
karotinidi) adsorbuju svetlost određene talasne dužine. Adsorbovana svetlost uz prisustvo
fermenata biljne ćelije izaziva niz oksidoredukcionih procesa, u kojima dolazi do fotolize
vode i nastanka O2, redukcije NADP-a i sinteze ATP-a i ADP-a neophodnih za tamnu fazu
fotosinteze.
CO2 + 4H2O → CH2O + H2O + 2H2O + O2↑
Svetla faza je preduslov za odvijanje tamne faze.
9. Tamna faza fotosinteze i jedinjenja koja se obrazuju.
Tamna faza fotosinteze odvija se noću i obuhvata niz biohemijskih reakcija. U tamnoj fazi
dolazi do vezivanja CO2 njegove redukcije i ugradnje u organska jedinjenja. Put vezivanja,
redukcije i ugradnje CO2 odvija se u više faza, koje imaju cikličan tok i nazivaju se
Kalvinov ciklus. Kalvinov ciklus obuhvata tri faze :
1. Karboksilacija – ovde se vezuje CO2 iz atmosfere za organsko jedinjenje ribulozu 1,5
difosfat. Nastalo jedinjenje ima 6 C-atoma, nestabilno je i brzo se raspada na 2 molekula 3-
fosfoglicerinske kiseline, koje predstavljaju prvi stabilni produkt fotosinteze.
2. Redukcija – u ovoj fazi se redukuje 3-fosfoglicerinska kiselina u 3-fosfoglicerin aldehid
uz pomoć ATP-a i ADP-a, nastalih u svetloj fazi fotosinteze.
3. Regeneracija – da bi Kalvinov ciklus imao cikličan tok potrebno je da se polazno
jedinjenje ribuloza stalno obnavlja . Resinteza ribuloze 1,5 difosfata odvija se u više
složenih uzastopnih faza.
Cilj Kalvinovogciklusa je i sinteza određenih produkata u prvom redu trioza fosfata, koji se
koriste za sintezu organskih jedinjenja (saharoze, skroba, aminokiselina i dr.) neophodnih za
opstanak života na planeti.
10. Sinteza šećera, skroba, belančevina i masnih materija.
11. Faktori koji utiču na intenzitet fotosinteze.
Postoje unutrašnji i spoljašnji faktori.
Unutrašnji faktori su :
- veličina lisne površine – povećavanjem lisne površine povećava se i adsorpcija svetlosti, a
time i intenzitet fotosinteze do određene granice. Previše velika lisna površina je štetna kao i
previše mala.
- starost listova – starenjem listova se menja i građa i fiziološka aktivnost listova. Mlado
lišće je fiziološki najaktivnije, potpuno odraslo lišće je fiziološki vrlo aktivno, dok staro
lišće manje-više gubi životnu aktivnost.
- položaj listova – gušći sklop listova, manji ugao listova (30º – 60º) daje manji intenzitet
fotosinteze i obrnuto.
- sadržaj hlorofila u listu – mlado lišće je svetlozelene boje ima manje hlorofila, potpuno
odraslo lišće je tamnozelene boje, makimalne koncentracije hlorofila što povećava intenzitet
fotosinteze.
Spoljašnji faktori su :
- svetlost (intenzitet, kvalitet, dužina trajanja) – povećavanjem intenziteta svetlosti povećava
se i intenzitet fotosinteze do određene granice. Različite biljne vrste imaju različite zahteve
prema intenzitetu svetlosti. Kvalitet svetlosti - pri plavoj svetlosti stvara se više belančevina
a pri crvenoj više ugljenih hidrata. Dužina trajanja svetlosti – pravac redova biljaka da bude
u pravcu istok – zapad.
- koncentracija CO2 - 0,03% poželjno je da se poveća do 10 puta.
- temperatura – optimalna je 25 – 30º, prinižim temperaturama je niži i intenzitet
fotosinteze, a pri visokim noćnim temperaturama t > 20º intenzivira se disanje.
- mineralna ishrana – obezbeđenost zemljišta biogeneim elementima.
- obezbeđenost biljaka vodom – fotosinteza je nejaktivnija u jutarnjim časovima, kada su
stome otvorene i kada su se hloroplasti tokom noći oslobodili asimilativa stvorenih
fotosintezom, transportovani do mesta potrošnje ili skladištenja.
12. Disanje biljaka. Koeficijent i intenzitet disanja i materije za disanje.
Disanje biljaka presdstavlja oksidaciono razlaganje složenih organskih materija do krajnjih
produkata CO2 i H2O. Disanje je suprotan proces fotosintezi i odvija se u svakoj biljnoj
ćeliji. Sastoji se od niza oksido-redukcionih reakcija.
