AGROHEMIJA KOLOKVIJUM

I deo: Analiza biljaka i biljnog materijala

1. Uzimanje uzoraka biljnog materijala za laboratorijske analize (Pojam uzorka,
metode).
Uzorak je deo osnovne mase koja mora verno da reprezentuje celokupnu količinu (pšenice,
brašna, kukuruza,sena). Potrebno je uzeti uzorak sa što više različitih mesta. Uzorak mase
od 500 grama reprezentuje 1-3-5 vagona pšenice npr.
1. Osnovni uzorak – predstavlja deo osnovne mase. Uzima se sa više različitih mesta. Masa
mu je nekoliko puta veća (5-10) od potrebne mase za izvođenje analiza.
2. Prosečni (srednji) uzorak – dobija se mešanjem i smanjivanjem osnovnog uzorka.
Njegova masa je 2-3 puta veća od potrebne mase za izvođenje svih analiza.
3. Analitički uzorak – dobija se mešanjem i smanjivanjem srednjeg uzorka. Masa ovog
uzorka je masa potrebna za izvođenje jedne hemijske analize (5,10,20,50 grama).
Pribor: različit, zavisno od vrste biljnog materijala: 1. za uzimanje zrnastih – šilo, sonde sa
pregradama, kofe, kese, etikete, olovka, lenjir. 2. za uzimanje celih biljaka – ašov i motika.
3. za procenu visine prinosa – ručna kosa. 4. za procenu kvaliteta sena – nož za sečenje
sena, kuka.
Postupak: različit zevisi od vrste biljnog materijala.
2. Načini izdvajanja srednje probe.
Prosečni (srednji) uzorak dobija se mešanjem i smanjivanjem osnovnog uzorka. Njegva
masa je 2-3 puta veća od mase potrebne za izvođenje svih analiza.
3. Priprema uzoraka biljnog materijala za laboratorijske analize zavisno od prirode
uzorka i vrste analize.
Princip je da se uzorak svede na analitičke uzorke, a da se pri tom ne poremeti ništa od
osobina uzorka. Pribor je različit i zavisi od vrste biljnog materijala i analize. Reagensi
vodena para pod pritiskom, alkohol ili formalih. Analiza biljnih uzoraka se može vršiti u
svežem stanju, vazdušno suvom stanju i konzerviranom stanju.
4. Određivanje sadržaja grube vlage (Gv) u biljnom materijalu, sušenjem uzorka na
vazduhu (Pojam, princip, pribor, postupak, izračunavanje).
Gruba vlaga je vlaga koja se nalazi na površini biljnih čestica u tečnom agregatnom stanju.
Drži se slabim silama i istiskuje se pri nižim temperaturama. Nepostojanost grube vlage na
običnoj sobnoj temperaturi (20-25o), ali postoji higroskopna vlaga. Pribor: vaga, staklena ili
kartonska kutija, prostorija za sušenje na sovnoj temperaturi (vazduhu). Postupak: zavisno
od vrste biljnog materijala – na vazduhu na sobnoj tempraturi mogu uzorci sa manje vlage,
list kukuruza, lucerke... Izračunavanje: %Gv = {P1/P } x 100
P1 – razlika u težini uzorka pre i posle sušenja
P – težina uzorka pre sušenja
5. Određivanje sadržaja grube vlage (Gv) u biljnom materijalu, sušenjem uzorka u
sušnici na temperaturi 50-60oC (Pojam, princip, pribor, postupak, izračunavanje).
Gruba vlaga je vlaga koja se nalazi na površini biljnih čestica u tečnom agregatnom stanju.
Drži se slabim silama i istiskuje se pri nižim temperaturama. Nepostojanost grube vlage na
temperaturi 50-60oC, ali postoji higroskopna vlaga. Pribor: vaga, staklena ili kartonska
kutija, sušnica sa ventilatorom. Postupak: zavisno od vrste biljnog materijala – u sušnici se
suše uzorci sa više vlage – npr koren šećerne repe. Izračunavanje: %Gv = {P1/P } x 100
P1 – razlika u težini uzorka pre i posle sušenja
P – težina uzorka pre sušenja
6. Određivanje sadržaja hidroskopske vlage (Hv) u biljnom materijalu (Pojam,
princip, pribor, postupak, izračunavanje).