C6H12O6 + 6O2 → 6CO2 + 6H2O + E (∆E = 2850 KJ∕mol)
Pokazatelji disanja su intenzitet i koeficijent disanja.
Intenzitet disanja je količina usvojenog O2 ili izdvojenog CO2 po jedninici biljne mase u
jedinici vremena. ( CO2 /1g suve materije za 24h)
Koeficijent disanja je odnos između zapremine izdvojenoc CO2 ili usvojenog O2.
Mateije koje se koriste za disanje su ugljeni hidrati, masti i belančevine.
13. Hemizam i mehanizam disanja. Faze disanja.
Postoje tri faze disanja :
- razlaganje visokomolekulskih organskih jedinjenja na prostija – da bi se uljučili u proces
disanja skrob se razlaže do glukoze, proteini do aminokiselina, masti do masnih kiselina.
- glikoliza – je proces razlaganja glukoze do pirogrožđane kiseline.
- okisdacija – pirogrožđana kiselina oksiduje do krajnjih produkata CO 2 i H2O, uz izdvajanje
ATP-a.
14. Fermenti disanja i faktori koji utiču na intenzitet disanja biljaka.
Faktori koji utiču na intenzitet disanja su :
- temperatura vazduha – minimalna temperatura zimi -25º a leti -4º, maksimalna tenoeratura
45 – 55º.
- sadržaj O2 – smanjenjem sadržaja kiseonika smanjuje se intenzitet disanja i obrnuto.
- sadržaj CO2 – povećanjem sadržaja ugljen dioksida smanjuje se intenzitet disanja.
- sadržaj vode – smanjenjem sadržaja vode, smanjuje se i intenzitet disanja.
- svetlost – pri istoj temperaturi intenzitet disanja je niži na svetlosti u odnosu na tamu.
- mineralna ishrana – obezbeđenost zemljišta mineralima uravnotežuje disanje.
- starost biljaka – mlade biljke intenzivnije dišu od starih biljaka.
15. Elementi mineralne ishrane i njihovo usvajanje putem korena i lista. Hranljivi
rastvor.
Biljke za svoju ishranu koriste veči broj hranljivih elemenata. Svi hranljivi elementi koji
učestvuju u izgradnji biljnog tkiva mogu da se podele u tri grupe :
1. neophodne (biogene) elemente (10 makro i 7 mikro),
2. korisne i
3. štetne.
Neophodni elementi (biogeni) su oni elementi bez kojih biljke ne mogu da završe svoj
životni ciklus (razvoj).
Makroelementi su C, O, H, N, P, K, S, Ca, Mg i Fe.
Mikrolelementi su B, Zn, Mn, Cu, Mo, Co, I Cl.
Zajedničke karakteristike makro i mikroelemenata su da su podjednako važni bez obzira na
količinu, da su nezamenljivi zbog svoje specifične uloge u životnim procesima – nedostatak
hloroza i da su malih atomskih težina (nisu otrovni).
Korisni elementi su oni elementi bez kojih biljke mogu da završe svoj životni ciklus, a
svojom pojavom deluju pozitivno ( Na, Si, Se, Al i dr.)
Ostali elementi su oni elementi koji imaju štetno dejstvo čak i u malim koncentracijama (Pb,
As, Hg, Cd i dr.)
Usvajanje mineralnih materija se može vršiti preko korena aktivno i preko lista pasivno.
Biljka preko korena usvaja mineralne materije iz zemljišnog rastvora u vidu lako
rastvorljivih soli, zatim uzima mineralne materije sa adsorptivnog kompleksa sa površine
koloidne čestice i iz kristalne rešetke minerala (K+, Ca++...).
Uloga lista je prvenstveno fotosinteza i transpiracija.
Razlike između korena i lista su u građi jer list ima kutikulu a koren ne i u kretanjumaterije
kroz biljku, to jest u brzini kretanja pojedinih elemenata po floemu. Po floemu se brzo kreću
N, P, K, S, Mg, Cl; srednje Fe, Mn, Cu, Zn, Mo, Co; i sporo Ca i B.
Biljke mogu da koriste hranljive elemente i iz posebno pripremljenih rastvora – hranljivih
rastvora. U ovim rastvorima moraju biti zastupljeni svi hranljivi elementi u određenoj
koncentraciji i u određenom odnosu. Hranljivi rastvori se priperamaju od nemijski čistih soli
i destilovane vode ili tehničke soli i obične vode. U zavisnosti od toga da li biljke koriste
hranljive elemente preko korena ili lista. Hipodrone biljke su one biljke koje hranljive
meterije usvajaju preko korena, a aeropone biljke su one koje preko lista usvajaju hranljive
elemente u prosorima gde je visoka vlažnost valduha, ali se koren ne suši zato što nije u
zemlji.
16. Mehanizam usvajanja jona putem korena. Prosta difuzija, kontaktna izmena i
aktivna apsorpcija.
Prosta difuzija je usvajanje jona u ekvivalentnom odnosu, gde se uzima jedan jon a vrača se
drugi jon u istoj količini u zemljišni rastvor.
Kontaktna zamena je način usvajanja jona putem korena kada koren rastenjem solazi u
kontakta sa koloidnom česticom na čijoj se površini nalaze adsorbovani joni. Kao rezultat
kontakta sa koloidne čestice odlazi K+-jon ili neki drugi, a u zamenu dobija H - - jon u
ekvivalentnom odnosu.
Aktivna (metabolička) adsorpcija predstavlja ulazak anjona u ćeliju na bazi energije
oslobođene iz ATP-a. Prenosioci anjona kroz polupropustljivu membaranu su citozomi.
17. Faktori koji utiču na usvajanje i sadržaj hranljivih elemenata.
Faktori koji utiču na usvajanje jona su:
1. temperatura – povečavanjem temperature povećava se i usvajanje hranljivih materija.
2. svetlost – svaka biljna vrsta ima svoj zahtev prema intenzitetu i kvalitetu svetlosti.
3. reakcija zemljišnog rastvora (pH) – zakišeljavanjem se bolje usvajaju anjoni, a
alkalizacijom katjoni.
4. koncentracija jona – povećavanjem koncentracije jona se povećava i usvajanje jona iz
zemljišnog rastvora.
5. odnos i antagonizam – poželjno je da svih 17 elemenata ima u ravnomernoj količini.
6. aeracija zemljišta – različite biljne vrste imaju različite potrebe za aeracijom zemljišta
(leguminoze > 20%, dok pirinač <1%).
Unutrašnji faktori koji utiču na usvajanje su :
Korenov sistem koji treba da je zdrav, razvijen i dubok i faza razvića biljke gde se biljka
razvojem povećava do određene granice.
18. Uloga azota u prometu materije. Oblici azota u biljci i oblici koje biljke usvajaju.
Znaci suviška inedostatka azota u biljci.
Azot je jedan od rasprostranjenijih elemenata. Sadržaj azota u prizemnoj atmosferi je 78%,
dok je u zemljištu zastupljen 0,03 – 0,3%. Od ukupnog sadržaja azota u emljištu 97-98%
nalazi se u organskom, a 2-3% u mineralnom obliku (NH 4 i NO3) pristupačnom za biljke.
Biljke mogu da koriste organski azot (urea, aminokiseline, amidi i dr.) kao i elementarni
azot (N2) iz atmosfere (leguminoze). Sadržaj azota u suvaj materiji je oko 1,5% ( varira 0,5-
5%). nakuplja se u generativnim organima, odnosi se prinosom biljaka.
Azot je konstitutivni element, ulazi u sastav brojnih organskih jedinjenja : aminokiselina,
belančevina, nukleinskih kiselina, nukleotida, amina, vitamina i dr. Promoter je rasta i ravića
biljaka. Ima nezamenljivu ulogu u metabolizmu biljaka, utiče na usvajanje drugih
elemenata, daje biljci otpornost na niske temperature, utiče i na voddni režim biljaka. Biljke
azot koriste tokom cele vegetacije, a najviše u fazi formiranja generativnih organa. Biljke
azot iz zemljišta iznose u velikim količinama, od 50 – 300 kg/ha, zavisno od biljne vrste.
Za biljke nisu poželjne ni suvišne ni male količine azota u zemljištu.
Simptomi suviška azota su : bujnost, stablo duže, listovi duži, deblji, sočniji, mehanička
tkiva mekša sklona poleganju, manja otpornost prema suši i niskim temperaturama,
produžena vegetacija, nakupljanje nitrata.
Simptomi nedostatka azota su: smanjen rast vegetativnih organa, stablo kraće, listovi kraći,
tanji, manji, zatim hloroza i nekroza starijih listova, gube hlorofil, žute i suše se. Koren se
izdužuje, formira se manji broj korenovih dlačica, kod žita je manje bokorenje, skraćuje se
vegetacioni period, smanjen prinos i kvalitet proizvoda.