Pojam: higroskopna vlaga je vlaga apsorbovana na površini biljnih čestica u vidu tankih
opni u gasovitom agregatnom stanju. Drži se jačim silama od grube vlage i istiskuje se na
višim temperaturama. Princip: nepostojanost higroskopne vlage na temperaturi 105 oC, a
postojanost suve supstance. Pribor: vaga sa 4 decimale, aluminijumske posude sa
poklopcem, sušnica sa termometrom, eksikator, laboratorijska klešta.
Izračunavanje: %Hv = {P1/P} x 100
7. Određivanje sadržaja ukupne vlage (Uv) u biljnom materijalu (Pojam, princip,
pribor, postupak, izračunavanje).
8. Određivanje sadržaja suve supstance u biljnom materijalu (Pojam, princip, pribor,
postupak, izračunavanje).
9. Određivanje sadržaja organskih materija u suvoj supstanci (Pojam, princip, pribor,
postupak, izračunavanje).
Spaljivanje biljnog materijala. Pribor: vaga sa 4 decimale, porculanske posude, rešo ili
digestor, peć za žarenje, laboratorijska klešta, eksikator. Izračunavanje: %O.M. = 100% -
M.M. Ili %O.M. = {P1/P} x 100
P1 – razlika u težini uzorka pre i posle paljenja
P – težina odmerenog uzorka
10. Određivanje sadržaja mineralnih materija u suvoj supstanci (Pojam, princip,
pribor, postupak, izračunavanje).
Princip: nepostojanost organske materije na temperaturi od 650oC, a postojanost mineralne
materije. Pribor: vaga sa 4 decimale, porculanske posude, rešo ili digestor, peć za žarenje,
laboratorijska klešta, eksikator. Postupak: spaljivanje biljnog materijala, žarenje pepela.
Izračunavanje: % M.M. = {P1/P} x 100
P1 – težina pepela
P – težina uzetog uzorka
II deo: Analiza zemljišta
1. Metode za brzo ispitivanje plodnosti zemljišta (šta se određuje, kako i upotrebljivost
rezultata). Određivanje reakcije zemljišta i karbonata.
Hemijske (laboratorijske) metode – princip ekstrakcije hranljivih elemenata iz zemljišta, a
zatim standardnim metodama određuje sadržaj pojedinih elemenata.
Biološke metode – živi organizmi, mikroorganizmi ili više biljke – mikrobiološke metode i
gajenje viših biljaka.
Fiziološko-hemijske metode.
Određivanje pH u KCl – jedna kašičica zemlje (oko 4 grama) stavi se u veću epruvetu a
zatim se doda 10 ml KCl (pH=7,00) pomoću pipete i snažno mućka 1 minut i ostavi se 10
minuta da odstoji dok se ne izbistri. Zatim se doda 0,5 ml univerzalnog indikatora i kružnim
pokretima lako promućka da se boja izjednači (zemlja se ne sme dizati) i najzad se poredi sa
tabelom boja i pročita pH vrednost.
Određivanje karbonata CaCO3 – mala količina zemlje se uzme kašičicom i stavi na
porcelansku ploču i doda se 4 kapi 10% hlorovodonične kiseline i posmatra. Ako zemljište
ne penuša ono je bezkarbonatno, ako se pojavi jedva primetno penušanje zemljište je slabo
karbonatno, a ako je penušanje intenzivno zemljište je jako karbonatno.
2. Metode za brzo ispitivanje plodnosti zemljišta (šta se određuje, kako i upotrebljivost
rezultata). Određivanje sadržaja azota, fosfora i kalijuma.
Određivanje nitratnog azota – jedna kap ekstrata zemljišta pomoću kapalice se prenese na
belu porculanskuploču i doda se 4 kapi difenilamina, zatim se ostavi 2 minuta da odstoji
posle čega se, promeša i najzad se upoređuje sa tabelom boja za ocenjivanje sadržaja
nitratnog azota, koja se daje u priručniku, i na osnovu toga se zaključuje da je zemljište
neobezbeđeno, srednje obezbeđeno ili obezbeđeno u azotu.