19. Uloga fosfora u prometu materije. Oblici fosfora u biljci i oblici koje biljke
usvajaju. Znaci suviška i nedostatka fosfora u biljci.
Sadržaj ukupnog fosfora u zemljištu iznosi od 0,1 – 0,2%. U zemljištu se nalazi u
organskom obliku (20-40%) i u neorganskom obliku (60-80%). mineralni fosfor je vezan u
obliku fosfata Al, Fe, Ca. Biljke mineralni fosfor koriste u oksidnoj formi i to u obliku jona
ortofosforne kiseline H3PO4 i pirofosforne kiseline H4P2O8. Na usvajanje fosfora utiču pH,
koncentracija fosfora, azot, temperatura i dr. U biljci je veoma pokretan, a u zemljištu je
slabo pokretan. Sadržaj fosfora u suvoj biljnoj materiji iznosi 0,1-1% i nakuplja se u
generativnim organima.
Fosfor je konstitutivan element koji ulazi u sastav nukleotida (ATP, ADP, AMP), ima važnu
ulogu u sintezi i transformaciji uglenih hidrata, masti, belančevina i dr. Ulayi u sastav
nukleinskih kiselina (DNK I RNK) i nukleoproteida, učestvuje u sintezi proteina i
fosfolipida. Ima posebnu ulogu u konverziji energije, nakupljanju i prenosu energije u
biljkama, učestvuje u regulaciji metaboličkih procesa, promoter je rasta korena i sazrevanja.
Povećava otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima i poleganju. Potreba za
fosforom se javlja na početku vegetacije. Biljke iz zemljišta iznose fosfor u velikim
količinama, zavisno od biljne vrste od 50-100 kg/ha. Futin je oblik fosofra koji se nakuplja u
zrnu u obliku rezerve.
Za biljke nisu poželjne ni suvišne ni premale količine fosfora u zemljištu.
Simptomi suviška fosofra su : retko se javljaju, zbog vezivanja sa Al, Fe, Ca, antagonistički
se ponaša prema Zn, Fe, Ca, B, Mn veže ih i izaziva nedostatak.
Simptomi nedostatka fosfora su : javljaju se na jako kiselim i jako alkalnim zemljištima,
mlado lišće zaostaje u rastu, dobija crvenkastu do tamnocrvenu boju, listovi nekrotiraju,
suše se i otpadaju. Smanjen je rast korena i smanjen je prinos i kvalitet proizvoda.
Nedostatak fosfora se javlja na početku vegetacije u vidu crvenila lista kod biljaka poreklom
iz toplijih krajeva.
20. Uloga sumpora u prometu materija. Oblici sumpora u biljci i oblici koje biljke
usvajaju. Znaci suviška i nedostatka sumpora u biljci.
Sumpor je dosta rasprostranjen element u prirodi, njegov sadržaj u zemljištu iznosi 0,05% a
u atmosferi varira. U zemljištu se nalazi u organskom obliku (belančevine, aminokiseline,
fermenti i dr.) i to 80-90% a u mineralnom obliku 10-20%. biljke sumpor iz zemljišta
usvajaju u anjonskom obliku SO42-, iz atmosfere SO2. Dobro je pokretan po ksilemu, po
floemu je nešto sporiji. Sumpor se transportuje iz starih listova u mlađe listove, i sadržaj
sumpora u suvoj biljnom materiji iznosi 0,1-6%.
Sumpor je konstitutivni element, ulazi u sastav aminokiselina, prostih i složenih
belančevina, fermenata i drugih specifičnih jedinjenja. Utiče na bubrenje koloida i
regulaciju vodnog režima, takođe ima uticaja i na fotosintezu, to jest sadržaja pigmenata.
Rast i razviće biljaka kao i kvalitet plodova. Biljke sumpor iznose od 10-50 kg/ha.
Simptomi nedostatka sumpora su : javljaju se na najmlađim listovima, žuto-zelena boja
(hloroza), slab rast, izduženi koren.
Simptomi suviška : retko se javljaju, jedino oko velikih industrijskih centara. H 2S je
toksičan "kisele kiše".
21. Uloga kalijuma u prometu materije. Oblici kalijuma i oblici koje biljke usvajaju.
Znaci suviška i nedostatka kalijuma u biljci.