Određivanje fosforne kiseline P2O5 – 20 kapi (1 ml) ekstrata zemljišta pomoću kapalice se
prenese u manju epruvetu i doda 2 kapi amonijum nitrata ili natrijum molbidata i 4 kapi
rastvora stanohlorida, pomoću kapalice, a zatim se promućka i ostavi 1 minut da odstoji,
posle čega se uporedi sa tabelom boja za ocenjivanje sadržaja fosfora u zemljištu, i najzad
se zaključuje o obezbeđenosti zemljišta u fosforu pristupačnom za biljke.
Određivanje kalijuma K2O – 10 kapi ekstrata zemljišta (0,5 ml) kapalicom se prenese u
manju epruvetu i doda se 1 kap smeše rastvora kobalt nitrata i natrijum nitrata (1:1) i 12
kapi izopropil alkohola. Zatim se 1 minut ostavi da stoji, ponovo se lagano promućka i
ponovo ostavi 2 minuta da stoji, posle čega se upoređuje sa tabelom boja za ocenjivanje
sadržaja kalijuma i na osnovu toga ocenjuje se obezbeđenost zemljišta lako pristupačnim
kalijumom.
3. Kontrola plodnosti zemljišta (Pojam, sadržaj, turns).
Kontrola plodnosti zemljišta predstavlja jednu naučnu osnovu za radionalnu upotrebu
đubriva na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta u cilju ostvarenja visokih, stabilnih i
kvalitetnih prinosa gajenih biljaka, uz primenu ekonomičnosti i zaštite čovekove okoline i
biosfere u celini.
Zadatak savremene poljoprivrede je kontinuirano povećanje proizvodnje i kvaliteta prinosa
gajenih biljaka po jedinici površine. Ovaj zadatak se može ostvariti jedino uvođenjem u
praksu novih, savremenih načina dostignuća i tehologija iz oblasti: agromelioracija,
mehanizacije i agrotehnike, selekcije i poboljšanja starih i uvođenja novih visokorodnih
sorti i hibrida, zađtita od bolesti, stetočina i korova.
Gajene biljke u ciklusu rasta, razvoja i plodonošenja u najvežoj meri usvajaju mineralne
materije iz zemljišta. Različite vrste biljaka imaju različite potrebe kako u količini tako i u
odnosu različitih hranljivih materija.
Sadržaj mineralnih materija u zemljištu utvrđuje se hemijskom analizom prosečnog uzorka
zemljišta. Na osnovu dobijenih rezultata daju se preporuke: da li treba primeniti i kako
izvesti mere popravke plodnosti zemljišta, zatim kada, u kojoj količini i koju vrstu đubriva
da bi biljka mogla biti najefikasnije ishranjena, tako da ishrana ne bude ograninavajući
faktor proizvodnje.
4. Uzimanje uzoraka zemljišta u kontroli plodnosti zemljišta na malim parcelama
(Pojam, princip, pribor, postupak, šematski prikaz).
5. Uzimanje uzoraka zemljišta u kontroli plodnosti zemljišta na velikim parcelama
(Pojam, princip, pribor, postupak, šematski prikaz).
6. Postupak sa uzetim uzorcima zemljišta i merem predostrožnosti.
Nakon donošenja uzoraka u laboratoriju, uzorci se uvode u matičnu knjigu uzoraka gde se u
rubriku oznaka uzoraka upišu svi podaci sa cedulje uzorka. Nakon toga uzorak dobija
laboratorijski broj (šifru). Pod šifrom, uzorci zemljišta se pripremaju za hemijsku analizu
koja se sastoji od: sušenja, mlevenja, prosejavanja i pakovanja. Sušenje uzoraka može biti
na vazduhu (prirodno) i u sušaču (veštački). Tokom mlevenja i prosejavanja dolazi do
odstranjivanja stranih tela u uzorku zemljišta, usitnjavanja i prosejavanja kroz sito prečnika
pora od 0,5-2 mm zavisno od vrste analize koju radimo. Posle mlevenja i, uzorci se pakuju u
papirne kese koje se čuvaju u posebnim prozračnim i suvim prostorijama.
7. Dokumentacija o kontroli plodnosti zemljišta (Sadržaj elaborata o kontroli
plodnosti zemljišta).
Obuhvata spisak parcela na kojim ase izvodi kontrola plodnosti zemljišta, istorijat parcele,
plan parcele, rezultate agrohemijskih analiza (pH, N, P, K, sadržaj humusa, sadržaj
karbonata).
8. Određivanje sadržaja ukupnog azota u zemljištu, metodom po Kejldahl-u (Princip,
pribor, postupak, izračunavanje, podela).
Princip: Metoda se zaniva na razaranju uzoraka zemljišta (organske materije)
koncentrovanom sumpornom kiselinom uz prisustvo katalizatora uz zagrevanje. Organski
deo azota i nitratni deo azota se u ovakvim uslovima redukuju do amonijaka koji se veže za
sumpornu kiselinu i gradi amonijum sulfat. Destilacijom pomoću vodene pare i jake baze u
višku, istiskuje se azot u obliku amonijaka i hvata u rastvor borne kiseline. Količina azota u
bornoj kiselini se određuje titracijom sumpornom kiselinom poznatog normaliteta, a
računskim putem se izračuna sadržaj ukupnog azota u zemljištu koji se izražava u
procentima.
Pribor: Kejdalh balon od 50 ml za spaljivanje i sistem za spaljivanje, aparatura za
destilaciju, menzura od 25 ml, pete, erlenmajer, birete.
Reagensi: Sumporna kiselina (koncentrovana), smeša katalizatora, NaOH 35-40%, rastvor
borne kiseline + mešani indikator, 0,01N H2SO4 poznatog faktora.
Postupak: Tok analize se sastoji od 5 faza: razaranja uzorka, destilacije, titracije, proračuna
i određivanje klase obezbeđenosti zemljišta azotom.
Proračun: %Ν =
Podela:
Klasa obezbeđenosti Sadržaj ukupnog azota Granične vrednosti
I Vrlo bogat > 0,3 % N
II Bogat 0,2 – 0,3 % N
III Dobar 0,1 – 0,2 % N
IV Srednji 0,06 – 0,1 % N
V Siromašan 0,03 – 0,06 % N
VI Vrlo siromašan 0,02 – 0,03 % N
VII Ograničena sposobnost < 0,02 % N
zemljišta za gajenje biljaka

9. Oderđivanje sadržaja lakopristupačnog P2O5 i K2O AL-metodom (Princip, pribor,

reagenski, postupak).
Princip: Metod se zasniva na ekstakciji lakopristupačnog fosofra i kalijuma AL rastvorom.
Iz ekstrata se fosfor određuje kolorimetrijski, a kalijum plamenfotometrijski.
Pribor: Erlenmajer, mućkalica, levci, laboratorijske čaše, menzura, kolorimetar,
plamenfotometar.
Reagensi: koncentrovani AL rastvor, radni AL rastvor, molibdenov reagens, rastvor
stanohlorida u askorbinskoj kiselini, serija standardnig rastvora za fosfor, serija standardnih
rastvora za kalijum.
Postupak: 5 grama vazdušno suvog zemljišta preneti u erlenmajer, dodati 100 ml radnog AL
rastvora i mučkati 2 sata na mućkalici. Potom, filtrirati rastvor kroz gust filter papir.
Dobijeni filtrat služi za određivanje sadržaja fosfora i kalijuma.
10. Oderđivanje sadržaja lakopristupačnog P2O5 u AL-ekstratu (Princip, pribor,
reagenski, postupak, izračunavanje).