Sadržaj ukupnog kalijuma u zemljištu je najčešće 1-2%, od ukupne količine kalijuma oko
98% nije pristupačno biljkama, a svega 1-2% je pristupačno biljkama. Biljke kalijum
usvajaju u neorganskom obliku K+-jona. Intenzivno usvajanje se dešava u najranijim fazama
rastenja i razvića. Kalijum se brzo premešta iz starih listova u mlade, prvi znaci nedostatka
kalijuma manifestuju se na ivicama starih listova. Kalijum je dominantan katjon u biljkama,
sadržaj kalijuma u suvoj materiji biljaka kreće se od 0,3-5-6%. kalijum je raspoređen u
biljnim organima prvenstveno : list, stablo, koren, seme, vegetativni organi. Kalijum se
najviše akumulira u mladim organima.
Kalijum je funkcionalni element reguliše vodni režim biljaka, otvaranjem stoma – više
kalijuma, manji transpiracioni koeficijent. Kalijum povrćava otpornost biljaka na bolesti,
sušu i niske temperature. Utiče i na usvajanje vode i transport asimilanata po ksilemu i
floemu. Utiče na fotosintezu, sintezu belenčevina, fermenata, vitamina i dr. Utiče na sintezu,
transformaciju imetabolizam ugljenih hidrata. Kalijumove biljke su šećerna repa, šećerna
trska, krompir.. Kalijum utiče na oplodnju, nalivanje, veličinu i ujednačenost plodova, kao i
na kvalitet proizvoda.
Biljke prinosom iznose iz zemljišta od 100-450 kg/ha, zavisno od biljne vrste i visine
prinosa.
Simptomi nedostatka kalijuma su : prvo vidljivi na starim listovima, na peskovitim i
krečnjačkim zemljištima. Na starim listovima javlja se hloroza i nekroza mrke boje, vrhovi i
ivice lišća savijaju se na dole. Usporen rast stabla, tanko i sklono poleganju, koren je kratak,
slabo se grana, nije bele boje i u biljkama se smanjuje sadržaj šećera i skroba.
Simptomi suviška kalijuma : retko se javljaju, kalijum je antagonista sa Ca, Mg, B, Zn, Mn.
22. Uloga kalcijuma u prometu materije. Sadržaj kalcijuma u biljci i oblici koje biljke
usvajaju. Znaci nedostatka kalcijuma u biljci.
Sadržaj kalcijuma u zemljištu može biti različit, kod koiselih zemljišta ima malo, a kod
karbonatnoh i do 30%. nalazi se u obliku neorganskih jedinjenja u sastavu različitih stena.
Glavna jedinjenja kalcijuma su CaCO3, MgCO3, CaCO3 xMgCO3. Biljke kalcujum usvajaju
u obliku Ca2+-jona. Kalcijum ima dobru pokretljivost po ksilemu, nešto slabiju po floemu. U
plodove se kalcijum transportuje preko floema, vrlo sporo, u malim količinama, pa se
problem nedostatka kalcijuma uglavnom izražava u obliku simptoma na plodovima. Sadržaj
kalcijuma u suvoj materiji biljke kreće se od 0,3-3%. drugi je po zastupljenosti posle
kalijuma. Sa starošću biljaka sadržaj kalcijuma se povečava. Kalcijum je raspoređen po
biljnim organima : list, stablo, koren, zrno.
Kalcijum je strukturalni element, održava strukturu i funkcionalnost ćelijske membrane. Ca-
pekat je komponenta svih čelijskih zidova.kalcijum utiče na propustljivost ćelijske
membrane. Nedostatak kalcijuma utiče na nekontrolisano nakupljanje i oticanje materija iz
ćelije, neutralizuje organske kiseline. Utiče na bubrenje koloida protoplazme, smanjuje
hidrataciju koloida, povrćava stabilnost i viskozitet.
Biljke prinosom iznose od 20-400kg/ha kalcijuma, zavisno od biljne vrste i visine prinosa.
Najmanje iznosi pšenica 20kg/ha, a najviše kupus 300-400kg/ha.
Simptomi nedostatka kalcijuma : uočava se na kiselim zemljištima, najpre na mladom lišću.
Na najmlađem lišću javlja se hloroza i nekroza mrke boje, koja se širi od vrhova lisa i ivica
prema unutrašnjosti. Ivice listova se savijaju na gore. Koren zaostaje u razvoju, smanjen je
broj i kvalitet proizvoda. Na plodovima jabuke pojavljuju se plutaste pege, smanjuje se pH
Z.R. - smanjeno ili povećano usvajanje drugih jona.
Simptomi suviska kalcijuma : restko se javljaju, antagonista je sa P, Mn, Fe, Zn i dr.