Odmeriti 5 grama vazdušno suvog zemljišta, koje je prosejano kroz sito sa otvorima 2mm, i
prenese se u reagens bocu od 250 ml. Uzorak se prelije sa 10 ml ekstracionog rastvora, boce
se dobro zatvore i mućka se 2 sata. Po završenom mućkanju ekstrat se profiltrira kroz gust
filter papir u čaše od 100 ml ili specijalne epruvete za kolorimetriranje. Pošto su prve kapi
filtrata obično zamućene, one se odbacuju, koristi se samo bistar filtrat. U dobijenom
rastvoru fosfor se može odrediti različitim kolorimetrijskim postupcima.
Reagensi: molibdenov reagens, rastvor stanohlorida u HCl, rastvor stanohlorida u
askorbinskoj kiselini, standardni rastvori.
5ml filtrata + 7,5 ml molibdenovog reagensa + 0,5 ml SnCl2
Plavo obojenje
Njiva P2O5 mg/100g zemlj.
Siromašna < 10
Srednje obezbeđena 10 – 20
Bogata > 20

11. Oderđivanje sadržaja lakopristupačnog K2O u AL-ekstratu (Princip, pribor,

reagenski, postupak, izračunavanje).
Odmeriti 5 grama vazdušno suvog zemljišta, koje je prosejano kroz sito sa otvorima 2mm, i
prenese se u reagens bocu od 250 ml. Uzorak se prelije sa 10 ml ekstracionog rastvora, boce
se dobro zatvore i mućka se 2 sata. Po završenom mućkanju ekstrat se profiltrira kroz gust
filter papir u čaše od 100 ml ili specijalne epruvete za kolorimetriranje. Pošto su prve kapi
filtrata obično zamućene, one se odbacuju, koristi se samo bistar filtrat.
U dobijenim filtratima sadržaj kalijuma se određuje plamenfotometrijski.
5ml filtrata + 7,5 ml molibdenovog reagensa + 0,5 ml SnCl2
Njiva K2O mg/100g zemlj.
Siromašna < 10
Srednje obezbeđena 10 – 20
Bogata > 20
III deo: Analiza đubriva
1. Način determinacije đubriva.
Prema svojoj rastvorljivosti đubriva se dele na sledeće grupe: rastvorljiva, znatno
rastvorljiva (rastvara se više od polovine koliičine uzetog đubriva), slabo rastvorljiva
(rastvara se manje od polovine količine uzetog đubriva) i nerastvorljivih kod kojih nije
došlo do vidljivog smanjenja količine đubriva. Ukoliko je đubrivo potpuno ili znatno
rastvorljivo, dobijeni rastvor se uz prethodno filtriranje direktno koristi za kvalitativnu
analizu pojednih jona u rastvoru nepoznatog đubriva. Ukoliko se neko đubrivo uopšte ne
rastvara onda se dodaje izvesna količina 10% hlorovodonične kiseline, rastvor filtrira i
dobijenom filtratu đubriva kvalitativno se dokazuju pojedini joni uz korišćenje svih
reagensa koji se upotrebljavaju i kod vodenog rastvora đubriva, izuzev reagensa srebro
nitrata. U pripremljenim rastvorima nepoznatih đubriva dokazuju se pojedini joni, pa se na
osnovu dobrog poznavanja osobina đubriva donosi zaključak o njegovom identitetu i
kvalitetu.
2. Dokazivanje sadržaja nitratnog jona (NO3-) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Rastvoru đubriva u epruveti se dodaje fero sulfat i držeći epruvetu u kosom položaju dodaje
se kap po kap sumporne kiseline (koncentrovane) koja kao gušća pada na dno epruvete i pri
tom potiskuje nitratni rastvor. Tada se na dodirnom sloju različitih gustina, a u prisustvu
azotne kiseline gradi mrko obojeni prsten:
NaNO3 + H2SO4 → NaNSO4 + HNO3
2HNO3 + 6FeSO4 + 3H2SO4 → 2NO + 3Fe2(SO4)3 + 4H2O
3. Dokazivanje sadržaja amonijačnog jona (NH4+) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se 3-4 ml rastvora đubriva i dodaje se 1-2 ml 10% rastvora kalijum ili natrijum
hidroksida, epruveta se promućka i osetiće se miris amonijaka koji se ovom prilikom
izdvaja:
(NH4)2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2NH3 + 2H2O
Oslobađanje amonijaka se ubrzava ako se epruveta zagreva na plamenu. Amonijak se
dokazuje mirisom, a takođe i lakmus papirom (crveni lakums poplavi).
4. Dokazivanje sadržaja cijanamidnog jona (CN2-) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se 2-3 ml filtrata, stavi se u epruvetu i doda nekoliko kapi srebro nitrata. Nagradiće
se žuti talog srebro cijamida (Ag 2CN2) koji se ne rastvara u amonijaku, a rastvara se u
azotnoj kiselini:
CaCN2 + 2AgNO3 → Ca(NO3)2 + Ag2CN2
5. Dokazivanje sadržaja sulfatnog jona (SO42-) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Epruveti u kojoj se nalazi 2-3 ml rastvora đubriva dodati nekoliko kapi rastvora barijum
hlorida, u prisustvu sulfatnog jona nagradiće se beli talog barijum sulfata:
(NH4)2SO4 + BaCl2 → BaSO4 + 2NH4Cl
Sa barijum hloridom daju beli talog sem sulfata i karbonati, ali talog barijum karbonata
rastvara se u sirćetnoj kiselini, a talog barijum sulfata nije rastvorljiv ni u vodi ni u
razblaženim kiselinama (HCl, HNO3, sirćetna kiselina).
6. Dokazivanje sadržaja fosfatnog jona (PO43-) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se 2-3 ml rastvora đubriva, stavi se u epruvetu i doda nekoliko kapi srebro nitrata. U
prisustvu fosfatnog jona nagradiće se žuti talog srebro fosfata:
H3PO4 + 2Ag3NO3 → Ag3PO4 + 2HNO3
Talog srebro fosfata se rastvara u azotnoj kiselini i amonijum hidroksidu za razliku od žutog
taloga srebro cijamida koji se ne rastvara u amonijum hidroksidu, ali se kao i talog srebro
fosfata rastvara u azotnoj kiselini.
7. Dokazivanje sadržaja hloridnog jona (Cl-) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se 2-3 ml rastvora đubriva, prenese se u epruvetu, a potom doda nekoliko kapi srebro
nitrata. U prisustvu Cl- jona nagradiće se beo sirast talog srebro hlorida:
NH4Cl + AgNO3 → AgCl + NH4NO3
Talog srebro hlorida rastvara se u amonijum hidroksidu, jer sa amonijakom gradi lako
rastvorljivo jedinjenje di-amino srebro hlorid. Talog AgCl ne rastvara se u azotnoj kiselini.
Ovo je specifična rakcija na hloridni jon.
8. Dokazivanje sadržaja kalcijumovog jona (Ca++) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se 2-3 ml rastvora đubriva i stavi u epruvetu, a zatim se doda 2-3 ml amonijum
oksalata. Ako ima kalcijumovog jona nagradiće se beo talog kalcijum oksalata:
CaCl2 + (NH4)2C2O4 → CaC2O4 + 2NH4Cl
9. Dokazivanje sadržaja natrijumovog jona (Na+) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se platinska igla, zamoči u rastvor nepoznatog đubriva i unese u plamen gasne
grejalice. Ako se radi o đubrivu koje u sebi sadrži natrijum plamen će se obojiti žutom
bojom. Poznato je da alkalni i zemnoalkalni metali podvrgnuti visokim temperaturama
(1700-2000oC) daju spektralo svetlo odgovarajuće talasne dužine i boje. Koristeći ovo mogu
se kvalitaivno dokazati pojedini elementi. Ova reakcija je specifična i osetljiva na natrijum
jon, te se njome mogu otkriti najmanji tragovi natrijuma.