23. Uloga magnezijuma u prometu materije. Sadržaj magnezijuma u biljci i oblici koje
biljke usvajaju. Znaci nedostatka magnezijuma u biljci.
Magnezijum kao i kalcijum je zemljoalkalni metal, potiče iz zemljine kore (2,1%). U
zemljištu se uglavnom nalazi u obliku neorganskih jedinjenja (Cl, SO 4 i dr.). Biljke
magnezijum usvajaju u obliku Mg2+-jona. Brzo je pokretan po ksilemu, a dobro pokretan po
floemu. Sadržaj magnezijuma u suvoj materiji biljke iznosi 0,1-1%. Raspoređen je po
organima : list, stablo, koren, zrno.
Magnezijum je strukturalni element, aktivira fermente koji utiču na proces fotosinteze i
dianja. Utiče na metabolizam N i P u biljkama, neutrališe višak organskih kiselina, reguliše
vodni režim bilaka. Vrši transport produkata fotosinteze do mesta nakupljanja i centralni je
atom u hlorofilu (2,7%) kojem određuje boju i značajan je za fotosintezu.
Biljke najviše iznose prinosom iz zemljišta značajnije količine magnezijuma 10-80kg/ha.
Najmanje pšenica, a najviše šećerna repa 65kg/ha.
Simptomi nedostatka magnezijuma : prvi simptomi javljaju se nadonjem (starom) lišću u
vidu hloroze i nekroze, između lisnih nerava pojavljuju se mrke pege koje se kasnije šire i
sastavljaju. Smanjuje se intenzitet fotosinteze, smanjena je i sinteza ugljenih hidrata i
njihovo odvođenje do mestta nakupljanja.
Simptomi suviška magnezijuma : retko se javljaju, antagonista je sa Ca, K, KH 4, Mn.
24. Uloga gvožđa u prometu materije. Sadržaj gvožđa u biljci i oblici koje biljke
usvajaju. Znaci nedostatka gvožđa u biljci.
Gvožđe je element visoke metaboličke aktivnosti – zbog polivalentnosti i stvaranja helatnih
kompleksa. Biljke iz zemljišta usvajaju Fe u obliku Fe 2+, Fe3+ i Fe-helata. Usvojeni Fe3+ se
redukuje do Fe2+ na površini korena. Dikotiledone biljke koriste Fe iz helatnij kompleksa, a
monikitiledone neorganske oglike. Smanjeno usvajanje Fe izaziva visoka pH, hladno i
vlažno zemljište velika koncentracija fosfata. Fe se sporo premešta iz starijih u mlade
listove. Sadržaj Fe u suvoj materiji kreće se od 50-200 ppm ( spanać 300 ppm). Raspored po
organima : list, stablo, koren, zrno.
Gvožđe je strukturalni element. U proceesu fotosinteze nedostatak Fe-a prestaje sinteza
hlorofila, Fe ulazi u sastav citohroma. U procesu disanja utiče na oksido-redukcione procese
Fe3+ + E → Fe2+. U funkciji elementarnog azota (N2) redukciji NO3 u NO2. U metabolizmu
ugljenih hidrata.
Simptomi nedostatka gvožđa : najpre na ,lađim listovima, između lisnih nerava javlja se
limunasto žuta boja – hloroza , na listu samo nervi zeleni, kasnije nastaje nekroza. Hloroza
može biti izazvana i inaktivacijom Fe i vezivanje sa P.
Simptomi suviška gvožđa : retko se javlja, izuzev na jako kielim zemljištima, antagonista je
sa P i Mn.
25. Mikroelementi i njihove najvažnije odlike.
Mikroelementi pripadaju grupi nephodnih biogenih elemenata bez kojih biljke ne mogu da
prođu normalno svoj životni put. Obično se uzimaju sledeći kriterijumi za ocenjivanje
neophodnosti jednog elementa :
a) ako nedostatak nekog elementa sprečava biljku da završi vegetativne i reproduktivne
stadijume svog životnog ciklusa
b) ako se pojava znaka nedostatka može sprečiti ili otkloniti dodavenjem tog elementa i
c) ako element učestvuje direktno u ishrani, pored toga što može da deluje povoljno na
mikrobiološku aktivnost i hemijske osobine hranljive sredine.
Za mangan, bor, cink, kobalt, bakar, molibden sasvim je dokazano da zadovoljavaju sva tri
navedena kriterijuma. Mikroelementi u zemljištu potiču od različitih stena, i odgovarajučim
fizičko-hemijskim reakcijama se može odrediti ukupna količina i pristupačna količina nekog
od mikroelemenata u zemljištu.