10. Dokazivanje sadržaja kalijumovog jona (K+) u rastvoru nepoznatog đubriva.
Uzima se 2-3 ml rastvora đubriva i stavi se u epruvetu, a zatim se doda 1-2 ml alkohola, 2-3
kapi hlorovodonične kiseline i nekoliko kapi perhlorne kiseline. U prisustvu kalijum jona
nagradiće se beli kristalni talog kalijum perhlorata:
KCl + HClO4 → KClO4 + HCl
11. Dokazivanje sadržaja CaCO3 u đubrivima.
2-3 grama đubriva staviti na sahatno staklo i preliti sa 2-3 kapi 10% hlorovodonične
kiseline. Penušanje je znak prisustva karbonata, karbonatnog jona:
CaCO3 + 2HCl → CO2 + H2O + CaCl2
12. Podela đubriva prema rastvorljivosti u vodi (Peterburgskij).
Prema svojoj rastvorljivost đubriva se dele na sledeće grupe: potpuno rastvorljiva, znatno
rastvorljiva (rastvara se više od polovine uzete količine đubriva), slabo rastvorljiva (rastvara
se manje od polovine uzete količine đubriva) i nerastvorljiva kod kojih nije došlo do
vidljivog smanjenja količine đubriva.
IV deo: Poljski ogledi
1. Poljski ogledi (ogledi u polju), pojam i značaj.
Poljski ogledi se izvode u poljima, u prirodni muslovima, prednost ovih ogleda je u tome što
se u njima ispituje reakcija samih biljaka na uslove gajenja. Poljski ogled daje kvantitativne
karakteristike uticaja đubriva u proizvodnim uslovima, pa se on s pravom mođe smatrati
krajnjom karaikom u sistemu agrohemijskih istraživanja. On je zbog toga ne samo krajnja
etapa ispitivanja, već i onaj most koji povezuje poljoprivrednu nauku sa poljoprivrednom
praksom.
2. Podela poljskih ogleda prema nameni.
U zavisnosti od cilja istraživanja, mesta postavljanja, dužine trajanja ogleda kao i veličine
oglednih parcela razlikuje se nekoliko vrsta poljskih ogleda: 1) istraživački, 2)
demonstracioni i 3) proizvodni.
3. Podela istraživačkih ogleda prema veličini osnovne parcele.
Prema veličini osnovnih oglednih parcela ogled može biti: 1) normalan ogled – veličina
oglednih parcela se kreće od 25-100 i više metara kvadratnih. 2) mikroogled – osnovne
parcelice kod ovog ogleda su vrlo male i iznose 1-10-15 metara kvadratnih. 3) makroogled –
površina osnovne parcele je veća nego kod normalnog ogleda i može iznosisti 200, 500,
1000, 2000 i više metara kvadratnih.
4. Podela istraživačkih ogleda prema broju faktora koji su obuhvaćeni istraživanjem.
Prema broju faktora koji se ispituju ogled može biti: 1) monofaktorijalan (prost) – gde se
ispituje samo jedan činilac i 2) polifaktorijalan (sintetički ili kompleksan) – gde se
istovremeno ispituju dva ili više činilaca.
5. Elementi istraživačkih ogleda (šematski prikaz i objašnjenje).
Elementi su: 1) osnovna parcelica – je najmanja površinska zemljišna jedinica ogleda, na
jednoj parcelici ogleda dolazi samo jedna kombinacija (varijanta) ogleda.
2) kombinacije – varijante ogleda – prema broju raznih elemenata i faktora koji ulaze u
ispitivanje, jedan ogled obuhvata tačno utvrđen broj kombinacija, koje se pojedinačno
primenjuju na svakoj određenoj parcelici ogleda.
3) ponavljanje ili repeticije ogleda – radi povećanja tačnosti ogleda, zbog odsustva idealne
ujednačenosti zemljišta celog oglednog polja, ako i mogućih nepreciznosti u postavljanju i
izvođenju ogleda od setve do njegovog sređivanja, svaka varijanta šeme ogleda se ponavlja
nekoliko puta.
4) zaštitni pojas – oglednog polja predstavlja površinu zemljišta koja se prostire i obuhvata
ceo prostor oko ogledne površine u širini 3-4 metra sa bočnih i 10-15 metara sa čeonih
strana, a zasejana je istom ili nekom drugom kulturom.