Izvori mikroelemenata u zemljištu su :
1. stene i minerali
2. organska i mineralna đubriva i
3. mineralizacija ostataka biljaka, životinja i mikroorganizama.
26. Uloga bora i kobalta u prometu materije. Znaci nedostatka bora i kobalta u biljci.
Sadržaj ukupnog bora u zemljištu iznosi oko 30 ppm (90kg/ha na dubini do 20 cm), a u
zemljišnom rastvoru pristupačnih oblika ima 10-20% od ukupne količine. Biljke usvajaju
bor u obliku H3BO3-. Brzina transporta po ksilemu određuju transpiracioni tokovi, a po
floemu je vrlo slabo pokretan, slabije od kalcijuma. Usvaja se intenzivno preko lista.
Sadržaj bora u suvoj materiji je 2-7 ppm. Dikotiledone biljke usvajaju 3-4 puta više bora od
monokotiledonih, najviše ga iznose leguminoze i šećerna repa 500-700 g/ha, a žita do
100g/ha.
Bor je strukturalni element učestvuje u izgradnji ćelijskog zida i reguliše metabolizam
uglenih hidrata. Povećava digestiju šećera u repi, učestvuje u sintezi fosfornih jedinjenja,
utiče na oplodnju – podstiče klijanje polena, koristi se pred cvetanje. Utiče na rast koreena i
sazrevanje, kao i na zdravstveno stanje plodova.
Primenom P i B znatno se bolje razvija koren, sprečava suša, ubrzava zrenje.
Simptomi nedostatka B : najpre na najmlađim listovima, hloroza i nekroza, izumiranje
tačaka rasta, slabo razvijanje mehaničkih tkiva, korena, smanjen broj kvržičastih bakterija
kod leguminoza.
Sadržaj kobalta u zemljištu je vrlo nizak 0,8-6 ppm, a u pristupačnom obliku ga ima vrlo
malo. Biljke kobalt usvajaju u obliku Co2+ i Co-helata. Po ksilemu je osrednje, a po floemu
vrlo slabo pokretan ( nakon folijarne prihrane ostaje u listu). Sadržaj kobalta u suvoj materiji
biljaka iznosi 0,1-0,4 ppm. Najviše ga ima u generativnim organima i listu. Biljke prinosom
iznose iz zemljišta male količine do 10g/ha.
Kobalt ulazi u sastav vitamina B 12 (grašak, lupina, pšenica). Polivalentan je element (Co 2+,
Co3+) učestvuje u oksido-redukcionim procesima, takođe i u fiksacija atmosferskog azota, u
aktivnosti kvržičastih bakterija. Utiče i na metabolizam lipida, sintezu auksina, hloroplasta i
druge metaboličke procese.
Znaci nedostatka kobalta : kod leguminoza vodi ka nedostatku azota.
27. Uloga mangana i bakra u prometu materije. Znaci nedostatka mangana i bakra u
biljci.
Sadržaj mangana u zemljištu dosta je promenjliv, on je polivalentan metal od Mn 2+ do Mn7+
i značajan je regulator oksido redukcionih procesa. Biljke usvajaju Mn u obliku Mn 2+ i Mn-
helata. U buljkama se nalazi u obliku Mn 2+. Može lako da se oksiduje i u Mn 3+ i Mn4+.
Antagonista je sa Fe2+, Ca2+, Mg2+. Pokretljivost je mala (ali veća od gvožđa). Sadržaj
mangana u suvoj biljnoj materiji kreće se od 50-250 ppm. Najviše ga sadrže mladi organi,
gde su metabolički procesi najintenzivniji – meristemska tkiva, listovi, reproduktivni organi.
Biljke prinosom iznose iz zemljista 150-500g/ha.
Mangan je polivalentan element. Utiče na sintezu hloroplasta, na hilovu reakciju cepanja
molekula vode – fotoliza vode. Kao i na vezivanje i redukciju CO 2 (karboksilaciju) u tamnoj
fazi fotosinteze, utiče i na druge metaboličke procese, redukciju NO 3, fiksaciju
atmosferskog azota, sintezu auksna i drugo.
Simptomi nedostatka mangana : javljaju se prvo na najmlađem lišću, hloroza vršnog dela
lišća između nerava, nervi lista ostaju zeleni, tzv. "mozaična hloroza", smanjen je intenzitet
fotosinteze, lisne površine, usporava se rast korena i nadzemnog dela kao i slabije nalivanje
semena. Simptomi viška : retko se javljaju.