6. Metode postavljanja poljskih ogleda.
Postoji veći broj metoda za postavljanje poljskih ogleda, koje se svode na posebne
rasporede kombinacija na oglednoj površini, kao što su na primer – metode standarda,
metode Zade, Mičerlihova metoda – linerani raspored kombinacija, metoda latinskih
kvadrata, blok sistem, metoda Bogoslovskog i dr. od navedenih metoda blok sistem ima
najveću primenu u naoučno-istraživačkom radu u poljoprivredi. Kod ove metode postoje
dva slučaja: 1) blok sa sistemskim rasporedom varijananta i 2) randomizirani blok sistem sa
nesistemskim rasporedom varijanata. Prvi je opterećen sa greškama sistematskog rasporeda
kojim nije otklonjena konkurencija varijanata. A kod drugog imamo sve prednosti
nesistemskog rasporeda varijanata.
7. Vrste agrohemijskih ogleda.
Među mnogobrojnim problemima iz oblasti agrohemije, koji se izučavaju metodom poljskih
ogleda, naroćito se ističu: 1) utvrđivanje nedostataka hranljivih elemenata u zemljištu,
odnosno utvrđivanje potrebe za đubrenjem. 2) utvrđivanje najpovolnijeg oblika nekog
elementa koji se dodaje đubrivima. 3) utvrđivanje napovoljnije doze đubriva. 4) utvrđivanje
nedostatka mikroelemenata i njihovog uticaja na prinos gajenih biljaka. 5) utvrđivanje
najpovoljnijeg vremena primene đubriva. 6) utvrđivanje napovoljnijeg načina primene
đubriva. 7) utvrđibvanje raznih agrotehničkih mera na prinos gajenih kultura primenjenih
istovremeno sa đubrenjem.
8. Značaj ponavljanja u tehnici poljskih ogleda.
Radi povećanja tačnosti ogleda, zbog odsustva idealne ujednačenosti zemljišta celog
oglednog polja, ako i mogućih nepreciznosti u postavljanju i izvođenju ogleda od setve do
njegovog sređivanja, svaka varijanta šeme ogleda se ponavlja nekoliko puta. Ponavljanja se
prema tome mogu smatrati delovima iste varijante koji su raspoređeni na raznim mestima
oglednog polja. Takav raspored omogućava da svaka varijanta obuhvati neujednačenost
oglednog polja. Povećanje broja ponavljanja zbog toga daje veću tačnost ogleda nego
povećanje ukupne površine svake varijante ogleda.
9. Značaj primene slučajnog rasporeda varijanti kod istraživačkih ogleda.
Randomizirani blok sistem ima veliku primenu u naučno-istraživačkim radom u
poljoprivredi. Njegova prednost u odnosu na druge metode se ogleda u što se može
primeniti veči broj kombinacija – varijanti i što se kod obrade rezultata koristi metoda
analize varijante. Treba nastojati da se ogledi sa đubrivima postavljaju po ovoj metodi,
ukoliko se zbog većeg broja kombinacija – varijanata ne može koristiti metoda latinskog
kvadrata ili se zbog složenog izvođenja ne može koristiti neka savremena metoda. (npr.
metoda Bogoslovskog).
10.Ako primenom rastućih količina nekog hranljivog elementa u poljskom ogledu
imamo slabo i nesigurno povećanje prinosa, šta nam to znači?
Slabo i nesigurno povećanje prinosa neke kulture, i pored dodavanja nekog hranljivog
elementa, znači da je zemljište zasićeno tim hranljivim elementom i da dodavanje tog
elementa ne utiče na povećanje prinosa.
11. Ako primenom rastućih količina nekog hranljivog elementa u poljskom ogledu
imamo izrazito i stalno povećanje prinosa, šta nam to znači?
Ako prilikom dodavanja nekog hranljivog elementa u zemljište, imamo izrazito i stalno
povećanje prinosa neke kulture, to znači da nam je zemljište bilo siromašno tim hranljivim
elementom, i mi unošenjem tog elementa u zemljište poboljšavamo plodnost zemljišta i
bolju ishranu biljaka. Te je zbog toga i prinos izrazito veći i stalan.
12. Utvrđivanje nedostatka nekog hranljivog elementa primenom Wagner-ove šeme.