Sadržaj bakra u zemljištu kreće se od 10-140 ppm, a u Z.R. Prelazi 0,01 ppm. Biljke bakar
usvajaju u obliku Cu2+ i Cu-helata. Antagonista je sa Fe 2+, Mn2+ i Zn2+. Pokretljivost je
srednja, u soku ksilema je najčesće u kompleksim jedinjenjima. Sadržaj bakra u suvoj
materiji je od 2-20 ppm. Raspoređen je po organima najviše u korenu, biljke prinosom
iznose male količine pd 30-100 g/ha.
Bakar je strukturalni element, učestvuje u građi ćelijskog zida ili na odrvenjavanju ( vinova
loza, poslednja dva prskanja su bakrom). Ulazi u sastav niza fermenata koji učestvuju u
oksidoredukcionim procesima, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, lipida i azotnih
jedinjenja (belančevina). Čuva hlorofil od razaranja i pomaže sintezu antocijana. Takođe
povećava otpornost biljaka na sušu i biljne bolesti.
Simptomi nedostatka bakra : prvi simptomi javljaju se na najmlađem lišću, uvijanje vršnih
listova – zbog promene u strukturi sprovodnih sudova, hloroza, nekroza vršnih listova,
smanjen prinos i kvalitet proizvoda.
Simptomi viška bakra : retko se javlja, izaziva hlorozu po rubu listova, koren je mali i
zadebljao, izaziva Fe-hlorozu tj. smanjeno usvajenje Fe2+.
28. Uloga cinka i molibdena u prometu materije. Znaci nedostatka cinka i molbidena u
biljci.
Sadržaj ukupnog cinka u zemljištu iznosi u proseku oko 60 ppm. U pristupačnom obliku
nekoliko ppm (0,2-3ppm), najviše kod pseudogleja 5-10 ppm. Iz zemljišta se usvaja u
obliku Zn2+ u alkalnoj sredini ZnOH+ i Zn-helata. Antagonisti pri usvajanju Zn su Fe, Mn,
Cu, P, HCO3. Cink je dobro pokretan i po kislemu i po floemu. Transportuje se u obliku Zn 2+
i u obliku Zn-helata. Sadržaj cinka u suvoj biljnoj materiji iznosi od 20-50 ppm. Raspored
po organima : mladi listovi, koren, klica, seme. Biljke prinosom iz zemljišta iznose 200-
300g/ha.
Cink utiče na aktivnost velikog broja enzima, centralni je atom auksina – hormona rasta,
učestvuje u metabolizmu nukleinskih kiselina DNK, RNK, fosfornih jedinjenja ugljenih
hidrata i proteina. Daje biljkama tolerantnost premasuši, učestvuje na obrazovanje cvetova i
plodova. Zn-mast se koristi u zaštiti bilja, veterini, medicini.
Simtomi nedostatka cinka : smanjena sinteza auksina (hormona rasta), javlja se sitnolisnost,
rozetavost. Smanjen intenzitet fotosinteze, javljaju se hlorotične pege i nekroza.
Simptomi suviška cinka : retko se javlja, aako se javi suvišak, toksičan je za biljke, imaju
niži rast, amli koren, crvenkasto-mrke pege, nekroza.
Sadržaj molibdena u zemjištu je veoma nizak od 2-4 ppm, a u pristupačnom obliku oko 0,02
ppm. Ima strukturalnu i katalitičku ulogu, polivalentan je i direktno je uključen u oksido
redukcione procese. Usvaja se i transportuje u obliku MoO 42-. Srednje je pokretljivosti i po
ksilemu i po floemu. U suvoj materiji biljaka ima ga od 0,1- 0,5 ppm. Najviše ga ima u listu,
između nerava, stablu, kvržicama leguminoza. Biljke prinosom iznose iz zemljišta vrlo male
količine do 10 g/ha.
Molibden vrši ulogu katalizatora i fiksatora atmosferskog azota, podstiče aktivnost
kvržičastih bakterija, ulazi u sastav fermenta nitrat-reduktaze, podstiče fosforilaciju tj
ugradnju neorganskog fosfora u organska jedinjenja, učestvuje u sintezi hlorofila, vitamina
C, askorbinske kiseline i dr.
Znaci nedostatka molibdena : patuljavost, rozetavost, hloroza, nekroza lista, slab razvoj
mehaničkih tkiva, povečan broj bočnih korenova ( trulež srca korena).
Simptomi viška molibdena : retko se javlja, manji rast, hloroza, nekroza.